logo
išči
išči tudi po celotnem besedilu
išči tudi po Europeani
Epošta:
Geslo:
Prijava
 
*Gradivo je zaradi avtorskih pravic dostopno le z lokacije NUK.

0 / 0

MILOŠ ANTONIJEVIĆ

PRILOG POZNAVANJU K A T A B. 0 L I Z -M A.

BELANSsVINA U JETBI 0 Z R A 5 H I H

0 R a ¦ k¦ N I Z A M A

DISSHTACIJA

kJUBLJANA 1963

li 182024

S : D E Z A J : ,.

OPŠTIDSO 1 MATSRUALI I METODE

- Perfuzijski sistem . 15

- Ogledne životinje 17

- Operaciona tehnika izolacije jetre • 18

- Parcijalaa hepatektomija 21

- Markiranje parcijalno hepatektomiranih

žaba sa C1{ . 22

- Splenektomija 23

- Priprema ekstrakta slezene i nr.čin aplik&cije 23

- Pripremc sermna i naSin aplikcicije 24

- Priprema hidrolisata žcblje.g servima 24

- Briprema hidrolizata tkiva jetre 25

- Priprema i način aplikacije biološko

aktivnih materija 25

- Analiticka metodika:

- Odredjivanje azota 26

- Priprema uzoraka za hromatografsku

analizu 2&

- Odredjivanje azotnih spojeva nzx

papirnim hromatogramimc. 27

- Merenje radioaktivnosti 29 • Zracenje 29

BKSPER'IMENTALNI DEO

UTVRDJIVANJE NCHLIALNOG AZOTNOG METABOLIZMA

U JSTRI ŽABA 31

ZAVISNOST V5LI0INE AZOTNOG LETABOLIZMA OD

DOZA ZRA3ENJA I VRELIEKFii. POSLS ZRAGSNJA 38

UTICAJ SLSZSNE, EKSTTćiJCTA SLEZENE I SERUT.IA IZ OZRAČENOG ORGANIZKA NA AZOTNU BILiJTCU NORMALNE ' JETRE . 54

UTlCi.J NEKIH BIOLOŠKO ;JCTIVNIH lUTERIJA (HISTA-MIN, CISTEIN) NA AZOTKU BILANCU JETRE OZRAOENIH ŽABA 60

ZAKLJUCCI 69

LITEEUTURA ' 73

0 P L. T I D E 0

Čtetno delovanje joniziraju6ih zraka zasniva se na nji-hovom svo jstvu da izazivaju jonizaciju u tkivima koja lh ap-sorbuju« Pri tome zračenje može delovati direktno na moleku-le vitalnih delova 6elija i jonizirati ih ili može na njih delovati indirektno, jonizacijom vode u 5elijama i tkivima« U ovom sluca.3U nastaju takozvani slobodni radika.li (HO fH,0f H 0 , H, OH) koji zatim štetno deluju na sve sr.stojke fcelije, Ialco postoje izvesne razlike u ncičinu apsorpcije pojodinih vrsta zrakaf krajnji rezultat njihovog biblogkog učinkci u osaovi $e isti: oštećenjo normalno 6elije i poreme6cj ili prostnnak njenih fizioloških funkcioa«

Porcme6aj mGtnbolizma bclarLcovinr. pretstavljc. jcdnu od bitnih biohomijskih promonc izr.zvnnu zrcčcnJGm# 5injenicn jc dr. su &elijskc belrJiccvinG, r. narocito encimi, fnnkcionalnp aužnc i' dr. orgrjiizrjn. poscdujc minimclac rozerve bclr^nčevinaj s togr^ jo proučr.vanje mctr-bolizmr- bclcnSoviac. kod ozrr.ce-nih orgcvnizcina zr.uzimn.lo vidno mcsto u rr.diobiološkim istrcživa-njima.

Ivlnogi c,utori su opnzili kod ozrr.Čcnih životinjp. bitne promonc u lcrvaoj slici, mršnvljonjc i sinrjijonjc otpornosti orgpjaizmr. ptcmr, iafckcioi, 3c, cspcktc niGtr.bolizma bclr,nccvi* nr. bilr. su poduzctr. mnogobro jnr, istrciživnnja, u kojimci su razni r.utori prctili prorncno nr.strJc. zro.Scnjom# Ustanovljcno jc dr. jc koncontrccijc slobcdnih aminskih kisolinr. u plr.zni i nclcrr-6i bilci poroac6car.f r/ okskroci ja taurinr. i uro jc sa nokrc&on povc Soncu

Kod pilića ozracGnih sa dozon od 1000 r nr.djcno jc op-Sto povG&r.nje u konccntraciji svih cuninskih kisolina u pla-zni vc6 u prvon. sc/tu poslo zraconja i ovo povGScmjc pripisu-ju u nckom stcpcnu oštc6cnju jctrinc funl^cijc (!)•

- 2

Kcđ ozračonih pacovc. su kvantitativao ispitivanc slobod^-nc aninskc kiscline u plazni i nokracl.. Životinje su b^lo zrr.-cono sublGtalnon dozcn od 4-50 r i supmlctr.ln.on dozon cd 2500 r* Jcdrji dnn po zraČenju obc grupc pncova su izlučivale sa ::iokra6on pove6anc kcličino lcueina,. vr,lina,. cistoinske kisoline i tnurinr... Porcd togr. grupa pr.cova kojc. jo priniln 2500 r 30 izlucivclr. sr. nokrr,6"on pcvc6rjic kolicine nctionina, citrulinr. i glutcticna# U plnzai pacova, koji su bili zrr.^o-ni sr. 600 r, opr^žon 30 porr.st kcncontrr-cijc lizinr., glutanina» tr.urinr,, netion.inr.., vr.linr. i lcucinci 6#f 12., 24» i 3^«. scta po zrr.čonju, dok kon.ccntrc.cior, rxgininr.f scrinr.r; glicinc, trc-cninc i alcaina nijo porr.sla« Ovi cutcri sncitrajur dr. bi pc* vc6rjio izlucivriijc ncglikcgcnih cziinskih kisclinn sr. nokra— 601:1 i povo&ana konccntrccioa ncglikcgenih aninskih kisclina u plazni noglo nastati povc&anon cndogcnon razgradnjon bclan«» coviaa> dok bi sc istovrcncnc višak glikogcnih aninskih lcisc-lina protvarao u glikcgen u jotri (2, 3)». • ¦ .

Kod pacova ozraccnih sa dozcn od 550 r ncidjcne su tako-djo povcčanc koneontracioo nckih aninskih kisclina* Dok jc sadržaj alanina i taurina bic pove6an posle prvog dana zrače-nja, sadržaj histidina i asparaginske kiseline je bio smanjen

(4).

Isto tako kod pacova ozračenih sa dozom od 800 r nivo tirozina u serumu, 24 sata po zracenju, je bio ve&i nego kod kontrolnih, U mokraci tarozin O^ takodje bio po^re6an (5)»

Kod osam radnika,, koji su slucajno bili ozraceni y-ZTe.ci— ina i neutronima, sadržad serina u mokra6i bio de smanjea.- ve6 prvog dana,: a nestalo ga je iz urina Ye6 3.: dana po zračenou (6)..

- 3

Kod jednog drugog slucaja u mokraSi ljudi ozracenih sa Y-*zracima i neutronima (25 - 180 r) nadjen je porast aminskih kiscliria, koji je dosegao 10 -puta ve6u koncentraciju od nor-malne kolieine. Lta više, kolioine pojedinih ominskih kiseli-na u mokra&i pove6ale su se i do 25 puta od norinalno izluci-vanih. Ove promene su nastale ve8 u 12» satu posle zračenja. Autori ovih podataka smatrr.ju da povG6anjc koncentracijo amin-skih kisclina po zracenju nijo rozultat povišene protcinsko razgradnjCf ve6 da jc to indikacija za smr.n.jQnu oksidr.ciju i nemogu6nost koriš6onja aminskih kisolina od strnne jctro i drugih orgpjia, ili pck da je ono nast&lo kao rczultat rcakci-jc nadbubrežitiih žlezdi na stros-(7).

Neki autori su našli u mokra&i ozračenih Ijudi i povoSan sadrž^o cistina, urejc, krcatina i krcatininr. (8).

Kod 4 majmuna ozrs.ooiii3i sa dozom 460 do 500 r zapažoaa jo talcodjc aniinoacidurija (9). Naprotiv kod pasa ozracenih sa LDC^ i LDn ^ nisu bilc opažcnc nikakve promonc u konccn— traciji aminskih. kiscliria ni u plaziai ni u urinu (10). ¦•:

EksktGćijs. taurina i v-rcjc sa molcra6om kod zraScnih or-ganizama bila jc trJ^cd^o ispitivana«

IzlučivanjG ta"uriiia i "ui^gjg kod pacova jc povo6ano vc6 prvog dana nakon primljGnc vcoina niskc pa svc do supralotal-* nih doza zrr.ČGnja« Dok sc- kolicinc taurina povc6avaju para-lolno sa porastom dozc do 250 r, kcd vc6ih doza izlucivanjo ta\irina jo nczavisno od dozc. Autori,koji su ustanovili ovc promGae, prctpostavljaju da jc dcza cd 250 r dcvoljna da is-crpi raspoloživo k:ličinc taurina ili prcthodnika taurlna* Ovu prctpostavku pckušali su da dokažu višckratnim zra5on.jom pacova* IntGrcsantno jg da, kadgod jo prvom okspozicijom bilo prcuzrckovano maksimalno izlučivanjo taurinai druga ckspozi-

-4

cijr, nije mogla da izazovo vc6g proniGne (11* 12)».

Dok višak nocrganskih sulfr.tr, u urinu kcd ozraccnih pa--covci nastaJG povcčanom oksidacijom metioniria ili zbog porcmc— 6a;ja u funkciji bubrcga* izglcda da sc oksidacijcm nctionina nc stvara vlšrJc taurinr. u mckrciči (13 )¦

ICod pacova ozrr.čenih sr. dczon od 600 r ustanovljono jct da joniziraju6i zrnci nc izazivaju prcniGriG na sadržaju tau-» rinci u mišićinr.i slczcni, titiusu i jctri 24, sc.tr. pc zrc.ScajUi na da se za to vrGnc tciurin znr.tno povc6cno luci u nolcrr.6i» Autori snatraju, dr. koli^inr. taurina u poncnutin argr.aina ao utice aa količinu tciurina, koji sg izlučujc nokrcćoa. (14)»,

, ¦ Eacovi ozrr.ccni sc. dczon od 750 r izlucuju povc&anc ko» . liČinc tr.urina u nolcrr.ći prvog dmr. po zrp.ccnju* Vclike dozo kortizona injicirano nornalnin paccvina izazivaju isto trJco povc6r.no izlucivanjc taurina* Poštc cba ncnGnta, i kortizon i 3oniziraju6i zraci, oštccuju linfocitc, autorif kcji su po-kuso izvcli snatraju, da bi zraSonjon inducirana ckskrGclja taurina noglr. nastati usled ošt.GĆcnja linfoidnog tkivai jer ono pcsedujc vclikc koncentracije taurina (15).

Porod ckskrccijc taurina i totalnih sulfata sa nokrr.6on Jkod pacovaf takva ckskrccija jo praccna i kod zanoracaj zc5c-» va i pasa prc zraccnja kao i do 7 dana poslc ckspozicije o°^i-ziiraju6ir-i zracina* Kcd ovih životinja jc cpažcno, da povc6ano izlucivanoe taurina nc tcčc paralclno sa povc&cnin izluciva-* njcn sulfata, dok jc kod pacova postojala nedjusobna zavia-nost tal^o, da jo povc5anjc taurina u nokra6i nastupalo isto-vrcriGno s povG6anjcn totalnih s\LLfata (16)*

Kod czraccnih životinja nacljcnc su i povc6anG kolicine krer.tina u plazni i nokrr.6i i krcatinina u nckra6i»

- 5

Ereatinurija (20-kratno pove&arge) ustanovljena ^e kod pacova prvih 5 dana posle zracenja sa dozom od 1500 rt dok je istovreineno u plazmi bila koncentracija kreatina samo 3-kratno pove6ana. Autori smatraju, da zraČenoe stimulira sin-teau kreatina u jetri i bubreziina, ili pak da ima neko spe— cificno dejstvo na encim kreatin-fosfokinazu, što se odraža-va u poreme5aju koriš6eiija kreatian u obliku fosfokreatina (17).

S druge strraie pacovi, kojimn su izvr.djeae nadbubrežno žlezde, i p^covi sr- izvc.djen.om tireoidnom i paratireoidnom žlezdom, ozračeni 8. dann po operaciji sr, dozom od 1500 r ne pokazuju znatno ve6u krectinurio'u u. odnosu nc. nezrcSeno živo-tinjs (18).

Kod grupe pacovc. ozračonih sa dozom od 25 do 1000 r Je . ispitivcnr, koncentrr.cijc. krentinc i kroatininr. u molcrr,6i» Ustrjiovljeno je dn. je mcksimalno izlučivcjijc lacer.tinc. bilo kod životinjn. ozrnconih sn 700 r (19)* •

Kod pp.cova po x-zrr,čenju sr, dozom od 600 r ncidocnc 30 tcJ^odjo veliko povo6anje krcr.tinr.. u mokrc.6i, kojo jo dosoglo koncontrc.ciju do oko 400$ kontrolnih vrcdnosti, dck jc krect* tinin istovremGno pcrc.stco srjno 17$ nr.d ishodnu vrcdncst. , Bretpostr.vljc. sc dn. Izrcc.tinurioc, nastajG zbog povc6aric pro- . dul^cijo krcrvtinr.. u jctri, kojcj sc pridružujc i smr.nJGnr. po* trc-šnjc- kroatina u miši6imr. (20).

Ispitivc.na jc i spcsobnost jctro za sintczu krecvtina Xz glukociaminG motodom pcrfuzijc i to kod normr,lnih i tctalno ozrcicenih pacovn (dczr. 650 r). Pri. toiae nisu nc-djcnc nikakvc znaScjne rr.zliko. Autori su nišljonjc dr. zračcnjero.. izcizvaaa , krer/fcinurija no ncstr.jc zbog pcvc6anc sintczc kroatina u io-» tri, vo6 radi sncnjenog iskoriš&r.vrjija od strr.nc skelctnih niiši6a (21)* ,

• 6

KrGp/fcinurijp. kojn jc bilr. približno zr. 4 putc vo6r. ncgo kod kcntrolnih životinja zabolcžcnr. jc i kcd nr.jmunc ozrnČG-nih sr, dczon od 1000 r zp. prvih 4 danr. po zracenouj kcd nc— kih slucp,jcvp. bilp, jc 2. dpjici i do 7 putn vefcp. (22).

Po totalnon zračcnju nenjp,. sg i odnos sorunskih TaolrjiSc-vinas

Kod pccovn su pririG^cnG zncitnG proncnc u protcinskin frakcijrzic lcrvne plr.zinc, i ulcoliko su životinoc bilo lzlože-nc vc6ir2 doznna, pojcvvljivcilc eu sc i izrr.zitijc pronenc: Albuiiin je bio snr-njGii poslc 200 r 10» dnnr., poslc 600 r 5. dcnn., r„ kod dozc 7000 r vc6 poslc prvog dcinr.« Zr.bGlGŽcno jc povG^nnJG frrJccije 0-globulina i to 3. dcuic poslc zrsScajr. sr. dozon od 600 r, n vc6 2» dcinr. kod dozr. od 3500 i 7000 r. Kod 600 r cc, —frakcija jc bilci povc6anr- poslc 24» satc. I &p-glo-bulin jc poslc 200 r bio povc6an 2. dcnr,, c kod vc&ih dozr. opr.ŽGno jc njcgovo povc6r.njc vg6 prvog danr.* Ncprotiv ^""§1°— bulinska frnkcija jc bilr. snanjGnr i to 7. dcna kod dozc 400 r, 3. dcnci poslc 600 i 1200 r* c prvog dcinci kod dozc od 3500 i 7000 r* ICod doza ocl 200 i 400 r konccntrr.cija totr.lnih 3Q-runskih proteino. nijc bilci signifikpjntno snr.noona (3« dp.np.)f ncdjutin sp.držaj istih jc- bio znp.tno snr»nJGn prinonon dozp. od 1200 i 3500 r» Autori tih istrp.živanja snp.traju, dn, su opiscno proncnG prouzrokovcuiG oštc^GnJGn orgnna, koji prGizvodG scrun** skc protGinc (23)»

Snanoenjc scru:;iskih protcinp., c. povc6anjo sadržp.jc ct^ — i (3-globulinp. po totpJLncn zrp.Scnju pacovc, zabclcžcnc jo i od drugih p.utorc (24 - 26^* , '

ICod zrp.ccnjr. pp.covp. s clozcn od 350 r nndjeno jc 14. i 31-. dp,na pc princni spcncnutc clozc, u scruiiu snmjcnjG p.lbu-nina i povG6p.njo globulinskih frpJccija sp, istovrcnGnin pronc-

- 7

nama u kolicinskom. odnosu aminskih kiselina u globulinima: lizin i histidin su bili povečani, a sulfhldrilne aminske ki-seline uopšte nisu nadjene (27). ' •

Kod doza od 400 i 500 r ustanovljene su disproporcional-* ne razlike u serumskim komponentama belancevina ve6 prvog dana, koje su bile izrazite do 3. dana, medjutim kasnije, u 4. danu, ove razlike su se gubile (28)*

S druge strane neki autori nisu našli izrazitih promena u raspodeli pojeČLinih serumskih proteinskih frakcija cak ni do časa uginu6a pacova ozračenih sa dozom od 600 i 900 r» Tek izuzetno je bila pove6cna frakoija a-, -globulinc. (29)*

Nadjeno je, dc lokctlno zrr.cenje prodelci cibdomena kod pa-cova sa 600 r ima isti uticr.j nr. sadršaj albuminr: u serunu kao i zrccenoe celokupnog crganizma, i^n. sg protpostavlja, dc, jc idovcScjic- propustljivost sluznico crovc uzrok za smr.njen.jo rJLbumina u krvnoj plazmi (30).

Isti autori opnzili su promonc u nivou scruasklh protoi-na za vreme prvih 7 dana, kr.da.su tankc creva izloSili di^ckt-non czračcnou sa dozom od 1000 r Štito6i pri tone ostale dclo^ ve Sivotinjc*. I cvaj nrJ-az bi ncgac da idc u prilog prctpostnv« ko, da gubitak proteina,, kao posledica zraccnja, nastajo po^ VG6rJioin propustljivo§6u sluznico creva (3^)*

Eronenc u krvi su b'ilc ispitivanc i kod drugih životi-nja: Kod nišcva ozracGnih sa dozcn od 300 r uz dodatok kcr-tizona opažcnc jc snanjcnjc u sr.držr.ju ^-glc'b^lina, dok osta-lc scrunskc frakcijc nisu bilc bitno prcncnjonc (32). Kcki autori su ustanovili u krvnoj plazni zraccnih nišova slicno proncnc u koncontrp.ciji scruaskih prctcina kao štc su bilo nr.— djcne kod pacova (33-35).

- 8

Sadržaj celokupnih plazna protcina bic jo snanjon. kod za-noraca za vrone prvih 7 dana poslc tctalnog zracenja, a naksi- : nalno snanjonjo pcjavilo so 5, dana (36), Ncki autori su u sli-Čnin postupcina takodjc ustanovili snriiOGnjo sorunskih albuni«* aa uz istovronenc j^ovcćcjijg a-globulinc kod zanoraca i zcccvr.

(37). ¦

Ivcd pcsr^ jg bio izazvaa r^scitcs višekrntain iajicirriiOGn

198 rndioaktivnog zlr.ta (au )e Zci rr.zvoj cirozo jotre kcd pc^c-

dinih pcisci bilo je potrobno razlioito vrono i doziran^c inter-nog zraconja* Dok jo u plazni scdržcj r-lbunina bio snanjcn^ a kolicina y-globulina povo6ana, u ascitnoj tccncsti su bilo za-stupljone svc prctcinskc frakcije plazno, a narocito albuninf

a -globulin, Y~Sl°bulin i fibrinogcn (38)* 2

Kod majmuna ozraoenih dozom koja se kretala od 100 do 600 r je ustanovljeno smanoenje serumskih albumina# dok je a-glo-bulinska frakcija bila povefeaAa. Sadržaj 0* i Y-gl°bulina je bio kod nekih životinjci povečan, a kod drugih pak smanoen. Ovi autori ne 0bjasn.javr.3u regulatorni niehanizam, koji prouzrokuje sprečavp,nje sinteze jednog globulina u korist pove6an^a dru-gog ( 39).

Kod majmuna ozracenih sa dozom 725 r zapaŽene su takodje znatne promene u koncentraciji serumskih komponenata i to: sno.njenje totalnih serunskih proteina, albunina i Y-*globuliaaf inverzija odnosa A/G- (albunia/globulin), te pove6anje gliko-proteina (40)»

Kod ozračenih životinja utvrdjeao je narušenje odnosa iz-nodju lipoprotoina i glikoprotcina., Eod zeceva, koji su bili ozraceni sa dozori od 1000 r, je princ6ena opalcsccncioa seru-na» Pojava opalcscoacijG* koja sc pripisujo povcčanin kolici-ncna lipida.,. je bila narocito izrazita u periodu prod snrt (41)«

U scrunu grupo pasa, koja jo bila ozračona dozon od 500 t

-9

su ustnnovljcnc slodo6c proncnc: 1». a,-globulin-lipid sc sna-njio u poslG&njcn stadiuriu bclosti usled gubitka lipoprotGina« 2.. PriliČno pcvc6an nivo a-2-3-globulin—lipidc. i -polischcri&a kod izrnzito bolcsnih pasc. Snatra sc, da ta proncna nastajc kao poslcdica povc6r,nc koncontracijG lipoproteina i glikopro-tcinc. 3#. Snr.njonJG a^ i povc&rjijc a - glikoprotcina, nr.djono jo 10 dr.nn. pro uginu6c». Kod pnsr. koji su bili czrr.ooni sa do~ zcn 250 r prolcznc proncnc u lipoprotcininci bilc su nr.lcnc,. dok jc poroncčnj u glikoprotcininr. bio višo izražcn« Svc ovc proriGnc u odnosinn. lipo- i glikoprotcina. pripisuju sc narušo-noj funlcciji jctro vcrovctno u kcnbinr.ciji sci drugin crganskin i hornorieo.lnin porcnGĆnjinn (42, 43)«.

Tcžinr, orgcnr. prctstr.vljr,. vr.ž^n indcks za cštcćcnjo tkl-. va». Izrazitc pronono u tozini u snislu snr.njcaja nadJGnc u slczeni i tinusu nišovr. i pncova (44 - 50) j opažone su i pro-ncnG u probavnon aprratu pacova, kojc sg pripisuju deskvema-ciji sluznico crcva kcd supralctr.lnih doza. (51» 52). Obrctno, nadbubrožnc žlczcio nišova i pacova poslc zraccnja su bilc po-vo6ano (53> 54). Povodr.n^e jc nadjcno i kcd jctrc pacova (55> 56).

Nogativria azotnr. bilanca pra6cnc gubitkcn tclcsnc tcžinG nijc bila izazvana sanc- zbog ancrcksije, vc& i uslcd dcstruk-cijG tkiva i porGnc&aja u protcinskon aGtabcliznu«.

Za prvih 6 dr.nr, pcslo totrilnog' zrac"cnja sa dozon od 660 r pncovi su bili u izrr.zitoj ncgativnoj azotnoj bilanci* Drugi poriod negativno r.zotnc bilancc nastupio jc ponovno peele 2. i 3<> ncdGlje* Ovi autcri sncvfcrriju dr, pad telGsnc tcžinG niJG posledica snanjGnog uzinanjp. hrr.,no, yg6 da nastajo zbog porc-noć'aja intGrneclijarnog proneta (57). Drugi autcri su nišljc-aja dr. povo6ario izlucivcjijo azota sa nokra6bn ncistupc. zbog po-vc6anog- kato.bolizna bolrncGvin.c, tc clr. zracGnJG poatavlja vc&i zahtev na ondogcnc izvcrc cncrgiJG (58).,

- 10

ICod pacova ozracenih. sr„ dozoni od 500 r tclcsnc. tcžina aijo "bila porcnc6cnr. zraccnjGn, dok je kod onih QzraČcnih sa 2000 r vc6 4. dr,nn bio zrVbclGŽcn izrr.zit pad tolcsno tcžinc, Mcdjutiri polidipsija, koja sc u tin sluSaJovina javljala, od-vijala sg u dvo fp.zc f i to: prvr. fcizr. u toku prvih 24 sr.tr.f a drugn, fr-.za jo nastupala nakon 2 i visc dana, što jc zavisi-lo od prinljono dozo (59).

Kod pacova, koji su bili ozraocni po adrcnaloktonioif 30 opažono, dr. se aakon ubrizgavn,nja ckstrakta nadbubrcŽnc žlcz-dc raspadni produlcti iz radiosonzitivnih tkiva aagonilavaju u jctrij ovc prodioktc jctra prctvcrr, u glikogon. Drugi dco tih prodiiliata sc izluc.uje nokra6on (60)» ,.

Kod ozraccnih. pasa zp.bGlcScnc su fazne proncno u sadrŽa-ju "utgjc i aninskih kisclina u nokrafci, Ovc proncne indirckt— no uliazuju nci porcnc6aJG jctrinc funlccije u proecsu dcr^iiinaci-jc i stvarruija urcJG. PronGnc zciviso od perioćlr. raclijacioriG bolcsti i prinljoriG dczc (61).

TConcontraci ja hipurnc kisclinc u nokra6i kcd paccva ozracGnila sa 756 r jc pcvc6aaa i dostižc aaksinun oč. 6. do 24o sata poslc zraccnja* IstcvrGncnc jc glicin, lcoji sudclujc u produkclji hipurnG kisclinc, u JGtri povG&an a u nišiSina si-ianJGn, Snatra sg, da niši6i dopriaose procesu porasta glicl-na u jctri kr.o i povc6anju izlucivanja hipurnG kisclino u no— Io?a6u (62, 63).

Prctpostavljc. sc, cla jc kolagcn niši6a osctljiv prcina zraccnju, to da sc kod ozračcnih pacova pove&ano kcliSinc aninskih kisclina izlucuju sa nokra6on zbog povcćanc razgrad« nJG kolngena niši6a (64).

U nckiri orgvnlna bilc su -ustanovljenc prononG u aktiv-nosti intracclularnih protoinaza (katcpsinr.)> pa sg snatra,

- 11

čLa jo pove6ana razgradnja bGlanČevina kod ozrr.cenili orgciniza-na izazvaoa povišenjen cktivnosti tih proteoliznih cneina (65

do 69)e •

Najzad, sposobncst sxscxa čc. stvaraju rarfritela je ' zruvfc— no snanjGna po zračcnjju (70 - 75)» c tc daje cbocišnjenjc pi-trjaju, zcišto su zraceno životinjc nnogc višo izlcženc infekci— jrj-ir.. ' ' . ¦ * ¦ "

Poncnuta istrcživfuija u3.tr.zuju, čLc. jonizirajući zraci izr.sivr.ju porGncćcjc u nctcboliznu bcloJiGcvinc. prouzrokuju8i povc6cnu rczgrač'.nju protcinskog natcrijnla, što za organizan kao celinu pretstavlja suclbonosnu promenu i poslećlice# Iako svi spomenuti autori konstatiraju promene, ipak nisu još JGdinstveai u pogledu tumacenja nastaaka, iatenzivnoati i zaa-* caja katabolickih procGsa u ozraČGnim organizmima# MGhonizcm i uzroci aastanka tih promena prcma tome još nisu dovoljno objašnjGni. . ¦ .

SuciGluju6i u intermeclijrrnom promctu jetra bi trebalo da ima učela u rušenju azotnc "bilrjicc kod ozraocnih organiza-mc, S obziron na ulogu u promctu ugljcnih hidrata, bclanČGvi'-nc9- masti, voclc, gvoždja kc.o i luconjc žuci, vczivanju raznih toksicnih matcrioa, tc stvarr,n;ju antitola, jctra sc sa pravom naziva contralnom labora.torioom crganizma. Toliku razncvrsnost fuafccija omogu6'uoo jctri s jcdnc- stranc ajcn anatomski odnog,. nainic Činjcnica cir. jc jctra umctnuta izmcdju dva krvotokn (volikcg i pcrtalnog), a s drugo stranc njcnc. složcnr. histo-loška graclja sa bogatstvom 6clija različitc vrstc«

Doninantna uloga jctrc u stvaranou plazminih protcina: -albunina, fibrinogcnr., a~ i (3- glcbulina sa izuzctkon Y-gl°-bulina (za kojcg sc vorujc.. cla jc ekstrahcpatiSnog pcrckla), đobro jc poznata (76 - 79), Istraživanja pak sa pcrfundiranom

* 12

jGtrom noraalnih životinja pokazala su* cla se u jctri razgra-ćljujo oko 14$ nativnih nlbuninat a katabolizan Y-gl°'bulina u jctri zdravih organizana jc srazncrno visok (80 - 82)* Napro-tiv lcocl hroniSnih. obolenja jetre zapažcno je izrazito povc6a-* n^G ^-gl^^^li^ske frnkcioc u krvi, što bi bio ociraz ttjogovo saanjenc razgradnjG u jctri (83)• JPr. i stvaranjo konacaih razgradnih produkata protoina kcji sadrže azotj kac na prinGr uroja, isliljucivo jc vozano za jctru (84 - 88) • «

S obziron na raznovrsnu ulogu jetre u organiznu vršcna su i odgovaraju6a oblnna istraživaaja, ali su nišljcnja 0 ulozi jetre pri zracenju colokupnog orgcinizna voona raznolika« Osct-ljivost belija i tkiva prcna zra^cnju zavisi nalne od višc fak-* tora: Colijo u nitotskoj clcobi osetljivije su prena zraconju, isto tako i onbrioaalnc i nlaclo Solije^ te feelijo sa burnijin notaboliznon«

Sp. morfološkog gledišta snatra scf da- jo jctrp. rclativno otporna prona zraccnju. Ova rclativna racliorGzistontnost pri-pisivana jo dclon ogronnoj rGgcnorativnoj sposobnosti jctri-niii 6elioa (89)*Uobinnin histološkin ispitivanjina jotrc pa-» covaf nišova, zaaoraca, zcccva i pili6a po totalnon zra^cnju sa dozana od 25 do 1200 r nisu bilo nadjcnc bitne proneac u njcnon tkivu (90). S drugo stranc pak ncki autori su zapazi-li izvcsnc pronenc u strulcturi citoplazaet naroSito iznGnjGn oblik nitohondrija i to vc6 u prvin časovina poslc zraSeaja (91 - 95).

Neki autori su upotrobili kao kritcrii za occnoivpjaje ŠtGtnog dolovanja x-zraka nasnu infiltraciju u jctri. Nadjeno qg kod iiišcva i zanoraca, da sublotalnc i letalnc dozc iza-zivaju odrcdjona ošte&enja u jotrinin feGlijana» kcja su nasla izraz u po-vc6aain količinnria sudanofilnc nasti pa sg zaklju-cujg, da bi jctru trebalo snatrati organcn osctljivin prcna zraccn^u s obziron aa njcnu žlezdanu strukturu i burni netabo-lizaii (96, 97).

- 13

Saopštenja, koja se ođnose na dejstvo joniziraju6ih zra-ka na fuakcionalnu sposobnost jetre, takodje su puna protiv-recnosti. Smatralo se, da funkcionalna oštečenoa jetre nasta-ju u kasnijem periodu kao sekundarna posledica opšte intoksi-kacije organizma. Medjutim neki rezultati podržavaju mišloenje da su 6elije oetre ošte&ene u njihovim funkcijama ve6 u naj-ranijem periodu akutnih poreme6a3a(98, 99)• Tako i promene u koncentre.ciji azotnih spojeva u plazmi nakon đelovanja zraka su pripisivane poreme6enoj furikciji jetre u kombinaciji sa drugim hormonalnim poremeč&jima (1, 43)• Ustanovljcno jer da zraccnje colakupnog org.anizmc iznziva pove&anjo sadržcija gli-kogcnr. u jotri pacova (100 - 102), dok jo on kod miševa, zr.-moraca i zeceva smr.njcn (103 - 105)# S drugc strr.nef zapažena je hipcrglikomija kod pr.cova prvog dana poslc zraSonja (101, 102). Holcstcrin u jctri 30 smf?JioGri ^a prva ;2 dana poslo zra-conjr. pacovc (106)« DrJ-jnjr. indikr.cija zr.. poreme&Gnu funlcciju jctrc nrJcon. zmčonjr- 30 nalciz n.r,gomilcLnc citronskc kiselinG u jctri ozracoaih muških pacova po trctiranou fluoracotr.tom (107 - 109).

Mr. da sg jc i makrofr.gni sistcm jetrc (Kupfcrovc šclije) kao i ostali RBS smatrr.o prilicno otpornim prcmr- zrr-ccaju aa bczi histoloških nalciza (110), zr.dnjr. istraživanjn \ikr.zuju, dci su fcclijc RES-a prilicno osctljivc promn. zraČcnou (111 -117), bar što sg tiSc njcgovih. funkcionrJ.nih sposobnosti (fagocitoza)*

¦ Iz obimnc literature sr. pođruSja radiobioloških istra^i-vanjr. obuhvatili smo scmo onc radcvc u kojimr. su opisruiG pro — mGriG u orgr.nizmu izcizvanc štetnim dGlovanJGm joniziraju6ih zrakr. prctGŽno sr. r.spoktc. metr.bolizmr. belančcvinci i mcsta i ulogc jctrc u odgovoru nc, zraccnJG,

Polazo&i od cinjcnicr. c.) dr. qg metr.bolizam bGlrnccvina pod uGinkom joniziraju6ih" zrakr, bitno porušcn, b) da bclancc-vlne ubrooavcuno mcdju biolpško nr.jvažnije spojcvc kcji prak—

- 14

tiSno obr.vljo.ju prctczni deo za život vnžnih funkcijr, u orgn— nizmu, kcio i c) dr. so mišljoajc, rr.ziln.zc pri tumciSenju aasfr.* lih. promcna i ulogc jotrc u rcidincijskom sindronu, stavili smo si u sadatak da ispitamo delovanje y-zraka na jetru sa stano-višta pronena u metabolizmu "belancevina» kao i nogu6aost opo-ravljenja eventualne porušene ravnoteže,

Prena osnovnoj zejiiisli naca istraživanja sno razvili u cetiri pravca: ¦

¦ 1. Utvrdjivanje nornalnog azotnog netabolizna u jetri

p i ' >'

žaba. . • ' ¦

2. Zavisnost velicine nzotnog netabolizna od doza zra^e-» njc- i vrenena posle zrncenjci«

3, Uticr.j slezene, ekstrnktr. slezene i serune. ozracenog organizna nr. cizotnu bilancu nornalne jetre.

4« Uticaj nokih biološko alctivnih naterija (histanin, cistein) na n.zotnu bilancu ozracenih žaba.

¦i'^.i.

-15

MAIBR I J A L I

M E T 0 P E

JSRFUZIJSKI SISTEM ' •

Nr.š vlr.stiti perfuzi jslii gistera prikr-Zcin jc šcnntski ac. slici 1*

Slife 1. Perfuzijski siston (opis u tekstu), •"' ' -"

U odnosu na drugc pcrfuzijsko sistono (76f 84, 113 - 121) ovaj so odlikujc jcdnostr.vnoš6uf c. što jo od volike važnosti za uklrJijcjiJG štotnog dclovrjijr- anoksijc odnosno njonog svo^ djcnjc^ u np.jnnnju ncru prilikon prGparncijc orgr.nc i snoStr.« jc u pcrfuzijski sistcn. Scistoji sc uglr.vnon iz: rczorvonra (R) odnosno stnklcno boco zc fiziološki rr.stvor, nalenog

I

- 16

rezervoarr, (r) u konc sc vrši prozrr.civr.njG, pcrfuzijske crp-kc (P) (Sigrirziotor Inc.Middlcport N"#3T. )t staklenc konore .(s..k.) zr- hladjonoc fiziološkog rcatvorc, prc ulaskr. u organ i vlcižno konorc (v*k.) u kojoj sc orgcn nc.lci.zi zc vrcno pcrfuzi* jo. Za sakupljaiijo uzorokrs porfuzcvtc iz izlr.zno kcnile postav-ljon jc frcikcijski kolektor (k)»

Perfuzijska crpka (?) crpi fiziološki rastvor iz rezer-voara (r) i preko elastione cevi (ođ tygona) prenosi ga u ko-moru za hladjenje (s*k.)» Pomo&u specijalne regulacije crpka omogućuje konstantno strujanje rastvora u organj ono je za na-Še oglede bilo udešeno tako da je 1 ml fiziološkog rastvora prolazio kroz organ za 4 - 5 min. Iz staklene komore (sfk,) fiziološki rastvor je ulazio u kanulirani organ, kcji je po ekstirpaciji iz životinje "bio sniešten u vlaznu komcru. Sta-klena i vlažnei komora (izradjena od plexi stakla) imaou dvo^-ne zidove, izmedju kojih je stalno strujala voda iz vodovoda preko g-umenih cGvi, tako da je tGmpercitura u unutrcjinjosti koiaore iznosilc 13 C -1. Kod svakcg ogledn. unutrašnji zid ko-raorG bio jo obložcn vlcižnom hcrtijom, da bi sg orgcvn nalc.zio u vlažnoj srGdini.

OkaigGno.ci3c. se vršiln. u rozervoaru. (r) prozračivanicn rastvorc sa kisconikon (do ^unog zasi6Gnjci)| kcji sg za tu svrhu zc. vrcno trajr.njr. oglcda dovodio iz 0- cilindrh«

Fiziološki rcatvor; S obziron da sno oglcdc vr^ili na • poikilotornin životinoana, zr^ pcrfuziju jctro sno pcriprGnili rastvor A zr. period nnj - oktobar, t.j. zn vroriG povočrjic vi-tclnoati, i rr.stvor B zci poriod -ncvGnbc-r - p-prilf odnosnc kn-da su životinjc- nirovalc. . • . . .......

Sadržcij jc bio slcdc6i: . ' •••.¦- -• ¦ _ •¦

- 17

Rastvor A mEq_/l . ¦ B mEq/L

NaCl 111 "' ¦"'¦ 111

KCl 0,67 2,68

CaCl^ 4,50 3,60

NaHCO 0,60 0,60

HLO redest« 1,000 ml pH = = 7,4 * 0,2

Za oglede se uvek pripremao sveži.rastvor. ' '

Sakupljanje perfuzata* Uzorci perfuzata sakuplj&ni su pomoSu frakcijskog kolektora* U početnim eksperimentima pra-» tili smo dinamiku izlucivanja azotnih spojeva tokom cele per-»... fuzije, te smo sakupljali uzorke perfuzata svakog sata^ Pošto smo ustanovili da je nivo azota relativno konstantan od pri« "bližno 12, do 22. ¦ scta perfuzije, o ceniu 6e biti govcira u eksperimentalnom delu, u ostalim ogledJUnc perfuzija je traja** la 18 scti. Uzorke perfuzr.tr., koje smo dobili tokom prrih 12 sati, nismo rjin.lizirr.li, dok smo zc analizu sr.čuvp.li perfuza-te od 13. do 18. scitr. perfuzije združivši iii u jednu frakci^u«

Smno u oglodimr. sr. pcrcijalno hopatektomiranim ža"brjnaf kojc

14 smo mnrkirali sc C , sc.birn.li smo svq uzorke perfuzata tokom

porfuziJG, pc. smo uzorko od 1. do 6. scvtr, združili u jcdnu frckciju, od 7. do 12 satn, u drugu, n. od 13. do 18. sn.t& u tro6u frakciju. • .

Eksudr.t (tccnost dobijcnc. uslcd propustljivosti octrcae kn.psulo kod ckspcrimonatr, sn. zraccnim žabcmc) sinc snkupljali pomo6u lcvkc.stG posudo od pleksi strJdr. učvršScno zc. stctiv ispod vlcžnc Izomore. Postupak sckupl jciioc. oksudctci bio jc isti kc.o i sa perfuzctimci.

0GLEDN3 ŠIVOTINJE ' .

Zc cglodc sino upotrcbljc.vali zolone žabc - Raar. csculon-* ta, žcnskcg spolc, kod kojih sg tclcsnc. tcžina lcrotcla cd 50 do 100 g. Nr.bn.vljn.li sno ih sulccosivno iz istog podruSja:

- 18

Barjc (Ljubljana)..Labc su cuvanc prctcžno u bazcnu, hranc nisu dobijalc Prokc ziniG pak su sncštcnc u posebne sanduke u zemlju, gđe su bile pokrivene otpađlim Iiš6em i gde su mi* . rovale, nalaze6i se približno pođ istim uslovima sredine kao u prirodi, Zimske žabe smo pre upotrebe stavljali u staklene -posude sa nalo vode i postepeno za 6 - 7 sati preneli iz nis~ ke temperature okoline na sobnu, Pre ogleda sve su životinje đržane 2 dana na sobnoj temperaturi u staklenim posudacia u kojima je svrJiodnevno vodr. menjana* Posle toga su tek upotre— bljene za ogled., ..'.,-••

OPERAGIONA TEHNIKA IZOLACIJE JETRS ¦ . ^ ¦'•'¦* ' '

Topografsko anatomski pcložp.j jetre i njenih lcrvnih su^ dova kod žaba rr.zlikuje se u nnogome od sisara» Jctra sq sr;-» . stcji iz dva izrazito cdvojona režnja (lobus dextor Qt slni-ster) od kcjih je levi rcžanj ncdjuuseklinom ncpotp-uAC podc^ ljcn na dva dola (lobus sinister latcralis et nodialis}* Tki— vo jetrc snabdova so krvlju đvcjakcs puton hcpatoportalnog sistcna, venon abdoninalis i portchopatiSnon vonon i putGu artoriJG hcpatike, koja jc grana artcriJG cclijpJcc odnosao cclijako-nGzcntcrioalriG artGrijci Oba kapilaran. područja u jctri sg ncdjusobno prcpli6u i prclazc u vc-nc hcpcvtikc odvo^ dc6i krv iz jctrc u vcnu kavu postGrior odncsno u siaug vono^ sus (slika 2)#. .Žr.blja jctro. ina žu^nu kosuj odvcd žu5i ulazi u duodcnun# '•¦¦-'¦

Razorivši kicr_icnu noždinu pono6u sondc, životinja jc po-stavljcna na opcracionu dasku, pošto jc prcthodnc izncrena tclcsna tGŽina* Prcrczali sno kožu nr.. trbuhu i nakazana izro— zali prsnu kost. Napravili sno zatin dva reza na trbuhu porcćl bclc linijc s obc stranc i otvcrili trbuh pr,zc&i da no ozle-dino vcnu abdcainaliso Zatin sno oslobodili srco cd srcrjiG kGscf. podvczali vcnu kardiaku i prcrczali jcj skupnon liga-turon obuhvatili sno venu porto-hcpr/tiku, artcriju hcpctiku

• 19

Slika 2. Lrcparat žabljc jctrc dobivcn injici«* ranjcn Palavita u venu abdoninalis i venu cavu.

i žuSovod. Takodjc jc podvczana vena kava postcrior teudalno od jctre i prcrczann ciistr.lric od ncstci podvozc* BdsIg ovog obuhvata životinja jc postavljcnr- na postoljc iDcrfuzioncg r.parata i ukljuScn pcrfuzijski siston u rad. "Ulaznu" kaailu srio uvukli u vcnu abdcninalist kcja jc prothodno pripronljcria, te jc fiziološki rastvor poceo da struji kroz krvao sudovc 3ctrc» Prcrczon sinusa vonozusa kranijalno cd obcju hGpatic-nih vcaa uvuccna jo odnah "izlazna" kanila u vcnu kavu. Naj-zad jctra jc odvcjona cd cstalih voza (slika 3)» Postavivši jo u dorzrJ.nl lGŽc6i polozajf pclorili snc je vlažnon konororu Na taj na^ia jctra jc bila sprcnna za oglcd i kolcktor za sa-kupljanjc uzoraka jc ¦akljuccn u rad«

Opcrativna proecdura do izolacijc organa trajala je 12 do 15 ninuta, a prilikon kanulacijc lcrvnih sudcva cirkulacija krvi oc bila prokinuta srxio za 2-3 ninuta.

- 20

Slika 3» Brikaz žablje jetre sa ozriakom mesta kanulacije krvnih sudova kao i mesta, podvezi-

vanja.

Meren.ie težirte jetre i koatrola Ijoje .jetret Težina jetre je mereaa odmah po zavrsetku perfuzije^ ne uzimajuči pri tome u obzir kolicinu fiziološkog rastvora, koji se nalazio u per-fundirarLom organu. Jetra je izrezana u sitne komadi^^, stav-* ljena na satno staklo i sušena nad hlorkalcioem u eksikatoru pod val^uumom; zatim je odredjivanc. težina suve naterioe jetre»

Prilikon operativne procedi^re obra&ena je pažnja na spoljni izgled i "boju organa» Za ogledo su odabiranc samo jc-trc boje cokolado i odrGdjcnc volicino, koliko sc prostim okom noglo ustanoviti. Jctro, liojo su otstupalc od ovc osnovnc bo-jc (na pr-» boje. žuto-sncdja, karaktoristiona za patolcško po—

- 21

VGSani organ kao i trjnno siva bo ja» karaktcristican znak za is*» crpljcni organ o&ruorganizan) nisu uzinanc u obzir za oglcde*

PARCIJALNA HEPATEKTOMIJA

Iz litoraturo 30 poznato ćla jc parcijalnc. hepatcktonija vršcna sano na nckin sisarina (pacov, niš) (122, 123)f dok na žabi nijc još bila opisaaa. Pc.rcijrJ.nu hcpatcktoniju kod žcbo sno Izvoli nr, slccle6i naoin: po otcr norkozi sno životinju po-stcivili ac. lcdjr^ Odriali ispod prsnc kosti sa ćlcsnc strpjio ar-r prcvili snc roz lcroz kožu i niši6o trbuha dužinc 1 cn; teroz otvoT sno nalon pinccton izvulcli dcsni rcžanj jctrc, podvczdl ga i cdstranili, Str.klonon lcpcvticcn. pažljivo sno izvukli Ir.to-* ralni dco lcvog rcžnjci, pcclvozali snc ga nr. prclr.zu u ncdialni dco i odstranili. Nr, tr.j način za rcgcncraciju jc ostao sono ncciialni dco lovog rcžnja odnosno srcdnji rcžanj. Po oporaciji sno zašili ranu hirurškin Šavon (poscbnc nisx6jc pa kcžu)# Od-stranjcnc rožnJGVo sno cdnah iznorili« Opcrisano životinjo su Suvanc na sobnoj tenpcraturi do izvocijonja oglo&a* Životiajc su vcona dobro podncsilo opcracioni zahvat,- i nijo bilo sluča— jcva uginu&a. Nr. taj nac5in j.c bilc odstranjcno oko 65 - 75^ jctrcnog tkivcu

Da bi inali uvida u rogonoracionu sposobncst jctroi to JDod kojin uslovina ishranc je rcgcncracija najbrža, prxcijalno hc-patektoairanc žabo su dobijpJ.G razliSite hranjivc sastojkc vo— štačkin puton. 14* i 28. č.cnc po operaciji zivotinjc su žrt-vovane I upcrccijivanc su tcžino rcgcncriranih jctri ncdjusob-« no kao i sa jotrcn kcntrclnih ncrraalnih žaba. U tu svrhu par«* cijalno hGpatcktcnirano životinjo bilo su pcdoljcnc u 4 grupc (vidi; Tr-bola 5).

1. grupa dcbijala je svakcclnovno subkutano po 2f5 nl si-ioŠG ciiinskih kisolina i glukoze u fiziološkoa rastvoru (200 ng alaaina, 200 ng glicina, 160 ng valina, 200 ng loucina 40 ng isolcucina, 120 ng prolina, 120 ng fcnilalaniAa, 80 ng

• 22

tiroainnj 20 ng triptofana, 100 ng trooniaa, 20 ng cistinat 20 ng cistcina, 50 ng nctionina, 100 ng cirginina, 60 ng hi-stidina, 200 ng lizina, 400 ng asparc.ginskG kisolinc, 600 ng glutr-ninskc kisclinc, 2 g glukozc, skupa u 100 nl fiziološkog rastvora (pH 6,4)» ' .'¦¦.-. •/.. -•

2* grupa ćobijala jc svcJccdncvno subkutr,rio pc 2,5 nl 2f° glulcoze u fiziološkon rcistvoru, •

3* grupc dobijcla jc subkutano srzio fiziološki rcstvor (2,5 nl).

4. grupo. dobijcla jc per os žnbljc ncso (0,25 g/claa)^

HABKIRANJS PAECIJALNO HEPATEKTCMIRANIH Ži^BA

Zc ncrkiranoo parcijaliio hcpGtoktonirnnih žabc. upotrcbi-* li sno glicin - 2 C i L-tir'ožin - CT (Rc.ciiochca^ Ccatrc-Anershcm). Hrcuriljivr, sncša jc priprenljonc ocl sločc6ih min-skih kisolina: I63 ng Glcnincif I63 ng glicinc,, 133 ng vrJ.ina,f I63 ng lcucina, 23 ng isoleucina, 98 ::ig proliria, 98 ng fcnil^ alanina, 65 ng tirozina, 82 ng scrina, 82 ng trconina, 16 ag cistina, 16 ng cistcina, 41 ng notionina, 82 ng argininaf 49 ng hističina, I63 r.ig lizina, 325 ng asparaginsko kisclin^f

i 4-88 ng glutar.iinsko kiselinc. Ovo su bile rastvoreno u 100 nl

14 fiziološkog rastvoraf clodavši još 204 nc glicina-2-G i 82 uc

14 Ir-tirozina-C , tc 1,63 g slukozoj pH jc bic 6,4. Sncšu suo

stcrilizirali na 100 C za 25 ~iiru Spccificna nktivnogt jlici* na u rastvoru 30 bila 1,25 uc/ns gliciaa, a tirozina takcd^o 1,25 uc/ng tirozina.

Po 2,5 ril storilnog rastvora injiciranc jc svakocinevno (osin acdGljo) u linfnu kesu žabc od 3, do 22. clana po parci-jalnoj hopatektoniji. Svaka životinja jc na taj ncč in sa in-

fuzijon 49 nl odrGdjcnc^ rastvora za 22 dana dcbila po 100 uc

14 14 '

glicina-C i 40 uc tirozina-C » Pod ovira uslovina onc su ep*

sorbiralG nisku dozu 0 ccstica (približno 25 r u 20 ćlcnr.)..# Po-bIg 22 dana životinjc su ostavljono jodp.n. ćian u nirovanju, pa

- 23

jo tck onda izvršona pcrfuzijn, jctrc na po jeclnoj ozracScnoj i kontrolnoj (nczrr.conoj) 2cbi» Uzorkc pcrfuzatci sao pripro-nili zc hrcaatogrr-f sku cncilizu.

SPLENEKTOMIJA

Splenektomija de vršeaa aa slede&i nacin: . Pod eter nar-* kozom životinja je postavljena ria ledja* Naoinjen je rez kroz kožu i miši6e trbuha, dužine 1 cm, sa desne strane oko 2 cm ispod prsne kosti. Kroz'otvor je izvadjena slezena sa jednim delom mezenteriuniaj jednom ligaturom obuhva6ena je arterija i vena splenika te je proksimalnim prerezom organ odatranjen«-Rana je zatvorena sa dva hirurška šava, pose"bno je zašiveno miši6je, a posebno koža. Operisane životinje su držane 14 đa— na u staklenim posudaraa sa malo vode na sobnoj temperc,turi» Posle tog vremona su izvršoni eksperimenti. Zbog oporr.tlvnog zahvata nije bilo uginu&a«

PRIIRSEUi EKSTRAKTA SLEZSITS ¦ : '; • .. " . ' • '¦..,•

Za eksperimcnte srno uzimali po tri slczeno noriaalnih i . zraSonih žcbr.. Slezenc smo izvc.gr.li i homogonizircli sa do-datkom odrodjGnc količine 0,2^ rr-stvorr. kuhinjskc soli da bi dobili 10^ homogcnat svcžog tkiva. Po prvoj homogenižaciji uzorak je stavljen u ledenu vodu da bi se rashladio, pa je ponovo homogeniziran. Homogenat je preliven u plastičnu eprv^* vetu i 4 puta smrzavan i topljen, pa je još oednom homogeni-ziran« Na kraju smo uzoralc centrifugirali 30 minuta pri 8000 obrtaja/min. i supernatant pažljivo dekantirali. Na taj način je dobijen ekstrakt slezene} odredjeaa količina ekstrakta (0,1 ml) uzeta je za odredjivanje azota, c ostatri^: je upotre-i bljen za oglede.

Nacin aplikr.cije, Po prvom satu perfuzi^c 1 ml ckstrakta poznr.tc konccntracije proteinskog azota je bio pomcšail sc fi-ziološkim rr.stvoi-om u rezGrvoaru# Rnzblazcni ckstrakt jo pro-

i* U

zraSivrji kiscpnikom i pasirao jc kroz jctru u drugom scvtvi, p$yr fuzijc. Po pasaži ckstrakta porfuzija jo nn.stc.vl jona sa fizi-ološkim rastvorom. ... • . •

IRIJtREM^ SSRUMA ; * ' • ''' /'''¦'' ". '

ICrv smo sr.kupljrJLi prorozom srcano komorc do iskrvcxonja i mošali polcigcno štr,pi&cm do izdvajanja fibrina* Defibrinisa-* nu krv od tri normalne žabe smo slili u jedan uzoralc« Wa isti nač'in sno postupili i sa def ibrinisanom krvlju od tri zracenlh žaba* Ovalcvu lcrv smo centrifugirali pri 2500 obrtaja za 15 mi-» nuta i supernatant pcžljivo dekantirali* Odredjenu kolioinu seruma srno uzeli za odredjivanje azota, a ostatak upotrebili za oglede. •

Način aplikacijgfj 1 ml seruma poancvte koncentracije' pi^o-s teinskog azota smo dcdali u fiziološki rastvor prozraČivcui kt« seonikon po prvcn satu perfuzije, tako da je on pasirao jetru za vreme 2» sata perfuzijei Po pasaži seruma perfuzija je ar.*» stnvljena sa fiziološkin rastvoron* . . . ¦¦ ,

HIIPRE^ HlDROLIZATi. Ži^LaEG SERUIv^

Defibrinisana krv jo ceatrifugirana kod 2500 obrtaic za 15 ninuta i dobiveni serun jo osušen liofilizacijom« Suvi ostatak jc hidrcliziran 24 sata kod 100 C u zataljencj stakle-" noj covi sr, nešavinom (1 nl/1 ng protcina), kcja sc sr.sto jalr., iz 15 vol. dolova HCl kcnc^, 8 vcl. dolova 80f<> nravloc kisc- ¦ line i 12 vol. dclova dcstiliranc vodc (v/v/v). Hidrolizat jo poton csušen na 50 C u vakuunu (30 1x1 Hg) dobivencn vcdonon ¦ crpaljkpm.. Sadržaj je otopl^en u destilisanoj vodi i rasoljeii-(20 minuta pomo6u elektrolitskog rasoljivaca. • Ppstupak raso-ljavanja je opisan kasnije)•.Rasoljeni hidrolizat smo upotre-bili za papirnu hromatografiju, . •'

-.-25

HUPREMZ. HECROLIZATA. TKIV;. JETRE • . . ¦

Po završetku perfuzije režanj jetre težine 650 mg bio je hidroliziran u 13 elL kiselinske mešavine slede6eg sastava: 15 delova HCl konc.., 8 delova 8Qf° mravlje kiseline i 12' delove dest... vode (v/v/v)., Hidroliza je trajala 24 sata kod 100- C#, Dalji postupak je bio isti kao sa hidrolizatom seruma,.-.

ERIHIEI/L.. I NJ5IN DJ.VlNJi, BIOLOŠKO JJCTIVNIH M^TERUjl - '

a>. Histamin dihidrohlprid (Delta chem.works) je bio ras—• tvoron u fiziološkom rastvoru i pripremco se svež uoci samog trotiranja životinjef ¦ pH rasttora iznosio je 5>5...

Kod jedne grupe životifija histamin u dozi 17 mg/100 g. telesne težine bio je injiciran intraperitonealno 5 min», pre zracenja; drugoj grupi životinja ista doza histamina inoic-Lra«* na je takodje intraperitoaealao 5 minuta posle zracenja*. Izo-» lacija jetre za perfuziju vršena je odmah kod prve grupe^.dok je kod druge grupe kao i kod kontrolne histaminom tretiraae grupe, izolacija ^etre vrsena 30 minuta pc inoiciranju, tcko da je histrjnin bio u cirkijilaciji približno isto vremef kolilro i kod prve grupo budu6i da su ove životinje bile izložene zracenju oko 30 minuta..Kcd tre6e grupe živctinja histamin U dozi 0,33 mg/jctra rastvoren u 0,5 ml fiziološkog rastvorr. stavili smo u rczcrvcar, gde se prozračiva fiziološki rastvoi^;.. kcji jo odmrJi po izclaciji porfundirac organo zraconih i ne-zraccnih životinja.. Ovaj rastvor jc pasirac kroz jetru za 2 do 3 minuta;,nakon. toga pcrfuzija Jo nastavljona fiziolcškim rr.stvorom... Pošto jo bilo nomogu6e izvagati jotru pro pcrfuzi— jef to smo so odlucili za aplikaciju istc doze za svo perfua-dirane jetre, ali seic pri tome vodili racuna da kod prepara-cije odaberemc jetre približno iste težine (koliko so moglo oceniti prostim okcm)»

b» Cistoiri jiidrohlorid (La Roche) je bio rastvcreA U 0f4f« kuhinjskc soli i pH pcdGšon na 4,5 dodavanjcm jednc do

- 26

dvo kcvpi zr„si6onog rastvora nctrium bikarbonata. Br.stvor ci-stcina pripremao sc ucci trctircuija životirijc.

ICod prve grupe životinja cistein u dozi 16 mg/100 g tele-sne težine je bio injiciran intramuskularno 5 minuta pre zra-cenja, a izolacija jetre za perfuziju. kod ove grupe kao i kod kontrolne cisteinoin tretirane grupe vršena je 24 sata po iaji-ciran.ju. Kod druge grupe životinja kod koje je izolacija jetre izvedcna 24, sata po zracenju šmO stavili 0,5 iul rastvora koji je sadržao 0,32 ing cisteina (cistein smo rastvorili takod^e u 0,4$ kuhinjske soli i podesili pH na 4,5 sa dodatkon jedne do dvo kapi zasi6onog rcstvorc. natrivm bikcxbonata) u rczorvoar odniah po okstirpaciji orgr.na* Ovr.j rnstvor jg pr.simo kroz je-tru za 2 do 3 minutc, n. zc to vfcnio dovod kisconika bio jo prckinut« Nricon togr. pcrfuzijr. jc nastr.vljena sa fiziološkim rastvoron prozračivanin kisconikoin# Postupili sno tako zbog toga što cistcin u prisustvu kisconikn brzo prclczi u disul^id cistcina odnosno cistia, r. cvr.o ^10 posodujc zaštitno dclova— nje (161).

ANALITlSKA METODIICA

OODREDJIVANJE AZOTA -. .. . . •.

Uzorko pcrfuzatr. od 12. do 18, srvfca porfuziJG zdru^ili sno u jcdnu frrJiciju, pr. sno u 30 - 40 nl perfuzata odrcdjiva-* li sc.držcij colokupnog azotc, pono&u nodificirane notode po Kjcldahlu (124) i proraČunrJLi azot u celokupnoj frrkciji per-> fuzata# Za odrodjivrjijc azcta u rasoljGnim frakcijcuaa pcrfuza* ta prinonili sno nikro nctodu po Langu (125)

HUIREMA. UZORAKA ZA HROMATOGRAFSIOJ ANAIIZU

Po 35 nl svakc frakcijc pcrfuzata jo bilo rnsoljGno na nodificiranon oloktrolitskon rasoljivacu po Sinnondsu (1Ž6) pcd slcdc6in uslovinc: I = 500 nii, I, = 150 nA, U = 60 Vr t = 3,5 sati* Po rasoljcnju sno snanjili zaproninu uzorka na

- 27

5 ml sušenjem na liofilizatoru i ponovili rasoljavanje: I = 400 mA, I = 80 mA, U^. = 50 V, t = 10 mia. Rasoljeai uz.o~ rak smo filtrirali i osušili liofilizacijom. Suvi ostatak smo otopili u odgovaraju&oj količini 0,01 n HCl tako da je 1 ul rastvora sadržavao 2,5 ug azota (preracunato prema prethodnom odredjivanju azota u originalnom perf uza'tu) # Ovako pripremljen. rastvor je bio upotrebljen za papirnu hromatografijuf pošto smo prethodno u njemu odredili sadržaj azota po Langu (125)«

ODREDJIVANJE AZOTNIH SPOJEVA NA PAPIRNIM HROMATOGRAMIMA.

Izvršili smo nnalizu sc, modelnim supstanci jaiaa i perfiiza.-tima ar. slede6e azotne spojeve; rminske kiseline, ureju, pu-rinske i pirimidinske derivcite, kreatin i kreatiain* Izvršili smo i riiclizu na še6ere-, Zr, hromatogrcme smo upotrcbili fil-tcr papir Schlcichor - Schucll No. 2043/b^

¦Aminskc kisclinc. Za papirno hromatografsku analizu smo upotrebili slede6e hemikalije: Terc. butanolf hromatografsko čist, firme Riedel de Haen, mravlja kiselina p#a. (sp*t#=lf2), Riedel de Haen i feaol p.a., Riedel de Haen.

Na papir smo naneli 20 y,l uzorka i u jednom pravcu smo razvijdli hromatograme 35 - 40 sati kod 20 C sa mešavinomf koja se sastojala od 69 5 vol^ delova terc. butanola, 10 vol. delova mrcvlje kiseline i 295 vol. delova dest. vodo (v/v/v) (127 )• Hromr/togrcimi su bili dugi priblizno 22 cm. Susili smo ih 30 minuta na 20 C, a zatim još 10 minutc. kod 70 C i odre-zali na 3 cn ispod frontr. otapala. U drugom pravcu smo.razvi-jali hromatograiiG 12 do 14 sati sa 80^ fenolom u cvtmosfcri CO

i NH kod 20 G. Dužina hronr.togrrjnr. takodje je iznosila 22 cn.

o Papiro sno sušili 4 sr.tci kod 20 C a zatin još 20 ninuta na

70 G. Aininske kiseline sno identificirali ac dvodinenzional-

nin hronatogrrj.iina sa 0,2$ rastvoron ninhidrina u butanolu (zasi6en vodon) zr.grcjavr.nocn kod 80 C za 10 ninuta,. Ovon ne-todon ncgu sc ustr.noviti do 0,1 \xg glicina ili glutaninsko

- as

kiseline, a histidina do 25 ug.

Ureja« Po detekciji aminskih kiselina na hromatogramima smo identificirali "ureju pomo&u modificiranog Erlich-ovog reagenta, koji se sastoji od 1,0 g p-dimetilamino"benzaldehi~ da, 10 ml HCl konc* i 100 ml 96f° alkohola (128), nakon suse-nja od 6 sati na temperaturi od 20 C. Ovom metodom može se otkriti i lug ureje*

Purinski i pirimidinski derivati. Na papir smo nanoglli 5 ul originalnog uzorka perfuzata ili njegovog hidrolizata (hidroliza je vršenc. sc 12 n perhloraom kiselinom 40 minuta kod 100 C) i hromatogram razvijali 17 sr.ti kod 20 G mešcivi-nom; 170 ml isopropr.nola, 41 ml HCl konc, i 40 ml redest.vo-de (129)• Zc identifikaciju smo upotrebili; nitfat srebra i bromfenol plavo (130), nitrcvt Sive (131), bakrov sulfat i difcnilkarbazid (132) i fosfatni reagent (133)¦

Kreatin i kreatiniru 5 ul uzorkci porfuzr.tr, smo naneli na papir, te rr.zvili jednodimonzionalni hromatogram mešavinomf koja se sastojala od 695 delova torc, butanola, 10 dclova mravlje kisclinc i 295 delova dest« vode (v/v/v). Za ideati-fikaciju smo upotrobili pikrinsku kisolinu (134)* • ;

ŠcScri, Dvodimcnzicnalne hromatograme smo razvijalif kci-ko jo vo& pGmGriuto, sa incsavinom; tere* butanol + mravlja ki*» selina t dest.voda u jednom pravcu i 80^ fenolom u drugom pravcu*

Za detekciju še6era na hromatogramima smo upotrebili dva postupka: a) Papir smo potopili u reagent, koji se sastoji od 0,15 g srebronitrata rastvorenog u 0,1 ml redest. vode i 100 ml acetona. Po osušenju papir smo umočili u otopini 0,5^ natrium hidroksida i 96^ alkohola i ponovo osušili, Tim po-stupkom se na papiru javlja pri sobnoj tempercturi tamno smedja mrlo'a (135), b) Papir smo potopili u reagent: 1 g anilina, 1 g difenilrjnina, 100 ml acetona i 10 ml 85$ fosfor-*

- 29

ne kiseline. Hromatogram smo osušili zagrejavanoGm 10 minuta kođ 80 C. Dobijcna mrlja jo zelenkasto-smedje bojc (136)«

MERENJE RADIOAKTIVNOSTI .

« Llercnjc radioaktivnosti u pcrfuzatu jc vršeno pomo6u

proporcionaliiog brojaca sa tankim. prozorci6em (mGtalizirani poliesterni film) i scintilacijskiia spektrometrom* Kvalitatlv— nu sliku smo dobili pomioanoein jednodimenzionalnog hromatogra* ma, odnosno traka izrezanog iz dvodimenzionalnog hromatograma pod prozorei&em cevi za brojanje*

14 Kvantitativna merenja G na hromatografskom papiru smo

izvršili na taj način, što smo na trak filter papira Schlei-cher - Schuell 2043/b naneli 5ul sono-kiselog rastvora raso-ljenog perfuzatc i u razdaljini od 30 min 5ul standardnpg rastvora glicina-C (4,10"" uc/ul)» ITanešene uzorke smo po-sušili, izmerili njihovu radioaktiirnost sa brbjacem^ t© upo*» redjivali aktivnost oba uzorka.

ZRAOENJE

Proccdiir.a. Za zracenje žaba koriš6on je Co izvor "ba-zenskog tipa, jacine 250 .c. Polietilensku kutiju, u koju jo smeštcna životinja, stavili smo u posudu od mGdi; posudu smo uronili u bazcn aa odrcdjonoj visini iznp.d izvora i ucvrstili, tako da je bila nopomična za vremo dok je životinja bila iz-ložona y~ZTc.cijn.c*c ?o završcnom zračcnju životinjo su držano u staklcnim posudama do ajihovog žrtvovanja.

Dozg zraccnja i vrcmo nakon zraconoa do okstirpacido OGtrc.

Za oglcdG u kcgima jc ispitivrjia zavisnost voličino azot-* nog niGtabolizna od dozc i vrcmcna nakcn. zračcnja upotrcbili sno dozu od 400 i 650 r; izclacija organa za pcrfuziju je vr~ šcna odmah, 10. sata, 24. sata,. 2a, .5. i ,7. dana po zraconju,--'

~ 30

Za hronatograf sku analizu porfuzata kod nornalaih i par-cijalno hepn.tcktcnirr.nih životinja doza zraccnja jc bila 650r a izolacija ^atrc zr, pcrfuzi^u oc izvcdcnr. 24j scitr. po zrcSc-nju* .. . ¦¦¦¦¦'".

Splencktonirdnc žr.be su bilc zraČcne 14> dciir. po oporr,ci« ji dozon od 400 r, r. porfuzijr. jc zctpocota 24* sntr. po zra«-,,. conju. ..

Zv. priprcnu okstrr.ktci slczcac žr,t>c su bilc ozrrČono gc 650 rf r. ckstirpccijr. slczcnc jc izvršcna 10* sr,ta po zrr.co-

Za priprcnu scrunc, životinjc su prinilc dozu od 650 r, c krv 30 uzcta 24* sntr. poslc zraccnjci.

Zr. oglcdc u kojinr. j° ispitivano dojstvo histcnina si'ao upotrcbili dozu od 650 r i 400 r za žabe trctirrjie cistcincn« Perfuzija jetre je bila izvedena odmah posle zračenja Žaba,. kod kojih je bio apliciran histamin, a 24* sata po zra^eaju žabaf ko.jima je apliciran cistein. .

BKSPERIMSNTAliN-I D 3 0

- 31

UTVRDJIVANJ3 NORMALNOG AZOTNOG METABOLIZMA U JSTRI ŽABA

U iiašim ogledima upotrebili smo perfuziju jetre jer pret-stavlja veoma ugodnu metodu za izucavanje metaboličkih proce-sa u izoliranom organu* Perfundirana jetra nudi veliku moguL-nost upoznavanoa svih njenih funkcija, a naročito njene uloge u metabolizmu belancevina, što je i bio cilj naših istra^iva-nja* • -

2a oglede smo uzeli žabe kao živi objekt naših ispitiva-nja iz više razloga: Žaba je ureotelicna životinja kao i si-sari; osetljiva je na zračenje, I^c0 (letalna dozc) za x«*zra-ke je 700 r što pretstavljci ^cq zn. neke siscjre (pacovf mišf ¦ zec) (137)« Kod siscrc perfuzija jetre, kojr.. trr.je viso čciso-vc.f je nemogu6a ako kraz organ struji sgiho fiziološki rastvorf jer brzo dolr.zi do edemr. i odumiranja jetrinog tkivr., pa i kod upotrebe plr.zme ili krvi (kr,o perfuzijskc tec5n.osti)f per-fuzijr. u pokusimr. istrr,živr.5ci nije trajclr. duže od 6 • 9 5ci- . sovr. (76, 12Qf 121) • Izuzotno jo u nekim istrr.živr:n.jimn por-fuzijr. a^"tre pncovc trcoala 26 cnsovc, (119 }• Svakako potro§-njr. kiseonika qc jodcn od uzrokc što perfundirr-nr. jotrc sisc— ra nc možc održr.ti svoju fiziološku funkciju, jcr jc aomogu6o sr. strujrjijom pcrfuzijskc tccnosti, bilo da sg scstoji od fizioloskog rr.stvorn po Krebsu i HGnsoleiit.u^ koji je od svih rr.stvora najpogodniji za sisc-rcf bilo dr. sg radi o krvi ili plc.zmi, obczbcditi dovoljnu koliSiau kisconika. Prcmr. podr.-cimr- i3 litcrr.turo potrcsnja kisconikd (Q O^) iznosi u jctri pncovr. 2,00 ml/g/cr.st mišcvr. 3,32, ci prsa 2,00 (138). Ako so uzmG dr. jc Q 0 zc jctru pticovr. 2,00 ml/g/Sas, r, dr. tcžinr. jctro iznosi 7 g, potrnžnjr;.-kisecnikc bi bila 14 inl/cas no.

- 32

citciv orgrjic žCocficicnt rr.stvorljivosti kisconika u fizioloS— kom rastvoru kod 38 C jc 0,024 (ml 0 /ml fizicloškog rastvorc.) f tako dr„ meiksimr,lno snc.bdovanjo kisc-onikcin, koje može da se o-bezlDedi kod strujanja od 3 ml/minut iznosi 4,3 nil/casj a ovo je samo jedna trećina potrošnje kiseonika u organu (84). S druge strane jetra žaba kao poikilotermne životinje je manje zahtevna u potrošnji kiseonikae Q 0 u jetri kod temperature

17,5 C za ziinske žabe iznosi 0,66 ml/g/cas, a za letnje žabe O,73> dok je kod tenipercture od 37 G Q 0 1,67 za zinske a 2,56 za letnje zr.be (139). Strujcmje fiziološkog rastvora zr.-si6enog kiseonikon kroz perfundiranu žablju jetru omogu&uje održavanje šivotnih. funkcija orgr.nci za duži period perfuzijc, (u našin oglcdina do 18 scti) kad se izolirani organ za vrcnc trajanjn ogloda nr.l-r.zi nr, tcnperr.turi 13 C» S obairoa na ispi— tivanjc azotnog nctr-boliznci u porfuzctu jctrc odlučili smo da kr.o porfuzijsku tGČnost upotrcbljavrjno fiziološki rastvor,- a nc plrzmu ili krv, zbog toško&r. u interprctcciji rozultcta bu-du6i, dn sanr< plazna odnosno krv scidrži r.zotnc spojove.

EEZULTATl -.

U litcraturi nijc bilo pcdr.tn.kr. o dincjnici izluoivanja azotr, sa pcrfuzr.ton is izoliranc žr.bljc jctrc. Zbog toga smo u prvom dclu rr.dr. prr/fcili izlucivc-njc azota od pocotkr. pcrfu-2ijo do 26 časova* Noki nutori su ustr,novili, da jc ^otra pr.-cova i poslc dugovrcnono pcrfuzijc sr. lcrvlju (26 c5r.sovc.5t za-držala svojc funl^cijc u pcglc-du izlucivr.nja žuoi (119). ITjiho-vi nn.lazi bili su zr. ncs dovoljan dckaz, dc. sc odlueino za du-govrcnicnu pcrfuziju s obzircm nr. uslcvc naših oglodc.*.

Dinanikn. izlucivanjr, azctnih spojova sa pcrfiizatcm prikr.-zana 30 n& slici 4«

• 33

Slikr, 4. Izlucivcuijc nzo^ ±z jetre žaba tokom perfuzije (zimski periođ - 4 pokusa)

Kako se iz slike vidi^ lcolicina izlučenog aaota postepeno opada za prvih 10 - 12 sati perfuzije (a)j sadržaj azota po-tom ostaje prilicno konstantan do 22 casova perfuzije (B); od tog vremena nadalje javlja se teniiencija ka pove6anom izluci~ vanju azota (C).* 1T& osnovu ovih nalaza smo zaldjučili, dc se od pocetka do približno 12, sata perfuzije larv ispira iz kcipi* laraog sistema jetre, te perfiizat obiluje azotnim spojevima, koji potiSu ve&inom od krvnih elemenata, a ne samo od metabo— lizma jetre. Prilicno konstantan nivo azota od približno 12« sata do približno 22. sata potice od metr.bolitc. iz.scune jetref jer je svr. krv ispranc*.. Nakon togr. nastaje postepeno pove&anjc u izlucivrJiju azotr. kao posleđicci odumiranja 6elija JQtX^e

- 34

odnosno orgnncu Kciko se ±z slike vidi, vreme od 12. do 22. Čcsr. perfuzije pretstc/vljn sigurno rczdoblje u kojem sg mogu . uporodjivr-ti rezultr.ti azotnog mctr/bolizmr., u jctri. Mi smo se odlučili da u dr,lJGm rcdu odredjujomo azot samo u pcrfuzctima salrupljonim izmodou 13« i 18. scita urnesto 22. satci perfuzijo zbog goro¦ pomcnutih pojcvc kc.o i zbog vq6c sigurnosti od cvca— tuclnc cutolize orgrjin.

Nci tr.boli 1 prikr.zr.ni su rczultcti porfuzijo jctrc zim~ skih žcibc. (poricds novombcr - februar) i lctnjih žr.ba (porio&i ^uni - r.vgust).

Kod rcizmn.trr-njr. rcznltata nr.šli smo dn. bi kolicina izlu-^onog r.zotr. bilr. nr.jboljo izrr.žonr. u mikrogramiinr. p.zota izlu-conog u ninuti na gram suve jetre (u.gN/min/g suve jetre). Opa^eno je naime da se sadrzaj vode u žabljoj jetri znatno me«» nja sa godišnjim dobom i da jetre zimskih. žaba sadrže viže vo-» def ali da je kolicina'vode u pojedinom godišnjem dobuf naro^ 5ito leti i zimi, prilicno stalna (140). Pored ovih fizioloŠ-kih razlika u sadržaju vode opazili smo kao i neki autori (184, 141) da se težina jetre po perfuziji pove&ava za pri-bližao 10 - 20/o usled retencije fiziološkog rastvora i pored najadekvatnije cirkulacije* Hi smo upotrebljavr.li fiziolo§ki . rastvor sa razlicitim koacentrr.cijama pojedinih sr.stojaka (KClf CnCl ) u letnjem (rastvor A) i zimskom periodu (rastvor B) s obzirom nc ainjGnicu dr. og minoralni uiGtabolizam poikilo* tcrmnih životinjn sr.svin rr.zli5it zimi i leti. IntGresantao jc dr. upotrcbc. rastvorr. A kod zimskih žabci kao i rcstvom B kod letnjih žabr. prouzrokujc edcn jetre i propustljivost tc-cnosti kroz jctrinu kcpsulu, što sno eksperinentclno utvrdili. Mcdjutin kod upo.trcbo prr.vilnih rastvora cvcikva pojavci se ni-jc dcšavalr-. Iz poncnutih razloga smo azot u perfuzr.tu izraža-vcli u nikrogrrziinci nzctc/nin/g suvc jctrc.

- 35

.1 i B 3 L i 1

Izlucivnnjc r.zotnih spojovr. u porfuzr.tu iz jetre

nornalriih ž^ba. i

* * * ¦ i

$ svcžo I $ šuvg j.ngN/niii i

jotre/tcl* jjetrc/svožaj/g suvc j

tožincv j jctrr. j jotre

!Po-| Ikus

Tolcsar. jTGŽiar. jotrc (g)

itoŽinr.

svc z-n

suvc

Zinski pcriod

1 80,0 2,85 0,85 3#56 29,82 0,9 !

2 70,0 2,75 0,65 3*93 23,63 1,1 i

3 80,0 2,50 0,70 3,12 28,00 0,8 j

4 70,0 2,86 0,70 4,08 24,48 0,5 i

5 ¦65,0 2,40 0,70 3,69 28,75 0,9 j

6 80,0 4,70 1,60 5,87 34,04 0,6 i

7 80,0 3,90 1,25 4,67 32,00 0,6 |

8 65,0 2,18 0,58 3,35 26,60 1,0 !

9 70,0 2,90 0,75 4,14 25,86 0,9 j

10 82,0 3A5 0,85 3,84 26,98 0,7 j

11 68,0 2,45 O966 3,60 ! 27,14 1,0 j

12 • 70,0 2,30 0,55 3,29 23,91

Sređnja vrednost - S«D« 0,8^0,04]

lietnji period

r* " | 1 1 60,0 0,98 0,21 1,63 21,43 3,1 i j

i 2 j 74,0 1,90 0,48 2,56 25,26 2,7 i

1 3 | 68,0 1,10 0,24 1,62 21,36 2,6 i

1 4 1 58,0 0,90 0,20 1,55 21,66 2,9

I 5 1 68,0 l.,00 0,22 1,47 21,50 2*7

! 6 ! 67,0 1,25 0,24 1,86 18,80 3,3

! 7 1 70,0 1,35 0,33 1,90 24,44 3,0

t 8 i 65,0 1,80 0,48 2,77 26,60 3,0

1 9 1 55,0 1,20 0,28 2,18 23,33 2,7

110 1 50,0 1,20 0,27 2,40 22,50 3»0

|ll 1 52,0 0,97 0,23 1,86 23,71 2,9

112 ! 52,0 1,50 0,31 2-, 88. • 20,66 2,7 .|

1----- Srednja vređnost - 21. D- 2.9*0, 2!

- 3$

Iz tabele 1 se može videtl da perfundirane jetre u spome-nutom intervalu izlucuju prosečno 0,8 ug azota u zi&gkom peri-oduf dok u letnjem periodu izluSivanje azota iznosi prosecno 2,9 jig, Velicina životinje nema nikakvog uticaja na izlučiva-nje azota po gramu suve JGtrct a što sc može vidoti Iz prika-* zano tabolo* Tako n.pr. žabe od 80 g izluSuju iz jctrc 0»9f 0,8 i 0,6 ng azota u zimskon periodu (oglcd lf 3 i 6) dok pcr-f-undiranc jctro žaba tcžiac od 50-- 55 g izlucuju 2,Tf 3,0 1 2,9 ng azota u lctnjcn pcriodu (ogled 9, 10 i 11), Iz ovoga proizilazi da ne postoji neka zavisnost intenzivaosti azotnog metabolizma jetre od velicine životinje# Istu sliku dobivamo kod uporedjivanja težine suve jetre sa izlucivanjem azota; Je-tre težine 0,7 g izlucuju 0,8, 0f9 i 0,5 ug azota u zimskom periodu (ogled 3t 4 i 5)» dok jetre težine 0,21 - 0,22 g lzlu-cuju 3,1, 2,9 i 2,7 ug azota (ogled 1, 4 i 5) u letnjem peri-odu. *•'"..•

• *. ^

Ako uporedimo kolicine izlucenog azota u zimskom i let-

njem periodu (slika 5) videfeemo da jo mctabolizam azota u let-njom pcriodu kada sg žabe nalaze u punoj vitalnosti, intengiv-niji za oko 3»5 puta od zimskog perioda.

Lefn/i period Zi m ski period

VII | VHI XI XII i n

4

3 • • • •• •¦

•• • • •

• • ••

n • •• •

Slika 5. Mctr/bolizam azota jetro kod žaba u lotnjcia i zimskom pcriodu (-—— srcd^ vrcdnosft)

- 37

DISKUSIJ,

Iz prikc.zr,nih rczultcitr. možc sc ustanoviti, da sc mcta-bolizam azotr, u jctri zimskih i lctnjih žcibr, bitno razlikujc. U ranijcnL rr.du (142) prikazr.li smo dc. postojc vclikc modjuso-bno rr.zlikc u izlučivanju azotr, u poriodu cipril - maj i scp-tcmbar - oktobar i onc so kro6u od minimalnih zimskiii do mak-simalnih lotnjih vrcdnosti5 kr.da jc izlucivr.nje r.zotr, u tokii dužcg poriodc. prilicno konstantno.. Ovakvim kolebanjima u iz-lučivanju azota kod žaba verovatno doprinosi niz bioloških. fal^tora kaos starost, ishrana, svetlost, okolina, temperatura i dr, Ustanovili smo, da postoji uzajamna veza izmedju tempe-ratiire okoline i azotnog metabolizma; Dok se u prole6e prose-6na petodnevne temperatura okoline nalazila ispod 10 C, ineta-* bolizam azota je bio na svom zimskom nivou. Medjutin cin se temperatura popela iznad 15 C promet azota je dostizao ©voj letaji naksiraun i ostcio konstantan bez obzira što se je dnov— na tempGraturci povišavcJLa« Suprotno sg dogadjr.lo u josen,

3 drugc strciie poznato jc, dr. jc sr.držaj glikogcna u ^G^ tri zinskih žr.bci izrazito pcve&an, Intorcsrjitiic jc ista6i uticcj tonporrturo na zr.visnost tkivnog discjija i sadržajn, glikogonr.j ustr.novljono io naine? dn jc kod žabr, tlsivno disc^* n^G intcnzivnioc loti kada je i jetra oskudna u glikogcnu (139 }f Opažcno jc tr.kodjc dn. jc permoabilitet kožc, sr^anog niši&a, sluznicc žcluca i kloako kod žaba povc6an u lotn^cn pcriodu (143)o Isto tako žablje srce je mnogo osetljivije na dclovanje nckih biološko aktivnih materija, kao n^pr. adrena-lia, leti nego zimi (144),, Ova i mnoga clruga zapažanoa govore da su lGtnJG žabc za razliku ocl zimskih razlicitc u fiziološ-p kim i farmakološkim odgovorima.

Zbog goro izncsonih momcnata i razlika u izlučivanju azo-ta u prclaznom pGriodu (prolc^G, jcscn) riGiiiogu&a bi nam bila komparacija rozultata dobivcnih u razlicitim godišnjim intcr-

- 38

valima ukoliko bi hteli da upoređjujemo dinamiku azotnog meta-bolizma norm. Inih i zraeenifr žaba.. Zato smo u daljem raduvr— šili oglede samo u letnjem ili zimskom periodu i vrednosti izlucenoga azota iz jetre životinja zracenih leti ili zimi uporedjivali sa izlucivanjem azota normalnih žaba za iste pe~ riode.

ZAVISNOST VSLI5INH] AZOTI^OG 1C5IAB0LIZMA OD DOZA ZRaSENJA

I VREMEIU POSLE ZRACENJA

Siohemijska ogte6enja u nekim organima nastaju ve& kod niskih doza zracenja, medjutiin kod viših doza odigravaju se takve pronene, koje ostavljaju sudbonosne posledice po organi-zain.. Mi sino pratili dinamiku izluoivanja azotnih spojeva iz perfundirane jetre u razlicitom vremenu posle zracenja izlo-živši ogledne životinje y-zvaclrRSL kod dveju doza 400 i 650 r da bi ustanovili stepen poreme6a;ja proiaeta azota kao funlcciju doze i vreniena. Izolacija oetre za perfuziju izvedeaa jes od— mali, 10« sata, 1., 2., 5» i 7« dana po zracenju.

REZULTATI ... '. , . ...,

Dinamika izluoivanja azotnih spojeva prikazana je na sli-ci 6a .

Kod 400 r kada su jetre izolirane iz Sivotiaja odmah po-sle zracenja, izlucuju približao jednake kolicine azota (0,9 tig) sa perfuzatoin kao i jetre kontrolnih životinja (0,8 \ig). Izlucivanjc azota rcsto sa intervalom. vremena od zračenjia ži-votinja do izolacije organa za prvih 24 sata». Ustanovili smo da je izlucivanje azota kada su jetre izolirane 10., sata po zračenju za 25^ pove&ano, a ako su jetre izolirane 24. sata posle zracenja povećano za 62fo»- Posle tog vremena zabeležili smo postepeni pad do 7.dana kad?. je opet postignut normclni nivo

- 39

izlučivanja azota (tabela 2).

Slika 6# Dinamika izlucivanja azota u perfuzatu jetre ozracenih žaba kao funkcija doze i vremena.

Drugacija vremenska zavisnost je zabeležena dozom od 650 r* Neposredno posle zračenja životinje izolirane jetre izlucuju skoro jednake kolicine azota' kao kontrolne životinjef ali nivo azota je dostigao malcsimalnu vrednost (oko 112^ pre-ko kontroln.e vredaosti) kad ^e organ bio izoliran 10 sati po-sle zraoenoa* Scdržaj azotci u perfuzatu kad kasnije izolirane jetre opada (do 5* dr„nc). U 7. dr.au posl© zracenja sr.držcj azota ponovo raste (tabelr. 3)»

Kod zrr.cenih Saba. zapr.zili smo jednu pojavu, kojp. se od-rcžavala u tomet dr, smo tokom perfuzije dobili teonost iz je— tre zbog pove6ane propustljivostl njeno kapsule. Ovaj fenomen propustl jivosti kapsule kod normnlnih žvJoc, nismo opazili#

- 40

TABSIA 2

Uporedjenje količina izlucenih azotnih spojeva iz pcrfuadirano jotre (400 r)

?,r __________ligN/min/g , suvo jctro____________________

{Vromc po i----------------T™ ' , < /.? i1 oy—^~lj—; " " "'•• ¦ - ,—r.—

• It, u? j. srcđ.Vrcd °/» od j-, , . Srcdnja jzraccnau Perfuzct + ol7, ,4. n iEksudr.t , d .

J[ • j -^S|.I)i Ikontrolaj jvrcdnost^

Zimslji period

Kontrole [_______J_______To/,8ŽotO4T________j 0 j________

| ! 0,8 | j 1 0,7 I

j I 0t9 I * I I 1|1

I 0 sr.ti j 0,9 !d|9lo,O6! +12 | 0,8 0,6

1 | 1,1 | | | ofo !

4_________• I 1,0 j___________I___________1 0.4 j__________

. I • I 0,9 ! ) ! 0,5 I ¦

1 r °>s i + | . ! 0,2 |

j 400 r JIO sati ] 1,2 11,0-0,10! +25 j 1,6 | 0,8

1,3. ! 1 S ^1 I

^_________j 1,0 ,. j___________j ' |-0,4 j

I 1,2 j ! 0,4 |

1 1.5 I , .1 1,7 !

; 24 ecti 1 1,4 11,3-0,06 +62 I 0,8 j 1,4

1 1,2 i I 3,4 i ;

_____________LJLti^J^;___________i—2i5__i_______

Lotnji period

JKoatroloj_________j_________j2t9±0,2 _________1 '., ,.0 _ j .,________

¦ ! 3..1 I + ¦ ..... | 1,5 | -

2dc.no. \ 4,1 13,9-0,3 .+35 | 1,0 | lfl

1 - I 3,9 | ..... | 1,3 ]

I__________j 4,5 i___________j___________T 0>7 j

! ¦ ! 2,8 ! I ' 0,7 ,

! 400 r ! 5 dana | 2,8 13,4-0,3 +17 0,8 I 1,2

! I 3,9 | ! 1,7 |

!_________j 3,6 I_________;;_________j 1,4 |_________

I| 2,8I"I¦I 0,9» | 7 dana | 2,8 !2,9-0,2 0 j 1,3 0,8

| | 3,5 I | 0,4 I

! i 2,4 _ | [ • ! 0,6 ;•

- 41

T A B S L A 3

Uporodjenjc količinn izlučonih azotnih spojova iz PGrfundirmG jetrc (650 r)

Zimski period

Kontrole 10,8^0,041 0

] 0 sati 0,8 j 1,0 j 1,0 ! 0,9 j 0,9 1 0,9^0,04 *12 1,0 0,7 ! 0,0 i 0,8 ! 0,3 ! 0,6 |

650 r 10 sati 1,7 ! 2,0 | 1,8 | 1,7 i 1.5 1,7-0,08' +112 It5 1 0,7 1,6 1*7 1,3 j •

24 sati 1,6 | 1,4 ! 1,5 1*4 1,6 1,5^0^05 1 +87 1,0 0,6 0,6 1,2 2,0 i 1,1

Letnji period

Kontrole 2,9-0,2 . 0 i ¦ 1

| ! 2 dana i 3*4 3,9 3,8 3,4 3,6^0,1 +24 1 1,1 1#4 ! 1,5 i ¦:¦-.-¦ ' | i#3

650 r i i : | 5 dana i \ 2,8 ! 3,6 | 2,4 2,7 ;2,9^0,3 i 0 1 ; 1,8 1,3 1,7 1 3,0 •: ! ! 2»0 | | i

i 7 dana i 3,2 3,8 4,1 3,6 13,7-0,2 +28 I ! 1.0 0,3 I 0,7 ! 2,0 y - ! 1 i | 1,0 i : 1 !

!„ ma _. I________ ngU/min/g suve jctre_____________

- 42

Mi smo ovu tecnost imenovali "eksudat", Ovaj eksudat obiluje azotom, ali nismo ustanovili neku pravilnost odnosa kolicine eksudata i sadržaja azota u njemu u vezi s primljenom dozom i vremenom, koje je proteklo od inomenta zracenja do izolacije organa (slika 7 i 8), lako ima azota u eksudatu, nismo mogli

Slika 7t Kolicine azota izlucenog u perfuzatu i eksudatu jetre u različitom vremenskom intervalu posle zracenja sa dozom 400 r.

dokazati prisustvo hel-n/?evin.c. sc trihlorsir&etnom i pikrin-skom kiselinom, pa se verovatno radi o nisko~ciolekuiarnim azotnini spojevimao Zapaženo je ve6 raaijo da jonizirnju6i zrr.-ci izczivaju proinene u čclijskim mem"brnncjn&, r. to promene se odrr-žavr.ju u pove6rjioo propustljivosti, što smo prikazcli u jednom vg& objnvlJGnoa rcdu (145)# Modjutim, kako ovr.j biofi-zikclni fcnonen nijc u uskoj. vozi sa actr.bolizmon czota, m± gc dr.ljo nismo ispitivcli.

U nr.šin ispitivr.njima hteli smo tcikodje dr.. utvrdimo r-zot-ne spojovG, od kojih np.str.JG povGĆcJin konccntracijr, azota u porfuzctu JGtrc ozrc-cnih žcibr.. Spojcvi, kojc smo cčckivcli u

• 43

Slika 8* IColičine azota izlucenog u perfuaatu i eksudatu jetre u rr.zlicitom vremenskom intervalu posle zračenja sa dozOm 650 r*

perfuzatima, a nalaze se u sastavu krvne plazne* su sleđe6is belanče^ine, peptidi, slobodne aminske kiseline, tauria, ure-ja, purinski i pirimidinski derivati, kreatin i kreatinim Analiza pomenutih spojeva pomo8u papirne hromatdgrafije je ne-izvodljiva "bez prethodnog rasoljavanja, jer je odnos izmedju neorganskih materija i celokupnog azota u perfuzatu ve6i od 500 : 1#

Sa elektrolitskim rasoljavanoem perfuzata je povezan de-limican ili jpvJz potpuni gubitak nekih azotnih spojeva: arginin se pretvara u ornitin; kroz mombranu anodne &elije prolaze tau-rin, lcreatin fosfat i kreatinin fosfat kao anioni, a belanSe-vino sg tcJLože (148) o Gubitke azota kod elektrolitskog raso-ljavanja smo pratili na tr.j nacin što smo odredjivali sadržaj celokupnog azota u originalnim perfuzatima i uporodjivali sa oaim u rasoljGnim uzorcima» Chri gubici azota kod elektrolitskog

• 44

rasoljavanja perfuzata prikazani su na tabeli 4«

T A B E L A 4

Gubici azota kod eiektrolitskog rasoljava-nja perfuzata*

| Frakcija 100 x

| I 55

i II 63 i 4

| III 76

N = količina azota pre rasoljavanja N. = kolicina azota posle rasol3avan3a

Kako se iz tabele vidi, gubici r.zota su ncjvefii-kod fTstk-» cija dobivenih u casovima perfuzije odmah nakon izolacije*je* tre, t.j. u vremenu kada fiziološki rastvor ispira iz krvnih sudova jetre još znatne koliSine krvnih proteinai Gubici azo-ta u kasnijim frakcijaina perfuzata približavaju se veli<5inif koju opažamo kod rasoljavanja rastvora aminskih kiselina u hi— drolizatu serumskih belancevina (148)* Nismo mogli ipak uđta» noviti neku razliku u gubicima azota pri elektrolitskom raso-I3c.vc.nju perfusata nornialnih. i zracenih žaba. Uzimajufci u ob-zir ove gubitke koji nastaju pri elektrolizi perfuzata prati— li smo prisustvo aminskili kiselina, "ureoe, purinskih i piri-* midinskih derivata, kreatiaa i kreatinina pomo&u papirne iiro* matografije.-

Analiziraju&i perfuzate iz jetre (4 normalne žabe i 4 ža-be ozracene sa dozom 650 r) sa ranije pomenutim reagentima do-bili smo pozitivne reakcije samo na aminske kiseline i urejuf dok purinske i .pirimidinske derivate, kreatin i kreatinin ni-smo mogli dokazati u naima« Na dvodimenzionalnim papirnim

- 45

hromatogramima ustanovili smo ve&i sadržaj leuciaa, fenilala-nina, tirozina, treoniaaf serina, alanina, valina i glicina, te manje količine glutaminske i asparaginske kiselinef lizina, arginina i cisteina (slika 9). Ninhidrinom nismo mogli ustano-

Slika 9« Dvodimenzionalni hromatogram atainskih kiselina iz perfuzata žablje jetre.

noviti prisustvo triptofana, cistina, metionina, ornitina i citrulina, Poznato jef da su cistein, cistin i metionin. veoma labilni u fenolu. Ninhidrinska reakcija na histidin je veoma slabo osetljiva (nininalni sadržaj 25ug). Pošto je ninhidrin-ska reakcija na ornitin bila negativna smatramo da je pretva-ranje argininn, u ornitin kod rasoljavanja mininalno*

Kvalitativna slikci i razner pojedinih rjninskih kiselina su jednr.ki kod perfuzata iz jetre nezracenih žaba i žabr. zra-»

46

Senih sa 650 r.

Uporedjivanjen papirnih hroiiiatograma aminsklh kiselina u perfuzatu (slika 9), hidrolizatu žabljeg seruna (slika 10) 1 hidrolizatu ^etrinog tkiva (slika 11) ustanovili sno, da se slilce kvalitativno nedousobno podudaraju sa izuzetkon pr<*lina# koga sno aašli sanio u hidrolizatu tkiva jetre. Razner iznedju aainskih, kiselina je takodje približno jedncJc, s ton razlikon da se glutaninslca i asparaginska kiselina, lizin I arginin. pa* javljuju u perfuzatu u nanjoj koncentraciji.

Slika 10. Dvodinenzionalni hronatogran aninskih kiselina iz hidrolizatn. ža"bljeg serunr..

- 47

Slikc, 11. Dvodinenziondni hronatogran cninskth kiselincL Iz hidrolizctci žr.blje jetre*

Ovi rezultcti su pokcz&li da se pove6ani sadrzaj azota u perfuziatu jetre kod zracenih životinja izlucu^e pretežao u crblilcu slobodnih aninskih kiselina i to u gotovo iston nedju-sobnon razneru itao što se one nalaze u perfuzatiaa nezra^enih Oetri. Može se pretpostaviti da poveSanje u kolioinana ania-slcih kiselina u perfuzatina Jetre zračenih 2ivotinja nastaje zbog pove&ane oktivnosti iatracelularnlh proteinaza (katepsi-na) odnosno pove&ane rr.zgradnje proteinskog naterijala.

Na svln lironr.togrcziiaa perfuzata nezračenih i zracenih Sivotinjr. sao ustanovili ar.aje kolioine ureje (1-5 ug) što pretstnvljr- acileai udco u sr.držaju celokupnog czota. Pogto .

- 48

ncno. posebnih. rr.zlikr, u nrlji ureje u porfuzatu nezrr.cSenih i zrcčcnih životinja, noženo snr/trati dc\ ureje, ne sudolujc u po~ vo&nnju sr.clržcijr. nzotn u pcrfuzntina jetre ozrr.ceriih žaba, Po-jc.vr. rrMijih količinr. glutcjiiinskc i asprxaginske kiselino aci pcpirnin hronctogrrziinc perfuzata u uporedjenju sa hromatogra** mima hidrolizata seruma mogli "bi objasniti tako, da obe kise-line stupaju u metabolički ciklus transaminacije u jetri« Sma^ njeno izlu^ivanje arginina iz perfundiranih jetri nastaje ve-» rovatno zbog ulaza arginina u ornitinski ciklus.

Arializu perfuzata preduzeli smo i kod izoliranih jetri parcijalno hepatektomiranih žaba« Parcijalno hepatektomiraau jetru sriio uzeli za oglede s obzirom na njenu veliku regenera-tivnu sposobnost, te u fazi regeneracije ovaj organ dobiva sve odlike mladog tkiva koje bi trebalo biti osetljivije prema 2;racenau«

Kako je brzina regeneračije zavisna od načina ishrane organizma, postavili smo ogled U smislu dobivanja odgovora ac piijanjes kalrva ishranc žr.ba dovodi do najbrže regeaeracije to» gc. organc.

Podcci o težini jetre parcijalno hcpcitoktomirsiiih ZvJbc. pod razlicitim uslovimn ishrane tokom rcgGnerr.cije prikc.zr.al s\x nr. ttibeli 5»

Kr.kc smo u tom cglo&u ustr.aovili dc jetrn rir.jbrže rogone-rira sn hrpjijGnjcin životin^e smešom aminskih kiselina i gliko-

ze, u slede6em ogledu hranili smo 2 životinje smešom u koju

14 14

smo uneli narkirane aminske kiseline: glicin-C i tirozin-C 7

Od tako hranjenih životinja jednu srao zračili sa dozom 650 r i tek naknadno izveli perfuziju, dok je o^tra nezraČene živo-tinje služila kao kontrola« • ' " ¦

- 49

T A B E L A 5

Put regene^acije jetre kod parcijalno hepa-tektomiranih žaba»

Vreme regenoracijes 28 dana

-------- 1 1 1 r--------- 110, 0 I • 105, 0 3, 30 i, 23 | 2 ---------i ,63 0

j i p 78, o \ 72, 0 3, 20 i, 20 ! i 1 ,15 1 ¦o

| 3 } 98, o | 90, 0 3, 25 i, 23 | 1 ,45 0 ,9

tcžina srcdnjeg rcžnja, ocenjona prcma merenjima jetre normalnih žaba.

Tabcla 6 prikazuje sadržaj azota i preglcd radioaktivno* sti pojcdinih. frakcija pcrfuzata u ovom ekspcrimcntu*

U ovom oglcdu sadržaj azota u originalnim perfuzatima zra^cno žcibe jc bio nosto p0vc6an u svim frakci jcmr^ dok jo kod rcsoljcnih uzorcikr. nzot bio povo&cn. u frakci jgbl?. pcrfuzci— ta jetrc nczrn.ccnc životinjo. Kr.ko se iz tabelc vidi, u frak-cijrjna perfuzata rcidiorirbivnost jo bila skoro jednr.kr. i kod kontrolne i kod zrncone životinje (osim u prvoj frakciji, gde je radioalctivnost u perfuzatu bila ve6a kod kontrole).

ICako se pak iz hromatograiaa vidi (slika 12) prešli su

14 14 14

glicin-C i tirozin-C uglavnom u glukozu-C i druge marki-

rane šečerne spojeve« Znaci da je samo manji deo glicina-C ostao i dalje markiran i kao takav se izlucio u perfuzatu.

14

{ I Tel.tež. |Tel..tež.to- j Težina |Sredn;jij Težina jPerfuzat

I ""Ipred hepa-jkom regene-lekstirp. Irežanj jregeaer. | (ugN/min« |pa hekt* (g) jracije (g) jrež. (g) j (g) |ietre(g)j/g jetre

Vreme regeneracije: 14 dana

j 1 | 98,0 | 96,0 } 2,45 j 1,05 j 3,25 j 1,3 ]

| 2 1 83,0 | 78,0 j 2,05 | 0,96 | 1,75 | 0,6

) 3 | 62,0 | 58,0 | 1,30 | 0,65 j 0,65 j 1,1

I 4 74,0 [ 75,0 I 1,28 | 0,63 ! 1,75 I 0T6

! ¦ ' j ¦ ! I ! \

- 50

T A B S L A 6

Pregled radioaktivnosti u perfuzatu jetre parcijalno hepatektomiranih žaba (650 r)

¦•¦ c14 I (1-6 5.) 1 II (7-12 5. ) III -----^—.-f (13-I8c«3,

K Z K j z IĆ

Volumen perfuzata (ml) ' : 106 102 107 99 119 107

(jLgN celokupni azot 801 888 337 —i 287 315 300

ugN /inin/g sveže jetre 2,3 3A 1,0 L ¦ ii i 1,0 0,9 1,0

ugN celokupni azot po rasoljavanju 408 306 164 . — — «,. 302 m 205

ugN /min/g sveže jetre 1.6 1,4 f. — -, — -«. 0,9 0,6 ,0,9 i 0,6 1.____1

«14 mu. c-C u celo-kupnom perfuzatu 492 316 | 200 1 129 L_____ l 154 121

mu c-C /ugN 0,6 0,4 0,6 0,5 r 0,5 0,4 |

mu, c~C /ugN r 0,9 0,8 0,7 0,8 .. - - 0,5 0,6

mu c-C /inin/g sve-|že jetre 1,4 1,1 1 0,6 0,5 0,4 j 0,4

N = azot pre rasoljavanja

N = azot posle rasoljavanja

K = kontrola

Z = zracena

Od ostalih aminskih kiselina u perfuzatu je sanio jog Valin blo

14 markiran* To bi pak značilo da je jedan deo glicina-C i ti^

14 / 14

rozina-C metaboliziran u valin.CHentificirana glukoza-C

i još dvc še6erna spoja nisu dalje pra6eni, jer nisu obuhva6e»

14

ni u metabolicki ciklus belancevina). Jedan deo glicina-C i

14 tirozina-C ugradio se i u proteine jetre, serum, hemoglobin

i žu5, a takodje u nešto manjeni obimu i u ostale organe, kako

- 51

Slika 12. Dvodinenzionalni Irroinatogram aniinskih kiselina, vtreje i še6era iz perfuzata jetre par-* cijalao hepatektomiranih ž&ba (III. frakcija) (G- = glikoza, 2 noidentificiraaa šo6erna spojr, oznacenr. su znakom pitanjr.* Crticama su oznaceni nr-rkircni spojevi sa C1^).

gu to daljnja istraživrjija pokazrJLa, no nisu prednet ovog rada#

Kvalitativna slika i razmer po^edinih. aminskih kiselina u perfuzatu jetre parcijalno hepatektomiranih žaba podudaraju se sa nalazom u perfuzatu normalnih nezracenih i zracenih žaba»

Ovi ogledi su nam pokazali da se metoda markiranja amin-»

14 skih kiselina sa C ne moze korisno upotrebljavati pri prace—

nju njihovog metcbolizma samo pomo&u perfuzije jetre i anali-zom radiorivtivnosti perfuzata. Naprotiv su nam pokazali pak đa

- 52

i pcirci.3c.lnG. hepatektomija ne ometa organ da vrši transforma-ciju aminskih. kiselina i glikoneogenezu. Brema toma markiranje aminskih kiselina može se koristiti kao metođa pra&enja kata-» bolizma u jetri samo u kratkotrajnijem ogledu.

DISKUSUA . ¦ .

Azotni metabolizam smo pratili odmah posle zracenja pa do 7. đana. Najve6e razlike izmedju perfuzata jetre zracenih i nezračenih životinja opazili smo u toku prvih 24 sata po ozra-Čenju, ..,.,.

Navedeni rezultati sa perfundiranom jetrom nisu pokazali neku izrazitu razliku u sadržaju azota u perfuzatu jetre izo-lirane odmah posle zraoenja celokupnog organizma sa dozom od 400 r i 650 r. Medjutim sa porastom vremena od casa zracenja do izolacijo jotre rasto i nivo izluČenog azota u perfuzatu (i to bržo kod životinja ozraconih ve6om dozom, kod kojih je sadržaj na azotu najviši vc6 u 10# satu)#

Da bi pokušali objasniti mGhanizam, koji 30 odgovoran za,-povc6ani nivo azota izluccnog iz jetro ozračcnih životinjaf posluži6cmo se i rezultatima nekih radova, koji se vrše u na-» Š03 laboratoriji* Uporedo sa. izlučivanjem metabolizma belan.ce— vina u jetri, istražuju se naime i de^stva zračenja na me^abo*» lizam belančevina u drugim perfundiranim organima, kao'i-na aktivnost intracelularnih proteinaza (katepsini) u pojedinim organima, " . ' -. •.....•••

Upored^ujuci aaše rezultate dobivene navedenim ogledima sa perfundiranom jetrom sa rezultatima dobivenim u našoj la-boratoriji eksperimentima in vitroT u kojima je pra6ena katep-sinska aktivnost u direktno ozracenoj jetri, opazili smof da se u direktno ozračenoj jetri sa dozom od 900 r specifična aktivnost katepsina pove6ava samo za 10$ u odnosu na nezrace-.nu jetru (146), dok se izlucivanje azota sa perfuzatom iz 3'e-

- 53

tre u našim ogledima (kad je organ izoliran iz životinje ve6 10 sati poslc zračonja) kod doze od 650 r pove&ava čak i za oko 112$ od kontrolne vrednosti, Eksperimenti sa slezenom, iz-vedeni takodje u našoj laboratoriji, naprotiv.govore, da je specificna aktivao^t katepsina u ozracenoj slezeni po jednom satu nakon zraeenja dozom od 500 r za oko 198$ ve6a od kontrol— ne nezracene slezene (67). Utvrdjeno je da i koncentracija azotnili spojeva i u perfuzatu slezene zamorca znatno ve6a ne-go u perfuzatu jetre žabe u našim pokusima, iako su zamorci primili mnogo niže doze (100 i 200 r) (147)•

Radovi autora (44, 46), koji su pratili promene u sleze** ni nakon zračenon celokupnog organizma i gubljenje organske mase u krvotok (smanjeaoe težine slezene posle zraČcnja) idu u prilog mišlJGnju da slezena posle zracenja svo^im produktima utice na citav organizam, pa prenia tome i na jetru. Isto tako možemo pomenuti i brojne pokuse u kojima su splenektomisane životinje kada su primile subletalne doze zracenja nnogo bolje preživljavale od kontrolnih (149 - 151)• Osim toga i brojni radovi tudjih autora (66, 68) govore da je slezena organ mno~ go osctljiviji na zraoenje t, j. da se zracenjeci oslobadja mno-go višc katepsina u slczeni nogo u jetri,

Uzimaouci sve to u obzir ne bi mogli re&i da bi pove6an intenzitet razgradnje belancevina u perfuadiranoj jetri nakon. ozracenja citavog organizma dobiven u našiin pokusima bio samo rezultat potpuno autonomnog procesa oslobadjanja katepsina u tom organu« Spomenuta uporedjenoa sugerirala su nam misao da je indulicija aktivnih katepsina u jetri zračenih životinja u izvesnoj meri zavisna od metabolita, koji po zračenju dolaze iz nekih rr.diosenzitivnih organa kao što je slezena, a verova-tno i neki drugi organi. Našu misao bi podupirao i nalaz, da se oko 50^ limfocita iz portalne vene zadržavao^ i preradjuju u jetri (168), Pošto se pak limfociti jednim delom stvaraju u slezeni (a u ozracenom organizmu ona brzo gubi na težini) po-

- 54

stoji verovatno6a, da i oni kao i njeni raspadni produkti u ve6oj kolicini ulaze u jetru i mogli bi tu prouzrokovati povi« Šenje aktivnosti intracelularnih proteinaza«

Da bismo proverili opravdanost naše hipoteze, izveli smo pckuse sa splenektomisrjiiiii životino'cjna i organima kojima smo u perfuzijskoj tecnosti prethodno dodavali ekstrcict slezene ili sarum nezrc.cenih i zraoenih životinja*

UTICAJ SLEZENE, EKSTRAKTA SLSZBNE I SERUJU IZ OZRA^E-- NOG ORGANIZLIA NA AZOTNU BILANCU NORLIALNE JETRE

Objavljeno je ve6 više radova> koji govore da slezena igra važnu ulogu u radijacionom sindromu, 0 uoinku zracenja na aple— nektomisaae životinje dobiveni su ranije protivrecni rezultati# Ustanovljeno je brojnije preživljavanje miševa, kada su bili ozračeni 14. dana posle splenektomije (149), a ženke pacova su bolje preživljavale kod ozracenja po 1. satu nakon izvršene splenektoinije (150). Neki autori smatraju da je zaštitno delo-vanje splenoktomijc ve6e kod životinja izloženih subletalnin dozama zracenja (151)* Naprotiv drugi autori su opazili da je smrtnost miševa bilc pove6ana nr-Jkon izvršeno splonGktomijo (kada su bili izloženi x-zracima istog ili 7. dana)(l52).

I kod niiševa koji su bili ozračeni letalnom dozom opaSe-no je takodje brojnije preživljavanje, ako su im pri tome sle-» zene bile zašti&ene (156).

Skstrakt slezene bilo zracenih bilo nezracenih životinja je pokazivao zaštitno delovanje, kada se je primenjivao zra-cenim životinjama. Tako je ekstrakt slezene, pripremljen od miševa 6, dana po totalnom zračenju sa LD 0>,r, štitio od smr-ti ozracene miševe kojima je bio injiciran parcatGralno, pa i

- 55

ozracene zamorce (154). Ekstrakt slezene nezračenih miševa ta-kodje je delovao zaštitno, medjutim pripremljen od slezene mi-Ševa, koji su bili izloženi LD,. /, nije pokazao nikakav efe-kat (155).

Postoje i podaci, da serum zainoraca i pacova ozracenih letalnom dozom smanjuje mortalitet kod totalno ozracenih samo-* raca i pacova, ukoliko se injicira pre zračenja (157).

Svi navedeni pokusi išli su u pravcu osle,bljenja radija-cionog sindroma pomo6u slezene i njenih okstrakta odnosno sup-stancija, koje slezena sr.drži i koje povoljao uticu na ozrače-ne životinje. No da se slezena u ozraSenom organizmu može po-našati kao patološki organ i da putein nekog humoralnog mehani-zma zaustavlja hematopoetsku regeneraciju govore pokusi nekih autora sa splenektomisaaim životinjama (151). I naši slede6i eksperimenti imali su za cilj da pokažu štetnost koju ima sXe— zena u ozračenom or-ganizmu.

REZULTATI I DISIOJSIJA

U novoj seriji ogleda pratili smo izluoivanje azota tz perfundirane jetre ozracenih žaba na kojima je prethodno izvr-Šena splenektomija. Sa ovim ogledima hteli smo isldjuciti gle—-zeau prilikom zracenja celokupnog organizma i na taj nacin onemogu&iti bilo kakav ui;icaj ovog radiosenzitivnog organa rxa azotnu bilancu jetre* ZraČenje smo izveli 14. dana po splenek-tomiji, jer smo smatrali da su se za to vreme životinje potpu-no oporavile od operativnog zahvata.(Ustanovljeno je naime da miševi prežive al^o su ozraceni 14# dana nakon izvršene sple* nektomije) (149)¦

Ovi.naši rezultati prikazani su na tabeli 7.

Kako se iz tabele vidi, jetre nezracenih splenektomisaaih žaba izlucivale su znatno manje kolicine azota sa perfuzatom

- 56

I A B E

L A

Upoređjenje kolicina izlucenih azotnih spojeva iL perfundirane jetre kod splenektomiziranih žaba

(letnji period) :¦ . \

jigN/min/g suve jetre

Perfuzat

Sred.vrečLj - S.D.

f° od • iSrednja

kontrole ! ivrednost

___ _ __ —-. — -k «. — — ___ — «.,bi^4._-*aiMM.

! Kontrole

2,9^0,2

0

400 r

4,2 3,8 4,1 4,9

4,3-0,24!

+48

4*8 1*2-

1,0

2,2

Splenekt. kontrole

1,4 1,5 2,4 2,4

1,9-0,281

0f5 1,1 0,4 1,4

0,9

Splenekt. (400 r)

1,7 2,1 2,0

2,5

2,1-0,17

+10

0*7 0,7 0,9 i*2

0,9

u uporedienju sa ftezraoenim normalnim žab'ama (1,9 umesto 2,9 ug azota)| osim toga kod jetri splenektomišanih žaba pojavlji^ vala se eksudacija. Ve6 siao ranije upozorili da se eksudacija kod normalnih ža"ba nikada ne javlja*

Splenektoinija žaba pokazala je izrazitp poboljšanj^ azot-ne bilance nakon zračenja. Dok jetre normalnih žaba izolirane 24« sata po totalnom zračenju sa dozom od 400 r izlucuju koli-čins azota, koje su za 48f° ve6e od kontrola* kod spleaektomi-sanih. totalno ozracenih. žaba istom dozom sadržaj azota u per-»

i *n

fuzatu jetre povišen je samo za oko 10f->, uzimaju6i kao kontLo-lu vrednosti nezračenih splenektomisanih žaba#

Dobi^eni rezultati išli bi u prilog našoj pretpostavci da indukcija aktivnih. katepsina u jetri (odnosno proteoliza) zracenih životinja nije potpuno autonoman proces* ve6 u izve-snoj meri zavisan od metabolita iz slezene,

Paralelno sa ve6 navedenim oglediina splenektomioef ispi-tivali smo dejstvo ekstrakta slezene totalno zracenih žaba na izlucivanje azota iz jetre normalnih žaba. Sa ovim eksperimen-tima smo hteli istražiti, da li je slezena zraSenih životino'a kritican organ, koji putem svojih metabolita, nastalih. usled zracehja, pove6ava proteolizu u jetri, te tako indirektno po~ večava izlucivanje azota iz nje«, U svrhu izrad -jivahja ekstrak-ta mi smo životinjania ekstirpirali slezene u 10* satu posle zračenja sa dozom od 650 r, t.j. u vremenu kada koncentracija azots. u perfuzatu jetre dostiže maksimum kod pomenute doze (1125»), jer smo očekivali da su u to vreme i promene u slezo-ni veoma izrazite,

Rezultati tih pokusa su prikazani u tabeli 8.

Iz tabelo se vidi, da jo sadržaj azota u perfuzatu sma-njen posle tretiranja sr. ckstrrJctima slezene* Ovo smanjenjc qq iznosilo približno 45^ za onu grupu, gde su jetre dobile GkstrrJ^t slczene normr.lnih žabr: i za oko 41^ zci grupu trcti-raaih sa ekstraktom slezene zracenih žaba, ako se vrednosti izluc^enog azota ovih uporede sa kontrolamm (t*j, jetramat ko-je su bile perfundirane samo sa fiziološkim rastvorom)*

Medjutini, ako uporedimo rezultate, koje smo dobili treti-raju6i jetre ekstraktima slezene nezračerlih i zracenih životi-nja medjusobno, azot je neznatno pove6an (za oko 6fo) u ekspe-rimentina sa dodatkon ekstrakta slezene zracenih žaba. Ta

-^ 58

razlika u sadržaju azota nije izrazita (kako smo mi ocekiva-li). To bi se možda moglo pripisati veoina labilnoj prirodi metaboiita, koji nastaju u slezeni zracenih organizama i uti-ču na metabolizam azota u jetri ili njihovom prekratkotrajnom delovanju na jetru. U našoj laboratoriji su naime izvršeai ¦ slicni ogledi sa ekstraktom ozracenih govedjih slezena. Eks-tralct je dođat homogenatu nezracene govedje jetre, pa je mere-na katepsinskr. aktivnost u homogenr.'tu. U ovim eksperimentima pokazalo se znatno pove6r,nje katepsinsko aktivnosti u jetri tretirane na ovcij nr.oin, u uporedoenju sr. kr.tGpsinskom cictiv-noš6u normalne jotre (153)i

T A B E L A 8

Uporedjivc.njo kollolac. izluoonih r.zotnih spojevn. iz perfundiranc jctrc pri aplikaciji ckstrnkta slozono (lotnji pcriod)

r-----------------H jKontrole | 2,9-0,2 j i 0 ! 1

Elcstrakt slezene 1,9 1,7 1,3 1,4 1,6-0,14 -45 0,6 0 1»2 0,8 _, 0,7

¦ jEkstrakt jslezeae j(650 r) 2,3 1,4 ¦ 1,4 • 1,8 1,7^0,21 -41 0,9 1,2 2,6 1.1 1,9

j___________ u.^H/niin./ig: guvo jetrc- ___________

l-r, 4, 4. ISrGdf.vređ.1 ^ od _. . , ISrednoa iPerfuzat \ -t _ _ j . . n i Eksudat -, .

! i - S.D. ! kontrolc. vredaost

-.59

. U J3lede6im eksperimentima Irteli smo ispitati dejstvo seruma OzraČenih žaba na metabolizam a&ota u nornialnoj jetri« Serum sino uzeli s obzirom na našu pretpostavkus da materije, koje bi se stvarale u slezeni kao posledica štetnog delova-nja joniziraju&ih zraka, moraju normalno humoralnim putem pa-sirati kroz jetru. Za ovu svrhu upotrebili smo serum na isti aačin kao i ranije opisan ekstrakt slezene#

Hezultati su prikazani m. tabeli 9.

T A B E L A 9

Uporedjivanje količina izlucenih azotnih spojeva Iz perfundircjie jetre pri aplikaciji žabljeg se-ruma (zimski period)

1

! | 0,6 ¦ ! | s 0,7 j

Seri^n 1 0,7 1 0,7-0,10] -12 ' 0,2 | 0,4

(650 r) I 1,0 I I j 0,5 |

I I 0,6 | | __ I 0,3 |

Perfundirane jetre tretirarie serLimom izluouju skoro je-dnake kolicine azota sa perfuzatom kao kontrolne jetre. Raz-like kolicina azota u sadržaju perfuzata nismo zapazili ni ka-da smo prethodno perfiindirali oe"kru perfuzijskom tecnoš6u sa serumom bilo zračenih bilo nezraoenili žaba. S obzirom da smo

!_______ uLgN/min/g suhe jetre . i

• ^ J -d 4> , iSredivred^j $ od } _. _ , I Srednja i

jKoatrolG^I [ 0^8-0^041 / __ |_ 0 | [

\ 0,5 | I I 0,6 |

Servm I °'9 j 0.7-0,09! -12 | 0,3 I 0,5

Servaa j 0,8 ! i j 0,5

I . ¦ ¦ . I 0.7 I I . ! 0,4

- 60

u svim tim eksperimentima dobili skoro uvek jednake vrednogti, ovi rezultati bi donekle govorili za tof da serum ne sadrži aktivatore jetrenih proteinaza ili, ako ih ima> da se tu opet radi o veoma labilnoj prirodi metabolita, koji se pod utica-jem zračenja doduše stvaraju u slezeni, a možda u još nekim radiosenzitivnim organima. Moglo bi se naime ocekivati da de-lovanje seruina zračenih životinoa na metabolizam azota u je-tri bude izrazitije u smislu pove&anog izlucivanja azota«

Kao što smo spomenulif kod splenektomisanih zracenih ža-ba, izlucivanje azota iz jetre je zna.tno smanjeno u uporedje-nju 3a oniin kod nornalnih zračenih žaba, što bi govorilo u prilog toae, da slezena in situ u ozračenon organiznu ina upliva na netaboliSke procese u jetri približno kao i kod ne-zracenih organizama. Pošto priroda supstancije (jedne ili vi-še)f koja nastaje u slezeni ozračenog orgaaizma nije pozaata, teško je za sada primeniti neku metodiku njenog izoliranjai koja bi garantovala da se u postupku pripremanja ona ne bi hemijski promenila. Osim toga pitanje je uopšte, da li su ko— licine apliciranog ekstrakta slezene ili seri^na bile dovoljne da dadu jasan rezultat.

UTICAJ NEKIH BIOLOŠKO AICTIVNIH MATEBIJA (HISTAMIN, CISTEIN) NA AZOTNU BILANCU JEIEB OmAČEHia ŽABA.

Zaštitno dejstvo nekih biološko aktivnih materija kao Sto šu histamin i cistein, koje se odražava u smanjenju oštečenja orgaiiizma izazvano zračenjem kao i brojnijem preživljavanju zraoenih životinja tretiranih ovim materijama pre zi*acenja, bilo je ve6 dokazano (158 - 162)š S druge strane histamin je interesantan za radijacijski sindrom i sa drugog stanovišta« Uatanovljeno je nainie, da se u organizmu, zbog štetnog delova-

- 61

nja 3onizira3u6ih zraka, oslobadjaju pove6aae kolicine hista« mina u krvi (163), I-dok pojedini autori smatraju, da je hi-staminska teorija veoma pogcdna za tumacenje mnogih efekata u radijacijskom sindromu (97), drugi su mišljenja, da hista-min nema bitne uloge u pr^togenezi radijccione bolesti (158» 164)«, Ncs je interesovalo, knkciv 6e uticaj imati histrjnin i cistein nc. azctnu bilrJicu jetre ozracenih žaba> -kcja je kako su naši ogledi pokazali, takvim postupkom znatno poreme&ena.

a) HISTAMIN

. . REZULTATI

Na tabeli 10 prikazani su rezultati naših pokusa sa žx-votinjama tretiranim histaminom«

El^sperimenti su izvedeni u zimskom periodu kada se iz Jetre normalnih žaba izlučuje sa perfuzatoin prosecno 0,8 ug azota« Ovu vrednost smo uzeli kao osnovu za uporedjivanje re— zultata dobivenih perfuzijom jetre uz histaminsko tretiranje.

ICad smo nezracenim žabama histamin injicirali intraperi-tonealno, nivo izlucenog azota ostao je isti kao kod kontrolaf medjutim cim smo histamin aplicirali s perfuzioskom tecnoš6u direktno u ^etru^ sadržaj azota je porastao za oko 12$. U svim ovim ogledima gde smo upotrebili histamin, opazili smo i eksu-» daciju, •.

Kada sno žabe bez tretiranja sa iiistaminom ozracili sa dozom od 650 r, a izolaciju jetre i perfuziju izvršili odmaii posle zracenja, sadržaj azota u perfuzatu je porastao za oko 12$ u uporedjenju sa kontrolnim životinjama. U ogledima gde

- 62

TABELa 10

Uporedjenje kolicina izlucenih azotnih spojeva iz perfundirane jetre kod tretiranja histaniinom

(zimski period)

HgN/min/g suve jetre

! Perfuzat ;+ _ _ i . , n \ > i - S0D„ ¦: kontrole i

Eksudat

] Srednja I vrednost

Kontrole

0,8-0,04!

0

650 r

0,8 1,0 1,0 1,9 0,9

h

0,9-0,04

+12

1,0

0,7

0

0,8

0,3

0,6

Histamin (i/p.)

0,6 | | I 0,5 | ]

0,7 i 0,8-0,08= 0 i 0,6 I 0,6 |

0,9 ! | " | 0,5 | j

i 0,9 __ I j______ |_ 0,6 | j

Histamin.

jetra)

0,9 0,9 0*9 1,0

| 0,9^0,03] +12 |

0,5 0,4 0,9 1,0

0,7

Histamin (i/pj + 650 r

0,8 0,9 0,8 0,8

0,8-0,03!

0

0 0

0,5 0,8

o,3

650 r + histainin (i/p.)

1,3 1,2

1,1

0,8

1,1-0,11

+37

0

0,8 0 0

0,2

650 r + histamin (jetra)

1,4 2,0 2,2 1,6

1,8-0,18

+125

0,5 1,9 0*5 0,3

0,8

- 63

smo 5 minuta pre sracenja injicirali u životinje histamint sadržaj azota je ostao na istom nivou kao kod nezracenih zaba» Haprotiv, kada snio životinje ozra.cili, a posle 5 minuta inji~ cirali histamin i/po dobili smo drugaoiju slikuj u ovom slu-caju izlučivanje azotc sa perfuzatom pove&alo se 37$ u odno-su na kontrolne životinje« Pored tagc histainin injiciran. pre ili posle zracenja u nekim ogledima nije izazvao eksudaciju, što je svakai^o iateresantna pojava^ jer, kako smo inače opa-zili, samo zračenje ili pak histamin injieiran nezra^enim ža-bama izazvali su eksudaciju* Kad smo žabe ozracili i primeni« li histamin opisrjiom tehnikom u organ, opazili smo maksimalno povećanje r.zota u perfuzatu i ono je iznosilo 125^» U ovim eksperimentinia eksudacija se redovno po javljivala.

DISKUSIJA

Ovi rezultati ul-iazuju da histamin injiciran 5 miauta pre zracenja deluje povoljno na azotnu "bilancu jetrc kod žaba» ko^ ja jg zbog zraconja znatno poreme6ena. Ovo bi bilo u skladu sa zastitnim delovanjem histamina, koje je bilo prime6eno kod pacova (158) i iniševa (159, 160), ako se daje pre zračenoa» Postoji mišljenje, da histamin štiti na taj naoin što iajici-ran u organizam izaziva vazodilataciju i hipotenziju zbog oe-ga dolazi i do smanjenog pritiska kiseonika u nekim tkivima. Da bi ispoljio zaštitno delovanje, mora se dati pre zracenja, kako bi se spomenuta tkiva u toku zracenja nalazila u hipoksi-ji (162).- Interesantno je da histciEin kod različitih sojeva iste vrste životinje ne deluje podjednako: kod CBA miševr. hi«» strjnin je veomr. mo6an zr.štitnik protiv zracenja, dok kod miše-vgi C57B1 je prcktiono nGr.ktivan* U vezi sc\ ovim nr,lazom eks— PGrimentclno 30 utvrdjeno dr. 10 mg histcinirie., koji prouzroku-^ je pad krvnog pritiskci i iznziva zncitao smcnjenJG kisoonika u

- 64

slezeni CBA miševa, osta.je 'bez dejstva na C57B1 miševe, te se smatra da histamin deluje zaštitno na taj način što smanjuje pritisak kisecnika u slezeni i drugim radiosenzitivnim orga-nima (160), Izgleda da zaŠtitno dejstvo histamina zavisi od doze zracenja? jer je opaženo da je 70 - 100$ miševa prežive-lo ako su bili ozračeni sa 700 r, medjutim kod 900 r histamia je pokazao sasvim nezriatan zaštitni efekt (159).

U našim pokusima histamin injiciran posle zracenjat a po— gotovo kad je bio primenoen direktno u jetru posle totalnog zraoenja životinje, izazvao je znatno pove6anje ekskrecioe azota. Prema tome izgleda, da se histamin u ozracenoj jetri metabolizira veoma sporo, što bi moglo ukazati na to, da se pod dejstvom zracenja smanjuje aktivnost diaminooksidaze (histaminaze), koja razgradjuje histamin u organizmu.

Poznato je đa histamin u organizmu povečava permeabili-tet kapilara i 6elijskih niembrrijia te tečnost iz krvnih sudova prelazi u intersticijalne prostore, što dovodi do kongestije i edema, Pojava eksudacije (kod jetre nezracenih životinja tretiranih histaminom parenteralno ili histaniinom unetim di-rektno u jetru) mogla bi se objcsniti na isti način. Medju-tiia, u nekim ogledima> kada smo zračene životinje tretirali histaminom pre ili posle zraoenja, oksudacija nije zapažena. Razlog tome nisino mogli na6i.

b) CISTEIN

Rezultati koje siilo dobili kada smo životinje tretirali cisteinom prikazani su na tabeli 113

Ove eksperimente smo izveli u letnjem periodu kada se iz jetre normalnih žaba izlucuje sa perfuzatom pl'osecno 2»9 ug azota.- Ova vrednost nam je služila kao osnova za uporedjivanje

- 65

TABELA 11

Uporedjenje kolicina izlucenili azotnih spojeva iz perfundirane jetre kod tretiranja cisteinom

(letnji period)

Perfuzat

agN/min/g suve jetre fo od

Sred.vred^j

- S.D» ! kontrole!

Eksudat

jSrednja Ivrednost

Konti*ole

2,9^0,2

0

400 r

4,2

3,8

4,1

4,9

4,3-0,24

-fr-48

4,8 1,2

1,6

1,0

2,2

Cistein (i/nu)

3,4 3,1 2,9 2,8

3,1-0,14

+7

0 0 0 0

0

Cistein (jetra)

4,4 4,8 3,7 3,3

4,1-0,34

+42

0,2 5,2 0,8 3,1

2,3

Cisteia (i/mu) + 400 r

3,6

4,4 4,7 3,5

4,1-0,30

+42

1.7

0 1,8

0

0,9

400 r + cistein (jetra)

5,1 4,3 4,1 4,2

+52

2,0 1,4 0,8 0,8

1,2

4,4-0,23

- 66

rezultata u ovim pokusimao

Kada smo cistein iajicirali intramuskularno nezraeenim životinjama i pratili azot u perfuzatu jetre, sadržaj ovoga je neznatno porastao (za 7$)«. Medjutim ako smo cistein aplici-rali s perfuzijskom tecnošču direktno u jetru, azot u perfuza-tu se pove6ao za 42$ od kontrolne vrednosti. Pored izrazitog pove6anja azota u perfuzatu kod eksperimeaata, gde smo ciste-in dali direktno putem perfuzijske tecnosti u jetru, redovno se pojavila eksudacija* Naprotiv cistein injiciran ±n vivo ni-je prouzrokovao eksudaciju.

U ogledima, gde sno žabe (koje nisu bile tretirane ciste-inom) ozracili sa dozom od 400 r, a izolaciju jetre za perfu-ziju izveli 24 sata posle zračenja, izlucivanje azota se povi-silo za 48$. Kada smo pak životinjama 5 minuta pre zračenja injicirali cistein, lcolicina azote u perfuzatu je porasla za 42$ od kontrolne vrednostic Ai^o uporedimo ove rezultate opazi— 6emo, da cistein kod nciinadno zracenih žaba nije u ve6oj meri modificirao nietabolizam azota u jetri* Interesantno je prime-titi, da u ovim ogledima kod dva primera nije bilo eksudacije dok se ona* kako smo ve6 aapomenuli, redovno pojavljuje kod zracenih žaba, Drugaoiju sliku smo dobili kada smo žabe ozra-cili i tek naknadno dali cistein u jetru. U ovom slucaju jetre su izlucivale više azota, tako da je sadržaj ovoga u perfuzatu bio povecan za 52$ u odnosu na kontrole« Osim toga eksudacija je bila redovna pojava.

DISIOJSIJA •

Pri razmatranju ovih rezultata treba uzeti u obzir više cinilaca od kojih zavisi zaštitni ucinak biološko aktivnih ma-terija kao što je cistein, a to su pH, optimalno vreme aplika-cije, kolicina, priprema i način davanja* Cistein treba, inji~ [cirati pri kiselom pH, jer u prisustvu kiseonika ili pri neu-

- 67

tralnom pH prelazi u cistin, koji ne poseđuje nikakav zaštitni efekt (161) j zbog toga sino upotrebljavali rastvor cisteina hi— drohlorida sa pK 4,5» Dokazr.no je, da je optimalno vreme za davanjo cisteina u svrhu zaštitae mere 5 do 15 minuta pred zra-čenoem, ali da injiciranje do 1, sata pre ekspozicije zracima deluje još uvek zaštitno, Stepen zaštite zavisi i od kolicine cisteina« Prema nekim autorima cistein bi trebalo upotreblja^ vati u dozama, koje su bliske toksicnim za odgovaraju6e vrste životinja (162)O Možda ovo i jeste razlog da su razni autori pod različitim uslovima dobijali i razlioite rezultate/

Pod našim eksperimentalnim uslovima cistein injiciran pre zracenja je samo u maloj meri modificirao promene u izlučiva^ nju azota, koje su bile inducirane zraoenjem, tako da je azot-na bilanca i po tretiranju sa cisteinom ostala poreme6ena* Izgleda da cistein, iako ucpšte uzeTši zašti6uje organizam od štetnog delovanja joniziraju&ih zraka pod uslovom da se inji^ cira pre zracenja, nema bitnog upliva na azotnu bilancu« Na to ukazuje cinjenica da su prešiveli cisteinom tretirani pacovi, (ozračeni sa dozom 800 r) gubili na telesnoj težini, jer su katabolicki procesi u osracenom organizmu preovladjivali baTem u prvoj fazi radijacione bolesti (161). Verovatno je, da ciste-in ispoljava zaštitno delovanje na neki drugi naSin* Kod le— talno ozračenih cistoinom tretiranih pacova se limfopenija, neutroponija i anemija javlja u blažoj formi, a regeneracija homopootskih organa nastaje brže, Eromene u krvnoj slici cistc* inom trotiranih pacova ozraocnih sa dozom od 800 r bilc su istovotao sa onim kod pacova ozraccnih sa 300 r bez cistoina (165)i Osim toga kod ozraccnih miševa smanjenje slezene nije bilo izrazito po tretiranju cisteinom, a osetljivost timocita zeca prema araoenju bila je smanjena kad je cistein pridat nji-hovoj suspenziji (166). Pretpostavlja se da cistein u ozrace-nom organizmu sprecava inhibiciju oksidativne fosforilacije (167). Postoji i mišljenje da se prisustvom cisteina ili in-

- 68

termedijata cisteina za vreme zračehja sprecava oksidacija u izvesnim kriticnim sastojcima fcelije (161)i

U našim eksperimentims. cistein uveden perfuzijskom toc-noš6u direktno u jetru prouzrokovao je znatno pogoršanje azoi?* ne bilance kod nezraČenih i zračenih žaba. Uzrok za pove&ano izlucivanje azota mogao bi biti dvojal^: kisela elektrohemijska reakcija rastvora cisteina i sarn cistein koji je poznat kao aktivator katepsina* U prisutnosti ovih dvaju cinilaca moglo bi do6i do pove&ane proteolize u jetrinom tkivu i izazvati pojačanu razgradnju proteinskog materijala. Zbog kisele reak-cije svakako može do6i do propustljivosti jetrine kapsule i pojave eksudacije* Napomenuli smo veb && smo mi hotimično injicirrJLi cistein u rastvoru ša kiselim pH, jer je dokazano, dc. baš on sa takvom elektrohemijskom rcakcijom deluje zaštit-no protiv zracenja*

. Kcko izglcda, ishod naših pokusa sa aplikccijom cistcina ukazuje dc. je njegovo svojstvd zašti6ivanja organizma kod zracenja lokalizirano ekstrahepatiSno odnosno ne modificira znatno proteolitske procese u jetri izazvane zracenjem*

ZAKLJUSCI

- 69

Eroučavanje metabolizma aaota u jetri kod zraČenih orga*»* nizama pomo6u metode perfuzije svakako je jedan od aajadekvat-nijih pristupa ovom problemu. Uporedjivanjem rezultata dobi* venih analizom perfuzata 3iod nezracenih životinja sa rezulta-tima* lcoje smo dobili kod zracenih, mogu6e je uociti najbit-nije poreme6aje proteinskog metabolizma izazvane štetnim de-* lovahjen joniziraju&ih zraka.

¦'"•¦¦•• U početnim pokusima utvrdiii smo nornialni metabolizaci azota u jetri žabaj budu6i da o tome nije bilo podataka u li~ teraturi-i

1, Strujanjeia fiziološkog rastvora pogodnog sastava uspeli sno da pratino izlucivanje azota do 18 sati perfuzi^e. Od pribli-žno 12. do 18. sata perfuzije je nivo izlucenog azota skoro konstantan. Ovaj nalaz nani je omogu&io da odredjujemo azot u intervalu perfuzijej u kojem izluceni azot potice od samog metabolizma jetre* ¦

2* Utvrdili smo da je metabolizam azota kod letnjih žaba inten-zivniji za oko 3,5 puta od metabolizma zimskih žaba. Perfun-dirane jetre izlučuju proseciio 0,8 agN/min/g suve jetre u zimskom periodu, dok u letnjem periodu izlučivaaje azota iz-nosi 2,9 ug. Taj podateJc je znaSajan jer ukazuje na specifi-cnost metabolizma azota kod poikilotermnih životinoa* Ovo za-pažr.nje navodi na misao dc. bi letnje žabet za razlilai od zim-skih, mogle drugacije rengircti ne samo u farmakološkom, ve6 i u fiziološkom smislu,

3« U godišnjem periodu april - maj i septembar - oktobar u upore-djenju sa letnjim i zimskim periodom (kada o'g izlucivanje azo-ta tokom perioda prilicno konstantno) veli^ina katabolizma

* 70

azotnih. materija jo nesigurna i mnogo koleba« Trajnija pored-bc-na ispitivanja mogu so vrsiti s uspehom sanio u letnjem i zimskom pcriodu i vrođnosti izlučenog azota iz jctre životi~ nja zracenih lcti i zimi mogu se uporedjivati sa ižlucivanJGia azota kontrolnih životinja samd za istc periode, ..,•...

4* Ni veličina životinje ni velioina jetre (kada vrednosti izlu«^ cenog azota preracunamo aa jedinicu suvog tkiva jetre) nemaiu uticaja na iatenzitttt azotnog laeija'bolizma^

5* Kod ispitivanja dejstva zraceaja celokupnog organizma ža"ba fcao delotvorne pokazale su se doze od 400 i 650 r# Te doze uzfoku-ju jasne promene u metabolizmu azotat s time da doza od 650 r pokazuje ve6 druga.Čiju sliku izluoivcinja azota*

6i Ustr.novili smo dr. postoji zavisriost oštečenja jetre od doze 1 vremena koje protekne od zracenja do izolacije organaf dok jfe kod 400 r maksimalno izlucivanje azota bilo opaženo u 24» sd-tu posle zracenja^ kod 650 r maksimalnu vrednost izlu5enog azota smo dobili Ve6 u 10. satu posle zračenja, :

7* Ovi krupni poreme6aji u metabolizmu azota, koje smo ustaiiovi-li ve& u toku prvog dans., dovode nas do zaključka da jetru Ža-ba treba smatrati kao organ Osetljiv prema zraoenju* To je U suprotnosti sa mišljenjem autora ranijih godina, koji su kla-sificirr-li jetru u grupu relativno radiorezistentnih orgrma,

večinoci na bazi histoloških nrJ.azc.d

• ¦ 'ti ¦"

8« UporGdjivnnjem intenziteta rr.zgradnjo belancevina u perfun* dirrjioj jetri nakon zfr.ČGnja celokupnog organizma sa katop«-sinskom aktivaoš&u ozracene jetre došli smo do zakljucka, da pove6ano izlučivanje azota iz jetre kod totalno ozraoenih ži* votinja prethodi oslobadjanju katepsina

9* Identificirali smo azotne spojeve u perfuzatima jetre zraSe-nih i nezracenih životinja. Pomo6u papirne hromatografije ustanovili smo da se azot izlučuje pretežno u vidu leucina,

- 71

fenilalanina, tirozina, treGnina? serina, alanina, valina i glicina, n u manjoj kolicini u vidu glutaminske i asparagin-ske kiseline, lizina, arginina i cisteina, Sa upotrebljenom metodom nismo mogli otkriti ostale aminske kiseline, Kvalita«» tivnih razlika medju perfuzatima jetre zraoenih i nezračenih životinja nismo zapazili«

Od ostalili azotnih spojeva otkrili smo samo manje koli— cine iireoe. Keakcije na p"urinske i pirimidinske derivatef te kreatin i kreatinin bile su nogativne.

10.Na osnovu dobivenih rezultata može se re&i, da se pove6ani sa-držaj azota u perfuzatu jetre kod zracenih žaba izluouje pre-težno u obliku slobodnih aminskih kiselina u istom medjusob-nom razmeru u kojen se nalaze i aminske kiseline u perfuzati^ ma nezracene jetre,

ll.Kvalitativna slika i razmer pojedinih aminskih kiselina u per-fuzatu jetre parcijalno hepatektomiranih žaba podudaraju se sa nalazon u perfusatu normalnih nezraoenih i zre.cenlh žaba#

14 JL4 12,Glicin~C i tirozin-u ^dodavaiii u hrani,se u jetri, koja se

14

nalazi u stanju regeneracije pretvaraju u glavnom u glukozu-C

14 i druge Še6erne spojevec Saao manji deo glicina-C se izluSu-

je u perfuzatu*

14 13^ Metoda markiranja aininskili kiselina sa C kod parcioalno

liepatektomiranih žaba nije najpodesnija za dugotrajnije izu-* čavanje katabolickih procesa belcnčevina u ozracenoj jetri.

14«Rezultati koje smo dobili sa splenektomisanim Sabama bili bi u skladu sa postavljenom hipotezom da neki metaboliti, koji na-staju poslo zracenja u nekim organima (slezena) sudeluju pri oslobadjanju katepsina u jetri. čim se slezena iskljuci prili-kom zrp.čenja celokupnog organizma, dobije se izrazito pobolj-šanje azotne bilance.

- 72

15»Naš± rezultati dobiveni perfundiranjem jetre uz prethodnu aplikaciju ekstrakta slezene normalnih i zrašenih žaba dali su obrnutu sliku. Ekstrakt sleaene normalnih i zračSenih. žaba prouzrokovao je smanjeno izlučivanje azota sa perfuzatom.

16,Prethodnom primenom seruma ozracenih životi'nja u perfuzijskoj tecnosti nije bilo promene u izlučivanju azota iz jetre» (Htanje qg dc: li su kolicine r.pliciranog seruraa i ekstrakta slezene bile dovoljne da dadu jasan rezultat),

17.Histamia injiciran pre zraoenja deluje povoljno na azotnu bi~ lancu, što se podudara sa opažanjem nekih drugih autora.

18.Histamin injiciran po zraoenju nema zaštitni efekt na jetru, šta više, on pokazuje tada tendenciju pogor.šan^a azotne bilan-ce, Ucinali je potenciran, kada se on daje direktno u jetru ozračenih životinja« -.

19#Cistein kao poznat opšti zaštitnik organizma od štetnog delo-vanja ooniziraju6ih zralca pod uslovom da se daje pre zraSeaja* nije u našiin pokusima pokazao upliv na poboljšanje azotne bi-lance jetre, . i •

20.Cistein slicno kao histaniri izaziva pove6ano izlucivanje azo-ta kod nezracenih i zraceaih žaba oXo se daje direktno u jetru«

Ovaj rad je izveden u Kadiobiološkom odelenju Nuklearnog instituta :tJožef Stefan".

Najtoplije se zahvaljujem prof*dr, Srecku Vatovcu, nacel-niku Fiziološkog instituta Veterinarskog odeljka Biotehni5kog fakulteta, za plod.ie diskusije i pomo6 u toku izrade ove di^ sertacije.

Najlepše se zahvaljujem dr.Dragu Lebezu, nacelniku Radio-biološkog odelenja, na uputima, raz\^nevanju i svestranoj po-mo6i tokom ovog rada. Zahvaljujem se ing.Mihaclu Purlanu i ostalima iz Odelenja, koji su mi na bilo koji način pomogli u radu*

Disertacija je opremljena sredstvima Instituta, sto se ovom prilikom najlepše zahvaljujem*

- 73

LITERATURA

1. E.A. BERNSTEIN, S.-P. STEARNER, A.M. BRUES: Am. J. Physiol# 1956, 186, 543.

2. R.E. KAT, D.S. HARRIS, C. ENTENIvlANs Am. J.Riysiol. 1956, 186, 175.

3. R.E.KAY, C. ENTENMAN: Federation Procc 1954, l^, 520.

4. R.B. MEPFERD, H.B. MARTENS: Science' 1955, 122., 829.

5. A.J. LUZZIO, G. SUTTON, J#G. KKRSIAKES: Proc.Soc^ptl/Biol* Med. 1958, 97, 593.

6. A.L. KRETCHBđAR: Nati^re 1959, lgj^- 1809*

7. E.J.. KATZ, R.J# HASTEEILINK: J*ftat. Cancer Inst. 1955, lg,, 1085.

8. E.C. GJESSING, S. WiJlRSN: RadiatiResearch 1961, l^, 276.

9. C.G. HUNTIR: Proc. Soc*ExptliBipl.LIeđi, 1957, 96, 794*

10. T.R. KOSZALICA, C, I, B0\7ERMANt L^H* HEMPELEAHNs Hroc.Soc. Sxptl-.Biol-.Med. 1955, 89^, 662.

11. R.E. KAT, J.C. SilRLr, C« EIliESl^N: Radiat. Research 19 57/ L» 98,

12. R.E. IC.Y, G. ENTEMAN: Radiat*Research 1959, 11, 357.

13. R.E. KAY, C. ENTENMAIT: Arch,Biocheni4Biophys., 1959, 82,362,

14. D.N. STERN, E.M. STIM: Proc.Soc*Exptl»Biol.Med* 1959, 101, 125.

15c G.M. WATSON: Int. J.Rad.Biol. 1962, 5., 79. -.

16. C.R. ANGEL, T.R. NOONAN: Radiat.Research 19 61, 15., 298-.

17. C,M. V/ILLIAMS, G-.I.1. KRISE, ' D.R. AND3RS0N, R.M. DO^EMs •¦ Radiat.Research 1957, 7_, 176.

18. G.1.1. KRISE, C»M. WILLIAMS: Am.J.Physiol. 1959, 196, 1352.

19. G.B* GERBSR, P. GERTLER, K.I. A^TLIAN, L.H. HEMPELMMIT: Radiat.Research 1961, 15., 307, '

20. M.IC, NERURIOJI, M.B. SAKJSRABUDHE:- Int. J.Rad.Biol., 1960, 2, 237* : • •

21. G.M. GERBER, G. GERB2R, T.R. KOSZALKA, L.L. MILLEE: Eroc. Soc*ExptltBiol.Med. 1962j 110, 338.

- 74

22. G.M. KRISE, C.M. WlLLlAMSf D.R. AKDSRSON: Proc.Soc.Exptl; Biol.Med. 1957, 95, 764.

23. C, V/INKLER, G. PASCfflCE: Radiat.Research, 1956, 5., 156.

24. G. HOHNE, H.A. KUNKEL, R. ANGER s ICLin. Wchschr. 1955t 21t 284,

25. A,D. GLINOS, C.M* BERGERi Federation Proc. 1959, 18, 53. '

26. M.A. FISCHER, K.Z. MAGEE, E.P. COULTER: Arch.Biochem. Biophys. 1955,_5j>, 66.

27. E, \7ALDSCIMIDT~LEITZ, L. IGELLHRs Strahlentherapie 1961, 116, 610.

28. W„G. GLENN: Radiat.Research 1959, 11, 804.

29. R. GHYS, Jdvl. LOISELLEs Nudear Medicine 1961, 1, 414. "¦ ». .

30. R.Z. PALKER, M.P. SULLIVM: Proc.SociExptl.Bi0l.Med4 1959, 101, 326. . / ..•.•;•¦ ;- ¦.:•/¦•¦.¦¦

31. M.P. SULLIVAN; Radiat.Hesearch 1960, 12, 477.' "..., ¦"¦¦

32. A„A. T.7ERDER, C.A. HARDIN, P.' MORGAN: Radiat.Research 1957# '^ 1> 500. . ¦ • ' ' *. :V- i '.;.v ,;,/ .;:

33. y. ERlEDBERGs Int. J.Rad.Biol« 1960, gt 186. '? .. : /

34. W. HtlSDBHRG, V.E. JENKINSs PeđefMion Proc. 1961, 20r401.

35. E.S. GORANSGN, E.A. MC,CULLOCH, E«A* CINITSs Federatian Proc. 1959, 18, 57. . . . . .

36. H.I. KOHNs Am.J.Physiol. 1950, 1621 703. ;::.:;^: ,'.•¦/.¦'

37. G. MEYNIEL, S. de MENDEs Bull. soc.biol. 1955* ^l, l27v'

38. D.R. CLOUST, C.T.O. BALL, G.R. MENSELt, P.P, HAHNs Itoc. Soa*Exptl.Biol.Med. 19 54, 8X» 362. - ^

39. C.A. LEONE, A.R. HARTNETT, R. CRIST, C* MC.BETH: Radiat. Research 1959, 10, 357. . ' . ..

40. v/#G. GLEKKs Radiat.Research' 19 6O| l^, 69li , , : ::\ "-*¦

41. R.L, ROSENTHALs Science 1949, 110, 43* ' ' ^'/; * ¦

42. W.H. GOLDV/ATER, Ci ENTENMAN: Radiat.Research 1956, 4f 243. 43« ^oH. GOLLWATSR, C. ENTENMAN: Am. J.*Hiysiol. 1957, ¦ l§&r 409. 44o R.P., KALLIilAN, Ho Ifc KOHlTs Radiati Research 19 55t 1, 77.

45. JvG. KEElEIAEES, '7.H. PA RR, A.T. ICREBSs ija.J.Physiol# 1958, 192., 131«,

46. T.7.0. CASTER, 1,7.D. ARMSTRONGs Proc.Soc.Exptl.Biol.Med. 1956, 91, 126.

- 75

47. R.F. ICU^LMAlf, H.I. KOHfiT: Rediat.Research 1955, 2, 230.

48. L, HOMAN,-V. STANKOVIC, N. J&LEGRETTI: Radiat.Research 1961, 15, 30. . ..

49. U. HAGEN, H. BRAUN: Strahlentherapie 1961, 116, 374.

50. U. HAGEN: Strahlentherapie 1961, 11$, 385. -/.v.:'

51. M.H. ROSS, J.O. ELY« Am.J.Roentgenol.Radium Therapy 1949 f ¦ 62, 718. . . .,,,: . • • :.-.---.-.-';"

52. R.3. KAY, C. ENTENHAN: aiu. J. PnysiolV 1959, 197., 13/ vv--'^

53. H.M. PATT, M,N. S7IFT, E.B. TZRSE, E#S. JOHNs Am/tJ^Physiol* ' 1947, 150, 480,

54. L.V. BOZHENEO: Lled.Radiol. 1957, L,¦ 44i •;• ' ' '

55. H. BUELEE, 0. ^INlviAN, C. ENTEHMANt Am.J*Physiol* 1956, 185, 583.

56. A.D. BSCaREVIC, K.L. KACANSEI, D*Di LIANSiC: Bull*Irisi. Nuclear. Sci. "B» ICidriS". 19 54| L¦ 105. , : • ¦'¦' r':. •

57. G.E. GUSTAFSON, S. KOLETSKT: ijn. J« Pnysiol. 19 52, m, 319*

58. J. \7HIT3, B.S. BURR, H.TO COOL^ Pm D^VID, M.Si AII*X: J.Nat.Cancer Inst. 1955, l^, 1145.

59. L.P. NIMS, E. SUTTONs Am. J„ Physiol'i 19 52,. m, 17* '

60. L.F. NIMS, R,E* THURBERs Pederation Proc. 1959, 18, 114-

61. N,V. SIROMJATNHCOVA: Dokladi Akad.Nauk* 1956, 111, 730/

62. KMI. ALTMaN, G.L. HABHRLAKD, K. SCHREIER, ' L.H* HMPELMANN; Radiat.Research 1956, 5., 466*- ¦.¦..¦".¦•?¦¦ .

63. G.Le HABERLAND, K. SCHREIER, K. I. AMMAN, L*H* HEUjIPĆLH&OTi' Biochim.Biophys.Acta 1957, 25, 237. , \

64. G.B. GERESR, G, GERBER, K41. ALTMAN, L»K. EčlEJlPBLMANirt Inf.J.Rad,Blol. 1959, 1, 277. . ¦

65. J.Cn BALLINj R.N, PEINSTEIN: Federation Proc. 1952, 11,184.

66. R#N. FEINSTEIN, J.C. BALLIN: Proc.Soc.Sxptl.Biol.Med. ' 1953, il, 6« . ,

67. D, LEBEZ7 S. ŠEBEK-ICLEivIENC, L. STRAUCH: II Int. Conf. P.U. A.E. (Geneva) 1958, P-2414.

68. u; HiiGEN: Zo Naturforsch, 1957, 12b, 546d

69o C.C. 'LUSHBAUGH, L.B, flUGHES, D.B. Hi'JLEs Federation Proc. 1956, 15., 523-

70. L,0* JACOBSON, M.J« ROBSOIT, E.K. lliJcilU Proc. Soc.Sxptl# Biol.Med. 1950, 75, 145, ¦ :

~ 76

71.-H.I. EOHN: J#Immunol. 1951, 66, 525* ..'{ • ; ;

72„ V.P. BOND, M.S* SILVERMAN, E.P. CEOMITEs Radiat.Resesrch 1954, L, 389*

73. D.M. DONALDSOK, S. MARCUS: J.Immunoi* 1954, L2> 203/

74. R.D. STONER, vY»Mo HALEs J.Immunol. 1954* 72j 419.

75. C.7. HAMMOND,' S.'K. AImt2EELE, C.P. MILLER s Radiat.Research 19 59, 11, 242. ' s- ' • ...

76. L.LO MILLSR, -C.G. BLT, M*L. WATSON, W.^* BALE; J,Expt#Med.

1951, 91, 431- ¦ • . ,.; ;;

77.. L,L» IHLLER, C.G. BLT, V7/P. BALEs J*Expt.Med. 19 54, 99.,133»

78. -T. PETERS «JR. : J.Biol.Ghem. 1962, gjgj' 1181. v ,

79« T. PETERS JR-#: J.Histochem, Cytochenw 1959, 7, 224.

80. S. COHEN, A.H. GORDON: Biochem.J. 1958, 70, 544-

81. S. COHEN, A.H* GORDON, C. MATTHEWS"s Biochem.JV 1962,82,197.

82. M. GKEEN, L.L. MILLERs J.Biol.ohem. 1960, 2^, 3202.

83. L.L. LIILLER, y.F. BALSs J.Expt.Medrf 1954, 99., 125.

84. O.A. TROVCLL: JtPhysiol. 1942, 100, 432*. ¦ •¦

85. B« PETRACE, S. RATNER: J.Biol. chenu 1958^ 2^_, 1494.

86. W.T* BURKE: Biochem.Eiophys.Research Communications 1960, 1, 525,

87. GcY7o BROWN JR. , P. P. COHENs J.Biol.chenu 195.9,

88. GiV/-. BROV/N'JR., -7.R, BROV^, P.PS COHEN:' J.Biol. chem. 1959, 231, !775.

89* EoA, POHLE, C.H. BUITTING: Acta Radiol* 1932, l^, 117.

90. R.P. RHOADESs Histopathology of irradiation from external and internal sources. ¦,7*BL00I/I ed.. Mc Gi*aw Hill Book Inc. N.Y. 1948, gl.ll.

.91. S.S. ;7AIL, s.R. ERSUlCSLs VirchowsArch.path.Anat. 1925/ 257, 847.

92. H. RYSER, H. ASBI, A. ZUPPINGER: Experientia 1954, 10f304.

93. H. ERITZ-NIGGLI: Naturwissenschaften 1956, 4^, 425*

94. H. ERAUNs Katurv/issenschaften 1958, 45., 18.

9.5. ^P^. N0Y2S, R.Ea SMITH^ Sxptl.Cell Research 1959, 16, 15.

96, P. ELLINGER: Radiology 1945, 44, 125.

97- P. ELLINGSR: Radiology 1945, 44, 241.

98. ko BSUTEL: Strahlentherapie 1932, 45, 344.

- 77

99. Z. DIENSTBISR, 0. ANDRTSEK: Nature 1960, 185, 63O.

100. M.H. ROSS, J.O. ELY: J. Cell. comp. Pkysiol. 19 51, 2L, I63.

101. H.I. KOHN: Am.J. Physiol 19 51, 165, 27.

102. R.E. KAY, C ENTENMAIT: Proc.Soc.Exptl.Biol.Med. 1956, 91, 143. . . ., • ¦

103. J. ROTHER: Strahlentlierapie 1928, 27, 197. . :>;; -

104. R. KOCH, A. BOHLANDHRs Strahlentherapie 1951,

106. N, NGRTH, L.P* NIMSs Pederation. Proc. 1949, 8_, 119.

107. K.P. DU BOIS, K.\7. COCHEAN,- J. DODLL; Proc.Soc.Iisptl.Biol^ Hed. 1951, 76, 422.

108. C. LISBECQ, S. LIEBECO-HUTTER: Sxperientia 19 58, 14, 216.

109. A. van de BERG; Arch.int«Physiol^Biochem. 1958, $6j 318*

110. G. BRSCHSR, K.l/I. ErTLlCOTT,- H. GULIP, H.P. BRAV,TNIEs Blood ' 1948, 2, 1259. • ., •¦ ;.

111. E..H. GABEIELLI, J.L. CUTLER; Proc.Soc.Exptl.Bioi.Med. 1954, 87, 661. • • . . .

112. L.S. GORDON, D.B. COOPER,. C.P. MILLER: Proc.Soc.Exptl* Biol.Med. 1955, .89., 577. ,

113. G.V. TAPLIN, . C. FINNSG-AN, P. NOYESf G-i SERAGUE: Am.J. 'Hoentgenol.RadiLuu Therapy and Rućlear Med. 1954, 71^, 294.

114. D.M. DONALDSON, S-. LIAHCUS, K.K. GTI, E*H. PERKINS; j. Im-munol. 1956, 76_y 192.

115. N.R. DI LUZIO: Am.J. Physiol. 1955, 181, 595.

116. N.R. DI LUZIO; Radiat.Resear'ch 1956, 5., 475*

117. P. LUDWIG; Radiat,Research 1959r- 11, 452.

118. W. BAUER, H.H. DALE, -L.-T. POULSSON, :D.-W* RICHARDS; J# . Physiol 1932, 74, 343. '. '

119. R.W* ERAUER, R.Lr PESSOTTI, P. PIZZOLATOs Proc.Soc*Exptl. Biol.Med. 1951, 7J3, 174. ' ¦

120. TT.H. HGRNER-ANDREV7S: Ann.Trop.Med.Parasit. 1953» LLi 146.

121. M..K. YOUNG, JR>? T.S. HOUSTON, J.F, IRUDDEN, J.A. STJRMNz J.Lab.Clin.Med. 1955, 46, 155.

122. G.M. HIGGINS, R.M; AlOERSONs Arch.Path. 1931, 12, 186.

123. K.K. TSUBOI, H.O. YOICOYAMA, R.E. STOWELL, M.E. -7ILLS0N: Arch.Biochem.Biophys. 19 54, 48,, 275.

124.. C. DUMAZERT, Jo IvIhRCSLET: Bull. soc. chim.biol. 1938, 20, 201 i 212.

- 78

125. CA. LANG: Anal.Clienu 1953, ^O, 1692i .... ,..';-, .•* •

126,. D.H. SIMMONDS; Anal.Chem. 1954, 26,: 12-53

127. J.C. U1TTER-7OOD,. L.B. ROCICLAND; Anal#Chem. 1954, 2jL, 1553*.

128. I. SMITH; Nature 1953, 171, 43. /

129. G.R. OTATTs Biochem. J.. 1951, 48, 584. • . • . _¦_.. ,

130. T.. '700D: Nature 1955, 176, 175*

131. E.. VISCHER, E. CHARGAFF: J.Bioljr'cfeem. 1947, 168, 781..-

132. V. BLAZCEIC: ITaturwissenschafteii 1958, 45., 42. . '

133. S. BURROUS, P.S". -GRYLLS, J..S.. HARRISON: Nature 1952, 3.70,.

800. ¦ ;..v. ,

134« R-J. -TlLLlAIvIS: A manual of paper ehromatography aad paper ¦ electrophoresis. Ed.R.J^ Block, E.L. Durr"um, 'G-. Zweig. Acad..Pre.ss.Inc.Publ.N.Y^ 1958| str.349*

135^ I. SMITH: Chromatograpliic Techniques, W» Heinemaan Medi--cal Books, London 19 58, str* 168*

136. I. SMITH; Chromatographic- Techniques#' ?/"* Heinemann Medi-cal Books, London 1958, str. 169.

137. Z.M. BACQ, P. ALEZAKDERs Fundamentals of radiobiolog^* .;-Butterworths Scientific Publi, London 1955, str. 220i ' ¦, .•'¦-

138. R.W. BRAUER: Liver function^ Am.Inst*Biol.Sciences 1958,:

str. 51. .

139. A. LOCKER,. D9 DOREJbT; Z.vergleich*Physiol.. 1958,. 41, 242.

140. P.S.. PARSONS, a,DbV* van ROSSUMt Biochim.3iophys.Acta 1961,. "51, 364..

141. M.G. GOLDNER, R.H* JAUREGUI: B?oc.Soc.Exptl.Biol.Med. 1953, 84, 116. '

142. M. ANTOKIJEVIC, D. LEBEZ: Am.J.Physiol. 1962, 20^, 57-; 143- H. H0MLM: ij?ch..exper»Path.Pharmacol. 1948,. 20^, 216i

144. G.Bc V/E-S.T; J,Physiol. 1943, 102, 367- . ' ¦

145. M.ANTONIJEVlĆ, D* LEBEZ, L. STRAUCH: Radiat.Research 1959^-11, 642..

146« D. LEBEZ, M. FURLAN, 1

147. A.. DEKLEVa-LIKAR,. D.. LEBEZ, L.. STRAUCHj Radiat.Research 1959, IX,.. 648. -

148. V/.H- STEIN, S... MOCREr J.BIol.chem.. 1951, 190, 103.

- 79

149, H*J. MSLCHING, 0. MESSSESCHMIIJT, S. STRSPFER, K* SHIBATA: Strahlentherapie 1961,' 116, 395*

150. H.J. MELCHING, 0. MESSERSCHMEDT, K. SHIBATA: Naturwissen-schaften 1961, 4<3, 576.

151. P. de FRANCISCIS, E. SCANZlANI: Radiology 1959, Xit 424.

152, A. RAVENTOSs /ja. J.Ptiysiol. 1954, 177., 261.

153* D. LEBSZ, M. ANTONIJEVIC, M. FURLiLR, I* KREGARs Bolish-Tugoslav Symp«Radiobiol» Herceg ITovi 1962*

154. P, ELLINGERs Science 1957, 126, 1179. /._.'

155. P. ELLINGERs iYoc.Soc,Exptl.Biol.Med. 1956f- 92, 670. .

156. L.O. JACOBSON, E.LO SIMMONBt'E».K* MABKS, J.H. ELDRŠDGB: Science 1951, 113., 510. . ¦ • ... .

157. A.T. KRAVCHENKO, VeI. POFANOV: Med.Badiol. 1961/ Sj 23.

158. M.L. BEAUMAEIAGE, J. LECOMTE: C.R.soc.biol.Belg/ 1956,

150, 1302* • ¦ • ..; ..•..:' ¦ '*3;\ ¦¦¦

159. Z.M. BACQ, A. HERVE: Bull.acad/med.Belg. 1952, 17^, 13. '

160. C. van der ME2R, D.W. van BEKKUM: Int.J^Rad.Biol* 1959/

161. H.M. PATT, E.B. T^REE, R.L. STRAUBE-, D#E< -SMITH: Science 1949, 110, 213.

162. H.M. PATT: Hiysiol.Rev. 1953, 21t 35* ,

163. R.P. V/EB3R, P.R* STEGGARDA: Proc* Soc*ŽxptliBiol.Medi 1949, 70, 261,

164. H.A.S. van den BRENK: Nature 1957, 18L, I467i,

165. H.M. PATT, D.E# SMITH, E. JACKSONs Blood 1950, ^,758.

166. H.M. PATT, MoE. BI^CKFCED, R-#L. STRaUBE: Proc*Soc.Exptl.; Biol.Med. 1952, 80, 92.

167O H. LUSS, H.H, iJ)LERs Strahlentherapie 196l# 116^, 435. 168. G. BIMES: Bull.Assoc.ijiat. 1962, 48, 7*

0000043794b

 
Izvedba, lastnina in pravice: NUK 2005-2014    |    pogoji uporabe    |    napišite svoje mnenje    |    na vrh