logo
search
full-text search
Europeana search
Email:
Pass.:
Login
 
This item is only available within the Librarys premises, due to copyright protection.

0 / 0

koreni

fthJL&A PmtUJttfJk ZZMMtm UU&aihA J

mj§M n mam fustomi i »dv^nmi

USimi khZVCtfA

Ljubljana, septembra 1964

J e 1 1 6 3jok o

S flftfllif

197025

(P /A

SADRŽAJ

str.

i. wmmmm osnove meu&msti .... i

1. Geološko - sorfolo&kl pregled .... 1

2. žCliaa «••• 10

a) t©aparatu** •••#12

b) padavin« .... 20 o) oblačnost •.«.36 d) vjetar p... 37

3« Hidrografaka problematika «... 41

a) iskorišdavanje voda .... 44

4» Pedološke prilike .... 45

II. NASELJA •••• §0

1. Položaj naselja, veličina, tip 1

preobražaj .... 50

a) gradsko naselje frebinje .... 58

III♦ PBIVHBBA

1. Poljoprivreda ..•• 65

a) sooijalno posjedetvene prilike, napuštanje zm&ije 1 bijeg sa sela •••• 65

b) agrarna meeljenost .... 81 e) ssealjiške kategorije • ••• C4

d) travne površine .... 86

e) šumske povrfeine .... 88 t) korisdeaje Srna •••• 91 g) eranidne ^ovrgla® ..•• 93

2. latarstvo (opSti dio) .... 94 3« Vinogradarstvo ....107

1A ¥ m 1 4 •

I J % . f. j v;, i .vvv r

1 M^t J^ittlm - ilkiM +1

« * * < ** >£.£*" ■

• • • . " ' • • * - r. * ' i*

* t {i.

M !! 1970^>-> tMis^ic^ (»

Tt (i

lažUiižini iMtoin^H »i

/ i v

* : ». »

OŠ*

* * • •

Hi*„ ^

* » ■> »

i t

it ^ - • ' #

•JpUfrtfjrt satMarm (*s

♦XI

littlDl eslititof (m

* vi*-' » r

i' HQf' h!.. I v > t* +Xm (ff

. &-AU ' ;.. (c

tsifm-i (fc

«tl|iToq i^atfi

•»»*

» • . *

* * * * * *»

K3

» n <

• » * •» »

(oll- «i

str*

IX. zaključak: MtMi# 225 x# voazm v mmčstm ....... 234

u v o s

Kraška pokrajina isaedju Ljubo ilra 1 Orjena nalaftl 80 na krajnje jugoistočnom dijelu Hercegovine, Ona je prolaano semljlSte koje ee proteze iamedju unutrašnje kontinentalne Hercegovine 1 mediteranskog pojasa Dubrovačke župe 1 Konavia, Sto nam Uu s trovano pokazuje u njenim prirodno privredni« »bivanjima« Pokrajina je sastavljena i» četiri geografske jedinice 1 tot Trsbinjskih Brdaf Doline, Zubaca 1 Po« vrši.

Trebinjska Brda se nalase sjeverno od Dolinef na istoku počinju kod Dubočana, na sjeveru se graniče 31-lećkim Hudlnama 1 Prisojsm, a na sapadu se naslanjaju na brda Trebi nj oke Smi (Javo rak 936 a 1 Debeli Vrh 812 «)•

Dolina počinje od tastve i Graničarova, protege se preko Arslanagid Mosta 1 Trebinja do Bjelača te *a-usirna centralni položaj u pokrajini« Zubol se nalase na jugoistoku, a Povrđ na jugoaapadu pokrajine, gdje sa svojim južnim granicama dotiče na flldno područje Dubrovačke župe, a na sapadu prelasl u kratku površ Trebinjske Šume«

Obssiroia na stepen i vrstu poljoprivredne prolavodnjs 1 1a/radnje industrijskih objekata, u pokrajini su izražena dva rej,nas

1« Dolina, u kojoj je skonoontrisnna sva industrija 1 zanaatvo 1 u kojoj se odvijaju sve ostale ne-agrarne grane djelatnosti a pokrajini« Ujedno ima i najbolje ualove za razvaj ratarstva (blagu klimu 1 sisteme sa navodnjavanje)|

2« Brda sa Zubclma kao 1 PovrS gdje nema niti jednog industrijskog objekta, niti sanatske radionice 1 gdje je ratarstvo sa stočarstvom skoro jedina grana zanimanj i stanovništva«

Dolina sa Po vrši je neposredno zaledje Dubrovnika, te dobre trgovačke veze sa istim, donosile su narodu uvijek napredak, koji se nije ogledao samo u ekonomskom, već 1 u kulturnom pogledu«

Isto tako narod Zubaca, tijesne je bio i jeste povssam sa narodom iz Konavla, te je i danas živa rasajena dobara izaedju njih« Preko ove pokrajine prolazile su razne vojne, vladali razni režimi, ito je svakako utišalo kako na ljude tako 1 na razvoj privrede« Mnogo je puta sve uništavano, od kuće do stoke 1 ponovo se Život započinjao«

flaša socijalistička revolucija i izgradnja, unijela je u pokrajinu velike promjene, kake u samoga čovjeka tako 1 u privredu, te na osnovi IsneSenog želim dati Jedan prilog da ss upoznamo kako su se odigravale te promjene kros rasna vremena i 6ta Je nudila priroda, a šta društvo sa razvoj pokrajine«

minomn osnor« wnmmm djeutsosti

!• (teološko - morfološki pregled

Prve geološke morfološko opiae pokrajino u stručnoj literaturi dali su A«Penk l)t V«Hawelka 2\ J«Cvijid podatkom ovog* stoljeća« Hawelka i Cvijid proučavali mi žJuboe (Cvijid delisiiano i PovrS) a Penk Dolinu od Pod 1jivija do Heovjeda«

Te a tudi je i kasniji ratovi Hidjanovida M. Befalilovića B« Sikošeka i detaljna geološko tektonska karta prof« aadenovida ističu da je olouki gradja pokrajine stratigrafski raanovrsna a petro^rafaki bi ae mogla svesti na dva elecaena~ ta« dolomite i vapnence«

Od sjeverosapada preko Brda preoia jugoistoku (Lsst-vi) protege ee takoavaoa lastvanska antiklinala i trljaaki prodor antiklinale pretstavlja najstarije slojeve« Fjeno raščlanjivanje u pojedine stratigraf-ske elemente aogude je aanvaljujudi potoku Jafcini koji preajeoa antiklinalu oko&ito m os njenoga pružanja

Jmgro antiklinale čine srednje trijas*i vnpmmoi sive i plavidaste boje, debelo uslojeni9 na koji« »a leže lapornati vapnenci i lapori« Ha ovisa nasla« gtmm u vidu o®otada javljaju ss rabeljaki slojevi a istupi j eni taano sivim bituminoanim vapnenoima 1 laporima, lapor natoa gliaaa i slojSldi&a tiglja, a onda naisajeniSno nailaae vapnenoi i lapori, te konačno trijaski dolomit ^K

Reljef m tim dolomitima je gradjen tektonlkom 1 površinskim oticanjem vode} aato je predio Lastrre naj-boatlji površinskom vođom u cijeloj pokrajini 1 1»-gleda kao oaza na krdu*

Krosa Lastvu pretječu sale rjeSloes Kunska, Nuđolska, 5u61oa 1 Arariđjelovadki potok. Kod ušća >ušioe nailazimo na aanje površine plodne serije (Lastvansko polje 30 ha) koje ee navodnjava* a nedaleko, sjeverno od polja protežu ee plodni brsžuljol sa vinogradima* Zahvalo)

ljujući dobrim klimatskim , vodenim 1 pedološkim prilikama ovaj predio dol ori t a ima dobre uslove za vinogradarstvo, voćarstvo 1 pčelarstvo a 1 sama praksa je ved to potvrdila.

Od eesto vno« mosta u Lastvi p i do Arslana&ld losta u lapomatoj seriji mođju kompaktno uslojenim vap-acnaima nailazilo na prosiojak uglja debeljine ođ 8-10 cm koji je normalno na površini u nešto rastresitom s trnju. 9a ovome potoku aluvijalni nanos dolinom rijeke svodi se na minimum* Kisvodno o t A rala Mosta ooa 2 km nalaai se GoriĆko polje okruženo tur >n sezonskim vapnencima 1 dolomitima koji tvore mati8ai

12)

supstrat tlima ovo&a polja • 9a strmim rumnim dijelovima ovo v^a polja sadržao •• stariji i mladji Uluvljal-ni nanos 1 tlo je maksimalno propustno sa vodu« Polja se prema sjeveru, to jest prema Leotaru 1 Olivi, blago spaja sa velikom plavinon u kojoj je malo airatne »em-lje (većinom pjeskuše) i na njoj su danas aasadjeni pUW.nl vinogradi« Plavitia lm-a južni polofcaj 1 od sjevernih vjetrova je sadtidena gorskom pregrilom Gliva«

Ova plavina potajeda A« Pauka m nasipa u podnožju Slerra da Guadana&a sjeverno od Madrida, kao 1 na

one u državi Soaara u Meksiku Od Laetve pa sva

do Goričkog polja Bol Ina Ima smjer Istok - sapad (pravac protezanja rijeke) 1 kod Blaoa ga tajenja sjever jug praveea ras jedne linije Bukovina •

Sina gdje je 1 podatak Trebinjsko^ polja«

\a\ ta

M.^ehlilovid J navodi "da Je/aarkantna susjedna 11»

nlja na saao predi sponi ral a stvaranju Treblnjskog polja, ved uvjetovala ionako osebujne hidrološke po« jave u ovotae dijelu** Aluvijalni nanosi u Trebi rijekom polju Imaju rasi 13 i tu debljinu i boju* Prilikota kopanja kanala sa navodnjavanje kros polje bio sam prisutan 1 mogao ismjerlti debljinu nanosa« Ha kraj-njem sapadno® dijelu aostadk0£ polja u atariua Stara Baftda 1 Sreslje, aluvijalni nanos isnosi od 2 - 4 »♦ semlja je amedje boje bes ikakvih primjesa pljeska 111 drugog krupnijeg aaterljala« Ha tim je mjestima seailja najbolje oljenjena, jer 1 prilikom ved i h dug a ona u sebi sačuva više vlaga sa dufei period, nego plitka tla 111 pjeskuša u susjestvu tih ataral sato seljak na njima prolsvodl donosne kulture k*o luk arpad^lk 1 povrće. Idući preaa istoku na ajeatu Kičenao aluvijalni nanos je vrlo plitak 1 to 2o - }o oa Iznad žive skale (vidi sliku br. SO )« Tu je semlja sive boje, pjeskufia 1 koristi se većinom sa sjetvu Žitarica« Kako se približavano Trebi nju, u seriji je sve viče i više obi utka 1 rogi j a, a najviše u gernjea gasadskom polju«

Od sredine polja nrecaa obali rijeke preovladava u zemlji oblutak a preaa podnožju dihanja roglje« Zahvaljujući otvorenih profilima (zbog prekopavanja kanala sa odvodni tunel H«E« u Dživarekom 1 Pokrom polju, sapama ju se u jugoistočnom djelu polja9 sedimenti, koji su aaetupaai diluvijalno aluvijalnim tvorevinama« Ha jednom od profila (vidi sliku br. tf/ ) kod sela Hugo vi ne, ukurid je zaključio da se aa dnu nalazi vapnena glina a na njoj sloj debljine o era 50 om recentnog aluvija« U istočnom 1 centralnom dijelu polja, nad recentnim aluvijem, je Šljunak sneden sa zubačks strane bujicama čija su korita i danas vidna (i aktivna za vrijeme velikih kiša) kod sela Čičeva i Sugovine.

mjestu gdje se takva bujica sukobljavala sa jezerskom vodom ni: eg područja (tvrđi isti autor) nastala je Sljun-časta terasa oko 1 m visine koja se krivudavo i polukružno proteže od Crnjeg Čičeva na istoku do Petrovog manastira na zapadu« Dan i s su na Mokrom polju izvršene melioracije i zasadjeni plantažni voćnjaci 1 vinogradi« Traoinjsko polje prelazi kod Gomiljaaa u ravnu krašku površ gdje je 1 početak Treblnjake šume* Ha turonsko ssnonskim 1 oeno-aanskiia kreč ujacima (16) razvili su se kraški oblicit žljs-bičl, čkirpe i vrtače, »a toj povrni zapadamo i mae&C sekundarnih žljebića a na nekim mjestima kao n. pri ijer iz-medju Todene J%ae (2?9) i Hazbi Glave (271) a ilazimo im široke sk«le koje su takoreći zatalasane sa šljebićima kao voden* površina sa malim valovima« Na takvim mjesti« ma kras Je takoreći neprohodan o im pe rijetkim stazama koje se protefcu izmedju pukotina« fa površ je pokrivena s žbunjeia drače 1 duba te ee koristi samo za pašnjak, a

rijetke vrtada tu i ta&o zrn obr&djivanje«

*u&no od Ooailjana je i ovrš, u kojoj m kraški oblici

i&gr&djani u turonakia i jurskim krečoj aoitaa kao i u

17)

trijaskia dolomitima « X redio dol&aita u krsčnjaoi-aa, od Olavake do f#livnio«*t otskače nad ostalim kia avl j etosa i tu se više »elenile i soolje*

Od Slivnica do Marld edjina proteše aa suma dolina

koja ja dobro očuvana 1 njeno proteaanje aa poklapa

18)

aa pravcem prevrnute antiklinale ava do Klopotuae '(262). Na dnu aufce dolina -mlaae sa matija vrtača i dolovi koji iaajit du&u om pravcem proteaanja dolina i ta m akoro ja* dina oranišne površina Površi*

Oko puta frebinje - Dubrovnik (na Fovr&i) ima manja anat-

aih poprečnih rasjeda, aa koja au aaaai rugovi vrtača 1L a) m

i uvala w • »arodito au sapa&eni od krivog ž>ola pa do Ctluv« Smokva (290) ♦ £a maiiku od vrt ada i uvala po su-hoj dolini, u kojima ja i&aedju dva rata pa 1 dan i, fc usvajan po vadi ni duvma, povenute vrtada i uvale oko puta su fUJitana uagoju kroapira i fcitarica* to proialazi radi toga, što au vrt*ae i dolovi po posanutoj dolini bogatija aa sealjoa, dok ja u ovlaa drugima aloj crvenice tanji« Kod aala Ljubova, suh* dolina ae Siri i u podnožju lanika (5&1) a naročito iapođ samoga aala s opažaju aa taraaaata njiva. To ja jadini primjer (doduše u manjoj ajari) u oijeloj pokrajini, da aa strane jadnog brda is-gra&jeaa u krečnjaoima iakorišuavaju u poljoprivrodne svrha, oairn strana brda u L *atvi koja au iagradjena u doloaitiaa, Kod mmatira Dui i oalasi m drugo rtajveds proširenja povenute aihe dolina koga narod mzivi "luke"«

to ja ustvari veliki okrogli do u kojemu se sapama oaia

crvenice 1 aluvijalni nanos, sealje saedje boje, sa raa-liku od ostalih vrtača 1 dolova u suhoj dolini po H jima jo uglavnom crvenica« Ostali teren Površi je brdski, po« kri ven po većini đuoovom 1 hrastovom šumom, naročito na

prisojnim stranama Planika (616) 1 ^trbloe ($61)« Sami vrhovi Planika i Vesca (667) skoro su goli, po njima rasta pojedina sakr&ljsla drveča, dok se 1 ta rijetka stabla gube na vrhu štrfeice«

Tam g gdje neaa Sume pojavljuje se sanovjet (Petteria ramentaoea) orna drača (Paliurus acukeatus), selenika (Fhillyrea medla) a mročito plava kadilja (Salvia offi-elnalls)« .

Ova vegetacija otporna je prema su&l, 1 bila je dobra Ishrana sa kose Mofcrog polja 1 rovršl koje eu se napasals

po kamenjarima ismedju Planika, Vesca i * trblee«

njeverno od Doline su Brda koja se protežu as istoku do Grada (736) i lita (604), na sjeveru se saključuju Lju-bomirsKia poljem 1 Bllečklm rudinama, a n* sapadu se naslanjaju na brda Popova« Tri gorska grebena Prisoje, Oso-je i Gliva protežu se u dinarskom pmvcu« Ismedju njih ss Uila i tjuboairako i malo Jasen polje po kojima teku ponornice Srova odnosno Knjeginja«

Ljubo*irsko polje obuhvata površinu od 1,200 ha i nalasl se na nadmorskoj visinom 523 m 1 spada u srednje visinska kraška polja u Hercegovini« Polje se pru&a pravcem istok -sapad u dužini od oko 12 km i ima vrlo blagi pad prema ssa-padu u iznosu od 4-5 £of u istočnom cijelu je nešto prošireno, širina tu iznosi oko 2 km, dok je na zapadno *jelu nešto suženo, a najuže je m mjestu gdje je danas dkola«

3am izgled polja nam kaže da je nastalo opajanjem dviju uvala te je tako polje podeljeno na dva dijela| sjeverozapadni dio m malom poprečnom osovinom odnosno širinom i jugoistočni nešto vede poprečne osovine ednosno širine. Kros polje teče potok Brova koji sakuplja vodu sa vrije-me vedih kiša sa padina Prisoja i Osoja tako da se na ne-Kim mjestima, kako u polju tako i a\ stranaca pomenutlh brda vide tragovi erosije koju su načinile vododerine 1 potok« Potok je si jenjao svoj pravac tako da se na mnogim mjestima sapama raslišita akomulaoija od finijeg 1 krupnijeg p j eaka naličite debljine nanosa. Preko Osoja od Alatića do Grkavoa nalasi se uvala ispunjena crvenioom i Šljunkom, a jugosapaJno od te uvale je malo Trebi,lovsko polje fcoje se pruža u pmvou istok - sapad. Polje nije ravno več bla&o pada od is'oka prema sapadu. Skoro sva polja i njive su terasaste,osim u kraljem zapadnom djslu i liči na teraeaste vinograde Dalmacije.

lamedju Osoja, Ilijinog Brda (827) i Klidanja (791) je satalasana kratka površ, sa razliku od kraške po vrij i Trebinjske gume koja je skoro ravna. Po njoj je mnoštvo gl^va i godila koje izgledaju kao humovi po kratkim poljima« Medju njima eu Rujeva Glava, Treštena Glava, Bu-doSina Glava (694), Kobilja Glava (588), &osareva Glava (753)t Treštena Gomila (606) itd. a nekoliko sela je dobilo Ime po njima kao n.pr. Brijeg, Glavlniči 1 dr. Po zatalasanoj površini, is^radjenoj u turonsklm i cenaa-sklm 'krečnjacima, prostire se no&tvo vrtača, dolova 1 suhih kraških jama! kao i.to su Velika i Mala Golublnja ka kod Sarančića, Suha jama, Velika jama, i^ala itd.

Sve ove jame eu suhe osim jedne £ odriče koja se mlaz i nedaleko od Parojeke Ifjive na putu za Balare i voda is nje se koristi kako sa stoku sa napajanja tako 1 ljudstvu sa piće. 25a vrijeae velikih klfia pojavljuje se voda u jamama sjeverno od zatalasane povrSi, a južne od Grkavca, na mjestima svane "bare* i poplavi nekoliko vrtača oko njih«

Jugoistočno od Trebinja ee nalase Zubci 1 oni sahvataju; velike ftumsks komplekse ogranaka Orjena i Bijele Šore.

Kros £ubce prolazi rasjed koji počinje kod sela . rolna u konavaljakoj oblasti 1 pruža se m sjever do sela Graba 1 dalje« Dok je od Inlfle do Ora&ja u reljefu jasan, na sjeveru se teše raspoznaje. Ipak i dalje ima ulegnuća

d i ja je istočna stran* mnogo vi*»a nego zapadna i pruža sa kros znriječje, preko Bileće sve do juLne i vio« Satačkog polja«

Oko sudačkog rasjeda je karana udolina, dugačka od *rolna do Orašja u Zuboima oko li> km« Znatnim djelom je ualovij ©na rasjedom ali ga na više mjesta presjeca.

Cvijid navodit ^lofeda se ovde prije proeesa karstiflkaol~ je bila razvila normalna rijeka, Jer se j rof 11 normalne doline pisno vidi na više jjesta, tko je bila rijeka, ona je uništena karanim procesom i od tog vremena je nastala karstifikacija, *oja je stvorila oblike mladega krasa"«

To su mahom uvale udubane u ama stare doline, dno im je

podeljeno na imanja i u njima su mala naselja sa prezida-

«

ma oko kuća«

Oslu uvala po dnu udoline saačaju se male vrtače, čija dno zauzimaju prostranstvo o i - 20 m2 i poređjane su

u jćdnoa niau slično onim na Brdiaa porod puta koji voli od Pogače do sela Trobi3evo« Na pojedinia pra^ača-^a koje odvajaju v^taS© sapa^aju se poreci malih vrtača* Ra sjevernom dijelu ovoga karsaog niza nalazi sa naj« veda uvala 1 to oko sela Graba 1 Dubrava i to jo ZubaSko polja čija je dno potpuno uravnjeno i ispunjeno sljunfia-eto ; plavi nosu

iidanović kaše s HHaaaranje.a stijena formirala su se brojna e i pari & ta i plaaine, ogranan materijal je lecLoa pokrenuo i preobražen u aorene« Kasnije su bujice fli sve strane raznosile šljunčani materijal i taložile ga u nikim đjelovima* Takvog je porijekla plavi na fcubadkog polja. Dame je ta plavina pretvorena u veliki plantažni vodnjak, jedan od najvećih u jugoistočnoj Hercegovini*

Istočno od uvale Dubrava t.j« SubaSkog polja nalazi se stalo stanje polje - Konjsko polje i leži sa oca 150 a ni višoj nadmorskoj visini« Ovo je polja takodjar ispunjeno dljunkovitiia materijalom a suha dolina ili satješka kako je narod sove lsmodju Gradina i Pastenice (887) veže ova dva polja* Istovremeno ta dva polja pretstavijaju glav m poljoprivredne »ovršine u Zubciuia. Ali priroda je nudila Žuboima m sočne parnjake. Od Orad ?a(n< sjeveroistočnoj strani Zubačkog poljak), pa sjeverno preko VutSje glave (882) do /«1jeva ispod Pikala (915) nalase se mnogobrojni katuni (pastirske kolibe) i čatrnje i istočno od povenutih vrhova t*j. oko Ikuljevoa (1066) i Oštic® glmve* Skoro sva bolje stojsča porodica iifc&edju dva rata i-iala je svoje katune u kojiaa bi čobani ostajali sa stokom do rme jeseni 2©ialji$te oko povenutih katuna nije tako obraslo travom t*j

Sivim puJtrovom kao oko katuna iapou ogranaka ijelo Sore gdje se aalaise najbolji sočni paftaj/ioi 2ub &ea« 2 to su

prvo apomeoutl katuni bili (is^odju dv^ rata) ugla vas« "kosji*, a 4*ttgi ispod Bijal« Goro *evSji*# Onim dobrih parnjaka, aubadk« «se nuds i bukovo drvo, ali nažalost koristi se aaao za ogrjev dm 1 8« industrijska r/rhe, jar jod asaa dobrih putova«

Iz aavedenog sa moite saključltl da priroda aijo nudila pokrajini mnogo ao^lja sa oor *ujiv?inje, jar tri kratka polja «• Trcbiajako, -ubučko, Ijuboalrsko i malo *)asan polja sa svim vrtačama i dol«floi aahvataju J«7& ha, ili oko oj si okupao površine, dok pašnjaci aausimaju 31*449 ha ili 46,9 t a šumske povriine 43,i t ko da je pokrajina n vođini, kr©& rasna vremena, bila više uaaje-rana na stočarstvo, nego setžl joridnju« 1! riroda je dala i malo tekuće vode, ali u najnovije vrijeme i to salo vode de se iskoristiti sa HE fito ćesjo vidjeti 1» budućih

islairftfija« ni »i

li^a ova pokrajinu js jako valan faktor u formira« nju privrednog lika, u strukturi i razmještaju poljoprivredne proiavodaje, nadlnu iivota i staabea*. ta gradnje« ¥9|ili9l|fti njena struktura kao i obim v»#et>elje, hori« zontalni 1 vertikalni rasrajeStaj, uvjetovani eti u prvom redu vrijednostima klimatskih elsenata ta&peratnre i padavina* Morfološka Isojepkanost 1 vrlo laraslta visinski raznolikost uticali su aa pojavu,da jedan kmetski elemaaat nema istu jednakost u cijeloj pokrajini«

Klimu ove pokrajino odrcdjuju ra»li5iti elementi pri—

irskog i kontinentalnog karaktera t" ke ta sni vlltijl som Jako osjetni u BolIni, dok u ostnlln predjelima utlo&J mora. paralizu emmjemo visoke vlalss9

Jar vadi dio pokrajine Itfl na nadmorskim visiissiaa vl&lm od 400 m« £ae va£*a faktor »predavanja upliva sm u umitraSajoot, t«J« aa podruttj« fcrđa i ljubcmlrat jesu roljefne prsmrada9 koje ee protegu u dlnarekom privou« Trebi nj ako polje i .»umu odvajaju od Brda i I*ju?>ouim relativno visoke poroke pograde kao d to su ii^^l^nlaa aa k©tk«a (lii6)t Ilijino Jstfo (S27)f laičaaj (?il)9 ueotar (1229) i Šljiva dlja Je visina iamedju 1006 1 1038 metara« i»bcg tih prerada raalika u kliui m naj-.. vajim daljinama je saataa9 m toliko u padavinama, koliko u t Jmpsraturi« Dok na vodaofjima prisojnih mirna* Ilijinog Brda i E116anju, Leotara 1 Gljive matu m ptrop-ak© kulture kao što su maslina9 saokv&9 bad&*9 pitomi i divlji nar9 leanđ«r9 lovorika 1 visoke elmpreae9 na osojnim stranama tih brda o tim kulturama nesja ni govora* Sva susjedna aela9 koje r usdvuja jedaa ođ o aeautlfc gorskih pregrada potpuno su se r*alt2§ite usmjerila u asalJavaAaJl« eto3«rstvuf načinu odjevanja9 kao 1 naCl-m gradnje kuda uvjetovano sbog pralaanosti kll^e«

najšira i najniža vrata prema »oru u ovoj pokrajini jesu na jugoistoku Imedju Urijena (678) i Kil^utloe (b^) iania Uu&rovsSke upe« Km ta vrata najjače prodiru blagi uplivi mora u unutrašnjost pokraj ine9 dok viu.ti-m im ju&esapa&u i Salje^aloa (1234 m) aa Ju^u, sprečavaju toplim morskim masama bršl prodor u f rebinjaso polje9 ^usiu I Povri«

Dolinca trebl&njio« prodiru prema Lastvi morski uplivi, m od Lastve nudolskoa rijetaa prema Hudolu. Sa j« kilo« u Bidoli još mediUito^ navodi Mihajlo Pajkovid* jer tamo rast« aaakva«

Haaprootraajeaoat pitomog 1 divljeg Sipka kao i divlja asokve Ida u ver i :ali još dalje« Ovo bi pretpostavlja« lo 1 najveće ismjene sredoaeune klim« u vertikalnom pravcu« Mašama tvrditi da v-uma, i o vrt, Treblnjsko i IH i v. irsko polja imaju modificiranu mediteransku klimu, dl j i su indikatori navedeni, dok ae u Ljubomlru, Brdima 1 £ubci« ma osjeća kontinentalnoat uslijed vedih nadmorskih vi sina« Ta klimatska prelaanost utiče na formiranje tipa privrede« Ona Je uticala sve do nedavna tako da Ja nekim ljudima sa Zubaca spravljanje snijega ispod ograna 0r-jena 1 Bijele gore (radi prodaje na "reblnjskom trgu u ljetne đ me) bila grana aaal anja, dok Je u isto vrije« ae zemljoradnik Doline usgajao rano povrće«

Sa druge strana dok su Zubčani pasli svoja stada na obliž-nJim sočnih parnjacima u ljetne dana, u isto vrijeme, velika stada ovaca 1» -ume 1 dovrši te frebinjskog po« lja uslijed suše 1 nedostataka svježe trave, počela bi se kretati proma sjeveru t«j« prema pašnjacima Gacka 1 Selen gore«

Sbag suda ljudi su odlaslli na semenske »radove u Dal* maolju 1 Vojvodinu« 0 tome će biti više riječi u k finijim po gladima*

r a tu r e

Podatke sa temperaturu imao sam na raspolaganju od 1

meteorologe at mio« 1 to« Bil eda u vre:aenakoia perioda od 1900 - 1318 godine, a takodjar sa Trebi nje 1 taarvu sa Isti vraaens 1 , eriod s tom rasi Ikom 6 to sam sa >aotso-rolo, ^u stanicu Treuinje Imao »a raspolaganju još podatka sa vremenski psrlod od 1925 do 1940 godine, a sa testvtt sa 5 poslijeratnih godim 1 to od 1950 do 1955«

la* i* to js 1 očekivati, ?robinje ima najvi&e temperaturu* vrijednosti kako u ljetnim tako 1 u sirskim mjesecima, dok idući prema istoku t»j* L* tvi 1 sjeveru peema Ljuao&iru 1 Blledlf temperature m aaatno niže kako u ljetnim tako 1 u slaskim mjesecima*

1jusomir 1 Srda se r »aprostlru isaedju Trehinja 1 lil sds 1 odvojena su od ^robinja visokom gorskom prekidom Laota-r

Srednje mjesečne temperature sa Bilaću, Laetvu 1 Ireiainjs sa vremenski period od IjOu * 1916 su slededes

Mjesecit Hlada Pastva frebinjs

jantar ifa°c 4t9°0

februar 3#4 • 4»5 * 6tl *

mart 5» S • 6f i - ef7 •

april 10tl - 10,6 - 1 a, 2 -

maj 14,9 • 15*3 41 17*0 -

juni iaf5 - iat7 • aote -

ijessol Bileda i fcastva Trobinje

juli 21,5°0 21,3*3 23,7*C

august afe 11 21,2 * 23,6 *

sept« 17,2 • 16,8 • 19,5 •

okt« 12,8 * 12,8 - 15,1 •

nov« 7,2 * 7*3 • 10,2 *

deo« 4,7 * 4,5 11 7,6 *

godišnja 11,6°C, pro#J«god« 11,€°0, pvosj»£Od« 14,1°C

Period od 192$ - 1940 *a Trseinje

januar $,2°C jull 23,9°C

februar 5t5 " ifgt 23f2 *

mart 8,0 * »epi« 19,2 *

april 11,8 * okt. 14,3 *

naj 16,0 • nov« 10,4 •

juni 20,6 • deo« 5,9 • &©4« 13,7°C

Kao Što ee vidi, nijedan mjeseo nema lotu temperaturna vrijednost a cijeloj pokrajini« Temperaturo opadaju kao što OiO rekli idući od treblnja istočno pmma taatvl odnosno sjeverno prema Bilodi«

Haslika ismedju najhladnijeg mjeaeoa januara u ^roeiaju 1 Bijedi iznosi sa vremenski period od IfOO do 1318 2,1

najtopliji ajeseo u 1 robinju i Pastvi je juni, dok je u 311 ed i august« Naslika najtoplijih mjeseci isiaedju Trobi nj a 1 Bllede je samo 1,9°0#

Ako usporedimo temperature* sa Trebinje sa vre mamki period od IfOO do 191S 1 1325 do 1940 god«, prisjetili 11, da je prosječna godlftnja temperatura niž a sa 0,4*0«

Kajvldm im rmalikm sa mjesto deoaabmr 4to isnoai te Jo tempsvmtnvm ai&m m 1,7°C*

koro avl mjessoi k«Ju alt« temperature osim jtimm 1 jula« Ta bi raalika bila slededms

Januar ♦ 0t3°S, februar • 0f 6°Cf samrt - 0,7*0

april - 0,2 • -aaj ~ 1 * Juni • 1 *

juli ♦ 0,2 • au^uat - 0,4 * mspt* • 0,3 •

o*t« • 0,8 * nov« ♦ 0f2 * deo* • 1,7 *

Ha j topli jI mjeseci u nim 1900 do ljlfc god*

Bllada Laatvm Trmbiajs

ur

Od.

sijes*temp* god. iajem*teap.

1910 Jan. 3,6 C 1902 £eb. 7,4 1912 mart 6,9 1309 apr.12,6

1308 maj 18,6 1918 juni21,0

1911 juli 23t 0 1907 a»g*24,8 1902 mm&*l%0 1907 *kt, 15?,1 1900 nov* 10,3

1309 i««t 7,0

1300 jan* 5,2*0 1917 Jan*

1302 fab« 7,8 - 1314 fsb*

1912 mart 3,2 11 1312 smrt

1304 apr. 12,7 • 1314 mpr*

1308 maj 16,3 * 1308 maj 1304 juni 20,3 * 1308 juni 1304 juli 23,9 * 1316 Juli

lf05 au&* 23,6 • 13®§ mm«*

130$ mapt.20,2 • 1317 mmptt

1300 okt* 15,4 • 1307 okt*

1309 nov* 10,9 - 1910 nov* 1903 dao* 7,3 * 1916 dao*

7,o®a

3,2 11,1 14,6

20.3 22*7 2§,4

25.4 22,3 ie,o 13« 2

lajtopliJI mjsssei Mirnim odgovaraju askako srednjim mje-ee^nirn tempermturmam Trabinja s** iati vremenski period, i to mm mjese* oktobar koji ima istu temperaturnu vrijednost.

dmrt otstupn »amo sa 0f2°S, noveibar m O, l°Ct dok najtopliji januar u Bil adi nije dostigao prosječnu temperaturu januara u Treoinju«

Najhladniji mjeseci u nisu 1900 - 1918 godina

Bllsda kastva T robinja

^mjssso tamp god. mjeseo t#up. god. mjeseo temp*

1905 to — 1 1905 jan. -0,7°C 1905 Jan« 0,5*0

1909 febr« -0,7 1911 fOD. -0,2 • 1909 fsb« 1.7 •

1905 mart «0,6 1907 mart 2,8 • 1907 mart 4.5 "

1903 april M 1906 april a,4 * 1903 april 9.6"

1906 maj 11,4 1902 maj 12,2 • 1902 maj 1J.0"

1306 juni 17,1 1902 juni 17,4 • 1902 Juni 16,5*

1910 Juli 19,3 1910 Juli 19,1 # 1913 Juli 19t9*

191 £ , * 19,9 1912 •m* 19,1 • 1913 aug« 20,9-

1912 •ept« 13.1 1912 9*PU 13,3 * 1912 sept« 15.5"

1905 okt. 9,1 1905 okt. 10,4 • 1905 okt« U, 5"

1904 nov« 4,3 1907 nov« 4,6 • 1904 nov«

1903 doo« 2,1 1902 dee« 2,1 • 1902 deo« ♦.4"

0 Bil adi su safellježena tri mjeseca čija su temperaturo bila ispod 0°Ct u tastvi samo dva ajeeeoa, a u rrobinju

nljs sabllljsžsn mjese* koji ja imao prosječna teaper»~ turu lapod 0°C« 3tra tri mjesta Imala su najnižu prosječnu temperaturu januara lete godine i to 1905, dok je najhladniji februar bio Iste godine u Blladl i T robinju to jest 1909, a u Lastvl 1911* Najhladniji Juni u ovom nisu godina bio Je 1902 u fcaetvl i u frsbinju, dok Je u 31!adi bio 1906 godine.

Interesantan je podatak sa septembar 1 oktobar Jer su ote mjeseoa bila najhladnija istih godina u svt tri mjesta«

Maše a« izvesti aakljuSak da au ifa tri mjeseoa, januar

- septssafear • o tobur, bili najhladniji istih godina u sva tri sjesta, 1305 godina januar 1 oktobar, a 1312 »aptasbar, dok su ostali ajeseoi bili najhladniji u dva saj s sta lata

godina«

Apsolutni aaksiatia tesper&ture a altu - 19godln*

Bileds U*tvm Trebisje

CodU d&tua te*p. r(B god* dfttttM teap* god. dfctua teag«

1910 20« 1* l5»o°c 1903 11* 1* 1903 11* 1* 15»l*c

1903 23*2* 20,1 • 1903 23* 2* 20,6 • 1903 23* 2* 21,2 •

1912 2a. 3. 21,8 • 1903 27. 3. 21,8 • 1916 31. 3. 23*2 •

190$ 14*4* 25*1 p 1906 22. 4. 26,8 • 1914 16* 4* 26,1 •

1908 31,4 * 1908 13. 5. 33,0 • 1909 16* 31,2 •

1908 20*6* 32,4 • 1908 20* 6* 33,3 - 1918 18* 6* 33*4 *

1901 31.7. 38,2 • 1901 su 7. 3711 w 1901 31* 7. 38,4 •

1911 24.6. 37*2 • 1901 1* 8* 38,2 - 1917 2* 8* 38,0 -

1902 1.9. 36,6 • 1903 12* 9« 36,8 • 1903 2* 9. 34*1 "

1900 1.10. 29.5 * 1911 6*10* 29*6 • 1911 8* 10. 28,0 •

1911 1.11. 21,2 " 1901 16*11* 21,5 * 1914 1* 10« 23*3 •

1911 17.12* 16,? • 1903 2*12* uto • 1911 17# 12. 17»3 •

Apsolutni aakslm u 311 ećl bio je 31.jula 1901 godine na teapsratttrsa j8f2°Ct u Listvi 1» avgusta Iste godim? »a tss*-peratura* j£t2°Cf a takodje i u frsbiaju iste godine 3#Ju-la mt t ©aparaturo® 3fc,4°C* 0 Biledi 1 u Trebinju apsolutni aaJtslam temperatur* bio je istoga dana i godine, dok j« u Lastvl bio naredni dan iste godina sa isto® temperatur* »031 vrijednošću kao 1 u Biloči.

Apsolutni mteAmmi temperatura u nisu 1900 - 1910 godio« ps

Ijilllitl

Hloda Leetva frafeiaje Cođ. datua t—_god.__d&taa________.....£'od* 1 ž^Ei

1912 14« 1« -15,0*C 2905 4. 1. «44,0*0 1905 2. 1. -9,3*0

1909 20* 2. -13»* • 1901 15. 2. -14.6 • 1911 10. 2. -11,3 m

1902 15« 3* - 7,0 • 1900 4* 3. • 6,9 m 1913 3. 3. -5,0 m

1906 3« 4» - 2,0 • 1903 20. 4. - 4,0 • 1903 20. 4* 2,0 m

1909 a* 5. $,2 - 1909 7. 5. 4tl • 1909 5* 5. 7,3 m

1902 11« 6» 9*4 w 1906 7. 6. 9»* * 1906 7. 6. 11,0 m

1905 13* 7* 10,3 * 1903 9. 7. 11,2 * 1916 23. 7. 14,0 m

1905 13« a« 10,7 • 1912 24. s. 10,0 - 1913 l^. &. 14,1 m

1907 27* 9* St 4 " 1906 27. 9« 1,1 • I90& 9. 5.1 m

im 29*10* - It2 • 1905 28.10. 1905 28.10. 2,0 m

mo 25.11. - 6,4 • 1907 24*11» - 2,6 • 1909 25.ll. —3,0 m

1904 31.12« «43,2 • 1906 31.12. ■41,2 • 1906 31.12« «4,3 m

kpmvlatni dlalou* temperature bio Ja u Biladi 16« jaimara 1312 mm It^vftlMi - u Laetvi l^februar* 1301

•a temperaturom - 15>,0VC, a u traoiaju lo.februara - U,3°C 1911 godina« Doli au apsolutni mlaiauai u sva tri a Jesta bili (1 dan rasllk«) m

l*t«a TFij,a«M

t"'r

la vi^a aa 0,2 C)f dotle au as apaolutnl alalaaai pojavili raslldltih godina i vrijednosti u sva tri ajeata*

Amplituda akatrs&aife vrijednosti temperature po stjeseoiiia u niaa 1900 - 1918 godim t

ijeseolf 311eda Lastva f robinja

Jen ar 30 29,2 24,4

februar 33,7 35,2 32,$

mart 2£,6 26,3

Jeseoit 311oda I*astvm Trebinje

april 27,4 30« 8 24,1

mmj 26,2 2e«9 23,9

juni 23» 2 24,0 23,0

juli 27,9 25«9 24,4

august 26,5 27« 2 23«9

septembar 33« 2 31« 7 29«0

oktobar 30,7 31 «4 26,0

novembar 27«8 29,7 25,3

deoeaomr 29,9 27« 2 23« 6

apsolutna retzU 53«3 52,8 49,7

Ka* što sa vidi ls tablloaf najveće apsolutna rasllks ima Bilađa, aatiui Lastvm pa Trabinja, Kijvi&m aaplitu-da ekstremnih vrijednosti u Biledi, Lastvi 1 Trebinju ja feoruarm« Lastvm ima najvadu amplitudu ekatraanih vrijednosti temperatura* 7141 aa m Trebiaje 1 lomtvu, da ja februmr mjesmo apsolutnih miniaturna i najviših mmplitudm i awjviaih amplituda ekmtreanih vrijedilo at i

temperature, dok sa u 311 adi na poklmpm apsolutni mi-

.. i • „ i

miaum ma nmjviaom aplitudoa mkstrs&nlh vrijed^nti tsm* pmrmturm*

Trmjmaje, podatak i svršetak perioda aa temperaturom a raka od 5*C, 10QC i 1J25 do 1940 godine*

a raka od 5*C, 10°C i 20°C u Treoiaju ma period od

.rajanja u Datum •TraiSs1,--gtfjf«—

pod« svr£* u danimm pod.svri* u daninm po3*svr&*

m - • 2J2 1*4* 16*12« 31 11*6* 10*9 ..... ......-........................................................ 1 »'

Trebinj« je mjesto ma i»obiljem toplih dana što m daj« prednost dm bude preko cijele godina poljoprivredna mk-tivno što demo vidjeti im kasnijih imlagmajm«

iti«vt s«

rokrajlna obiluj« velikom mnošinoa padavina, «11 režalo« t one pa4nu najviše kada nijeau potrebns vegstaeijl t«J« u Jesen 1 »ial« Tada uslijed vsllUb asoflfta pada^ vina dolazi do poplava, narodito u dolini Trobi >njiea« d^sto puta Jače poplav« odnose zemlju* stoku, plave kud« «* Jednom riječju prid in java Ju veliku Stotu« U Dolini ee m t"Od od vaj kada borio k&ko protiv jjuSo talio istto protiv vode (poplava)« Vt kratko vfcrijeae ta borba sa sudom i poplavama konačno do se riješiti izgradnjom HE m Trebld-njioii u*rotiće se vodom stihijo branom i odvodnim tunelom od Gorloe u privou mora, a kanali sa navodnjavanja koji mi ved iagr&djoai po polju, dovodio® potrebne količina vode aa navodnjavanje u toku cijelog veget uiio&og perioda«

dodatke za padaviae imao mm na raspolaganju od l> kišo« mjernih st^niou 1 toi

• sa Trebi nje u vremenu od 1900 • Ulk god, kratki period

od 132J • 1926 god. 1 - 1940. |

- sa Lastvu u vremenu od 1900 • 1316 god« 1 1JS1 - 1955«I

• dileću aamo od 1900 • 1916 god« §

- sa Duoromans od 1930 • 1940 god« $

- m arao^uboe od 1931 - 1940 god« § 1

• sa /rbanjs m o aa 4 godine od 1923 * 1*26«

J.

f«i|U4 * udavi«* aa Blladu, l*atvu 1 Trafciaj® t« naglas vi U Ji b i na^uftih »>«••! m period ad 19^0-191&

B n • :i i jfiiii

januar februar »aH april Ju&l juli ao£Uttt i tmpU oktobar novombatr < decembar

j»ro«4*)aa količin* 114 132 164 136 115 86 65 36 97 181 196 %n

aajki*avlt»ajaseol 292 329 313 no 158 174 81 19t 380 406 310

godina 1904 1901 1907 1911 1901 1905 1909 1909 1905 1903 1907

asjaa&ajl ajesecd 54 as *5 6 10 34 9 3 i 79 33 53

loiiRt 1903 1911 1907 1909 1906 1908 1911 1911 1908 1911 1902 1900

t a a t v a n, MH M0 februar »art »p ril Mtj jusi jall oktobar aoees&er < ;i«e*!9*ar

pv*ej«£aa količina 151 193 iae 1M 104 44 41 109 110 179 220

aa~kl ovi t*aj«aeoi 461 361 368 279 214 171 U9 95 24« 463 724 599

godlaa 190D 1901 1903 1911 1900 1908 1900 : 1910 1905 3903 1901

aajaataji ajeeaoi 47 28 44 4 35 31 7 7 9 92 20

«odiaa 1909 1911 1907 I909 1908 1911 1901 1905 193* 1908 1902 1900

friMijt j—tir februar a ari april aaj jusi . juli araKUSt aept. oktobar deeeafeai

pveiJtCK« količina 179 150 164 134 95 ► 45 40 99 204 206 203

aajklftOTl Um jaaaoi 540 291 292 306 203 179 X91 129 493 374 499 408

ItiiM 1915 1904 1904 1906 1902 1909 1913 1913 1916 1905 1903 1906

aajau&aljl ajoaael 35 14 43 4 5 9 1 7 1 38 16 70

godiaa 19®9 1909 1907 1909 1908 1911 1902 1905 1907 1911 1902 1900

Mafes&Mi padavina a Biledl Je novembra, oktobra i deoea-bra, a tastvi decembra, februara l a&rta, dok trebinja dobijo mjrlš* kl&e a novembru| slijedi oktobar i jeeea— bar sa neznatnim razlikama«

Najkišovitlji ®j<»seol a ovotio nisu godina bili sa novess-bar u Bil adi 1 Laztvi« Tada jo palo u Bil od i 406 aa taloga, u i«i*tvi 724 sna i to loto godino 1903, dok je u trebi-

aja najkleovitijl bio januar m 540 srn taleča 1915 ocUae«

Jlajsušnjl ajeeeol bili su august 1 septsabar u Blleći () as), april u Lastvi (4 tat) 1 Trebinju aa istosa ko ičinoa

padavina 1 leto 1909 godina« ipselutai dnevni čmk8l<§m padavina &a ovaj period i&aoslo je u Biledi 113 mi t te 30« novembra 1903 godino, u Taatvi 202 m. 4« »veabtm 13 il god« a u fre loju 141 m 12« novea&ra 198© gallttlt Svi apsolutni dnevai aaksi&uai pojavili su s« u snr.* tri mjo-sta novembra ajessoe« Ali ako usporedilo padavine u ovoae vr&asnsko« periodu, bilo prorjsSno ajoo#5ne, bilo godišnje suass ili apoolutnog dnev.iO£ ^aksloun za Trebinjo u vreaea-akoa periodu od 193^ - 1940 god«, saps^sao dgze ne razlika u Siju bi vjerodostojnost posumnjali da nijemi iz original nlb izvagušta^*

;o*lodajM te podatke i

e j e * • o 1«

jas« febr«a»rt epr.maj juni juli etft$« aep t« efc U nor. deo.

£ufere»sai 193e-4e 2 n 190 223 lb* 141 &5 54 104 170 382 378 339

Trebi aje 1923-26 1T2 251 312 272 92 249 69 141 117 316 538 433

TreMaje 1930*40 224 203 218 1$8 136 ai 46 74 130 281 261 296

Zuhci 19*5-26 82 ?49 210 144 61 118 47 44 86 244 549 272

Zubei 19U-40 274 267 290 155 156 98 » 110 159 392 375 446

Vrbtaje 19^3-26 92 192 343 206 56 156 60 74 89 288 365 395

ProsjeSno najviše padavina pada« u Trebinju (WJ>4e) deoeubfm, «11 jadi ga oktobar i aomUar, dok a* ali u Ml a Mi

maikaimua javlja marta« flajsušnji mjnseo ja juli a al i jedi

ga avgust 1 juni*

13 Uu&rom inima maksimum padavina je oktobra, al i jedi mu novtmbar i decembar, dok se sekundarni maksimum javlja j-irta, odnesmo ima letu vtijedaoct kao januar«

!?ajsu&njl mjeaeo u MtmmmIma Je juli, olijedi ma juni®

Ka ^ubelma kao i Vr&aaju,® iksimuai , adavina ee javlja u deoembru, a sekundarni MkmlđUtt marta u oba mjesta« lio* je m 2ufcoima najmanji mjesee juli, na Vrcanju je maj, «11 ne smijemo usetl u obmir vrijeanost padavina am Vrfeanju *ao vjerodostojnu sliku, jer su 4 godine euvUe kratak period da ol se moglo dati etvarao starije vreuaaa-skib prilika u tom kraju* Ipak treba istaći, da m sekundami maksimumi padavina javljaju mirta »Jeseoa u sva četiri mjesta«

Kako em i glodali aajkiSovittji ajoaaoi u tom vreaenekoa triodu pek as ade aaa ellj«ded% tablica. (Suboo 1 Trofciajo nijeaaa aeee a ebsir sa kratki period ed 4 godine).

. d«c. god«

m j e e e

jaa. fe&r« mart april maj

TroUaje 4O8 567 433 362 313

Itabrom*-

ai 303 315 376 468 264

Suboi 446 476 639 331 233

Vrb«aje 149 348 814 348 161

142 1*3 387 329 746 1030 11T1 3001 ^40 *8 293 468 926 ff6 810 5T54 276 108 223 143 462 1&3 882 5*9©

Km i te e# vidi najkiftovitiji je Me sevmber u frefeiaja, Za ci s a,

Vrfear.ja i Oaeember u ftabromamims« Zato VI bile aoifcr© pogl«4aU kolike padaviaa podne po godlfiajia dobima a ovoj pokrajini*

proljeće

Tr#Maj* 47d (22,S£)

treMaje 512 (24,^)

aiiiMMii 54$

Sufcei 415 (l9t*č)

Z« bol 401 (21,9/)

manje 605 (27t^)

Ml a to sao vad u početku rekli, najiaaje 1m |i1 Dubro-saal koji se nalase u frebinjskoj ^u&i dooijaju najmanje padavina ljeti 1 u proljede, a najviše u jesen sa vaaltku od Trebi nja« Pa iaaju ifcioroaani toliku količinu padavina ( rodlćaje ZbM aa) usrok je geografski ;*ole*aJ tora sela, bolje rečeno fdj* je ssjeatena ki^o^jema et**aioa* Jelo je aaječ-taao u podnožju Jsjelaenioe, visoke gorske p**e. -rada koja se prufca u diuarskoa pravou* atoe koje putuju od iors

presa sjeveru udaraju pravo xu % no u ajslaaniou 1 ^ro «Čiou

1 to je prva veda gorska pregrada im njihovoa puta o i «ore prvome sjeveru i naravi da se lsliju i »i j više količine

p lavina* KiSoajema stanica se takodjer nalasi u odnoiJu sa&e pregrada, dok se kiše&jsrna staalsa u f robinju ne na-lasi u ^iodnofcju Leotara, več je udaljena od istog skoro

2 ka« Inače bi vrijednosti padavina u treoinju bile vodo

da je smještena stanioa na onakvom ajeetu kao i u .oroaaai-ua* Da *uOol i Vrbanje iaaj-i toliko padavina atafc&ko Jo to odras blisine Crkvi ca* Oodi^nje osollaoije su velike i i»~ aose čak 2772 aa*

$od*

Ueto »i«e raaa period

459 (1515) 971 (32,7) $5* (26,9) 2944 1923-24

201 ( 915) 672 (3l,a) 711 (34*3) 2108 193

W ( 9td) 373 (36,4) i*2 (32,0) 2536 1931-40

204 ( 9»») B79 (4lt7) 403 (28,4) 1914 1923-24

243 ( 8,7) &24 ( 32,6) 9«7 (34,0) 2734 1931-40

290 (13,7) 642 (29,0) 479 (33,0) 2214 1923-24

Tako jo u Dubroaaolmft godine 1335 palo 4477 m a 13J< godU 1705 ©ca sto Siai rasliku 2772 m. U Trebinju ja 1325.god.

Sfil

palo 3627 aa9 a 1932 god. 1128, tako da nalika Uaosi 24JC srn padavina« ®a Vrtanju j« slična situ ioijaf godioe lSk'3 palo Jo 3695 a 1925 1776 m padavina, Sto daj« rasi iku 1919 dok jo na Sufečižaa ta raaiika još voda 1 iznosi 2556 mm padavina.

T« isto godins k**da je u Dub rooanlM bilo nsjviSe padavl-na, u oktobru 744 ®&f nov mbru 1UJ0 aut, u deoeabru 1171 m, i to Issnoai aa tri umastopo* ajeseoa, prsko 65 ukupaifc fOdi^Ajlb padavina« £«4* »spte^ ar iaa preko 20 ; m padavina, <**&* do poplava u dolini Tr*bi3njieef pm »e i sva ljetina saofe upropastiti* To su tafeoevune *ra©e jttplnvs* kao ih mro. t nas iva* tada oajvsda opasnost prijeti Itucu arpadMlEu, aajdonosaijoj kulturi koja safetljsva IIjopo b^a-fci^a* vrijede u doba iskopavanja i sue*aje. d sadnja njstva u tmkvtm prilikaiaa rodovno sak^sni.

Absolutni dosvai «ak*lttutt u ^krajini bio ja ^l.dsosataa 1935 god«, kada js palo u roMala* 245,5 aa prvina. Is*** primjera da dnevni cftaicsims u ajeseeu nije l*raftM u oblik i kiše, ved snijeg a i somjeialoe« tako j« m Žubai-as 1. 1 2» marta 1937 godine palo 118 odnosno 101 im mt-snja&oiee, a t s pojava nije rijetka u X>olini.

njsneca novembra 1935 god« ti &uhro sanlaa je palo 1030 a* ki§e. tT tom istom ajeseeu bila su 4 dana sa preko 100 trn taloga i tos 10. aevsttbra 175,3 *®t 11. novembra 136 n*a, novembra 130,5 aw 1 23* noveabra 103 trafea ista-di da je sa triuaastopns dana toga ajess a palo 511 m taloga što lanovi preko 50^ svih ajessčaih padavina« Trnšm

su met ipil* poplave ©greaaih ramjera 1 voda je došla čak u sele GomilJane« Ifa ftrabu Uuboima) je oktobra ajea* ~ oa &od« palo 540 mm taloga« a u tom je mjeaaau bila svega 6 klanih dana, od to&a 4 dana sa preko 100 mm taloga, ito laaoai 83$ svih mjesečnih padavina.

izlike ismedju naj kljovi ti j ih in najauftnijih mjeseci su velike i isnoss dak 1 1016 mm, sate demo pogledati tablieu oseilaelja«

freblnjei

mjeaeolt na j kid « na j soi « o^o * mjesenit naJklš«najsu^«ose4

januar 406 14 394 Juli 12 2 0 122

februar 567 43 524 . august 252 3 249

mart 443 13 420 s 9 • 297 3 394

april 362 26 336 akt« 569 ue 471

maj 315» 11 304 nov* 1010 50 960

juni 356 a 34a dee« 769 96 692

Dubromanit •

januar . 305 81 224 Juli U3 0 123

februar 315 89 226 august 367 0 367

mart 376 24 352 aept« 329 7 322

april 466 11 457 okt« 746 151 595

maj 264 50 210 nov« 1030 193 837

juni 142 2 140 deo« 1171 155 1016

&rab - žuboii

januar 446 15 435 Juli 96 0 98

februar 476 54 422 august 295 0 295

mart 639 26 611 sep« 466 26 440

april 351 29 322 okt« 92t 26 906

aaj 2*5 6 229 nov« 99« 41 957

juni 240 15 225 deo« 810 34 776

Tako ogromna oscilacije negativno ae odražavaju aa po« ljoprivredu 1 kako ae vidi ima mjeseci u kojima nije pala mi Jadna kap kida* U* visoke taaperaturs 1 bea-.i&noiit9 urod na poljima u ovoj pokrajini je ainimlan, m kadm aa tome do4m 1 slaba sealja, negativan učinak Je dvostruk« Protiv suief narod ove pokrajina oduvijek se borio*

Kolibo as suše Šesto pojavljuju prlkammde nmm lalagmnje

beskianih perioda dušlh od deset daitm* : onekad iarnjm ta

* - •

nuli© kmtastrofane posljsdiee*

t ■ ■. ... j i i t . „

$ odi ne 1935 suša je trajmlm tako redi »prekidne od 1« -m j a do 10* smptmsbrm* m u medjuvramemi je bilo svs^a 13 klim&H dmnm9 dok je 116 bilo beakianih* Bekada mete asm* 6a potrajati i u slmmmke mjeseoa kao n*pr* &od* 1334 1

1361 kadm js akoro mljeli fes^ruar bio sunčam, eto de$rl-

« ■ . » . , ... .

nosi da se rano povrde vrlo ramo pojavi m trm # vadim količinama, fako&jer je i na Rubnima su«a daat« , ojmvm* Haj karakteri stilni je su bile 1323 god* kada kiše nije bilo punih 64 dmnm9 m 1937 god* 72 dana od 2*jula do 19* septembra* 8 medjuvremenu je bio sam jedan dam sm kišom (7t9 mm) m ako a« usmemo u obalr taj dan, smim Je »spre— kletno trajala 50 danmf m ono malo padavina t nijs pri e-nt jelo akoro nista na poboljšanje majeva*

Slianm sitmaeija Js bila god* 193B* Zrn Vrbanje moEeeio radi akordiato kao 1 aa &ubos9 samo s tom rasiikom dm suda vina pega&Ja £uboe ne&o Vrbanjof jer js na Žubmtmm sealjoradnjm rmavijenijm* Ako isra&unm&o indeks aridite-ta s% oijelu godinu ili samo mm ljetne mje ,eoe juni9 Juli 1 august9 i koliko koja biljka trašti vlage aa svoj narasla! u na t 1 rasvoj9 tek tmda de as suša u ovoj pokrajini pokaamti u "svom pravom llou% Indeks mriditetm

* St <»

.dredio j« M.%rtone po formulit ladeka artilteta

ji odnos laaedju aredaje aaoilaa godišnjih padavina

21)

1 srednjo godldaj« teaeratura •

SI Um* so formula aafta odrediti 1 aa ljetne *jeaeoe« Ooa

bi gUsllas (iadefca arlditeta) I»A—juaUiuli»au^ *at a 4

eredajgljetiaa taap«

ladeka ariditeta Je ismSsaat mmo sa f robinje Jer m aa ta staaloe dobiveni fcetapletni podaai lij* temperatura i padavina«

i

Godišnji ljetni indoJca arlditata sa freblaje u vraaaaa od 10 nodiaa Je alijedeaii

godina orado« god. ared«ljet. ered.ljet« aMi*ljet«

padavine teaperat* padavine te^por&t* I«A«

1931 2563 13*2 110,4 109 24,4

1932 1129 16,6 47,4 106 22,7

1933 2423 12,4 106,1 115 21,0

1934 2224 13,6 93,0 427 21,9

1935 2317 13,6 85,4 154 23,3

1936 2217 14,3 91,2 177 21,1

1937 3347 14,6 131,9 276 23,2

1936 1395 14,0 56,1 202 24,3

1939 2026 14,4 63,1 162 23,4

194« 1695 13,1 62,0 277 21.3

ArldoLa »jeeeoea aaatm aa onaj maji ima laoaridni in~ deka do 20f ea laiekasst ianad 20 lnaao aealaridal njaaeai a iaaad 40 bjaidat

*wmm ovoj tabliol godine 1932, 1931, 1935» 1 1933

bila bi aridaa, 1336, 1936 i 1340 biaaairidaa, da* bi

jedina 1934 god. bilo humidno ljoto, jer j« te godine juna 1 augusta bile dosta padavina*

Kako mora siti dug period da ae aaatra sudom?

Ha ovo pitanje odgovara A* Kaminski, da ae sušnim pa*

rledom smatra onaj nls do 15 dana u kojem ao£a ukupna

2S)

X do 2 dana padati klfta do 2 mm

$* Belleuan dril da se sušnim periodom mote naavnti nis od 14 dana bea klfta* Ali ako padne 0,25 mm klas u jednom dami, ona ne prekida su&nl period* Svakako da na sušu utiče i vjetar us visoku temperaturu, pa ćemo u po/lavlju e vjetru spasiti da on ima male vrije taoati preko ljeta ft to as t 5e jačine* Svakako ovi kriteriji mm pokusu-ju kllaatoloftku sudu, dok na agrone^sicu sušu jalmatjtt auatno vlftl lsoarldni Indeksi* Sušnim mjeseolaa u birano-

miji sa smatraju oni u t kojima pada* manje ad 60 ssa

26)

Faemf* toae, nedostatak padavina aa Treoimje 1 okolinu bio bi 1931 junft i augusta,1932 aa ava tri ljetna mjosasa»

1933 Jula 1 augusta, 1935 juna i Jula, 1936 jula 1 au^u-sta, 1937 Jula 1 1939 Jula*

Za Zube© bio bi nedostatak vlaga prema agronomakoj suši 1932 god* jula i augusta, naredne godine u istim mjesecima* 1935 1 1936 god« Juna i jula, itd*

Sa IHibr©mana meln as lato redi ftto 1 sa Treblnje (vidi tabllsa agronomskih su&a)*

Koliko pojedina kultura aahtljeva vlaga koja se gaji u

ovoj pokrajini, redi de nam slededa tablica*

karflel 600 mm, trave 420 om krastava* 390 mm

vrtne biljke 600, kupus 600 vinovu losa 500

livade 450 krompir 400 šitarlsa 350 m

A*o nm ovisi »ravnajo koliko padne taloga u ljetnom pori odu u i o&rmjini l&aedju Ijuboalra 1 0rjaaa9 kous atlrad«mo do« floit vlago aa avaku pojsdlaafia* kulturo« Kako mm od žita-rioa najviia sija ku-uma sa i« ranu ljudi i ateka, pitaao m9 da - li ja kukurus raat^bil aa kultura i da - 11 J« ran-tabli isto tu kulturu formirati 1 un pri jad';

Pm R« $allao*-y 1 Bro«^aft-^rt kakurua daj« najbolja r©«ul-tato u rogiadu doprinoo \ 1 kvalitet. ama u onim oblastima u kojinsa^ mm »radnja temparmtora u junu l&aedju aifl°S i 23t3°Ct u Julu i anguatu Izaodju 22t2°C 1 23t3°C • tis da u junu pad m najmanja 50 - 100 mm tilo.:|% a u julu 1 aucaotu 90 - 130 at«

Ako mmmmmm u obair »redajake aa tasaporaturu u priodu od 15 godina i padavinske srednjak* - dmkla ajoMSTu* arodnja-k« aa 10 odooaao 11 i 9 godina« vidjadoao da m ani noka-ko najbolja naklonjeni ovoj kulturi, ako m rr^m ,uo na auu-ao koja aa pojavljuju tako rijetko« ^ito asu Ja a^o heroe--ov »3ki/^rHdttik prednost nad ostulia kulturaaa računajući 4a on nado nikada podi^olti«

\11 oeolliolje u prinoau 9U Jako velika »a vrijaao euft-nlh 1 vlaSaih godina« T ,ko jo n«pr« 1952« god« Vila sušna 1 prinos kukuruaa u natvl isnoeio jo po ha# dok jo 1353* god« bila klana 1 pri no« jo tada lanoaio 15q/h*9 dto iznosi kod kukuruza 150 i viša«

U Treftlajekon polju aešto j« v«4i prihod ako uaporsdlao te avlj« lata godina« Za vrijede au£ne 1952 god« prinos po 1 ha lsaosio jo 11.6*, a klin« 1963 10^/ha

H« traba sabormviti da mm jadan dio Trebinjrolja navodnjava lato tako kao i Lastninsko 9 a svak.*ko Ja manji

prinos na čuboiuta 1 Ijuboairu kao 1 lokroa polju 1 drugdje &dje o« sesiljišt* no navodnjava« Ho sa&o kod u urusa, ve*5 i kod drugih kultura posaaju ao oaollaelje a irinosu

aa vrijeae sušnih 1 ki&nlb godina*

ttoaiao Još primar pšenice« kada je suea, prinos p#ealoe Jo □irO.aalan, lsnosl svoga 7q/ha u freblnjakoa polja 1

u taetvl, a sa vrij««* maeSoalh godina prinos po ha 1 snosi sa oba kraja 14$ •

Kad bi bilo dovoljno padavina na oijeloa ovo® području, još to kako bi aogao uspje vati sitni luk "arpa&Šik* koji je trašen na stao na našeia tr letu, vod 1 inoatr^aoa. Oa nalste danas uepjev* saM na navodnjavano« dijelu. Trobi nj ekog polja* S ovom kultura aaslj^ti do ao svakako ir-.o :o vodo površino, kada ss re.,1 problsa a^vodaj^v&oja cijelog dolinsko^ predjela, a prinos od te kulture bldo deset pa 1 vi&e puta v«4e po ha nego danas, kada seljak, gajedl na avojoj njivi dobiva 1 svog* poaalo«

Ja bi se ovde poslužio 1 rutom i tabli som koju je izradio ligt Curbanovi* o potrofcMta kol 15 i nek« vlage sa pojedine va&nljs kulture koja do a« gajiti u Trebi nj akoa polju*

*Zm odred j Ivan je potrebas količina vode u aa koje bi biljka tranaplrtoljom koristila u optimalnih prlllkaaa sa svoj normalni usraet, ao-ierm Je aetoda po rhortvaltou«

feteaoijalaa evapotrans^iraolja je indek* r-.st* bilja koji iara; ava potrebnu koliaimi vode aa optimalan rast« Preaa vrlo opsežni* istražlvaajiaa po Thortaalteu, aa-vodi \urumovldf da tla prosjedao aidriavaju 10<# vlage korisne aa bilje* lada je ova rezervna količina Oosfcig-

mita, rlšmk vode ao gubi fesa ejedna i površinska voda* I-ato tako, kada ao ova pretpostavijsna roaervna kol131-na utroei evapor%eljom is tla 1 biljnom transpiracijoaf tada biljka pošaa venuti* Yeaenje sto&e biti privrženo in m aora Štetiti kulturi, a može biti i trajno vcnnnje, praktično snaći u&iajavanje biljke« Potrebno Je dak-

' ' ' .t. i *

le da ee prije podatka venenjat rezerva vodo n 4o n idi prirodnim ili uajatal* putea« Poroznost tla u Trebinj-»kota polju Je takva de ee koliSiaa od 100 mm reservne vode ao£e sadržati kao »o^uća, J« kapacitet aa vodu s d o vol J avaj ud 1 * •

Potrebne kol Id ine vode u »s sa pojedine kulture (po istoa autoru)

m J e s e o i

ltulturai april maj juni Juli aug« sert«

luoerka 105 140 160 172 160 130

grah 65 103 122 132 120 98 65S

kukurus 94 120 140 151 130 112 575

fsmk 81 100 120 129 116 94 640

vodnjakHoitrusa* 94 120 140 151 140 112 757

vodnjak *1 istopada • 63 103 1ZZ 132% 120 98 656

pašnjak 94 120 140 151 140 112 757

kroapir 86 110 131 140 130 lJl 700

strna iita 94 120 ftetva «» * lm)

£*reaa evla potrebnim količinama, u odnosu na ona u prosjeku koje su palet uvijek bi imali deficit vlaje aa svaku kulturu osim i i tari ca (presjeda* s&jeseoae padavine u vre-aenu od 1940), a aa fajesao Juni, juli 1 august taj

a*ajak vlage je i suvUe velik i uposorave nas,da m Je aaaognie baviti intenzivnost a&aljoradnjots aa ^reblnjskoa polju i okoliol,bes navodnjavanja«

Grafikon (strana 6) pok* u j s ovu situaelju j a -nije* Sjaolšte krivulja pokasuj« uočenat isjed&adsnja ev potranaplraol j s sa oboriataa, £atvo -sna površina sae-dju krivuljtauaa pokasuje deficit padavina koje ss u podatku podalruja is reaerva tla, laa tofaa nastupa mašni bssvoonl period koji sahtijeva navodnjavanje.

Pojava snijega i susnje oice je svskogodižnja, ali as ne aois govoriti (barem u Dolini) o MljašBSBi po— k rivahu koji traje du&e vržena* BI sla Oora sablje-li redovno u o tobru 1 snijeg se odr£l do ajessoa staja* dok u njenoa podno; ju trn Cfeliaa, do aprila. TJ Dolini ss sni je* održi dan, dva, p * od:ah okorni, dok m na obll&njia vrhoviea L%*otara, Sajefnloe i dru rlh.

t od >oi aa Trebinjs, Grab - Euboa, i>abromana i (V^bamjs 4 god*) daju slededu slifcut

Trebinje

§ januar fear* mart april Okt. nov. de o,

UJl 2 3 1 * - 1

1332 1 1 2 — - mm mm

1933 3 4 - — - - 1

1934 4 <•» — — — — —

1335 1 2 2 1 - —

1136 1 — «* — — 4»

1337 — 1 1 • - 1 —

U3S - 1 — — - — 3

1939 m mm 3 mm mm — *

1340 1 • 1 • • • m

ukupno 13 13 6 1 - 1 10

0* gubal

godina januar febr« mart april okt* nov* doc«

1332 1 ' 2 «» mm «*»

1933 m mm «

1334 m mm mm v «* m

1335 a 1 % mm 1

1336 1 m 1 «*

1937 i i 2 *» * 1 «*

1338 2 3 m 3 mm

** 2 «* *• m

1940 •* mm 1 * • 4

ukupno 6 11 6 3 1 1 13

tjubra&anl jamar febr* aart 0£t* nov* dee

1330 mm m 3 <• 4* %

1^32 2 1 1 2 ** mm

1933 1 3 2 mm mm

1934 3 mm m m mm

1935 1 1 mm mm mm

1936 1 mm mm m mm

1937 mm - - mm mm • mm

1336 2 mm mm mm - 2

1933 m mm 1 m mm

1J40 1 3 1 mm mm •

ukupno 10 12 $ 2 mm 3

Vrba nje januar febr* ©art »pni aug. nov* dea.

1923 1 i 10 4 - 1 6 6

1324 2 6 7 3 *• — ** 4

1925 4* 1 6 7 3 m 3 mm

1926 - 1 2 • — mm • X

ukupno 3 14 25 14 3 1 9 11

U Treblaja Je sa 10 ir«H$ta» bila ukupno 13 #tnt m snja&nioem u jamami i februaru* dok deoeabar i^a sanje vrijednosti«

Sa fotbalaa J« deeenbar jednak mm fe^ruaroa i Januavsa u Trsblnjuf u Itebroaaalaa sa 11 godina najviše dana

sa NMiJtlim bilo Jo u februaru, satloa slijedi januar i aart, dok ae Je u deseabru ajema pojavila aaata tri puta« Interesantno je, da je mart aa Vrbaaju a*j obilni-ji aa susnjsi.leoay a maj i januar su j eda ««*ovri j edni« Dok aa susajeUoa pojavi mjeaaaa aprila u Trebi nju sa-ao jedan put, na ?rbaaju ae pojavi tri puta - u ^aju i j^anom u augustu« Oodine 1923 dijeli aje^eo aa^uat bio ja ouv, oslnt jednoga dana i to 2augusta kada jo ^alo 31,2 asi auanježioe«

o to ae tiče snijega i on je januara skoro radom \ pojava

januar febr«aart april nov« d#o«

Irebinje 19 1 6 • 1 10

0« &uboi 14 S 9 - • 4

Dubroaiani 12 2 4 - • a

Tkanje 13 6 14 1 * 9

lijftll broj dana sa aaijegoa iaa jamiar u oljeloj pokrajini osla Vrbanja, gdje u ajeaeou a ar tu imjv^l broj d m m anijegon i suknje iioiM« Snijeg mm nikakav utiraj aa privredu u Dolini, jedino je opaaaa ako paAat (čilo snijeg ili *msnje; iea) u ^ vrtu sa vjetroa, tada a*£e naškoditi voćkama 1 vino^r Jisa, kao Sto jo to blo slamaj godina 1935 i 1533•

0 ?rel»iajekO£f Dfcivarakoai polju xaa -uai i Povr^l, ukoliko je lijepo rrijeme u februaru, tadm se ved poietksa ^jcseoa rele losa, a mladi krompir se sndi ved kraja® januara« Sada iznevjeri nart u pogledu t^da

aaaa ni ranog povrća, ni roda u vinogradiaa«

OblaSnoat

U]tla ova »okn&jina J« r»oaaata o Haros^ovlai po totas što imat dosta sunca, a mrodlto idina uključivši i T dok

•s na Ljubem!«* već oz. nuj a lastni prelaz ta mediteranm u kontinentalnost* Ako ae nalaaiao na Površi 111 i^rUain^ primjetideao više ^uta9 kako Je eijela iuma 1 lato:no od nje prejel taatvl sva u euneu bea oolaka9 dok Je na Brdima 1 Ljubomirm nebo prekriveno oblacima* B* evmkvu raallku u oblačnosti svakako Ima utieaj ved pomenmtm gorska dn koja ae pru&a u dl tiar shod* pravcu 1 odvaja By^dm i T jubo-mir od Doline*

Srvdnja, mjesečnu i fodifcnja oblačnost »a p^rlot* ©a 1925 -1j40 god* sa trobinje Oi bil. sledeča*

jam* febr* aarifaprilv maj juni9Juli,aug*sept♦oir » nav*doe*god. 594 5,2 594 591 5f2 3,3 2t2 2t2 3*2 4,5 595 6fl 4f4

Hm j ua^jc Oulačai au mjosami juni i juli i njihovi vrijednost naoblaka ja tstm 2929 a aatlm september 1 o* too^r*

Fearumr je j stani J i od martm 1 januarm9 koji l^mju istu vrijednost naoolake« Hajveoa naoblaka js deoe1 tada ja

najveći maksimum padavin-*, dok aa sekundira: maksimum padm-Vina paiclapa sa sskundmrnla naoblakom u mmrtm* Iz; ttblice iceme &apa&iti9 da J$ Jesen vedrija od proljeva 1 da ae majvedrtji mjeseol poklapaju aa najvišim temperaturama i naj^mnjim pm*avinama9 St o ae u sadnjem slu£*jm iio?iativno oiraliava nm aeal Jordan ju*

Sr dnjl broj sa srednjom dnevnom naoblmSnoaću % ?f5

i Km 2f5 aa lati vreme neki period ima sleđde vrijednosti!

jaru febr« mart, aprilt maj, juni, juli 12,1 11,1 11,0 9,2 8,? 3,8 1,1

avg« aept« okt« nov« dao« 1,6 4,2 9,8 U,4 13,9

jan« febr* mart, april, maj, juni, juli 9,5 9,0 7,8 8,3 6,2 14,8 19,4

avg* aej>* okt* nov* dao* 19,9 15,5 11,0 7,9 6,4

Ova tabliae nam pokažu alidnoat aa prvom* treba sumanuti, kada ja januar i februar sunčam be* padavina, tada je aa-ljupki kalendar u privredi ved pomjere* sredinom januara« !1 protivnom aludaju pod i nj« tek marta«

T j e t a r

bi epoaenuo od-aab u početku, da mi je bila m mapo-laga&ju aamo jedna meteorološka etanloa kija je posjedovala podatka aa vjetar 1 to u Treblmju aa period ad 1925 -1940 god«, dok u Dubromanima, Orabu, žuboima i tljllma au mjerene samo padavine*

Me§4M tvrditi prejta podaalaa da u Tre&inju 1 okollol preavladeva vjetar koji pala aa ajevero - letadaa atraae, sjeverne 1 istošae strane* fo je bura koja aa spuita ea Leotara i Slive "profeviždi* preko Trefcia:skog p Ija, ourna i Povr&i kroa vrata Drijena prema moru* W*rod ovaj vjetar naaiva *ejever% Njegova a**#a ee vidi u toma a ta ee erijep na kud ama mora vesnti, Inade bi kuće brao eatale bea krova« famo r ije au jaki udarci bure kao u

m 7,5

nm 2,5

Gorici, tirldve reisa i na Stijenama laoiedju aela ostaja

i &asada, t»a prvi pomlad aa vidi kako mi stabla drveča palača uslijed sna? nog uC-infc a *ajevera". Dok 00 ti sla« ako dana na š&agim mjestima koja nijesu laloisaa vjetra, saga vidjeti solani vrtovi sa kalifornijskim kupusou, apa-nad^ 1 salato*! kao da js 1 roljeds, na mjestima lala&eala dejstva bure, takih plodnih vrtova neaa.

Vrtačo, (a £oll&i), koj% su i*Io&e»e jakl-i udaroima vjetra, ukoliko nI j nsu safttideaa kaaaaia sidom lli ti m a#radoa, o&iramaše m* aemljom 1 njihova se funkolja mijenja« Od pladMf lisasll

tir daj a raspodjela vjetra u promilima 1 srednji broj da« na aa vjetrom j *51aa F6 1 ft M meteorološku stanicu trs« blnjs u vrejem* od 1925 do 1940 godine, mm jpafeaauje sla* dedu sliku«

!f US E SE 3 SS * nw C F6 F8

I 32 26 12 1 3 3 4 3 6 1.9 0,7

IX 23 10 2 4 5 5 3 0 2,e 1,1

III 24 20 11 2 6 9 5 3 0 1,6 0,7

IV 19 22 7 2 6 12 9 4 0 0,9 0.3

V 19 21 7 3 5 14 12 4 0 0.7 0,1

VI s 20 25 9 1 4 10 9 4 0 0.4 -

VII 22 27 10 1 4 10 9 3 0 0.3 —

VIII 22 25 11 1 4 10 9 3 1 0.3 0,1

IX 21 24 9 1 4 10 9 3 0 0,4 «■»

X 23 24 7 1 5 u 10 3 0 0.4 0,1

SI 25 25 a 1 5 a 7 4 0 0,8 0.4

III 28 26 12 1 3 4 6 4 1 1.5 0.3

Pretka taollol JV£, vjetar preovladjujo od aprila do no-

vembra, u novembru ima istu vrijednost sa B vjotrota koji

preovladava daeeabra, januara, februaru i mrta* Vjetar •a istoka se tak od jer de&de pojavlja u slaskim isjeaeal-aa, nego u ljetnla, a sna donijeti aa sobota jaS« aras*-ve **g* sjeverolst&Sajak, Rarsd g» našim "ornc^ome*, jer puše od pravom Crne Oore, a buru nas i vaju sjever ili *gadania** Esaljor^dnik se a^jvias plaši vjetra sa oblaoima u ljeta* 1 proljetne dane koji poie od sje~ veroaapada« Taj vjetar donosi najčešće tušu, * u alpske dana 1 *nijeg* Harod ga naslva *aa*tar*S" jer dolasl sa aostarsks str ne i pojavljuje se -ajSe^tSe u aprilu, saaju i junu, * istu vrijednost iua u noveabru 1 deoaibru*

II proljetne i ljeta* 4a«i* šest** js i satjera* vjetmva od % i sa vjetroa 1* SV kvadranta* Ovaj vjetar s& jtigoaa-pate narod mttva Gorski* 111 Mubrov&anin** E dovno se pojavljuje oko 11 &a*m* prije podne 1 donosi osvje£*nj«, pa nije dudo što se seljak m Trebi nj sko«* polju i v>u»l fHMMtt r*vas po sJ*m« J*A jedan vjetar koji pol« asdu u ljetr*e dan* (narod ga nas iva *brJ janin* jer duv?% »a Brda) do »osi nodu osvjsšenje« Mae se javljaju cm3#*M* u januaru, a? rus tu 1 deosabru, dok se u ostilia mjesecima kalao ne pojavljuju«

3r©daj* raspodela vjetra u promili** po godi^njia dobila Isglada ova;© t

Si 1 SS S 9V W m 0

lis« 85 75 34 4 10 12 13 10 7

prol jede 61 25 7 17 35 36 u 0

ljeto 64 77 30 3 12 30 27 10 1

jesen 69 73 24 3 14 29 26 10 0

I« taollce se vidi da u avla godišnjia debl^* proovladjuju ▼jatrovi sa sjsveraog 1 s^everol&toJnog kvadranta* Ju^os*-padni vjetar se najiedds javlja u proljeće i ljatof dok a« vjetrovi sa ju^a9 napada i sjevero&apada javljaju u prolj -de« Ealae apsolutno pr&ovladjuju si»i9 dok mm u pr/IJede 1 ljsto m pojavljuju« Ja,Una vjetra je na j vod a u februaru9 a srednji broj dana sa jačinom vjetra t rmitm od 6 1 8 je takodjor februara«

Heka :vm pokale tablloat koliki je srednji broj dan* m vjetroa jačine i '£' po &j«*seelaa u periodu od do 1940 godine«

F« F8 ?6

I 0f 8 VII Ofi 0

II >9e 191 VIII 0t3 0*1

III 196 0t7 IX 0#4 0

iT 0f9 X oti

V 0fl XI o9e 0e4

VI

Vidi ae9 da se vjetar JaSlns P8 uopdts ne Jnvljo juna 1 jula pa čak 1 septeibra9 a da atu je u^edda u an&usttt 1 kirnju minimalne« 0 tla js ttjoseoiaa lcnrak tori »tlo na l&^Jena s j eve roi »toš n jaka ea JttgftMpadal* osvje. avnjudlim vjetroa koji je blse* «•»* jakosti 1 ko^i miro-a siovs "dubrovdanin*« Hsfttlsftlcs dejstvo vjetra nije nigdje sa-pio om 1 doku*i«mtev%no sli Urnmmm s&ato primjera«

14« septeubrm 1949 0NU ;oJavio ee oblak u obliku IJevks Ju^osapidno od Trebinjs t«J« Drijena oko 2 sata poelljo podne« 06evidol ssla ftooll Jani 1 Zasada srnčull su stradnu tutnjavu 1 vjstar Jo uskoro poSeo evoa snagoa da ruši evo ieprođ sebe« Pravao stu Je bio pr »a sjeveroistoku*

a štrlim ra^lla&kog pojnsa oko $00 mf dok jo fmiaili nijace dajetvo trajalo oko 20 sekundi« lada au bili ponosni aaogo krovovi* drvade jo ćupa&o 1* korjena* dok su oipr^se ostale neoštećene«

KLmz&njunKk FKStuauMtt

Olavmi vodom filu u pokra j i al protativl ja rijeka tro-

toUnjtea, jodna od najvećih ponornica u Jugoslaviji*

'•nogi nau£nioi su m bavili pvouSavsojoa frsfeišajloa

U*Abaolon J.vVijid 33 Jt $*lleol$ AjUal*3^,

16)

i>* ilkotsak i u navije vrlje&e oijela grapa otručnja-

17)

k* na dalu aa ing« Peladea

pokrajinu toč« u dužini asa 20 ka i to od rimntSara-va p% do Bjela£a« Bio rorita od i&vernog dijela pa do Watvef uuje en je u kres nj ako 1 dolomite, a kod naatl-ra losjereva pa do vrela wOko* kod Arslana *l

Brssija Igdje Je A.L^sić po uputstvlma J*Cvljida uspo-

»

utuvio vesu Trebittnjioe »a i>ubrovadkom rijakost)f ikavae, j£o£©va jama, »tara i Hov« Padina, Oraiia Bo Jasa 1 &ru#i manji ponori i usdufts« Ha ovaj kratkoj raadaljinl aa vri* j ae minila! mtg vodostaja fMfcldajlae, ona isirubi skoro polovinu vode kad je pretok kod Aralaaagli Mosta Ji)

8©k se svi ovi ponori nalaae na lijevoj strani o&ale rijeka (osla jednoga), dotle se est*vele 1 masgsbrojni periodični kraikl isvorl rva ase n^ desnoj obal i t 1 oni mnogt pet pernata plavijenju Trabiajskog polja* 3 podnoftju Hiranja u Saaadskoa 1 Kostm6km polju su mnogobrojni periodični krinki isvori 1 estavele, koje narod massli* "vrulje Ako kl&a pada 2 - \ daaa o no ae aktiviraju 1 potaja svu polja, dok je lijevo od rijeke Fridvoračko polje jod uvjek mho.

PridvoraćSko polje potone kad se rljska is! i Je Iz korita oblino četvrti dan po Jakim padavinama i tada je sijalo pelje od Trebinja pa do Somlljana poplavljeno« Vod>* u polj; naraste od 2 - 4 a u zavisnosti kolike količina vode nanese rijeka« Ako ae pak aktiviraju i vododerine aa juine strane Olda ija9 voda u polju može da naraste i do 6 a visina, kao što je to bilo po priSanja mjedtana 1)28 1 1331 god« Poplave ne traju dugo, prosječno dina ili se aato pojavljuju vi.,e puta zu rasli*u od epova* g&ja traju u donjea dijelu polja neprestmno od aev&abra do maja« l im &Ue pr.; s ta:aaf vod i se aa&io povlači, fetotako kao što je 1 fetdelmaila* polje se osudi se nokoliko dana osim m mjestima u pr&djelu 'vrulja"« U predjelu *vrulja* u a tara "Bara" ^stsvele se pojavljuju Jedna do

ar ^je, u "rujevi&a* i nuMi veliku štetu pol j a privredi«

Isaedjtt dva ruta na to* ajestu bili ou vlau&r ali pojavom aovih e&t«v«le i pro^lraajaa starih, vinogradi ou

{

a;ropali9 ja je odnesena poplavaa* i dan&a je to ssa-

1 j 15ta prepuštene pa...1 jaku«

Dok ^estadko, ridvora^ko, $saadsfea i Soalljansko polja plnvi od Trebišnjiee 1 podaaanlh voda, dotle Piivnrsko i iiokro polje plavi aaae od podzemih voda aa vrijeae velikih kida 1 im njima poplava trsje 3u&e vremena m^o m prvo spOMnutla«

V podneSJu ludell (466), ? n&ra (770) k io i aa cbo*a pi i eaucKs. palim aa smogebrujne ostavile koji a«? n&tlvi-

ju sa vrijede velikih kida 1 tada je Kokra polja pod VJdoa aepreataao i do i ajmiHt t«j« od ada po-dotka februara«

itiji predlo u Belini aa tekućom vode« Je I ,*tva kroz koju teku r*uSioa (Jedina pritoke Trebi&njlee u pa-

krajini) Jaslna, a Araađjslovački potok I Sanak■ .tijeka kraae istu«

Od r.ia&aja Je i rjefilea Brovm u Ljakoalrakoa ral j u koja ae na Jednom sijeatu u polju kori a ti aa navoda^ v^nje« DolaS uposomva, da bi a© aogla koristiti aa navodnjavanje cijeloga polja kndci bi m napravili ako&u?.'*9loal ba-aenl jer u selu postoj© Z a tal na izvora - Londi.a 1 o-rlčevo vrelo« Saap&aka 1*200 kn sealje u Herae • ovini prestavlja veli&i potenoijai, a hidroaeliraoiono rješenje Ljubostlrakog ^lja od Uvotno^ jo aaaŠSaJa aa ova padruS Js koje spada u ekonoaskl nerazvijene«

B*klef ipak veliki dio o fc i* j Ine «*» tekuće vade i to svt* 4o Jraa iaaatju tjubomlra i Klicanja, Pcm i Suboif

a preko ljeta tako*jer 1 ?juboair ostanu bes tekuće vođo, jer Urovu prasu-i k^o i fi-abitajic* u ZfclirJL od fl'enoa pa alif^M eve do Sapeta*

Xakarlš6%vaaje voda

Kako Je rrafciinjioa u ofcviru ixra*ito^; mediteransko^ plu-vionalnog režima JJ'f zrn to ae i njene vode raalldlto korist«! u rasnim ^odianjis dobi a, u savinosti od kol idiot vode koje nosi. Vodo rijeke »e koriste« sa nr

treba IalJaaai5ke etaaloe Hum (anabdjevaaje lokomotiva sa voSem), a u najoštrije vrijams vode de so iskoristiti sa dva 'ikomnl^vlonsi. Jei:er* i dvije HE,

svima, pri je aplaaaia ponorima nalnse eet ili m se

nalazili mlinovi koji su danas u vedini praštali sa radom« ili novi od Granldareva p ~ do Coriot BOjftl su fte koristi— ti oijele fo^ine 1 a« vrijeme najviših poplava 1 su-

i&, dok mlinovi nizvodno od Ocrioe pa do Popova u &avis-noeti od mi&a i poplava« Sr* vrijede poplava u trcbinjekom pel ju i nizvodno, mlinovi tttjesu mogli raditi jer M po-t onul i i od vodom, a preku ljeta od aJUMKKlna tako-

dj#r ni jacu* raiill Jer Ju korito tfrebiinjio« fea» vt>Je| to snaci9 r» lili »«u aaao aa trljam Mr^ala^f o itaja« 9a sada aa navodnjavanja vršilo dolaplma i to ano& seiljiata u blisini rlj«kaf dok ae viSavaka i Makro polje ni jesu da vodaj avali Jer si voienn n t; ruve imale smvim

mali kapacitet ma Ubacivanje rod«, tet« u trsblajskom, Mlvmrskom 1 **fc*sa polj« sprovedeni eememtmi kanali i ma-pravljen« orpa« stanice tako da ae skoro aljalo polje natapa na savreaeai nadin« fsds luiioe i njenih priteka ae tm-kod j ar upotrebljavaju sa mlinove 1 natapanje iMljUlit *m mjestu ngimi (krajnja tadkm aa freblšajisl do kojeg voda stigne m snimam periodu) podignuta js erpma stanlea ke-jm dm j s vodu sa 17 km mdaljsnm željssmldku stanicu Bam 1 pitku vodu ma stanovništvat dok je trebinjski vodovod is-g rad jen na lavoru •Oke- a na nm rljski trebiiajiei# Pitka vodu ma *Okm* koristi samo frebimje i jedan dl« aala derl-ee i 2*sadat dok skero svi ostali u pokrajina! pljm same kišniou9 jer au bunari 1 atalni krmaki lavori rijetki«

HMoiii must

Proučavanje tla u ovoj pokrajini do prije nekolike godim* bile je sasvim mesnatu*. Hi mm vrijeme Austrije* mi blvie Jugoslavije mlko nije premdmvme ovaj teren sa te strane«

tek prije nekoliko godi mm duhanski institut m Mostam preko ing* agronomi j a 2,tflftfmrl*m 1 $#fCu*urldmf i Jelovidmt peHeli am sistematski da ispituju pedolaiks prilike u ?rebimJakomt tjmbemlreksm, SubaSkom polju pm i u Imstvi m vasi umapredjemjt poljoprivrede na tim poljima« reslmtle mm sm njihovim ped*«ima ls elaborata kojeg sam debla m privrednom odjelenju mptdlae frebimje

trebin^sko polis * pedele^ki je impltivmam u 7 profil* i plus dva profilm tlfiimm ma vinogradarska aemlji4tmf jedno m ftmrUl, « #»•§• u Mlvmrmkom polju« fI acgradaretee

tla Gorio« su t akodjer akeleotidoa (lO-ja«) * skeletnih šestica šljunka, a preostali prooenat Jo Sljunkovita pjesku&a* Karbonata Ima ano^o u 0 horizontu, dok §a u po« vr&lnskoa sloju nema. Eeakoija ovoga tipa tla Jo alkališ-aa, a prooonat humusa js vrlo nisak u čitavom profilu*

Fisloloskl aktivni fosfor 1 kalij au u čitavom manjku 1 trs-Sa ili pri doJavati aa postlaanje optimalnih prinosa* Heljef 1 fisikalaa svojstva ovih vino -radarskih tla su izvanredna tako, da sa preporučuje najviša agrotehnika 1 dodatne organske materija u svrhu maksimalne vinogradarske prolsvodnja. ntlt aluvijalni položaj u meliortoleaom području Trebinj-skot polja po teksturi su teia tla i oaa idu u red -lina lli ilovnatih glina* Fostojede raallke u produktivnosti tla u pojedinim sektorima, pripisuje se raalikama u agro— tahnioi,Jer se neka semlji&ta navodnjavaju a neka os, a produktivnost ta kod jer je ovisna od raapolo£lvlh količina stajskog djubrlva pojedinaca, taborom sjemena kao 1 režimu voda aa ovome dijelu polja*

IJuboajrsko i?olje - tla su pretežno slabo sksleetidaa, smedja 1 tamno smedja submediteranska - narod ih ovdje aaslva smedjioe i razvijena su na diluvljalno aluvijalnom supstratu*

Sk letnost bi bila aledecat

Dubina $> sisi»preko £ skel* ispod tekaturna oaaaka 2 mm 2 mm po Građaninu

4677 ThT jako skeletna

40-57 2,6 97,4 slabo *

65-90 45,9 54,1 Jako

fabela stanja skeletnostl ukaauje m neujednačenost som-ljišnoT kompleksa u pogledu odnosa* to ukaauje i na to da sa

ovdje radi o nanosim* koje su svojevremeno taložila bujice vodo. «Cmrakto ri s11£ no jo 1 to da površinski slojevi sadrže manje keleta, a vili sitnice sto je m*ro3ito upadljivo na dublji horisoat C gdje sa sadri aj skeleta povedavm, te tla poprimaju vlie skeletni karakter, osla što su u^liv-noa površinski horizonti neskeletnl sa malo skeleta 1 njihova dubina je ramličita, krede se od 15 * 20 osu Takodjar u pojedinih slučajevima &dje Je diluvlj prekopan, pojavljuju se 1 dublji horlsontl sa ammje 1 vrlo amlo skeleta mali-čito# duboko, pojavljuju se aasla^s doloaitno finijeg 111 grubijsg pijsska Sto takodjsr ukaaujs m noujodrx^«aost taloženja«

Heaultati mehaničke analise ukasuju na ujednačenost tekstur-nog sastava kako po pojedinim profilima, tako 1 po dubini profila« Zajednička je karaktsrlstlkm p vrfinskog horlsonta, gotovo svih profil* da po mehaničkom sastavu spadaju u pjea-k ovite ilovače do ilovačo, uglavnom umjereno kololdiiog karaktera. 3 obsirom na porositot, ova su tla dosta porosaa, a kapacitet sa arak lm je osrednji u površinskim horison-liat.

Sadržaj humusa je jako rasllčit, n $dj© je vrlo malen, a negdje ga ima dosta u površinskim horlsontima. Po Građani novom tumaču, ova bi tla* po sadržaju humusa, pripadala Jako feuBtiftt* tlima, ali treba i »ati u vidu, kako na-to s autori kod ocjenjivanja hunmsnosti sksleoti Inih tala, da je s**dr£aj humusa u ukupnom sadržaju manji mg* u drugim nesksleoti mim tlima«

Lmstva - pedološka ispitivanja u Laatvi vruoaa su na dobrim® voćaroko vinogradarske stanice. Pedološke prilike su m r

nim objektima ovo&a područja veo&a rasnollke* Qne ov se kako o gr»4nji pojedinog predjela, tako 1 o hiirografskia prilikama, reljefu, vegetaolji, lokalnoj klimi te utldu na dovjeks* Svojetv?* tla na pejedinia objektlua variraju u većoj 111 oaftjsj a J eri od svih tipičnih profila* Obradiva tla Lastve »©£u ee uglavnom podijeliti m dv^ dijela* Ved i dio sapremanja tla na bregovito« reljefu i doloaltnosi supstratu sa umjereno a t rala de jako otraim pri strani t na* Jedan dio ovih tala, i to onaj koji saprema ju; ni kompleks, odlikuje se vedi« a^glboa, vedo« sslsktlvnofidu, te ved om propusnomu m vodu«

Kompleks Brsšlns koji ee nalaai na sjeveroistoku, odlikuje se ne^to manjim nag ■ nosa, manjom eelektivnoidu, te aa-njoa propusnomu sa vodu* 0 ovisi svojstvlo** ovisi 1 latoa-sitet erosije. M&ajl dio eausimju aluvijalne dlluvljalna tla, koja as nalaae na području svanom *ušde% 1 ova tla su veoatm skeletna u dubini* Gornji slojevi sadržavaju m&nje skeleta te se obradjuju, a nagib ovih tala nije velik 1 spasaest od erosije vode nije mala*

Ha imanju Vod mrsko vinogradarske ataaiee u novo saeadjenoa vino^ndu m brijegu svanoa loSUi* na »traoj padini 1 tolaži t no j podi osi, otvoron je profil koji ima elljede-de osobine§ srednji i sitniji šljunak mi površini sa nešto sitnijsg Scastsna bjelld**te boje ispruns od klds, dok su drugs površine ne&te slabije skeletne 1 nešto više aagaalte boje*

Dru#i profil je otvoren m gornjem dijelu iste padina

mk aa&tb*M 15 £a (prmail #) ai mi# nn pa*?*, ini ja

isprano bijelo kaaenje do 15 osi promjera* a vegotaoija jo , jako slaba i Jedino as srećemo m vrlo rijetkom biljkom "ljutićem* (Terax»oum sp«)« Badr&aj u ovim tlima Jo vaooa Visok, te naš t o manji stdrEaj vapna liaaju gornji horizonti. tJ pogledu sadržaja Issiiisi ova tla su siromašna aa ajia, a rezultati u pogledu reakoije tla ukaauju na laraaitu alkalna u svima profilima 1 horizontima* Smdr&aj fosfora jo nlsak, dok se sadržaj JNlija krede isteđju 1 2f300 ag « gr.tlii«

Ing« Jeras upoaorava da ovdje postoji opasnost klorove vinove lose kod sadjsnja na podloga sanje otpornim prema klorosi« Ova opasnost nije uvjetovana toliko prlsutnošću kalljevoge k*rbonataf koliko prlsutnoudu kaloljsko r^aguoaij-ekog karbonata« SadrfcaJ harn im jo malen, osla u horizontima u kojima jo anćuvna prvotni humus prirodnog povsttlmakag humusa* gospodarska vrijednost tla na ovome objektu u veliko ovisi o stapanu erozije« Hm ne mjestima eroaija do so morati sprečavati ponovnom saštitom tla prirodnim pokrivačem* te se te površine morejo lsklJuditi la obrado«

Tla duhačkog polja su slična onJUa la Ijubomlrskog« uto as tlde ostalih obndivifc površina, to su sve male krnske vr-tačo 1 dolovi ispunjeni »a *terrn rossoei* 111 orv<*aieom kako je narod naziva* Ali mnoge od tih plodnih vrtaSa danas

su lsgufclle na svojoj plodnosti i boji«

i osnivajući prilike ovoga krnja* mogao »im sapasitl veliku razliku u vrsasnskom periodu od 20 godina« Zemlja u nekim vrtcema kratke povr.il ^umo 1 uopšte brdskih predjela, nije sm iaale onu pr^vu orveau boju orvealae Jar m M mraka

vođine djubrile pa ja njihova boja tla bila t a® no orvena« To m postala antropogenu tla, a mroiito u onia vrt&da-aa gdje a« usvajao duhan« H t« vrtača ja i* > odino u ^điai aAfUšuoao toliko djubriva 4a ja u nj Ina vlže bilo djabrlva nego aealja« Panas uslijed pada »točnog fonda, ^no^o ao ita is&jealle* Tokom vreaena, ki*»a ja isprala huausni sloj, aftjetno nanesena sailja u vrtadaaa padala je dobivati avaj prirodni i&gled bojo* To ss »o&e «*apa&iti naročito na Brdima tisuno odakle js najvsći bijeg u l&llnti 1 ujedno gdje sa sesija uveliko napušta, te se m obradjuje viae, bilo r dl peaanjkanja stočnog fonda t«j« nedaatataka djubriva 111 la drugih rmaloga« t <

POLI"'.. U. VKTJ isfa. TIP X r.li:0B ^ u

Kraška pokrajina i&medju Ijuboalra 1 Orjena odlikuje ae

velikia brojem naselja« Od svib 114 naselja amao jedno

je gradsko, eto daje slutiti da ae r&di a ruralnoj

pokrajini« Prosječna veličina seoskih naselja aa 1953 god«

u Bosni 1 Beroe,sovini isnoslla Je 189 stanovnika, u FHM 41)

457# dok prosječno iivi po selima pokrajine s**eo 109 ljudi* Saao 4 naselja Ina ju vi&e od 389 stanovnika t»J« više od republičkog prosjeka 1 sva 4 nala&e se u Dolini« 9% prvea^ isjestu su Polise mn 6Č1 sti&?iovaiko^« Sajeitoae su u podnožju brda i četrta*, dok Bonje I biloa

dame pripadaju u okvir mjesta trebi nje, i presu* aadajea popisu (19a) iiaaju 1775 Stanovnika« »a drugoae ajestu je Zmsad sa 661 st inovnike* 1 to se selo takodjer naslanja na Treblnje • Ha t red »a mjestu Je Ooriea m 441 stanovnika« Zahvaljujući tvorniai alata koja se nalasl u selu, taao je podignuto nekoliko staabsaib biokovu

- SI -

sa radnik« tvornica, »uto l&a đaaas ftorloa vadi prosjek ai republičkog« Priđvoroi, aalo koja je smješteno u pad-nažju Velikog i Malog Huaa, po broju ataaovnika takodjer ja lanad republiško*? proajetea, dok eu ava aatala aala ia-pad prosjaka« Uajaanji aasaool au Isaadju fcjubar.lra 1 *U-danja, tako da u »Jldbt fcivi samo po 5 stanovnika kao a«pr« u Saraaiaa«

Prilikom popisa stanovništva god« 19S3 u toa aalu Uvjelo ja 17 ljudi, a kod poalednjag popisa % ljudi, dok ovo godina (1962) mmo jadan atirao i starica, a kada oni u ru liiiu^rijads i aalo«

Hadalako od varana su aaaaoal Janjafi aa atanovnika, MH aa 10, fiikoatoviđl 24, Parnjaka IJiva 26, Sagova 7b, Vlaaada 36, aiaviatfi 26 itd«

lajvede »slo iaasdju I-Jaboalra i Klicanja Ja frebtJavo, sa 110 stanovnika i Jedino koja las viHo od 100 ats iovni-ka u ovo®# predjelu« Sala Ljuboaira su našto veća po broju stanovnika, ne to susj ednih Brda te tako u Pođvoriaa Šivi 122 stanovnika, UttKSiaa 130, Vrpolju 237, ifemaševu 173 i d« Sela šubaaa pa broju stanovnika au iamd prosjaka pokrajina, 1 primjera radi atve&du Grab aa 254 stanovnika, Orašje 112, PadStlrovalk 192 itd«

Uogli bi dati Jadan aakljucak 1 to: da valiUua san s Irl k aaaalja u p krajini isa«4Ju LJuboalre i Orjena uuviai od velišina obradivih ; ovr^ia*« Sala .Doline jU&ju & J vadi broj stanovnika,kao sela £ubaoa 1 Ljuboalra koja au aa formirala oko kraških polja« 3ala Brda formirala m as oko već ili uvala i vrtača, araaijerno vel 15 i rti plodne aealja u uvali 1 vrtači, sras&jerna je veličina sela po broju

•laomlki«

tuko aalifc, raafitrfcanlh eela teško jo bile kako prije rata, tako 1 danas sprovesti organisaelju alu&bi pa bilo to prosvjetnih, adravstvenlh* trgovačkih 1 drugiiu

ovo je najlsra&itije aa Brdiaa, ®dje vadi slabih p teva aaljak aora isjrabiti al jeli dan, da bi kupio jedrn osnovnu stvar u trgovini Hi aatra&la ljekaraka po^tod, sato mara predi ad kude do mjesta i nasad od >0 - 40 kot* Ha* radi te aeprikladae lakaoija 1 elibe pevesanoati aa *rebiojsa, ove godine ne r^4i osnovm Škola u Parojakoj Njivi i Sabori i preko 70 uSenika nede pridobiti redovno osnovno obrazovanje*

S dru ^e strane ta mala naselja pružala su nekad (rije rata) lav jesne a j ere aa unapradjeaja poljoprivrede, kako seaJ.jo-radnje taka 1 stočarstva jer su velike kraške povralM bila pohodna aa isdr&avanje kosa 1 ovnom«

uto aa tt&e tipova aaaalja, o m au skoro sva abljanog tipa« Svakako da na tip naselje tasti uti5e 1 veličina aeuilje, t« j« val ina slobodnih površina aa obrad jI vanje a n irašito o rastline, ali ne saljaao »^boraviti arodstvena Sinieea koji mi utloall na tip nasalja u ovoj pokrajini« fidjell mo prija da ima pokrajina smo to matija, a neka od njih naal-vaju aa smo po jednoa ta latm prealasnu, (stanovništva koji Sivi u njem) kaa n»pr» HI ontovldi, Grki vol, INranSldl itd« J ni su svi u krvBs* srodstvu 1 prlllkott diobe brida, svako &ell da je sta bllfie odeve kuda, pa kada aid<* svoja kudu obl&.to je naslanja na olevu 111 u neposrednoj bllalnl da je dijeli stao ald, a to prolallaal la patrijarhalne« MURI ivati MM AMn MMMMMfe IM r^ MM til tri

111 Satiri brata aidmju kuću da kuda (i oetadl* !evršt Kiko nt ovi «5 i) 1 sva mu pod jednim krovom.

Sala oko Trebinjskog polja (Smaad, Moatadl, Prt dvorni 1 dru i) proto&u aa u jodnoj du&oj liniji i oeata ih djm-li m dva dijela - gornja i donja mola. Oornji dio ealn ni j a sbljenog tipa, vod au kuda porodjane u jodnom nissu, dok jo donji dio mala »bijena* lip i to mmfemlmkftf* ? oje-di am mahala u aalu mve m jadno»gm bratatva kao n.pr. Fatuhm&lća, Badčlmtetetovidm ltd.f a u Eelji dm Eivm jadni io drugih obBidali mu ovoja kuda du^im i vitkim sidom ta takva mahala immju oblik krugm ili allpma.

furaki feudalni rmiim tmkmdjcr j« pridonjeo na tip mblje-noil mmmmljm u ovoj pokrajini, k&ar i bogovi grmulll mu po mmllmm dolina (pa 1 iir&s u crnjoj mjeri) velike kulm koja mi hA «iulU« kao ljetaikovoi a ujedao i

iJS&USS&LJSđ&

Novi elmaemtl kultur« -iroetrujall au kros sva p bdjele nmšo »mmlje i teiko je naći naielje u k

te se alohteni uticaji sve više manifestu ju š to demo u daljnjem

izlaganju dokummtoviti,

liakon ovoga rata, odmah se pristupilo obnovi sela, jer Je ova pokrajina doživjela velika rasaranja od strane okupatora, Za-jednlea je pritekla u pomod i dala kako novao tako 1 materijal aa obnovu sela« rrvo promjene koje su bile vidne sui kude as podel e pokrivati ori j epom ia no vide dkrlljevim pločaua kako Je to bilo po Vv'dini prije rata* ^krlljeve ploče kako sa vrije-me turske vlasti tako 1 ismedju dva rata u preko slučajeva slutile su sa krovove nad kućaama, jer su ori j epom pokrivali kude aa^o oni koji su ae vratili is Amerike, dakle dobrostojeći, dok js ostalim bio orijep noprlstupaSan su kupovinu*

Is^radnjom KB (Jablanioa) nastao je preobraćaj sela u Dolini* Isvrieaa je elektrifikacija sela Gorice, Jirslanaglć tosta, t*»tve, Moatada, TvrdoAa, Dra:in Dola i drugih 1 a-* elektri-flktoijom nestalo je i onih klasičnih petrolejskih lampi kod bogatijih, i drvenih palica od ludi i lojanica kod siromašnih* Sa električnim sovetljenjem prodiru u do iove sela rasna elsktrid ne sprave aa domaćinstvo«

Mudi ilustracije bmo jedan primjeri selo i ostaci sa 12 do-aadinstava prijs rata aijs imalo ni jednog rniko prijemnika* dok ga danas ima svako domaćinstvo* Isti je slušaj u neHaa Gorici, Polic ma, fasadu 1 Fridvorclma gdje 95' domćinatava i-maju radio prijemnike,

£ed naroda ove pek raj i na neobično je rasvljsa melos 1 96$ od anketiranih u selu >ost adi lajavilo je da su kupili radio aparat radi el danja glasbe 1 pjesme.

Jedan od osnovnih sadataka poslije oslobodjaaja bila je borba protiv nepismenosti* nepismenost u Dolini aljs bila tako velite kao m brdskim predjelima^ 1 mato m odmah onnovaai tečajevi m nepismene« Frijs rata a !iJtiboi liru, I« tstvi 1 Orahu bile su sumo osnovne Setarl^o nje Škole, dok su dao&s tamo osmoljetko« T

Sala koja su ss našla ne. o srodno u blialml Industrijskih objekata i na čijom su so ataru stvorila kakva velika &r*dlllšta, gubila su svoj posjed Irtvuju4i gm potrebama sajednloe

$aka?r Je primjer sa Sorioom kojm je žrtvoval j. dobar dio svoga at *ra aa izgradnju industrijo alata, ma posrebe m m Srobitajiei i m potrefe* iat&r-idmje ioljeaai ko pruge frs&imje - di^sća« Ali tafetm sela gub* svoja fimijomo— aiju 1 kude ss podešavaju potrebam* industrijskih radnik*« Sa ia^ndajom tvornioe mlata u Soriol*podalo se s 4 is-gradnjom tri velika bloku *m stanova, m stara leut*o m kojima £ive inđkumtrljskl radnici lsfubile su um^si ohilsJEjm aoosklh kuda« U Gorici akoro svaka kuda Ima m jo tkmv« "mutvak" koji Jo mmmsnjlvao gradsku kuhinju, u njaau se kuvilo, a ito je &&jva&mljo, su4ilo se meso« Srnam« os mutvaoi ru^s, n snmo u Gorici nego 1 u selima u okolici ^robinja t«j« u ušoj industrijskoj meni 1 pretvaraju u kuhinjo sa modernim St

$r tdnjoa H£ m Trebilnjiol stvorena sa potpuno dva nova

naselja« Stljosu isgrtdjem aa novom ataru, no to u bllal-

ni s la Sihovo i liotve aa planskim gradnjo« 1 avla komunalnim napravama,taks da su stara ssla us njih doživjela veliki preobražaj 1 poprimila svo osa dobro stran« od novih naselja*

Smgslo MU "kolikog** dm ljudi ofenjaju nasmije 1 daju mu odred j onu flalonomljtt toliko 1 naselje ml Janja ta manifestacijo odnosa toliko jo vidna kada Jo pojava te naselja no podiže prisutno autohtono stanovništvo, vod šira društvena sajedniea To se očituje sa 2 aovomssljat

la^radjono naselje Lastva ima 640 stamovnlka u koa*o Live rudnici 1 službenici hldrogradnje« Sa donja strano oosto pr-ma staroj lestvi saaidmo jo 15 porodičnih sprutnlh agra-da aa 54 jednosobna 1 dvosobna stana« Svi os staftevi aagri-javaju parao, m taicodjer su is^mljeal svi ostali komunalni objekti, potrebni aa Ilvot stanovnika ovog naselja« Arhitektonsko rješenje sa obradom fasada 1 proporcijo i objekata u cjelini odgovara aab^ entu 1 ostavlja prijatan utisak 1 svi objekti lagrsdjenl su kao stalni«

Po aavrsetku radova, naselje može po sluti ti k to laletlšto 1 ljetovalište koje ukrašavaju borove šume 1 vi-io/rr 41 u noposrodnjoj bllelnl* Odmah pored naselja prostirao so kompenamoionl b»aon *c*orio&* na poćetku kojeg će biti m sranidarove sa branom laa koje treba da se formira buduća "hercegovačko more" sa kap itetom od proko milijardu kubika vodo ^K

Drugo naselje je u Bihcvlma Hl kako so na iva naselje ^iokro Polje* koje Imm 42 stambena objekta aa ra Inlke 1

sluftbsnlka graditelja tunela HE "Dubrovnik", pa 1 to naselje Je aidaao kao stalno« Staro aels us novo n* a si je Js iagublle svoje etničko obllješje 1 poprimilo kako mo rekli 1 sve dobre osobine i navike ljudi is ovog mesija« tu iive danas Slevenoi, Makadensl, Hrvati, rbi 1 drugi tako da daje obllješje pravog Ju^eslovenskog nasslja« Staro selo Je doživjela pr*vi preporod} od jednoga sela aihalskog tipaf postale je selo »i. modernim asfaltnih ulioama, a veliki sldovi oko kuda (ostatak gradnje is vremena turske vi sti) se ruije i prilaga-dj iViju ss ambijenta gradnja novog naselja« Starosjedioci su poprimili * ne sa^o radne, nago 1 kulturne navika od novih stanovnika« Ulje daaas rijedak slišaj da aenljeradnlk dola-si m svoju njivu bioiklom ili »opadam da kopa, lim što ss to aoie prisjetiti u Sloveniji! Hi da Jednm stara musi lctaaaka tena koja je odgojem po strofom i mkom deri jata posjeduje sama bieskeps Ili posorlline pretstave«

Sinovi semljendnlka naselja tostve 1 Mokrog Polja koji sa s*poaleni van poljoprivrede, sida ju daaae moderne kuda pri-lagodjene aavreaeala potrebama, 111 rude svoje štura 1 pri-le&edjavaju lh kudama novog mesija - p * i ovdje dolasa da lara&aja £agelsovs rij očit *&Mkon dijalektike vidno sa rnanl-festuje 1 aa primjeru evoluolje naselja« Bok jedni prose si remets postoj ede. rsvnstefce 1 imamiv*Ju čitav nla novih pojava u predjelu, drugi koji dejstvu ju suprotno suobruLavaJu odnose« time ss vri i ona aakonita pojava kompensaolje« Kod umiranja jednih, rad ja ju se druge amseeblaake an^lomera-oljs koje su u neprekidnom kretanju 1 mijenjanju**«

Oba sv* da nedavna aela prelaaa u mela mjesta« lm »trn Js

imala prilikom paplaa god« 195»J stanovnika, a Bifee*! 357, dsk kod aadnjsg paplaa liaju 751 odnosa 733 stanovnika«

Od &aatve do Treblnja vodi asfaltiran put m al Jela j duši* alt kaa 1 od .-.okrog polja da frebinja« I j dao 1 Jrugo oa* 3©ija imaju bloakapaftca aale, aafral&ato 1 drafttM imata- -rij* aa sabavu« Preeanat stanovništva koji Ilvi od pol Jo-privreda je neaaataa (leped 12 ) pa ih aoieme as*trati smiliti predgre dj Ina frebinja«

Jedino gradsko naselje u pokrajini je frabiaje, koja ee apoaiaja tao grad u 10 v jeku od stmrn blaaatlnakog oara

46) _______

Konstantina lorfirogenetm ♦ fUsnije, kamjaa XII stoljeća da 137? godine Trebinje Je bila pad vladavine® Ha-

47)

manjlda, a 1444 godine jada pod tursku vlast « 0o kraja XVII v jeka* Treblnje Je bilo aa&ija u sklopu Heroeg liovog, a od kraja XVII vijeka t«J« od pada Bez*eg H ovog pod uljednaa, furol daju ireblaju puni str&te#l& ssna&aj«

Prvo utvrdjenje Je podignute m Banj - Viru aa desnoj o-

46)

bali Sreblšnjloe pa se u to vrljeae grad nasiva :s&aJ-Vir # ff trećoj desetini XVIII vijeka gubi ee iae ikinJ-Vir pa se tvrd java naalva trebinjski grad* Jamačno kad ae ua tvrd Java

raavlla vade gmdjaaske naselje« ono se naavalo vrebinje.

i

Ved 17/1 god«prtllkosa posjete ruskog laaslanika oara Fetra - Mihajla -iloruiovida - naselje se svalo robinje i u nJemu as spoalnju dudani 1 kude« Potrebno Je bila da se gr»d dobro ogradi, aato au 1711 god« trebinjski aidarl tratili ad Habrevttaae da la pošalju naj store da aagrade trebinjeki grad kaa t vri javu« Sat© ima najviše s a sluga Omaa pada Hesulbegovld« Sodlna 1714 pe ti« aa aa gradajea 1 keaadaa abllk sa Mate grad Je dabla

U 8.^0, dvMoljl mil

0 Trebiaju aa sijeku putavl koji vodo od aon prena »jo« ▼oru i i o toka preaa aapada t« j« od Orao Gora f*a*a Mostaru 1 Sarajevu« Jadan je potaaio od Usna 1 kroa Trebiaja vodio ma MlkklA (On&ošt), dok je dru~l pelaalo od ovog preko i-ttb^ca aa Trebinje 1 s staj no sa sa dmrni la .Hib-rovnika« Osla ovih velikih a rubova, iz treblnjsko;? kraja vadili au mnogi putovi 1 ataae preko klaaaos u dub revčku drtovu, te se tako spo«inju klanais roiaa, &una9 Uube9

t rebinj© je smješteno u podnožju t o tara 1 <*olog Brda9 a rijeka TreblSnjloa ga dijeli as dva dijela« staro i novo frebinje* 0 okviru atsirag grada (aa desne etra ne rlja&s) - raallkujaa&o staro a j seta Oltta 111 k««ttl kaka §i narod aa-alva9 1 novo koje se protežs od bedaaa na latoku do vojnih kasarni na aapadu«

Dol iako® Austrija u :rad Ibll god#9 ianradjuju aa dva velika vojnldka logom - sjevera! i ju ni koji je oko *jOj m saje&ten aapadno od aldlna« isaedju lovora i aldlna bila je ausllaansko groblja pa sa u padetku nije os#a ništa al i at 1 m toa prostoru« Potreba po gradnji javnih u-stanova, aabtijevali su 1 rušenje aualiaanakog groblja 1 počele au aa aidatl prve j^vna ustanove - kataatar9 aud9 pašta 1 sgrada aa oivilnu upravu« £ako je u izradu bio veliki naral&i&n, potrebe vojake pa 1 hrnnl bile sa velika

1 trebalo ja učiniti p ostor oa tr^aiou, a to je ušlajeno takodjer rušenj ea aaaliaaas oc groblja9 te je podignutu traioa tN* gdje i danas atoji« ; o^etkoa ■ »toljeća9

Irobinja dobij« 1 uskotravnu Eelje&nieu 1 postavlja so prvi most preko Trablinjice koji js spajao grad aa že-Ij«2sai3k02i stani som*

U vrije&e Auatrije podignuta su u gralu dva hotela (da-

naša j s "Jedinstva41 1 današnja agvate uprava) i t&o&ovl

t . • f

staaoenih kuda u današnjoj ulioi Maštala Tit**

Xsmeđju dva rata, Trebinje j« bilo trgovački i ad atratlvnl centar jugoistokns Hercegovine* Trnovim ja lijepo napredovala radi blislne Dubrovnika i Crne ~oref te tako Millvoje Savi$ 1929 god* piša "Trebinje lijepa napreduje aa trgovinom uslijed bllslne Crne Sere 1 vojn>g iramislona i laui 120 trgovaca i J gresieta* H« jviie aa uvoslo kukurua 1 pdenldne brailna (446 vagom robe). Is freblaja sa isvoai duhan * t reb i n jao* f luk "arpađtlk" 25 - 30 vagona fodlinje u Italiju, Kjeaadku 1 F unonaku. Isveae se takodjer 35 vagoaa bravi je kala* 4000 lig suha govedje ko£et t000 kooađa sedije kože, 500 kooada kota od kuna, 1500 komada koža ad llaioe* U Trebi nj u ima aa-na tli ja i to« 5 mehani Sara, 15 kovača, 10 11 »ara, 2£ stolara, 55 cbudara, 20 krojača, 12 teralja, li brijada, i Sijd:ije, 2 kujund^lje, 2 kolara, 2 sedlara, 4 c^&aalikara, 4 drvodeljc, U sidara, 8 mesara, 1 bojadftlja, 5 to*lajd&i-ja, 4 bravara 1 10 pekara**

trgovine i aanatafca radnje bile su locirane jadna do druga na glavnim upadal eaaa i ialaaaioaaa i to u bil cako j ulici (glavnoj upadala! i ialaanlal a* Brda) 1 uliol koja je vodila od trga do aoat* t.j. glavnoj u^idniol sa područje Zubaca* U ovisi đvjeaa ulicama trgovine su bila Viko nnredjane jedna do druga kao po tokudoj vrpci i narod

-Sije, vradajudi ao »a trga kući, mogao usput kupiti tv« što au treba* £a gara malo prlja aavedsnih podataka mo-i:0:20 aakljušiti, da jo pokrajina bila usmjerem au poljoprivreda 1 da jo bio dobro rusvijen lov 1 stočarstvo* nmm okolica Xrabi:ij?* diktirala jo, ko jo grane sanat— stva tPba d, aa raavljaju, pa ni j o Čudo ito Je na obućare otpalo 1/1 svih sanat}ij* »bog trgovine aa ko&cm r?to-ko 1 divljači* Pod obudcrc ped raaua* j evaso i postolara 1 opanSare jer ee kod Jednog te isto~ ebvdara me.^e na-ruCiti elpala 1 opanke. Svakako da eu bili vis« po si e-nI oko pravljenja opanaka,ne^o 01 pela, jer prijo rata seljaci Brda, Povrni 1 Zubaca noeili au skoro IDO > opanke, a oipsle su nosili pojedini seljaci Dolino 1 to S'iiaa,kada su odiaa111 u Trebiajs ali ne aa oljeloa putu od kude do tro.biiiJa* Po Trebinja bi nosio opanke 1 aa ula^u u grad bi se pr&obuo u cipele a po isl&aku is grada opet bi aa preobuo u opamke.

Istini, seljak Je mm pravio opanka od ae&tavljsne o vinjake ko£e, dok je u treblaju mogaa kupiti opanke m stopalom od fitavljaae svinjake lli ^orodje koža*

Uslijed raavljeaog etoda. stva 1 dobrog lova s* divljač (šaševe, lisice, kuaice), svaka mješovita trgovina otkupljivala Je od seljaka ko£u od koja Ja lam lijepe prlhaše, a ujedno te trgovino prodavale au Stavljene koše aa stopalo opanaka, tako je mogae seljak direktno aumjenltl stavljenu kašu aa štavijonu*

fersiakl senat u frobinju (krojači naroda® nošnje) Izmedju dva rata bio je dobro navijen, jer Je seljak u ta vrijeme

nosio a.rodnu nošnju« ftmravno, taralje su krojile m®ao svm3nr»e naroda* nošnjo, dok ja seljak m svmkidad^aju odjavu mašio od koatroti i šio odjela kod seoskih kroja* da - nbađSljm« Svaka porod i uh obično js imala sm® jadno i vodano odijelo koje je tersija smšlo 1 njega m momi-

i

li kdfco ot'io tako i sin« Jedino od svedenog odi jela mm svakodnevno nosila kapm *mavratka* 1 mato m prije rata bila tri specijalne radnje sm Imrmdjivamje kapa«

STovaaltvo Ja dobro razvijano* Jer je osnovna pol j opri vred-nm mlmtkm bila motlkm 1 kosa* I sm od ju dva rmtm u freblaju je bilo 12 malih kovadklh radnji 1 sve se se aalmsllm m

kvmrtu Krš povetans* jedna do druga. Vrtfili su rasna ualu-

i

ga (kovanje motlkm, raonikm, koma 1 dr.) m 1 ma**! su Išli od sela do sslmf preumliali bi materijal« ocrnili m svoje kovmšnloe, m subotom i srijedom kada je pmmml dam u TreblajUt seljaol bi prouai mll vod isrmdjeae *tvm-rl koje su prija mruaili.

MoEamm me mapltatl* dta je ostalo od ovih mmnata 1 koji au manmti Isumrll 1 usrofce mmšte su izumrli.

Od toliko opaašmrm is^edjm dvm ratmfdmaas ja »mo j&dma jedini koji imrmdjuje opanka ali om je at *r preko 10 sodima i kmd prostome om raditi t*j da sanmt potpuno isumri-jeti u pokrajimi t.j. u Trobinju« Bunas aeljmk noai cipele isto km* i ^radjanim, pristupačna mu ja oij*m* cipe-* lmv dok opanke sam pravi ma potrebe porodice«

ferzijaki manmt takodjer ja isumr»9Jer ae narodna »oenjm skoro i ne vidi, mimo na pmjmđlnotom ma vrij om«* narodnih

svedaaesti dok 1 savratka, koja jo bila svakodnevni »aa taval dio odijevanja l£lasi iz ti^atrobo 1 zamjenjuje jo dru£* pokrivalo* Dana« &ema u ?robinju niti j odat. torzija* vod oa&o jedn^ radnja koja prodajo aarodas rukotvorine i tu so mo&o kupiti narodna nošnja koja je možda l&radjena 1 parijo rata«

Eoroštvo de takodjor brao laumrijetl jor mu dama amjjoole-m u tom sonatu osmo dv*i stara kovača, m omladina. m& as pri hvuda tog poslm« Potpuno su isnmrli aanatlt naaularstve, ki*jundžlskl manat, kalajdilski 1 bojadfeiski sanst* I£uju«l&i-skom sanmtu konkuriala jo u novije vrijeme industrij«! to jo ssanat koji sahtijeva m&go strpljenja, m proisvodl oo slabo pladaju« Bojadžiskl aanat je propao jer so pulijo oalobodjoajm otvorila manja vunara i bojarm to jo tako Jedan Jedini privatnik koji so bavio tim poslom prest iO raditi, m k * imij e jo i ta male vunmrs prestala r^iom.

Kako Jo okolioa diktirala f robinju ramvoj aokih zrnata, tako jo 1 Prebijajo utioalo nm okolinu s* razvoj tiskih poljoprivrednih 1 industrijskih kultu**« U Trebioju @u bile tri veliko su£niee m luk arpmdElk i grooisti au foroi-rall tu kulturu u Xroblnjskoa polju« Iako su aljoao variralo im godino u ^odiom* ipak Je ta kultura dolinkom seljaku domomil« m j ved 1 prihod* Gl«fl»liate duvaam u Tr«bi-nju 1 jmlnl Mro otkupom cijene, uoajerivale ou kako brdskog tako 1 dolinsko^ seljaka ma proizvodnju duha.ni, 1 to v|e bila jedina industrijska biljk« - kultura koja os #;aji-1« u pokraj isil*

Poslijeratni period

Novo ufcorlje postaje kao posijedio* sm&nog msvoja svih privrednih ^rana djelatnosti* ? robinje se nije mo.:;lo širiti iamedju vojničkih garalsiona i bedema Jer nije bilo aloboinih površina aa gradnja, ni aap&dno od gmnialetta, jer bi gradnja sandala oranih ne površine, a ujedao taj teren je plavljen u jesen 1 siml, jer korite Trefci&njimo nije re&ulisuio«

ive vadi priliv stanovništva sa sela i potrebo po «t«o» vloa sa aktivni sastav g&rniaiona, sahtijev&o je »ve viSs

1 vis*e slobodnih površina aa gradnju* Frvo je sruieno sta-aro naselje Bregovi i *apo$ela je la^radnja starfibonth blo-kovai jedino je ost^o poitedjon Ju2ni dio Bregovaf Jer se ta^o aalsai turistička atrakcija - haram u krnjo* jo mjelitona mal* orijentalna biblioteka* %& potrebe lagrad-njo stanove i usto« svartu date Je i futbalsico IgrallMo i dragi sportski tereni, ali je sve to bilo probalo* la-gvadmjom novoga mosta preko froMSmjios 19% god#f pooela Je isgradnja novoga frobinja* Sa lijevoj obali rijako po-fllsmit Js hotel "Leotar*, malim nova same&ka kuda nm 144 radnika i alu&bsnika, m sati* se eirlla isgradaja novih stmbenlh bAova, te &nxmm naselje na lijevoj obali Xro-bl^njloe ima oko 1000 stanovnika« tsgiHđaJa at^benih blokova podela je u produžetku mtVftgs mosta i nastavlja so u podnoijo Petrine« Bok je u Trebi riju, m <2*smoj obali Trebi&njiae, a , n m medltoreasfel ttsdlm gsmdmjs

(fasade od bijelog kamena, rolete aa prosorism obojena selenom bojom itd»)» u novome naselju se otstupilo od ta prakso« Podignuti su mi mali solitori od 6 spratovm

\

koji više m daju ©liku £editer&n«ke gradnje, dok je ar? de&naj obali sakonem zabranjena takvu gradnja« Kavo mesija je priteklo na

Pakla, trenutna gradnja jednot objekta van grada, utloala Js da as slika Jednog grada promjeni« Prema podiolma statističkog uroda ed marta 1962 god« u trebinju i u&oj okolici (Lastvl, Mokrom polju) bilo Js aaposlene 606^ ndalka 1 službenika i to 4744 ndalka Hi 1 1J16 službenika

111 21,7> od svili sapo al enih* Prsata pepisu stanovništva eđ 1J61 god« u ovoj pokrajini Je člvjelo 11.709 o »oba lita prel il asi da je u grada aapesleaa više nego tredim* »vaga stanovništva«

SsslJalac poaJedovao prilike { napuštanje semlje, W4ia sjivanje posjeda, bijeg is sela)«

Veličina peajeda Je igrala vaftas ulogu u ssljaSkoj privredi, a naročita na krasu gdjs se ssdja cijenila kao navada

bogatstva« Imati pladna maljm pa vrtačama u brdatia predje« Visi* pa makar i 0,5 ha, aoadilo Je da porodica asds biti gladna a toliko aamlja na *kolu* t»j. aemlje koja so navodnjavala, malo bogatstva* Karavaa, 3ovjokov odnos do zemlja ao mijenjao kako au ao mijenjali 1 društveno ekaasaaiEl od« »cal« Fekrajlsa Je prošla kros feudalni 1 kapitalistički d raž treni alatom, lok koaadne rJje aakoraSiia u aocijalistlG* kl drg&tveni alatom tc aa tako socijalna atrulttura u ara-k oj od ovib otapa mijenjala*

U vrijede turskog faadalaof re&iaa sad obespravljenim se~

1 jaoisa e tajale au aga 1 begovi, a se lja je bila u ajiho-

52)

Via rukama i u rukama vakufa (crkveni posjed • %a ja davao aeljaku alat, otoku, kudu, a ovaj Je ustupao ajemu jadnu t račinu prihoda i drTsvi jaćau desetim** Ali bilo ja l-anje koje je raja obr djivala,a m njih nije mogla »a-drmati aa sebe niita od izvjesnih prolavoda kao eto Je ta uluS&J m imanjima takosvaaia "mobine", t* je tako cijela proizvodnja aa istih pripadala samo a^ama *

E dju Marala Imanjima razlikujemo tk^v. MI i lKUfi od iriisve mdeđnjena imanja, aatia JUBLE a to su čuna i ispa-ie pojedinih sela 1 Imanja koja ae nljasu mori a nikome u«

»tupiti a te su CA89KS FimifE* Jedina imanja na kojima Ja

tegak iaao ksetska pravat prava naslednja, dulnost obredji-

vaaja 1 iživunjs vece*r dijela prihoda su *aitlucf* koje su

a&e dobivale od države sa aaroHte sa sluge i davali ih raji

54)

aa obr djivanje •

ti to vrijeme u pokrajini su bili i veliki kompleksi šuma, parnjaka i obradive ortmioe u rukama maaastira* Naima,

i begovi ni jesu dirali u manastirske poajeđe i ms» stlr je mogao preisvaditl as svojim Imanjima one ,to je

ht®o« V Dolini jo bilo nekoliko manastira (a 1 dama po« stoje) Petrov aaaaatir, TvrdoJ, Duši, kojl mi m Vrobiaj-akom polju posjedovali oko 30 ha oranice 1 svoje kola aa namakanja, pa 1 dandanas to kolo nosi nasiv j »rako*

1 »inoga parcela "aanaatlrlna*«

2a vrijeme turskog faodalisma,raja u ovoj pokrajini stanovala je u krajnje primitivnim al akta prostorijama, nasuprot agi koji je issao vlaoka kule sa svim udobnostima u njima i kaj s 1 tos daju posebnu sliku nekim solima a pokrajini« Haj a nije smijala na kadi da ima okrorsite pro-£ore prema aglnoj kuli, niti kakva visoko drva laprod tada da ne bi agi sprečavao raagled« Zato dama m prvi pogled mo£*mo vidjeti pa salima pokrajine mnoga nadogradje-as kuda 1 prepcanati ih da ja u ajlaa nekada 11 v jela raja*

Dolaskom Austrougarske uadrman je turski feudalni režim 1 biv&e age 1 begovi podali aa siromašiti 1 prodavati kompd po komad samiJe bivšoj raji, koja je aada mogla aa-raditl i u nsagrarni i granama djelatnosti« Haime, krajam XXX stol Jada podel a Je gradaja obrambenih fortifikacija aa Hičanju, Leotaru, Glivi, Petrini, StraSu, Buau 1 dragim okolnim brdima. Potrebo po radnoj anagl bilo su velike

1 bivša raja ja aa&la aaposlanja u kamenolomima, lovoau vo -ci aa frabitajlea do mjesta gradnje 1 dragim ©porednim poslovima oko gradnje objekata, ti to vrijeme počinje bijeg u Ameriku, kako abag aarade tako 1 da aa laojogmi vojna obave se« Čim bi n ko aaru io toliko da bi >agaa platiti karta do Amerika, adlaalc bi krijući u Dubrovnik da volepoajednlka Smnjoa 1 ovaj bi m lažnim pasovom prebacio do Italija 1 dalje preko njegovih agenata da Amerika (i» rasgevora m bivšim graditeljima i emigraa*' tima)«

0 &;-ijuvm^nuf M se ialje&i* snašao u Africi 1 po-$ea aaradjivAtl* slao je aov-io daaadiaa (v**diaoi preko agenata Banjo«) 4a bi kuj ili ceste sabljo a takodje* bi se pa&rinue da bi doputovao a Aa<&rlku brat ili sestra, taito da ja odl^tilo i* doline po &*store 31aa->va j eda* po-rodica• (Primjer porodica SoviSsvića is 2&cataća)*

Is&edju dva rata as ©vib godina na tla ova pokrajina nije aa a njenoj i onako elra&a4?aoj privredi aduta ia— tcjenllo* Likvidirani au doduše oataoi feudalnih odaoaa

1 o^lobodjeni e*ljak je dofeie &«&te vi&e iniciativ« sa vsuu pr^isvo&nja i veću tr&l4aest* lavj^eao vrijoao pa-slija prvog rata* bilo je i poleta u pol j opri vra dm; j pr^iavoanji* ali je i to brao at&la pod juriti a*o&akar-t&ilh i aeleua^ili dugvva, koje seljak nije aega© vraćati u uvjetlaui aiaisifc cijena agrarnih proicvoda i niske cijena fiaićke radna snaga* Ittg&djalo eet da je aalj&k u Ijolini vadi dio imanja posvetio proiavodaji *arpad£ik«% priaio unaprt-a ako atriju o~ tr ovoaf a kada ao mio oikupt trgovac ga je prevario otkupljujući au luk po

nif oj cijeni od dogovorene pod lagovena alabos kvali teta itd*» tiko da bi ea ©ijelu proizvodnju detla ono Sto • je primio aa akontaciju 1 morao ja biti *»&3ov©ljnn* jwr g& ulje intto kosie prodati, fo oe leto dagadjala 1 »i pfaiavođnjeoi anat kcjeg trn takdjer otkupljivali po nif oj cijeni od dagovarana*

tada je nastale propadanje i oairoaiieaje aeljać cog i o-ajc^atjoš vlie odla&ak seljaštva aa cola (a5

• m •

ragui a aahlftacljasta dol asi lake do tudjs aealje 1 on po-stajs nooilaa ekonomske an&ga »a selu a ujsdno 1 m bagat-atvoa,iu>silue društvenog 1 političkog &ivota aa m&u. Bas Ikakvih krupnijih rodova (osla gr&daja pruge frebinja Bil odu) boe ikakve industrijo u pokrajini narod je prihvaćao bilo kakav poaaa ako mu je došao do roke, sata je svaka mogućnost d^ se ode u aanat - fcan-Jars, finance - anaidl-la mnoga aa pojedlnoa la njegovu porodicu. Dok au mm aa Jed-

ae strana stvarali opet vsllkl posjedi, aa druga atmna

*

su ae anoiill (bsaaae.iljaši), a ovi su bili u većini* Oni koji nljesu otišli u aanat, školovanja 111 druga aaanraras grano djelatnosti, ostajali bi kod svojih kuda 1 i&anje naalljedjena od ona dijel111 bi onolika dijelova koliko

j ka, psraaal j

rastjera (u Oe&iljaalaa 3 a }•

H^kon drunO|| svjetskog rata,u doba socijalistička issfjmd-nje, poljoprivreda nije aogla da napreduje brzim tstapoa ia vi&e raalaga* Okupator je uništio stolni fond k&o o-snovmi basu aa djubrivo, aaagl vlaeniel »e^lje su poginuli u ratu 1 njihova ssalja ukoliko nije i&ala nasljednika« prcpu^te&i je na allost 1 ns&ilost »us jedu ako Ju Je ntea obr tdjlvvtl ili pak aekoes rod jaku koji je tlvlo van pokrajina ta je 1 tako nije obr%djivt&e* Osim štednog fooda uništeno Je ratoa 1 »nogo sretstava sa proiavodnJu# Sa bi se iabjegls ra&ae poreska obaveae i debili djedji da&tol, asalja se dijelila laaedju brade 1 sestara tako da je na aedje - granioa i^edju paroela u Trebiajekoa polju otpalo skoro 1/10 aeeilje*

Hustriolje radi ovaj podatak«

Trebiajeke - Z&lvarsKo polje o rušttje 19 naselja u kojiaa ftlvl 1770 domaćinstava* Od ovoga broja doaadinstva 1*400

m vin»nici semljl$ta u polju* tako d* m jedno domalnntvo

©tpndm 7 dušama (1 1/10 fesi) scsljišnih povrčinm. V

polju imm ukupom 9.770 parcela m promjelJna površina 1 parcele iznosi nešto viša od 1 dunuraa.

I rij a drugig avetskog rata, u ^rebinju j« bilo ukupno aapoalanlh oko 350 radnika 1 osnoval 1 glavni prlhpdi s* lsdršavanje dolatill au od poljoprivrede.

Damam masio tri naselja - Zasada* iridvorcl 1 Bi ho vi iuaju lato toliko sapoalenih ljudi, koliko Je prije rata bilo tm Sit&vom po ručju op&tlue. V privrednim organitz&cljmm i ustanovama u Trsblnjm i bi II o j okolici mapo al eno Je preko 6.000 rmdmlkm i službenika* m od okupnog broja m&pomle-nlh u pri vre dr* i.u orgmalsaeij smm 1 ustanovama sa sjedit tem u Treblnju samo^f$ n&mmljm kaje okruiuju polje* mnposlmam je više od 900 radnika, 1 elufhenikm* m oni m Ifttovremmao 1 vlasnici semlje. Potrebno je napomenuti da od ukupno 1.400 domaćinstava koji trn vlasnici se ilje u i olju, samo je $8 doaadlnst&vm koji nemaju nikakvih drugih prihote osla ia poljoprivrede 1 skoro polovica od njih uslijed starosti 1 bolsatl m obiHdjuju sami ju, ved prima sod-

Treba pogledati* kolika ja prosječna veličina posjeda po fcatmmtmrsklm opitlnmma i detajlni je analizirati umrokm koji su doveli da damas mmmljm nije više tako cljamjsoa kao prija* kada je onm bila mom jedini lavor prihoa-*.

nrm&km veličina pomjedrn iznosi 5*47 hm u eljslmj pokm-jini* s po kmtamtmrmkim opttlnama je alededat

J.

ha/ posjed pol J • pov* &V posjed

inltfliiU last 2tJ0 0,60

torrš 23,B7 1,33

Eeake 1S,7€ 1,66

10,40 1,24

Z^bci et2€ 1,04

Risovo 7,77 1,27

ljubo 6,66 1,66

Pom^rrvo S 41 1,65

J neon 5,00 1,40

SftgOM 4,62 1,67

Gouiljani M* 1,2*

lupa 4,39

ŽlVOdj« Mi

Prldvarsl 2,00. 1,41

oranlaarsvo 1,91 0,60

Bihovo 1,35 0,94

ReevJ*s4e 1,60 0,6£

&Ostadl 1,20 0,70

froblnje 1,10 0,57

Hajnanja prosjo&a* površina posjeda jo u k.o* ^robinja* troba •poGMNi U da u t« vafeatarvim ep4tJ«i spata^i* sala Zsaf?n;

Sjeverno i jut no od Beline, volidina posjeda s^ fcrvođsam tako da na 1-o vri i i s nosi prosjek 23t87 ha as iomdlnstv%

- IZ -

dok je toj proojek nos to manji u *osku* Grb<*&isaa 1 &ub-oimm« Veličina po«joda raste na račun pasajaskih 1 dum-s&la površina kojo sačinjavaju na j vod i dio gasćinstv«* Ako bi osoli u obslr samo obradivo površina, primj^fcids-m 4« pro«j«3na volićina obradivih ^ovršlam po gmđlnrfevu no pwloai rugdja a h&« On« je najmanja opot u 2robi nju, satlm GruniSarevu, Arslanagić Mostu, ^oatađiaa, Blhovlm« 1 naavj0uuf j dnom rijoSju u Bolini gdje okmiirte^oij« no a ivisl sumo od aemljo«

J Pridvoroimm jo najmanja raallka ismodju prosječna ukupno površine i obradive površino nm posjed« Frldvoroi »u jadina k«o« koja m*a* niti uuaaklh, niti pa«. ija: tili J&Ijmu Sjov&rao i ju£uo ud Dolino prosijeiaa volićima poojo-d«,uaev»i u obzir samo abradiv* povr41«ot krede oe u kako jednakomjerno 1 iaaosi od 1,04 na &ub«3lma do 1,11%. u T juho-miru* Haj veo i prooenat malih ^sjsdalka, radun**,ju*51 ukupnu površinu do 1 h« ima k«o« Tr#blaje (71,7*), oatidi (32,2), Iralamagid Basfc (4^,5), Gr*j*ieNrovo (4%2), Gorio« (47), Bihovi (32) i iiaovo U*£)«

U dragim krajevima, nro'ito u brdokim, takvi mali ^oa jedi ou rijodji ili ih uop&te nema m primjer u M* uomoSovo,

Sigofl| :Sooku 1 Grbovima* Skupine posjednika od 1 ao 3 ha ojolokupao površine su najviše u Bol ini gdje j* i mjvldo dobre somlje, to tako na prvo m esto dolaso r-ridvorol s« 53,Slhof« 43,0$, traolianvo 43tG*t ostači 41,8* 1 Oorioa 37,losj dl ove skupino saui&mju raaiiji ^rooo-nat u brdskim krajevima, m 0rbool«& atMt ** Sagmil ih uop4to nem«, a na izvrši ovoj skopimi pripada svoga 3,$^« ^o.«« tvrditi da na skupim do S ha ojelokupao površlae otpad«

ti Dolini preko dok u Sagcvl u tu skupim* ot ada svoga 10>f a u icvrei 11,5^«

Mlad skupine asi jaka ki ukupnom površinom ad 5 - 15 ha ističu ss brdski krajevi, mračito Grfeedl (70) i au-sjeda i Zagora (57 *) sve privreda, dok je na ^ubclma i i ovr&l proosnat mešto manji,49 odnosno 40?*«

Od 1Wo te Orbe&l su na vodećem mjestu sa (2Q>) svih posjednika, a Ima poslsdnja skupina smjviša,oni koji posjsduju preko £) ha ojelokupne površina, vodede mjesto ima lovri sa (46-) svih posjednika, aatim Sabora (31; ) i tUMii dsk js na Sstvrtom mjsstu *i evo na ra&un pašaja&klh kamenjara koji ae nalase ianad sala, sjsverno prema &uboima« Ako pogledamo podatka, koliko danes u pokrajini ima distih poljoprivrednih domaćinstava (vidi tablicu br« 3«) m koliko mješovitih, kojima semljoradaja nije jedina grana saaimaaja, dobićemo sliku kas da se ne radi a potonjim poljoprivrednog tipa. Ovi od \ol cd prije dve godine ved su aastarjell, 1 mo-

eme kasati, da je dama prooenat mješovitih domaćinstava još vedi« Doeoljan Je 1 onaj primjer sa trobi nj sko polja (podao1 su cd oktobra 1963 god)«

Koji su usrool da Js u pokrajini sve vide 1 više mješovitih domaćinstava?

T*mo gdje ima najviše plodne šamije i asmljs koja as navodnjava ima najmanje aistih polJsprtvredaika t«J« poljoprivrednih domaćinstava«

Jod prijs rata,u Pelini sa fonlrao tip pclu»emljoi*4-nika koji Je potra&ie »aj oslanja, bilo m Selnici, bilo u senatima, tr ovlni ili upravi i koji se nijssu

trulila la svojih sela u Trabinje, vod su se nekom pasla vradnll u selo i obr-djlvali aamlju* l-'oluacmljo-vaniol au živjeli u tiskom krugu od 6 km koji je obuhvata© aala Falio s § ^ofioui Aral aroi ^rid Most, evo t Uhovo, Pacjomci Valuje, ; ri 2 -sad, I ostade i ^ooiljaiie*

Formiranje t.j. Uranja ovih poluesml joradalka n i to je ubrsaae evaga ruta* faj krug se svo vii« 1 viša

Sili kako prem* ajeveru 1 juEno od ?robinja, tako* lato praaa istoku i aapadu* iolusaljaal na pojavljuju u 7rabljevima, Parojskoj Hjlvi, lovrai, Zubsiaa t*j* u oljaloj ; okrajiai* Brdsko atanovnititvo iiuedju dva rata bilo ja etkoro 10Q£ poljoprivredno a isti slučaj Je- bio i m sta-amlltvis Zubaoa i mrsi* Oaia nastavnika 1 2« avl ostali su btaadjtvall ae&lju, Suvali stoku 1 taka se I reSlvljavall« 0 naklm Asmaćlaatvlaa je bilo i po 7 »podobnih auAkaraea aa rad (Subci, tjubomir) lako bi t&j sijali posjed mogla obredjivati 2 fiavjelea* Svi su r -illt aa oajedu aata ita je trebalo nad to da aa rudi, a aa aato što ja bilo potrebno toliko radna snaga«

tfakon oslobadjsaja »nagi deaobilisani boroi nljetra m vratili u solo, nego su ostali u t robinju i bli aj oko-lioi 1 dobili aaposlanja u upravi ili drugim asa^-ramla gfaasm djelatcie&ti* Oni m prihvatili t& udaljenih aala brsta ili žteetru, poaaj&l to nali aaposlenja 111 pratili mogaćmest školovanja* Hmvno, nakon aavruane ukala Ili laade&ag aanata, nlka nije vite ai pool&ljaa to aa vrati na Brda ili &xboa, jof» tamo nm® i trn #a traSi, niti mol« dobiti aapasdanja* Otvamajam tvorni o « ; alata u Trobi »ju, kljag aa aala ae ubrzava i * tim im, u-/b\aja nasilja! ali u poiatka taj bijeg privremen i nlj* stalan*

ljudi se vraćaju feudi subetoa u udaljena stala, podvrgavaju najvažnija poslova i ponovo aa vrata na poaao ponedeljkom. Sakoa nekoliko godina, kada dobiju stan od tvornioa ili ustanova, konaino proaala svojo perodiea u trebinja. Svoju aealju ako moga nekom prodati prodaju, ali js rijetka to kupuje« Ifitko nada da je us&e ni aa poklon radi peresa, te aa tako seolja napušta sajedao sa kud ocu Uao&i su prepustili obndjivinje setvijo šeaakoj radnoj asiasl 1 star-oi^a* 9« pr. - brdska k.o. frabljovi prlja rata nije iaa-la niti jedno« čovjeka saposlastog van poljoprivreda, a dama lb iaa li koji rade u tvomioi alata, transportu ili gradJevinarstvu« 12 selu amm alti jednog uladi&a ved aaao e taro i 1

Priliko« rada aa torama, ekipa Geografskog instituta ia Ljubljana susrela se u selu aaao aa jadala aladldats od 20 godina ali 1 taj aa tu aalaslo slučajna, jer aa spreaao na odaluEanja vojni kog roka* Ha pitanje, da 11 sa aisll aakoa otsluianja vratiti u selo, odgovorio je da as, nago do aa aaataaitl stalno a rrebinju 1 povesti m aoboa i roditelja iako iaa u Trebijoviaa dobra kuću 1 sojIJu.

Još udaljenija Paraj aka K j iva takodjsr ja aa&ndevala u pogledu tanovniatva 1 taao live saao dvije poro&ioe« lake* osi obod jenja 4 porolioe m aa odselila u Uok kod Zrsnjanina,a od dva deaadlaatS* koja danas žive u Paro j oko j S j ivi jedno šivi isključivo od poljoprivrede, dok vlasnik drugog rali u trialoi u Trebinju i dolasi kudi mm& aubo-tosa« ktfavio ja,da au je smrada 16.000«- dinara 1 da stu je to dovoljno aa plaćanje poroaa 1 osnovnih troškova Sivota

-a *mBmml l Hl Iftta* • r Im H MM MH|i M®®1

St a da proizvede aa trg, Jer neaa dovoljno djubrtva« mmn stoka 1 to ga jo mit j oral o da napasti sablju i tmU aa poslanja a drugim ^ranasia djelatnosti. Veliki kompleks |>olja u to?»e salu prepušten je parnjaku, jer aae&ju onih koji »u se iasellli u Vojvodinu nl&o drtaaa ne obradjaja« ,

Sapadoo od herojske ftjlv© je aaseak B&larl u kojem su dv?i daaaćlnstva* a jedno od njih je prava aadra&a od 23 lanat koje sao mogli u pokrajini tresti poCctkoa ovo^i etoljeda, četiri brata Elve i>oii jednih kravo« i nljssa se podijelili pa aarti ooav ved iivt aajedMdU* Tri od njih au oženjena 1 tommmm eu prepustili obr-*6u serijo 1 čuvaaje 20 ovaea# dok su oni aapoeleai u Trebi-nju i ssaa subotsm del ase kudi* O* bi i ali &ta rubiti poslije rudnog vrenem* kupili au 1/2 ha aealjo u

>oa polju i na njoj jroisvode povrde aa sebe i ea trg« Veliki dio aealje M brdiaa aa aa obradjuja, vad aaao uns* vreafce u bliaiui kuda« jer aaaa auške r t dne caag* koja li vi a talno na doat&dinetvu, Druga susjedna porodica ima dvoje staraca ari 60 godina« dok ia se 4 »ina ml asa u t robinju i rada u asa^raruis (.reimae djelatnosti t a njihova saralja stoji naofcr&djena aa Srdim**, Ovakvi- priajara

Ima dotata, Pnet aja* -zvanpadu od lalart au Turani i degavK Kula, Prije % fadina u njiaa je iivjelo 6 rodio« a danas aaao jedna 1 to at&rao i starica. Svi ostali au aa«ll aapoalaaja van pol joprivredef a kada uacre ovo dvoje staraca, isuafljetfe i salo*

One porodica koje au se preaalll« u ?robinje ili Mlai prodale mi stoku, dok im je aeal ja ostala aapradat* 1

sapuštena« Mm Segovld Hali prije rata je bila 22 porodice, dok su danas am&o dvija* $&kea oal obodjenja pa jad-aa porodica napuštala jo a«&o 1 preaaljlvala aa u Bol inu Hi freblaje* Taka Ja 1 aa drugim aelima kao Uto aut Glavinldi* harani, 1 malim aaaeoclaa ¥irandldlma,

J*buki9 Irnovol i drugim«

Sada ae podala i*gr«*djivati Hl na TrabiHnjlel bila je potrabno mnogo radne snaga. ljudi jod vi »e atlasa u Dolinu 1 stal asa aapoalenje« Krug poluaaljaka m još vide Hiri i dostiže da ^oaka, 2?ivodja, Ljubemlra i via granice pokrajina, dak do bllećkife ludina. Brana u OraniSaravu pritegla ja aabi radnu anagu 1» pomenatlh k#o* 1 sela, a probijanjem tunela aa potrebe HE od Gorico do Flata u Klonavlima, pritekla je sabl radnu snagu aa 2*ubaoa#

lagrudaja mevoga puta freblaje - Dubrevalk jad viša islakuje nekvuliflkovana radne anags 1 tu aalasl oarod aaposlenja aa Fmdl 1 Treblnjske »»urne, te se tako krug poluaaljaka širio dok nije shvatio sijelu pokrajinu 1 prošao njena granioe« Ovake br-io napuštanja aemlje, davale ja poljoprivredu ovoga kraja u baotldns atanje, tako te ja komuna morala uvosltl aa strana sva vida i viče voda, povrća, masa i drugih namirnica« ti pokrajini su ae IsdvojUa sledeča gasdlnatvai ona koja mi aa uvijek napustila seolju 1 prestala sa baviti poljoprivrednom djelatnošću, domaćinstva koja su napuetUa poljoprivredu ali ne 1 -ladifistva i konačno oni koji su napustili poljoprivredu i veći dio gisdlnstva i ostavili sa aabe »ono dobra n, ivicu 1*1 vrt, sve ostalo dato ja aa upravljanje aamljarmdalčkoj aadru^i« Definitivno su napustili gaadiaatvo i pr atali aa aanlmatl poljoprivredom sve one porodice la najaafeaftealjlh sala

pokrajine (Begovld £ula, IJurani, varani) i preselili se definitivno u Trebinje i bližu okolicu. Oni koji su napustili poljoprivredu a no 1 ^asdlnstvo po vođini au oe-aonaki radnici boa Ikakvih fervolifikmolja koji dama« rade m radovima oko i »gradnje HK ili nekom dru#m poslu, te tako mogu maraditl aa ovoju okclstoneiju i donijeti jod n^&to novaoa u ku£u« I pate, relativno male marado n t orale mi te ljude d«i sadr&e <**etinntvo 1 da prolcvodo au njom aamo aa svoju porodio«, a a^ i att trg* T3 ovu p-upu »Izdaju 1 oni seljaoi m 2ubmoa i Srde,koji se subotom vraćaju kadi« Oni koji s*a napuatili poljoprivredu i aadr-i ili s« eebe momo njivu Ili vrt, a ostalo prc< ^li aomljo-ratničkoj sadrugi na korijenje, vođinom su morijo* dnloi •ali ne koji danaa rado u tvomion&a alata, admi limtr^olji i a ugim rteagrmmim granama djelatnosti, ne Sive u Xrobinju, ved se Još dvrato drfco sela«, Usrevao, ovi rna u najbolja« pole aju, u mmOvv' boljes, n go onaj ritini- ili 61— aovnik u rrobinju* Posto je vođinu aemljo d&o sadrugi n«i kori-donje, a se sebe ostivio osmo minimum, o lobod j on Je poroma, i ima pr-svo m dlje*Ji ded%tnk kojr~ nije las* k'ifci je posjedovao cijelo i i**nje. Svi ovi t oreći

Jednom nogom, u tvomioi ili kanoelarlji, « drurom m sela i kad »o vrsto su rosi a,« užitkom se prihvaćaju i otiks 1 obr % i ju ju njivu ili vrt, s na t-»j nnčln dolari 1o pretjeranog us ra i ridne aoapomsfenesti sjutm dun u k malariji ili tvomioi. SaJedmloa je nekim prešala m#£u6aosft da se pr^eele u tvorolSke ili drugo stanove u frobinj s ali većina nije prihvatila to ponudu« Ovakav sa&tn o'tepanja o-'i mamljom kao dt sio več rekli, vodic ;o amo u n*z idovanje poljoprivrede ovo.-?a krm ja, 1 krnj nje Je bilo vrijeme da predjo »a obr djivaajo semljo n t veliki«

kompleksima* Jer m mm* na taj način morJU labjeći raeule.

&emljoJHdfiidka aadru^a u Treblnju dala je Iniciativa aa atu-

« kooperacija privatnih »ealjišta aa mdru^om ili direktni* udruživanjem privatnika aa amdro&oia« Oni koji Al jamu Hkratna priatu, ili madrugi* jer niau htjeli da aa dalja b iva poljoprivredom* dali au aemlju na Je a traja-

nju 6 edina 1 tiaa ja vlmaaik aemlja oaiobodjan plaćanja porama aa taj period i još dobiva 1 ainiraal^ai ot&tetu aa predata »amljm« Ornim ovoga amdinm kooperacije* sudrugu je ponudila otkup aeialje onim aeljaolma koji m bave isključivo poljoprivredo*** a tih je doetm« Odalv u 2*Se»tku bio Ja mali* dok ja prošle 1963 god« blo mnogo vedi« T ko je u La-otvi otkupljeno 2$0 ha* u Iroblnjakoa 1 M ivmrakom polja oko 400 hm 1 aTomi j eno ja 5 kompleksa i tot koupleka -ftaaad - Moatmdl K ha* Smmlljmal - Pri^voroi 101 hm* Mlvmr 132 te 1 kompleka mokro Polje 112 ha« Itn ravno, na ovome ae nade atatl* nag« de aa otkupiti sve površina ad oko 1000 ha u frebinjako - B&lvamkam polju«

Prvi eavremeni reeultatl obradjlvanja *aml,i« od atraaa Badru&e treblnja nm površini od oka 200 hm* pokaaall au aa odlični f pa je prošla godina (1963) lanemamo na trg toliko povrtfa 1 voda da gm trebinjaki trg nije mogao avaga koasu-mlrmtl« ? kod jer* otkupi Jen* au 1 povr&lma Ljt&omlrakag 1 ZubaBkog polja m kojima m damam pl mat atol voćnjaci« Zadruga 1 a&jednlaa m&m Intamaa dm otkupljuje mumiju pa vrt adama* i^talju koja je napuštena od onih koji au &H&&111 u dolinu ili Treblnje* jer famo m moke upotrebljavati aavreuena aret-stva aa prolavodnju 1 otvarati s&jedniakc* ko plakse. ftarav-io* sve ovo je prOlarnmog s.-iadaja 1 neminovno račvale je dadi do takvog atanja* do tm&vth promjesm* jar mi ljudi oajetili blagodati socijalističke la^radnja* aaradlll mu na svom«

* 6 0 m

j

tlu Aiisr m lojog m se pri j * moral 1 boriti van fMftifc svojo komune i dr£ave« Mi so savrie veliki grtidjmrina&i ratovi oko premjeStcnJa Je»nl5ke pruge frobinja - Blišča* radovi oko ovoga puta Tr^biajo - Dubrovnik (skoro m savnte-ni) i kada ss potpuno savrSe veliki plantažni vod n jad na Zubolma 1 tjubomiru tnda ds ss kona$no 1 ladlforenolratl radnik - seljak u ovoj pokrajini«

3v** do nedavna, jedini lavor aeljaSkog života a ovoj pek**« j i ni 9 bila je semlja« Kros rasna vremena, ad turskog feudalnog pa do današnjeg* odnos prema samiji se mijenjaš« 2a vrijeme turskog feudalnog rs£ima, seljak nije bio vlasnik serije, niti sretstava aa proiaodnju, tc je šamiju obradji-vao 1 na njoj prolsvodie ono što mu je aga naredio«

«kan prvog o»lobodjenja 1 is edju dva rata9 ssmlja Je bila ano^e cijenjene, dobro obr&djivaaa sahvaljujuil boostom stočnom fen&u, dobre radjsi m, seljak je proisvodle vifia nago da-ms, lako je nek da bio varan od strano selca&ia*

HakoB oelofeod jenja (1945 god*) polako pod inje bijeg sa sala 1 sa tim napuštanje semlje« Easala mahlaacljams, pojedinci da bi došli do svojih »afetjeva, podeli su semljom ipe-knli© itif djellti 1 onako ale parcele iamedja brada 1 sestara, te ae tako posjsd sve više sitnio«

Sahvttljujttel semi jorudnlćkoj aadru 1 u t robinju, podali su sa stvarati vallkl posjadl 1 semlja obn*djlVHti m •evrema-nl način«

JJ tretiranja problemi stanovništva i privrede u ovoj jo-krajini, pojavljuje no kao va£no pitanje a trama noat. u podetku treba iafcadl, dm je ova pokrajina «snm nauljena, jor na 100 ha obridivo povr^ioo lol«si

227 poljoprivrednih st&mmtiha« Po k#o« agrarno gamtoua

3* Jako raol idi ta i krede se ođ 111 u trebinju do 368 pol j opri vredni h stanovalk« u ^rbefel- a# Frili:no je velik« raetod« u Trebi j ovima 300, satla u 3r»ni5arovu 3-1, &m*Prt 333, 2«bola« 244, Seovjedu 293, župl 280 1 u Ljabmirm

Oostoću,ispod prosjeka cd 227 poljoprivrednih stanovalk* na 100 ha obradive površine u brdski« prjel Ima* immju sa-

frpoljo 204, Brda Ifcl i noaaisvo 12% Dolina od 3orio« 4o omiljaaa poJcasuje meti« nt u goetodu aii ona alrljo m kilami ispod 100» Priliko. laraftumavanja agrara ^sto-Ca uzimao saa u obslr Bomljlšta pod njivama, vrtoviua, vod*

i viao< W * w*, Štk I i lip € MMttitflt M§ livado po obrascu PO d spadaju u obradivo pevr&ico, nijoemm ih mogao svrstati prilikom imraduaavmajm agrarne gostot«, jor katastar u Trobilu livado smatra mapaštonim sa il J litima, koja s« no eru vod viSo godim 1 koja mu motvarl samo pa. ajaoi* Ha tukvim površinama pas« stoka 1 svljmk nomm šta pokositi na tim povn&inmma* Malo Jo pravih livad« mm kojim« jo »asi Jana, travm i katastar u »robinju prao« po-danima ss 1960 jod* navodi, da jo to godino bile pod livadama 734 ha« Ako bi isrmgummfmo i agrarom gostoću, mi ajućl u sbmir i livado, tada bi prljana gusttd« u * o trojimi imaosilm 1$0 pol j opri vroduih otauovrdkm na 100 hm Gradivo povrnimo« Te bi raslima bile naj ved o u Ljuco&lrm,

uajeato 267 bilo bi 183» SoM«« 344 oda. 246, t.a*tvl 333 ond. 254, SnreSJu 206 odn« 130 1 frpolju uajesto 204 bilo bi 166 poljos^rlvrednih stanovalka m 100 ha obradivo površine« Ovih 5 k«o« posjeduje pre&o 70$ svib površina pod livadasa, a smo Suboi 1 LJuboalr preko 50$ ojelokupnih površina pod livadaaa ^K Haki ars&traju, da ae prenapučenost ne može odrediti ta* no pre:ia gustodi stanovni&tva aa jedinicu površina, Jer je to prilično nesigurna ujera pogotovu ako -:iu kultura nejednako rusporedja-nof eeuilja nejednako plodna, a are stva aa proi&vod&Jit raspored jena u a&jodnakia kaildlnaaa* U novija vrijoma se suito prenapučenost računa ad ukupna vrijodnaati *grur-m p roizvodnje po osobi pol joprlvr&dnog stanov ilStva* i ako nijasaa aogao dobiti podatka o visini vrijednosti agrarne proisvodaje po glavi stanovnika, aato ulje« a lo^ao isradunati prenapudenoat aa taj oaćin* Ako ru£uaa-»o, prem podaoima o popisu stanovništva god* 1353* od svera aktivnog stanovništva, M pol j oprivrednlao otpalo je 57,6/ t« j« dobra polovina svega aktivnog stanovništva«

Ha drugeae mjestu bila Je uprava aa 11,3;* ito nam daje slutiti da Je narod šivao prvenstveno od poljoprivreda i aaposlenja u adainlstraoljl« Preveliki broj a tivnof stanovništva dovodi do aeekonoiltnog lekorldt&vunj* pi4» snage u prolavodnjl 1 nastajanja nasareslenostl u poljoprivredi« Višak radne snaga u pol j o privredi artaći ista kao nedostatak aretstava aa i rolsvodnjuf a to^a viška prije 10 gatiaa pokrajina Isala je u laobilju« t4uaa

sa9 da Je rudna ana&a u poljoprivredi po%kmm is«.orišše-

57)

na kod 3000 r dnih as ti efektnog rada u godini t«J«

300 radnih dana po 10 aati dnevna« Mi e': jak

pokrajine radi polovinu?

Ako pogledajo strukturu usjeva, vidjele da fcltariaa proovladjuju nad drugim kulturama,a oko žltarlea Ja i najmanje rtida, Pre&a jednoj anketi koja je sprovedena kod tri bogata seljaka (bogat aa prilike u pokrajini), fcaji imaju po 2 ha navodnjavane šamija, oni ne provedu ni 5 0 efektivnih sati rada oko obrudjivanja aeolje od aprila do oktobra« Ostale dane bave se sporednih poslovima, a najviše vremena provedu oko okopavanje kukumaa i vinograda i oko namakanja polja. Sa isp^u stoke brinu se djeca kao i aa neke sporedne poslovet pleve nje luka arptdEika, berba duhana, dovoa djubriva do njiva itd* V poljoprivredi rade ovi, pa se vidi tko je euvi«l*n, njihov rad je asefceaaalšaa pa se desto raji jednostavno,

Svakako treba praviti rasllku Ismsdju agrarne gustode u brdski® predjelima 1 agrarne guetada a Dolini, ravno da Je u boljem položaju poljoprivrednik u Dolini, nego u brdskim predjel ioa, Poljoprivrednik u Dolini >iO-&e d t usgmja neke kultura koje seljak Brda ne mo&at n*pr« IvJ: arpadiik koji donosi prihod (prema oijea^ i im &od, 1961) ad oko 2,500,000 din pa 1 ha. Seljak u Dolini ioa mo.ućaost namakanja svo&a posjeda, dok je brdski aalj&k ovisan o kl&i, V Dolini lu&lo da proiavodi rano povrća, usvaja vinovu losu, saokva,dak ja sve ovo ne moguće briskom seljaku« dlislnu tr a i dobri putovi naklonjeni su seljaku Dolina, pa se nje&u isplati donjeti an* kodnevna i manje količine svojih proisvoda na tr^, da Ih proda, dok se to brdjanlnu no Isplati*

fremm peiselaa od 1961 god, paljaprlvredao stanovništva

j v a«4»tupljeao Još m Brdima 1 t^mo od poljoprivredo iivi još od svega sta ovniitva, m. Povrni

Ci t Suboi&a dok je u Solini prosenat sdo 20« U oljeloj pokrajini poljoprivreda preživljava S«743 11^ ca 111 22, svegi stanovništva« Mcdjutla, ovl pol lol od *&dnje& popisa ved aa aaago sustarjell, naroSito oai koji ss odnoae na Dolinu* Dam.s aealjor?.dal3ka aadraga u Trebinju (podaol oktobar I36J) mara r^dau anagu aa obridjlva&je aadrušnih površina dovoditi la okoliše Čapljine koja je udaljena od Trebinja 70 km* Tnko ja pradprošla 1 prošla godina (1963) na adrurnim imanjima rauilo oko 80 Sena la okolice čapljine, a aadruga planira, da će ove (1964) raditi aa njeni® poljima oko 150 Eena* Odgovor m pitanja, eaito ae primaju mm* £aa* na paaaa aatsas naći a činjenici, da je rau£ka rud-na srn^t iz okolioo čapljina aapoalana aa seaons^lm r | . jvl-.n, WilMi lm MMMI i u obli. uji-; flMMlMRa (ai&laaa) u I oataru dok postoji vi£ak žaaaka r^dno ana-ge koja so na mois au^oallti u svojoj blizoj okoliši* ?a**to au ta Ione vično poslovima oko luka arpadl tka 1 J uhana. raaumlju sa i u vinogradarstvo, aaftruga ih objeručke prima m poeio jar ae danas u Dolini rijetka tko pritivada motika*

lagtfadnja EH i drugih oojakata u pokrajini umanjila ja a^rarmi prenaasljanoat, a ta važi u prvoa redu aa *>11sku

leallliae kateaarHe

Heljaf, klimatolovke, hidrološke, pedološke 1 draga prilika pokazale su nam, da pokrajina ima rasllSite sajer-nioa aa poljoprivredu.

Priroda j« male nudila dobro m a ja stanovništvo pokrajina udoban ilvot* Jadno aalo ved« kraško polja u solini i dva kra^km polja na brdskim predjelima (Ljubo liAo i 2uba2ko) jedine aa vede površine i tu ae moglo relativno bolje Uvjeti u upor^djenju aa drugim predjelima pokrajine* Zbog nedostataka plodne sablje, seljak jo vlila puta nosio as oral j u na ledjih 1 ubacivao je u kricvinu 111 vrtove oko kuda« Ta borba aa aamlju je bila još la— mertju dvn rata nego dmnas, jer se tada nije moglo tad i aaposlenje u dragim aaagramim graaaaa djelatnosti i tada je šamija bila Jedini isvor prihoda* Mule vrt-iSe su se eagmdjlvale £ Ivi-som ili kamenim sidcs, đa vjetar ili a toka ne bi upreps&devala aemlju, a vrtovi aa se temelra-11 radi »predavanja eeroaije* Jednom riječju, se&Jalt Je bio uvijek "gladan* asmlje* Malo obradive pevrilne a naročito ornaiSne, utjeealo je na d 1 tavu polj opri vroOnu eko-aaalku pokrajina 1 aaobra&no tlm asiovima poljoprivreda se iadl£er*noirala tako, da au danas oranice slutile sa ishranu ljudi, vla&mija semljlšt* aa sijeno 1 almata ia-trami stoke, prostrane golljstl služila sa aa ishranu ovaca kosa, a planinski paanjaol (ssmo na Suboima) mn ljetnu ispašu steke*

Z.'a i&raSun&vaajo se 1 jlinlh kategorija imao sam m raspolaganju podatke aa 1906, 1540 i 1360 godinu* Wijeaam m ~ogao i>oslu! iti podacima od 1882 godino, jor nijesu bili kompletni (Jedan dio lil podataka iagorio jo ssa vri-jme rata)* Haslike, koje su sa pojavile u roku od 54 godine jafco aa male, nssnstne, naredita kod ftuacftih 1 pašnjačkih povrilna* Katastar u Trobinju vodi pod naaivom

* M

&umiče semljišta pravi kamenjar koji a«pr« u Sloveniji ulja klasificiran, niti padaj ak, neplodno aomljl&to« Ust v ri prija rata, tu i tamo m takvim pavriim^m bila j« kakvo drva (padine EliSanja, Lsotara, Gliv« itd«) koga ja čovjek neplanski ajamaof a katastar poslije aijs laveo promjeas« Ali ipak morao a,sm ee drsati tih podataka kao j odi niti pravilnih 1 uaporediti ih aa pod oima po obmsou KWI koje vodi statiiitlSki urad u £r>biaju« Statistika raslikuje kod pašnjaka nlainasco i pSLanitieke,

ta pustopadloo na kr**su, dok katastar vodi ovo padaja-

ua

eiraa pa sam radi toga podatke o pašnj^olma dršao statistike t a ne katastra« Io# oranlčalh površina slika nede biti vjerodostojna, jer dan »s i®a m bstskis predjs-lima mnogo vrtača i dolova sa ploinom aomljem koji se više na obraujujui vltaaiel m ih napustili 1 amj^mlili so u drugim granama djelatnosti, dok katastar joi nije eproveo lam j ene nad takvim parcelama«

godino

travne površine zanimaju 31.443 ha ili 46,9-> ukupna površina« Ako posedamo po k«o«, travne površino ^auslmaj« u ^orioi, iupi i Heovjedu pr#ko od ukupne povrdlM* t! sve tri katastarske opdtlse to au alsinskl pašnjamt* Iroji as pružaju oko sailh naselja* do podnožja t satara i Slivo sve do pute koji vodi od Irebinju de Bileda« Isnad toga puta mkom jedrn četvrtina svih pašnjaka otpada na pustopašine« Od pašnjaške povrdine

04 ukupnih imaju S»astva, Granidaruvo^ susjedno »vodje i Jlhovo« Bok je u Laetvl dobra trećina fustopa iaa, u Bihovima puatopaiit* sa kriu neaa, jer »u pajn* povrSiao u ilaini« Od pod pasnj tslaa je aa Subolma, či5evuf

• it -

T robinju, liostaćiaa, Oomilimnimm 1 Vrpolju« fcjboljt pašnjaci u pokrajini nalase m ne £uboima u podnožju ogranaka Bijel« ftore 1 jedho ti pmdmjael mogu uaporo-đjivmti sa sočnim pa^njaoloa Slovenije 111 Bosne« *Uiboi-aa pripada skoro 1/4 t*J* 24,$* sirih pa&njadklh površina sijelo pokrajina Isoedju Ljuboalru 1 Orjonm« Ov&Jo sa najbolji 1 naj sočniji pašmjaol m nadmorskim visinama im-medju 100 1 1*000 metara« Sjeveresapmaae 1 jugommpadas od Treblnjskog polja kao u Trebijovima, Povrni 1 Grba&l-mm, paanjaške površine so a*anjuju, to tako na Sevr&i 1 Grbovima sauaimaju nad to viiše od JOč« l&aedju nja 1 Lsotara pruža so kradka udolina Odišta 1 tu su aujbolja pašno površine aa sala Brda« ITokada jo dio to udolino (aa vrijeme tursko vlasti, Mistro-u carsko pa 1 prvih godina nakon l«svj«rata) pripadao Oslinjenima 1 to stanovnicima sala Zasad, ftvioift 1 iostada 1 oni su tamo svakodnevno mspmsall stada osmom i kosa, m po vido dana pudtall m slobodnu ispadu konje i vol ovot ako ao no bi r^ilo ma njiaa«

Iako mi se mnogo vlasnloi Odl&ta u Dolini prostili baviti sa stočarstvom, tako su postepeno počeli napuštati pa^njaaka površina, propustivSl ih u vlasništvo drža-vs, da m njih no bi pladsli porom* Danas so tamo napama stoka brdskih seljaka« ti ljetni m mjeseol^a, prije evo&s r^ita, kada bi nestalo travo aa lapašu na >ovrši, sva stoka koja nije otlala u planino u sjevernu Eeroegevlmu, vodila bi se ma Laštiou (sjovo no od Dubravadke lupo), jer su on samoe vriiu aaravni,gdjo so koliko toliko moglo naći travm« I dan dama ljudi od&mM mm smrmvni Lmdtloe, tato

sa hercegovske strane tako 1 dalmatinsko 1 arpe* imnju travu* trpaju u vred a ili bale i smoss na ledjlaa da avo-

jih sali«

Froajea« koje au nastale m travnim površinama od 190& god« do 1960 au meanatne« To nam najbolje pokamuje karta (br«l£ - li) la kojih vidimo da u k«o« aoricl* Keovjsdu 1 lupi nije bilo nikakvih promjena i da travne površina u sve tri k«o« mauslmaju pr ko BOi 1 da au u ostalim katastarskim opdtinnma pokrajin« to promjene sasvim ae-

amatmm«

^Ui&skt površina (koribdenja drveta* šuma 1 pojedinih rr~

ata drvata)

Pad Sumama j t obuhvaćeno 28*331 ili 439& od ukupnog aealjlšta* Bok Zagora ima pod šumom &7f3 * od ukupna po-vri) i no, d

on« bi bila najisrasitlje u k«o* Srda 1 Pridvoroiu u Karta Is 1908 god* nam pokala, da je aa Brdima bilo pad šmtmm 92,2$ od ukupne liovr&lae, dok Vrldvarel nijesu imali po šumama alti jednog ha« Uspoređujući aa atanjem ls 1940 god«, promjaaa su sestale raso u X ridvoroima jer ja 1932 - 1936 god. aprovodjena ak-olja aa pošumljavanje okolnih brda oko Trablnja, te ao teko aa nekoliko godina posumilo aa borom 9 ba ka&a-ajara i šaat ae podigla do 4 m visina«

.led j u tim aa vrijeme rata, ta mlada dum a Ja namiloardno sasječena od okupatora, tako da aa danas vida mamo pojedina stabla koja nas uposoravaju, da bi aa 1 krag:i kamenjar, barem u okoliši mjesta,megao pošumltl« Suto asa m Pridvoreina sa atanjo 1960 gad« atatistlka as pokaauja površina pod dumama« Proojens au ae odigralo i na llrdimai one mddjutim ni jesu iakaaaaa aa atamjo 1940, a u stvari au postojala, jer jo katastar lsvrilo promjena u k.o. Brdima tek 1950 god« Od 75 - BOfi aa&d jl-6ta pod čumsAa (stanja 1960) nalaai se u Arslana^ić Mastmi Humski kompleksi su n roaito dobri prhali H4-kalu (915) 1 Kokotoviol (79J)• To Je Jedini šumski fc<*a-plekSf jako abljen u Dolini 1 Sija ae drvo ne mola ia-korlidavati radi nsprlstupa&nostl terena« Od 50 - W pod šumskim površinama ja u žaredju, Ljuboairu, saejod-nlm Brdima i Domaševu kao i na Pavršl« -ume Domašev* i LJubomlra su najgu&de od Bušinog dala preko Strajfco-V*g vri« (£37), preua Bukovici (£72) i Zmijlnou« Od 30 - 50^ aastupljeno Je u Oofflll jsnlma, Moatadima, Orba-Šima, Vrpolju i Trebljoviaa 1 taj lati prooenat issaju £ubol, Cidevo, dok Bihovi iaaju ispod 10*f a Oorioa i

- 90 -

Trebi nje mttQ više od 1>*

Ipak trobaao razlikovati kompleks od kompleksa koji so vođi u katastru pod šu&oma* K«pr* u *#robljovima9 Grbe&ima ili * ovr if pod suneta so vodo povruino gdje pojedina »tabla su udajom j odan od drugoga po desetinu *etara, a lsuodju njih ja iaao kamenjar* Haprotiv, m SSuboima ili preo* Lsstvi idući od Zubao*, aalaae se abijoni koaplokol Srna, gdjo jo drveno m se vi&o trn 1 ha, nogo u Grbošiaa 1 trebijovirm na 10 ha« Jod i-1 od t'ORMi feMMIl IM Mt*£* tirov»ik% Ov • gospodarska jedinioa nalazi s# na kntjnjon istoku 1 Jugoistoku pokrajino* Sjeverna granica ovo gospodarsko jedinica protezo so Trobisnjieofii« satia gr*aiooa Si* Bili i Crn* Goro, prele* rtilje^ uktt (SU) m Ilijino Bi^do (1076)* a odati* na as-lo II i j ino Brdo* Istočna granica ids na kotu 574 i aa 3*§s&J

(1230)» Ovaj toron Je ll$a*t, Jako str* i ajostlulSno neprohodan * Mrtvi pokrov čini llatinao, negdje u tanjla, * negdje u dobijla sloj ovima, kao 1 osuđeno grano 1 kl ide* Od živog pokrova jo noš to vrijoske, oalins i borovnica i na boljka ajo-sti^a kiselio© kapitnjaka*

fret»* podaoiaa SvMfc* upravo u Trsbinju, ova Jedini-

ca obuhvata 16*962 ha, skoro tri detvrtino lista oljolo pokrajino* Od to površino otpada na obraslo feasko zmlji&f 586 ha* Od togai visokih tomm 2*653 ha, taladike 29 ha, nisko iit^ 1*213 ba, odr sle šikaro 5*999 ha, sakrfcljals šikaro 1*035 ha, ilbljaka 5*340 ha, a ostalo otpada m goliJati 1 paljevine*

Bmklo, na obrisi o šumsko sesal j 14 te otpada tta visoko

šuao 16£, niske pume 7^f odnosio šikaro 35^t aakrfcljalo ftikaro 6/4, pibljako a na ostalo goli joti, nisko oibl jake, paljevino i drugo otpada 32**

Alt© bi ovu gaspodaraku taauku jedinicu, najbolju u po«

krajini t rotirali abatroa na obraolost i gusaka sastojke,

prema oojenl humske uprava u Trebinju, spadala bi u slabo

obrtala. Visoka šua* uglavnom Bina kompleks u kmjnje ju-

goiatoSaoa dijelu, koji Ja uda!Jan od naaolja i letova,

&ta as ti3e aastojinat prema laetvl Je borovina, dok Je

mp predjelu 2ubaoa bukova sastojina, Drvena masa ae kre-

i

oa od &0- 100 a** po 1 ha, Xaa kotplakaa gdje se drvena uuaa krede i preko 200 m3 po ha, te prosjak sa eljell ovaj kotapleks isneei 137,1 m3, dok Je aa oijelu pokrajinu taj prosjek ispod 100 mi po 1 ha. Prema u£e*du drveda, u oljeloj pokrajini preovladujn llstarl aa 7£ , dak Setinirl aausltaaju svega ZZf» i to većino* bor i orna muni-a, koji se nalaal na Zubalom« Od ostalih liMara caatupl J crni au hrast, o#r, urab 1 bukovina i • . , j KprlaćanJa &uaa

3v» drvena aasa u pokrajini iaaedju tjubomiri 1 )rjena sa ori »t i Jedino aa o^rav, dok u industrij sto svrha na koristi. Ifaravno, sel jao i Iskorlddavaju drvo kao gradje-vinski material,a aa potrebe gradjevinakih radova a fra-binju i Dolini,drvenu gradju treba uvoslti 1» 3oana« Drvena naaa, naročito bukovina mogla bi ae koristiti 1 u lam-s tri Jake svrhe kad bi bilo pristupačnih putava da takvih kompleksa, i o vrcani koriste šu©e i aa apravl Janja "immim* brvonog u/dja i od toga dobijaju lijepe prihode. Irodava-ju &a na trebinjakom i dubrovadkam tr^u 1 uvijek je velika potražnja a* tla proizvodom, »uhe /grame i riblje slala sol jaku aa spravljanje klal-ina« Jbl5no se irlafrla* atvare

tima u blisini dobrog vapmsnoa aa kitk (vapno) 1 gust« »Ikar«, jer klačina sahtlj«va velike kollOim drvet a aa aagorjevmnj«, 1 seljak je a«prmvlo drlja kori* atl istovremeno« očistio Sumi ed kaaenja 1 prorjedio ai-

Kara«

Od biljaka u donjem dijelu rastat fratarska praprat (rakita), tiievina, pelin, vrijesak, arvaaa aareku i sojina« fratarska pvapra t koju narod nas iva "rakita" rast« u sumama na vlat ni a predjelima, a naročita pored rijeka i poteka« S*jvi«ie Je ima u tjubomirskom polju, oko Tra-bl&njloe i u lestvi« šiblje od rabita se su^i i od njega ae prava korpe i ko&evl| ta vrata dom&de radinosti labro je bila- Sistupljona issmedju dva rata u Last vi, pa i da-wm S30 sačuvala MtlMAJi **MHfftt »amo u M|tJ I Ml« Sjeme od rakite su pojedinol prije rata upotrebij vili umjesto blbera« laklta je dabar ztštltnik protiv tromija, brao se mnoSi, korijen Joj Je Jako 5vrst, prutovi £lla-vi, te kod bujiea dobro isdrli udiroe vode i aprlje^ava odnošenje sealja« V LJubomlrsfeoa 1 £rebiaJsko«3 polju na prvi pogled Je vidne da Je rljsgna bedna erozija aktivna tamo gdje nema raklte« Od biljaka u donjem predjelu najviše ae iskoriidava pelin (kadulja)« Osim koristi koje ima pčelarstvo od pelina, m se sakuplja 1 suši, te kas ljekovito blljs isvoel u 1 ©etrmstve* Godišnje sr« ubere oko 60 vagona, sortira u slagališta u Trebinju i skers 60% proiavodnj« se isvese u SA i iaiaa Ameriku ** « alln se upotrebljava i sa doblv*tnjt* ulja koj« aa upotrebljava aa£ia u industriji mesa« H .Jvi-.a pelina je m Jadala p dinama SUdaaja* Uijinog brda i lovnii, a u*Jboljeg Js kvalitet« da aadmsvaklh visina 350 m« Ovveaa smreka (brinje)

n •

so koristi »amo aa sušanj« mesa, ali ns 1 m rakiju kao a Sloveniji i Srbiji« Selj *oi la C>ume takodj#r kori sto liaaik, airoSito hrasta 1 ornog jasena ts aa padu 1 £1-Maja,

Ha kraju, ava sela au uglavnom upućena as lapaau stoka u &maama, Šumskim neobraal lm površinama, a u hrastovim šumama aa ilreajs svinja«

Oranične površina

OranlSne površine sauaimaja 4«477 ha ili ad ukupna

površina« Jedno veds kraška polja u Dolini i dva imanja u brhkim krajevima su glavna veds oranidns površina u pokraj ini »a sva ostalo su manje ili vliše vrtače 1 dolovi raabaoaai tamo srna« Hadi svoja ra&baoanosti oni ae nikada nado medi pretvoriti u udružene kom$bkr?a, na kojima bi aa mogla upotrebljavati suvremena tehnika obradjlvanja*

Iamodju dva rata, tla po vrtaSama, laka su bila plitka, zahvaljujući dobrom 1 obilnom djubrenju, jer Ja bila dosta ataka 1 stalno se poboljšavao kvalitet aemlje« Da-llnjaai au pak imali tu prednost da au jedaa dla polja (oko 200 ha) aogll da navodnjavaju* Da m s mogu Bollajani natapati ako 1200 hi oraaičaih površina, pade v od Liotve pa da Gomil jana, kaje ae obradjuje m aavrecioni naSla, dok vlasalol malih vrtača na brUhkim predjelima aipužtaju semlju, jer nije više tako donofino kao prije rata« U ništa bšljsm položaju ni jesu ni sslj *ol Vavruit Jor je 1 tamo stalni fond (uporedjujući ga aa predratnim ataajsea) apaa 1 semlja se "iapostlla**

&ako Je ved rečenu, najveće oranidne površine su u Bollnl i to « k«c» Pridvoroi gdje oranico* povriine aausiaaju 44,0$ od cjelokupnog »smijišta«

0 oetališ k«c« taj proeenat ae krade cd 1,75 u Aralana*ld Hoatu do 18,5 m Blhovtma« Goniljani i Trebinje imaju relativno veliki procenat od 15,7 oddano 16,0, dok u Serld

1 Ljubouiru lostaćlma i č 15 svu oranihne povriine amuaiuuju 7 - od cjelokupne površine* Ispod SU orani: ne površino aausimaju dvije najvade kataatnrake op&tinet 2ubol i Laatea,

evo a tanja usporedimo aa stanjem ia 1906 godina vldjceaio, da au ae tokom 54 godine Janjile orani na površino i to na Površi aa Lestvi ftraniaarevu 1,5Č, i oatadima

2f4^t Ljubečim 4,3^t a jedino povedalo u Domaievu ma 1»3»«

Ratarstvo

Battrsfce prilike u pokrajini ovi ene su o mnogim faktertaa prirodne^ i društvenog ana&aja« F ros mm vremenska raadob-lja one su se prila^odjavals situaciji kako u načinu obn-djlvanja tako i prolsvodnje«

Upravno, način obnade u mnogome aavlsi od pol Jop r i vred nog lnventara,koJi Je asa vreme turske vladavine i ismedju dvia rata bio vrlo primitivan. Oralo ae uglavnom drvenom rnlicom 1 volovima, a rijetko se gdje vidio plug sa konjima, osim u Dolini« 0 cijeloj po rajini nije bilo niti jednog jedinog traktora, 8ak pojedincu niau Imali ni drvene rallco, niti m mogli platiti oranje drugima, sato su semlju prekopavali motikom« ftaica 1 motika au bila dva glavna spststm

sa abndu meolje« Iako js inventur aa obmdu bio primi-tlima* aealjm as dobro obradjlvala, dobro radjala* jer js bilo dosta djubrlva 1 aljo podlvala« TJ Dolini m«pr« ako ja jedna godina a proljeće na jodnoj praoall bilo po-vrtfe* aa jesen se na toj parooll posije <o* na ljeto idu-da godina po iltu jari kukurum* tako da ja redoslijed kultura aa jadnoj parooll bios povrda* bijelo *ito* kukurum* povrdo« V brdski i pr djelima* njivo svakoga aola au razdeljeno m dvi dijela i kultura ae mijenjaju u dvogodišnji oikluau boa polivanja« i rvi njiva 1 dio ae poalje aa II-tarlo:*ma* dru :i aa kukurumom 1 krouplrom 1 ovakav način kol ob ironja eeljaol naslvaju bijelo aeleno« taj ao način aadrC.no jod 1 dandanas na Brdima«

Brdski krajevi i rije rata pm 1 doma prolavode mamo krou-plr 1 glavati kupus* dok je seljaka Dolino to vrstu kulturo diktirao trebi nj ski 1 dubrovadki trg« Ako su »mfctljcvi

po luku arp'idžiku bili veliki* seljak bi »isijavao vođo

površina lukom* a ostale drugom maleni« Ako je potraLnja jedne godine po luku bila mala* seljak bi aasljavao vi&e povrća 1 nudio ga na prodaju k$ko na treblnjakom, tako 1 na dubrovačkom trga koji je uvijen mogao konaualrmti velike količine povrća, naročito aa vrijeme turistidks s^mons« Hiravno* odnos do aomlje m mnotorno ao danas promjenio* kako u na51nu obrado tako 1 vrati prolavodnjo« P*oma pod *oi-ma aa 1961 god«* Iltarioe au preovladjlvale m oranihnim površinama aa &4*&&* ispred povrća i krm %og bilja am a)*^ odnosno 10*64 i aa kraju industrij ako bilje aa 1« roko T0£ oranldas aeutlje aaumlmaju /itarloe u k«o« #0£aa|>f>ve* susjednom Ljubomlru* ?rpolju 1 kroničarevu« feoom viaok psaaaaat ima Vaavjodo* £ubol* S&vodje i cleovo (60-70-),

dok u ostalim k*o« šltarioa anuftimaju proko orno ae&lje kfio i to jo to u 3rdlmm 1 Trobi j ovijao« J od ino u Dolini od &as*v« do Gomil Jana, ritarloe aausimmju ispod orno kao što jo to u Brdima 1 trobi j ovima« J odi no a Dolini od lastvs do Gomlljana žitarice sausimaju ispod orao se je, to svo manj o taao gdje ss momlja navodnjava, tako da na Gorlou otpada 13,1&, ^rldvoroo 22,6«, LastVtt 19,0-, J ostade i Go-mlljano Itd.

lovrtarsko biljo a brdskim predjelima nljs nigdje ispred žitarica ali ipak amusima večinu oranidnih površina« m Trobi j ovima Grbovima 17f7>t Zuboiaa 29 luni

27, Domadevu 24,23* Itd« Povrtaraka prolmvodaja brdskih naeelja u 90$ sudlnjava krompir - 1 to jo jedini povrtar-skl proiavod 1 ne rito alo glavatog kupama, kojega brdski seljak mol* prodati na troblnjskom trgu« Brdski seljak no lanosi svakodnevno na trg krompir sa prodaju kao d to to dini seljak obližnjih sela Bolimo, koji svakodnevno donosi povrtaroke golsvodo ma trg, r 6 euao subotom i srijedom sa vrijorso velikog 1 malog pa&arnog dana, jer so brdskim seljacima no isplati svakodnevno prepjo&a81ti toliki put«

0 Dolini nm J ved 1 prooonat povrtarskim kulturama pripada Iw0stadima 36,0$, indvoroima 24,€*, Gorici 1 Goailjanima 23;-» uto bliže su naselja frobinju, tim vide Jo 1 njivskih površina masiJano povrtars im biljem« Im ova tri sala svakodnevno stl&e povrde mm troblnjskl trg, bilo da ga donose djaoi kade odlamo u Školu i prodaju ga otkupnoj aadruai, bilo iona ^iljarioe* (Jer je muaka snaga

ia ovih a^selja aaposlena u aaa&rmraim granam* djelatnosti)«

1 ostotak površina aasijmnim teanim biljem kredo se iamedju

2f2 1 26te>. Ha brhkim k.o. sialo J« njivskih površina sasijanlh krsalm biljem taka je aa žuboima aa j manji po at o-tak (2f2)» a na j vadi u Moatadlaa 2698£« !taravnof Eubdmal nijesu nikada bili aabrinnti radi sto£ne hrane9 bilo pv*-ko ljata lli siaa9 jar au sodni padnjmol imali preko IJe-, ta laobilje trave sa ispa^Uf a aenožeti ispod Orjena i Bijele &ore podmirivale su atoafcs potrebe za stolna« hranam« 3eJU tfoatada veliki dlo pod krmnim biljem ima Armlanagld Most 2690£9 Gorloa 26t2$f *ndverel 239$£9 Trebinja 21fl£«

$ tjveda proiavodnja mlijeka poklapa se aa najvećim aasljanim povr ina^a pod krmnim biljem tako9 da la ove 4 k»o# m tre-binjski trg dodje BO* sve potražnje

Pad krmala biljem je od 4 - njiva Gossil1 Jana9 tre>ijova9

X,mstve9 £**gore, $are$ja9 2ivodja9 Graničarova 1 13 sva 9 dok !?eovjede9 Jas n 1 lupa lskaauju vi a i prooenat*

Industrijskom bilju ostao j« s^mo jedan prooenat njivskih površina* Gaji ae sumo duhan 1 nj srnu se sada ne osvećuje velika pažnja kao prije rata« Prije rata su povrilne pod in-lustrijsklm biljem aauslmale njivskih površina, J sr

nije bilo seljaka koji js posjedovao stoku, a da olja ^ajlo duvan«

TJ Trsbiajakom polju su se vršili opiti sa gajenje psrafta« l am ik mo&e normalno da s i^rijs9 ali troikovi njegova ljenja su vodi od troškova kulture duhanai otkupna olj ona pamuka je manja a aafttijeva isto toliko *adm* sna^e kao duhan«

Kukurua

Med ju feltarls—a u pokrajini kukaraa sausleia prvo mjesta

1 kreće m laaadj* lOt®l 1 82,2** Preko 80.4 od svih Uta-rioa pripada kuiurusu u k*o. čiSevs, Trobi nje, GraaUf*i*ovo 1 Gamlljanlaa, a ad 70-60* Trobijovima, tastvi, oatadima i Gorici

Isvr&em anketa pa aaliaa pokaaala je da od 206 domaSlnata-rat 31 dommSlnstvs 111 upotrebljava kukurua povrnjeno tt ishrani aa kahaaje pure *palantew, dok ga M hljeb niJod-no domaćinstvo as upotrebljava, Kukurua aa alja ne osmo Sto je ta atara traalalja, ved služi aa tov ataka« naro3ito svinja na a - 3 ajea«aa prlje klanja* Oaim toga, list ad kukuruza ottal as 1 dopunjuje aa aimaku lahranu krava i aatmla stoke, jer aa al J eno a Dolini no pridobiva, ved ae otkupljuje od $ata£kih seljaka ajevorae lieroegovine* Kukuroau ao d iju najbolja aluvijalna površina i to ona koja ae navodnjavaju, a takodjer 1 u brdskim krajevima veda dalima sa boljom aeta-1 jom, dok ae male vrtače prepuštaju uagoju povrća 1 duhana*

nedostatka drva u I>ollni,pojedina domaćlaatva upotrebljavaju stabljiku 1 šiteriku aa ogffev ili šljaku stabljiku 1 pr*ve atslju sa svinje i krava*

Dosta velik proaenat površina pad kukurusom t*j* ad C<>-?0* i jaju k*o* l rltvorci, Aralanagić oat, lupa, Blhovo* U upi 1 Blhovima kukurua ae sije na omiSju - asmljlšta koja sa navod ijava, sate takvo aealjlite trafl dobru, nadjub enu amiju pa sa sate kukuruzu daju om pormtm kaje su bila prethodna *odlaa pod povrća®i, jar se s&sljldts pad kovrćem svake godino djubri* Pojedinci aiju kukama vrsto "klak", aa niskom stabljikom 1 Sija doka aaarijavanja traja samo

tri ijitHfti t« trata kufcuruaa j« jedina m Popov«* polju, jer poplave nekada neatupe prije oktobra, a

Od 40~6O£ fcltnlh površina pod kukuruaam pokaauju k.a. Povrft &496&e Vrpolje 54,7$, Jasen IJuboalr laovjede

44, 1 ~ *boi 44 -.

I u brdakim predjelima kukuruau su prepuitsna ;>ovr»ine sa plodnijom arijom, dok Je slabija mami ja ost wl jam jedrna 1 Brda, Zavodje 1 Zagora pakaauju najamnji prooenat

Sitnih površina pod kukuruaom i toi vodje 13»6&f Brda 16,1 Zagora 28,7^ Jedino u Zavodju Ječam Je iupred ku-kuruaa a u Brdima pdenlea.

ravno, prijo rata kukurus m upotrebljavao avakodaara* u ljuti ako j i o rani, bilo sa puru 111 hljeb*

i osnivajući priliko u brdskim naseljima - Zagori, 3riioat Orbodima 1 provjerenom anketom, na Brdima nije bilo domaćinstva kojo barom jednom dnsvno nije usiaalo kukurua sa ishranu* Kada im je nestalo kukiuraaa vlastito proiavodnjo, kupili bi ga od seljaka u Dolini* ali no aa novao, vod u saajetui sa drva 1 aooo (ohldno jo bila aasijena 12 - tovara drva na aagareu 111 IO konjaalh tovara Hl ova od 20 do 25 kg i&osa aa 100 kg kukuruaa* Prijo rata Jo sol jak Dolino upotrebljavao kukurun u ishrani 1 miješao ga sa JaSaoa na hljeb} hljeb od bolog braana jeli su »amo boljo atojodi saposleai u državnoj upravi, trgovini i aanatatvu*

ijšm

Ječam samima drugo mjosto modju &it**rioaaa 1 njima jo bilo sisi Jano 403 ha U1 20f2t£ ovo fcitne površine* Ukoro polovina 45, od svih Utarloa pripada joč^u u 2a«td#*t a dobru trećinu 34f3$ na Suboiaa 1 šašavu 39,4 , & ^orl aatT^t tovršl 2Qf8£f Ljuboairu 2X,9č i Naročju 20t£ *

Vidi so da Jo Jote kulturo brdskih predjela* Apsolutno so sav pri&oa upotrebljava u ljudskoj ishrani 1 »a sprav-1 janje hl oba« a prženi Jočm kao nadomjestak kavo*

M j*dna prednost Jsdaa nad ostalim litarlosma Je njegovo r no doaorljevaaje to solJak brao dolasl do hljeba* U Dolini so žanje kako Jo vod spomenuto krajem mmja. Cako Jo laaj sunčan) ili početkom Juna, dok na Brdima i Zubolma feotva kasni u uporedjoaju m Dolinom sa 10-45 đmm9 a na

• ica •

lovr&l sa 7 dana« 31aaa od jefraa jo mnoga bolja aa

1 varana stoka nogo pšenična, sato m pri J« rata a Jo-lini posvećivali pa. nju« Pošilja rate saljak js iogao da aa^jsal 1 kg Ješma aa 1 kg pSenioe, jar su ječam otkup ji-vali u industrijske svrha, Od 10 - Sitnih površin* pripada Jedrna u GraniCmrevut ! ridvoroima, Trablnju, Vrpolju, gocvjedu 1 Mo stadima* a ispod 1€$ Čl-upi, Luntvi 1 aomiljaalma* Srasajsras Belina ima najmanje površina pod je-mom, jer se vide na upotrebljava u ljudskoj ishrani« Frlje rata sa takodjer i u Dolini upotrebljavao u probrani, jer ga Je seljak miješao sa kukuruzom sa hljeb, a kod nekih je bio 1 nadomjestak *a ri;u« U Gorici 1 Arelana ;ld Mosta ss ucpšto nije sijao te godino (popis od 1961)« Izravno, ovi podaci nam sluša višo Ilustracije radi, nego da mm pokala stvarnu sliku stanja uagcja žitarica u pokrajini« Jor koliko js jsdne godine, n«primjer u Dolini pt-.*lj;ins pšanias 111 Jo5ma ovlslće c tome, koliko je te- godine se-ljak imao aasijaaih površina pod ;ovrdea 1 kako Ja nmdjubric tu svoju njivu« Ako je njiva bila dobro nadjubrona pod povrćem, suši jade pisanicu, ako je njiva bila slabije nađjubro-na sasljade ječam, jer jedsm ns sahtljeva tako dobro nsdjubro-m aemlju kao pšenica* ftaravao od ovoga načina sijanja tih kultura Ima isusetaka, ali u većini slučajeva aOljaci ga aa dr&s«

iffenloa

Pod pOenlcom Je bilo a »sijano 377 ha ili 13,9 * Sitno površina« Hijstko gdje sesala* pfttos 1 krede se ismedju 2,0$ - 28,§£|, najviši postotak saumima u Zavod ju 26,5,^,

Brdima 28,4$, Arslanagid ^atu 2$,0£, frebijovima 1

ovjedu 23,1* odnosno 2c, o£* Sve ostale k*o. imaju i4ii prooenat od 20, a najmanja ja aastupljena u čičevu 2,e/, araaidarevu iostadima 6,2* 1 Zuboima 7,5/« tfptrodju-

judi ove podatke a* podaoima im god« 1936, u pokrajini ja bilo to godina aaeijane pod p&enioom 309 ha Sto je aa 32 ha viša«

Ifarod ovoga kraja, a naročito brdskih predjela,smatrao je pdeniou luksusoa i pieni5ni hljeb Jeo ae aamo u pras-nioima , dok je aa hljeb upotrebljavao jedan 1 kuktiruano brašno*

»li

BaS aauaima 110 ha Sitnih površina 111 HnjviJa ja

ima u Brdima i aausima 2a,Hitne površine, aatli u susjednoj Sagorl 19,2^ 1 tabuima 13,£akla, najviše ja gaje u brdskim predjelima 1 to no aamo sa potreba ishrana, ved al a u od ra&i koriste aa pokrivanje pojata - staja* Irov od r*fc£i aaše da izdrži 10 - godina 1 dobra je sa-ujona aa plo5u 1 ori j ep u aabadenia predjelima* Od 10 -ll^ iltne površina rafc sauaima u k*o* Ooriel, OrbaAlia, Arslanagld Mostu i Isovjedu, dok je u ostalim k*o* proaa-nat svuda manji od 6* U Zavedju 1 Jasenu te godina raft aa nije sijala*

Sarailfta i ova« Eausimmjv v«de pevršia* nego ral i to 172 ha 111 žitne pavršiaa* 3urailaa brdski aarod upotrebljava 1 sa ljudsku Isnranu 1 aa stoku* 0 Grbe. ima stutiAft skoro tredlmi 30,0;', do--. mi m druioa mjestu susjedna Brda aa 16,3^* Jasen 1 Oomajeva nam kata relativno

visoki prooeaat l'j$09 odmonno 14*4f*t Dol lm poknmuj© proeemmt ispod 10f a uopSto se nije nijala te go&iaa u Aralmnagid Starte* borici* Momtađimm* GraniSarovm* ^robinju i Površi* SmllM tem i najbolje hoktarst© griao-ee pramn drugim fitatioama* Dok na 1 hm poviflai pod p&emloom prinos imnosi 7 mto* rali 10*2* jolma 10* ovsa 7|T * dotle ae im 1 ha m&oijaaom amralleom dobije 12yl mte*

.-.ovrtmrako bilje

Fsvrtarako bilje »auai&a 7^6 hm ili 18/S ornatima površino* m od toga »amo krompir aauaiaa 513 hm ili 72^ povrt&rakih kultura« 1/4 avega krompln u pokrajini aa prolmvo&o u Subeiua (ta&o au najbolji ha pri nosi do 120 mtes^ h^) mat lm T.juboairu i ostalim brdskim krajevima* Brd tki jak pro-imvađo krompir kao aa aebo tako 1 aa trg* anta mofco 0» pokrajina s**ma sobe prehraniti sa kromplros** j odi no a izvanredno sušnim godinama krompir je potrebno uvomlti«

Ha^li ujeao dve vrsto krompivat rani i kasni* £ ui kromp ir se u Boliai sadi ks^jam januara ili početkom februara i to sasio po vrtovima* dok ao u polju sad: tek sajeaaoa aprila* Sndnj* ranog kromplra u brđaklm predjel ima po8i* nje tek podatkom siartm te ja u zakašnjenju u odmorni* na i'ollsai viio od mjoaoo dana* Orni luk* grah i kupio ma najvažnije tri povrtarsk© kultura, poslije kronpim« U jetko t*o o 3t.il paaulj sajedno m kufurumm* Jedino »a to moto primjetiti u Dolini* gdje ao aernlja navodnjava* dok u brdskim predjelima* muo ; sušo vrlo slabo rodi fccikvi* spolnom u^#ijmmjm* f Bol ini a« paji p»salj ma Mroga« koji ima tanke 1 duge mahuno i jnko je trajem m aubrovačkom

trgam vrata pasolja m M&S mašiti m sunou sliŠM kako so sušo amokve 1 iljive 1 gesto ao upotrebljava u mlMkoj ishrani dollnskog seljaka«

glave tis kupusom trebinjsfci trg snabdjevaju '&jubomiroi - jednom riječju brđefci seljak* tf Dolini so glavati kupus vrlo malo sadi jer tame no uspj^vm 4.&bro, ali fio veoma .gaji kaliforalski kupus, vrstu kupus-:* kojega au naši iasljenloi prenijeli Iz Ealifornije 1 koji uspjeva preko sijelo godino«

Isprike 1 porađaj s su kulture dolino, dok so t robiti j oki trg smbdjeva sa parada j som la ušte okolice, paprika so doprema lm doline Jteretvo t*j« la čapljine,

Jcrano bilja

i od krmnim biljem je J09 ha ili oranih nI h površina* Od krmnog bilja najviše se gaji lueerfca i crvena djetelina, mat im stočna repa 1 rrshoriea* Hia okollon Trmh 1-nja ima relativno dosta oraaldnih površina na kojima so gaji kmno bilje, fmko jo u k«o. troblnje ornai nih površina pod krmnim biljem, k«o« Pridvoroima Bihovima 1TS a u Meštarima dakle tamo fdje jo rasvijoao ml jedne atodarstvo 1 odakle se trebinjekl trg snabdjeva ali jokom« Brdsko k«o* manje gaja srtodno blljs, tako aa ^uboi.ia kmm bilje aaualma samo 2$, Ljubomir S^, Ootaasevo l^, Bruima & itd« Dolina mmrn m meie proisvesti sto .ine rano koliko je to potrebno, amfco kupu ja sijeno 1 djetelinu la sjeverne Hereegovine od g»t?«.

industrijsko frilje

Jadi m industrijska kultura u pokrajini Jo duhan 1 njscsu pripada aaas oranišaih povrdlna* Istina, da so prod rat 1938 god« pa 1 nakon oslobodjenja 1946, pokušavalo aa usgojom pamuka u t rabin j okom polja i reaultatl au bili dosta dobri, ali radi naaalntorasovanostl solJaka aa tu vratu industrijskog bilja, bojazni da nada rollti i «a-dostataka iskustva, prekinulo sa us&ojom, tako do jo duh^n ostao i dalja vodsda 1 Jedi rta industrijska kultura«

Tok 1 uspon kulturo duhana u pokrajini 1 Hercegovini mo&o so podijeliti m* 4 perioda«

1« iriod tursko vi atl, kada jo bila proizvodnja neorganizirana, to služila uglavnom sa podmirivanje vlasti-tih pot roba gojitelja

2« Period ^tro-.; '^pak* je ujedno 1 uspon kulture duhana, postao je monopol, bila Je orpanisovana prolavodnja, otkup 1 prodaja 1 podigle m duhanske stanloe i rasadnici« Gojltalji au imali sigurnog 1 stalnog kupea ito je pri-donjelo povećanju 1 stalnosti roisvodnje *

1« iglo J lara^dju dva rata kada se proiavo&nj* stabilizirala i provirila na brdske krajeva«

4« Poslijeratni period od 1945 dalja koji je obilježen kolebanjem u proisvodnjl, iako nije bilo nikakvih ograniaonja

o4)

uagoja od strane vlasti .

Navoju duhana su pri ionjeli, kako povoljna klima, svojstva

tla (topla tla, ar&flaa 1 dobro nadjubrena) toliko i oskudloa

oranl3nlh ovreina, koja je tjerala seljaka da ee bavi u»r;o-

6L>)

jt>m ova kultura ad kaje aa ao£e očekivati uapjeh «

Svakako Jo pridonijelo rasvoju i dlnjenloa to, $ta oko duhana mom rediti atarol 1 djaaa t»j. laobllje mđne ana-

, t

?otr*ba rudna snaga po 1 ha cijeni ae {svedeno an 10 sati rada po damu) kod ku uruaa 63, Sitariea 40, povrda 200, pamuka 117, dok kod dafeana zahtijeva 610 dnevnica da bi se ugojilo, obradile 1 posušila| zato su djeca 1 staral dobro doitU avukem us^ujaču. Obično se na 1 ha pua ,di 40.000 strukova, a prema podacima sd 1960 god« u pokra— j ini je bilo pod duhanom 32 ha 111 1,260.000 atruke** 6tJ, što i&nosi da bi trebalo aa prolavodaju na tolikih površinam 19*520 nadnicu. U k.o. avrš pod Aahanam Jc* bilo te godine 3,*$ oranicnih površina, lato t.liko u arbeelma, a naš to manjs 3,5,» u ^eovjedu* V ostalim k.o« prooenat se krede od 0,4^ u Vrpolju do 2,3^ u ilr^i^. ta godine uopšte nijaau sadili duhan u Poaaftevu, Gorial, ^ri-dvorcima, Koatadl&a, Trebinju, 2U*redju, Lastvl, Jaonnu, Aralanaglć octu i Oomll J&niaa* Dakle, seljak Dol las 1 nema vise interesa da duhan, Jer tu ie &e Isplati utro-

šiti toliko nadnioa 1 sato &ajl dru,^ kulture, lako Je la-melju dva rata gajio ovu kulturu«

U Dolini je tačko nadi radnika, djuoa aa viue ma sadržavaju kod kuda, ved idu u školu 1 sanate, a aadrug* nama in-tareaa da proiavodl duhan, jar traba im tCMse utrošiti mao-ga nadnioa pa je sato proizvodnja duhana u pokrajini ano-go opala. Bok je prije rata sijala trabinjaka opatima prolavodila oko UMU tona, 1961 god. u latim grmtiiao-ma (teritorijalnim) je otkupljeno 21 tona (abag bolesti plamenjača) a libi god. $3*000 kg, d*fcle tri putu aanje

as«?o laaodju dva rata* to Je natjerala dahanako prsduaada

"trebi LJac* da samo stvori jlantaina duvaalšt« koje ved

Ima 11 ha 1 koje de ubuduće »v- više proširivati *

{

V^no,-radare tyo

Gajenjo vinove lo&a ae a okolici ?rebinj* spominje već unaaad 1000 godina} biaantlnskl car šonetantia lorfiroga-aet i&vještava (po Krstiću), da eu Subrovd&ai imali avo-ja vinagnda u okolici Trabloja • Vinogradi u pokrajini lasmdju I-jttbonlra i Orjena uspjevaju m aaiasrakla višinam od 21^-mo mf to jest a dolini irebi&ajloe, < ovr&l 1 zubaca, a u manjoj mjeri aa brdima, t*j* sjeverno od Hi-šaaja, teatar* 1 Gljive 1 to »ime um c4rinu*

Vinogradarstvo kao privredne grana sani laaja, bila ja dobro rasvijea* početkom 20 stol« u Bihavl&a, LISavu, u*oJ okolini T robinja 1 Lastvi gdj« su vinogradi saualmall u mekim k*o* preko 1/4 obradive površina* rodici, koje aam dobi u katastarskom od jelenju u t robinju mm pokasuju pro saat vinogradarskih površina ad ukupne obradive povraims pa katastarskim op^tlnama*

HajvoĆs površine pod vlaagVadlaa polstkom 20 stal* bila su u uiSavu 124 ha, Bibovu 41 ha 1 aa te dvije k*o* otpala je taono polovina svih površina pod vinogradima* Suajednl Iridvorol, ^oataćl« trebinje 1 Gorica tvorili au kontinuirani vino/fadarski pojas, koji ae preko Aralana$id ioota na-slfutjaa aa vinogradara!?* poiru'Js lestve* Kida Ja AuillH« ugarska o'tupirala Ssrsagoviaa, njeni stradaj sol su tx*ljo-privredu Kapasill su u tastvl povoljna uslove (koje sat. ved navali u prirodnom dijelu) aa raavoj vino&radaratva

1 voćarstva t* aa 1894 sod* oanovnli voćarsko - vim^^rndar-Sku stani au pod naslovom "Ho *bst uad eiiib \uata: *,ion ksstva* as madatkoa podisanja i unapredjenje voćarstva i vinogradarstva aa području lestve i tada&njeg treblnjskog sreaa ♦ Nesumnjivo je, da su tadašnji osnlv^dl fttanloa aitlUl 1 na vinograde i draga elemente koji su ukaslvOi na aegadnest ttspje&aljeg kultivis^aja vinove lose 1 voda,

4

(ostali vinograda i smokeva)*

PJerdje Kratil navodi u knjiai "rroblematlka poljovrivrede donje Heraagovlaa" - *Dko I^stvs 1 Trobinja ja* aa daaas prid« da su krčevite strana i »nad imanja vlnagraditr&fcs stanice bila masadjene voćem u tolikoj mjeri, ia sa aa jednog m druge stablo moglo prelasiti tive do *randjelav%, a aa blvšecs Imanju i&aferbega Babovića lenad Lastve getovo na

i . J , i

najvećoj usvialni nalazi ae 1 danas jedna u kamenu l&gradjcoa ols^arm u koja j ja nekada spravljeno gre&dje**

Jh*ma pod ioima (V.V*u Lustvi), tadašnja stanica imala je 23,1 ha i>ovr61na pod vinogradima* tada ee u podrumu stanice imlamlla vrlini on se svom tadašnjem potrebnem aj r^saom (račna prasa, muljala, pmntsri&:stor, filtar, ^aparivad as pnnje b*Sva, kasan aa pečenje rakije 1 dr*)* Interesantno ja, da se od tadašnjih sgrada u * osjedu današnja «t vtice cilase vrioniem, podrum 1 dvije stameena agrade koje narod i danas aaslva "madjarske a$rade** Staaloa je ra pol igala 1 jednim mlkroskopaa sa istraživanje usro alka bolesti i Šteto;ina, te Jednom kompletnom garniturom sa pript iajudia aparatima aa ispitivanje vina 1 Sira* fadaitaje vinara sorta bile su orl.lentiamne m asrte sjemi^nili kr^Jevm 1 to«

Bijele «iortof bijeli burina©« 3,20 ha, aoleni silvanao

aoaol 1,0, lokalne aorte 0,30, galsdutt* 0,20,

novo uvedeno sfctlno aorto 0,20 ha«

Orna aorte i koraenent 2 ha, portu/pisano plwi 1,20, aliohaaato b^nohet 1,30, skadarka ),aOt johova ranaa 0t10 1 ar&on 0,30 ha - ukupno 29,1 ha

0 atanlol jo bio Internat sa 12 uSanika koji su se obu-davali u voćarstvu i vinogradarstvu m tro^adi^nj^i kitrou*

ažurni je so da jo Austrija, osnivajući voćarsko - viau^ra-daraicu stuaicu u Laetvl, koja jo inače bila u graničnom

području prama Crnoj Oorl, lutala odrodjeau političku ten-donolju da pridobije naklonost stanovništva* No upuštajući so pobliže u ove šio t ive tadašnje vikati, mofce se reći, da jo tadašnja orijentacija uaapredjonja voćarstva i vinogradarstva bila positlvna* Uspjeh gospodarenja atomima ima so pripisati 1 Binjonicl da jo ustrlja imala stacionirano vojno Jedialoe u Trobinju i Lastvi kojo su snabdjovals sta-

ni mi stočnim djubrifm 1 tako odrt ili plodnost MHJtStfe Godino 1919 stanici je prestala m radom i vinogradi su ra&djeljoni mjoitamlma fcastve* flasgradl Gorloe n.ilaso so u ^odnoiju Lsotara ismudju sela Togijivija 1 Gorico na prisoj noj strani, a u i-olju aa&tupljeai ou u manjoj mjeri nasuprot vinogradima u ihovu, čičevu, f ridvorci^a, Kootačlma i Zasadu, gdje mi so nalazili najvećim djelom u sstftoa polju, a manje u podnoSju Kl 13 an ja i fleša* fmmo, gdje aa aemljidts ml jo sigi« navodnjavati, vinogradi vu se

1,28 ha, rajnski rimi ing 2,0, sonlllon 1 sanvijpiou 2,30, žilavka 4,60, ballnt 1, bijsla 1 crvom plemenka 1,40, mu&kat

gajili u polJuf jer je ta kultura najrentabilnija na posu&Ju«

Prlja nago što Ja lsvsdon katastar koji naa pokasuje tašmi sliku stanja u poljoprivredi ia 1906 godine, tmmo 1 dama vidnih trsgovm u 4oetaćkom, Sksadskom i Pri dvaraStaa polju da su vinogradi dostisall do na 100 « do a&ae frebišnjleo, a da su površino pod ostalla kulturama bila us 8ta.au rijeku, radi lakdsg navodnjavanja*

Ma i oljskim povralasaa, gdjs su ss sadili vinogrt»4if ujedno bi se* sadile 1 smokve da ne bi metalo losi 1 to uglavnom na rubovima vinograda« Kada su ss vinogradi loSeli krSiti 1 prepuštati mjesto drugim kulturama, ataokve su ostala jer su rsntabilna kultura 1 nijseu smetala drugim usjevima« Baroka naglog nasadovaaja vinogradarstva ismedju dva rata9 a naročito u k«o« Trebi nje kojoj pripada Sasad i k«o« Mosta-dima 1 aomlljanima (kao eto se vidi is ta&elo), treba tratiti u malom posjeda, oboljslostl loss 1 preorijentaciji gajenja sitnog laka "arpad&ika% Prsma pod&olma lm katastra trebinja, god« 1921 u Zasada, ?ridvorelma, ^ostaćima i Oo-miljaalma na mali poajsd od 0,5 - 2 ha poljoprivrednih površina otpalo je 60,9* (190 vi snlka), a taft * to vrijsms podali su se produ&avati kanali sa navodnjavanja aa obje strano rljsks freblšajlee prema podnožju brda Klicanja 1 Huma« Uvidjevši, da losa ae mote dati toliko prihoda na ovrSi-nama koje se navodnjavaju , koliko može dati sitni luk »arpad&lk", (odnoa u prinosu kada ss unovčio bio js 4tl u korist luka) seljak Ja oboljelu losu od peronosporo počeo kršiti i prepuštati iskreno semljiite prvenstveno toj kulturi 1 povrdu«

• ULI -

Možemo aapmsitl da js vinogradarstvo ornim L

Godino 1940 u 115svu je bile skoro trodina svih vinograda pokrajine H*8£* a u Bihovlma 13,T-, Sto lanom afcu; a polovi« svih vinograda ove pokrajino«

to ae tu održalo vinogradarstvo uprkos bolesti vinova lose od peronosporo, koja je 1 ova dva naselja sahvatUa 1912 god«?

Vinogradi Blhova 1 Člčova aalase ao a ravnlel polja i ta kultura jo bila najrentabilnija na aooljldtu koja ao nljo navodnjavalo« Iako jo idealna rmvnioa 1 sa drugo kulture* one nijeau gaj eno radi sušo* jer tadašnje napravo aa navodnjavanja nijemi bilo tolikog kapmelteta* da bi aaiovoljl-lo potrebo Mlvarsko& 1 31hovo& polja« famo ja aoljak ia-krdivSl stari vinograd ili oboljeli dokot* na Istom mjestu aaaadio novi vinograd* a bolsanl dokot aamljenio »testisa«

V I • ™ '. -

famo gdje jo saandjon ml *di vinograd dok ne bi on počeo da-

vkm ni* Mig m ft i feMrt m I flMHi i MMMMi Mil ■

posuiju uapjova dobro« Sajenje bostana immedju dokota mladog vinograda traje i rodinoj prinos bostana po 1 ha

jo §«000 - 6«030 kg* te ao itekako isplatilo njegovo gajenje* jer mu js oljema na trgu aa malenkost niža od ^roEdja*

a u najviše slučajeva akoro Ista«

Godino 19&1 oijena boatana trn treblnjakom trgu kratala ma

od bO^LOO dinara* m grozdje od 70-100 dinara«(Podatke m prinos bostana i oljenu vidio na llou mjesta)«

Obnovom oboljelih čokata 111 cijelog vinograda uspjelo ao održati vinogradarstvo u ovo dvije k.o* iamedju dva rata* Seljak jo bio prlolljon da tamo odr&ava vinogradarstvo kao primarna granu saniranja, jer jo bio u po-drodjonom položaju prema seljacima la obližnjih naselja u ravnici kojl su imali semlju 1 koja se mogla navodnjavati kao n*pr* u Pridvoroima, fasadu« iiostaćima pa donekle u Gomil jonskom polju« Seljak je sa aomljo koja so navodnjavala počeo ubirati plodovo ved početkom aprila, kao n«pr« ml idi luk9 spanad, rotkvicu le teko redoi do eoptembrsi pritioio bi novao u ku<5uy bilo la predajo nm troblnjskom ili dubrovačkom trgu« naprotiv, seljak la Cilevt* i Bikova počeo jo prodavati svoj prvi poljoprivredni prolavod tok u julu« bostan, amokve i /rroždjo* Sato jo seljak is ova dva naselja bio u siubijem položaju od svojih susjeda 1 morao so lntonsivno te*viti vinogradarstvom, da bi na Jesen prodajom grošdja 111 vi nm podmirio potrobe svog doma*

£ 13 ovijani 1 Bihovljnnl l&ali su svojo stalno Rupce, bilo da bi prodavali groddje 111 vino« Vino su prodavali seljacima sa žubaoa, jer iamedju dva rata lema nije sad J ona na £ubolma, a gro dje bi kupovni obodno susjedni Bollnjani koji su nekada imali vinograde pa su lm ostali podrumi 1 sudovi| takva domaćinstva kupila bi toliko grmldjm da bi spravili dovoljno vina aa svoje potrebe preko cijele godine* (Anketirajući svakoga podobno u fasadu, Mostodimm, Pri dvorcima koliko Jo groMja kudilo od ^icovljmnm i Blhovljana; od 19 amko-

tiranih 16 lh je kupilo 103 kg grofcdja po Slanu porodio«, dvojioa po 150 kg po Slami, jodna 200 kg, lako ima smo 2 porodična Slana u domaćinstvu« Presjek ja lanoaia 4 dlana po do&aćlnstvu)«

fafco tu Živ© Muslimani, a trjora * mi ja doavoljavala da uživaju alkohol, oni nljssu spravljali vina, asga au prodavali grošdje baš ovim pomenutia kršdaaskia porodica-ma kojs m nakaga imale vinograda pa su ih napustili«

Površina pod vinogradima od 17 ha ili 44č bila Je vlasništvo 1940 god« Muslimana u Blhovlma, a u člčsvu 36 ha ili 34,0>« Muslimani su prodavali groidje 1 svojim ssljanlma krcanima ili trgovoiaa u Treblnju« U lestvi i Župi, lamvdju dva rata, proosnat vinograda ao povedao na radun ostalih obradivih površina, uporedjujudi ga a stanjsm la rMml)®8. stara tradloija, pogodni klimatski 1 pedološki nalovi, (navsdsni u prirodnom dijelu) blialna trga u t robinju 1 dobre Siobrtdajae veae do trsa (šeljesnidka 1 makadamska oesta) sva js to utloalo da vinogradarstva u taatvi na propadne, ved naprotiv da sa jod bolje raavlje, u odnosu na druga naselja«

Oboljelu losu od peronospora Lastvanl sa saaljenjali kale-mom na otpornu amerikansku podloga, te tako e<*3uv®ll 1 unapredill vinogradarstvo ovoga kraja« Preko 90$ prois-vodnja gro&dja pretvoreno je u vino, jer je laatvanaka žilavka jadnakovredaa mostarskoj i bila js Oaddena kao dobra kapi j i oa na bačkom dvoru (podatak od proiavodjača Lastve)«

Drugi svjetski rat bio ja pomaaa aa vinogradarstva u ovoj pokrajini* Srpski livalj is Dolino a podatka akupiolje »ono Ja radi ustaških pokolja adlasltl a sbjegove i napuštati svoja imanja i vlaogr-uJi aa aijesu regali, ni kopali« a u*tani2ka L%stva abo& stalnih borbi aa okupatorom ni Ja magla takodjsr da lb obradjuje« Pojadlnal koji bi Ih mog* 11 ebradjlv&tl, abog nedostatka djubrlva, sumpora 1 plavog kamama, ni j asu mo&li da ih doradu aa puni rod*

Odmah poslijo osiobodJenja, krnjem 1945* god« osnov ina je vadarako - vinogradarska stanlsa u Last vi od at rana tada&njeg ministarstva poljoprivredo i stočarstva Uli BIH sa aadatkom un^predjlvtnja voćarstva 1 vinogradarstva* Osnovana je na akapropirtsanom 1 arondiraaoa aealji&tu u dljem su ae aklopu lamedju ostalog nalaaila i aa XJišta nekadašnje atanioe ls vremena austrougarske monarhija*

šako ae radilo o jako sapu*tenom aemljletu koje godinama nije bilo obradjlvaae, samijišta koja su ae najvedim dijelom nalaaila m etralm padinama okolnih brijekova, kulti-vimnj® 1 proisvodnja kulturi na ovim semljl&tima, prot-stavijala je pionirski aadatak« Haremito se ao£a istadl pri vod jenja strmih terena kulturi vodnjaka i vinograda, tim prlja što m ove gr^na poljoprivredna prolavodnje bila potpuno napuštene u području Lastva 1 T robinja, lako su prirodni ualovl proisvodnje bili poldni aa rasvoj tih grana« Sa to i eamlm svojih postoj a nj am, vodaj <©1 1 vinogradi stanic t u Las t vi, izmedju ostalog treba da ufca.ru aa to, di ja voćarstvo i vinogradarstvo u ovim krajevima ae aamo moguda, nago da ja preorljontloija na ove rane poljaprlvrada

ekonomski ejelizhodna« Da bi so jedna o veka ovljMtael-ja mogla naviti i da bi joj ao u pogledu lahora, vrata i oortiseata d%o ieljani pravac, staaiee Je sorala prt tupiti proizvodnji vodao - 1osmog sadnog materijala« \1mp-al semljišnl fondi stanise isnosi 478 ha, od dega m obradive površine otpada 63,4 tm 11 i 13,l£« fa vodajake 1 vi nagrade koji su avl So jednog poSignuti poslije 1945» god« otpadaš na vinograde m rasadnloima 31 ha i m vodnjake 16,4 ha« Kako ee vidi, na vodnjake i vinograde otpada najveći dio obradirih površina atanioe oko 71,4««

vod arstvu 1

daritvu stanica u Lastvi pratetavlja najvodo soeijalietld-ko ga&dinstvo a Hercegovini«

koliko je u&lnjeno od oslobodJenja do 4mmm m unapredjenje viaegradarstvm neka na& pokalo elljedeSa tablica (vidi tabl« > )« Kao dto ee vidi urad j eno Je mnogo« ti rubrici pod starim vinogradima radmasfto ono &ojl su poe*djaai poslije 1945 god« a nljesu stariji od 4 godine«

Seljanka ma.? ruga u Arandjelovu, aernljoradnidka madru-

ga u Lastvi 1 vodarsko vinarska atanioa ujedinjuju as 1360 god« u jedrni cjelinu aa istim ciljam unnprodjenja vodarstva i vinarstva«

Sistem sitnog gesđiaatva nije u stanju de mna;>redl niti ji$anu grami djelatnosti pa nI vinogradarstvo« Bok su u Lastvi odmah poslije oalobodjsaja osnovane 3 sadru^s, u trebinjskom polju aljcemo imali ni jedne smdrugs takvog tipa, k Ja bi aaapredila te vrste pol joprlvrodns

djelatnosti«

sitnom posjedu u Dfeivarskom i Bihovskom polju kao 1 u Sorioi, ara tko ja vukao aa svoju stranu« 9a malom po-a j odu sadila su as rasi 131 to vrsta lose, dok ulja prlja 7 godina somljoradnlčka aadruga u f robinju podala aa avcjlm utloajem 1 atrodnj^olma da pridobiva narod dobrovoljnim priotupanjsm u aadru&u, uvldjajućl koristi ad socijalističkog gospodarenja u poljoprivredi« taka do do kraja 1962 god« semljoradaiSka aadruga u Treoinju imati u avom posjedu 90> obradivih ovr^ina u Trebi nj skoa polju koja aa navodnjava« U pogledu vinogradarstva učinila Ja mnogo tako, da je voćarsko vlnaraka aadruga u La-stvl - prijašnja stanica - sasadlla ved inom vinske aorte grošdja, dok je sami joradalđka zadruga u Trebinju sa-aaHla u Mivmru, Bihovima 1 1 okrom polju ve inom stalna sorto grsždja« Vinogradarska prolavodnja u Laetvi pretežno je orijentlaana na domaća odnosno hercegovačke vlnake sorte«

Haime, toreni po svom položaju 1 ekspoziciji, te klimatskim uslovima bolje odgovaraju ua^oju kvalitetnih aorti 1 to poglavito kllellh, nago po usgoju stolnog greCdja«

•Afus *U* 1«443 859

*Uuakat Hamburg* 5.J16 3.522

%iua*Baa*i Saederevka* 8*84$ 2*106

"Saoderevfca* 6« 369 3*408

Mwsala bijela i arvsaa* 28*230 16*924

žilavka- 30*253 17.330

"Hamburg portugalac" 6*790 2*358

žilavka lastvanka" 30*922 18*74^

Skupna Laatva 118*766 65«252

» . ..

gor',*- : uao broj Sotota

* llavka* 97»566 67*262 »ataliag* skadarka 1

sasd.« 10.9Č7 7.630

"Iftftja podloga« 21*61$ 18.334

ts as dni k 33.302 15.4a

:kupao Brošlao 164.690 108.707

ilavka krko^ijo* 18.300 5.400

** ilavka karsaol it enaka * 2.925 2«02£

Haoadriik 4.741 2.484

Okopao IJšdo 25.966 9.915

U Staroj t'-istvl, Broiiiaasta i t?§d* apsolutno proovladjujo vinska sorta losa žilavko, bilo to dorado laotvmnsko Hi drugo. Godine 196 la ovih vinograda 100 kg groldja dalo jo 60 litara vina i 4f5 litara rakijo, fo isto godim u oljoloj Lantvi jo proisvodono 307 ato« groCdj i, od doga jo u vino protvorano 259 ato. ill č4#3;H * 4t ato* proda to jo kao uAno grož&jo*

Proma najnovijim podaoiaa la olaborata assal j ©rudniška aaitru^o froblnjo aa unaprodjonjo vinogradaratva (olobo-rat o uoaprodjonju vinogradarstva £*a. u Trobinju* a: ivaru 1 *iokro» polju} do kraja 1962 god« bids poa .4 j onih novih vinograda m površini od 30 ha i tot

"Bognl prlauaa* 45.670 dokota

-Kardinala'* 4£.670 *

Muškat «haab.11 45.870 *

"Afua All-a« 45.870 -

m

aodorovko* 45.fr70 *

ttkupno 229.350 dokota

proisvodnja grozdja blde stolna 1 nede se ništa pretvarati u vino. likalno tr&lšte je Treblnje« koje je od plantažnih vinograda udaljeno 6 ka 1 ono mo£e koosumira-ti do sta velike kol 15 ino gro&dja« jer grad aa blišom okolicom laa oko 9*000 stanovnika« ako us to dodamo 1 vojni /^iraiaea, te oko 1*000 radnika koji de aa sapo si iti aa lagradnjl hidrocentrale aa trebi*njioi, stolno raidje da imati dobru prodaju*

Blls^at koja je od Treblnja udaljena oko 30 km t tik od jer je dobro tržišta« jer ae tamo ne aagajft vinova losa*

Himtš je jak industrijski aeatar« grad koji do sa raa-vijatl« ujedno 1 tr&Uta na koje aa mora računati 1 gdjs aa mogu plasirati velike kollšlne graMja*

Dubrovačka rivijera aa domaćim 1 stranim turistima ta-kodjer je dobro tr&l&te« a gro&dje i© iConavla m mofa mu konkurlaatl jer je vinske sorte« Vinogradi u Corlal 1 ispod litara tfikodjer su svi stolne sorte*

Vinova loaa a ovoj pokrajini gaji se nn 4 aačiaat

1) plantažno gajenje

2) gajenje na taraaama

3) gajenja na krčevinama

4) gajenje us odrimi (brajdu)*

Hafflt^no fiftjenjo Je a otupljeno na ravala površinama Treblnjakog polja« na idealnoj ravnici sa Alroklm raaaa-koa sadnje* Zemljište pod vino.^r idlma obr ijuje sa na ssvrsasnl nadim tako« da sa Okopavanje vr&i aaiiaaa 1 spregom« prskanje aa suvremenim aaolnsklm prskalicama«

što isiskuje mio radno snage« Plantaža! vinoi^mdi, vlasništvo su msmljoredmiško aadruge u Trebinju*

Im žubolmm do sada nije uspjevala vinova losa 1 tok posli-Jo oslobodjenja sasmdjena jo vinovom losom površina od 1 hm u Žubačkom polju na nadm* visini 667 m ismodju unje Glavice 1 Ograda* Pokuaaj jo usploi grozdje normalno dosrlje ali aato berba kasni aa dana (u odnosu na frobinjsko polja gdje padinjo 10*septembra)* Vinogradi u tmmtvi su u posjedu voćarsko - vinarske sadroge Pastva, a naimao so nm terasama* Vinogradi u tJddu imaju ekspoziciju prema jugu, vodi dio ima blag nagib od 6 - 9 stepeni, dok površina od 0,22 ha Ima nagib od 16 - 25 stepeni, a smdmormka visi« na im jo 310 - 320 su

'Uajedne Sroiilno su ispresjeoane uvalama koje so pružaju u pravcu istok - sapad« Oblici su nastali erommim djelovanjem vodo« Oko 50,4 aemljidta Ima jugozapadnu okspoalolju, 30£ jušna a 20£ sjevernu« ^oren se&ljlSta sapadno ekspoai-oljo Ima nagib 10 - 15 stepeni, m sjeverno 1 jufnm ekspozicije l$-25 stepeni* Tlo sa sitnom strukturom jo jako erodirano* Odmah u početku sadnjo 1946 god« učinjen jo propust Sto so ni jesu ujedno 1 podlaalo tor**eo, ali je taj propast ke smije ispravljen*

Vino radi staro Lastvo podignuti su 1950 god« mm momljlštu gdje su nekada bili tfcsv* *oarski vinogradi11 bivao Austro-Ifsrsks voćarsko vinarsko stanioo* X ovdje je trebalo da so teren taraslra prilikom sadnjo i bi bila dams ntisgnds» na spretna obrnda vinograda« vrijeme Austrije donekle su podignute teraso, koje mm uglavnom bile formirano prema

ia&tfm&Joao* putu koji je prolaslo krom vinograd u obliku serpentina* gdje mi isgradjem& solidne podalde« Ovdje m podignuti 1 odvodni kanali od tvrdog kamena 1 sprovedeni nla brdo od vrha do dm vinograda« Zemljište 1om mrib od 6 — M stepeni«

Ekspoalelja jo juina9 a nadaorak-» visina od 320 - 430 a« Vinograde na terasama erećesao u podnožju Klicanja i Pavr-&i9all u jako manjoj mjeri« Gajenje vinove lose n* krvavi* nama »aatupljeno jo u Tvrdošima« Dooal instva9 koja ne m j u dovoljno obrulivih površina (u nas Iju Tvrdo&i od 20 do-maćlmit&va* 16 dommdiamtvm su vlasnici obradivih povraiiu do 1 hm* 1 do^lnmtvo 1*5 hm 1 1 đomudinstvo 2*5 hm) krše u najbližoj o&olioi* oko kuda* madju stijenama 1 ni to Krčevinu smde lomu« Rokada je kr8svinu prealro^ašna ma aeoljosi* za to ju im potrobnr> donositi m strane« Had oko krčevi a je te* mk* aahtljovm mnogo f laičkog nabora, ali ao isplati«

Imamo primjera da je aamo jedan aeljak u fvrdoiimu (Dušan • opović) posadio m ovaj nadi n 3 hilj« S oko t a lome prijo 4 godino 1 to da mu donoolti toliko prihoda kao mm 4 ha semlje koja ae navodnjava* Kad loam stupi n* puni rod9 on de prolaveati prema srednjoj proojeni vagon gro&dja. 0a je-nje lome na krSevlmrna raslikujo se od gajenja lome nm terasama 1 rmvnioi« toma m krčevinama ostavlja da pumi po stijeni ako je krčevina udaljena nekoliko metarm jedna od drugo« »a takvim je lamama grofcdje mjdeblje i najsladje* Jer loma iam laobilje toploto kmko od. direktnog sagrljava-njm tako i od stljena9 a uJ©ino i?aa dovoljno vlago jer je momlja lamodja stijena duboko amatldonm i nije islolenm

sunou« Ako au krSevine jadn^ do drugo, tada m loaa vsšs na kolo« 111 u obliku odrine« Sajenje lose u z oiriau sa-otupljeno je u Brdima, (kojeg katastar nije laftrasmo) gdje prirodni uslovl aa intenzivno vinogradarstvo ni mi povoljni radi velikih nadmoraklh visina 1 ničih temperatura« Taj aa51n gajenja je jed.ni na Brdima sli ga takodje* sredama i u d-u/rim vinorodnim naseljima skoro ispred svake kuda« Um primer, u selu Trsbijovlaa koje se nalazi iamadju Leo-tura 1 Ljubomira, aemljoradnik Hada Tasovao aa svojo odri« as ispred kuda svake godina proiaveda ooa >00 kg grofcdja 1 svega pretvori u vino i ima dovoljno vina aa ovoju 4 ftlamsku porodicu preko sijala godina* Isti način gajenja s istupljsn ja 1 u Ljuboalru, gdje mi nekada bili vinogrudi do vtno^d. >«*> narodi »uj, to^ « «0« putopl« 7°>, tmmS ta~io vinogradu potpuno isde^li, a plaaatfl dokumenata o umroolma iadesavanja mamama«

2*pltademo ae, koliko ja potrebno radna aaage aa uspješno gajenje vinograda i odakle je dobiti?

1 oalužldu se normativom se .1 joradnl Ske aadru^e n Trebinju, o broju potrebnih radnih dana sa 1 ha vinograda«

M j a a a e i

jaiufeb.marttapr.maj, juni,jtali av^«&ep*okt«

dubok o oranja <* ~ J§ «» ~ ~

plitko kopi-

^^ ^^ ^^ ^^ 3® m jMt

H—liani«

fmlM|»

prstamje - • -•Hi 0 g ~ -« ~ «> 32 djttbr*s»je - IT • - J 10 10 10 • • • • 52 • - • «* • * 2

j an«irebr. mart, april,maj,juni,Juli,avi£»sept»akt.ii0v.ded. no

borba 1

prenos - - ~ - • • * « S3 # • • )j 9vm»

djubrlva -6 - • - - 6

pobiranj©

kolaaa - -18 - - - - - - - - - 18

ukupno - 23 86 - 13 51 20 18 53 - - - 264

lako se do a*da nalasi u aooijaliatiSkoa sektor. 116 hm vinograda ili 90* ©d svih, trebalo bi 30.424 »idnlea Ut r.dnlh dana aa abmdjivanje vinograda u j odnosa ve^etaoi onou periodu. Radne snage je viže ne^a dovoljno.

Ako mamama n.pr« vlnogradarošco područje Last ve aa Granid mravom i Supom, gdje pv%mm papirnu at*novni$tva od 1953 god. ftlvi 782 aktivnih stanovnika* o,! tega ae bavi poljoprivredom, 111 filmova i aihova gdje se od 561 aktivnih at*nov-mki bavi poljoprivredom 345 ili vidimo da j® rudna snage više nego dovoljno.

Z s k I j u $ i k - viaagradarstva u pokrajini isoeđju LJubo-alra 1 Orjsna ima staru trailoiju i bila je važna privredna grana smnlmanja, kojoj bi u budude trebalo posvetiti posebnu palmju.

/

Poslije XI.svjetskog rata mno^o se učinilo na obnovi vinogradarstva, što ae može prlmjetltl ia isneseno&f a ta da ono iiftlvjetl dalji uspon kako a Lastvl t^ko 1 u ?r*b i ujakom polju, garantu je pate&edl laji plan mmapred jenja vi no ^radara tva u okolici Trebinja. PredvHJ^ »• mal^e, d s ć* se sisali ti Je3 50 hi s^ilJlSta aovtn vinogradima« Eaaall au n^odnjavanje V4nć su napravljeni u Hoataškom, Zasadskom, Friđvoradkom 1

fiISmkOB polju, gdjo do a« porod ostal Lh kultura aavod-njavati i vinograai i prinosi <5e biti mmgo rodi. Volika prednost Jo u toao Što Je nos tal o onih a«»21h poajoda pa Jo tako asih vinograda ova poinmjine u sooijallistiakom ooktoruf a vinogradi so obradjuju aa suvremeni način pod rukovodstvo* vinogradarskih stručnjaka«

J^jdna volika pr^nost Jo i u toao, Sto au površino pod novia vinogradima aisadjona s »tolala aartaSMi loa«*f a no vinskih kako je do nedavno bila praksa« Troblnjski, bl-lodkl i dubrovački trg kamuairado svu proisvodnfu, jor jo volika potražnja stolnia oortaaa grozdja«

ti pokrajini su oe ladvojila tri vinogradarska oontrai Lastva, Sorioa oa Fodgljlvljoa 1 i.okro polja« »s oviaa po-vri 1 naaa, odrod j onla aa vinograde proaa planu aadru^o, povodavaćs so površino i aa novica saaadaioiaa 1 stvarati aorto gro&dja koje najbolj o odgovaraju ovoa km ju«

1okušaj da ss usgajaju vinogradi 1 na Zubadko® polju jo uspio iako so do aada narod taao nijo aanlaao aa ovu granu poljopri vred as djelatnosti«

Vodarsty^

struktura, horizontalni 1 vertikalni rasporod voda

Ha razpored pojedinih vrata voda upi iva ju aa prvo& mjestu klimatski uslovi, koji mi no adrasill m i&oor voćaka kao i aa vertikalni i hori a ontalni rasajootaj« vod am ^oj psoiavodnjl od \rslanagid Mosta do PovrSi i o iaira saokva, u ! juhoairu i Žuboiaa šljiva i orah, a u Last vi trešnja 1 Al j Iva« tJ Last vi tak>djer us ssiokva, ali n» tako

dabra kao u -^rab laj sicom polju«

la literaturo je osnmto da smokva mo£e uspjevatl ako al-nlaalna temperatura ao prelama - 15aC 71 \ ali im** primjeru u tr&stvi gdje je saokva iadrfcala i nlie temperatura« U Lestvi ja 17«fevbru ra 1956* temperaturu i&nosila - 16°C 1 to je do aada na j vadi apsolutni sablljefeni alnimisa temperatura« te godina uska atabla smokve au osobna 1 s^eašl-la oe, a neka au u savjetnunim stranama ostala neoštećena* la posebllh i aaauHenih atabala naredne au godina opet ls-nikla mladica la korJana Sto Je anak da 1 temperatura od «&6°C ne uništi amokvu u kor jetrn« X*astva ja krajna granica smokva u Hercegovini, ali treba imati u vidu 4i ao ta graničnima u aeklm dr&avama nalael u hladnijim područjima nago d to je područja Lestve« (U jušnoj i ^v&jaarskoj i u dolini Hajna)«

Prema statistici as 196c gad* u cijeloj pokrajini bila Ja pod voćnjacima 65 ha i 71«923 atabala rodno vodka« (etatistički aavod opitlna ?rebinja)» Ra prvom mjestu au aiokvo aa 39♦?£# satir* ftljlve ea 15,2^, or si I2t2^t treftaje 10,5$, jabuke Cf9vlaaje 6,9#, dunje 2,9*, kruška 1,8£, kajaija 1,3- i braakva 0* 2$k«

Voda ja do li)6o god* aauaimalo vrlo malo obradive povrSioe iako su klimatski 1 pedola&al uslovi st& p,jedine vrsts voda vide nego povoljni« Hedovaljnost obr .div« površina, naročito oranice, utjecala Ja na dl tavu poljoprivrednu ekonomiku ove kraška oblasti« Saobraaao tim tpscifidnim u slovima, poljoprivreda aa modna lsdiferenolr^a, tako da oranica slu&e aa kulture aa ljudsku ishranu) vlažni-ja se 1 j ista koja se m magu pretvoriti u ormUee daju

sijano »s* »lasku ishranu stoka« a prostorna golijeti aa ishrana kosa« ovaca i povedi« Eod takve ekonomike« aalc je površina ostalo aa vodke, koje uglavnom aahtljevmju bolja oranice«

X ekst^naivno stočarstvo negativno je uticalo na r.avoj voćarstva« Jedna od osnovnih karakteristika stočarstva rm krasu je primitivne pašnjačke gospodarstvo« Ha same ft to je drmanje ovaca« a mro? 1 to kros vjekova bt^ ve&ano ssa prostrane golljstl« koma je hinila veliku šteta mlmdla voćnjacima i voćfcsm koje nijosra bile %m8%X$em £ivicom ili kamenom ogradoa« Time m inače oskudna omnidu^ i?ovr£lms još više vesane aa prcisvclnju žita« pa je *n voće ostalo jako malo prcetorsi« ipak pored svih aa^tlviih činjenica« koje sam naveo« mole aa roćl da je voćarstvo u ovoj pokrajini dobro raavijene« Voćke ae susreću po oranicama« vrtovima« livadama« vrtačama 1 oko kuća pa £ak 1 na Siatim kamenjarima«

Ing« Subić kaše 'i ^oglo bi ae reći da nam stepen »a-etupljenosti voćaka na obradivu površinu naše da posluži k%o Indikator veća^ i slabijeg preovladjiv^nju kraaa« dalje mvodi kmke u Bosni i Hercegovini gdje usna lcr&a« broj voćaka aa 1 ha obndlve povrdln* isnosi 13-35 voćaka« a u predjelu intenzivnog krta 0«09-2 a%jvlše%

Ako bi usporedili ove brojeve m broj em voćaka na 1 ha

obradive pavreiaa u pokrajini isstdju IJabomlrm i Orjeaa iiobill bi t *kvu sliku km dm se ne radi o tonikom predjelu« već predjelu sa dobro r♦svijfcnlm voćarstvom*

voćaka na 1 obradive iovr^ing

Aralanagić Mast 15 frrteft i 3 Trobi j ovo 3 ilhovo 42 Jasan 3«9 treblaja 28

Brda 2,9 Laetva 26 Vrpolje 10

čitavo 13 tjubomir Tt4 Eagora 4

Uoaa&evo 2f6 ^ocvjcdo 23 Sktvodje 5

Comlljani 16 Moatadi Narečje 2t5

Gorloa 36 Površ 7»5 Zubni 2o» 6

Cranlč&revo 17 i ridvorol 24 tupa 27

SCao što se vidi brdski krajevi toso što m Demašiivo* 3rdaf Grbedl, rrebijovo i Zagora imaja najmanja vedska mm 1/ha obradiva povr&lae« Ta au salata aajkrševitiji pr&ijoll u ovoj pokrajini ali ipak njihov prosjek jo vodi od prosjaka broja voćaka sta int^aaivnoju krasu u republici« Najviše vodakc Je u dolini freblšnjiee gdje je prost jok na ha obradive površine Jako veliki* kao &%o Je to u Arslansgll Postat Oeriei 3df frebinju 28* Mostsdlaa 1% a u Siho-va 5ak i 42 vodke m 1 ha obradive pevrSlaa, što Je vide od republičkog prosjeka nakmgke pokrajina«

0 Dolini jo mi j više smokava 1 one sauslmmju aajvedi prooenat svega voda« Taj proeeaat se krude od 72 u Arsl^m^id Mostu ao 92 u Blhovtt« Poljoprivrednik u Dolini proizvode toliko smoku vat sadevolji avoje potrebe 1 veliki viškovi ostaju sa prodaju« Glavni prod sjal trg smokava je frobinje, a takodjer Dubrovnik i 311 eda« rrebinjski trg ae može konzumirati sav prinos smokve, ssto poljoprivrednik prodaje ^okve u dlledm po vluis prodajala eljeasem, Jer smokvo u Bile^i ae uspijevaju* m ne dubrov&čkoa trgu veoma su traEone prve r*n* smofev* Mpet*wa5e - petrovlc«*« Ova pokrajina »istupi jem je um ffeallVltJUi vrstama «ao&avm kao Sto su *petrovads*f »susaHo©** *dašallOO*9 *fcl tpavlOO*f "orniea ili saassttiOa* 1 •slalom*« Prve po laju »crijevati podatkom Jula, a doba obiranja trnje mjeseo drna* mkon tih posluje saarljevatl emokva vrste *klapaviaa# Cl ja berba traje od polovine augusta do kr^jn, septembra« 2a trsta

smokva vrlo brao sazrijeva, ali so no mo&e sušiti kao ni "patrov-ado* Jer su prcvloe vodeno a i aa transport jako neprikladno* "Usipaviee* poajoduju u sobi vollkl £ dedera, ali nažalost voliks količino to vrsto smokava kod nekih poljoprivrednika propadaju. Jer ih sva no mo&s prodati aa trgu, a u bllslni imm tvoraioe aa proradu voda* Iako neki poljoprivrednici od te vrsto smokava po u rakiju da im smolevo m bi propalo ili spravljaju pekrnea ma ctomade potrebe, ostiju jod uvjek veliko količine ne iskorijene* Smokvo vrste "attSalloo", "sirnice* i "aeaorOieo* m m)n»t*~ tabilnijo* Ono su maloga ploda i mon* se suditi, nasuprot "petrovadem* i "klapavicama* Siji je plod voliti i voden, te so ne mo^u sušiti* *&lmloe* 1 "smmorSloo* sazrijevaju polovinom augusta, najbolja borba im je septembra, a na stablu ostaju do polovine novembra* Ima slučajev* da "aa-morCico* ostanu na stablu i do deoombra ako jo jesen ounča-ma* *£lmloe" i *samor61oe* sisrijevaju u tri "kola% Prvo *kolo* jo augusta i septembra 1 tada se obim ju aa mirenje 111 se pusto na stablu da ©e osuše na pola* *Urugo •kolo* je oktobarsko, dobro aa Jelo, dok t rede novembarmko nema vida u sebi dedera kolibo u prvom 1 drogom ali mi jod uvjek dobre aa spravljanje pekmeam* *21mics* 1 "ornioa* ima najvl-So u Bihovimm, ČiSevu 1 Go*ail janlmm gdje se proizvede naj-vide suhih smokava (u Bihovlma 6, Čievu,7 m ^omiljenima 5 mto), ali Ipak ovo je premalo prema kol 1 ini proizvedenih svi ježih smokava* Godimo 1961 u Blhovima se proisvelo 468 mto ovijenih smo kave svih vrati* 1 :«vu 492, ;>to iznosi da ah suho smokvo otpada na prve dvo k*o* n - to vi. u od 1 a u 0omiljelima oko 2^* Ovako stanje smekvarstm u pokrajini dobro anaju susjedi u Konavliaa i Dubrovačkoj .upi i oni su so opredjellll na proiavodnju suhih rokava, Jor dobro

mn*ju da js velika okmjlnl« trebalo bi masadltl Sto više aorti *am-mordloa" jer dobro uapj#vaju9 naime klimatsko pedološki malovl pogodni au aa nju« Smokva aabtjeva saloi 8eolje9 svugdje može da uspjeva 1 dovoljno js samo potisnuti granu u aemljm9 dati joj dovoljno vode u početku 1 m dvije godine vod može dmtl prve plodove«

Ako ae poalui imo podlima lm statlstidkog ur^da U« Trs-blnja aa 1961 god«t u dolini je bilo proizvedeno J7 vagona rokava 1 oijona im so to godina kretala po 40«- din aa kg) ni j s teftko iaradunatl da je na svakog poljoprivrednog stanovnika prihod od aaokavm lanoalo oko 4*000«- dln9 lako u Bolini m nijednog plaata&aog smokvlkm« Pojedin-ol 1 dama side nerentabilna aorta što je rssultmt msledjm i stare truUoije kao supr« aortu *klmpaviom* koja Je no-rontabllna9 a u budućnosti mogla bi biti najrentafell lja vrata ako bi ae otvorila mala tvornica aa preradu voća9 Jer kako asa vod racijo navellt t i smokva ima veliii pro-oonat Šećera u sobi«

Ha Dolinu otpada najveći broj stabala voda po Jednom poljoprivrednom otanovnlkuv a naj *anje na sjevernom tpudtt pokrajino u Brdimat £*y?erl i ^rbešlma gdje na jednog poljoprivrednog stanovnika dolami tek od ot9 do lt6 stabal i voda9 dok u Dolini dolaal od llt5 3o 36 stabala po pol joj rivn?d-noa stanovnika«

Prelaa is mmzti Dalioe u unutrašnjost, kako pre£a sjeverozapadu tako i prema ajeverdtatoku,po$u8uja naa osjetno smanjenje broja voćaka po poljoprivrednom stanovniku* 2adto ja tako anojo voo ika u dolini olje teško odgovoritif naime nama kud o koja no posjoiuje par stabala amokuvm, onim drugoga voća* H ikon smokve, drugo mjesto pripada trešnjama 1 višnjama, dok su kru&ke, jabuka 1 Sij Iv« to orasi veoma malo z otupljeni. U Lestvi su na prvom mjsstu trešnje 34£, sati:; slijede šljiva 31$, j abuke i višnje su kao poslednje*

0 Lastvl, Graničarevu 1 .upi, mali posjednik (do 2 Ha cjelokupna površine) proizvede 43 1 svih trešanja, đak je na Povrai obr.itno, tamo veliki posjednik (pr^ko 20 ha ojslo-kupne površine) proisvedo 66/ svih trešanja) isti je slučaj

1 sa šljivama tako da na malog posjednike u Lastvi otpadne 40}* proizvodnje, a na i ovrši m vol ikog 90,* prolsvod-nje svih dljiva*

Kraške aa gaja u manjoj mjeri naga aatalo vode* klimatski

su uslovl doduSo dobri ali sato ne odgovaraju podolodkl,

jer seslja u kojoj Ima vise od 10* kroda nije pogina aa

71)

gajenje ove vrsta voda Ipak se gaje n Janonu, Trebi-

jo vima 1 &uboima te ae tako ponekad trebinjskl trg snabdJeva kru#akama is f omsnutih krajeva ali ipak koli: ioaki oni na mogu aadovoljltl potrebe pokrajina, sato se kruška dopremaju la Bosne« Seljaol ^&aena i S?rebljova so žale, da se im kruška po inju sušiti poslije lo - Ih godina starosti, a da lnods imaju dobar rod 1 ukus*

Oraha se ^ j vise proisvede na brdskim predjelima (^ubolma,

2 i vod ju, Bomaševu, EareC ju 1 Grbovima) | or .h sa susrade

ponaj^eide oko fcuSs t jan*a sa gnojivo J

^trudnj ioi aa voda, uvdjevšl da bi ss kratka polja X*ju-boslr* 1 Zubaea mogla rentabilnije iskoristiti, a aga do sada, rjeilll sa da tamo podignu dva velika plantažna vodnjaka* ijedno bi se kod po<&3»**nja vodnjaka capcfilila 1 om suvišna radna snaga okolnih »ela tih polja« o se u LJubomiru pošeo podi sati plantažni vinjak u ukupnoj površini od 104 ha, od Sega na dleti vodnjak otpada 97 ha 1 toi površina pod Šljivama 66 ha i višnja maraska JI ha« En 66 ha poaadlde se 27*465 komada Šljiva, a na 31 Ha 15.000 komada višnje maraska« Sadml materijal b i .Ijlvu ja nabavljen is neokuženih rej ona sjeveroistočna Bonna, a vldnja maraaka i heroegovaSkih 1 dubrovačkih voćmit rasadnika« Iste je godina 1 na iiubciaa podignut vodnjak na 11 ha površina, a do kraja 1965 god, ta de ae površina prošlri-ti aa 200 ha« Šumsko amaljlšta, laaferane sc vodnjak* raakr-5eno je 1 ved sa sadi voda, a prodaja drva aa ovoga kompleksa laplatlde Investiolje. »ubadkom plantažno* vodnjaku aaaaditl da aa jabuka, šljivo i vlšaja. teše koli ina šljiva bi se sušile, t« potom prod tvale, a ostale lfataa aorta bi se isnoslle u svje-.ea stanju aa trs« Sv* količina višanja bi se prer^djivala kao sok od viianja, pulpa dok bi se jabuke prodavale u svje^sm stanju* Jlaaman šljiva i Jabuka je aagarsnter n na tržištu, jer se to voda do sadn doprema la Bosne.

tJJeđno m podizanjem voćnjaka mislilo so 1 na razvoj sto« darstva« Površino pod voće?® sasadilo bi sa kratila biljoa 1 okopi virn^aa p®i bi so prosječno moglo drmati godišnja i do 3^0 grla ataka« Prosjedao na 1 ha poljoprivreda* povr-sina, andruga do driati 1,4 uslovna ^rla. 3vu brigu oko unaprodjonja poljoprivredo na 2ubci»n preuzela jo isadrugat koja Jo raširila svoj koejlotea na 426 ha, te do od to^ ko^plekaa na šljivo otpasti ?0 ha, jabuke 50 ha, vi njo 30 ha, Jagodo $ ha, a&llno 10 1 dru^o vode 35 ha,

Šta su sve Subci pridobili i šta do pridobiti aa ovkviu naSinoa gospodarenja* nljo teško saklJuSlti, Prvo do aa S*>o*liti suviuna radna ana&a, a koliko jo t© radno snage potrebno amo aa plantažni vodnjak po 1 ha, noka sa* po-kaiu normativi zadruga*

.

jea»fefer»aart9<&pr*pajf juni, se;ekt.no*.deo# Ukupno

ftltuko okopa*

vftaj® 9 9

ljSae efcopsv*-

aje 4 6

sitasko prska*

aje 10 10

** T T 14

voća 3 10 12 2?

kr«a«aje 3 2

sftsdaajo vodeka 5 15

ak*»*o 5 15 2 13 12 10 12 9 5 33

Ako aaaaao u obzir da dan m ^ufcoi i a ju ukupno 2.30c a*aa**» nika, a od toga ou čisto poljoprivreda Sivi 1.074 stanovnika* u Ljubeairskoa polju aa oko eUU solima od 1,2«. 8 at iovaika pol« vlas jt £ istih poljoprivrednika - ra^u&io.i je £iate» Višak radno snaga do morati na- i zaposlenje u voćarskih ^adra-

Przmm ulttifljift podaoiat sadruge 1963 god*« oporedo aa podiaaajem vodajaka*poku&aćo m 1 aa razvojem pćalirstvm* Ono trna staru tradiciju u ovoj pokrajini« pa pored izobilja pm&m od vrijeska i kaduljo« ovijat vodnjaka d« pridonijeti boljoj pg al inoj paši.

Sto^rstvg

Stočarstvo jo bilo jedna od glavnih grana aantaanjn stani*« nidtva ova pokrajina« Još aa vrijeme sp**hi«skog aRT&rnog reklom« stool ee pridavala velika pa£nja« kako u brdskim« tako i nialnekim predjelima pokrajine* Prostrani pa*aj@ol na kram« iako aa oskudnom travom * živicom - pogodni su aa 1shrvam sitne stoke a naročito koma« koja ja a gmu liani ku Imala dosta hrane preko oljele godlnO*

Sve do II* svjetskog rata« kosa« ovea 1 konj bili su glavni hranitelji seljaka* Kesa u prvom redu kao i ovea sla 111 m seljaku aa ishranu« odjeću« obuću« djubrivo i podmirivanje njegovih potreba aa plaćanje poreaa i kupovine naair.ii-oa, kojih nije mogao pro issvesti * Od kos je dlake tks&v* *ko-streti*« saljael su tkali mšu od koje m pravili odjele i si make kapute« a od koš© su dobivali oputu aa opanka (do IX* svjet*rata većina aaeakag ataaoval&tva nosila je opanke)« od cvSJe vune se plela ćarape« puloveri tako« da je praktično kupio saae ko&uljtt* Bo II* svjot* rata Dolina je iaala uvijek više ovaoa nego kosa, dok Jo u brd-akta predjelima bilo obratno* Stodarenje u doba tanka vla-©ti razlikovalo se od atoaiaVMjm aa vrijeme Austrougarska* Ova pokrajina je imala svoje planin* m ©kolini Oacim 1 Zelen (tore* fu su bili veliki kotplakal sadmlh pažnjaka«

gdje se slobodno iž&oalla stoka Is južne Herce ovlne

na ljetnu Ispadu 1 miješala se sa crnogorskom stokom • Ta slobodna kretanja odražavala su se 1 u tom«; di su so nekad đrobnjael 1 bcnj&cl spuštali m svojim stadima u dolinu frebišnjiee gdje snijeg rijetko pada« Oranica nije bilo 1' stoka so slobodno krttalm temnim fcojife su bili najpogodniji aa ishranu (i si adu) ^«

2 rirodni uslovl prisiljavali eu stanovništvo da eo bavi stočarstvom, a ujedno u vesl sa oskudnim padavinama, ljetna do&om 1 na periodična putovanja u rasnim pravcima i oblicima prilagodjeaim lokalnim prilikama 1 navi.5 jama«

Jefto Dedi jer u knjiisi ^aroe^ovina" fiŠSi avojlh

prostranih prirodnih pašnjaka, planuo 2elei& Gora daj o

hmroegsffmdklm stooarima, hmajaoima 1 rudi sigurno

vrelo ishrane preko oljelog ljeta aa svu njihovu stoku« &*d mastmpo ljetno vrudi.no, krševiti i a j »lovi

ju^ao Hsroegovino ostanu ma mamo e&Sam* m&o

i bm vode« Stiommjom prirodnih okolnosti, posiljeni mu ut&aovaloi tih predjela, da proko ljeta tvmš* povoljno predjela sa ishranu stoke« Ead Ih pitate ođ k.&da -ono a toku na Solon Goru* obično odgovaraju« da nsiaa ovjoka koji pamti kada au ih počeli go*.iti, ali avi tvrle dm je to r^djeno od onih vremoan kada su se aamt i&lll u svoja današnja nasmija u S^ree^evimi*«

Pokrajina lamodju tjubomira 1 Orjeita nije bila u cjelini mahvmdsam sano ovim afttBsvski* v Tutanj i on. i rte ni i sjo-vemolstoSni dio pokrajino, Im^o j# planina na o^ramoi— ma Orjona i m Bijeloj flori i trimo mx cianid imali svojo

ljetne stanove 1 dobre pašnjake kojima su sa slutili 1 Lastvaai, iupljaai pa 1 IClobušani* Polasak im planine bio je obi:no podatkom juna* Hekollko porodici obično ja sdru: 11a sva ja stada 1 lsabralo domačina imadju sobe, obično onog koji ja laao svoj stan u planini, on ja ujedno 1 rasparedjlvaa svakidašnji poa*o. Ta udruživanje stoks u jedno stado svulo sa "aumjea* ili *smjea** Ha planinu sa vodila sva stoka kao n.pr* kosa, ovoo, valovi, krave, a kod kuda aa oatavlla samo krava 111 konj sa najnužnije potrebe domaćinstva u ishrani 1 vući« članovi "sum j eaa" plaćali au aa vaaku ovou 1/2 kg tmsla i 4 kg sira onoj poradio! koja je preuaela ovoe* Svaka porodica u "aumjesu* rasiiMto je obojila ovoa 1 kose, da su sa rasllkovale aadju drugim atadama* stoka as kretala ka planini državnim 1 atošolm p tovisia* Stolari ! ovrdl, sastajali bi sa na Dužima 1 lili državnim putom evo da Ušaka* 9a BraSla Bolu amatall bi aa aa atočarioa ^urna 1 preko Hrupjala aaobllaslll ?robinje, a kod Podgljivlja pridružili im aa at od ari is Mlvara 1 Blhova, odatle bi produžili državnim drumom do :oaka*

lafto JDsdljer u knjlsl "Heraegoviaa* navodit "Svi oni koji stanuju u selim* južno od Hllede, Maska 1 čspollos idu sjeverno prema Bllaćl atodnim putovima, a aa državnim drumom« Od 311 eće idu s J overoistaS aim putem da Prijevoja 1 Sulatlća preko Mafcssg Dola aa Flaaik (1096 m) 1 Korita, sjeverno od Kari ta »jaku državni drum iopo4 i obilje 01a-va (111$ ») 1 nastavlja put prjma Gumici, da od tlo nešto sjevorosapadao prodju na javni drum preko Oatadkag polja prema Avtovcu* Od Avtovca ide m javni« drumom us potok Vrbu da Čemerna, a odatle m gornje 1 donje »-->ro da mjesta

-us -

lepa&e« la ovom putu imaju tri "konaka* i tos prvi "konak" poviša Bileda, drugi povUe Gacka i treći čemerno i tako četvrti dam dolaae do ovojih koliba*«

Stada Brda, Trebijova i Zagore kretale au ao preko ljubom!« ra do Blleda atoSaim putem i aaatajsll au M sjevera* od Bllatfe aa atadlaa la doline frebiinjioe. Sa raaliku ad ovih koji au imali 3 konaka, otada !ovrdi 1 .ume imali au 4 konaka jer im ja put bio duil, prvi konak je bio ajeverno od Moaka. Ha planini aa oatajalo najdeddo do kraja septembra, no taj boravak u planini bio Ja nekada 1 kradi, nekada duši aavisno od padoviMfeag ralima* na aa planini ved u mjesta stalnog boraste« Ako je pala kida krajem aaptamta* 1 šamija bil i dovoljno namodena aa jesenje oranje, povratak aa planina bio bi raniji, kako bi aa na vrijeme mogla obaviti sjetva, Jer su volovi i konji bili aa oveama nm planini« Ako nije bilo padavina krajem septembra, stoka je ostajala na planini sve do prvih oktobaraklh kida u mjestu stalnog boravka« Po povratku m planino pojedini domaćini držali su stoku na livadama 1 orani sama tkav« *torlnama" napravljenim od letava« Svakih 4-6 dana premještali sa taj pokretni "tor* uzdul njiva 1 livade, dok trn bi nadjubrill ojelu površina« Pored *tora* bila jo i privreaara* koliba sa čobana koji čuva otoku od avljeri.

Osim ovih stalnih kretanja, bilo je 1 periodičnih kretanja aa manje rasdaljlne u pravcu sjever - jug« Kada m stoka dotjerala aa planina, a ne bi bilo dovoljno vode ni sa stoku ni sa ljude, tadta aa js stoka kretala aa vg.um t«j« prema Trebianjioi. Ovakva krt tanja obla no su trajala 10-11? dana u savianostl od padavina« ;im au sa napunile datraje aa

toliko vodo da jo bilo dovoljno ma otoku9 odaah oo krenulo nasad prema Rudam 1 aa predjelo simoke lapa&e«

3vSmrr«tvo 1 sajenja koma bila je najrazvijenija grana ato-Caratvm ove pokrajine*

Sama u pokrajini iamedju Ljuooulra 1 Orjena ima 25*150 ovaoaf dok je prilikom austrijskog poriaa (1695 god«) bilo 44« 6 >7 d to lanoal 46 manje« takodjer oo smanjio 1 broj ova rakih gamdlnstava« Od 2« 330 gaadinat&va aa ovcama koliko ih jo bilo prill om auatrljakog poplaa9 19 £1 god* blb Ih ja 1«329 što lanoal 43> aanje« Ha jedno gaa-dlnstvo aa ovcama 1 kosama prilikom prvog popisa pripadao

jo 51 brav (19 ovaca)t a prilikom aidnjeg popisa 16 ovaoa«

i ■1

tfcikle, smanjio ss 1 broj ovaoa kao 1 njihovih ui*&aja£a« H jvi^e ovaca po jednom ga&fiatvu ima k«o« Brdo (20)f mutim Vrpolje, Zmrea je i 2 a vod je s* 27 odnosno 26« tednik (27) ovaca po jednom gaadinstvu lakamujo u Dolini k«o« Soriea 1 l*istva« Ispod prosjeka su k«o« Jaaon« Goiil Jani, Sihovo, 5i3evo9 župa* ^rlđvorol 1 Trebinje, dok jo na fcubclma manje ovaca od prosjeka pokrajino (16)*

Koji su uzroci da je stodaratvo tako tt%% idova o u pokrajini? ivakako da je rat ostavio nm j vede posledico) t -4» su se ovoe nemilosrdno pljačkale, klala 1 uništavalo«

Toallje rata je gajenje koma bilo aabranjono a&konom9 a hercegovačka ovca najbolje jo asistirala u majodnioi aa oaom* Uaroagova&ka ovca kmda nema travo/ brsti kao kosa*

Fešto u pokrajini najviše reovliajuje §&unje, kasa ja lila prva 1 bratila i tako pripremila mjesto ovci do trave® IHaftfe toliko godina poslije sabrane đrftanja kosa, Žbunje 1 grm toliko sa se lspreplell, da na mo&e niti Sovjek prodi, a kamoli ovea, koja se ed^ah sapi ote međju žbunje«

Ta tako nasvana "tei* ne slui nikome § alko je ne sjs-81 i ne 5isti, jer je drvo tako slabo 1 tanko da se ss-1 jaku ne isplati sjedi 1 prodavati u frobinju jer ga niko ne bi ni kupio*

Baa^a je u Dolini teško naći čobana koji bi as posvetio tom poslu, jer ovoe trebaju nvjek biti pod nadaorom kako ne bi pravile Šteto, dok ee u brdskim predjelima mogu slobodno pustiti preko oljelog dana bes duvura« Omladina tedko prihvaća dobunski roaiv, radija lds u iridustri-

ks školo Ili se upuduje u sanate, te su sato ovoe propuštene m davanje starolma 1 ženama«,

:io;emo se aspitatl, dali je bio pravilan postupak da ss gajsnjs kosa ukine u svim krajevima nade snijet

Posnavsjudi dobro prilike ismedju tjuboalra 1 Orjena i j dnom provedena anketom medju aelj toima, dobio sam dvojaka mifiljsnja*

Dakle, kose ae nljsau cijele uništiti u onim brdskim predjelima, gdje ae drvo eksploatira smm ogrjev 1 jo nema mogućnosti Iskorištavanja površina sa uagoj tehničkog đrveta kao i tmmm gdje nsma ved ih orani Snih površina, jer kose prave veliku štetu ako m m pasi m nje«

Mišljenja seljaka m te a k*o* ovrš, Zagorif Trebi j ovu. Brdima, Zarašju, Zavodju i Orbešima postoje najidealni ji u si ovi aa uagaj pošto je vrlo malo orani£alh ovr^lna, a mnogo kraških galijeti i pašnjaka, k ji au idalani aa o« drSavanje koaa, a u aajednioi aa komama i oveo* Seljak naiae dobro sna aa eroslju i mm ae boriti protiv nje, pa eu a*mi prije rata iamedju aabe odredjivall mjesta tksv* "aabrana* gdje ae nije amjslo p eti i bratiti, da bi ee izdigao £ivi pokrivaš, kao a to je to slučaj m pa* dlnraa Leotara i Gljive* Keree^ovalkl seljak naviknut je na kos je meaa i loj u ishrani* Danes nema toliko ova-aa da bi mogao klati i podmiriti potrebe po mesu 1 masnoći, vad mora da saradjuje u Dolini u nsagrarnim granama djelatnosti aa Životne namlrnloe koje je aaa prija rata pro Urodio*

Ilustracija vadi, koliko Ja seljak tre&lo mesa u iohr ml prije rata 1 koliko danas, useo m-m anketu la aela i rbešl, Glavlmldi, frebljovo, Bio^r^l, Janjad, Zagora, Bal*rl, ljalaš 1 Jabuka* Ova sela prije rata imala au vi*e kosa m&o ovaoa 1 u ishrani narod je više upotrebljavao kom ja meso, nogo ovčje* U presjeku, domaćinstvo je klalo godišnja 7 koaa, 2-3 ovna, 3 jagnjeta 1 koslida* Za vrijeme teških oljskih rndova ostavili su kod kuda 1-2 koaa, jarlda 111 jagaja i tako podalrivsali potrebe po svježom mesu} na jesen su klali *p»0timu% osušili onoliko mesa koliko su aahtjevale potrobe do^dinstva*

Jusllnamafea porodlee viša aa klala koaa 1 ovaoa od )ON» šdansklh, jer ni jesu gojili svinja i u presjeku au klali 3 brav* više* Danas taj prosjek klanja lanosl 2-3 ovo«

kod kr&danskog at cuaovaiiltva, a 4 ovcc kod .snoliiaiinskog* Svježo aooo so aaalo upotrebljavalo a ishrani seljaka brdskih krajeva, Jer »a ovca kal Ju tok na jeson i aooo ao sadi i ostavlja aa aianlea, aato Je i potrošnja moaa a 1 ohrani brdsko* seljaka aanja ao&o prijo rata*

Pokušaj* da se gaji kosa pasao "sana* ili "aaadolka* kod aakih seljaka u brdakla predjoliaa Je propao, pošto jo ta pasma zahtjevnija od obično doaade pasao, koja jo prllagodjona kragkia pr djelima.

Govodarstvo

Govedarstvo poslije koaaraaja i ovd&ratva aauaimLo je dm^o mjesto.

'^Mft austrijakia podaataa 19.vj. ova grana. stoćamfva bila jo dobro raavljona 1 tada jo bilo u oljoloj pokra«* jlnl E#869 goveda ili 6t31>> sve stoko 1 na jodnog osjod-nika otpalo jo 3t6 glava goved j s aivlno«

Govedarstvo Jo bilo boljo razvijeno u brdski * predjeli-aa nogo u Dolini 1 m brdske predjelo ot^sdo jo preko glava govodjo šivine.

G ovo da na Brdlaa, -duboisa 1 ovroi laaju aa Irtpaoa pašnjake "zabraniu koji&a jo aoguda iapaoa preko ol~ J slog dana bos tobana« Svaki vlaonik zauljišta u brd-akin predjelima ima j odan koapleka sesal j Id ta koji jo ogradjon kaaonla sidoa ili Šivom ogrndoa 1 u koae jo pored pašnjaka 1 njegova najbolja šuaa. so volovi 1

teive puštaju olje}i dan mi slobodnu ispašu i u dana velikih vrudlna, vade ao ne pojila« Jfakon pojenja, goveda ae opet vtmti u "sabran" tamo 1 jreaodi tako da rokada volovi ostanu 1 po nekoliko dana na otvoreno«, a da aa na dovode u otalef la "sabrana" ialaae samo kada treba orati« ti "sabranu* se p&su 1 konji, dok ae kose i ovoe ni jesu tamo puštale«

Govedo u Dolini aa razliku od brdskih predjela najviša Vremena provedu u i tali« Dolinski seljak nama tako velikih kompleksa kao brdski, da bi ih mogao pretvoriti u "sabran" 1 da bi ispaša krava bila moguda bes šobama, aato postoji velika rasllka u pogleda Ishrane krave u Solini i Brdima«

Seljak Brda proisvodl mlijeko smo sa svoju porcdiou, dok Uolinjah proiavodl 1 aa sebe 1 sa trg, sato pridaje ishrani krava posebnu pašnju«

Kada se mladi kukurua bes klipa prorodju je na njivi, daje as obavesno kravama« A sav kontingent palja - mek i nj a koji aa dapmol n Treoinje aa lom etoke, otkupe taso Doli nj ani od Laatvs na istaku, da rvrdoša na aapađu 1 aato je,mliječnost dolinskih krava 2 do i puta voda od brdskih (brdske krava 100 - 400 1« dolinske 800 - 1«200 1«)«

U vri jama etodaraklh kretanja ia^edju 2 rata p igNI * j vemo j Hercegovini t.j. prema Selen Gori, goveda Brda i Povrdl idi a su aajo ino aa oveama 1 koaama na planina, a kod kude ae ostavila aamo jedna krava sa trebe domaćinstva po ali jata, dok Bollnjaai d jesu nikada davali krava na planinu, jer su bili svakodnevni snabdjevači gradskog naselja mlijekom«

-1*1 -

Po austrougarskim podnolma krajem 19*vj* u ovoj pokrajini proovladavala jo sitna stoka, kosa 1 ovoe* tada je bilo sa jedno ovaoa 1 kosa 106*756, 12 pat* vi4e ne^o krupne otoke«

Prema sadnjom popisu stoke 1961 god* u ovoj pokrajini jo bilo 7*860 glava govedje Uvine, Sto 1anosi 12$ manje nogo kod prvoft popisa* I ovaj put preovladava u pokrajini sitna stoka ali jo taj odnos aadn smanjen aa lt3,l, dok je kod prvog poplea stanje bilo 1 s 12 u korist sitno sto-ke» m 12 brava dolaallo je jedno rwede, dok dama na 3,1 ovou (brava) dolasl jedno govedo* Do toga je došlo, jer su kome aakonom uništeno*

Iako je Fovrš takoredl sastavni dio Belino, svoje su krave gonili na planinu aajedno »a sitnom stokom* Povrfe ja udajena od frobinja 10 km 1 proteže se jufcao od gsl£esnl3-ke pruge JPuEl - Volu jao pa do Dubrovačke lupo* Zbog udaljenosti od gradskog oentra, tako as nije otkupljivalo mlijeko, pm su aato ! ovršanl vodili kmvo na plani ma* Dvije godino prije II* ovjet* rata najbliža aala k*o* ovrdi kao n*pr* Duži 1 tjubovo, ormnlalrall su sabirni ocmtar aa mlijeko kod današnje po&te aa Dugima i mlijeko je proualmao večernji autobus m pruai koja apaja Dubrovnik aa Trabl-njom*

9.jetoiSa govedjo stoke na 1 ha obradive površine u oljeloj pokrajini je 1,07* Ispod prosjeka su k*o* Gorio« iridvorol (0,62), frobinje (0,6*), Wstva (0,69), Mihovo 1 bičeva (Ot65), Ijuhomir (0,64), Vrpolje i Saavjade (o,66) odnosno (1,01)*

Interesantno je da Js govedarstvo aas^đovalo toni tamo gdje M na bi nadali, a to jo u tjiibemiru 1 susjednom Vrpolju« tamo jo stošnl fond krupno stoko smanjon m preko 60$, a biu laaodju dva rata is tih je krajeva dolasllo najviše

stoke na prodaja u trini oentar Trebinje«

N i j ved a i^istoda krupne stoko na 1 ha obradivo površine jo u k«o« trebijovo (2,64), susjednim $rbe®lma (2,36), ^vodju (2,27) m u Dolini 1 kod Aral&oagld Mosta (2,23)« ti Arslanagld Mostu na svikog posjednika dolasl nooto vido od 2 grla stoks, a na krave otpada 75$ sve stoka, i to mo-Eemo tumadltl tima Sto tamo fcivl ; retel no muslimansko stanovništvo, kojemu vjera ne dosvoljava upotrebu mri o ti u is-j tuni, te sat o koriste mlijeko sa spravljanje masla«

Isuedju d vi rata, svaka muslimanski porodica aa salu, bila ona poljoprivredna 111 aanatajska posjedovala je kravu, dok kod svih krščanskih porodica to ni jo blo slučaj« Ako po-lamo odnos iSMtfi MKiM i IVav 9 vi iječem« Al kr-*ve u cijeloj pokrajini preovlađjuju aad volovima, tako da na kr*vs otpada 34volova 14 1 na telad i junad 52^« faj je odnos sve veći u korist krava kako ss prlbliiavamo Iro-blnju« U k« o« ridvorci, robinju i Gorici volova uopdts noma, a u ostalim k«o« Dolina taj proconat jo neumitan*

t to so t lds otkupa mlijeka, on je blo bolje or^nlsirmn im iodju dva rata, nego daata« vako jutro ktimlon je obi-lasio osla u Dolini kao n«pr« f»oriclf Zisadu, oat ićima 1 drugim i preuslmao mlijeko sa etkapnlh mjesta u selu« U svakoma sslu Dolina je jedno otkupno mjesto, gdje su selj iol donosili mlijeko ujutro 111 navade« Jutar ijs ali jeko is sablrnln eenter t sela, odvozilo se u frobinje, a is-

vjjuna kol151m 1 u Dubrovnik.

Prerada ali joka u masla* bila jo organi % imam u trobinju m savremenl način, dok m mialaa danas dovodi (doprema) 1» drugih republika 1 g|i(k»it jer je prlaltivaa proizvod-nja aa aalu nedovoljna 1 nas *do vol j ** va juć a« lijeko, koje ulja predato Sibiraom oeatru noueno ja na tr&, ali ve— d lasa svaka gr idsporodloa iaa svog stalnog sa-&bdjsva£a

Dama u Treblnju mljekara otkupljuje svaki dan 130 - 200

76)

litara mlijeka , a ostale količina ra .nosa ae pa kadama stalnim kupeima, dok je prodaja mlijeka i** ti^u veoma mala* la Trebinja sa mlijeko ne isnosl u Dubrovnik, jer niti sve količina koje as proisvedu m mogu samovolj iti niti potreba aaagrarnog stanovništva ovo pokrajina, a naročita frobinja 1 mjesta u Dolini, gdje se iz iradjuje Hl* (X»astva, Graalšaravo, . .okro polje)*

Ha spomenutim mjestima, gdje se ^rade veliki objekti, pojedini soljaol proorijentlsili au se na prolsvoinju mlijeka, povrda i voda 1 potpuno zanemarili proiavodnju litarioa, a bivšo žitne povrtias viče saitijavaju krunim kulturama, tako u Mokrom polju 7 seljaka, koji m imali prlja gvadaja US sms po jediau kratu, dama 1-iaju tri, 2 seljaka prije gradnje po dv# krave, dama Setiri, a jedan koji ja Ma bas krava, lanas Im tri. Slična prilika au 1 u ostalim dolinskim salima koji: Ugradnja H- ni ja aabva-tlla direktno. Uski ssljaoi koji su davali svoju aaalju u kaapsraaija aa aadrugsm i seta j orutaja la nije više glavna grana aaaimaaja, bilo uulijed atarosti ili sa-poalenja u oaa&raraim granama djelatnosti, povaćali au

broj krav* u »vojim štalama aa račun konja kojega viša m trabaju aa oranje 1 vuču 111 cimge poljake radove* Konje au prodali to kupili kravo 111 au lh pak direktno procijenili m kravo aa seljacima lm brdskih predjela po« krajino«

Uvidjevši« da ao od mljekarstvo aofto bolje živjeti, nego da ao na njivi uagaja bilo ita9 taj oo prooeo r*asiiv 1 ja* Ali i por^d ovoga aalagm unapredjenja mljekarstva u Dolini, atanjo do biti sođovol javajude tek9 kada aaulj^ »laička aadruga oatvarl ovoj vlastiti stočni fond« Za« druga trna u planu da u najskorije vrijeme podigne stajo sa kapacitetom 15o komada krmva9 trnke da će modi padal— riti današnji manjak u mlijeku«

Trgovanj* «covedja3 stokom vrši a« svake suboto na stočnoa tr^u "pasar! itu*«

0 ovoj pokrajini nema aajaova kao u Sloveniji tako da u odredjena dane dovode stoku na prodaju« Dan prodajo stoko odred j on jo nm subotu f tradicija se vuSe jod lm vreaena

Austrougarske« "paaorište* se m dovodi stokm na podaju amo iz ove pokrajins9 vod 1 ls hsrcegovadkih ljudina t« j. sjeverno od tjuho'alra proma Bllodl9 Ju&oaapa no od Bogovid £u e te od Popova polja, Bu&rovažSke l-upo9 lonmvlja

1 ?llusa lt Crno ftore« Honavljami 1 LupiJani kupaju ml idu junod9 hrane je $ avJesno vrijeme9 te Je potom prodavaju u Dubrovnik kao govedo aa klanje« To isto dl m 1 tuljani

1 Fovršmnl koji kupuju mladu juaid od ardjana9 Hmđinjmaa 1 Ljubomiraou 1 poslije 2 godiao prodaju je u Dub uvnik 111 treblnjekoj iclaonioi. Gauanl dovoda na prodaju u l'ro-bioje kravo koje Uolinjmni rado kupuju, jar au $uta5k»

kravo poanate kao dobre 1 d?*vaju više mlijeka od domaćih* ti^Lom «u rasta i a udovoljavaju se 1 slabijo« hra-

m, a prosjedim lm Je tofina 2JO kg« Krupna stoka aa klan/s takodjer se kupuje u Sacku*

Gradska klaonica sakoi J e dnevno prosječno 2 govoSeta sa oko $00 k£ nosa« Ta mala potrošnja ^ovedje^ osam aoie mm dovesti u saburnit ako se uzm u obalr da Jo

dnovm potrošnja svjoie^ mesa tri pu ta veda« Wo, tro-

* * • 'i ba Inati m mmf da narod ove pokrajino n^jvi&e troši

bmvljs meso, t«j« meso ovoo9 a prijo rata 1 meso kome«

Svinjsko svjoBo moso as nopdto no pred >.Jo, j^r u fro-

felnju postoji mamo jodna klaonica, a »bon vjereldth pred-

msuda muslimanskog stnnovniatva svinje se no kolju«

m to se tiče potreba po tel od em mesu, pokrajina ih mošo sama pođalrlti« ^d mkupnog broja krava (2M0) preko 80> se teli, tako da na 100 krava dolami U telo 1 Jbslrom da jo teljeaje obično u proljsde, vedi broj teladi aa Brdima i Subcimm drži do jeseni, kada so naj vodi broj muške teladi ponudi ma prodaju 1 klanje* dok Boll-njani prodaju telad, bilo mušku 111 žensku vod poslije 1,2 ili dva mjeseca po toljanju* Dolinjanl v* so m isplati drrati telad, Jor su orljeatlsaal m prolsvođaju mlijeka prvenstveno sa tržište, dok ostali prodjall pro Uvoda mlljeliO uglavnom m srvoje domaćinstvo* Zato m, Brdima ime više stoko mm klanje i rad*

Konj Jo m sušna potreba brdskog stanovnika ovo pokrajine, koji mu slu&i u prvome radu aa prenos tereta t*j*

poljoprivrednih artikala l drva od naaeljn do urfcunakog centra pa 1 aa vršidbu 1 drutp* Funkcija konja u Dolini raal Iku je aa od ffcnkoija konja u brdskim predjeliaa. 0 Dolini konj slu&i na prvome mjestu »a oranje 1 prctvoaal-štvo, dok ae na brdskim predjelima oranje vr. 1 skoro loo^ aa volovima. V Dolini gdje ee aealja navodnjava bila au aumo 3 seljaka koji au orali volovima ali to m bili oni zemljoradnici koji stanuju na Brdima i lia&ju mjvedl dio posjeda, dok u Dolini Imaju aamo po koju njivicu. X u pogledu piaalna konja vlada razlika. Brdski konj je mm-11 - baaaaakl tomak okretan je 1 fcllav, Istdril j iv aa prana« tereta, dok aa vuču ni j a tako ladržljiv kao konj Dolina u kojoj p^eovladjuje pa-mioa polumrmbao.

U pokrajini je pr^ma polisu aa 1960 god. bilo 1*$68 konja, a od toga dobra Setvrtina (27,u Mite, Sa ubce otpada 1 najveći dio ukupna površine pokrajine (23 ), a kao 1 najveći dio površine Suma 22,8$, te nam to daje raaumje-tl sašto je tamo 1 najviše konja* Sa Bijeloj gori au veliki kompleksi bukovog drveta, jedinog ove vrste u pokrajini* Zub-Sanl au aato i jedini snabdjevač i trabimjskog trga ovom vvataa drveta. Ha Zubolma nama domadlnatavrn, a 4a norna konja« na jedno domaćinstvo otpada viša aa&o jedan konj. drugom je mjestu po broja konja lovrš, koji poaje-luje 6,1% »vih konja ove pokrajine. Sume t pašnjaci sačinjavaju u ovoj k.o* 94,cjelokupne površine, a ovri^ni su tipični majstori ove pekrajlaa u spravljanju drvenog uglja sato ih stnino sasrsdsas kako progona ma konjica drveni ugalj, bilo u ?reblnje 111 Dubrovnik*

tjubomir9 Zavouje 1 aus jadno Earočje pokaauju skoro lati prooenat po broja konjaf aa 1snosi 6f u ljubomlru9 a u &*raSju 1 Zavod ju odnosna 0 Dolini k«o« trebinje

ima ntjvioo konjat 115 111 7,2£« 0 k.o. Trebinjo opadaju aela Zasad, Polica 1 tfrupjsla, pa osim to#a Što aoljaol koriste konja aa oranje, 9 ih ao bavi 1 prevoimidtvoa«

Ako pogledamo koliko konja dolaai na jodno gasdlnotvo vi-djećemo da jo taj broj nekako ujednačen 1 kredo aa od l,o«4,6 konja« Jodnog konja po jednom gasdlnetvu aa konjima imaju u k.o« Aralanaglć .ootu, Oranlšfarevu, Oorici, Pri-dvorcima, lupi i Lastvi« Od l,o«^2 u Oidsvu9 0eevjedu9 T robinju, Bihovima 9 Oomiljanima i ostacima - takoreći u »vis kataatareklm opštlnama Dolina« Od 192 pa naviše do 196 imaju u avim brdskim predjelima, koji Trebi nje 1 neka aaaelja u ">ollni snabdjevaju o gravera.

f por div~i broj konja prilikom prvog popisa aa

današnjim, motamo aakljuriti da jo konjarstvo tam aovalo i da ima danas &anjo konja ne^ja kod prvog popisa«

lian j i broj konja u odnosu nm svinje 11 god« je u k«o« Armlanfegid Oraniu

Jomaaavu, Povrni i Keovjeću, dak je u svim ostalim iuo. konjcuratvo napredovalo« Najveći pad imamo u Oorloi, koja jo prilikom prvo- popisa imala 117 konja, a daaaa ih ima samo 5« 2* vri jama Austrouganka, aorlčani su as bavili provosnlcitvom tereta« Austrija je na okolnim brdima Tro-binja podlaala kritjem 19« atol j. 1 podatkom 20« f ntvrd jenja kao n*pr« na T^aotaru, f*ljlvi9 ^ovanovid b vterijl itd« Gradnja je sahtjevmla mno^o konja aa provos terotn9 tako £ju korita ni naišli na dobru smradu 1 kupoval i konje od seljaka aa Zubaca 1 dru rib okolnih sela«

Parne Je f>oriou aahvatila lndustrljalls^ija# Tvornioa alata smještena Je u aelu takof da od poljoprivredo živi aamo 8 domaćinstava Hl pa nije tefiko shvatiti asi&to Je konjarstvo ansv.lovalo«

Koliko pojedinim skupinama pripada konja u f> poasuje nam slijedeća tablleat

Posjoln* a kupina

ha do 0,5 0,5-1,0 1-2 2-| 3-4 4-5 5-6 6-10 10-45 15-20 * 0,2 2,8 10,5 11,9 11,4 8,0 17,8 1,3 11,1 6

lin 20 1 više $> 1519

Hajvedl £ konja prirada akupini koja ima od 5 ha, aatim onima koji ima Ju preko £0 ha ukupne površino. H-jaanje konja pripada posjedovnoj skupini do 0,5 i njim pripada svega 0,2$, satla posjedovnoj skupini od 0,5 h-t-1,0 1 od 8—10,0 ha kojima pripada 2,5 odnosno 3»3^ konja« Relativno visok proeen*t konju pripela po^jadovnoj skurlni od 2-3 i 3-4 hm ukupne površine m koje otpada 11,9 odnosno 11,4 * konja pokrajine*

Jel j ici is k,o, Brda, &*$ore, Grbeša u vrljomo vršidbe sllaalll su aa konjima u Dolinu i vrftili f ito i olinjanlma« U Dolinu hi pošli, već početkom juna, kada dospe Ječam aa vr&ldbu 1 ostajali do jula, dok ne bi ovrftill Pšenicu« Zii naplatu svoga radi ualmalu su žito, a ne Taj

ujom iznosi Js od lito u ovisnosti dali ds vriioo loveet 1 i slamu od mjesta vršidbe do kude om>.ra kome vrši« Svaki vriioe mof^o Je mm mjeoaa i po dam aar^ liti po 300 kg Sita.

Prijo nta ml m i&ali saaogo poala oko vfcidbo* Jor ss-Ijak u Dolini (koJI jo aealju aavoonj ivao) lako jo posjedovao konja, nljo au oo isplatilo vi ^tltla konjou v rdi, niti trobiti vrijeme oko vršidbe, jer jo konja koristio M prevoz voda 1 ;>ovr6a as dubrovački trg«

-iodjutia, oelj *ol is ovih broskih predjola Oimias i& ,ju sve ttaaja posla u Dolini, jor jo nmjbolju seriju prmuola aadSMga, a &ito dobi j ono sa aouil jo, zadruga vri m aavre— aeni način«

3obra z m jena konju, kako u Dolini tnko i u brdski« pro-djaliaa poknjino, jeste aa&arao, jeko isdr£iva -životinja ko j i moža ponijeti isto toliko tereta 'ao 1 aall brdski konj« Magarac jo 1 »nogo skonoaldnijl i izdršljiviji od naloga konja* TJ Dolini su ga držala ona siroaa ina dsat* dinotva, koja nije su isušim a nogo se al je« He ferda&i* predjel laa koriste ga aa prenos drva do freblnja kao 1 aa izvlačenje drva iz kra&kih kamenjara, gdje konj na ao&o dospjeti* J*oogi su ga £olinjaal koristili za pr< vos po-vrdi na dubrovački trg, k^io oto to čino zoljuoi Dubrovačke upa kada dovoze lovrdo na t rob i nj ak i trg*

Eagarao je podesan i u vinogradskim prod jelima, narod i to onlH na strnim polof.ajlaa, gdjs konj pod toretoa m ao-šio ići* Danu s u pokrajini preoa aadajaa popisu r toke ima aagaraoa. Najviše ih iiaa taiao gdjo jo vinogradarstvo i voćarstvo najbolje raavijono, to jo u la^tvi i a su s j od ni a k«o* Granioarevo i Lupi« Ovo 3 k*o« ioaju 154 komada aagaraoa ili 43,3/* oijelo pokrajina, t«j« preko vide aagaraoa ao^o konja* ^rugo ajnato pripada £ubol&a aa 64 saagaroa ili IG^* Tl&e aagaraoa nago konja

m* m&garaoa aego konja imaju jod k«o« 4ostadl, dok ih k«o« Trebinje, Orodja i iiavodje uopute man«

-VI ijaratvo

Svlnjarstvo jo silo i joste vami 13 i to rasvijano u pojedinu naseljima pokrajine, u aavlsnosti od amsfcsta-movništva« U naseljima, gdje je preovladavao muslimanski žlvaij, svinjarstvo je bilo al»bo rasvijetle, jar vjera na dozvoljava upotrebu »vi nj ako« mesa u ishr&ni« U naselji« aa gd je je preovladavao krtfaaski žival j f avinjaratvo je bilo bolje raavljsno« 0 mjs&anim naseljima, gdje su usli-mini i krsdani živjeli saj«sdnot ago i begovi nijesu doavo-

ljavali kršćanskom I,ivi ju da držo svinjo i tok dol ikom

sa

Austrougarske u ove krajeva otntupilo od te prakso.

t? dolini seljak obično goji 1-2 svinjo i podatkom asptem-bra počne js toviti ku^urazom tako da u vrijedio klanja, krajem oktobra svinja ima težinu 190*300 kg. ivinj^ ss u oolini preko čitave godina dtfdo u oboru, dok ma na Povrni, *>aboima 1 Brdima puntaju os slobodnu isprtsu preko cijelog dana, asMdlto tamo gdje ima kirm« i)olxnj *ni ne hrano kraade sa priplod, ved mladu prasad kupuju od Brdja-na 1 ZubSana« Deset do 15 dana poslije klanja, kurujo ss mlado prase ecs kg težine mđi tova sa i dudu godinu«

Ht»novnl4tvo pokrajine ismedju Ljabemira i Oarjoms vrlo malo trodl svjsže svinjako meso u ishrani (u klsonisl uopdto se m kolju svinje), već se j^dan dio pretopi u iast, a ostatak se sudi« Svinjska krv se baea 1 m upotubijava se mm spravljanje krvavica, kao dto je to oM£aj u Sloveniji 1 Hrvatskoj* Kod Ina prerade svinjskog mfm u kobasice 1 krvi u krvavice narod ove pokrajina uop&to na posna«

i5i

ro&to as meso suši na smrekovo* dimu ima dobar uiros 1 pršut la ovih krajeva Jako jo tračen aa trUlŠtu, naročito u Dubrovniku jar ja jednakovrijedan dalmatinac om pršutu, ini kojl kolju po više svinja, obi: no pršuta prodaju u Dubrovniku gdje ja vallka potražnja pa aa ovim artikl« u vrijeme turističke soaoihs«

Prilikom popisa atoka 1913. god« u pokrajini ja bila 3.047 svinja«

Veličina posjeda/ka Broj posjeda #a Broj svinja Jt

svinjama

da 0,$ ha 37 60 3

a, 5-4 120 157 5

1-2 170 266 9

2-3 192 365 12

3-4 157 342 U

111 249 a

§-6 ZLO 524 17

§«40 106 1B5 6

10-4$ 125 337 11

15-20 91 300 10

viša ad 20 149 239 6

tla jedna domaćinstva koji gaje svinje dalaal u prosjeku

2,1 svinja, dok aa ja im stanovnika otpade 0,16 komi »da.

KajviSe svinja gaje u posjedovnoj skupini od *>-8 ha 1 na

njih otpada 17£ napaja svinja i na drugom je mjestu

posjedovna akuplna aa 2—3 lm ukupne pavr&ittS i na nju otpa-

da dok aajaanje svinja laaju sel j mol koji pripadaju

m Jal &oj posjedovnoj skupini, na njih otpada 2,8 • Saj-viša svinja na jadnog proi&vodjaS * dalaal a posjedovnoj nkuilni od 1W0 ha, t*J« 3»3 komada* Sol jaci to poojodovno skupino i ivo na Fovr$l, Brdima, Subelaa i njihova avl njo su oljoli don m slobodnoj IspmSl 1 nijo mi tako utort. Jono kao svinjo u Dolini* Brdska 1 subaSka svinja doati&e prosječnu te£lnuf m vodu od 60-IOO kg, jer se po večini hrani aa onim d to nad je na iapašl* Mnogi u Dolini napuštaju svinjogojstvo, a narodi to ona naselja ua f robinjo* Koliko su hranili svinjo radi aooa 1 masti, toliko au ih hranili nfcog djubriva* Mnogi ko ji sn aeolju predali aadrugi na obndj ivanje 1 koji ilvo u uloj okolici Treblnja 1 aapoa-lenl su u naagrarnla djelatnoatimm, poslednja su dvijo godine opustili svinjogojstvo* Njima se naime no isplati kupovati mekinje aa tov svinjo, a sani više no proizvode kukurua* Ali u široj okolini treba odeklvatl napr dale svinjogojstva« jer do :ooljoradnlgka aadruga prcsuaotl brigu oko svinjogojstva 1 prekinuti m predrasudama tako Aa do so na trgu modi dobiti svjs&o svinjsko meso*

žgoloratva

Posebno bi ao osvrnuo 1 na ovu ranu aanlmanja, pogotovo ito u ovoj pokrajini postoje odlični uslovl aa vmavoj fit* larstva 1 ftto je ono vrlo rentabilno* loko 00 kod nas pčelarstvo mahom tretira kam nagradno aanimanje, perapektive raavoja ovo grano Jaku ao veliko i široke, a to mm avjedo-80 životni prostori pdelo (površine medonosno floro)*

Pokrajina ima veliko površine pod pelinom, vrljeskoo*

aaaovjetl i Oradom, o p&olarski stručnjaci tvrdo da ao aa 1 ha pod polinom modo izlučiti oko 700 kg moda ,?odld-mjoi la prmfcso jo posnato, da vvijomafc, drafiai sanovjet aogu dati prinose u modu ko ji no aaootaju aa polinom« Ho treba po t o j en j i vati ni indlr ktno korietl pčelarstva u per-apoktlvl oa rasvojea vodaratva, jer je poanata Slnjealea, da p$ala povod a va prinose vode sa 40-60^ putem obrađivanja mvjotova ^ ,

Đacus u pokrajini ima 9«§16 košnica p$ela, od toga su moderno košnice, dok je jodna t red ina neokretnih starih košnica* Hijvt&e ko&nica Imaju £ubol (1*5&5) 111

svih, satim u Dolini k«o« frebinje (1*139) 111 52* svih ko&alca pokrajino*

(

la.edju dva rata u pokrajini na brdskim predjsilam pre-ovladavalo su stare nepokretne košnice, dok m u Belini preovladavnlo moderne pokretno ko^nioe tk8V**emerlkaake"* Naravno, da se la modernih kodnioa može dobiti veda količina meda, nego lis nepokretnih, ali i ovo s« imalo nmko prednosti nad pokretnim* ti starim kodnloa&a pčela sama gradi sade i seljak ovo pokrajine imao je od voska velike prihode* Kad bi podroaao sadu 1 lscjedlo med, ostala bi tksv* *vodtina* koju jo prod ivao trgovcima u frobinju po cijeni od 7-15«- din ma kg u aavlsnostl oa procenata voska u voetinl*

U Trobinju so godišnje proizvodilo voska 1 hiljada kg, a od te prolmvodnje 1/3 ae isvoailo u Slovosiju t*j* u Ljubljanu svoŽHml Eopad i u Kamnik »vedami >torlo, dok su ostale 2/1 proizvodnje vestem pro&mm u toakovcu,

>rr*lj«*vu 1 Beogmdu ' . Voatinu, mirovinu sa vosak, tro-blnjskl trgovci ni su otkurljivali esmo 1» ovo pokrajine* vod is sjeverno Hercegovino. GataSkl trgovci ko j t su tr

Danas so proizvodnja voska smanjila skoro aa 10 puta. Jodlanja prolavodnja lanoei 1£X>0 - 15.000 kg, jor jo aa oko 3.000 ko^nioa manje ne&o prije m&a, a i seljak pokrajino je da&is usmjeren na moderno ko&mioe 1 modemu pr^lavodnju moda« Daljo, prolavodnja voska smanjila aa je 1 abog to&e, &to se otkup voatino na vrši vido u onim krajevima kao prije rata, t.j. u Ornoj nori, sjevernoj Hercegovini i Konnv-lima. *vi ti krajevi imaju danas aro je lokalne otkupne oei*-trs 1 sami preradjuju voštlnu u voaak. Bakle, prolavodnja voska u Treblnju nije so smanjila mmm radi manjeg broja košnicu 1 aodoraisaolje pčelarstva t.j. usmjeravanja u vodu proizvodnju meda, ved 1 abeg konkurenoijo u proizvodnji voska u onim krajevima koji su prijo rata prodavali vodtlmi kao sirovinu aa vosak, a danas ga osmi proizvode.

Pa ipak, pčelarstvu u frebiaju pružaju se dobri uslovi sa napredak, jer aa podizanjem velikih plantažnih vodnjaka na Zuboima 1 T.jubomiru, zadruga planira 1 podizanje modernih pčelinjaka.

Brdski seljak* izmedju dva rmta p % i danma skoro svu prolavodnju meda sadržavao je aa svoje domaćinstvo i vrlo

malo lanoalo m trg. Od meda prav© radovi m koja so pij o as vrij orna najtešlh poljskih radova, n*pr. prilikom ko&mje, oranja, fcatva i ta*

Valjak Dolino mi pravi medovinu od meda, Jar i^a sm pide dosta vtem* Bogatiji saljaol Dolina au Imall pa 1 ima Ju oko 100 ko^nicn pšela, prodavan mad u

Trebi nj s ili Dubrovnik. Kupca na t raba tražiti, Jor aaml trgovci bilo is trablnja 111 Dubrovnika dol me aaljaku kudi da otkupe med.

USellajacl au amještenl m bllalnl kuda, po vrtovima 1 aatlunlm stranama, a nagdje au poredjanl* taraaaato red nad redom da bi ae boljo iakorlatlla savjetrlna.

&ada Ja u okoliši Dubrovnika slaba pšelinija pafta, dubrovački pdel&rl kamijonlma prevoae koinioc u okolišu trablnja 1 puštaju Ih na Jednom mjestu ICMLi dana. ftakada ae aa košnicama presele i do Laatva &dje postoje vallki nasadi voda, obično tamo ostaja dok ima dobre paše. Isto tako 1 trabinjskl pčelari sele svoja koanl-aa m dubrovačko područje, kada podbaci pčeli ni j a paša u treblnjskom kraju. Ovo uaajamno pomaganje pčelara jed-ao$ 1 dru&og kraja donosi aamo dobre reaultata* viša sa pata održavaju a^jedniakl ostanci pčelara Jednog i drufro g kraja, održavaju ae predavanja 1 i smjenjuju ia-kuatva aa unaprodjenje pa Varstva.

ginarstv? uash^ Tfeblšnjfpa

.iuko su žitarice uvijek preoravala nad ostalim kultu-

rama, očituje ae to po ranoštvu mlinova u ovoj pokrajini« Harod Je sns© koristiti ponor« na TrebiSnjlcl da Jo na njima gradio mlinova« Postoj© dvije vrate mlinova* stalni 1 periodični - t«J« allnovi koji laaju dovoljno trodo pro-ko oijolo godino i mlinovi koji rado Jodno doba godino t«J« u proljeće, Joson 1 širni, a kada frobilnjioa prosuši 111 pak kad nastupe poplavo, oni s® nalaze van upotrebo« ili-novi koji aa stalno aktivni, boa obzira na sudu 1 poplava nalaae so od Graničarova pa do Gorioo« Periodično a&tlvna nalazilo od Gorioo ni vodno do Sjelada 1 dalje preoa opo-vou polju« 9vi al i novi nijesu na poaorlaa, iaa ih 1 na oata-volsoa 1 periodičnim kr&ukim izvorima« oni, koji mi na ponorima 1 estavalama nalaze oa u ravni korita rijako, a oni na porlodidnim kraškim lavorima uzdignuti su nokoliko notara više od ravni rijeke« Ha sektoru od frobinja do iijalada bilo Jo nekoliko mlinova koji danas ni j osu vluo aktivni« Sa suprotno strano Mrki j Ina bio jo mlin *H43oaao* koji jo prestao aa rudom poretkom ovog** otoljoda« Nizvodno jo bio mlin "BreziJa'" koji jo prestao aa radom krajam 19«stolj« tako da so danas vide anoio trudovi zidina« U ajorov onor jo Jovan Ovijld 1926 god« ubaoio uranin 1 uspostavio vmu Tro-bianjloo aa IHibrovačkom rijekom« Sa auprot.no strnim -Srazlje* jo *£odov* mlin, batina41 1 "IClkavao*, a blizu mosta na ?rebl£njlol -staro- i **tov© Pećine* r^ovao*« izvodno od "Tudevoa* (400 a) nalazi aa mlin *Bra£ia 00% a u njegovom ausjetatvu "Bjolad"« Preko put* -BjelaSa* vido aa oataol .uaaaatlrskog mlina *Tvrdo4i* koji Jo prestao aa radom kraj se 16«vljoka« Svi ovi alinovl sa aa poaor&aa adm *!«ovih Padino* koji so nalazi na odtavali i *£učovca* koji jo na porlodldnoa kraikom isvom« Prema prodam Ju t "fnSevao*

Je M o takodjar vlast aaaaatira Tvrdoš i. 0d mik ovih ml i-aova nijedan alja viče aktivan. Ismedju dva rata i galije osiobodjenja sve do 1956 g. Jod au r idili «'o3ov alla*, "Hove ?©dina% "Bralla Bo« i •BJelafc* tako da Ja danas aktivan (da 1963 g.) aa aaktoru od Tratila Ja do Bj*l**a Jedino Jad al in u Frldvorolma.

Vlaanlol mlinova bili au aga 1 begovi, a raspadom turaka vlasti podeli au prolaziti u ruka kr*6ana. A&e eu podala slroma<l 1 prodavati komad po komad svih lam j a« Pojedinam (nakon raapada turske vlasti) nije nikada bio vlasnik silina, vod više ljudi aa Jedno« Koliko Je ko ulof io kapitala u mlin, t.J. koliki Je dio otkupio, toliko Je Imao reda pravtf vedi broj dam rada u mlinu na mjesec 111 nsdje-IJu« d Javen je nije vršeno aa novao vod si ujna 1 to 4$ od krupnog mljevenja i N^ od sitnog, ^ajvi&e sa iljso ku,:urua, jer Js on uvijek bio glavna kultura, aatim Jadam 1 pšenica Cprema podanima vi i ini ka mlina ia^edju dva rata). Takodjer vojni garnisoni, bili austrijski ili predratna Ju^oalavije k o i sadašnji koristili au ove mlinova sa svoja potreba« Fodav ad Prtdvoraaa pa da Bjelada, mlinovi su ismedju dva rata ra tili punim kapaoitatom, prekidao nod 1 dmj njima su aa naime koristili aaljaoi 3Ma, 4a-ma, PomrSi, 2ubaoa i Dolina« Kada bi frabišajlsa presušila južno od 'rkljlnu, narod Je ml Jeo Sito u ni inima nizvodno od Treblnja i*o3ov od Blaim 1 Gorico pa do Laatve. Isto bi se do^adjalo kada bi mlinovi jut no od ?r*blaja uslijed poplava potonuli. Za vrijeme velikih *iutia,Boll-nja&t 1 ostali Sad juni voslll su rito aa aljovanje u t»a-atvu, a kada bi nastupile poplave pa *potks311s* mlinova

m Slaoama 1 Oorlel, voslli sa žito na mljevenje u

DubrovmSIm lupi u mjesta Hitaš« sve dok se papi.are m bi povukla ni svodne od Trablnja, mlinovi ne bi radili t sato su usvodno od Treblaj* bili aktivniji, bilo da Je suša tli poplava. Sadi to^a nailaslmo tm toliki broj mlinova,od **rlđvoraoa do BJolada na saadaljnl od 4 km postojalo Je 12 nlinova« £ako m ovi mlinovi radili periodično aato je i njihov broj bio vedi, tako da bi mo*li u pohodnim hldrografsklm prilikama m tom dijelu Trebianjioe a dovoljltl rotrabe naroda pa ml jovenju« Usrooi, salto je mlinarstvo podala tako nagla đa propada, večam su raslihiti«

Poslije oelobodjenja u robinju je podignut ^loktrični mlin) naplata aa mljavanj* vsttlla ae u novou a no sa

a jam u feita, kaka ranije« fl tanioi klinova j<m od Irobinja nIjesu se dovoljno starali sa popravak listih, trebalo je svake godine prekopavati t.j« dlstlti dovodna kanale 1 popravljati j asove kao što je to slučaj aa mlinom u Padinama« Erebl^njioa ma vrijeme poplava i velikog vodostaja mijenja matlou i nanosi veliko količine oblut-ka. Ha mjestu naavanou "luke11 bio je nekada potporni ald u duilni 1 km koji je štitio plodnu se.ilJu od hodna »rešijo. Kada se ald preatmo popravljati, frabišiajioa Ja aa tom dijelu toka počela odnositi velike kol 15ine plodne seslja, tako da Je od 1345 god« ini do danas voda odnijela preko 5 m armija od mjesta gdje Je nekada postojao ald« Kako ee u blislnl atlasi dovodni kanal m ml in "Ped ine", on je dan * a potpuno aa trpan aa prodom« Seki nasljednici ml 110 va,saj o al lli m se poslije rata u Indu-

atriji i drugim granam* djstalnosti tnk«9 da aa pomiv

ovojih roditelja potpuno amnomarill* Od 18 vlaaaiket 4

t

mlinova koji au radili još pamlije oalobodjeajm9 o ao Jo Jadam omtao čisti poljoprivrednik koji šivi m salu Oo-illjaai9 dok au avl ostali napustili aeml jondnju kao glavnu granu aaaimaaja 1 praoll na drugo djelatnosti.

Bo propadanja mlinova nimvodno od ?reblaja9 utlo da jo 1 Ugradnja HE TrebUnjica9 Jer od 1965 god« kad * ao bulo pustil* u pogon m vile neće biti vod« u kari tu rijeke, po^to de odvodnim tuftM&e* od 0orloa9 Tr^hionji-oa okrenuti ovoj pravao prema joru«

Mlinovi kao i dolapi aa maalrsnjo i jaaovi davali au tolini naročitu aliku« i4nogo au pridonijeli r »svoju tu-ri«ma9jar m ih strani turiatl vrlo rado posjećivali 1 sva narodna veselja, isloti preko ljeta obavljali su ae pored kola aa natapanja 1 mlinova«

Bok je mlinarstvo bilo ras vi Jono nisvodno od trobinja9 ono je uticalo ni* pokrajinu tako, da su so im.gr aili mnogi sporedni putovi 1 stase koji su ao sazivali od glavnog ili eeo&kog puta do mlinova« Promet po njima odvijao ae dan i noć aa karavani^a Jenja i aagmrau •"rije rata sami noljaci koji su koristili patove ma đovos žita u mlin ruli mlj«vanja9 dobrovoljni mu Ih popravljali i atmko ja do rndimiuo dalo bar jedan j*»&nl dan u godini aa popravak putova do mlinova« H »ravno, no-kl bi tamo radili i na dan "kuluka* t.j« seiaodojrinoaa, Sto je bila stvar dogovora seljaka, a danas sa ti putovi već lmgublll svoju fmakalju i promet po njima m

uopSte *i© obavlja. Tako sa danas sapu&toni patovi koji "Ode od £1 avne ceste Dubrovnik - Tr-sbinje do talina *Ps8tns* i •Dfiliii Dola** kao 1 putovi do mlina rtBJala5«.

Kao d to js rečeno, j od ini aktivni mlin na ovome *m toru js jod »lin u PrldvoroJU* koji Ja slutio u oaljadnje vri j oso aa potrebo aljovsnja 1 to jodna ftise ekoiloo podov od Brda, &ubaoa, ^ovrdi 1 Dolino sapadao od Trebi-nja, kao i sa potrebe mkrm$ polja, Takodjer 1 taj mlin ds kroa 2-3 godino prestati sa r*dom, jer do se Trebl&njl-Sa skrenuti prema moru. tada ds narod £ubaoa 1 Povrdl od-vsa&atl žito prama jugu t.j. u Konavle 1 Dubravadka upu proko slme, a preko ljeta de morati idi umvodno od Sušlee.

Sa vasvoje* mlinarstva us neke mlinove sa ved lm kapacitetom, ald *no su 1 štale sa konje 1 magarad kao i sgrads koje su slušils kao magaslnl mm &ito koje ae donosilo n\ mljevenje, a nije se moglo odmah prousati u ml j svu. famo ja žito stajalo po nekoliko dana, a takodjer 1 brašna svi iofc seljak ne bi došao da ga prmams. Xiko je nekadašnja funkcija tih sgrada prestala. Sve te »grade su propala sa nekoliko golima, one ss 1 no obnavljaju, jer s&jednlški vi vinici koji ao bave drugim djelatnosti ,a nemaju riše interaaa da ih popravljaju, a one bi ae mogle korisno upotrebi ti sa ostavu slmms 111 stoku. Osvodno od Treblnja prestiti ds sa ralom 1 mlinovi u JHlru&sma, gdje ds se nala&^Srellkl akomulaoloni basen 82 Treblšnjlce.

U^lj^tvo

Po sumama cvr*i, Brda i &ubaea ugljarstvo je doaro rasvi-jeno, kako ismedju dva rata tako 1 danas, risanih dokumenata

o podatku ugljaratva u pokrajini nemarno, ali po predanju aa koljena u koljeno ono je bilo dobro raavijeno 1 sa vrijeme turskog feudalnog roElma 1 aa vrijeme Austrougarsko vladavino« Cod ttp*ienja" u^ljm obidno so udrušo 2-3 domaćinstva te svako domaćinstvo na mjesto"prženja* donose j dnako kolidinu drvat kako aa u^alj tako i aa paljevinu* Z* ugalj se obično upotrebljava (na Tovrii 1 Brdima) duhove i hr is tove grano dul ins l m, a prednika 5-10 om, dok ma paljevinu obilno Slkarm*

Ha Stiboiam ugalj prolavodo obilno od bukovog drvet*, a u manjoj mjeri od drugih vrsta*

Ugalj je artikal &m kojega nije tedko nadi kupoa* Upotrebljava so m domaćinstvu kako mm ogrjev tako i m kuhanje, u kovaštvu, aati i u kalajdilakom 1 limmrskom sanatu, m laaedju dva rata i u kroja&tvu aa sagrljavsnje lm9 jor nije bilo elektriko*

Kako u T robinju, Dubrovniku i Belini, ved i na kuda aldamlh do 2*ovjet*rata, nije Imala podi po stanovima* Itajosto pe-dima, sobo su os sagrljavtlo ra&areaU uhljem koji me stavljao u specijalno napravljene posudo tkav* *da#ere» 111 "man&ale** fakav na5in m ?rl javaaja prostorija 1 dan dama so odrfao u mnogim kudama, a naročito u Dolini* Žubda-ni prodaju ugslj kako u f robinju tako 1 u lonavlicia, Srd jeni u TrehInju, dok J ovrdami prodaju vido uglja na dubrovmSkom trgu nego na treblnjskom* Kolik* je proiavodnja u lja, teško je ustanoviti kada se ne vede podaol o proisvodmjly ali primjera radi svaka *paljovina" nama manje od 30 tovarsklh konjskih drva s obično u 'J tovara drva 1 m*. Naravno, ima

1 vodih "paljevina* od preko 60 tovara što savlal a mnogome na kome mjestu Jo »paljevina*« dali Ja a bi i sini dobrog drvota 1 toliko 00 domaćinstva udruiilo a aajad-ni5kl rad*

V^paarotvff

*

Vapnarstvo ili bolje redeao "klađenje* (narodni Urna va vmpno Je klak)t atara Jo grana zanimanja aorodm ovo pokrajine*

Priroda Jo nudila pokraj lai Izobilja dobrog vapnonoa aa proizvodnju vapna* Sa proizvodnjo« ovog artikla Dolinja-ni oe nisu nikada zanimali, ved su ga ku ovdl od Površa-aa, 2ub£aoa 1 Brdjaaa* Sa razliku od "prianja* u^lja,koji se mogao proizvoditi na mjeatlma koji ou udaljeni od glavnih seoskih 1 državnih putova, "kladimo* aa podl&u u blizini glavnih putova tako, da se klak tranaportuja aa aapreialm vozilima, a ne konjima kao u^alj* * ladlao* ao podl$u*u blizini volil ih gradjevlnsklh radova, to Jo taka prilikom velikih fortlfikaeljakih r iova nm vrhovima brda u pokrajini za vrljsms Austrougarske, podignuto vile *klačina* ua aa objekt grmdnje* Tada su mmgL Boll-njani, Brdjani 1 2ubtanl zaradili doslusi nova oa* do 'ooećl drva na koajiaa i a^garolma do mjesta kl a£ arija (vrhovi na kojima su fortiflkaolje su goli)«

Fr^aa prid inju starosjedilaca 1 onih koji su r idili tka tome, iz Jvrdoda je bilo aapealotao oko klađenja £ ljudi, Mostada 12, 2*aada 20, fterla« 1 fodgljlvlja 6 1 aašto iz Trobi j ova, *ridvoraaa, Jaaaaa 1 drugih okolnih aala

ako mjeata ia^ruđnje. Ismadju dm rata, vapnaratvo ja produbila avoju tradiolju. Hovl vojnldki objekti, ia-

oja a^va željsaniake praga Trebinje - BlleŠa,mmlttl-j ovali au sve vade kolldiaa vapna pa au aa tada ilrdjanl prihvatili poala i kopali klaHne to prolavodlll vapno uporado aa protemanjem šeljesaiuke trase« tada au ono-dE« porodio« aajodno aa dj^eom napuštala aula (ia Tra-bljovrn 3, Hapti a» Jasena i drugih) i prihvatilo aa proizvodnjo vapna^ Pa i šaima radovi oko lagradaje hiaro-oentrale 1 stamenih blokova zahtijevaju v lika kal 151-no vapna, ta m na amogi^ mjeatlma u pokrajini ssof.o vidjeti kako m dima *U.«*B1u blialnl la#CMdnj3 1 njenoj okollol«

Boaada rulinost

Dosada radinost ja jedna od naj starijih privrednih grana pokrajina* Prirodni 1 društveni uslovl su primorali stanovništvo pokrajino, kako aa vrijeme turske v&matl tako 1 lama iju dva rata, da prolsvodl sve što mu Ja bilo potrebno aa njegovu lahmnu, odjeću, nabavu 1 drugo« Od vuno je seljak pleo pulovere 1 čarape, od koatretl (kozje dlake) pantalona, kapute| od svinjske kaša Je iara-djlvao opanke, od janjeda 1 jarade kišne kabmmioe, tkao pokrivaše, torbe, dllime itd,, jednom riječju, ovalkl dom je Imao malo radionleu« Žena Je bila veaana na kuću 1 om je bila noailao domada radinonti 1 unosila avu svoju praktičnost 1 duhovnu sposobnosti om aa Ja trudila da u^oraadi proisvod unosi najlepšo ornamente 1 boje, ttaškarolma je bila fg^aHm aamo lavašs t.j# šivanje

aaoakih odjela, pletenje kori 1 košev*, iarada narodnih instrumenata guaala 1 frula, aa kojima ou aa obično ure-eivali ornamenti la naše dalja 1 frliie istorija« Proiavo-dilo aa kako aa domaću potrolm tako 1 aa t*g# ione au la-vadjlvalo lijepe dillma 1 torbo aa šarenilom boja 1 ornamenata 1 prodavala ih teko na trebinjskom tako i na dubrovačkom trgu« Kupaoa je uvijek bilo dovoljno, jer ao inostrani turist oduvjek interesirao aa tu vratu proimvoda«

Peanavajućl prilika u pokrajini, moga dati 1 neke podatka o obima larads narodnih rukotvorina po jednoj porodlol aa godi mi dana« To js uglavnom saviaill od broja ovaoa, t«j« kolidina vuna aa iaraiu prolavoda« Tako su brdska porodiaa, lamedju dva rata koje su imale od 30-50 ovaoa, isrdlle preko mirne 15-2® pa i 8arapa, 2 pulovera, 5-6 torbi, po desetak pari rukavica, a avake druge 1 treća godina po 1 d 11 im« Sva proiavodnji torbi 1 dillma uglavnom je bila namijenjena triiitu« Harod Povrni 1 trobinj— ako ^mm nosio Ja svoja rukotvorine direktno po hotelima iwupara u kojima mi ljetovali Ceai (čssi su isjodju dva rata aakupljlvali hotela u Kuparlma samo aa aeba), i upravo au bili ti,koji au najviše kupovali narodne rukotvorina«

31 roaasna domaćinstva koja ni jesu imala dovoljno sirovina, dosta ženske radne snage u kudi eatraf lla su sirovina od boljo stoj od ih susjeda« Kao protivusluga aa dobiveno sirovine, radili bi neki pasa* 111 bi pak radili la auojodovlh sirovina u aajaaaem odnotiu aa susjedom, te bi lm tnj poaao bio plaćen u novou lli sirovini« H »primjer, ako ja neko dno sirovinu da se isplate pat pari darmpa, det*irl bi pripala vlasniku sirovina, do!< jedan ono ie ko jo latndlo«

Plotarsrtvo je bil« grsuna zanimanja naroda lastvo* 2amo J« dosta vrba i raklto ©i dijsg aa Šiblja pletu lipovi i korpo svih vallčlaa* So4are ao upotrebljavaju aa do* tfon d Jubit m konjiaa do njiva, Jor ao malo gdj* u pokrajini /aoSo prevoziti aa »»profnim vozilima (osim u BSlvava)*

Dok Jo dana* ave nanjo 1 manjo narodnih rukotvorina la-radjanlh od vuns,(sto3ni fond je amanjon, djevojko odlaze na poaao u industriju* konkurencija induatrijakib proizvoda) dotle Je pletarstvo napredovalo, Jor kako plSa Ilillvojo Savid u knjigi *tfata industrija i saaaatvo godi-aa 1029* %u Pastvi aa aatrtaata aa lutte kodova 1 karpl 10 ljudi, dok so danas skoro svako domaćinstvo u Lastvi bavi plotonjoa, budući da 1» zooljovadaldka aegdinaga otkupljuje njihovo proizvoda*

Sa razvojem turizma u pokrajini, morađo ao nešto produao-ti da ss obnovi kud na radinost barem izrada daronik torbi, kojo inostrani eoati uvijok vrlo r*td© kupuju na troblnj-skom trgu od sol jaka Iz daleko Ooano*

Sakupljačka privreda

Sakupljačka privreda, no samo da jo jodna od nasturijih grana zanimanja naroda ovo pokrajino, vod ao i do danaa održala pa $ak i proširila* SakupijaSka privro&a ao sastoji u nabiranju kupina u Dolini kojih ima u izobilju, to divljih jagoda, *»ipka 1 dr«*nj ina na Sabolm, Umtri 1 Brdima* iamodju dva rata pm i sada u vrijomo aozono nabiranja (preko ljeta), na trobim jakom trgu moga ao vidjeti doootlno velikih košara ja&oda, drsnjina 1 kupina kojo narod siudi na prodaju*

Fosnavajućl prilik« aa terenu, snoa da mmo lo porodica aa Zubaca okupa svaka m\ sebe godišnja ad 120 - 200 k& divljih jagoda 1 dre oj ina koja napredaju takoreći vod unaprijed na treblajako^ trga* Od drm^im, i i>i,aka (člpuriko) pravi sa vi©okovitatinski pekaea, a od divlji* jagoda 1 kupina vodni sokovi« Prije ovoga rata u Probinju bio je specijalni trgovac koji je otkupljivao teisko vode, proizvodio sokova 1 likera«

Sakupljanje šumskog veća nije stvar saao siro:runlh domaćinstava, već 1 bogatijih, jer ja šumsko voda si stran artlkal aa prodaju, a koriatl so i sa vlastitu upotreba u svakofa domaćinstvu.

ff-akon osi cbod jenja, sakupi Jaci ka privreda provirila sa 1 aa sabiranje ljekovitog bilja, 1 to u prvoa redu pelina (kadulje)« Otvarana Ja specijalna sušara "biljara" u rrablnju i tu as vr&i otkup, suienje 1 pakovunje ljekovitog bilja sa isvos« Sakupljanje pelina se vrftl dok ja u cvatu t«J» u proljeća, i m 1 bes cvjeta, sve do kasna jeseni* Falln as lavori u SAD 1 Itatlnsku Ameriku, a proizvodnja mu aa kreda rusi131to oc 60 - 100 tona,ovisno o padavina-

Ako »o&eao lov na divlje^ smatrati sakupljačkom privro-on danas praktično naaa onog »aaSaja kao sa vrijeao turske i Austrije, pa 1 isa&dju dva rata kada je bio lov skoro slobodan i divljač sa uništavala nemilosrdno« Dana* jc lov ograničen 1 &ato ja imanje kota od dlvljaSi na tr. išta*

1 »; 'ji i* g £ .a 1 j a (rassvaj *roi»vodnj«>f broj mwdii>lfc)

Je bila do ©al obod Jenja bo® IkoJtve Industrijo, osi® M&tm duhana "Tr#binjae% koje*?« Jo podila Austroui^rafca 1889 gN* 1 sa vrnilo skladištenje i filiHliiiiJft tafeana# a ^tovi rroisvodt Uradji-vati su w u ®o*?tarttf Sarajevu 1 drugla 0

olje saposlon prafco sijale godino tartl broj Maltet U J«*sron i kada ao vrti otkup i femonta-

aija r^trobuo jo vi#« r^tee smgo i toda ao aafm&i od

radnika« «avi«ii© o4 količino duhana dotične godino* »Trabinjao* na otkupiJujo duhan samu u okviru pokrajina« vod 1 isvaa njaaih granica« t»j» «va do lopova du^lo aa pvotafen granica trobinjoko kanona* Skladišta ju aajoOteno m napota grana kod "dubrovačko tapijo* 1 do atsdfevna jo u «mm aaatavu inolo oko 1 taa aauljlOta aa okmparl:aontalna proizvodnju duhana, aa pronalafioiijo najboljih aorti obširen m kliaoteke i psdsloiko uslova ovoga kraja. God. 1362 *?rablnjao* jo sakupio U ha plodno aoaljo 1 pretvorio jo u plantaž".no duhanlSt*. Gajen« m 4 vrate duhana! horoegovadki "bubalavno*, "ravnjak", "teeriej" i *na-rifikn aorta "Virdfcinija". Ha 10,5 ha dobivano Jo 20 tona duhana 111 po 1 ha bliau 1.900 kg. Ovi prinosi au tri puta vodi nago kod klnainn« proiavodnjo, Jar au mi plantaži prtajanjeno svo agrotehničke a j ara, a jadlno j® bnnja 1 nlaanja bilo rudno, lako aneriika a-rta dajo po 1 ha aa 4o,£ viša roda9 nada ja forsirati u pro-Isvadnji jer »e tipovi haroa^ovadkih sorti viša trafte kako na nadau, tako 1 stransa trti ištu.

Svu prolavodnju duhana sa plasftaEe »TrebinJoa* 1963 godim* otkupila jo Samievaka fabrika duhana« 0 ovoj (19*3) god. preduaiede do proviriti plantažno dubanl&to

na 15 ho 1 aagradltl 5 umjetnih oušnloa, još toliko koliko ih dftnao ima. TJbududo do se sve više provirivati

planta: no duhaniite poete je intoree aa prolavodnju ovog** artikala kod individualnih pr levodjada opao. Prokle 1963# god. otk pljeno Je od individualnih pro-Isvodjaća 51+000 kg a to Jo a odnosu na 1361 god. aa 34.500 k£ vUt, Jer Je te godine harala bslost duhana plamenjača, ^rcma pedaolma aa mjeseo mart 19(21 £Od.f u "frebinjeu* je bile zaposleno 101 lice,od tog* 65 ra alka 1 16 službenika.

N ikon osi obod j en j a trai.en* m mogućnosti da ae u £ robinju i»#£r^di tvornion, koja bi pru&lla priliku da no sa, osi i nekoliko stotina ljudi da bi našli aasmta u industriji na ovome tlu« Pokrajina nije imala niti industrijsko tradioije, niti kvalifikavana rudiao snmgo sposobno ma bilo koju grsaiu industrijo, Oođ. -Jo-

ae*en Je plaa da se ia^nal tvornioa alata pod anmlvoa "ludu*trija alata1*. Sa* ^raa ?robinjo ulje i**ao po&odao lokacijo sa tvomiou, a&to Je oalu£#no da a# orm lsd'radl u selu Corioa 2 km uzvodno od *robinja. Pok ae vhk&m tvarnioat kadrovi su ae istovr^ta^no *ko>XetoaLli vi .jeki kadar je pripreman na 1 julijanskim., aagrebavkla 1 'oa— Ograđenim fakultetima, ave&sjatefeniukl kadar u ^oataru i S nru j (svu, 4o& je stiaaaja kvallfikovanog i ..-ulukva-llflkovtaog MM0R| m>m tvornica* otvorila dkolu ŠMl da Je prooenat aekvali£ i&ovaolh malen. "laiaatAja alata

iaradjujo dan«* najmoderniji alat mnogih vrsta, potrebam smnamtnra i industriji i tima stakla kupca u na^oj ae.il j i, Evropi, teasrloi i amlja&lm »caljama«

Prema podacima tvornica (1963) isvossno jo alata u rH-j odnos ti od 400 hiljada dolara, a prsma planu sa 1J64 god* pr^dvidj-u m snatno #ev*da*je issvesa, u prvom radu u Ea*>

psinu NJesinSku«

Upared* a.* planom proisvod je sa 1964 god« pr^dvidja as i prodiranja halo sa novom opnmom u visini 20u hiljada dolara i tima do as povodati i&vos i aapoaliti nova radna anaga« Đao&s industrija alata aapošljava (podaji od 1JC1 god«j 743 radnika i službenika, od toga 550 (73,4,-) r.d-ni ka i 159 (26,6$) službenika« Sa visokom kvalifikacijom i kvalifikacijom Js 299 (52,91&), polakvalifikevanih ja 232 (42,1£), a bas kvalifikacije ja 27 izdatka ili (4,$*)»

late ifoaiatj il95J) kada je podala aa radom tvornica alata, otvorila sa i štamparija koja sapooljava 194 rudni-

16® na alka« *»voja kar j amo pru— £a dtsmp^rija u prve dane oslobod jenja S robinja tohra 1944 godina« tada je u bivšem sndnlukom damu montlma samo jadna uredjaj aa štampanje ratnih plakata koji su obavještavali narod o toku rosijednih operacija ss oni obo-djenje nade domovine« Kupovinom 1 montiranjem urodjaja do urodjaja, ta mala itamparelca radionica provirila so u štmpmntKo preduasde 1963 godine« Školovanih grafičkih m: d »tka u Štampariji Je danan malo, te take od 166 r d— alka, visoku kvalifikacija Ima asM 21 rajnik 111 13,5^ dok Jo priučenih 1 bess kvalifikacija 87» i tam revija

štampa lokal aa šasopl sa, revije, knjige i dw?o, a mruSl-ool aa sarajevska "Svjetlost" 1 beo^ndoke isdmvaSke kuda.

0 pokrajini ja umetao problem kako saposlitl &anaku

au smp, koja je svikl dan kuoala m vrata biroa aa aa-podljavaajat a prlatlsalm aa Brda, Zubaca a Dollau aa br^doa Hi mufcevima, koji siTprije godinu,dvlje doselili u trebiaje Ui Dolinu. letina "frebinjac" ampošljava ukora 100$ (9& ) »enake radna sna&a, imduatrija alata akoro 1/1 šoaa, "Biljara" preduaede aa otkup ljekovito« bilja od 81 aapoalenib 61 m šene, ali je to ave premalo aa toliki broj šamm koja traie aapoalemje.

Sata aa 1956 nadima osnoval mala aaaatakm »dionicu aa larada dlllmm, jer su . ene kaje au tratile aapoalanjaf ved kod kudo naučile tkati. Frolsvodnja ja bila mala (laka ja kvalitet bio odličan), jer aa tkalo radno. Oodlna

1962 kupljeni m stroj >vi, da bi a*. postepeno prhalo na industrijsku prclavo&nju. 3*rema padealaa aa 19C1 god. •Ć ilimara" aapošljova T? radnica i aamo 5 radnica Ima kvalifikaciju, dok au oatala bes kvalifikacija.

Potrebo pa gradjevlnskom materijalu u pokrajini au velika. Xa&r*djuje se HE 1

1 druga t sapošljava 101 radnika, a au ješ tena je ^ored nova ieljemniake stenice.

- in -

0 elektro industriji ve<< motorne govoriti* Brana n toricl, hram?, i agrareti u SmKfftmv fcao i ^ Htmill » rrko Glive

1 llčsnja mijenjaju elfku F^r*jino* toliko £o bi i aapoa-lenih u tej grani Industrije, kad »e »»Trio ole^tro objekti t^dkm Je govoriti, ali je sii^rno, da do ta grana industrije daviti najviše prihode, kako komuni tako i cijeloj nadoj isaj krnici* bude dovoljno ele&tri Sne energijo, mož dm do se modi pomisliti i na mogućnosti lskori&duvmuja boksita koji lolo sjeverno od Tjuheoira u biloćkim ufll narom,

t

& jSi n a t s t v o

2a vrijede turske vlasti m&aatstvo u pokrajini, oo svodilo u^lavaoB kovački, te>r»i;j*ki, obućarski i ku juu l&ki a&nat, o a kojih su poslednja tri *lui.ila mm ualu^a treeinj-'3.1 .>. i begc-vlm* i Ibo^atia, tr&ovci&a«. z *nat-

djelatnosti odvijal« m a« u trebimju, dek je po aeli-gospodarila domodm radinost i »cljak nij«* lasto ni aogud-mosti, ni potreba, da bilo d tu kupuje ili airutiuje mantil ja oaiu motike i koae* irouvmt aanmtstvii u trvbinju podinje nakon pt*vo^ aslobodjMja* Sa pastelnim . udisanjem privrednog i kulturnog nivoa i ekonomskom a t**billa * oi j m kao 1 jaSan j em pojedinih msosklh domaćinstava, ukapala ss i potreba sa lav jednim prolmvodlma kojih sam seljak nije mogao prolsveoti, bile da nije imao sirovina ili stručnog: imanja* Teke su se pod sli ramvljati stolarmkl, krojadki, obučarakl 1 dmgi senati* Od aovoa kojega jo seljak dobio su prodati duhan ili stoku mogao je naručiti kod rstolara krevete i stolleo, koji su bili rijetkost u brdskim ossskla kurama, kako i§ vri jamo turska vlasti, tako im ma vrljsms stare Austrije* Spavalo se ma padu ili na kamenih umvido-

njima, "krevetima* mm jedne i druge strune ognjišta« Ter-sije su tak od Jer Imale vile .oala, jsr avmko kn^atmko domaćinstvo, tavam malo bolje stojeće. Imalo Je u svom domu j dtm kompletnu svedami narodnu no uju*

Kako nIje bilo industrijska lsrade obućo ("Bata" ja otvorio svoju prodavaonicu u trobinju tek 19)6 god«), u pokrajini je aalsta bilo raavijeno obućarstvo 1 opanSsr^tvo, ta tako Millvoje Snvić navodi *dm js 1939 godine atao u trebiaju bilo 55 obudara"« Seljak je mogao neposredno sa košu* bilo to od ovoe9 kose 111 divljaci, dobiti opsnks aa jasnim stopalima kod opančara ili obujam lli sirovu ko£u promijeniti aa Stavljenu«

Dobra prod j a pol j oprl vrednih prolsvoda u Dubrovniku, lalakl-vala Je sve viša naprednih voslla "kola*, pm m dosta posla imali kovači 1 kolari« Godino 1923 u Trebi nju je bilo 15» kova&a i 2 kolara, a 1939» 24 kovača 1 5 kalam« Sve kovačke sanatsks radnje mi smještena u kvartu "krš", dok Ih u ostalim naseljima pokrajina nlja bilo« Kovali su od-laaili i u aela i tamo andlli svoje usluga ili pranalmall materijal na popravak Hi primali nove narudčibina, a seljaci bi prilikom dialog i velikog- pasara" u Trebi nju ari-j dom odnosno subotom prouaiaall od kovaBa ono 4ta su dali i** popravak ili iandu«

Jedini amnat (osim abad lakog, Šivanje seoskih odjela i 1 brijaća u X»astvi) koji js bio isvan grsnioe Trobinja je kalajdšlakl« Kalajd&ije popravljaju "krpe* poaudje, kaaane aa rakija, kalajlšu t«J« premašuju pasudu k^lajem« Kalajd&lje su Imala svoj« male mdionles us glavne državne putova (Bileća - Tr^binja - Dubrovnik, ubol - Trebinje,

&aatva — ^robinje) ili aa raskrsnlooaa &lav?uh moa&th i drtevolb putova* :i02ka* Jus^a, 0*1jov u»at i dr«)

Viko da ao po doaotak ili dvudjsaet »tla poelu. imU usluga jodnog kalajd&ljo« Oodim smo u Tr*biaju ih jo bilo S, a i J3J. 16 u oljtiluj pokraj ini* Odi saili au i u rio!« pokrajine 1 vršili usluge ai liou 'Aje*?tu*

Joiaa od razvljeaih zanata u pokrajini jo zidarstvu* a najbolji aajetori zidari su aa *ubaaa 1 Brda* trobiljo kaasna u ovome kraju* utioslo je aa tano^e da postana pravi aajatori ovo^a zamta 1 da so od msllfe naga lajući osa) n&s u ovoj vjs&tlni« r^ko gradjovlnok* sezona u pokrajini traje preko cijele godine, zidari Uaju uvijek posla«

Sada so anvrS* rlavni poljak! radovi, ZubSanl i 3rdjanl zajedno sr* svojiis sinovi aa silaze u Dol im ili odlaza

u k d navi© 111 Dubrovnik i ostaja po nekoliko ajoaoai im gradjevinakia r> do v lata« K*ko m u pokrajini vodinoa

pit'a ui^otrob? java feičniea, zidari nalaze posla oko gradnjo čutraja "^Utftijor J** j^r an^o boljo uto j eda •io^aUnotve ina *?voju C: at m ju«

Milivojs Savid navodiš i* jo 1929 **>d« a trabiaju bila n-jao 8 zidara« Taj broj bio je svakako ano^o vodi* j<*r nije nSunao one zidaru po tsalisaa, koji aa nijo*ra bavili isključivo zidarstvo«* vod i poljoprivredom« ovife zanata u pokrajini m bili izaodju dva rata s otupljeni i alljadodi aasatil mmnkl9 pekarski, brijaški* aajd&i-ski, kajandžlski* soboslik&rski* bravarski, nm toirarskl* livarski* aodlarzkl* boja&Uskl i oaaalarski« vi lo jod-

noga od ©Tih saiiata au bili aastupljeni u Dolini i to 98$ u Trebinju*

Zanatstvo ja aakon oslobodjenja doživjelo velike proajeae* 3a raavojoa industrije i induatrijskih proisvoda u ovu pokrajinu« isuurlo ja nekoliko samita kuo što aut opan-Čurskl (aa&o još Jedan starao ao saniaa o visa sanstoa), kujunđ&lskl, bojadžlskl, kolarakl, nanularaki*

S druaro at rane stvorile su sa velike zanatske ru-llonioa kao n*pr* "^etalao** ^edna aala smnataka ritani ea (11-maraka, br.AV-iraka) koja ja nakon osi obod jenja mpoaradno sapodljavala 20 ljudi, daaaa je prerasla u metalno - pre-ndjivaoko predussće i aapo&ljava 154 radnika« Privatnih aanatlija je &alo,pa su ae brijači, krojači, obuč rl 1 eobo»likeri ujedinili u pr* dusoda 1 aadruga, to tako so-boslikfirako predusa4* sapo^ljava 21 minika, krojačka sad rupi 16, obućarska 6 1 frtaerska aa radnika«

Bova velika akola u ?robinju rsanlh pmvmoa »aaatatva (aa-taloprorvijlvadkl9 aehaul^araki, gradjsvlnsrft i drugi) nai 1 aladla Ijudiaa pokrajina mo&ućnoat dobivanja dobre isobraabe u ovoj gr*ni djelatnosti*

X y r i a § f

Pokrajina iaasdju Ljuboalra 1 Orjena iaa salata izvanredne uslova aa rasvoj turista* skijaški toro a. na Ubliaa, plto^lna tastva, topla ?rskl&ajlea, isobilje aanaa, anodtvo historijskih 1 kulturnih spoaenika, saduvani orijentalni dio grada, sva to škafa govori u prilog raavoja sva grane privrede*

Sredlšmji dio pokrajine, Bolina ina primorski klimatski kaarcktar sa relativno malim nadmorskim visim«* (Pastva 289, trebimje 279 ) i otvorenost prema moru, pa joj ako-ro u potpunosti daje karakter medlter nskog obilježja« Taj dio pokrajine aoi.e ss ocijeniti kao veoma privlačan m gosta is krsjeva sa oštrijom klimom, jer ovakvi klima omogućava ugodan boravak kako ljeti tako 1 Šimi« Sezona kupanja počinje vrlo rano (maja) a »avršava ae krajem septembra« frublinjlom je igterasatttma, m mmo km jedna od najvećih pomoraca Jugoslavije, ved soog toga što ee u noj nalaai pastrmka vrste "kalif orni ka* (Jedina te vrste u Jugoslaviji), koju m mkl iseljenici prenijeli lm Amerika i rasmmollll u freblinjloi« Preko jeseni, pastrmka zajedno sa velikim vodama "sidje** u Popovo palje a u proljeće, kada osjeti da se voda u Popovom polju skanjuje, vraća se promila vrelima Bilode« Tada mmt im 1 sezona lova na *kaliforniku* podtv od frcblAjsko uae pa do tastve« Mnogi strastveni ribolovci ia Jhbvovnlka, ^o-iitara, Sarajeva p* is Beograda uzimaju tada godišnji odmor 1 provedu ga u ribolovu« Hijesu rijetki ni strani gosti, koji se n&lase na ljetovanju u Dubrovniku 111 Herceg

ji^ ra^iio tM RMM| MM 1 1 §1 #Hii u • - MrtlHi * jesenu

Ted odavno frobinje posjeduju utrani turisti! godlas 1939 prnko 3 «>50 stranih turi i ta posjetilo je frsbinja, ali ta i noćilo« Njih. privlači stari grad "kaštel* sa svoj s

dvije đž.assije, a u bllfenjim Srazovima turistička atrakcija - bivši harem - u kojemu je smještam mala ori^ua-talm biblioteka. Inoetrurii turisti koji posjeduju brovmlk, mogu sd aa pola oreš ti cm "malim11

)rijeatom. laaedju dva rata pa i 4a*aa svake arijada 1 subote im Dubrovniku dalima u treblnje 3 — i aMtaim&jaa turista koji nabadaju grad i šarenila mošnji 1« S* ..arla, Dabmva^ka Sapa, 5rae Oer^ i Hercegovina (;ftl lio«* "vali* pasmra* subotom, d mastima djevojaka 1 §aa* obuku sa u narodne nošnje pognutih krajeva). Ha^alost, inostrani turisti su prolama gnatl, koji se sadrEe u m-ao nekoliko a*tl, ali ipak od njih traju koristi kiko trgovina tako ugostiteljstva 1 turi* 115 k o društva. Sa* mo ponekad, kada au avl hoteli u Dubrovniku m^imatl deal aa, 4* atraui gosti 1 prenoda u 2r*binju. tada & t & "teatar* praualua usluga nekoga hotela ta Bubrevnl^m, goata ni apmvanja, koji ae ojutr dan rano vraćaj** u Hibrov-

nUu

laka a&driati inostrani gosta u tre bi nju sa dn£e vrijeme? frabinje sa. okolloom obiluje spomenicima Iz najstarijih vremena (ilirske molile, bagmall slrs grobl ja)k ji porod nmčn&z intsrooa pobu i ju ju 1 painju avlh onih koji vola starine 1 umjetnost. Brojni su ostaci ^mdim, kula, očetova* manaatlra (Petrov, tvrdoš, Ml 1 dr.) i crkava (av. Elimanta ia 14«etoljeda) preko kojih ae moše na joaiaatvan mi51n po smatrati vaavaj kulture, kako staro, sr^dnjovja-kovne tako 1 lalamaka. Enadl, pokrajina ima mmega interesantnih taSaka koje mo^u sa&r&atl kako domdeg, tako 1 stranog gosta. Ali rnommo prlaaatl da 1 pored **vih navedenih

dobrih uslova aa rat&voj turiraa, nje^u olj« posvećivana

noka n rodita patnja. Treba naSto ukiniti na putu osposobljavanja ove privredne grana, da bi oo ostvario onaj ofokat ko j o oo odokuje ođ turiaaa, da hl ova grana privredo pulsirala kao i ost tla privreda pokrajina, čini al aof da ao ava do aađa ftekalo9 da mko »a straat? uknfto na ao— gut.-noat navoja. Bodala, u T robinju postoji turi tl$kl biro koji anao prod * je autobusko i avijonska karto te dajo ioformoijo, ali ao tisto na ioorpljuje funkoija turista. T? birou nije or^anlairana *ajenja4nlent niti stal .na služba vodiča. Trebalo bi imati bolju pevaaanoat sa turlatldkia urodima Dubrovnika, jar kad aao dobro povoaoal aa ^abrov-nikoa u kulturnih* adravutvonisii, tf^9W5kia i saobraćajnim odnosima («a vrijem saaooe la t robinja p mm nbrovni-ku polaal IS autobusklh linija}« trebali bi imtotetoo i u turističkim. letina, .Dubrovnik mm dalja goata dvn ;uta neljolno nek liko sati ali ja to granalo. Kad au vod atran-oi u ?r#Mnju, oni bi »o^l vidjoti i oolloa« pltomlnm 1» istro* kulturne spomenika koja a*9 malo pra ved navali« balo bi propagirati ribolov na *fcallfar«Mcm*t f tko da bi *»traaei proveli u freblnju i ajogevoj oketioi9 ne samo 3 - 4 sati, ved po mo&aćnostl olo dan 1 više. F mvno9 d& so sva to aof o lavooti ofrao aa §kolav*inia turističkih kadrovima« Do onim je aamo jedan upravnik tnristl&ki kol ovan. tako j® turinsn prapultea noatruSnj^elsia 1 obld-no zapošljava ljude koji m bilo gdje nalass te® vtSak radno sna&o. &naš5aj turtai^a aa razvoj privredo rlf.o je nogo oSl^ledanj trebalo bi proučiti te |irofelsms9 reguli-sati turistlilni privredu primjenjivanjem opštfh normi9 dati joj školovan® kadrov® 1 bolju orffanlaaclju9 dm bi snavoj brke krenuo naprijed.

k o 11? n u c n k

Ha JLike u ekonomskim bogatstvima pojedinih seoskih naselja, potrebo aa prodajom poljoprivrednih proimvoda od šola do mjosta proizvodnje, lagr^dnja veliko BE pa 1 sam geografski položaj pokrajino utloall su na raavoj seoskog, me-djusooskog 1 tran<nog saobraćaja kao 1 na iskidaju od :o-varajućo mro&e komunlk aoiJa.

Za otpremanje sretstava aa prolavodnju do mjesta na komo so vrši prolavodnja (njive, vrtaSe, dolovi) 1 obratno, ia-gradjen je unutar pokrajlne,mreža stilnih 1 sesonskih seoskih puteva»3talni putovi vode od seoskih naselja do kompleksa Suma, lovori, močila (mjesta gdje so poji stoka) livada 1 njiva« Od njih skoro«* prema svakoj vrtači ili manjoj paroell, odvajaju so stase koje se upotrebljavaju mmo aa trajanje poljskih ralovm m dotičnim paroelama« Ovo stase su smo Alko diroko da no&e prodi natovaren konj 111 ma-garmo 1 ograd j ene su po većini šlvloom, a odrftavt^jm ih sami vlaonlol paroela« Siline atamft vežu glavne seo»ike puto-

WMN> Vr

ve m mjesti&a ispa&o* Po ovim stasemm može oe kr t ltl/nit-na stoka , dok krupna stoka zudl velikih strmina, ne moio koristiti« Za održavanje tih stasa brinu ss via alal, ali u večini slučajeva sama stoka svakodnevnim bratenjem 1 gaženjem održava njihovu prolaenost« Kako vi&o msma kosa, to su i mnogo od ovih kosjih stasa denas potpuno aapuitens«

letovi namijenjeni modjusooekom prometu, m održavanja modju sobnih kulturnih i drugih vosa, bolji su od prethodnih, di-roki eu od i - 4 a, a na nekia mjestima 1 kaldr^lSini« &al-draa jo postavljena na mjestima gdje se u periodu kida sa-

r

drsava vodaj po tim putovima susredu ao sumo pJeSaoi i tovarno Životinjo, dok aa zapre&na vozila nijoou sposobna ooia na

pojodiniu dlonioama u Dolini* BxM*dco stanovništvo Ih ao može koristiti a** prevoz pol J oprivrednl h proizvoda od mjesta proizvodnjo do tržišta, niti aa dovoz poljoprivrednih proizvoda od mjesta proizvodnjo do ovojih kuda*

Potrebe ogrjevnom drvotu i njegove prodajo m, veliko, prisililo su s&ljake Povrni i im« m izgradnju dobrih oo-oaklh putova, od glavnog irftavnog puta Troblnjo - darovnik do ajoata s j odo, po njiaa si mogu kretati 1 motoma vo&ila* Ka taj aa£ln uštedili su mnogo na vremenu* jer bi imče morali na konjima dolomiti drva do državnog puta, tu uskia-dl&tltl i auvati po doootak dam, dok ne bi došao kupao da Ha preuaaO, a da no govorimo koliko jo dobar put anapredlo oblo a pogledu snabdjevaaja stanovalitva, brfteg pružanja Ijokarsko pomoći, bržeg odlaženja na posao 1 dru^o.

Osim vod gore navedenih mtmzm koje ae upotrebljavaju aa vrijeme seaonskih poljskih rtidova, u Dolini postaje seoski putsvl koji se mogu koristiti a:%mo preko ljeta«* 1 proljeća* U jesen 1 ~imu, uglavnom su nepodesni za upotrebu zavisno od kol 15ine padavina» to jo stari dubrovački put po kojemu ao odvijala trgovina izmed Ju Dubrovnika 1 Mea&mjidke Srbijo,a protezao oe po današnjoj trasi glavnog puta Dubrovnik - t robinje, prelazio Trobišnjiou kod mlina ara.in 0o 1 ispod podnožja Klicanja vodio do Troblnja *

*U * tO ■ porig|i MNfl I flMBI MUKU l|| II ti Muti do Troblnja, jer je kradi nage glavni drum* tf vrijeme kišnog perioda ovaj s* pit m može koristiti, J r ga poplavi

povraaenl kra^ki i&vor "Oko* koji so nmlasi aajmdno ođ ?r*biaja« Čak 1 kad se iagradi HE, "Oko* da d a j* plaviti ovaj dio pata u klanom periodu«

Z svaljujući gsagpafakoei pologa ju,mreLi glavnih putova se proteša u pravcu jugoaapad - sjeveroistok i ju^olatok -ajavaraaapad«

Od juiioaapada prem sjeveroistoku proto; ® sa put Dubrovnik - X robinje - Bil ada u dužim 60 ka| freblnjo so aalaal točno na polovici relacijet Dubrovnik - Bllada« Taj je put glavna Cila kucavica coatovnog prometa Ukrajine« Po njoj se odvija automobilski aaobraćaj od Dubrovnika preko Trebinja, Blleds 1 Otoka aa Bosnu i Srbiju 1 obratno«

Zrn vrljeae Austrougarska 1 ismedju dva rata,po toj aa arteriji odvijao trgovački promet la sjeverne Hercegovina proma Dubrovniku 1 obratno« Karavani konja 1 aaprega, dovoaill su is ajeverns Hercegovina u Dubrovnik suho meao, jaja9 med, vumi, vosak| a natrag ulje, vino, jušno voda, sol 1 kolonijalnu robu«

lauiedju pokrajina 1 Gacka,odvijala ae 1 vrlo ^lva trgovina atocnom hranom, a naročito sijena« fr^tovina ia-avdju f robinja, njegove okolicu 1 olj sle pokrajina je bila dobro 3 oveaana aa Dubrovnikom« Pokrajina je nudila Dubrovčanima voće, povrće, meso, mlijeko 1 oir, a Dubrovnik pokrajini ju£ne prolsvode 1 kolonijalnu robu« Zahvaljujući ovako Šivom tvgsvadke* premetu u pravcu jugoaapad -sjeveroistok 1 obntno, ua put su nikle mno^e tro vi ne, gostione, hanovi i pronoćićita«

Sala oko puta ^oako * J a sen, T robinjo - Mostačl 1 Du&i, otakakala au od ostalih sala pokrajina, kao a načinu sidinja kuda, životnog standarda ljudi, školovanja djsoa i dr«, isusatno su ae bogatila na račun trgovina« 9a Masku m blls ismedju dva rata 2 trpina, Jasenu i Podgljiv-IJu Jedna, u Susadu Setlri, tostadima os^a, Dražim Bolu Jedna, tlluhoj Smokvi 1 f>njoaa dvije trgovina i gostiona sa banovina 1 dtalama, na a J satu &dj$ aa danas odvaja novi put aa Dubrovnik« Sada Je ova oesta dorade t&njaajo-na aahvaljujudl potrebama ls&radaje HS« Jm lani 1963 &od. put u Trebinjs vodio Je preko Duši, Dralln Dola, ioatada 1 Saaada, dok se daniti od Buži otojeptjuje a^ dloniaa koja se proteže pored &t»ljssnl3ks fantgt ^sdnsSJa* Vesoa (677) i Huna (401) i spaja aa kod Aleksins odje sa cestom Zubci - trebinjs« ta dionica isbja&ava nisel Jana »eata i dopuštene aru vede bralne u automobilskom s^obridaju, taka da danas put troblajf - Dubrovnik u a&itopro&otu traje najviša 40 mini na mnogim mjeatima od Dta&l do Dubrovnika cesta je proširena 1 asfaltirana t?ko, da js trebinjs uoalo postalo predgradjs Dubrovnika« Isgr%daJosi nova dionica puta sslat JiOf:rad# VoluJao, Todoridl i Alakaina M^dja, mno&o su pridobila, Jer su se povssala direktno sa cestom trebinjs - Dubrovnik, dok su prija isgradnje dionica bila daleko od cestovnih komunikacija! sa to su sada £ ostudi, tvr-došl, Hvalim Do 1 Bjolaft ostala otsjedena od glavna p robota* feila«

Xajživlji cestovni snobradaj u pravcu sjeveroistok - Ju--osapad odvija aa u vrij »as glavna turističko ssaoaa« Osam aaatom vodo mnogi direktne autobuake linija im unutrašnjosti

na more kmm n.pr* Beograd - Dubrovnik, Sarajevo - Dubrovnik,

Luka - Dubrovnik* BJoljiaa - Dubrovnik, Saoko - Dubrovnik, Pileća - Dubrovnik 1 drugo* Hujoptorodoiilji dio ove oe-ste u Ukrajini jo relaolja Trobiaje - Dubrovnik* frebiaje je dvorno mjesto aa ave autobuono linijo kojo ia Dubrovnika polaze u unutrašnjost 1 obratno (Mostar, flikdid, Tito-grad) tako da jo ono povezano sa Dubrovnikom m 16 autobus-nih linija* S unutrašnjega saobraćaju lOkrajino, ovi glavni seoski putovi Povrfti, jednog dijela >uao i Dolino kao 1 avi glavni seoski putovi iinta sa Ljubossiro« naslanjaju ao na ovu siobradajnlou«

Bro&a glavna saobraćajnloa proto&o ss od ajovaroaapada pre-aa jugoistoku ia pravoa Mostara preko I»jubinja, Ubija na Popovo polje 1 njegovia dosnla rubo® vodi do ^robinja* za-tia preko Graba 1 rcina u Donavia 1 kod Gruda motajo ao sa putea koji vodi od ^brovnlka do Heroeunovoii 1 kotara* Ova cesta nije toliko« frskvsntlrana kao prodašnja* a direktni proaot Moatar - Keroogaovi proko ^uoaoa no odvija aa aa ajeaoj cijeloj dubini u pokrajini, vod nokako asvrsa-va u trsbiaja i po siobradajalol sjeveroistok - Jugozapad* SiObradaj so nastavlja u pravou šora« Ova oeota je trećeg roda, aakadaaaka 1 toliko je uska od Popovog polja do T robinja, da ae na nogu aiaoldl dva automobila kod n&rmluih temina* vod aoraju vozila da aa aaaatavo 1 jedno od njih ae vraća do mjblliog prodiranja, da bi napravio prolaz

U vanjskoa saobraćaju igra ipak značajnu ulogu a# vrijo-ao turistička sezono jar sano&l autobusi iz ; os tara, stolna 1 Sarajovi prolaze njoiao, k»o 1 mnogobrojni automobili

stranih turista koji šele dan ili dva da posjsts Mostar« 3arr*jevo i obratno* £io »lobradajnio® ad treptaja da 3raba i dalja prstna Eonavllm* sa automobilski » obradaj m »nadi mnogo is rasloga, ito Trebiuje pa 1 ostala sala Pokrajina as gravitira ju prsa* Bereegnovo« i Kotaru, vod prca* Dubrovniku« toj dionici puta rijetke ss susreću automobili Ili autobusi«

£*rljs godinu dana, dok as isgradjivao aerodrom u :onav-li*a, donskls ja naš to saživio aiobradaj, jsr sa kamionima prebacivao gradjeviaaki materijal is Pokrajina do JUaav-la« Putnici is Pokrajino koji namjeravaju putovati aviona la Hoaavla moraju idi najprije u .Dubrovnik, pa aatlm is Dubrovnika u Koaavla, lako je bll&l put is Fakrajiits na aerodrom preko Subaoa«

U umutražojem saobraćaju nm avaj put as aaalanjaju seoski putevi ^ubaoa koji se najkradom tr^aom po vesuju ma 2re-biajem« Od ove saobraćajolcs kod *ulu pa preko ZutaŠkog polja do "Jbli, odvaja se jad *a krak puta tradeg roda 1 po ajsrna se dovosl bukova 4rvo is Bijela Gore do frobinja« uad* plantažni nasadi voda Ssml jer uinldke sadruge :ubai, podnu da duju puni rod, dionica od 0raba do Trcbiaja imads mnogio vedi promet, nago dan^a« Cod Aleksino i*edje, ova saobradajaioa, kao 1 novi asfaltirani la . ^afcrag * alja, nastaje se sa glavnim pute® koji vodi od ifebrovalL* sa t robinje« Ta kratka dionica duga 4 km, t« j« od Mekslas Mftdje do t robinja ima najveću trekvenou automobilskog prometa u akrajini« 3vi automobili koji dolaae mu sjevera (Blleee, Gacka) istoka (31kdl<$a, £itOf*rada), sup tda

(iarajeva i Mostar*), a odlaoc aa Dubrovnik prolase ovom lioaioom, a u obrata a pravau kod Al okolno Sledjo Is aa pridružuj o saobraćaj aa rillll&ta HE«

Istočno od t robinja proteste aa put prana tastvi u duži-ni ad 15 km. Prijo 4 godine, dok još rije bila počela iagn inja H«, ovaj je put bio makadamski, damo jo aafaltl-ran i računa ae kao put X« reda. Od Arslmiagid Uosta do Uiđtva proteze ee ua deamu obalu £rabi*»njio*:, u uudu napušta TrebiSnjiou i preko Klobaka u odtrim serpentinama vodi u ffikdld. U vanjskom saobraćaju ovaj put vsi;.o Pokrajinu aa Cxns Gorom, a u unutrašnjem saobraćaju povsaujs »arod Lastvs aa MMaJai« Sate ja aa ovom putu - ad Laatva do l*reblnja - Jako šiv promet abog i*gr.unje braxm kod G raniš'treva i Sorioi. Kako je X»aatva najbii i turiatidki kr&J aa Troblnjos, on igra i fi&at ulonu u unutra.,njem turizmu Pokrajin«, naročito aa vrijeme lova na rlbu paatrmku.

X okraj i na ima oko 1B km puteva koji ae danas no upotrebljavaju, a noktid aa vrijeme Austrougarske vi udavi m, alu-2111 su u vojničke svrhe« tiaima, Austrija js po okupaoiji 3o um i Hercegovine Ugradila u I^krajlni, na svim valni jim

vrhovima brda velike fortlfikaoljske objskte koji su slu-

£111 u odbrandbsne avrhe protiv Crne Gore.

I danas su te tortlfikaoija dobro obuvane na Klicanju (7Ji s), Leotaru (1129), Golom Brdu (62J), itrsdu, Petrini 1 drugim.

Prijo rata neke Je koristila i bivša Jug. vojski;, tako da su m ti p, te vi popravljali i po aji&a au »e ao ;li

kretati i automobili« IMrno, kada ti objekti nomaju vide evo je avrfcs i svi putovi koji vode ka njima trn sapu&tenit a 1 ne proteiu ee porod naselja de bi it narod ocfpao koristiti. Isusetak je bivši vojnički put koji vodi od Jo-vase vid Baterijo preko Olivo (1036 a) na Leotar, m koso jo podignuta teloviaijska antena«

»ve do prošlo 196i« god* po glavnom seoskom putu koji vodi od Zasada, preko Orbeša, Begovid Kule sa ljubi njo, maobradaj jo mogud samo mm ljude 1 karavane| mmpro&aa 1 arug^ vodila put nije bio sposoban«

Zahvaljujući la^radnjl HI m Troblinjiol t.J« i« ^inji dve dalekovoda ji so pružaju u pravou OVe&s puta, pristupilo sa njegovom popravljanj« i proširenju trnke, da j<* taj put danas sposoban sa kamionski omotasćaj m cijeloj relaciji od S«*sađ«i do ^jubinja (59 lm), a sa to .obilo na relaoijl oko So tou Prvi $ut u ietoriji. Brda l judi m osjetili bla^datl do hm cm«? te, jer to je bio do sada najneprl^tupafini jl dio Pokrajino pa i uajsao ?tnllji, kako u pogledu sapo slanja u industriji 1 dragim aeagrarmim granska djelatnosti, takom, pogledu školstva 1 Eivotnog standarda« Osposobi Javaajem ovoga puta aa automobil ski »obraćaj, soljaoi -sela Trmbljovm aadll su se pOMtattiM d» te*edjer prodira mro j seoski put, ua ^Ogadm podno! J em Tteotara i usposefee m »s automobilski saobraćaj«

eljcanjgkl faphradoj

ato se tl&e šeljssmt3kog a .o o rađaj a, om m odgevara ±>o-trsbszta sada**ajosti« Oa Usma prema treblaja i Lmsfcps vodi

uskotradna pruga aa Bilodu 1 titograd. Kroa Pokrajinu prodju svakodnevno đva patniSka vosa la i ravoa fito/grada i ilkšlda Sarajevo i jedan motorni voz.

Xagr&dajoa HK 1 šelje&are u Nlk&lđu, pruga Jo ostala nespojjobna da podmiri svo potrebo željezare 1 izgradijo na Treblsnjloi. fbog izgradnjo KX* orna jo mora a pretrpiti rekonstrukciju skoro m oljsloj dulini od £ robinja do Bilade tako da jo kolosjek od frabimjm do Artilana^ld Mosta prebačen sadim na desnu obala rijeke, dsk so Je prt je isgrmdnje pružao lijevam obalom Trebiš-ajlce. Potrebe m saktljavale, d* so prosi jesti i 2 el j samička stanica freblnjo 530 a leto&at od stare l^kaoije. Takodjer Je 1 zvn&an© prebacivanje ioljesnl&tog koloaeka juSno cd Trebiaja do CM&Javog aoeta ra!i if&^taiaje novoga puta Treblnje - TKibrevnlk. ftekonetrukolje mi t*Xo-djsr izvršene u gomJ<$a toku Trebiinjice &dje do biti ataulioloim j zero,i kol o* Jak so morao prebaaitl m vilo

U um&tr?i&ajea prometu. ftoljomaloa vs£e narod Dolino i Povrni sa Trobimjam, a u vanjskom vežo oljelu Pokrajinu aa Crnom dorem, 2> *lmaol jem 1 Bonnom.

U skoraj&njoj bodućnosti ao&aao računati 1 m vodeni ea-obmdaj po akumuluoiont^ Jezeru, sliSan onoma koji so ilanao odvija na jablnnlškom.

Pasma pod aolma Uprave putova u Treblnju, Pokmjiaa ima 193 hm putova* od toga X. reda 20 kmf II. 32 km, III. 26 km, dok sve ostalo otpada m seosko putove t. j. na p j sladko 1 konjsko putove.

Najbolje ve«© aa Trablnjem Ima Lmstva Jer m otovno Ima 4 puta (raSuaajudi 1 lokal) šeljesnidku vaau 1 dva put i aut obu emu Sela istoS lih Brda 1 Ljuboulra loaju veoma alabe veaet Jer aku aeljak fali u Trabinja mom idi pješke na Uosko 111 Jasen 1 da ta®© mačaka autobus aa Treblnje 111 BUadu* Harod Trebijova, Orfee&a, r,rka-vaaa. Segovid Kula i drugih Još Ja u gorem polo&ajuf on mora pjtdke u Treblnja, jer nema nikakvih proroenlh sredstava ne upotrebu.

."i -V ' j.. « ;. .... ,; „ .j i

okolici imn^mm h^ M tamama

Problem aktiviranja manje raavljenlh područja prlstupm so danas aa gledišta primjene kompleksnih rješenja, koja oao&udavaju stalan prosperitet, ^nergatako poljoprivredni kombinat *2rebi&nJioa" koji je u nastajanja,aatie ja jedan od takvih primjera u istočnoj Hercegovini. Ia-grudaja ovog velikog slektro - sistema lmada neposredno v liki utloaj na poljoprivrednu prolavodnju u Ukrajini, u slivu rljske Trebl&njlee kao i u pociradjlma IConavla, Župo,i Dubrovačke Rijeke, taj utloaj de se odr^ltl u«

- potapanju poljoprivrednih površina u akumulklonim busenima iruše 1 Gorice,

- gubitku poljoprivrednih površina aa gradilišta, raa-vodno postrojenje 1 aa tladnl cjevovod kros Mokra polja,

- aaStltl od poplava oko ^.000 ha danas poplavnih površina na Popovom 1 trebinjskom volju,

- ealguraaju dovoljnih koliaina vade aa navodnjavanje 11.810 ha poljoprivrednih površina aa področja Siled-ko« poljat LuatvOf ?reblnjskogf polja« Popovog polja 1 priobalnom poja« Konavla, župi i Dubrovačkoj Hljeoi

lagradnjoa akunulaolonog baaena "KiruSe* potapa aa oko 2.800 ha ukupnih površina aa o.ie.noj teritoriji, od toga B8J te pol j oprl vredni h površina. U ak^olaolonom ba-

S- *

senu Corlea potapa ao so ha oraaloe, a u t&lvamfem polju uniOtava ao 19 ha oranloc aa potrebe gradnje HS, a u aku-nultolonon baaonu * iru&e* J30 ha « Ali kada ae ovo usporedi aa HE JTablanloa, vid j od mo da j a izgradnjo* atauvmlaaloaog banana Jablanloa potopljeno 1.000 ha vrlo plodnih oranlS-nlh površina 1 vodnjaka 111 m* ukupna površino akumla-olono0 baaona, dok isgrsdnjesa aku^ulaolonog baaena Oorloa 1 Miru&o lagublde ao svoga S&J ha oranldnlh površina 111 12f6/* ukupnih površina. O^lu toga la akuaulaoloaoc bniaas Jablani o« trebalo jo lasollti 120 d&aadlnstava, dok la kl-ruša, bistvo 1 Oorloe 180 dos&adlnatava

H akuoulaolonon bananu Jablanioa akumulira ao pri nakal-aalaoa vodostaju oko 120.000 korisne vodo po ha oranldnlh površina« a u akuaulaoinoBi baaonu Iruše 3,470.000 »3 korisno vodo po 1 ha omniano površina 111 10 pata viša« Zato ae ne mo&e govoriti o bilo kakvia gublolna poljoprivredo gledano u cijellni, ved aasto o korlatloa, ko jo de poljoprivreda dobiti IsgraOnjoai ovoga hidro sistem.

kuaul isioal baaaa Mlruao treba da »adr&l veliko vodo £ro-bl6njloe 1 na oivoi od brano ^&eviM* prsna aoru, spriječi plavljenjo oko 5«000 ha najboljih poljoprivrednih povriina

u Popoma 1 trsbiajskom polju, o u loto vrljeuo da osigura potrebnu vodu m navodnjavanja ovih površina, kao 1

ostalih površina u Bilsćl, Sonavlima, iupi 1 2ubrova3kaj :ajeol ^K Potrebne količina vodo »a navodnjavanja 11*030 ha poljoprlvrodalh površina u Pokrajini i njonoj blizoj okollol (311 ed ko« ..olju 320 ha, 2**ML 1 Gorloi 300 ha, frobinjakom polju 1«155 ha, m prostoiu Im^djm lopovom 1 trebimjakog polja 500 ha, Popovom polju 4«500 ha* Kom vi las« Župi 1 Dubrovačkoj Hljaoi $«05$ lm) iano-5ilo bi 100 milijardi i 99 milijona »3 voda aa va^ataoiosii period i realna moguć noati južno od l*astvs aa dvija &et-vs godišnja aa lota površino«

Prema idojaoa projektu današnja bruto vrijednost biljno

proisvodnje na 11*630 ha (prema oljarnama 1954 &oa«) na

površinama prt»dvldjenim aa navodnjavanje isnosi oko 515

milijona dinara ili 43.500 din godišnje po 1 ha« Karaš

njavanjem ovih površina, podiji a bi aa bruto vrijednost

biljno prolavodnjo na oko 2*766«000«000 dinara ili 233*800

85)

din godišnjs po 1 ha« '

Današnja vrijednost dohotka od biljne proiavodnjo na ovim površinama lanoal oko 363 milijona din ili 30«600 din godišnja po 1 ha, dok bi ae nakon ia&rxdaje sistema sa navodnjavanja dohodak povećao na oko 2 milijardi i 50 milijona dinara ili 173*000 dinara godišnja po 1 ha« Proam tom*, povećanje vrijednosti dohotka Isnosi 1 milijardu 686 milijom dinara« Na ovim bi aa površinama povečali tr m viškovi kod poveća na 2«500 vagona, kod voda na 1«200 vagona, toliko isto i groždja, a mjedma aa tima

bi so i«oiredao 1 prinos kranog bilja kao 1 intenzivno ua-

_ iil gajanjo stoko

trsblnjsko polje obuhvata 1.155 ha površino kojo os na-lasa aa jedno 1 drug® atraaa Trobldnjloe, sati i površina Volujačkou* D&ivarskoft i Mokrog polja to površino lspod rodgllvlja 1 Gorloo* trobinjsko polje, porod Popova polja prototavlja najplodnija površino ovo vollko depresijo* tla ou sposobna aa navodnjavanje* jer ovdje* po stoj o naj-st irijl sistemi sa natapanje, Sto Jo dokaa aa natapanja ostalih površina« Ha njeau jo o&ro^eno oko JO; ha aaalji-dta od poplava rijeke Trebldnjloe* kao 1 od kraških lavora 1 radi toga nije obeshsdjeaa stabilna proizvodnja« Bo aada Jo radi pomanjkanja vodo natapano aaaa 100 bat iako Jo natapni arsal velik 100 ha. Kolika de biti biljna proizvodnja kada so ro^ull^o pitanja vode, vidi ao ia tabelo*

Strna ti ta do zauzimati 25*6 ** kukurua 19,4 a olrak 0,7£ od ojolokupne orani-ne površina, dto do dati 37^*4^ tona Šlta, kukuruzna zrna 397*17 tona, slrka 9*72 tona*

2a prehranu žitelja Gorloo, Mostada, frobinja, Pridvoraoa 1 drugih okolnih aola oko polja potrebno Jo 331,62 tono, dto anali in da taj arsal ftdl&aajlvatl aan sobo, kada aa odbiju potrebne kolidino zrna aa sjeme* ?iiak roiavoda do so pojaviti 1 kod avpadiika m 24*50 tona* graha aahu~ na 1,68, kroapira 1,50* paradajza 4,0, bostana 17*30* ostalo^ po vrda 16,70 tona 1 grsftdja 14*50 tona (vidi tablicu 1 - 3)*

Regulisanjam pitanja vo o* bllia okolioa freblnjskog polja t*j. tastva (koja ao nalazi u pokrajini), Silodko

polje. Popovo kao 1 dalmatinski dla takodjer će Soilvjetl veliki preobračaj u poljoprivredi*

Trlo em »nadajne lamaae koja au predvldjene u strukturi mame sjetve, lsraslmo 11 to m procentualnim odnosim stanje de lagledati ovako«

hercag.dlo dalaat.dio avouliupmp dama persp. dama parsp# d&n*a perapakt

»Jetvonc povrdine 100 100 100 100 100* 100

Žitarice 90,3 38,7 39,3 20, a 60,3 39*3

povrtno bilja 4»3 14»1 42.0 £8,8 11,7 16,3

industr* bilje 0,6 9,1 lt7 6,2 0,8 8,3

krmno bilja 4#a 3M 17,0 45tO 7t2 40,1

ali ako te imaj ene imrasimo indeksima, naima jpćl današnje stanja kaa 100, onda dobijemo slijedeću sllkut

sjetvene površine 100 110 100 181 100 124

kitarioe 100 47 100 93 100 »

povrne bilja 100 357 100 124 100 193

induotr.bllje 100 1630 100 652 100 1228

krzno bilje 100 m 100 480 100 688

Kao Sto ss vidi, pred vil ja ae povodanje krmnog bilja 6 puta, industrijskog bilja 13, povrtnog bilja 2, a »sanjanja Sltarioa na polovinu današnjeg.

iMonja^ poatojedili livuda i parnjaka, por is t id © iratajnte proiavodnja i potrebe sa stajitkim djubrsžsu firebaU će hraniti vl$e stajske atake, sil najprije potrebno Je osigurati dobru krmu, pu tek attta pristupiti odgajanju dobre

stolce* K »a Sto jo redeao, industrijsko bilje de ee po* ▼vdati aa 12 putaf pa^ak 1 duhan do ae aaOJLtl u >ovoa polju, gdje au pokusi pokaaall dobre rezultats, a aa te

dri je kulture olje potrebna jaka rudna snaga, jar aa ao-

\

gu upotrebitl etarči i djeoa*

lako dol as i do siljenja pevr&iaa pod Itarleema na jsd-nu polovinu dan&fajlh površina, ipafc ss ukupni prinos žitaric i posedava viša ae&o dvostruko kao reaultat ag*e~ te&al&kih mjera* »a ovim sveukupnim površinama u hercegovačkom i dalmatinskom dijelu, proisvodnja krmnog bilja

je iii ioslla 581 vagon godišnja, dok ds se u perspektivi

, H(

prolsvodltl 5.069 Vagona odnosno 4*466 vagona vide •

i**na8nje etoSaretvo nosi oanaks polunomadakog ss sladom pasminom i slabom ishranom* Povećanje prinosa krmnog bilja aa 4*4££ vagona u perspektivi, omogudllo bi drmanja novih 6*160 grla stoko, ratamajifttfl da je po 1 grlu »toka potrebno godišnje $0 mte sijena«

Proizvodnja duhane ds ss povedati m 10 pata, budući da de biti vedi prinosi po 1 ha *

lako m već lagradjenl neki objekti R£ m Trebi&njiei, poleieni tuneli 1 kanali aa navodnjavanje 1 odvodnjavanja u ireblajskom polju, pristupilo se isradi projekta, kojim bi so vode Is ^barskog, Putničkog i Ksvssiajskeg polja skremils pomodu tunela 1 kanala u frsbi&njicu t*j# u aku-aulmcioni basen ^lrude*1 i time bi ss pojačala prolsvodrvja energijo sa JO^ 1 isvmila vodnu regulacija na pomonutlm poljima* Vode is 0*4taško)! 1 C?rftniĆkog olja, koje danas

podsemaa otldu u Trebilnjicu, Iskoristila bi ae u pravcu fatmUHeog polja« a aa Slato polju otofuila M sa tvcu^mla-olja 1 voda s provela do central e Pcdkula. Xa ovoga so vidi, da cijelo ovo podrudje pretetavlja jedrn* cjelina

regulacijo« odvodnjavanja cg polja mogli bi ae

lskorUllavatl ugljeriok^pl lignita pr#ko cijele godina 1 ammldatl termoelektrarna k>\o dopuna ovome hi iro utmtmm*

Ukupna povriima podrvSja koje je aalnterealrmo aa korl-idenje 1 Isravnavunje voda u ovome dijelu latataa Hercegovina (sahvaljujudi HE trn Trebldnjiol) 1 dubrovačkom podaju isnosl 70*300 ha 1 obuhvata epčtlnc frcbinja, Lju-blaje, Bilede, Sacko, stolac, Ssvesimje 1 ^ubroTOlkf ova površine se ^oža obuhvatiti Mdromeliaraei jcm #5.000 ha, a m oiunlSmu. 31.000 ha« Čitavo po&ruSja prstat vlja tipi i ca krašku oblast dinarskog krSa aa svim &bllaiaa krasa, i-lemantl privredna akoaumska naraavij#no©tl, koji mi karakteristični aa podraSje cijelog jagoslavoaakog kria, ovdje ae u punoj mjeri mealfestuje. Slaba rasvljemest k^rakte-rialra veoma niaak nacionalni dohodak po glavi at »cvnlka od 20 - 40 hiljada dinara (niaak nivo budietake potrošnja i visok proceuat poljcfpivrednos ataaovnl&tem 80 - 30^) Poljoprivredna proiavodnjn u postojećim oslovima je maoata-lm, ekstenzivne 1 podvr^arta ja velikim kolebanjima a proiavodnjl osim sada u frebinjskom polju i .-upi, gdje ae koristi navodnj av^nje •

klimatske i pedološke prilik« m rasi idite na ovoj Široj povrtfinl, sate m mogu podijeliti u dim nuAlfilt* klimatska areala i to* mediteranski južni areal (nlli horiaoat) 1 areal vi«, ih hor&aomatm.

^eaiteran**! areal 1 njegova ^ obiljeijai

tf m*m arealu ae nmlnse sledoda područja*

&amiv pol jat Fovrd«u ha Madm«vls.

>abrovu5ko primorje £«000 0—200

Popovo polje »«640 2£0*&40

Tr#blnJako polje i«*eo 240-260

Oubravo d«300 160-100

fidovo polje 300 200-300

Iaraalte oblike mediteranske klime 1 aa samo priobalni pojas, dok ostala područja nose obilježje iaajeajene mediteranske klime« Srednja ^o&Unja temperatura ae krađo od 14,8° u Stolou do 16,l0 u Dubrovniku, a srmd-nja jodlanja količina oborina oj 1,115 mm u ntolou do 2« 250 am u Mbroaamima aa period 10 godina «

Fo sho^ itsttoVAsmjeraog rasporeda oborina u toku godino, redovno so javljaju suSo u vevstaolonom perio

Are-ti Tlglk horlaoaat*

8 ovome arealu aa nalaze olljededa podruma t

trkapna pol J oprl vr. nadmorska

površina visina

t.jublaako polje 110 400-490

Bilodko polje 570 420-470

T/jubo?airako polje aio 510-560

fat&MSko polje §00 460-503

Bafearoko polje 3.100 470-550

liovoalnjoko voljo 9.950 850-900

GataSko polJo iaoo 920-060

SVOfci 18.900 i

Ovdje au utioaji mediteranski* klina znatno oslabljeni* ali ae ipak zapadaju kod razporeda eborinnta narodi to a ni&ia horlaontlaa areala. Ko mol no preo vlad Ju jo obilježje kontinentalne kllae i utio#J kontinontalno?ftl povećava aa pore atom mdaomko viol ne. Wifti horizonti areala* ukljugujtadi tu ovu polj«* oeim »eraoinjekog i m tačkog* imaju pOfAjne uislove sa m svoj poljoprivredne proizvodnje. Srednja godišnja te&poratur* isaool u T,juUaju llfC°f u U bru i Patnici llt?0# a a Oaekom ovoga 7*7°» $x\>dnj* ko-llSlim oborina ee kr do od 1.300 - 1.700 m* od Se4|a u ljetna® piriodu dolasi ©ves« đeaeti dio te kaliSino* Sto jo vrle nepovoljno aa n^rmlni razvoj tih kultura, ta roljiaa ovoga mreela

rodno dobri reaultati u otkoaim* aijeoa 1 pridobivanju icrompljm (Oaoko, Hovaainje), m u nižim horissontlaa Uju-boair, L jutbinje) raavija »o voćarstvo kao imaSajna poljoprivredna gram*

SitoiitlittJiUvai aa&vati koji omogućavaju prs vidjeaa U.1j?o<žusrgotaka rjtfšeaj&t^tlvir&do proiavodui poteiml— ' Jal polJorplvrade ovoga paara^ja* JUkon isvr^enllk liidro-mallarftalja, u&IJučujudi o4fcr>aa od poplava, odvoinjav*-1 nav0dajav&aj*t mil fe»rlaoatl ovoga područja (io-šitavanaki aral) maga da raaviju jM&mansatna paei&vatajm povada, aatim proiavodaju vada 1 niaa Mptropaklh kultura*

0 vi.iiii feoriaoatJUaa stočarstvo bi bila vododa grana poljoprivredno proiavodnj« »beg pole aja, p-ado - klimatskih 1 afcoaosako tr£alh ualova* ?o amaći, da bi bila biljna prolavodnja viših horiaoaata orjsmtla&ra uravnam aa proiavodnju km&og bilja 1 feromplra, dok »i žitarica 1 oatalo kulturo bila sekundarnog anagaja« Jadino

bi aa m nlllm djsloviti ovoga areala ao&Lo navijati

1 voćarstvo na povoljnim lok^eljama«

Vrlo va^nu okolnost prststivlja i činjenica da oo hltro-aolioratlvnim rješenjem mogu povoditi površine dnu*tvsaog sektora od 7,000 aa Još 1*>0Q h&* lielioraeiJamu aa oiitvm-ruju ^o^udmosti aa rasvoj poljoprivredna prera4jlvu;ks industrijo što bi snatno uticalo na razvoj proisvo&oih ana^m i povećanja saposlanosti m cijelom području* l*u bi došla u obalr lagrainja objekata aa preradu meaa* sati* isgradmja mljekare, tvornica aa preradu voća 1 po-

94)

vrća, tvornica ae frar*tšm vun«, teale Itd* *

Zu navodnjavanje ovih površina (dolazi u obzir oiao 38.620 ha)

potraten j® ukupna 143#3 ali1jona ®3 vodo* fo postojsdoj koncpoiji navodnjavanja oko 13*000 ha poljoprivrednih površina ©oditoranakog areala, navodnjavado ao la sstku&ulaoi— Jo Kiru&o na trobi&njial* $a Popovo polj« pradvidja ao ia-gradnja tlačnog ojovovoda aa hrano Gorion* rriobilni pojaa uzl&aće vođu m. kr%Ju cuuoiat koji dovodi vodu aa centralu ".Dubrovnik* 1 izlazi a župski zaljev* Ka Trabinjskoa polju ctolior^olje su djollalftno izvođena i voda »e direktno

iz korita aiEvc&no od ^robinja* ^dje jo izgrndjsna orpna atanlea* Područje Dubrava it sns navodnjavati ^r-r^ltaoijoa iz akiiaulaoije na Hovosinjakoa polju* U tu arvrhu bi^o potrebno iz raditi gravitacioni tundl dubina o ;o 13 kat dok so Vidovo polje koristi vodaaa Brodova *

Areal viaih horizonata navodajavado so iz više aiou ul^olja« T ja jo izgradjotia još prijo 6> ./trUna 1 koju treba još pov&ćoti ili koristiti novu doi*unsku na potoku Graniol* 'Po ruS je F^tnidko^ polja moči d« se n?-v^dnjafwti ili iz kanala koji JU* &abarakog polja opravoaiti vodu sa tunol HE Blloda 111 iz tunela aa Hi: Fatnioa* 2a Ifavo-sinj ako polje nafto so koristiti frodvldjena akaaalaoija u iotca polju ili co noga lagrsdjivati posebne aanjo aku-ulaoije u vl§ia djelo vJUa polja* 3 to Ja sanjn mtabllna« Tada koja tunoloa sprcvtsti is frevsalajako? pdlja

do HB Babar9koristide se i za navodnjavale Bfcbarokog golja grzvitaeijon« ?odru3je !*abiaokog i &Juboairsfco$ polja

Mrado se obeabjoditi vodom posebnih atosalaolonib

96)

b 4Zona9koji do slutiti aaao u to svrha * *

Dobroh 1% 83 m Trebl&njiol aode o« samo odraziti nrt po&jo-priyft

taaana u 3iroj o^ollol pokrujlam« ftoipoo bi trobolo da ao

jačino ok« 7 ^c^ da paretavoslu godiš-

nji* alat 3f5 ailijardi kPh e&oktrlOise anarhijo, fa ar^r^Ja

treba da poduži M radove anahdjovmtija ae&ljfc, n mc.ro da OttOi^Sl proradu velikih aaltfca boksita u alumliiljua ili aa levo« * ♦

Pogodno« lokacijom sistema mkumulaolonlh baasim 1 tuaailn modi da ao izravnati neujednačeni raž im vod a teko iarav-&\te vodo moga ma koristiti m pm-M sva do more«

Ukapao sa sada prodvidja lagra&ujm 4 akumulacioan j-^era, jeino u ^lato olju, irces m aa^jfe* dijala lievoslajokog polja, t rode u Cteraićkoa* , olju - msjto maajlh ilmomnijs 1 četvrto omam puta vodo - aroa oljalog sistema - m njesa toku Trebi^njio«*

JfotuviđJ* s# izgradnja alediooik •VetJcula", •v**iaoa*t •Bileda*, *J*ubrovttlk* 1 u orou pokrajino *tlraaiomrove* m braaoa visina 123 » •

m m¥ o t k u 1 a*

Afcumulaoija u Slalom polju ©tvoride sa aatvarmajta ^oaosn i as-atrala I« davnti 4,5 UWf prirod j em voda u owj centrali tedi korita© SalemkO do akuamloolje u Kova*!ujakom polju.

8E *Đ a b a r**

itesulaoi ja im s>odrudju Hovoainja stvoride ao lagradnjsa brama na mjestu avaaoa Pranje oko a km aavodmo «4 ponora

Biograda!« &spreaina afcumulaoija isitoslće oko 149 milijom ml* Sa poljoprivredu utroši»o oko 3$ milijom «3 vode, m a« energetiku ostaje oko 100 m3 vode* Pod vođom jesen ostade potopljeno oko 1*500 ha poljoprivrednih rovrCSisa kao i dio put« od Hovseinj« prema Berfcovlđlma u dubini 03 7 ka * l>ovodni taanal ls eve oentral« veaads m aa kanalom koji treba da vodi kros Bakarsko polje, đo tunelom ispod kro&«ja£ke pr^vl?ake dođi do FntniSkor? polja, hvatajući poplavne vod© la polja 1 svu voda. dovesti 1o ula-b j u tunel sa centralu Bil eda u bi i si ni panov*

HS -C « ? a i c i"

Ova slektraaa d »koristiti vade koja donosi HaŠalam* *mp-1 Jajudi lb u al ivu Oataffcftff polja* Iagrsiide aa odvodni kanal kod Faslsgida Kule 1 sitim tunelom oko 100 m9 voda de ae sprovesti u OeraiSko polje i tu de se na padu ^ 65 a iskoristiti u energetske svrbe* Ispred njoss ^oaMato^ kanala i tunela, on^mo^lde as poplave a malom 9ata§lram

i

polju ispod fislagirfa NM| a aaaljilte de ee modi futl-omitnije koristiti u p&l j0T*rl vredne svrhe*

T" *f a t n i o a*

Oerni^ko polja laži na koti 620 m neposredno ispoa puta Bil eda - Oaoko* Zatvaranjem dva ponora na Juinom obodu ovoga polja maše se osigurati svvaranjs sjcuuulaoije do kote tyj9l ukupne kolidine vode dovedene preko centrale Ce raiaa 1 vlastitim vodama u polju procijenjen** su na 270 ha3

1 bide sve iakoriddsaa a oaargotake nertia* Stvnrnnjea akumulaoljs potopiće se ako SOO ha poljaprivrednih vrlina koje su ae do aad& a^io u hidrolodko povoljnim

godinama obru&jivale, a gradnjom ova HK neće aa potopiti alti jedna saobradujnloa, ni naselje

m *8 4 1 a 4 mm

Voda preradjcna a centrali Patnica aastade aa u polju aa enota is ili Dabar i uaput skupljenom vođom sa Dabirskog i PatalžSkog polja* Dovodni tunel sa HB Bilsdu bide dug 11,6 km, a njegov sahvat se pra&vldja bllsu ponora Parnice.Vose sa akmm ilael jea na ¥rebišnjiol raallairade ss ispod BUedkog

lagradaja ovo oentrsls js stopa, ali jo isu&ma, da bi ss moglo sprovesti vode is viših horizonata do jeaara na trebišnjiol 101

EE Dubrovnik11

Ova centrala de primati vodu la akumulaoionor? baacna Gorloa i tunelom duf ina oko 16 km* Voda od ftorloe do Mata, gdjs ds biti centrala,te^e nadsemno cjevovodom a duši ni 1165 m, satlm ponovo ulaal u podaealje 1 na napušta ga do vodostaaa m župskim saijevu* Strojara da biti smještena kod sala Plat 1 imade 4 agregata snage po 104 iW# Proradjana voda u turbinama otigš n mora po-modu dva odvodna tunela u dubini 494 m«

CtatrOa Potkula, Dabar, Petnica 1 Blleda 1 prtvodjenje

voda m Hsveslnjskog i Đafcarakog polja može so remlisi-

rati some a sajednlei sa iagra4njom drugog tunela na

fr^limjioi, jer jadan tunel nema dovoljan kapacitet

sa propuštanje svih veda* U vessi sa tim pojadade sa

i centrala na morskoj obali aa dva dal js agregata 1 moatl-

102)

rati treći agregat u Grani^revu •

Prema tom«, alatom ffevesinje, Beb*%r, Patnica i Bil eda, odnosno napadni dio dru&e etape energetskog sistem*, treblilajio** mora os posmatratl jedlnstvsno« OvmJ dio ml« etema«sa dleto energetskog gledišta manje Jo ekonoaidam Od prve otapo, (Or^nldarovo, Dubrovnik) sli ako so umm u obal? njegov sna aj aa poljoprivredu, onda so priRasm-Je u drugom svijetlu« Ko, rentabilnost mm elektroprivredu Je takodjer sna£ajna m obzirom, dm se radi o povećanju energije aa 1«06$ milijona kwh sati

lagradnjom HK nran Carevo, pokrajina Jo ujedno dobila 1 novo dobre putova« 8idi prevoaa matorijslm aa potrebo 156.padaj«, asfaltiran jo na oijeloj dužini put Dubrovnik -treblmje i Trobinjo - Lastvm« Izgradnja oloktro objoktm jo sahtijevala i rušenje blokova kuda u Blledkoj uliel tako, da mu to uako grl« u snobraćaju tei proširili« Zahvaljujući postavljanju dva nova dalekovoda preko Klicanja u pravcu jublnja, osposobljona j« oesta Zuomd -LJublnje u du&ini 56 ka sa vosila, a do prošle godim (1362) bila jo sposobna mamo aa karavanski 1 pjo^'ki promet« la^manjom HE i,.vršena j« u pokrajini i rekonotruk-oijm EeljeaniSkog s obrsdmja od Oeljova S oata do Biloćo«

Xs&ridjeno Jo 10 tunela dubine 1872 m, te tri voća 1 no-

104)

koliko manjih mostova ukupna dužine 764 a «

3£lnak nlj« aaootao ni m prosvjetnom pok ju tako, da su u tastvi i Mokrom polju podi&nute dvije nove osnovno školo sa mještana i djoou graditelja« to su pr^vo »juroalo-vemsfc«* Školo Jer u njima pohadjmju nastavu djsoa la svih naših refntbllkm 1 mnogih racionalnih manjim«

Sa bi zadovoljili etanovnlštvo 1 s*aditelja hidroob j okata po kulturnim potrebama* troblnjoka komuna jo iz^sradi-la televizij oku antenu na Leetaru« tako da oo dama mofto pratiti ju^oulevenskl pro&raa« dok oo jo do oada aogao vid joti anao itaijano&i. Xa&re inju televizij nka anteno prodlnipll m mml graditelji m m X mml m dali ovoj udlo oko iMlifljenJt lato«

T/loga pokrajino kao aopoisrednog zaledja Dubrovnika

Pokrajina je kroz vjekovo odr&tvala tljoono voze m Dubrovnikom« Dubrovnik 1 njegova luka laall au prvorazredni znašaj u razvitku Trebinja 1 okolice. Dubrovdani su aa

^robinjom održavali najtočnije vezo9 kako u političkom

105)

tako i u trgovačkom pogledu • Iz jedno tabelo u članku "Hercegovačka trgovina aa Dubrovnikom u lt vijeku" od Vuka Vinovaza vidi oo, da jo aa 7 godina doOlo Iz Heroo-govine u karantla 1586 tr^ovaoa« a od to&a lz frobinja 1062 111 7l£ ovih trgovaoa 106*. Nekoliko trablnjakih trgovaca uravnat ueliaana, ruopolagalo jo oa većim kapitalima 1 oni au preko dubrovačke luko enabdjev^ll znatan lio Hercegovina oa ^rekosaorokla proizvodima. Iz )

mi dopremali kavu« rl#« platno 1 dru&e proizvode do luko«

107)

a odatle karavanisaa u unutnuiajoet • troblnjnkl trnovo! ou takodjer preko Dubrovnl a olall vunu za južna

Italija« Trat« Ljubljana 1 Mletke« a otuda preko nijoko

108)

i Dubrovnika uvozili zapadnu robu •

Trgovina m poi j oprlvre dala prolftvodiaa

«MM» na ...................................

lamedju dva rata u ^brovuiku i njegovoj rivijeri Cavtatu, Suparima, ainia, Srebrenom 1 drugim ovjetao Je tu* rlaam, te Je tato Bufcrovaik bio veliki potrošački aeatar poljoprivrednih proiavoda 1 utioao je na poljoprivrednu proiavedaju pokrajina. Mnogi eelj oi a Dolini 1 Brdima opredjelili im ae aa s^osiJaliaaoi Ju u poljoprivredi, ta bi av'iki pramu svojim mogućnostima 1 ual ovima proisvodlo ono, *to ja dubrovački trj najviša aahtijevao i što je do« nosilo najveću »araiu. tako au ee Holinjani spesijalislra-

v >

11 aa prolavodnju povrća 1 voda, Brdjani aa krompir meso 1 jaja, Poredani aa mesa, naročita aa suhu prti: tu. Seljaci la aala ollne, Pridvoruoa, fasada, Oomlljana, oatada, fvrdoša, Gorioe 1 drugih prolavodlli su veliko količine po-vrda narodito graha "rogo" koji ja vaoma eljenjen 1 trajem aa dubrovačkom trgu, aatlm paradajaa9 mrkva, bostaaa, ranih smokava Hp# trovah aOni bi avakoduevno aa kolima 111 karavanima konja 1 maga*aoa odvodili robu m prodaju m Dubrovnik. 2m prodana robu kupovali bi tama brašno, ulja, tekstil, tjestenina 1 dru&e stvari, jer je roba bila u Dubrovniku jeftinija mago u Treblnju. rorođie© koje su imala vlas sposobnih dlanova aa poslova oka tr govanja, odlaslle su ^kodnevno m trg. čim ae jedan dlan po; odi m vratio aa trga, dru#l je odimh odlaaio na put. t? poroiloama koje su Imala samo jadnog sposobnog Sle« aa te poslova, na trg ae adlaalla svaki drugi dam, t. j. jedan dan bi prodavali a drugi dan pripremali vabu aa fuMfeJtt* ta iaajeaa dobara vrtUa aa 1 a obratnom pravou. Saljaol DubrovuSke župa

prodavali su srijedom 1 subotom (sa vrijeme malog 1 velikog pasara) ita treblnjskom trgu velike koli-Sine dalmatinskog kupusa, maslinovog ulja, suhih s&okava, punomasnog sira i vina* Preko slms župi j a-ni su svakodnevni prodavači svojih proiavoda na tre-binjakom tr^u, jer svu količinu proi svedenog povrda no mogu prodati u Dubrovnik pa j s aato živa lm j sna dobara ismedju dva kraja) preko ljeta veliki promet ls pokrajine prema Dubrovniku, a preko alme u obratnom pravou« To povesi van je traje još 1 danas, barom što se tids župi Jana, dok pokrajinu aastupa na dubrovačkom trgu aemljoradnlčka aadruga, a manja individualni proisvodjad•

Trgovina aa drvima 1 drvenim ugljam

Dubrovnik nema u svojoj bližoj okoliol velikih šumskih kompleksa otkuda bi se snabdjsvao a ogrjavnim drvstom, pa je primoran kupovati drva is dalja okollos 1 otoka. Svakodnevno aa mogu u gruSkoj luol vidjeti o t odani koji dovoae drva na malim motori nima i prodava ju ih na kilograma ili savežljaje, Seljaol sela PovrSi, is Ba-onina, Sllvnioe, Boboviita kao 1 seljaol ls Trebimjsks ■>ume (južno od Huma 1 Duši) svakodnevno na konjima donosa drva na prodaju« Od svojih ssla do Dolina na koriste glavnu oestu, ved sporedno putove (bllSnjioa) pa sa aa 2 - 3 aatl hoda vod nad ju na trgu aa drva« Osim toga, Dubrovnik troši i vslike količine drvenog uglja, a glavni proisvodjaSl su Površan! 1 ^umljaoi«

- 204 a -

SIHOTRIŠTVO

Privredni razvoj jedne pokrajinet različito aa ogleda u razvoju stanovništva, ali aa pokrajinu izmedju Ljubom i ra 1 Orjena vodu ulogu u razvoju j o imao naoional-nl aaotav stanovništva« nogo porast ili pad9 jer za 70 godina broj stanovnika jo ostao skoro lati (1890 stanov« nlka Je bilo 17*511), a (1961 stanov. 17.430).

U pokrajini izmedju dm rata bilo Jo najviše Srba (&#), zatim muslimana (34£) 1 Hrvata (6£).

Poznavajući priliko Istakao bih* da su "rbi pridonijeli mnogo razvoju vinogradarstva, stočarstva i ratarstva, .lu-sliuani razvoju voćarstva, aanaatva i trgovino, dok su Hrvati uglavnom gradsko stanovništvo (96$ od svih u pokrajini js živjolo u gradu), prašili intlligonolju 1 zauzimali mjesta u adotnistraoljl, U svim odročni j im naseljima Hl k.o. u vođini su Srbi kao n.pr. Zuboiaa skoro 100£| od 2.842 stanovnika na Srbe jo otpalo 2.459, u ftrebijoviaa 100£, dok su skoro čisto muslimanska naselja u k.o. Graničarova (od 456 jo samo 26 stanovnika Srba, Župi (374 - 30), dakle u predjelima pit osine, gdje su najbolji vodnjaoi tame su Muslimani.

Osim tih naselja gdje preovladavaju Muslimani pa 1 u ostalim naseljima pokrajino, a naročito u Dolini gdjo jo srpski i ausli anaki Šival j poajošaa kao a laaasftu, Somlljanima, Priđvoroima, Gorici, -iostaćima, Čičevu, Blhovima 1 drugim, muslimanska domaćinstva imaju vida stabala voda nogo srpska, ali zato ti drugi laaju više čokota lozo.

- 204 b -

Muslimanska kude su u vedlnl ograd J sns visokim sidom, pa abog velike vrušlne preko ljeta, satvoren prostor so više aagrija 1 tirne muslimanske avlijo imaju više voća od srpskih*

Muslimani au u Dolini ismedju dva rata podizali i plantažna voćnjaka, dok kod ostalih takvih primjera nije bilo*

Bogati Uuslimanl kako sa vrijeme tursks vlasti tako 1 Austrougarska i isiiadju dva rata, aaniaali su ss tr$ovinota* Bilo jo i nekoliko grosista kao n*pr* braća Zupčević, HadSiahmetović • Sve veće tekstilne trgovine u freblnju bile au u rokama Muslimana (Kablla, Oolijatovića, čatovića) kao 1 mala mješovita prodavaonios tksv* "banci®*

Ismedju dva rata, nsueliaanska djeca su u manjoj mjeri nego ostala išla na dalja školovanja nakon savršena osnovne školo, naime, rad je au se prihvatili iauuavanja sanata (soboslikari, obućari, stolari 1 rosnate tersljs su is redova Muslimana)*

Kako sao vod rekli, srpski Eivalj Je naseljen po ođroCni-jiia krajevima, daleko od glavnih imteva 1 bio je prisiljen da sve svoje sposobnosti uloži u rnapredjenje rataretva 1 stočarstva*

1 *t V 1 '

Bilo Js iseljevanja u bllša i dalja krajeva, a to će nam

tuia<5iti slijedeće poglavlja*

laaljsvanja

Kraška pokrajina ismedju Ljubomlra 1 Orjena nikada nije

mogla da aama prehrani m j« stmovniatvo 1 uvijek ee narod aelio "trbuhom kruhom«, bilo u bližu okoli*« Dubrovnika ili u sam Dubrovnik kao oeaoaekl radniol Ui na branja kukuruaa u Vojvodinu kao i u prekosorako aomlje* lanedju dva rata* aa vrijeme turističke se8on*,lavoatan broj mu^karaoa aalaalli su aapoalanjo po hotelima kao pomodno oaobljo| siromašni seljaol aa Brda i 2ubaaa odlaai-11 su pojedinačno, 111 aa vUo članova porodioo u Vojvodinu na berbu kukuruaa« Haplatu aa rad itlou dobivali u novcru, vod u kukuruau, tako da jo dobar radnik m ajoaoo dana mojgao zaraditi JOu - 403 kg kukuruaa u srnu a ua to ao 1 besplatno hranio kod dotldnog gaado X09\

Hakon oalobodjenja to viio nije m običaju, ali ja aato la ovo pokrajina oti&Lo u kolonlsaoiju u Vojvodinu 49 domaćinstava, koja au ao nastanila mahom oko Zronjanlna, a na j vod i dio u Kleta« Osla ovih aeaonaklh kretanja« stanovništvo ovo pokrajino iseljavalo oo u prekomorsko aoolje, nar 51 to u 3AD, Ju; nu Ameriku, Australiju, Tursku i Kanadu« Ta^an broj eiconomake emlgraeljo U ovo p. krajini nije poa-nat abo- nedostataka podataka« Samollo aau Isoljenidku rna-tiou u Beogradu sa odatko o iseljavanju la ovih krajeva, ali nažalost niti oni nama ju tadnlh podataka« Anketu koju mnsA a rovao, nljo potpuna aa olje^u pokrajinu, jer aam ae naslanjao tašao na podatke na..ih iseljenika mještana, koji dobro posnaju svakog Iseljenika 1 broj iseljenih la svojih naselja u vremenu od 1900 - 1961 godino« Primjera radi, nave&du podatka aa najvede seosko naselje u Dolini, Mostađi ima 6 malih aola i aasooka la brdskih lomjova 1 tot Jabuke, OrbeOa, VamnBlla, Tmovoa, Brijega 1 Parojaka

HJlva* Od 1900 - 1961 god* ia *ostada se iaselilo m ino-atranatvo TJ st&novnlkmt a SAD 41, Juimi Ameriku 18, Auetraliju 9, tursku 3, SSSa 1, i Italiju 1* Povratnika do 1961 J s od toga bil o t is SAD 16, J*£ns Amerika 5» Australija 1 i SSSB-a 1«

Hajvišs so ih Js isslilo u SAD i to Od 1900 do 1>20 god* 82^* Od U iseljenika a SAD bilo Jo 14 fcona, kojo nljeaa migriralo »bog sarade, ved radi udaje* KaHi iseljenici rado mi se danili aa djevojkama svoga kraja« laaodju dva »ta isaljovanje u SAD Je skoro pr*stalo| tada au ae iseljavali u Jutaft Ameriku, t«J* Argentini i Venesuslu* t? Australiju i Tursku ss odselilo 12 stanovnika i svih 12 su muslimani. Sva tri iseljenika u turskoj bavila se trgovinom, a a Australiji svib 9 radilo Js na plantažama voda« Iseljenik u SSSS bio Je na školovanju u Kijevu na teološkom fakulteta, dok sa iseljenik a Italiji bavi trgovinom* Iseljenici u 3AD is Mostaća prihvadali su ss u podatku svakoga potila, gdjs ss moglo nešto saraditl, da bi poslije nakollko odlna otvorili kakvu trgovinu« Vo povratku a doaovlmi su od sara-djenag lovca kupili kuda, bilo u Dubrovnika ili robinju, Šlvjeli od ubiranja stanarina, a sami su atinoveli mi selu«

Od 53 iseljenika Is brdskih naselja 10 ih se vratilo u domovinu i svi do Jednoga su so nastanili opat u svojem salu«

Brdski IsalJsniol saradl/ su manje novaca u 3AB,na.£0 iseljenici Dolina, osim jednoga (Dra&kovlda) koji js Kupio dvije veliko stambene sgrads m strudunu u Dubrovniku, a sam Js prebivao u nabačenom selu Zagore* Issljenicl koji su ss vratili is Australije 1 dalje su se svi bavili pol j opri vre-

do«. Uoatado Je definitivno mlatilo 76 lioa, ne raduaa-Judi udaje, dok sa priselilo 11 lice. *ud« su so ljudi solili i odakle su os p rise! Jami! pokaaado nam alljedoda tablioai

Broj iseljenih Mjesto iooljevanja Broj prlsolj. Odakle

Sihoi

Popovo polJo Bonkovao Biloda OraSaaloa latili Osijek Orna Oora Stolao Brda 3Vrdo&l

2 Jrventa 4

1 Zenloa 4

1 Tuzla 1

1 Bosna 1

8 Beogtad 1

U Srbija 1

1 Smederevo 1

6 T robinje 1

i Banja Luka 1

J Slovenija 6

2 Dubrovnik 6 .

: 3 Ora&mnloa 4

16 Sarsjovo

9 Mostar

1 c ftajodmr

6 noposnato

(&a neke Iseljenike nije poftanto ta:no ijesto iseljenja, vod s-i»o pokrajina Hi republika)«

Od popisa krajem 1j.atol. do 1952, broj stanovnika u ovoj pokrajini nije so nidta povodno, vod se naprotiv smanjio •a 79 t.J. od 17«ai »a 17.430. 1» tom ooEo aakljuSitl

koliko jo bilo Iseljavanja u tom periodu

Amvno sTMomLtevo io §immA uursuraosrz

f oi Jopri v r o d a

Prema podanima sa 1953» god« aa aktivno etanovnlštva aapos-lana u poljoprivredi otpale jo $7* ft* ovoga aktivnog otanov-alštva* Brdoki predjeli ojevorno 1 ju* no od Dolino t*j. 3r-4a aa Ijubemirom i &*bol laaju najviši proeenat (80-93,6£) (vidi sliku br« 24) svega aktivnog staaovnl&tva zaposlenog u poljoprivredi, dok u a Dolini u lotu grupu opadalo k*o. iupa 1 Oomlljani« ~to ae vide približavamo uHmaotron oea-trn pokrajino 1 saobraćajnim komuni kasi jasaa, proosnat stanovništva zaposlenog u poljoprivredi aa amanjujet tako da u k.o« Treblnje Iznosi do lc$* a m susjednim k«o* ^robinja od 10-10#« Dolina 1 njezino gradsko naselje nije m&gLm nuditi vedemu broju ljudi zaposlenja izvan poljoprivredo* jer taia jal »i jo bila puštena a rad tvornioa alata* niti m bili otpoSetl radovi oko HH Trebl^ajloo* a takodjer nije bili nikakvih vodih grad j ©vinskih radova* gdje bi oo mogla zaposliti nokval lf ikovana radan snaga« 2v o su noko k«o» u Dolini imale dosta visok proeenat aktivnog stanovništva zaposlenog u poljoprivredi, lako su blizu gradoka aaeeljal to su k*o« člSovo 1 leevjede m 60-70^ 1 ado udaljeniji Jasan sa jo* vlwim prooentom od 70-£0«

Uprava je zauzimala drus..:o mjesto po broju zaposlenih} 635 iiea ili 11*27?» svega aktivnog stanovništva, &%p da slutiti da so radi o jodnoj privredno ooruzvijea^j pokrajini, jer zapošljava skupa sa poljoprivredom skoro 70$ avega aktiv-

ao - stanovni&tva«

T robinja ja tate bio srea komo m pripadalo komuno ljubi-nja, Bil oda 1 Gaoko, nato nam karta pokaauje (vidi kartu br« 2$) tako veliki prooonat (36,4) »vaga aktivnog stanovništva aaposlenog u upravi k.o. rrobinje«

Susjedna k«o« Gcrioa9 asa tad i i Pridvoroi iakaauju relativno takodjer visel; prosenmt od 799 - 1192^9 odnosno ad 6f9 - 795M»9 a 12 km udaljena tastva isti pnao-nat kao sadnja* 3 vi Laatvani aapoalsni u upravi ni jesu bili na radnim g estl-ma samo u X*astvl9 ved od 26 (koliko lh je bilo napravo m upravi, 13 ih js svakodnevna odlaailo vosom na poaio u Tre— blnjSt pa nam aato k«o« pokaauja toliki proaonmt kao 1 ons u susjedstvu urbaaakog eeatra« Brdski predjeli Imaju vrlo malo aktivnog stanovništva aapoaleaog u upravit od 0f8 ~ 294>l oni au bila aaposleni uglavnom u ispostavako:a\ina9 dok k«o« Srda i OrbeSi nljesu imali nijednog aapoalenog u upravi«

U grad j ovi narstvu je bilo sapo slanih 510 ljr*dl9 ito dini 7926£ svega aktivnog stanovništva« Haj više ljudi saposlsnih u gradjevinarstvu ima k«o« Ssvodje 269l/*9 aatim 4 susjedna k«o« Granidarevo« irelanagić Most« Keovjsde 1 Sorioa aa prooentom od 10 - 1399*

Zavodjanl au dobri taaari9 majstori aa drvenu grulju i oni odlaaa na rad po oljaloj Mlini 1 lavan grunioa pokrajina« uok su u Oorioi, Arslanagie -ostu 1 iNeevjeeu gamd j * vinari kao stalna aaposleni radnlol9 iaučsni u evoa samtu bilo kao sldari9 teaari ili druga9 dotle au tevadajmal taouki sidarl 1 teaari 1 oni aa aglaras* aasaaaka ampoljuvaju.

i»ravi majstori aa obradu kaaaajja i sldanje au Sttbdani. 8jih Ja god. bila sapoelealb u igrrađjevinarstvtt Hl ili »vaga aktivnog stanovništva. Subdaai au odu v jek podisaLi kućo Dollajanlmm, traženi m bili svuda gdje bi m isMjradjivao kakav Toliki gradjevinsfci objekt ili gradio put ili šaljea-mlea. tadill au sajcđaa aa tiSanima im ia^radaji iel jeamiake pruge Irebiaja - Sileća, kao 1 aa iagrmdaji pru^e uskog kolo-ajoka Mostar - Trebinjoj pa i u Aaerioi kao issljfo-aioi aajra-dlja bi ae prlbvatali gradjevifisklh radova (pod atak IlUa Hatkovida aa Subaom).

ttstoje rjo dvije k.o. koje aaaaj* ml Jedu g aktivnog atanov-alka saposlenog u grad Je-vinarstvu i to Zagora i Brda aapadno od Trebiaja. Kako dolinakef takodjar 1 brdske k.o. imanju

manji preoeoat aaposlensg stanovništva u građjevinar-stvu 1 krađa aa od 0,6 do

0 prometu Je bilo aapoalenih 413 ljudi Hi 2,57/* svega aktivnog stanovništva* I opet ama karta pokazuje (vidi kartu br. ) da ^robinje sm SKaJe6&lamk*a. Mostami i Gorioa isaju najviši prosenat {od ll«&$f%t) aktivnog stanovati*«*

u prometu. Pod prometom podramumJev*iao banka, tr,ovlast, ugostiioljstvo i turisam.

Pregleda« podataka te godina (19$3) Mio je u jwo eeu aa-poslenih la oatada i Oorioe 40 ljudif u banki 2, a ostalih 3B u tr-ovlali uostadi aa laali aamo Jednu trgovima u kojoj je rmdio samo jadan ftovjak, Geriea nijednu, ml ostali bili au aaposleni u Treblnju. Susjedne k.o. JPrldvord 1 Aralanagld Most ii&M »u uposlenih u prometu 16, odnosno 6 ljudi i u tim k.o. Je po jedna aadrutna prodavaoriiaa mjedovlte robo u kojima jo radio po jedan čovjek, dok m

svi ostali radili u Treblaj u. 0 ostali« k*o* ^uboima i župi ljudi su bili sapoaleni u prod^vaouioa^s aemljoradnidks aadruga* Trebijov®, Stomaaevo 1 žagorm nijsau imali nijednog čovjeka saposlanog u prometu*

Foale prometa najviše aktivnih lioa bilo jo saposloao u sanastvu 330 111 4,4&£ evegsa aktivnog stanovništva (vidi sliku br* 26)* Kuravno, opet trebi nj o aa u£om okolioom ima a&jvl&s IJjdi aaposlenih u sanastvu* Hajviši prooonat od 16§1 Je u Mostadima, aatim u "orici 12, 2£ 1 u -rebinju ueato više od 10$# Moataćaai su po tradiolji soboslikari i od 22 sanatllja jedna t radina sa soboslikari, dok mi Go-risani več 1 nos krojači*

Ismedju dva rata u pokrajini na glavnim putsvloa ^robinja - Dubrovnik ili BilaĆa - Trobinja bilo ja 6 kalajd^iskih žudnji (sa popravak posudja) koje su «# med ju »im vod sva proatale sa radom* Blhovo ima sapo si oni n u aanastvu 15 Iju* dl Hi preko svega tktivnog stanovništva* Bihovljani au posnati kao dobri krojaći 1 obućari, dok čiš svijani i sa-na tli je la Arslana&Lć Košta imaju mješovito apooljnlisaoijo, Zanatlija aa £ubaoa, Sabora i tjubomira svi im do jednoga **fcaAšlja* (krojači) koji šiju sooaka odjela od kostrsti (kosje dlaka) i vune kod kuda latkana*

Domatevo, Vrpolje, Jasea, Brda, Orbaši i Trsbijcvo u aanastvu neoaju nijedno: aktivne ;s*pealea©£ stanovnika*

0 saobraćaju saposleno jo 300 ljudi, odnosno 4,04 » aktivnog stanovništva (vidi kartu br* 27)* Aralana^ić oat je na prvome mjestu aa 17,3$ ttvoga aktivnog stanovništva sa-po slanog u saobraćaju, satim Blhovo i G ranit! aru vo koji

Uaju lv>*č odao«09 6fl/i| ovr&f Cičovo* 1robinjo 1 Prldvoroi 5 - JU osnovi ialo&saog »oioao teti aakljudakt taato gdjo oo pr&ta&a feoljsanidka ^ram H» - Biloda* saposl&no Jo mjvida ljudi u aaobra-daju* kod jor aa putu Trobi njo - 2ubel - lomv? jo kao 1 na putovima trobinjo - Hlkdld 1 f robinjo -Bil oda* ljudi au aapoalani kao putari 1 radniol na popravku i održavanju patova* 9 J ovamo od 8oaa§cva u k*o* Opdlnana gdjo asoa glavnih aaobndajaiea* ni-jodno aktivno lloo nijo aaposlono u saobraćaju*

U industriji nljr bilo aaposlono to godino ni svoga aktivnog stanovništva* trsbiuje* prijo is^rad-njo tvornio- alata iaalo ja aoao duhansku iuduotrtju* koja jo aapošljavala lil radnika 1 alušbotilka* a proko 90jt> aaposlonih u industriji duhana činili su radni.oi ia t robinja* Oorios* ArslaaagU Mosta 1 Pridvoruoa* dok jo samo ?roblaj* davilo dOM* Zrn vrijamo otkupa duhana 1 njogovog sortiranja* od dooombm p i do nnrta* auhanska ataaloa bi aapea&ila od JO - 50 aesonnkih rudnika* obično 2ana. (Vidi allku br* 26)*

ti uslužnim djslatnostiisa bilo Jo aaposlono ItKL aktivno lloo 111 1*3$£* Skoro mm r%dm srnica aaposlona a uslu&nla djelatnostima bila jo ia Gorico i troblnja (80^)* dok ostalih radno smge davalo bi k*o* aostadi* Aralanagld Most* Blhovo, Pridvoroi i Vidovo (Vidi sliku br* 29)*

Najmanj o aktivnih lloa bilo jo aaposlono u šuu iratvtt* fNp 20 ili aktivnog ataaovnldtva (vidi kartu

br* 30}* ti Trobi nju J« bilo 1 radnika 1 slu benlka a

uumskoj upravi, dok ja ostalih 13 fcilo lugara, čuvan

ivsMi« tJ 2- i vod ju 1 Župi bila su 3, m £ubolma 1 Aralaa-m&ld Mosta po 2, FovrS 1 fcagora imali su po jedno g Xu-gara.

Fodatke o popisu stanovništva ma 1961 god. nijemo ao-ao usporediti ma podacima ls god. 1953, jsr so podesi mid-njeg popisa odasmo mamo nm broj preživljavanih ljudi od strano pojedinih grana djelatnosti, a as na broj fiktivnih lioa saposlenih u pojedinoj grani. Ali ipmk, Stati-stid kl urod u T robinju isldao ml je u susret 1 dao ml podatke o broju saposlenih ljudi po pojedinim gradjovln-aklm predasediam, aapoolenlh po pojedinim trgovinama, sa-aatskim radionicama, ustanovama itd«, kao i podatka o stručnoj spremi svakog maposionog, bilo službenika ili ritmika. Ovi poduol o broju saposlemlh 1 stručnoj spremi odno-so ms as 1961. god.

Frema poplau st »novnidtva od 1953 god., pokrajina j# imala 17«709 ljudi, a prema sadnjom popisu aa lj61m god. 20.981, i to pokasujo da/stanovništvo naraslo na 3*27 2 žitelja.

Koliko od koje grane djelatnosti Uvi ljudi9 vidjodoao ls slijodošlh i alaganjai

1 ol joprivreda

Od poljoprivredo živi 5.749 ljudi Ili 22,m*m mtaiiov-ttidtva pokrajino. Brdski krajevi sa x*jubeairom imaju toi najviši prooenat stanovništva u pokrajini koje Štivi od poljoprivredo 1 krede se od 75 - 94č (vidi kartu br. 31)«

n®&to manji prosjek iskasuja &<%vodja i S (63/1

dok nn Subolma Uvi od poljoprivredo ittaofiditvft« &ako ee p ribiIgavsmo Dolini, sve je manje ljudi kv ji II* ve od poljoprivrede, osim u Oomiljaaima, gdje fivl od te grano djelatnosti 8L/£ stmnoval&tva* Ostale dolinske k«o« i iiju relativno spali proccnat, kaos Moatadi, Graničarove, .r^laaagld Most, flacvjsće, a aefcto aalo vi>i Lupa, Last-va i idevo« Osrok, da sa danas u Šibovima, Neevjeću, Ora-nlSarevu, ČiSevu, Imet vi i Oorioi tako meli procenat stanovništva bari poljoprivredom 1 od nje fcivi, jašu veliki veliki gradjevinski ridovi oko HE trebišnjica* fadao se poklapa slika fgradjevlAsktll r • dov^. sa slikom najmanjeg procenta ljudi koji £iv» od pol j oprl vre ds« 0 Granitarevu 1 korici de biti brana, u Bihovlma je veliko nmielje, a u ĆiScivu se isvode veliki radovi oko probijanja tunela aa potrebe HE kojim de sa vode Tane bldnj les skresati u more*

Ilustracijo radi, kako aa brao mijenja broj isključivih poljoprivrednika, navešdu dva primjera«

Prešam por isu stanovništva »a 1953 god«,u selu Bjolač koje pripada k«o« Oomiljanima, poljoprivredom ss preživljavalo 25 ljudi, a kada je ekipa GeofT&fekog instituta Is Ljubljana bila na tom terena i sproveli anketu, utvrdilo se, da se poljoprivredom preživljava jadan starac 1 sta-

rica, lok svi ostali Sivi od noagramlh gr^a* djelatnosti«

Od snposlenosti u gvadj ^vinarstvu pro&ivljava se 3*749 ljudi ili 17,8^« SlajvlSa ih se preživljava u aihovima od 49 • ta^tvl, župi 1 Graničarova, t*j. tamo gdje

- m •

au najvedl s*ndjaviniikl sndovi (vidi kartu br. 33), a aajamaja (da u ®oriei, Clesiljaalme, ^sWiaa, Vrpolju i Ljubooiiru, dok Zagara nema uljudnog Savjeka da bi llvio Od ta grmm djelatna®ti*

V ovoj pokrajini au »11 j*td*da gradJ*vinska pr*£ame4ai (Vidi spisak prepada 1 Mtena)«

U njima js sapoaleno 2«294 radnika 1 alu^beaika, ta5nijo 2«06? radnika i 207 slu. benika. Velike gfa&jeviiiake r&do-v« oka HE Trebišnjloo aa ia^rdjuju gmdjovinokm predan** da ove pokrajina ved mostarska i aarmjovaka« la Trebinja jo saiio "Keiaarstvo* i ŽGPp dok su ostali iz drugih krajeva, Od tog broja radnika aapoalenih u gradjeviaaratvu 1.033 aa Is pokrajino,dok su ostali došli aajedno na avojia premladima la Postara 1 Sarajeva«

Haravno, po anvriatku iagrainjO IfE pasti da proo^nat ljudi koji ae preživljavaju gradj^vinarstvom, jer 4

Posle građjevimratva, drimvnm uprava jo na t rodom mjestu 1 od tog aapoalenja Sivi 2*611 ljudi ili 13,7$ svoga stanovništva* U k*o. trebi nj s od aaposlenja živi u Upravi 2*168 lion ili 30/' ovoga atanovnlštvai u k#o* Kootadlom 1 iralnna^id Mostu 12^ (vidi sliku br« 33)» a ne^to mnje (10*) u Coriol* Znafii, u trotiinju 1 okolnih SS^v^ima

Mastadlaa* Grorlooa i Arolanagld fiostoa, u odnosu na

4a?w .o k.o»* šivi najviše at^aov JJtv& od te &je-

lataoetl.

Od industrijske dolatnostl šivi 2*447 ljudi ili 11,1* »taaeealitva.

t? pokrajini ra slijededi industrijski obj^ktit l1 omiaa alata koja zapelija«* ukupno 719 rajnika i službenika, od toga 550 rudnika 1 199 oluibenika (vidi tabelu br*34), duhanski staaiea "Trebirije® koja zapošljava 1C& rajnika i službenika od toga 65 valnima i 16 slafboaika^ rlja *' al tura* aa 168 rudnik«* i aa alu&benika, Čillaara - radloatea d 11 Ima na 77 radaika i 6 službenika i vonUoa gradjevinskog aaterljala srn 103 rudnika.

tT odnosu na 1953 god. ovo je lijep napredak Intaatrtje u ovoj pokrajini. Bes ikakve industrijske tralioije, Tvomioi alata stekla jo, ne asao kupoo u aa^oj seriji, vyd 1 po drugih evropskim -joulja&a (Uje&ačka, S3S:i, Poljska, kao 1 u SAJ)).

U &orioi gdje jo s&jedteaa Zvornioa alata, iniu^trijskoa djelatnošću preživljava se 42č evega stanovništva aaaelja odn. kataatareke opStlao, z&tiia u Sfoovjeću 36» ljudi* dakle dobra t rodina. Prije podizanja Tvomio c alata, Koovjodo je bilo jedno ratarsko etodareko naselje, u kojea je da-»is iVornioa alata učinila ditav preporod, rijedak »riajor je u oljeloj pokrajini aa<$l neko nevoljo kojemu je industrija tako izajenJJa llee i llvot njegovih stanovnika* 3va susjedne aaaelja Gorloo* Treoinje, Maštali* Ooailjanl, Prldvorol* Arslanagld Most 1 Jasen*preživljava 3« iobria

djslaa industrije« (od stanovništva) ♦ ^de, u£a

okoliš Trablnja, t*j* Dolina, nadla jo lavor iivotm u toj grani djelatnosti* dok. IMd prodjeli kao a*pr* Br-da aa : jubomlroat *ubei 1 Imaju aali pmomt (od

u Ljubomiru do aa *uboima) stanovništva to ja šivi od industrija* Orbešl* Brda 1 Zagora nemaju nijednog*

Od sapo slenost i u saobraćaju pred! vi java ae 1,163 stanovnika 111

U trebinju je saobraćajno pr^daede "tastva" koje oarS*~ va amtobaske vea« aa Dubrovnikom, Hladom 1 MtsSf 1 ono aapodl java 54 liea, Uprava puteva 143§ a galjeanldka e«*tnioa 1 lo&lonloa 311» lioa*

Ua teljssniaku prugu 111 u njealnoj neposrednoj bllaini Uvi od ts grane djelatnosti a<*jvi&a ljudi, to je u 31-hovinat 1 -I6evu preko 11- stanovništva! u AzalamagM Mostu &*t 1 ridvorciaa (vidi kartu 35)*

U udaljenim krajevima kao na Srdila, tjubomiru, ftsmaisvut ^gorl# frebijovima 1 &rbe&iaaf nijedno lloe m i ivi od te grane djelatnosti*

Od aaposlsaoeti u trgovini i ugostiteljstvu Šivi 1*&2 stanovnika ili trgovačka mreža dobro jo or^also-

vana u Dolini, dok u brdskim predjelima kao tupr* Subci-Orb*£laa, Zagori, Trebijcviaa i ostalim, ta «rela Je alabo mcvijena ili je uo: St© nema*

Heljak Brda, &agoref Orbeoa i Trobi«, va moru pjefiaftiti od mjesta bosavka do prvo trgovina 1 natrag do krudo od

1$ do 20 km, dok su u Dolini na avlsa va&aijlm r

0 pokrajini au danas slijedeća trgovačka i ugostiteljska preduseća 1 radnjot "Travunija", trgovačko produasća

aa 79 radnika 1 alu benlka (vidi tabelu br. 16 i kvalifi-kaalja rdnika 1 namještenika), "Orjen", trgovačko predu-aeća aa 27 sapoalsnih, "fetalan", mstaloti^fovadk© preduae-ćo aa 189, "Bijela Gora" trgovačko preduseće m 90, "Var-toka", a^atupništvo la Vavaldlma aa 1, "Planika" a*atupnlitvo ia Knmji 2, "- ito promet" u tastvi aa 89, "£o£ar" trgovina aa otkup kofca u frebiaju aa f, "Jugopetrol", aarviana anatnioa aa 1, "Uuma produkt* preduseće aa otkup drva sa 44 sapo si sna, sat im trgovina u tastvi aa 16 1 Mostaćima, Dužima, ridvoroimm, C13 ovu, Arslaaagić Moatu, Masonu, Moa-ku 1 Jubomlru aa po jednim aaposlenia.

Kajvedl ugostiteljski objokat je hotel "leotar" koji aapoć-

1 java 72 radnika 1 službenika, a pod njegovom upravom aala-aa se još 7 manjih ugostiteljskih radnji« Jedina privatna gostlonioa ja "Dva ribara" aa raskršću puteva J?ikilć -Bileća* Ako izgledamo kartu (vidi kartu br. 16) o prooentu ljudi koji šive od trgovina i ugostiteljstva vidjodemo,

da u k.o. Brda Uvi amjviue ljudi od te grane djeiatooatl. Ilaravno, to je mala k.o. u kojoj feivi eve&a 49 ljudi, a od toga ih sa preživljava tom grano© djelatnosti 15 Ui 11,» i to laneel najveći prooenat po k.o. u pokrajini. Ta promjena je nastala u addaje dvije godina, kada ja počeo

bijeg u Dolinu i 5 ljudi iz ove k.o. rade kao pomodna radna snaga u trgovini, dok je jedan od njih - Bodiroga Vaso - imao svoju malu radnju "Narodnu kuhinju %

Zanastvora ličnim uslužnim djelatnostima, preživljava sa 987 stanovnika pokrajine ili 4,6$ (vidi kartu 36 a). Od 13-14$ stanovnika preživljava se ovom granom djelatnosti u k.o. Mostaćima i Pridvorcima, a od 6-7$ u Bihovi-maf Čičevu, Trebinju i Gorici. Nijedna ova k.o. nema zanatske radionice, već su svi zaposleni u Trebinju. "Duga" soboslikarsko preduzeće zapošljava 25 radnika, krojačka zadruga 16, H31egant" 2, obućarska zadruga 2, brijaćko-frizerska zadruga 22, privatna frizerska radnja 8, privatne obućarske radnje 12 radnika*

Brdski krajevi, kako pokazuje karta: Brda, Zagora, Doma-ševo, Trebijovo nemaju nijednog čovjeka koji bi se preživljavao ovom granom djelatnosti.

KULTURNO PROSVJETNE PRILIKE

Standard kulture jednoga kraja ogleda se u njegovoj ukupnoj kulturnoj djelatnosti i stanju kao n.pr. u procentu pismenosti, broju škola, broju kulturno prosvjetnih institucija i drugom.

0 prosvjetnim prilikama za vrijeme turske vlasti, o ovoj pokrajini nema smisla ni govoriti. Jedina dva centra za sprski živalj i njihovu pismenost bili su manastiri Tvrdoši i Duži. Tu su se učili pismenosti, crkvenog pjevanja, a drugih Škola nije bilo.

Dolaskom Austrougarske,u ovim jo krajevima pojela polako

da napredjuje pismenost« U frobinju je otvorena osnovna

škola, a u Pastvi Vino -radarskm-vodmrska škola, koju su

otvorili Austrijanoi krajem 19«stolj« a pohadjalo ju jo 111)

12 uSenikm ♦ Brdski krajevi ootali su boa ikola 1 tako su so Školovali samo \ni la uše okolice Trobi nj a«

nakon X«svj@t« rata, drdava jo posvetila vodu radnju dkolntvu, pod slo su so otvarati osnovno gkolo po brdskim solima kao fiupr« u Zagori, Psrojskoj Kjivi# Jasenu, Konj&koa, Ljubomlru, a pred saa rat u bliioj okoliei Fridvoraom, Aralanagid Mosta 1 Brs; in Dola* Jf^lina gi-*na-alja bila jo u Trebinju 1 nju su p hadjall, tako ujaci ovo pokrajino, tako 1 djaol svršenih osnovnih ihdii grm-ajansko dkolo ls Bllede, Oaoka i T J ubi nj a«

i. >

Mtrudnih Škola lsmedju dva rata u pokrajini nije bUo9 osim žensko atru-ne dkolo koju jo pohadjalo 46 uuenloal to Jo bila neke vrste domaćinska škola gdje se mililo kuhanja 1 šivanje, a po aavr&etku školo koja Je trajala 5 godina, nije se moglo dobiti zaposlenja« Ovu &kolu pohajala jo kreCaneka omladina, dok su UuaHuarii 1 fili u prostorijama *0ajreta" aliSnu školu su isobra; bu mladih ^usllaankl«

"otpunu S godišnju školu t«j« glanaslju, frobinjo jo dobilo tok 1913 god«, (do tada jo sam o bila 4 godi nja gimna-aijf? tevčmšlh roditelja odlaslll su aa dalje ško-

lovanja u Mostar, SaraJ ovo, Beograd i dsugm u jesta)«

Krijem 1944 godine pristupilo so opismenjevanju mopiemenlh« ukoro u svakom selu otvoreni su analfabetaki todajevi,

tako da m Ja naučilo iltatl 1 pisati oko 1200 start-J Ih ljudi* ntvorona Jo braa akcija aa popravak u ratu porušsnih s&kolaftako laamo danas u pokrajini alododo dkoloi

Staaiv Školo Mjooto aadkl lonakl Sfigpa

Osa.škola Podotirovnik a 8 16

osiuškola Orah UO 63 173

>I*osn*škola troblnjo 346 715

X« osn* škola Trobiuje 440 197 757

oon.4ikola Ljuoouiir 104 92 196

V ' t 124 76 200

■ • Zm&ora U 6 17

« • Arslana&id M# 13 26

11 " Jassn 15 15 30

* * Arand jelovo 16 17 33

• • Konjsko 25 17 42

• * Mosko 25 20 45

* * 'Doaa&evo 14 a 35

** * žgonjovo 25 U 36

* • Klobuk 17 12 29

* * Eaaovao 47 51 96

* * Lsljsvo 4 14 lfc

• • feNMMi 9 13 22

M • JDra&in Uo 20 17 37

• • Dubođanl 11 10 21

* • Slivnloa 5 U 16

• * Fljavloa 14 11 25

• * Bufci 17 20 37

* 11 Parojaka njiva 22 23 45

* * Graničarova 16 16 32

bkolo sa srednji str 2ni kadar

Tehnička 5kola Trebinjo $6 4

Kkonomska srednja Skala Trabinja 137 120

cikala aa kvall-

flkovana rudnika Trebinjo

Uajstorstoa škola Trebiaje 36 4

196 40 76

Osnovna četverogodišnja školo pretvoreno su u otsmol jetko u l juboalru, f*rabu 1 Lestvi tako da djaol tik škola noga fcmvršlti oanovno obmaovmjo u bi talni svojih n<%wlja* Ukoliko Sala nastaviti školovanje, nn raspolaganju im Ja g^tuaaslja, srednja tehnl&ka 1 ekonomska škola u ?reblnju.

Banaa u pokrajini ismedju Ljubomira 1 Orjena postoji 31 Škola aa 3667 uSanika u kojima prodaja 133 nastavnika« i'rosjedan broj učonlka oanovnlh škola na 1 nastavni-

li at

ka ja 32t2 što odgovara alovaaačkom prosjeka 33 , dok

prosjak u FHBJ 1snosi 39«

Iako ja pokrajina relativno aira^na, trebiajste komuna je is avojlh sretatava od arilsfcošjaaja pa do danua, godišnja štipendirala proajočno 30 atuianata na booi;rad-akia, sagrabaoki, ljubljanskih i sarajevskim fakulteti-

ma, pa nije dudo što imsuo primjera da la dvijo siromašna seljanke porodioo u Dolini (ovakvi <5 i Hadkiahaetuvld), 14 dlanova te porodioo imaju a vanje akademskog graijanlna«

Jodna forma rada na šlrenj 2 op. tw kal turo med j u Širokim narodnim slojevima, odvija sa preko narodnih univerziteta i na salu preko aadružnih dokova* 0 trebinjakom narodnom

univerzitetu održavaju aa avako nedelje predavanja ia rasnih -rana nauke i umjetnosti, predavali au ne mvam la Trebiaja, ved i is šestara i Sarajevm*

0 prvim daniaa oslobcdjenja, kada je bile ješ vrle male radio aparata, podignuta ja raaglasm stamlea i svud-ni ci su sprovedeni po okolnim selima ?robinja. Prije rata i u samome ?rebinju aparat je bio rijetkost, moUjutim Immm js rmi prodro i u najsabadenija sala pokrajino* Ta-San broj sadio aparata, r^di pomanjkanja i>odataka iijesmo mori i ustanoviti* Modjutlm, po Izvršenoj anketi u nekim aasel jima Belino kao a*pr* u Prldvorolma, Gorici, Moatadima u kojima šivi 1304 stanovnika, postoji 29*3 prijemnika, tako da jedan prijeasilk dolasi na S,3 ljudi, pa mm tako skoro prlbli&lo slovenačkom prosjeku«

3a proširenjem električno mrežo po selima, din ss 1 broj radio aparata budući da seda samo Dolina ima električno osvjetljenje*

U pokrajini je poslije rata saiilvlo 1 poaorUnl M vet

1 okovano je mjesno posorldta* ino dami ra&i vi^e na amaterskoj osnovi, jer su rashodi sa lsdr&avmaje ^rcfesi-o lalnih glumaoa ipak preveliki. Ha, dubrovačko gradsko posoridts redovno svake sesoae priredjuje poaosiias fretsta-vo u T robinju* tr pokrajini js takodjdr 1 b biesfcopskili

aola 9 u f robinju 4 1 jedan u tast vi* Postajo i pokretni bloskopi koji prlkasuju pretstave u brdskim naseljima, gdje električnog osvetljemja Jod nema* Kapacitet bloskopskih sala u frobinju isnosi 1200 sjedišta (od toga Jedan ljetni bloakop aa sldinama starog grada) 1 apsolutno sadovoljava

potrebe stanovnik« trobi nj a i okolica. IT Trebinju Js

» bilo 230.000 ponjatiooa bioakojekih pretata-

redovno lslasl »jaso ni llot «01 is Trobinja* ko J i tratim

uiuutr^lnju problematiku i napredak u avla gvanama djelatnosti kosjmas.

Koliko ao polagalo pa njo m, prosvetno - kulturno iaa-njo naroda, trato »pomasti da Jo u Trebinju 1934 god. pjesnik Jovan Bu&ld podigao spomenik ffjefoštt. lati pjesnik poklonio Jo trobinju Iskopina Herkuleaa kao i teko; ine la Italijo * malu fontanu, koja so danas nalaai u p^rku.

X na polju »dravstva takodjer je tnogo učinjeno. Prije rata aa cijeli treblnjski aroa postojao jo 1 - 2 lokam, dok ih pokrajina ima dam ta a od adravstvoalfe pr®atorija u frebinju je bolnloa na 45 kreveta* ambulanta at*nioo podignuto su u Laatvif Zubolaa 1 Ljuooalru« U planu Jo i podlsanjo veliko bolnioo m hiruraklm odjalenjom* dams ae naime avl kirurški aabvatl vrše u Dubrovniku« lagrad-nji novo boinloe potpomažu 1 naši laeljeniol koji klvo u SAD.

1 u pogledu utaapo udinjam Je napredak. 3vu .^pa njenaoa

IkKLJV&kK

Krmškm pokrajin« Izas&ju t juhamir* 1 Orjaaa nalaal

oo u Jugoistočnoj Hercegovini, lzsaedju £jubaairok}g polja na sjeveru, lastvo no istoku, Orjsaa 1 3tiijo&-nloo na jugoistoku odnosno jugu i Trebinjak© Cubg no

Ono jo prolazno aealji&te kojo se protege la-a&dju unutra&nje kontinentalno Eeroogovine 1 aoOigoranskog pojasa Sabvovadka tupo i IsOMift« Pokrajinu sačinjavaju 4 geografska jedlnleo 1 tot ritina, ?rohiajstea Brda, Zubot 1 Površ. Dolina obuhvata srediste pokrajine od Pastvo preko 4rslanagid Mosta 1 f robinja do iijo-la&a. Od Donje Lestve do Arslansgid Mosta Dolina jo uaka, kanjonska, a kod AraLanagid Mosta as proširuje, te aa temoj obali forairalo m aala 90*

lja kojeg narod naziva "luke*. 3ep&dao od Oolog ~»rda (623), Dolina ss nalog širi i tu je formirano frebiaj-oko polje u čijoj se sredini nalazi brdo Sipa (4 J3U) i dijeli polje u dvti dijoliu Jutno od ffoaa je Kokro 1 Pivarsko polje, 1 stolno follčko, sjeverno iridvoradko, Easadsko 1 Mostadko, a sapa J no iloall J&nelco pol|«# Ova polja dino Trebi nj sko pol jo, kojo isia škura za lorl&kta 1115 ha obradivih površlaa« trebinjsko polje prelrtav-Ija na j vodi poljoprivredni potencijal cijele pokrajino, budući da mx kllantsko i hUrografsks priliko u odnosu na druga |H»lja i druge poljoprivredno površine aaj: c vol nije, to 00 aogu uagajati 1 naaakatl poljoprivredne kulturo (r&no povrće, ssaokve, bostun, arpadlik) koje zahtijevaju blagu kliau.

I*#a m nalase ijiviino od olins« Trt gorska grebena* frisoj#9 Osoje i Gliva prote&u ao u dinarskom pmveu9 a isšmedju njih sa nalas* £jubomlrska polje, malo fra-bijovslso polja 1 velika vrtaša koju narod riasiva "Jasan polJe*f po kojima periodično t*sku rjedlee, paasr&laa i^rova adnosno - njeglnja*

Wa aatalasanoj kraškoj po vrši iamedju Oso ja 1 Hiranj* je mnoštvo malih uavi&amjn koja ispadaju kao humoti po kratkim poljima, imeđju .o jih ae red Jaju vrtala lo vrta&e koje predstavljaju jadima obradive površina seljaku aapadnlh Trebiajteih Brda«

tolika krma ka d$reslja predisponirana stsbaSkist rasjsdoa9 i numtu materijalom Misnim ledenih kim vo^lamm9protstavlja na j vodi poljoprivreda! koaploka narodu a. bačkog kraja« Ta depresija Dubrave lli Subalka polja, us&oo amtjea* kom je povaaana aa Konjeklm poljem | oba se damam rro t varaju u velika plantažne voćnjake«

ftobro vidna soha dolina ma Pmfi od Slivnioe do ;;arl6 Kedjlna* izdubljena js unodtvom malih i velikih vrtaša 1 dolova, na kojima aa aukad timedju dva rnta) pa i tema u manjoj mjeri gajio najbolji hereegova£*£i dulmi tipa "povrtanln*«

Od 6!>«749 ha ukupnih f>evr*laa9 priroda Je nudila narodu ove ^krajla* s«mo oko 8$ obr divih povfiiaa na kojima Je mogao uagajati kulturo ma svoju egslstenoiju« Ako o-vome dodamo velika šege, nad ostatak padavina brni u vrijeme kada su najpotrebnija 1 poplave u Dolini, Vidimo da Je tetak bio hleb narova ove pokrajina« Koliko ao narod

borio protiv sušo, toliko ao loto borio u Dolini protiv vodo. V volikia ou£nim pariodiiaa* narod Brda nije iaao vodo niti sa plda9 a kamoli sa biljka ili otoku. Tad« bi ai-1as111 u Bol inu« to u buril ina (drvenim »udovima sa vodu)

dogonili vodu na konjia^ do svojih kuda. H&rod Subt .aa jo topio aaijog da bi douao do vodo aa sobo i at oku.

Jtada ao s«rvrfto radovi oko ltgfsđajft hidro sistem* u Dolini do prestati borbn aa m&m 1 p©pl«vwam. Ira anallaa jo pofca»alaf da se je aaljait kros mana *rmx*nm rasli"ito odnosio do asaljo. 2a vrijssao tursko vinuti, bio jo na njoj oblina raja - rob* koji jo morao obredji« vati asulju 1 proiavoditi na njoj ono Uto je @ahtljwaa aga ili bo&. laaodju dva rata, soljak jo bio Svrsta voaan w% asoalju, aoifio jo 5ak aa Xodjiaa9 da bi Jo fraajaatt* u noki vrt ili krSiaa* bio Jo uvijok^ladaa aoalja*.

Ia anailaa smo vid j sli da jo pokrajina bila agrarno pro-ntaoljoaa* nijo bilo nikakvih aogudaoati da bi no mrod aapos lo m noagraral>a granala djolataosti. tu uroda aado-aUa jo saao rijotko. Sato ao sorao boriti aa po-

daj ssaljo* da bi prohraaio soba 1 porsdiou. Ovaj pak poslijeratni poriod donosi i drugi odnos do aaaljo. JCanlJa ao pošola :olako napuštati 1 napuštati kako u Dolini tako 1 na Brdiaa* Subatft« i *ovrii. Hajprljs polakot aati4 rapldno. Si rod Jo pronalaalo aaposlonja i aaradu kako u indusrtriji, tako 1 na ^radjovinskia radovima i ostalim granal i aaagrar-* ns djolatnostl. Sa aosiljoia ao podolo i fipokuliaati na rasno načina, aaao da bi ao dolio do ra&nih llSnlh aahtjova pa su so iadifsrsnoirala slijodoSa gaadinotva* ona koja su aa stalno napustilo aoalju i proatala ao baviti poljo-

privrednom djelatnošću| ^uadlnstvu koja au napustila polju-privredu ali 1 aa gaadlnstvoi kuaa&mo ona koja au napustila poljoprivredu 1 vadi Jio gaadlnetva, ostavila m seka samo njivicu 111 vrt, a ostalo prodali ili dali sesal jarminldkoj

aadrugl m upravljanje. Ovakve* nemarnom očmm H šamija, iruštvo ja moralo načini ti kraj. 2e&l joa»dEil£':a madttlflft u Trabinju ponudila je seljnoliaa u X>olinl, kao i u kji\l>omir-tikovi i 2uba$kom polju d& im sse^lju otkupi Ili de »tupa u koo emcl ju sa sadnima. 0 podatku je odjsir bio al no &zmm &emlJovmdnl5ka aaifug* u trebi siju ima u *ru .1 ; jakom polju (do koje *o£Lo, Sto koopatneljom, što otkupa) 3/3 polj oprl vredni U pavrlina, m kojima ee gdspodavl na planski nad In. Svakako, jadan od raslega napuštanja aemlje bio jo 1 nedostatak djubrlva prouzrokovan velikih a«u*jkom sto nog fonda. Veliki paJnjačkl kompleksi (46,J/ svib površina) pa 1 lamate! (41,6} bili au idelani tereni aa uagoj ke&u 1 ovaoa« Herae#ev«tdka ovca najbolje je agfciailralm a aajodnicl sa kosom« 3E*aa je bretilm dikaru 1 ti^e avol ov-jI čistila teren do parnjaka« tfkoliko nije bilo trave aa paflu 1 o/oa je prlnudjen** da brsti kao 1 koaa. E&ke au kose sakoaom uništene, sto5ni fond ae osjetno eMAjla* ovoa taSko egsisttre, aema Sobana, eo&adlna radija odlaal u škole 1 aanate, a staroi vl&* nijemu tako ladaKlljlvl da bi proveli eijell dan aa udaljenim padnjaalna.

S druge strana, sudruga stvara svoj vlastiti stolni fond, koji ja umjeren na mliječno stočarstvo. Vpor^tlo m pod i sanj em voćnjaka u Ljubouiru, *ubolma, I^otvi i Dolini, a oijadu ae kmnlm biljem prostor laaedju voćaka. će Zemljoradnička otraga i njesine ispostava imati hr« mm svoj vlastiti stolni fonA. Bol: nm m pa^ajačke povratna koristila

maao aa ispadu, šumske povr&Lm oe koriste m ispada i sječu« 39rv« auma pokrajine kori;?ti ss s,wjo sa ogrjev 1 ugljarstvo, iok sa u industrijske svrrts korieti« Da ima dobrih putova do mjesta aJodo* moglo bi m koristiti

matto bukovino u industrijeka svrhe*

■ .ffjtf*. v • ... i ( i , - * .*

U podatku amo vidjeli da jo aa ratarstvo ostalo mala po-vr,,imaf sivoga mašto oko tf. Seljak se mučilo oito obrmdji-vanja aemlje* Gotiku 1 drvooa ralioa bila m drva osnovna oruđja asa obrađivanja šamije u brdskim predjelima; u dolini motika i plug« Po ajlvaau 1 vrtadsaa mol jak je sijao avmštm po ualo, % najviše kukuru* 1 žitarico, dakle osnovne artikla svoje prehfaaa* Brdo^i seljak je veliioi >a£mju posvećivao us to ju kromplra, dok jo Boliajam posvećivao viao palnje proizvodnji $JOV*da« Blislaa Dubrovnika Jo sa-h t lj evala od seljaka spooijmlia-ioiju u proimvodnji pojedinih grana ratarstva« fekodjer i dobr* aarato od usgojm uvama, nagonila je seljaka liolins, Brda, £mtaea 1 dovrši da najbolje vrtačo prepusti ovoj industrijskoj kulturi« Kako se poljoprivre \a veoma iačifereaoirala tako, da prinosi ma oranioa slu&o na 1 ju3 ?ku iahmtm, golljoil sa ishranu ovaca, kosa* 1 govedi, dume m pv&u i ojeou, malo

ostalo prostori »i vodke, koje su uglavnom biljko kultivirano oranioe« Pm ipak, voćarstvu amroa u okraj ini od vajkada posvadimo pažnju« FltOdlaa Laatvn i -upa bila jo od tursko vlasti do dunaa nosioo većmrmtvu u pokrajini« To su uočili 1 vodmrski strudnj ioi staro Austrije prilikoa okupaoljo ovih krajeva« Voćke se susreću po oranicama, vrtovima oko kuda, f* sada 8ak 1 na kamenj irima, jer asa* vi£e koaa koje bi moglo da unište mladu sadnicu« Nakon oelobodjeuja pristupilo so planskoj obnovi 1trt vu nekih

voćnjaka koji su bili uništeni aa vrijosa ovogi* rata« Ka osnovu njihovih iskustava,i ristupilo as 1 podlsaaju plantažnih voćnjaka aa I*jube©.irskom 1 &ubačkom polju kao i u cl ovu* $asad j sni su nasadi jabuka, šljiva 1 višnja koja do ss prodavati kako u »vljeiaa stanju, tako 1 u obliku pulpa 1 kao sušeno voće* Ha Ljubomirskom polju je ziaadje-m 1 višnja "maraska", tralsnl artikal u proisvodnji li« kara« Uporado sa podiaaajaa voćnjaka, prišlo aa obaasl vinogradarstva, koje Je bilo ta-codjor sapu£to?

Svi ovi vinogradi m u socijalističkom sektoru i aorte su prate: no stolna* (Vlasku sortu malo &njo)* & tdru«a je osigurala prodaju isrošđja kako na treblajak&a, bilcjkoa, alkaidkon tako i na darova kom trga, jer susj »dril onavli i otooi gaje vej inom viaalit aorte, pa zato Mlruga ivmm konkur cmolje na £irem pojasu* ir.mvoj voćarstva 1 vinogradarstva nam garantira, da ćo višak radna snage koji Ćo ae pojaviti aiavr^atkom velikih radova moći naći posla 1 rade u toj grs»;*i poljoprivrede.

O^iiffl u poljoprivredi, n rod je mlatio aaradu i u ^a^rarnim granama djelatnosti ali u manjoj mjeri kao na srlajer u mlinarstva, ugljarotvu, vapnar*itvu, domaćoj r * tinosti 1 sakupljačkoj privredi »Ml i nars tvo u pokrajini j« bilo dobro rasvijeno sve do ovo&a oal obod jenja* &ao&i mlinovi na Trobi** nj ioi 1 Sutiiol u Laatvi nudili su hleb ljudima« £ako su

u pokrajini imsovladavrile msrlee5 kile je i mlimir*tvo r? avljemo* Poallje oolobodjonja u treblnju j© srtvorsa električni mlin koji je donekle počeo konkurirati vodenimmt9 jer ee mljevenje plaćalo novcem, m u vodenicama Sitem* klinove je trsbalo obnavljati* čistiti aovodnr kanale, m po&to to nije rad jemo, polako m pokoli propadati* Njihovi vlasnici au potražili tirada u drugim donoaai^lm granama djelatnosti* aaraCSita aa gradnji ttidrooe«*r**lat m mlinovi do ostati bes perspektive skretanjem %re^lanjloc psoma moru* £ato je danas aktiva saa jod jadam mila als-vod no od brane Sorioa i to u Pridvorcima pa i ovaj da morati uskoro prestati aa radom* jer de ostati bom v^de* TTglJaratto* 1 vapnsrstvom se bavi asi jak fovrai, tubama i 3rđa* Drveni mgalj je donosio i donosi lijop* prihoda, jtr j« to artikal ko ji se lako prodaje. .Kada nije

lila kontrolirana kao dal* (aa vrijeme i ismedju

dva rata) 1 kada je duma bila u privatnim rukama, pr^isvo-dilo se i vU« drvenog uslja* Pokrajina e^Adjevala Dolinu i ContrvlSf Dubrovačku lu^u j*a i Dubrovnik* :? ipao js irvjek traloal proizvod M trSlftta, aedjutia, vmpaarstvo ji oporadas aaaimamjs seljaka pokrajina« Bodads, mata u^toka velHcik mdova u pokrajini, va$zur$tvo je pojedincima je-lim jrana saftlrntinja, pm sa dmnas aa vlas mjeatn vidjeti kako se dima kUSlao oko rm&lliata* Boma^a ^ JI..ost js bila razvijena dobre, sve &o sad&jega rata* Seljak je asa podmirivao potrebe po rublju, odjeci 1 obuii i pokrivaS ima. laradjlvao je čilima, pulovera, torbe 1 prcJtriv&fca, kao 1 narodne Instruments* U te ruTtotvorlne ucrtavao i unosio js šarenilo boja anredaih motlvm, dakle unosio u njih raaćttt 1 bogatstvo svoje duhovan kulture* Mnogo narodnih rukotvorina

je odlaallo na tr&lšto, m m J bol ji kupol au bili iitostra-nt turieti« Dana* ja u^lijod raanjonog srtoSnog fonda t« jnano i strnjenih pirovi na, kudna r valnoat netit o orala«

t

Orana saniranja, koju aa a* cul j a potoljenltl jo a ikup-* Ijaška privreda, kojom m se sani ..ali i jo & m uvijek saniraju mnoga donadinatvm pokrajine. Sastoji u sabiranju 3iviJih ja&od*. Irenjina, kaplan i u najnovija vri-jena u nakupljanju ljekovitog bilja* Kako siromašnija teko i bogatija gaadtnstva bavila au aa ovo* granosi privredo 1 neklaa je donosila novčana prihod«, a družio« dobro došla alroviiia u dućanatvu ti opravljanje pekie&a 1 voćnih sokova«

>va do j rije nekoliko godina, u pokrajini nije bilo niti jednos industrijskog oejekta gdje bi narod ove po raj ine aogao na£l »apoalenje« Industrij oki prvi j en *c - i'vornioa alata - podinje polako da preobražava ljude, da ia nudi *trudu na avoae tlu«

arija 1 fvovnioa gr&djeviaakeg aaterljala nado saposlo-nja autiaa.aa mladih ljudi« Ćillmara prifcete na sebs ne-

radnu snagu* a najvoćl induatrijji&i vdjakat, valila Mdrooentrala privlači novu radan en&gu, k^aco ls pokrajina tako 1& njem šira okolioe i republika« ^ afero da osa presajeno donijeti ftakon lagradaj* i kmkm procjene ji do sada donijela, nije teako nabrojati« Sibo-c gradnjn hllroeeatralo aorao ae prvo urediti saobraćaj« ^ eljeaalška praga treblnje - BHećs skoro ja sva poaaknata asi staro tnoe, napravljen je novi put Trebioje - Dubrovnik, pro-jfffftlh 40 3ii od kn ulica u froblnju, aaaldala ao na nove* mjeotu šeljoaniSka ctanloa9 napravilo »a nokolil o jita&benlh

blokova u ^rebiaju za graditeljo hfd?ooentralo» Snkodjfcr m sot|p*»&j@m dva ^ nova aaaelja La«rtva i iy»H| podigla ae t^iefizljoka relejn* antaua« imor&lo »a >lt :<; novih ftkola u kojiaa ufie djcoa grtdltalja« stvoride ac dvm velika jatusm itd. ^eaaoa rlja#juf gradnja Up sloktm^lgaaEta preobratila je pokrajini* njen pejaal* njerae ijuio i njihov© vj okovao na viko* ar; inja EM i radovi, koji m skopSanl ton i^aju utloaja i izvaa granica pokrajino, do

ajevoroe Btroegevlae i* j. do aaoka i *favosi>ja. ?«zo vod •odo iaiala na odvodnjavanja tih < olja, kojo hi kanal i aa povnsoli oa akmmlacionla baccno« u im^-mu* Ho sa^o, i to hl aolljomolja donijo!* velike korioti tla vod hi

00 edvodtio voao »ogle koristiti aa frodizuajo nekoliko manjih hidro ooat rala.

Irtrod ovoga kraja uvijek jo iftao *trbuhsa hi-,ha i% kako na aezoasks rakova u bll&ft okolim* Dubrovnika, tika loto

1 da Vojvodine na borbu ..kakidluu 5elio ee t *kadjer a lirika, fursku, Australiju 1 đram aaalfe. Hleba nlj« bilo za ovo,

pa 1 nakon osiobodjenja, desetin« porodica m m koloniziralo u Vojvodini de temo otraS* bolj! iivot.

Mašoaa se aapltati,kake ou iskorištene prirodfn priliko aa nzvoj pokrajino.

Todo Trebiinjiee de ee uskoro ukrotiti i riješiti pitanje poplava 1 pomanjkanja vode za namakanje u Dolini. £llsatake priliko, izobilje suno«* i kila* u Dolini pru^aja dobro

u slovo aa pun razvoj ratarstva, voćarstva 1 vinogradarstva. Podolo&ke 1 klicat oke priliko u vtŠUi kraškis j^oljitoa koja au oo pretvorila u plantaftao voćnjaka, takodjor m dobro, imdjlio je da rau ovakve prili!:* postojale i pri jo, ali ra&ni vladajući režimi nijemi i*aall intoroeia da so neAto udlni

• *J4 -

aaprsdafc privrede ©voga kraja.

Snšm sajsdnioa J« u prvim danim* souijalistiSk* 11 rašnjs investirala u najpotrebnija objekte* a prijo 10 gvHna podalo aa m rađoviaa n% mavoju 3 vaga dijela aašs loiovine. Tokom a clnjib 10 ^dina više ja iagr^djeno rajnih objekata koji alu&a da narodu olakšaju U vet 1 podignu standard, naga u toku čitave istorije pokrajino, Istim*, imuitMiJo semljs (pretvaranje late u pašnjake) u brdakia predjelima i ^ijag oa aola m Bolima čitavih porodica, ae anaftl £ia*ado~ vanje poljoprivrede u tim krajevima J r je narod tili trajava imao pravo na bolji život koji mu je do sada bio a.ii ta te ak# liska i on oajeti blagodati socijalističke i ^dnje. Jednoga dana bi l tako doilo do napuštanja aeolja 4 aapadal* t rob njnkim brdima, a sajcđnisa nema nikakvog interoaa da tucao iodi&e bilo kakav Indu tri J »kl objekat, niti udruga la pr^uame ra .trkane aeilje na obrridjivunje. •;• tmo aa 1 s^ mogu ostvariti veliki semljiini koaplekni koji bi aa obmdjivall na savremen naola*

U ITOO^HOTt

Ha kraju je ostalo pred nama otvoreno pitanja, kakva au mogućnosti sa dalji rasvej pokrajina* U kratkoj budnosti imađ*** toliko energija koliko danas tri Jabl^iioe, atrud-nisci srn ved smds pomišljaju i o Iskorištavanju bo"! alta sjeverno od I»Jubomir&kog polja kada 'oude dovoljna energija* dolina <5e davati toliko r ovrda da ^a u rodni, godinama nede imati gdje prodavati, pa oe sato u perspektivi slali na otvaranje tvornioe sa pnsrmdu voća i povrdat pogotovu kada počnu da daju puni rod veliki plantažni voćnj&oi, ave nsda

ne nodi prodati u avijaSoa at&njtu

ntvnr&njoa dira usajotna Jasora* paaao^i d« aa razvi janju turista. ti vidu ao laa smaaaašoffaajo riba u i* je tala Jo-ss risa kao i poatavl janjo aaakand kućica aa aa&e i

goato. ^akodjsr do oo u ovoj (1964) godini podle 1 a^dju-narodni oa^plng na ajootu Baataal us plaval pat TroblaJ* - Bnbrovnlk, §to de ovak&ko ^rldcmijoti ttMprc&jrnja tu-rlaoa*

Ooogrefcf u ovojne dljolu Horoo^ovino Jjea ano&o interesantni* tona ko j o lil aogao obraditi. Bo aada ao aaXo piani o« a i to nI j a dota jI no obruljeno. frobalo bi detajl ti Ja proučiti

utioaj i žustri Jo na okoliou Troblnja 111 utlaaj drudtvauib ablvanja na mi^tanj« aosaljaf dati detajlniJi prilog roanavaaja kraokih polja - robiaj^kog, LJuboalraiteg 1 ubadkog ili ieorpnij® priloga u prirodnoa i privcodaea parada ovako od ovife 4 geo?!»efefce jo&inioo, kojo sačinjavaju pokrajinu ia&odju Ljuiiojira i Orjoaa.

F1III1911

1« A« Po«ik, fteomorphologiaehe studiem «11 ter Be*aag«Zeitsehrift dea Beutaoban und Saterreloheoher Mpenreralna str« 34« Jatirgarie 1900 Band XXXI itnahen 1900f

2« V«Bawalkm, aeoloeTlsehe iieisekissen atu dar Bare« sfidoat Sesalen nad det angremaeaden Telia dar Orna dara* Glasnik SeBe Bo ena 1 Hercegovina, sveska 1, str« 6, Sarajeva 1931«t

3« J« Ovijić, Dinarski grebeni i teovl oko Popova polja do Orjona« ftoomorfologlja, knjiga prva str« 171, Bgd« 1924« I

4« J« ildanovld, Olaoijaoija Orjeaa, Zbornik radova V« kongreaa geografa Fffftf str« 136, Cetlnje 1959« t

5« M. BeblUovld, Tektonika okoliše trablnja, rokopisi

S. B« Sikodak, Zbornik Vidova geološkog instituta "Jovan lujovld*, knjiga 7, str« 1 - 12, Beograd 1954«!

7« *fof« 4ladenovid, Geološko tektonska karta donjih hori sonata Trebišnjioe 1957.f

6« M« Behlllovld, Tektonika okolloe Trebinja, rokoplas

9* S» Behlllovld, tektonika okolloe Trebinja, rukopisi

10« Ing« čokurid, Traparld, Jona, Jelovid, Elaborat o unapreljenju poljoprivredo u trebinjekej komuni, t robinja 1999«!

U« Prof« iladenović, teološko te tonska karta donjih hori-sonata Trebišajiae 1957,1

12« Ing« Kukurld, Traparid, Jame, Jelovid, Elaborat o unaprodjenju poljoprivreda u trabinjakoj komuni, MU® trebinja 1959« I

13« A« lenk, Creomorphologlaebe stujien aua der Havaag« Ealtaohrlft dea Deuteohen und Osterreiohieoher Alpan-verelns str« 34«, Jahrgaag 1900«, Band XXXI, ttnchen 1900«|

14« M* Belil ilo vid, Tektonika okolloe f robinja, rukopis*

15« Ing« ukurid, Trapmrid, Jsr&s, Jelović, Elaborat a uaapredjenju poljoprivredo u troblnjakoj komuni, UHO Trebinja 1959« I

16« Prof« ladsnovld, Geološko tektonska karta donjih horlsonata Trebl&njioe 1957« f

1?« Prof« aladenovld, Geološko tektonska karta donjih horizonata trobldnjloe 1957«!

18« Prof« iladeaovid, Geološko tektonska karta donjih horlsonata Trebldajioe 1957«!

18«fti« Cilj Id t Dinarski grebeni 1 humovi oko Topova polja do Orjona« Oooaorfologija knjiga prva str« 371, Bgd. 1924«I

19* Prof« .ladenovid, Geološko tektonska karte donjih horlsonata froblšnjlos 1957«!

20« J« OvijIđ, Dinarski grebeni 1 humovi oko Popova polja do Orjona, Saomorfologlja knjiga prva str« 171, loogradi

21« d« ttldjanovld, Olaoljaolja Orjona, Zbornik rodova f« kongresa geografa FlfBJ, Cetinjs 1959« god« i

22« ^« Pajkovid, Klimatsko osobine Crno Goro 3«$«X»« str« 76, Beograd 1956«!

23« Ivo Hubld, Suda ž'Jtgrob 1952« i na Primorju, 0«(*1« br« 13 str. 26,

24« Ivo Hubld, Suda Zagreb 1952«! na Primorju, G«<&« br« 13 str. 12,

25« Ivo i&feld, Sada Zagreb 1952«i na Primorju, o.ai« br« 13 str. 69,

26« Ivo Hubld, Suša Skgreb 1952«| na Primorju, s«oi« br. 13 str« 63,

27« Ivo ftubld, Suda na Primorju, o«ai« br. 13 str« 86,

Zagreb 1952«|

28« Ing« Vlastlmlr Djordjevld, Zadružna knjiga str« 7, Beograd 1956«$

93« statistički urod frobinjof

10« statistički urod frobinjo|

31« Ing« Kurbanovld, Klabomt o unapredjonju poljoprivredo a trebinjskom polju|

32« K« Absolon, Zyskumnyoh oost po krasooh Balkanu, Zlata Praha 1916«, a.G.D. 139, Beograd 1923«f

33* J« Cvijid, Tema Troblinjloo sa Dubrovačkom rijekom, 0«§«B« 1927« Beogradf

34* Prof*S*Ilsšid, Rječni ra&lml Jugosl lvijo, G*Vj. atr. 100f Ljubljana 1947*1

35. A« Lamlć, Bolim Trsbišnjioo 0*a*3*, str. 27-33 Beograd 1912*1

36» B* Slkošek, Tektonika Trablšajioe, Zbornik teološkog instituta "Jovan fcujovid", knjiga 7, str, U, Beograd 1954*1

37* Ing* Delaš, Hegulaoija vod* as Trebišajioif laborat

0 isgradnjl HI aa treblšnjlol, 090 1960« |

36* A* Lasid, Dolina irebičnjioe, G*G*i>*, str* 32t Beograd 1932*1

39* Prof*3* Ilešl&t Vječni reilal Jugoalavlja, G*Vj. str* 1O09 Ljubljana 1947*1

40* Ing* Kukuridf Trapnrid, Jert«, Jelo vidi laborat a unaprodjonju poljoprivreda u treblnjskoj komuni, MHO trebinjo 1959.1

41* A« iaouraf Ekonomist br* 2.9 strana 339» Beograd 1955* I

42* V* Djurić, Haselja i porijeklo stanovništva, knjiga 36, atr* 313t Beograd 1960* §

43* T* T)juri8» Naselja 1 porijeklo stanovništva, knjiga 36, str* 3X69 Beofjrad 1960* §

'i » t i • a

44* V* Djurič, Kašelj a 1 porijeklo stanovništva, knjiga 79 str* 3919 Beograd 1960* |

45* U* 3ali»ovid, Olaa Trebinja, oktobar 1961* |

46* f* Skorid, Trebinjo u 18 v jeku, Glaanik Boans

1 Keroe^ovina, str. 39*46, Sarajevo 1933.1

47* t* ^koridf trebinjo u 18 vjeku, Olasnik S*U* Bosna i Hercegovine str* 47, Sarajeva 1933. i

48* B* Hokld, Orodja aa istorijat Trsblnjat

49* T* Skoriš9 Trebinjo u U vjeku, Glasnik »*M* Boans i Haroegoviae atr* 39 - 469 Sarajevo 1933.1

50* ?* Skorid, T robinja u 18 vjeku, dlasnlk Bosna i Hercegovina atr* 39 - 46, Sarajevo 1931*1

51* Mlllvoje Savld9 Privredno stanje Trebinjal Haša trgovina i sanatl, knjiga 7, str* 276» Sarajeva 1929. t

52* J* Bedi j ar, Hercegovina - Haaelja srpskih aeoalja, knjiga 6, atr* 40-45f Beograd 1909.1

53* BodiJer, Hercegovina - Naselja srpnkih aaaalja, knjiga 6V str* 40-45» Beograd 1909« I

54« J« Dedijer, Keroegovina - ffaselja srpskih saaalja, knjig« 6, str« 40-45f Beograd 1909*1

55« Ing« I« Sesulovl4t teforat o stanja poljoprivreda u trobinjakoj kouni, MffO :robinje 1963«!

56« 1 jubcoir Milatovlć, Privredni adresar, str« 492§ Zagreb 1955«!

$7« tjubosair Mllatovld, Privredni adraa&r, str« 491» Zagreb 1955«!

$8« nunska uprava f robinjo $

59« "Biljara" Trebinja, Froduaodo aa otkup biljni

i o t

60« zajokam f robinjo (otkup ml jeka po nasoljina aa 1962 god,)§

61« Aaksta UMQ Trebinja 1959«!

62« Ing« Balad, Duhan u Hercegovini f S^vsano savjetovanje o krtu, knjiga III, str« 65-74, Split 1957« i

63« Ing« DelaS, Duhan u Keroegovinl $ Saveano aav je tavanje o krdu, knjiga III, str« 65-74, Split 1957«$

64« Ing« Dolač, Duhan u Keroegovinlt Saveano savjetovanje o krdu, knjiga III, otr« 65*74, Split 1957»!

65« Ing« Delač, Duhan u Heroegovlnlf Savoano savjetovanje

o krdu, knjiga III, str« 65-74, Split 1957.1

k » ? ;

66« Duhanska stanica Trebinjej podaci o aasejanin povr-fiinaaa pod duhanom aa 1361 god«|

67« Hihanska stanica f robinjo | poduči o otkupu duhanai

68« Djordje iCrstld, Problematika privredo donje Heroego-vlno, Sarajevo 1957«I

69« Ing« Kukurid, fraparld, Jor^s, Jelovid, Elaborat o unapr djenju poljoprivredo u trabinjskoj koouaii

70« mija čelebija, )utopio knjiga prva, str« 68, Sarajevo 135$«*

71« Ing« Bubid, lav j ea taj o vodaratvu, 3H0 I oatnr 1949*1

72« Ing« Bubld, lavjsi taj o voćarstva, 3»0 Mostar 1949« I

73« Ing« Kukurld, fraparld, Jeras, Jtlovid, laborat o unapredjenju poljoprivredo u trobinjakoj komuni UKO trebinja 1959« I

74« J« Dedljor, Hercegovina, Naselja srpskih aaaalja,. knjiga 6, atr« 42, Beograd 1909« f

Tjm Svatesar fomid, atoSarstvo u periodu ali joka kod Srba u prvoj polovini 19«atoljoda, Q*&*3* sveska 7-8 str. 224, Baograd 1922*1

76« Gradska mljekara Troblnjef

77* Veterinarska atanioa ?rebiitjo|

TO« Poljoprivredna apoteka Trebinjoi

79* Poljoprivredna apoteka Trsblnjsf

00« 3« Hokid, G rad j a sa lstorljat ^robinja, rukopisi

01-103« Ine* Stjepan Uikuleo aa saradnlolmaf Elaborat * Idejani plan is^radnje H8 na frablšnjioi. Unapredjenjo

privreda u ^rebinjskom polju« laborat o regulaciji voda IfrebiSaJlas* elaborat o biljnjoj proizvodnji pro 1 nakon melioracija* Elaborat o unapredjenju viriogra-darstva i voćarstva na aadraSnim paroelaaa £omljo*adai5-ka sadrugo Trebinjej

104* 4«d«P« a 1 suradnji, podao! o premještaju fcoljosnidka proge Trobinjo - Biladaf

105« Vfik /inovaSf Hercegovačka tr rovina sa Dubrovnika u 16« vjektij Organ istorijskos instituta fr«£«C.ft* str* 65, sveska l*2f Cetlnjs 1955««

106« Vuk Vlnovas, HeroegovaSka trgovina sa ItobvmrnZkm u 18« vjskuf Organ istorljskog Instituta H«H«C«0 str* 60-65, sveska 1-2, Cetlnjs 1355«!

107« Vuk Vi no vas, Hercegovačka trgovina aa Dubrovnikom u IS.vjekuf Organ istorijskog Instituta R«H,C.$. str* 60-65, sveska 1-2, Cstlnjo 1955«!

108* Vuk Vinovu, Hercegovačka trgovina sa Bubsrovnlkoes u U.Vjeka, sveska 1-2, str* 60-65, Oetlnjs 1955«!

109« U*Vokalinovid, bivši tr$a& (podaci o trganju kukurusa)|

110« Statistički ured frsbimjsi Podaci o popisu atanovnlštva po aassljima 13ul*i

111* VodaMka stanica Lastva (unapređenje vinogradarstva) i

112* Statistički izvještaj FHBff

113« Anketa ;4N0 Trobinjo - stanja 1362«$

114« Direkcija KXm*?>tQBQM* troblmjo*

iHESATUHA

A. PKK?.t Geoaorphelo£leehe Stadion aua der Keroegovlna Saitsohrift d«9 JDoutschen und tSaterreiobaoher Alpen-verelne, Jahr#?afig I900t Band JuOCI flnohen 1900» |

a« ft HAW8t*KAf Gaolo

Glasnik BiH« ta4m 1931* t

3. J. CVUIć, Dinarski grebeni 1 humovi oko Popom polj« do Orjena. Geouorfologija I« Beograd 1924« i

4« J« StlDATOTIĆ, Olaolj icija Orjena. 2borulk r*Uova ?. kongresa geografa Fffltf, Cetlnje 1954. f

3. Stratografska ^radja alojov * oko Irobidnjl-

oa. Zbornik radova Gooloekog instituta "Jovaa Žajovid* knjiga 7# Beograd 1354.1

6. K* FAJCOrcć, Klimatsko osobino Orno Gora 0.C.I3. Boo* grad 1956.1

7. ITO HUBIćf Suda na iriaorju, G. glasnik 1952. |

8» AB30LDHt InisMarth oost po krasarik Bolkaaa» 21ata Praha 1916, G.G.D., Beograd 1323» t

9» rrof.S.IL'r^l5t !Ujo5ni re£iai JuroriUvlje G.?. Ljubljana 1947.i

10. ?. Kaosi ja 1 porl*akle at&novništvu, laijlga 36» Beograd 1960. f

11. f. >KDHIćf Trebinje u 18. vjeka* Glaanlk 3&.M* Som 1 Hevea&oviM« Sarajevo 1933*1

12. MlUVOJi čim<5f Privrttoo stunje trobiitjai Rada trgovina 1 sonati f knjifpa 7« Sarajevo 1929.1

ljU momn Problematika prlvrods donje Hercegovine,

Sarajevo 1957.1

14. Bn.UA ČELEBIJA, Putopla, knjiga prva, Sarijevo 1956. |

15. J. 8Kl>XJEf*t Heroegovlna, »aselje srpskih »oaalja, knjiga

Beograd 1909.1

16» sV&ro&Afi TO&IĆ, Stočarstvo u periodu alijoka kod 3*tea u prvoj , olovini 19. atol joda, G.G.3., Beograd 1922.1

17. TOK TIH0VAat Baraagavadka trgovina m Stebrovnikoa a IS.vjoktt, Organ loterijsko* instituta Ifft.2G. Cotiaja 1955.

Ostali trnovi t -maja

18« K«1£KLIXi0VXĆ9 fektonlka okoliše Trebinja9 rukopisf

i;** Geološko taktonaka karta donje

MM^IHi

20» Ing« f&A3SUX* JtfOSI*I?XĆ9 Sadraftaa knjiga str« Tt Beograd 1956|

a« ing« roroaič« maparić, js»as9 mon$t aaborat o unapr*djanju poljoprivreda a treblajakoj koaimlf

22« In,:« IIJaBAHOflfif Klaborat o unapredjenju poljoprivreda a freblnjskeen polju)

23» Ing« SE£ACf Elaborat — rsgulaolja voda na tr^bišajloi

"'zm Prebitij e 1960«f

24« A« *£ACtntA9 Ekonomist br« 29 Beograd 1S55« |

25« SEIMOni, Olaa oktobar 1961« |

<&» B« R0CIĆt dradja aa l©torijat Trebinja, ruko^la;

27« Iag«X«lK^n.0TIĆ9 Keforat o stariju poljoprivrede u trablajskoj komuni, UM0 ^robinje 1963.i

26« jjmma mila*u¥Ić9 AdM*a*f ^agrab 1955.1

2£« uuaaka uprava Trebinjej

la« felijeksm T robinja s

31« Biljara ?rablnja (predu^ade as otkup ljekovitog bilja)i 32« "T^imAC«, Freduasda sa otkup duhana«

33» Poljoprivredna apoteka t robinjaj 34* V etarinaraka stanica robinje §

3S>« i«« StJKPAS MIKULKC aa amradaleima* Elaborat - idejni plan iagraanje Hi na frsblšnjloi« Unapradjenje privrede u Trebi nj s k osa polja« Elaborat a regslaoljl voda Trebiš-ajlea« Klaborat o biljnoj proiavodnji pre i na&on mello-zt&olja« risborat o unaprbdjenju vinogradarstva 1 voćarstva na sadrunim pmm&mm Seal joradniSka aadru^s frsbinjaf

36« 3tatlatidkl isvještaj mUt

37« Anketa ^IfO Trabinje 1?62|

3£* Direkcijo Uno»r>lebodo"|

BdM l&dmotooroloJce elušbe od 1900 - 19161 Pobflttofr« slmiso Trebiajoi

40» Podnci »a toaporaturu, padavino, vjetar* ofela*naet m vraaeoskl porlod od lf2& - 1340, 1 1950 ~ Hidrometeorološka olu&ba I*K3f kllsatolo&ki oddelek«

g«*

Br.gasils^ m jopritr* fijs&ovlta Ijo-otov* broj It broj 1> p*trm

broj jt

Arolosa^ia ^ost 31 10 30 19 57 4 13

^oatoći 67 14 20 24 36 29 46

lm» 25 7 28 18 n - •

Grbovi 39 22 56 17 44 - -

OraaiSarevo 64 15 ie 53 63 16 19

Gorioa 62 6 13 45 73 9 14

Oo&lljaal 72 39 54 30 42 3 4

iUbOVO 68 13 23 55 77 • -

ftOMftOtfO 34 32 94 2 6 - -

vidoro 1» 50 31 84 54 25 15

Zavođj« 107 42 40 63 58 2 2

26 65 12 30 2 5

Povri 140 68 49 68 49 2 2

36 19 50 19 50 - -

»obol 417 143 34 267 64 2 5

Pridvofo1 91 23 25 5« a 12 14

117 36 30 55 47 26 23

LJuboolr 89 49 55 38 42 2 3

% 4 11 23 86 - -

frvUaJ« 296 53 18 94 31 149 51

Tablica tor. 2

VmOMBkt fIBOGtJUUHSIIH IDTE>IliA PO k.o. OD tTKtfflllB ORAJftČHIB POTXI!fA

kup* Po vr&* £ vino- ukupna povri« £ flnog- tt~KUJ>. ;'OWĆ. »vi nog. , S od okup- «

ob rad i v« pod vi- grad, po- obrad« pod vi— grad.po- obrad« pO* pmnrA, ne poTrši-

povrgine aograd*/ vrg.od površi- nagrad./vri »od povri. ▼lnog./od ob- na

ha obr&d.pov. na ha obred« ha

pcvrš« pOVfš. 19oE 134o 13 60

Aralanagld • 34 3 3#7 36 2 5,5 28 1 3,6 0,2 0,1 <*06

31 h ovo 144 41 28,4 139 38 27,3 131 15 11,4 5,7 5,5 2,2

ČISevo 487 124 25,5 487 98 20,1 339 16 3,9 2,7 2,0 0,3 ,

Gasil jani 171 19 11,1 173 6 3,4 143 3 2,1 2,1 0,6 0,3

Gorica 157 38 24,8 152 34 22,2 79 12 15,0 3,6 3,2 1,1

GraniS arevo 110 2 1,8 110 2 1,8 95 3 3,0 0,1 0,1 0,2

Laatva 373 36 9t7 320 38 11,C 218 23 10,5 0,9 1,0 0,6

Moataći 88 11 12,5 88 5 5,6 70 2 2,9 1,2 0,6 0,2

Racvjeća 42 «p> • 42 1 2,4 34 3 8,9 0,1 0,4

Povrtt 3S4 14 3,7 372 13 3,6 265 7 2,6 0,2 0,2 0,1

Fridvoroi 146 21 14,2 145 14 9,6 150 4 2,6 6,0 4,2 1,2

Trebija 68 16 23,5 848 14 6,1 259 10 3,9 Iti 0,9 0,7

Zabel 817 •

župa 202 5 2t4 208 12 5,7 174 28 16,0 0,4 1,0

330

277

128

Tabl * br* 1*

Broj čok«ta vlnmr® loaa 1 vrsta po k,o*

I c d i fer*

C* o*

Tnia.lfff,—5__ , gmajni.....^^

a) oMrlcn poOlo&a ^ ^ v . povrg* u brej 60- površ* Broj

b) do&ada losa P # O) ukupno d*kcts

te

koto u hm

čokota

1. ATalanatf14 Moot a) •• * • m

k) 1 7000 * *» 1 7000

e) 1 7000 mm ** 1 7000

2* Bir*ovo ti 11 71500 1 6500 12 78000

b) J £1000 ** 3 21000

0) 14 92500 1 6530 15 99000

3* filioiro a) 6 39000 8 30500 14 69500

„ 2 14000 — mt 2 14000

*> a 53000 8 30500 16 83500

4* Ciljani •> 2 13000 *» • 2 13000

1 7000 • * 1 7000

0) 3 20000 • - 3 20000

5* Goric* a) 7 29000 5 16000 12 45000

1») 4» m «* «*

aj 7 29000 5 16000 12 45000

6# Ormal Garavo •i i 21000 ** 3 21000

«* m

e) 3 21000 • - 3 21000

T* Lastva •) 19 133000 3 21000 22 154000

b) 1 7000 ** 1 7000

•> 140000 J 21000 23 161000

'wQ •

br« ''-«0*

fc«

9« f**rjeja

10# Fovri

11« mtrarti

trmblnje

13* S^fil

14« -.upa

tJOTIHfO

flili li— ^ a) aaerUfra podloga 0

gpdal av* rt viaaa-r« Herod «»1sdji TtaoiT« 9v«il

b) loza

o) ukupno

po

a)

8 a)

i!

a) »)

i

a)

e)

a) %) e)

a)

Si «)

broj čok ota

P3TTŽ. U ha

Sakata

pov.i« Bffoj a ha fiokota

I 6500 mm 1 6500

i 7000 m m 1 7000

a 13500 mm mm 2 13500

X 7000 1 7000 a 14000

i 7000 mm i 7000

a 14000 % 7000 3 21000

3 21000 m mm 3 21000

4 26000 m m 4 28000

7 49000 m mm 7 49000

3 19000 mm ■ •» 3 19000

1 7000 m* mm 1 7000

4 26000 « 4 26000

39000 1 6200 7 45500

3 21000 mm 3 21000

9 60000 1 6500 10 66500

M m mm mm mm

1 7000 4N» mm 1 7000

1 7000 • - 1 7000

162000 1 7000 27 169000

1 7000 «*» 1 7000

27 169000 1 7000 28 176000

20 20

20

ioe 20 128

RASPORED I * VOĆAKA PO K.O.

A rala n— agić Most 980 12 6 «* - m 3 3 • 4 72

HihOYO5420 3 i,5 0,7 0f7 0,5 0,3 0,3 0,1 1 92

Brda 268 17 18 - 11 40 - 14 4»

ČlSevo^j 6 3 1 1 1 0,5 0,5 0,4 3 82,3

Gomi- ljani 2520 8 3 2 2 Z 0,7 0,7 0,7 4 77

Gorica 3095 6 3 2 2 1 1 1 0,5 3 80

f-ranl-Sarwo1620 25 13 3 6 2 1 19 - 6 26

OrbeSi 180 56 ■

Jasan 230 26 30 - - 24 - - 24 -

I,astv*595Q 34 8 3 17 1 1 31 - 1 4

Ljubo- iair 4840 3 11 0,5 20 0,4 0,4 54 - 10 m

luosta-di 2490 9 2 2 2 1 0,8 0,6 0,4 2 80

Nacvjada 610 12 10 «» m _ - 4 74

Povra 2000 25 5 • - m> - 5 - 5 65

Pri dvorci 2530 4 1,6 5,0 1 0,5 0,5 3 3 2 79

Trebi-j evo 200 30 10 4» 20 10 „ 10 20

Trebinja 6850 5 2 1 1 1 X 0,3 0,4 2 86

Vrpolje 3125 5 25 26 2 4 23 - 14

Zm^pm 430 U 70 • 2 m - 5 - 11

17 30 m • - - 30

39 21 * 4 4 - 10 - 21

šubci 14660 12 6 1 16 5 10 15 - 35

Župa 4TT0 12 6 1 U 2 2 52 • 4

SADA KJE STANJE P0DJ2&E MKLIORACI ONOO PODRUČJA HA MELIORACIONE I 1 KONCMSKJ2 JEDINICE tS NJIHOVA P *OSEČNA

STRUKTURA U ha

Gori-Pokazatelj ca

Srna ha

mel» . m područja „:

Skonomska \ jedinica j 2

Suma ha ekon,jed# S

Katastarsko

Desna strana Trebišnjioe

Leva strana reke Treblinjlce

Mlvarsko polje

Mokro polje

S

S

Suma ha S mel.podi% £

4 2 4

S s s

s

s

1-h

3

Ekonom, jedinica Ukupno

okon,jed^

VII

opštine Broj kolona x

nc ?i ix viii v ir vi m u

III I II

.........

Stmo žito 15

I 3 16 36

šukurus Sirsk

Duhan

Boatan

I^aut

Ostalo povrć

P-

uoerka

Tikve

Ostalo krmno

................

teobrad ene

ranice

livado

Vodnjak

8

0

12

3

13

Vinograd

ljopri-

eobradivo

SVEUKUPNO

4o

11

111

......H i mu.

26

137

19

Ti

17

lo

12

lo

8 1

6o lo9 169

52 35

36| u

14

12

18

lo

8

9

30

16

14o

2o

12

14

65

67

62

26

6

3

13

124

8 a

25

5

3

1

lo 11 12

123

63

4

14

23

17

37

17

U

11

13

9 1

91

29

19

6

12

is £15 mj^uaLtek m

1282 kl4 1©6 bi 341

25

26

13

13

8

13 14 15 i 16

91

64 168 1

lo

24

6

38

lo

31 12

lo

26

,4_M

249

14

47

8

43

72

15

lo

17

13

14

763

mmuLMs

6

JHL

26

8

2

1 1

4

1

3i

4o

17 1 18 14 11

12

6 1 4

te

66

35

89 23

5

192 »56

iiiiiiniil[iiiiwiižu«Jg — ingiiin Jli»i

8

2oo !?66

19 25

47

"T

9

5

lo

95 24 4

lo

lo

k#o.

2o

341

259 li

82

11

64

118

2o

18

193 6o 18

57

128o

55 1335

25,6

19,4

1.6

6,1

1,0

0,4

4,8

8,9

1,5

1*3

14,5 4,5 1,3

4,1

leo

BILJKA PROIZVODNA PO j&KLIOHACIOlfBl I EJCOHO&SKBi J^IfTICAMA f£ OTCAHIfO ZA SlfAVO TODMČJB U TONAMA

Pokazatelj Suma

proizvodnja

Gorica

$

Bona otrana roka TrobiSnjioe

S

Lova strana raka frebišnjioe

Mivarsko poljs

Mokro poljs

Ukupno

8

3

1.

Suma proisved-njo po < konora-sklm jedinicaaa r , S 4 1 * 3 2 S 4 s 3 iy;il>Ji|ilUllll»W«l (ll lllllflllliMilL

Broj kolona 1 2 3 4 T 5 _ 6 j 'f ■JV r| jrt n 7 u u 12

Strno žito 13,05 21?,6o 31,32 569oo 146,83 79,12 6,27 12,10 372,42

Strne fcito slana 19,95 38,40 47,88 84,00 234,93 121,03 9,9o 18,62 574,71

Sikuris -srno 7,2o 6515o 15,3* 138,5o 81,27 57,6o 21,oo lo,8o 3J7,17

Kukurusovina lo,24 93,5o 21,76 137,5o 113,4o 81,92 29,75 15,35 563,43

Sirak - srno m *m 5 » " 5,32 o,9o 3,5o m 9,7Ž

Sirak - slama m mm 4,92 o,So 3,oo - 8,72

Arpadžik m 52, oo ¥ 195,oo _ „ ; r - 247,oo

Paeulj m 1,40 -

Duhan o,8o - o, bo mm 3,2o 8,oo 2,4o l,6o 16, 8o

arah -mahuna s 3e#oo mm m • mm 3o,oo

Krumpir 84,00 48,oo 7o,oo lo8,oo lo2,2o 168,00 35,oo 28,oo 643,2o

Piradajs mm 44,oo - m m m i iT 44,oo

Boataa «*» 25,oo 5o,oo mm lo6,oo 3o,oo 36,00 249,50

ffaut mm •M«*,,.1)1.) |..J,^.U)C. - mm o,8o 3,2o o,8o 4,8o

Ostalo povrdev 3o,oo 57,oo lo,oo 295f6o 126foo 6o, 00 3^,oo 2o,oo 634,6o

Luoerka 41,6o 42too 38,4o 112,00 92, oo 121, 6o 9,oo 22,40 479,oo

tikve 37,oo - - - lo7,5o 185,oo mm 37,oo 366,5o

Ostalo krsno bilje 1,95 122,00 18,5o 326,oo 21,5o 7,8o 5,4o 3,9o 5o7,o5

Livade 16,5o 12,oo • 7,5o 18, oo 2o,7o l,5o 76, 2o

Vodnjaai - - o,8o a,€o 16, OO 8,oo mm 3,2o 28,8o

Vinogradi 21,5o 4,2o 3o,lo 4,2o 3o,lo lll,8o 21,5o 21,5o 244,9o

OTUPHO

283,79 648,6o 296,86 1567,6© lo94,67 1138,42

236,62 232,66

5499,42

PRHKU!* SKUĆAIA - TOIA TKžfl TfSSOTI - ?ACOHA

Pmm Kifir- lokro Se sna BSivar- Mokro

Pokazatelj Gorio« strana 8ko po- polje Skupa torioa strana eko po- poljo Skupa

frsbi&njioe lje TreUBajics ljs

Striko lits * smo 10,00 49 »12 247, CO 14.70 3a ,62 m m - • •

Ctrno Site - slsaa • - • - m mm mm mm mm

Kukuruz 3,46 63,00 30,3? 20,40 117.23 • • mm - mm

Kukuruzovina • • mm mm mm • mm • -

Sirak * mmo • mm • m mm - • mm •

Sirak * slaas • - - - m - • - mm

Arpsd&lk - • • - m 5,00 19.50 mm 24.50

Pssulj • lf 40 «i» 1.4© m 4M • • •

"^f^Tffl - • - • m 0,08 0,08 1,12 0,40 1,68

Grah - asfeusa • 3,00 • 4» 3.00 • 2,70 m • 2,70

Kroapir 49120 35*0© 78,00 36,50 198»70 mm 3,90 15.60 mm 19.50

Par ada j s - 4.0 • • 4.00 • 4,00 - • 4.00

Bostsa - 10,00 58.00 7.20 75.» m Ii50 10,00 5,80 17.30

Vsst • 4» 0,80 - . o,at • • - • •

Ostalo $ott6o 30,00 49.00 381,60 7.00 467.60 m 1,80 10,00 4.90 16,70

Luoerka - • - • - - • - •

Tikvo - • - • m m • m - mm

Ostalo fcveno Ulje - - • - • • - mm • •

Livado • mm • m • <•> • mm •

Vodnjaei • 0,8 24.80 3,20 28,80 • - • m

Vinograd 5.50 34» 30 46,10 14.40 100,J0 1,60 mm 10,00 2,90 34,50

98,96 249.62 866,62 lo3,4s 1318,65 1,68 18,9« 66,22 14.se loo,08

Ukupna Pokazatelj j proizvodnja

za sjo^s - tona

Desna stra~ /živar- Uokro na Trebiš- sko polje njloe polje I n

3točna hr;ma - tona

Gorioa Besna Bživ. Mokro str. polje Polje I Treblfi«

Strno žito zrno

Strno žito

sl^ma

Kukuruz

Kukuruzovina

Slrak - zrno

Sirak glmi

Arpadžik

Paoiilj

Duhan

Orah - mahuna Kroapir Paradajs Dostan Naut Ostalo povrdf Luoe ka Tikvo

Ostalo kruno bilje Livade Sodnjaoi Vinograd Ukupno

372.42

574,71 397,17

563.43 9,72 8,72

247,oo l,4o 16,8o 3o,oo 643,2o 44,oo 243, oo 4,8o 634,6o 479,oo 366,5o

5o7,o5 76, 2o 28, 8o 244»3o

2,25 o ,28

18, oo

7,8o

tm

l,8o 2,oo

21, oo

37,00 3,75 5o,So

7,oo 0,22

l,lo lo,l 8

o,2o

o, 42

2#oo

U,95 12,28 88,oo 3,46 16, oo 24o,oo lo,24 loo,oo 353,oo «• C,oo 4,oo

28,52 153,75

lo,3o 269,76

45,11 5o8,35

3,3o 9,3o

3,oo 7,oo

71,2o 13,5o 123#7o 16,8o 23,oo 73,oo i 13,oo

o,75 o,75

125,8o

- 3,25 3,25

41,6o I 8o,4o 325,6o 31,4o 479,oo 37,oo - 292,5o 37,oo 366,50

1,95 14o,5o 355,3o 9,3o 5o7,o5 16,5o 12,oo 25,5o 22,2o 76f2o

549i,42 2o,53

32,6o 115,42 19,3o 187,65 147,5 389,18 1762,9 2o6,38 25o5,96

3 roj sa^oftlonih radnik« i alužbonika u kraškoj pokrajini laaadju I*jubo

-

Prodisado

t?kup* aapoal

« M I, O.

m*

oaob. 7K mr uč* - ^ •Sve^a i k aaraaa aoraoa ni *0L

•H ektropri vreda* 63 5 18 S 19 90 1 - 5 6 1 13

lnduotr« alata 749 68 223 232 27 550 32 2 115 41 9 199

štaaparlja 190 10 11 106 a 166 • 5 9 3 5 22

•Trebiajao« 101 | 59 11 6 85 5 8 3 16

Zoal j oral* kadroga •Laatva" 65 *» 5 6 47 58 m «■» 2 4 1 7

Z#& 1 joral« aadruga Trebinjo 55 2 23 10 9 44 3 2 2 3 1 11

Zoal j on d* »adruga Orab 7 «* 3 m 1 4 m *» 1 2 m 3

•tf oimaretvo "gradj » imftmli 423 18 109 229 a 377 1 1 9 14 n 46

"laatva" avto pro-duaoda 54 15 19 4 m 38 2 5 3 6 16

"Mladost*,kaji ara 5 1 3 m • 4 - • ** 1 - 1

"Orjsa* tr *#procluaodo 2? 6 13 • 2 a - 3 3 ** - 6

•fcual Jak", trg.prad* 6 - 2 2 1 5 1 4» 2 1 ** - 3

"travu nja* • " 79 4 19 7 25 5 7 9 6 • 2 24

UŽS»i»* - *• x c x »m j :: h i -o i_

Protest* aapotiL, "in* n§a Srad. SiS-i roao*- St»

aaab. TO kT ad, kval* Sva^i apraoa «pma spma spfvai al ga

•Dra ribara* ugoat• pradasada 1 i' 1 mm 1 m - m

•Katalaa* 109 13 79 7 55 154 1 - 7 19 8 35

"Uuga* 9»abaalikar• pra

Soaijaltst«l*grsd« gradj.preda&ada 118 13 59 5 a 98 5 4 < 5 20

Sra jaška sadruga 16 9 7 4» 16 *» • m 4» , -

budar« s^iiru^a 6 4 1 «1» 5 - • t 1

Frtaer.s&adrufa 22 6 15 • .

fino *3Xo&ada* 5 1 2 • m 3

?,p# 12?4 15 3 8 10 9 30 m - 3 2 4H» 5

Fotopreduaada 1 2 1 m 3 - * - «•»

Trebi njo!*© trg« prtcftt^ada 2 m 2 m a. 2 mu m 4» «»

HI4roeleUtropred« 90 5 7 m 15 27 19

"Slllnara* 83 1 4 • 72 77 2 2 1 1 6

frg«ppaMsala -Bijel* gara* 50 4 19 4 11 38 4 7 1 12

&elean«lo21enioa 195 52 127 - 5 164 * - 3 5 3 11

Slvlliftltl

Fredusede sapoel« oe©3« T£ PM* le-k val* Vis. Vi** SMd. mz* i Svega sprega sprea® epreaa epresia: .

ŽeljeanlSk* »taalei 120 aa 77 5 2 106 4» 4» 7 7 14

Pešta • «4» - • m 6 27 1 34

•farteke* 3 - 3 m i 4» «■» • 4» •

Pred; vaon • ebud a "Borovo" 2 «» a mm mm 2 m 4» - «4

"Uteprea st" Lastva 8 i 5 1 7

«x*lar* 5 - a 1 3 • • 2 • 4» 2

Fadrua vina is ćilljM "Crvena £veada* 1 mm i 4» m 1 mm 4» 4» **

tfadaornl&tvo Sal. prag« ?r*MnJe 'llB 2 22 a 33 £8 m » 1 27 4» 30

Geoletraf lfftaji "fcastva* 37 3 9 5 15 32 4M» mm 2 3 4» 5

Skladište "Baaa** #Mr ma "^ae^P Mir 4» • i mm 1 mm mm 1 4» 4» 1

Hadmorništvo tf linija 7 m> 4 i 2 7 m mm • 4» 4» 4»

$radj•pvetaaed e "Laetva" 76 4 is 2 a 65 1 m 7 4» 3 11

fraduseda uxup. ...... ■■■ H. f ft.g, M, 1

saposl«

riud«

000b. TK CT Mt trapi wprmm *prm% mprmm aprea* »i

^railtalj* 118 grad j rtd# m m j e*o 2 50 16 42 110 l 1 2 2 2 •i

pred« 16 :*aatara m 5 mm 88 93 mm 2 3 «ft 5

^ldrogr dnja« hnmtvm 12 236 232 3 483 6 1 2? 11 24 69

BUlas" gradj* preduaec*# 135 2 20 34 7« 132 m 4» 2 1 1

Odjala&jt pate- «>» ŽLr* t;. .^rtflilii -j im t* V W l'»u Sf 15 Jif 143 3 62 15 55 135 m m 6 2 S

te trnih laja 340 14 136 31 120 301 6 # * 18 1 14 39

•riaaUa" 2 1 1 2

^usae^a uprava 49 mm 7 19 24 1 * 3 18 1 23

D02 - Trablnja 11 1 •M* 1 - 4 5 1 10

EB trebiaje ■ 34 m 4» 4P 2 2 1 v .. ^ 13 16 2 3

9%mbmm lujedctioa 36 4 13 1 11 29 - • 4 3 - 7

f—numl ua uprava 58 4 12 3 25 44 - 5 5 t 2 14

MKO Treblaje dit# uprava 93 1 1 2 3 13 9 4 38 21 8 80

110 1»% 9 tira 29 •M * mm m 4» • 29 4» 4» 29

Preduzeće 0kup» •i d n i C 1 3 1 U fc b o a i o i

saposi« mpM , Pri« Se-kr^L. sva« Ha. Viši 3ređ« Kli " spraaa stsreaa arcean »nrem« Posodili

Haro&m biblioteka 5 - - 5 5 1 1 - - 2

Zavičajni tmzoj 3 mm - - • * 1 * 2 mm mm 3

Dja6ki doa 12 - 1 1 4 i mm 3 2 1 6

Zdravstvena otinioa 70 4 5 1 11 21 4 1 16 a mm 49

Apoteka 9 «1» - - mm * • 1 4 1 9

^~Joteri*i&r# sta ioa (š -Stm&ki sud i • ifc • j 4 11 «* «■» mm • mm mm 1 2 mm 1 1 2 6 mm 2 4 11

Vfe^trodal univerzitet 3 - 1 - - 1 «* 1 - 1 2

Zadrana štediona 10 • • - - - 1 mm 4 4 1 10

Zavod se eccl.nl• osiguranje • *> mm 1 5 1 1 mm 6

Javno tuSioStvo 3 • - mm mm • 1 mm „ 1 1 mm 3

Katastar 11 - - • mm 4» 6 5 mm

{Broj zaposlenih u prosvoti prikazan u Izlaganju poglavlja o prosveti)

im.

Baatr masi S* 1 m 1910 1948 1953 1961 rripada k.o*

Gor.orahovao Or&b

ftffeo&l Orkavol Hropjola

Jaalaa

riobuk žvonjako

Era; Za?;

.oo&di Ljekova kjuoovo #or5o »'osko goorjtdo Hoata4i Kiko»toriđi

taail-3

F^rojaka Hjlva

Hi&vieo

rolgljinjo

fodosoja

?odatxtUtt.rla* j>o*£tirwralk Psalrori Golica 'rluvoroi K&pti

Kupili i)o ;>Uruica 3kodi aiB

■ Jiiniiii

Toaoridi Trobl»4a(sroa) T r© tu j aro tali

turaal

filiali

trrdoii

Vfrloda Tolika naduuidi

"1 gft tfirOh JtLlKL.

150

160

H Hi

156

ufi

31

|H i?

ICil

18 1M

ga 17 j

m

134 30

200

109

1659

«M>

34 129

IS 45

60

341 125 377 267

1&6 126 m

435 47 46 126 163 142 216 172 613 249

474

173

25

II? ■

si

- 263 109 1*0

aic

429 99

5$£

H

156 123

45 aa

04 290

51 ^

m

174

171 19

W

fa

2593 130 150 142 101 39

3J0

i M

52 57

» 69

a

ISO 149 105 32

127

H J7 iš 64

121 227 232 254

194 46 5*0

H

L55 hZ 706 36

135 122

146 6ul

163 131

m 142

134

H

"is

264 731

U 10

55 77

54 177

45

6o 56 182

155 165

341 399

26 26

137 112

47 43

34 26

153 129

31 95 31 236 125

107 U 27 192

681 1.775 416 502

107

24 79 199 17 96

iS

72 149

23

73 2u9

5

93

64

3449 4073

119 110

149 157

M M

370 93 31 149 M 49 58 45 55

318

71

36

l2 41 43 38 43

i-aatva

Zabel

arkadi

trobijoro

Troblaja

ZatfOM

Jmaoa

-upa

-upa

Zuboi

Zuboi

Bihovo

Laatva

#0TO*

Forri

LJubaalr

Moako

Baevjaća

^oatadl

Orboii

ZubOi

Vovrfi

MaMl

Ljuboalr

iorioa

Ljuboair

tjuboair

Zuboi

ijubonir

Troblaja

^/•ldivorci

Šakal

čiaova

PorrS

Povrft

Laatra

Ljaboatr

mlnvii

Troblnje

Trobljoro

Zuboi

Brda

Zuboi

Moata41

Ljuboair

Zuboi

čiaoro

Ljuboeiir

Zagona

ijubonir

ffaalv mrnljm 1M» 193LO lil« 19» 1961 Pripada k. o,

Tolujac Vr^oljo

f^dk BaiMi

|goajovo

Želimo

■'Hjpm

.cir^lovliSl

16.319 17B19 20271

gmklju&ak o ntaMvni&tm 1 pregled Mti stanovništva 1 mmaiu poploa IBB9 - 1961

U r&sivoju ntaiunmlMnrfe iandani on uftlaki privrednog »«* vaja pokrajino. II prljatajla |Qg|«

Ci^Cif l^lajL ulj«* ® 2JI*.V C^*^ ^J^tsnfk-■ >•■jž^PI-JSPi^^tMfl^ ^RBfcr ^^j^S^'^S^^SL^L

u looljav^jui bila eaaonokon allo stalim. J»okrajiaa m®&3u l*juboadr& 1 Orlom dala jo dobor dio atanovniitvm koje oo u tifttajft bolje ekonomsko ossi^toBOlja odlučivalo

«uv jm Ji ''I JL aa "tf g; rffcafijfc/jfrJttlK,?^ ŽffiJftk

Priliko« poolaa a1»aovnldtv» 1SI35 $06. u pokrajini jo bi« lo 14.241 etimovnlkng m 1961 ^od. 20.271 ito anadl* da jo aa 96 godino atanov*dUtvo mr^lo aa 42.3

%eoifiliio jo r**aciablj© od 1§§$ do 1910 $0*. t? ton vremm*» eioa oorlođn otoacnrciOtvo jo camalo aa 28.1 if t#j. od 14.241 na 18*243 frteoviiite.

Po tifojn stanovništva najbolje napruteja k«o. frobinjo (0«}I}| lioovjodo C57.8v $, JLMtva (40f0f0. To raaAoilje ka»litorlai» nnapradsonio vofS«atro 1 vinogradarstva u Laatvi. otvamju oo lon.nl 1 vidni r^soonioi. uasaprodjujo ao pdolaratvo* dob« te :oviiia na vočm^ nadom 1 voakon aa Troblnjon itd«

farotu sto pmailm prillta dobro nrtmđft i prodaje svojih proizvoda« 0 Treblnju mprođnjo trgovina 1 sanatatvo. u froblnjako polju »nit b^ volite količina luka arpadUlko koji tea tada o&liteu prodaju (po mitimju starijih ljudi aa i k arp&dlite u naomu jo dobi Jano 4*11m bjolog to ššmjm

U8 IfO 137 138 129

3 9 307 237

% 50 aa 33 23

109 154 14$ 33 78

m !>!S 49 49 42

627 # »1 661 730

a* acflp 133 136 140

«w 291 a 39 179

276 122 146 161

177 1 9C 137 172 197

f^kodJe capretaJ* po rastu atanov fcifttvat idwo £rfdv©:r*i (UfFoveSanJa Ja

** ia*

firtta »Mi«llw »• (36|0*2| 2&Mđ|ft Ci«t|i)|%Tnld4«nM (27,2 S),

gg^ataMjl I

faaam"(iitfil); I^itSii^opitiii pHffkMl aa «a&$| poraat - (13.61), toaalfe-*

ram* krdmm^Mi mm Mbovlia (6,oi)

i zmioim il9m)* Za aMIiai k .a -auja ~

nov&ištvo a Savodju )f (4«1*) 1 ^sapl (0f**)»

BaMahlle aa 191u * 1321 jfPdT

f0 madoblja isnktartao kako la ekaaonaklli

vmlvm, talca t bJa&mJe orpakc** divlja da aa bi ala&lli austrijsku vojsku, ta Je u dote koda Je doata naroda at*a-dalo a mili bilo da m pmimli u mm 111 atreljmj& kaa taoei u Trobinju*

V porlodtt od U ffliMr ®tiw&mi&tvo Je naaadevala akoro » 6 f ), t*

j-jaboalar (lf9 #) ta Hnbcii (l,i I),

odmah nakon prvog @wmmm »t% miom Bulaluetiia la laatva na ataelilo a Taroku 1 Bm i srpaki aa SivalJ t&kodjar mito u faJvadim* »osi aalnnakl' barel dobili m aaalja u vojvodini 1 toao oa aa stalno naat^ili« svakako aa vri* Jena prvog avattkag Wta atr-tdali m 1 vinogradi 1 vldnja* el, aato seljak l*atv* ulje Ha toliko ekonomski Jak da bi ih oanovia*

5 t« perioda mmt® a* uovništvo **pa (23,7^), trebinja 29t2f )• Moga aa iatlJanifca nakan prra« evetakog rata vrnilo la Aaa*ik«, Bižama aa ^atanili a ealioa gdja m vMmi, ved a f»itr4u a&£ldall ili kupili ht'o, otvo~ rili trguvi&a 1 teaf*©. Mmkm mta ostalo Ja priliko 5eš~ kili drla val Jana ko Ji m bili m vrijeae iaatrlje disavnicl u Tre** Ju {&*pr«ppradiaa ^Janar, faialar, K*al

nad ratalai aa metoma dobili na a Trebinja ataaava i _ poelenje, priselilo m aoat* aml^raaat* Is nareke uaije tako da a njena M^ovialitva nlje etagalrala naga raalo« ?raba evakaka iataisimti te aa ta godiaa k.o« Maatadl 1 Ga« rim bila pripojeno k*o, Tr©bi«5j@f što Ja avakako povedalo stanovništva )ms*m m «00 ljudi.

JML «» TO.p-10 uporeditl iastedju po~ i^toT o^a m a^p «u» 1 kataatarsko op-o»| »s popisu« satorijalit Jim. fl.pr., -Crti lu o« treblnjo

&Eivi*r - Blhova, Vidovo, m-

Mm

»ijs bilo podatka po

rica i SoevJe<5e. ^od _________________ __

dvorci itd# tlte^ao aa $s Ct^onmiSt** prodalo od 17.170 m 19*046 t«j. m 10,9 # - to period alnu i&rnliiog Hvata i period u fesra a« oojctmo povedalo stuaovništvo.

aamdcm veliki pad m

„ ____________taoi stmovnika od 19.046

m 16.513 tli skoro aa 2 * <19f4 ****** tono jo Z. •vstsfci rat. iteage |o ljudi -Kftl&sio od stxwo okupatora, pogiaulo a borbam ili raurtalo* 2. svetskog rate

u^ljodi iaasljavmja i fojvodiiss i dra^a krajeva akupi&-sko ili pojedin&d&o*

ParioA sakoe 2« ifatrtaa rata ans^ajsa Js k porasta stanova4&tv& pokr&J1&&+ laiM kolarAa-ciJe stanja so štabi* llaimlo i narod fffcsfeJtM aeli m Is brdskih prsdjala prsaa Dolini taoo, ^ja postoj© da napradjuje industrija. ?&fcodJar i rnrod is cofevnaih pod^a^ia dal asi m Eri pokrajina isaedja i Grjar«a» m m r&dsiol aa. velikim mdillštiaa Mt^miMm pru/$# i hfeirooentrala. *vo Je mrodita isimisM u g&rloim od 1963 - 1961 god. Mrs* a periodu od 1948 * 1953 stsoomiMv povedalo aa 7,d * (16*513 ~ 17#ai9), U periodu od 1»3 - 1961 v#ć«kEja Itmmfci 1J,? 1* $ MmMlM 1953 god. stanorolitvo m povedalo a k.o. 4hMI (flpsfi }, u,>i (79,4 ), anlm^ »octu <49,0*) 1 5ori0l tla BjaatiM velikih gradili-Hi kao Sto mm to 1 viis pomorni, proseent pora sta, na sn&istao oagoea. O&Joteo iKmidaiiJa Jo takodiar u fraMi^tt 37p6 % omtštmmm 27*5 % t'ridvoreiM 19,1 Um M* Je sila i eMlmid« zsafvsdi pad ja a brdski« premog© mc-Io sfeuumUha m 3HM, arebo&l 9 % frpolja 19t0*t trebi Javo U,6

1 jper&psktlvi Mr ^ i30 MtaMil m vadi porast stanovništva u mli&l Bagoli u btmkim prati Jal ima. Jva viša iiiductriali-Bailne privadi saadjo ljuuo, as mm is brdskih v&d is drugih kra jem mšo doMVisa i

ZQ *

fflfflsft. kadf,

Imlrnd 1 tip kade stoji u uafeoj ves* m fisl&ko g«osm*«» okl® ušlo* as 1 ^Mi^t MM&ostla* 4ed*» odred jem srodimo km i ajesta »;ot jalnim 1 ctnld* i« prilikam i kakvo« grodjon mmpoim® dotldni ambijent. naravno* koda jo po^l&Bmm mmin mMfosmKs kojo motaju usljei oko* iiocmklh. MHnUb iotav&iklli i ix*u§tvoBiS proafoca* Bvo~ lunijm Jedne kućo pit^ sv|edodl o evoluciji jodnog krm ja u toku »Jodove iatorlio 111 o proojonsm kojo nas ta-

eu jodnoj porodici Ili oslu uopšte« wr jek r lio pita to« m vremena prepr&vljt kadi* da bi oo irftao »oko«* ^ m - tipa vod jo prllfm^Smm @vo| dom ovoji® potrebama. Kaka oo u pokrajini iaeudju -IMmtm i Orjoaa nalasl u suajetotvu juto Jssteoljo t ms aorot a osi® tora dobar dio pokrajine (Mlina} povessn jo dobri« saobradaj&ioaaa u pmvou istok * mm^ i - aJsvsvt to oo u jušnoa djelu pokmjln? siogu vidjeti uplivi kulturo ;ubrovx>ik& 1 MUiaoijo na iaglod kude u pokrajini*

IKoba turske vlasti mtmtla je posledioo to laglot kućo kako kod šftmllmm® tako i W S3HH (ako ou ra Sivjoli sejedno sa Huoliaa^m^ u aolu) i »o ,?rvl pogled »ogu oo 1 damo oapaslti »slike iaiaodju alpsko 1 muslimanske kude«

O lipovima kuda u 1 itej^jovlnl pisali su amogl auto*

ri» podov od ftrtJlte u imjisl »r^Okasata $>oluostrva* i goslovoiisko ses&Je«* ».pira salto ••lipovi kuda i mmM 11 |aredjaS»oj Bosni i mvm$Mim*$ 2r»n*t •lodvaloljo* sli 12I j0da» so nije direktno -dot sitno a jal a Hercegovine oko tre* vod do svo mp&tm® (kod olda) od Herotvo do Tre* binja kao nioto Hor&jJVim*

Sikri svo obliko kuca ooioe^ videti 11 pokrajini?

Jedan od uajprioltlVKlllli oblika st isa koja 00 sole vidje* ti 1 no saoo u poteptal vod i dolini donjo Herotvo iosto poljska kolibo« mm m postavi obišao u vl»o$riMtu 111 bo* **mt&tm • taao gdjo ou sasadjoni mlm% i dinje* 111 njivi f&$* m mmmšmm volllro kolUiue paprike. paradgsa ili drugog povrds.

polja - trn*Jaf 111 "pttiaitaa* * ljudiaa Hoji čuvaju polja ojeloga sela«, Boba trajanja kolibe jo obl&no jedna

fodiaai preko alM aa ot>&l&* abo$ poplava pokvare i idu-o godino pravo ao nove* SelJati ko Ji stojo okmomaki . jado, pravo kolibo od clamka ili plolse^ Ono aa prenosne pa kal ao aavr&o poijc&l rsdevi* pnpsaa ih aa ojesta da kojih na dolaso je&e&Ja 1 aiosike ?opl&ve# Kolibe ae tt pokrajini mom vidjeti mmm u ^dini a ostali« djelovina pa* krajine Uh.

Drugi primitivan tip kuće jeau p&r?tirski stanovi Hi da* b&nake kolibe - k&tuni* ono m n®l®m u okolici Zubaoa aa padina« Sjele <*«s?a« TakodJor m voaana aa privremena na*> sel ja preko i J® ta, t lok m* ovco u planini. Tesel j Batemaka kolibo Jo od lad$anit iMMl aastiLJe od pola do Jod*

no&a »etra* Krov jo od. dsasta* jukove kore ili rieno alaae«

Treći tip kade u kojom e© pj*vi*oiae»e Mvjaie a i sad po* negdje Sivi (Sfostadif *ridvo*©i) Jesa «lond3e% To aa ku*

de uored polja Ul n* ivioan $ istih i ala&ila m t%%®m i m&usrtm, kao IJetnlkovelf a ujedno su nadgledali raja krnico la otoradjujti taSKjh« fa Jo koda od kaaeaaf 3vnste aid&na u otfLiku Setwroyeafs4feae NkvifMB je plodosi od k&mam t#j» ilkrlljloi kao i emo kućo u Hercegovini« i#eas41e su na sprat m arfesdssm i boa arkada (arkade se nasiviju *vo!ti*§ a volt* aa dro prostoriJe9 Jedna aa k

privredne prolavoda« ffa oprati* m dvije sobe i ku inja« ifodna soba je aa gosto* dru^ sa jpmodera i »Jezova po* rodiou, raj rafg^red kako i fimkoija njih drli Jo5 i

undr^s na sprat boa ir&>da su aaao od Jedne pro* storijo i slutile m m odmra&Jel VI nilua ae nije kuhalo* alti ao spravljali ^IJoprivrul:.! proiavodU Ovakve lonđše aa na ivicam. polja u bliiinl slavnag doaa gdje ae preko ojole godim odvi j o ;livot#

Najprimitivniji dom 111 kute u pokvajiai u kojoj m loli v»t*a 1 u kojoj oa at *m»je prek* o Jelo rodine joate •oatvak*1* To Je priaaaaa k mma kao* mlina irise 3 * 4 a9

a visine najviše da 4 aetra# Sakrivan Je tasmla pledsaa i asa* m Jednoj od atrna kuće mloai ae aali oroaor i rasta« Ua jodaea ajesta kvara iadjpmte je nekoliko ploda i napravljen otvor lom kojeg ialaai din« totvak 3* baa tavima« Unutrašnji .j.^porM je oljodotfil m eredinl Ja o^ji^toi oa JodEo i teise strm® apjišta podlfmitl uavl^esja ooa 2* oa id šamijo i>okr!vosl debadlaa koje oarod naaiva ^krevete^t fu ao otan« ili a Jedi oko vati*»

3a unutrašnje at mm aidova tmfaraka Isjuaenl sa tkav« pro* aori| to su budotlno a kojte m drSa iivotne naadmioe i Jedna veliko bu&ttaa aa sanduk u kojoj ae duvaju odjela i

m gft m

rublje j » o*s»Jifittt Jo mnd&ak m kose 00 kuha, a vil« aadtoka m »okoj sM mtvuto ffUfvNlKl mi verigi (koamotra) »a kojo m® objeei lome u konte so kuha hm~

fcutvok sluti takv^jor i aa sufemio osma« Orator primitivniji atam eo samo i vidjeti a Bujalroaaš&i«

iia doaatflĐatflas po aaaaaataa i mlhm trebinjekih hrte Uaomif 8&z>':jM£t$ imirntovUU fUavinlći). Baravno aa so mutrak toko» VraasM saocjao i dopuajavaa ali je i do danas oet&a bos oat&n je glavna funkcija te

00 u Bjoasa mši aioao«

Treba anpoassmtl da Je auta* bio kod srpskog fttvlja aa vrtj^na t nauke rlwkwim Jadt&n proctovija m kojoj so

slabljenja« tursko vlasti <1 rugom plovimo« 19 etoljeda kao 1 potpadamJem mth krnjove pod austrougarska vlamt, kuda dobiva ovoj rc^voj« laoad aatvaka Ui u oaaoi njoso-

' '' ■•■.'< V, ' . : .-rt • ^ * i, ' .-

sobe, Ta kmtfo iteju tave« od c^rveta £ odSak* 2-4 prosom-to su tato dovolj&c avjotle« Orno so nazivaju •»bovo kude* • "odajo9 - "l*bo% mlina »0*0 kado oblteo jo d - 12 m9 širimo 4 - 9 a 1 vlaioa 4 - 6 m« Eako 00 povedmvao broj dlanova porodice* Me ao 1 tada provirivala i produ&ava-la 1 to je vidno ma prvi pogled po ©vla solima pokrajine,

?o#etko* 20« stoljeća. m aam*ito posli« prvog svotske^ rata kada su so ©i^ioSroimi iadoljcnlel v/aSali m at&rf savid&J ili slali isovno ls riko. kuda doživljat® aaj-vodu ovoluol ju« po avUi solima i^luo nldu »ovo kodo »oder-m kao &r«dsks mm dva sgrmtm 1 pokrivene olglos aa prostori-m na kojima om roleta (porsijano11)« To kuće narod namira "amorlkamko" (Jer m aagjaftjmo nov00a otodomia 11 vmeriei}* Oma iMjn plam od olastfcta a ne od drveta kao "nova kaša"* a uautradnjoet fcs&e Jo poupol Jana na kuhinja sa štednjakom* spravada eobof sottt 1 »obu m gosto koju naaivicju

"vislt&a"« avakako m jo na la^lod tmoo "aaarikanko" kako po ®IM*1 jasnosti tako 4 wat?m&aJo*rtl utloalo susjedstvo iurbrovmlka i Mla&elio jer je olitooat tolika da so 11« moSo mpmttl skoro nikakva saalika* nastavno« sve ovakvo kude nemaju 4 prostorija* neko lm ju 2 soba I kuhinju* a neko 2 mm bas kuhta Jo9 iok so kuhinja nalaml a moposrod-noj blimiml kade kuo n&mbm proste* napravljen aa kuhanje tamo gdje jo doei&dlmafcve atseovala prijo nogo što je sami-dalo "amerikamta"« Takva prooterija sa rad nastva •stara kuda"« fo Jo adliijano namjerno da 110 bi "povratnik" - la-sol Jonlk la^usio kcastek* aa do^om u koso jo p rovao aladoat ma roditeljima«

U&GlmBlm obololjo krni tipava kač® nofia m la,-

ko uodltl u mukla* mlim pokr*jtm t« J« taao ^ijo ftivo o aolu skupa hrte-«i 1 ffcallao&l* • l*llwm&k& kuda »a aolu opaoaaaa jo vi»okla aldcua t ko to a* na vidi Sto so dogadja u dvorištu, £raaorl ku^o au a »uprotnon prs*veu ulico, dok

C to kod hrlSS-i&okog itvljn obretao* Ako vod prosori i$lo-Ju ulioi* mmtlmmmkm km® J© toda toliko udallom od uloiea* da m aa leto »o nošo uišto vidjotl. ^aodaao 11 kuda u solina laga&tf Iftoa talin*« trlaroralna. ^orioi u t tO * alud&Jova jo. to ou cauftlrnitfht kudo aa d. on jo atrana ooa ta i t. j. om »tr^oa pmm polju, a »o gonijo otrano t. j. prosa brdu. Ako Jo Inoča ftva* oooto. om jo aldcni aa#roroi;& aa ovih otrana 1 te.;,Ju smo jotaa ul&ana vrata, dok jo kod hrii&am potpuno otvorom ulici boa ikakvih pragmda.

X oam uiaitttaitejoat mmllmmtm kudo ja druka&ija podaljo-aa zsogo lcod fcg&Manft* malioanoka kuda nora obsvoano inati poaotea* aote aa 3amt dok kod clm^lh toga sana. 9 anogin hrl&danakln kudana nona poeobtio sabo aa goata* dok jo to kodi UhialtnaiMi obavaano* ufeavoaiafe Ja inati i aala aoSft aa tesani par koja ao novo ilir1. Hod naalinanakih ku-

da ulaa u avl i Ju jo m obliku polmjoaooa. boja vrata 1 proaora Jo u p roko 9? # Antojova otvarano plava« boja dl-stog note* I aana avllja poda!Jana Ja u dva djela (podobno m lena 1 ponatao aa »Ham) bilo kakvo« proigrašon da bi aa Ina sakrila od poglate atesuih ouškaraon*

2M y om ban tip kad« kod latllnpa au kula. 3-4 aprata viaoko alda&o m kvadmtf aa nM&tvora malih otvora lapod krova koji au alullll kao pulkarisioo m ovrtm obraća.

3V0 do a. aviotoko,, »tu u Bakin kalam Joi au ata&ovall IJa&ii a poaljo mU lanalili m la »Jih 1 orotvorlli ih u privredno agMfta* a iioka nu {L-apnOtana aubu toaaana*

ti pokrajini lanodjm l*j«ibonlra 1 ^rjoua poatojl i poeobas tip kudo »aavan "Čardak". roaaji dio Jo od kaoona, gornji od pruda p roko tajog Jo nabaaan ml tor. P donjon dolu Ja prostor m atokUf u §emjm soba aa ®pavaajof- takvih pri-njom im ©amo Joi a nokin oolina ftollaa.

Poalljo oolobodJcuJa »o&o m što Ma pronJaaUo a poglodu tipova kuda. ifofcto aantnJt*t»utlvnott naoranoat nodto pro-njo»oa opSt© društvenih prilika* ai&Jak no alta sovo kuda aa vladin sitim oko nja* grmi Uroto ^roaora okramtta ^mm uliolt aod djoll »Ilija u đm ajvla vod mdl kudu l>ro» 3nvronoxiin ^ortina t^ ročlto u Solifil pa 1 brdakln pronaa# ao vch5 oajadajui ^tlri proaori, krov od

m Z4 -

f po§la*fc ti pora kute m potopisi M M »ogli strogo is-

proorluđava jaim ili drugi« SaMd sito sto Ju kućupreoa

&msNt tone" MsItvgfi tr^đJ^© x*i&noliii!$& 1 oresua aka&(MMBdkliSi sate vlati* jediso Šarenila u pohodu tipi** kula« i^afc to S*ras£»|§ Jo »aj^ m ardakia predjellaa naga a i^ali&i« II brdaMm ^rodjalisra. p? overriadava n«utvakH aa "Bora* kućon*. bilo aa j 3 nora kudu desldana us aan »trak, bilo da ja MkaUk* oo** m uteljNma od njega« Jak t kar, »STOritaika* a br^kto g»djeli» au pfllagtifM* po tipu »novoj ku<5i* 1 nluu toliko visoke kw a -olini ali is tod ariju jadao aajcdaMNI - to joota aatoftel aa ku4u ja 100*

■I »L

SaJvateij* prirrote $šp«d* u UtaiM m tar i pojata koja au a rasi aa is tolikim aonimnjoa m roda ovoga kraja. f«r ja m bliaiai dana i 11 »|sm ja mjeitan* mmo sitna stoka - orao

Tor jo aillm po isglo6t pastirskim kolibam« Oaaora ii od kaiKKmi krov od prul% dasato* Immm pleća* a oaosgdja i od at4©« Itjit* jo fi kaosu** drret* gradjaos i pokrivam plodock ili ©igl»# $f padati osi® ksupne stoke spravlja stoH» hmm - kukurtiži i bjelo lita« laa dasta sludajera* ako seljak m^mšl bcSj* k»au da «a m kojoj ja pre stanovao pretvara u pojata* ^mrnumi wAm* m kukurus mtm9 kaa što to lm a nusjedstvu ^mjiaa m topili* pel ju« rudara u PopovoB polju su sli Ine k*aolaim,tt ; lore&ijl i »imJOBjojse su aaao sa ^uHeajo dok seljak pokrajine imedju

i Orj«a mIjI kttkurua m »gava»» (prostora u obliki kruga gdje rruo -lito) ispred pojato«

cjela paksmjiad iaa aaaa jadna |xoMi »Malja i ta Trabi-njo« V n$®m m mM^m tri tipa kuda«

0 at^^rom turakcasi d jol» ^testelu^ p tutam tursko - istod-^jedki tip« Iii^a jo jednoasMlM aa vellkia oroaoriaa koji Sli ^klcmjoni drver,ia ^iottea^ lu^ 1» oblino 4 prostori-je« dvije m prisemlju 1 drlja m «|itl»# Xu5s togn tipa d»-

mm m u$l avnoa turi utipka ntmkoljci i na sislge aa aa njin

uista dogfmdjir«i.ti i dUlta m^miMmtiU V ga?mdu imedju

** UJI m

kaštela i Jua&og lo ]®m udava aeditira»skl -tip kuća«

aa Immsm sa mlmk® mlomm na . rasorim« 0»s su letovat* ce aa kudam mtmšm& u Subrroviilku« Mm tom djelu grada Ja-dim Je dosvoljima Wmm §9nte$a i vanjski zidavi kuda as smiju biti prevudeoi saltaraoi« vad aorajm biti od kamua«

II gra&ju m lijevoj »traai ;2r©MBnJi©o »novo* Trobinju" kako ga aasiveju, do?valJeiia Ja stsftbs&ih blokova

i soli tara* sova pmradAftM Umi® tskodjoar oo grada u sadi«* tmmsmkm stilu«

mm mgmdm oko Skala* pikova i fca£a&s su poru&sus (osi« u tttttolii) tako au p-istupi ftia ojjaktiaa sloboda! aa svih mtmm i odgovaraju $$at3i J-asfu u koiao os »alaaa«

Sa psotamk. polo&t j i tip sooakih aaselia »a Jsdam odra-dJe&m tijestu* od & jvode Vftlsoatl Ja ralje* kao 1 drugo jHUukOriaogfoJmitt ooobi&o terora aa kom postaju (pedološki aastasv, tla§ htdro§»f!j0 itd*}*

II pokrajini iaaedJu JUjubes&re i $vfta* 21a posta&ak* polol&j i tip eala, utioali koaplekano mani slesrnti kako fi*

si&ko sesgmfakl tako i ditištvamo ekmemkl«

sam pogled aa top&rufsku tortu m© pokamjo da .sa najveći broj aala oalaol oko fcmSfclh polja (tmbtmjiikaifi ^ubadfca^ i

^ito 3 tafltejokog polja nal&s* se us obod polja taka da koća tih mlm sadim akaro u awo polje«

Ono su odaatajar^ toliko od te polja da aa sode roda sa vri* Jam poplavo te udj# 11 kude« tako i »to Jo i eto LJuboairskog polja, dok oko kude u neki« saliaa m spudtmm Jo§

alls t«J* do oaoogo polja«

fifidaa prtajer aa to au osla trn Istoku pokrajina | Oraoi* §a***vo usduB frobitmjio©! tostva i »odigra usduš Sušice, ^sstaa porod đtetoi i ini* jelovo uatoi istoimenog potoka«

- mm ¥mm ^um

liska sela Mrti (livnioa« i^atova* Oradjs, LJubovo, MU) su smještam uaduš Šuto delto koja aa protok od mn&rnm preko uuil de isrid Najine. Kude aljeeu po* stavljene u dolini ved oko »Je* da us bi saual*ale

i te rale obradiva pevrii&e«

** 2 (j m

Ba padinaaa X**ta«i» OUv« t msaajaoalaaa a« sela

a kuiaau »Seli©«« aa ivicom plitvina Ul » bi talni uMm

Kariatadi vado tonite daprasije 1 bliainu Siva voda, Sovjak $a dobio dobra priliku 3» Sivot m takn sala mi B„p?. (MMIM farna« i-aatva i ^aroMka niiva aa BrtSiK.. IiUMn od S*s*Jaka njiv« nalasi M seli Isvojp »«od»ia» kog ko floti m amo t« aalo vad i mala okolna aalat Blirtnidi, sslart i druga.

faoo gdia vade kraSko donosi Jo (ovala AoX«0»» go mala vrtada« BftlasM 33 i (oala sela« (joa nisu varana ca

Mma đam6Um1m* t&rth mmoofe* loo unjvl^o m akla brdiaa (ffom«3idl» Tnaovac* mviM** Bo*&*lt Jrtjtof

fSLfUi ite^Jt »Pto domdlMtva groto £0 mili* vrtova otK**&iw »uasiljo (JMffc* fntorovld 32 v*te§o)*

čovjolt Jo ia*fco»tMavao 0»0 p?odaooti fcojo au Jo rodila prirodo* o to Jo i» prvo« mjoste aosaljo i voda*

- 26 a-

Trebin*e

Tragovi priošlosti grada Trebin4e vode nas u davna vremena rimskog gospodarstva u ovome kra*u. Trebin'e se isprva zvalo Tribumia ili Iravuni*a. Tribunia 4e neosporno došlo od rimske ri*eči "tribunus*. Rimski "tribunus" ^e zapovjednik ^edne veće ili više manjih Jedinica rimsk-e vojske "trubunus militum i tribuni inilitares". U vezi sa ovim nameće se od sebe pitan'e, gd*e su bile i stanovale ćete tribunive. a .Figurić navodi da *e rimski tabor bio u današnjim Policama na lijevo * obali rijeke TrebiSnUce. Ba- suprotnoobali na čednom krševitom zaravanku leži Gradina. Sudeći po položaju Gradine i Polica kao i po tragovima ko4i se nalaze na obali TrebišnHce kao i u njenom koritu bio *e na tom m.lestu i #-e Jedan zidani most koH Je vezivao ova dva suprotno naseljena mjesta« Vrlo v4erovatno da 4e na mjestu današnje Gradine /tvrdi isti autor/ bilo ilirsko nasel*-e Ađzizium ko^&e Rimljani nazivahu "Urbis opima", to *est bogata varoš.

Slovensko Trebin*e *avl4a se tek, kradem 9#v*eka. Ime mu postalo od slovenske ri*eći l^Jj Sto znači žrtva* istaci starina govore da su Police ono m4esto gd4e se *e zametnulo "slovensko Trebin*e£. Ono se odavde Širilo podnožjem **olog brda sve do iirarikovića kule koJe Je u prvo1 polovini 14. v4eka bila rezidencija trebin*skih gospodara.

aa bliSeia Goltom (♦«|« ^llm faaadh itruolela i Danila ollca-rJt trodlBj. Je laalo 1«8» adl« 2«Wo etanovnika9

ima 4«a?f M I«2Ž& te mi @JMU 7#2» stanovnika«

Sa vrl jem® tursko tftalMVlMs Tr^blaJ* Je laale dlste to J* nldkl karakter* t» blo turnfci vojnilki logor opasan visokim 1 debeli« ni vuof a alftinadlani ja i vej«*

niSte a&rude« Wmmm* takvi® umlatim nije m

mogao Hlritl9 niti mfmimmM*

9 iako

napretka gmte do&sta ga je pretvorila u vo;

lolJoaniM i nekoliko aatanova i toi ,---- -------- -----

oud. tetftftta* 1 jedan fcotel (tesa restoran ?Ut*ai)9 vodni9 šumski i duvanaki tumtalk te so&'&niB duvana«

H njeau ae Od tada oamju tostos ustanove koje privai&e stanovalke ia Majednpi oela 1 daljo okolioo» kao i m* »Jodnih g«dIda (Ijubinje9 Siied&.9 ftaako)«

immm m a Treblnju bs

♦ Uprava* i eadeke ustanovo akapitis* t robinje i kataatari

* kulturne uetanovot f oaool jetk&t giaaaa1Ja9 školo aa e*s#

nii atru&ni kadar* talini^te

f ekcmaaka srednja škola*

Ukola aa kvali mmiM$ majstorska 5kol*f aavišlaj*

ni muaeJk radnim unlverait©t9 biblioteka!

* ad*»vetve«e »atenovai fradoto &&buiaata9 antituberkuloani diMpmmr i boinl®s$

- privredne uetsnovek trgovin«! ^mšgmm slagališta duvam I ljekovitog lilija* tram Um (idnataljft g^djevinpkog terljala)9 eent&r femdnJMi flC na TrebitaJfci«

>M%m ovih tsskodjor §mm*m* loijomldte loSionloaf eetei^ m osiguranje pruga* ttpmv* putova«

Crkvom ust novet m^im ta**Uflka prr voalsevna

partija, ajodl&ta M»|jMWi» ftrfcvane aajednlee9 socijalne i raaao voJnlSko uat&asve«

*$vo te ustanove* mmmm• kulturne* privredne i druge vrde atrakalju »t moTOiib okolino te trebi*Ju* ta ti stanovniei radi anlh KNM loraja idi is mP trti u priU

Doklo dopire ta ante noplro i njegova

privlaflna »od grada* doti©

*. aa «■

ibnri dakaa o mfllulll ia MLt&o okolino Trobinja dadu sam djaoi koji ido m štelo i to »miti dan vose»a IU

pjošioo* urili osnovno 3toia m iUM osaoljotko po^ga f»40£ djto, Od toga ia % rafroda 01? a od 575 d|a~

to (stanja 1« »rt 19» god*)*

II odsovib školu svaki d« «$Jaoi ia aaaogs ^rada 1

r a j uli jelat kosate* toafaiif forl&o, Hrupiola 1 Palioa* 9Jacl cssovalh Skala idu svi pjalfat td kuda do Slole 1 ostroga* Hiti Jedas oo m rmi bUo ikakvi« provosate srjd-otro«* f ako al mi la mjudaljorih ao&a* kao la sostada i drugih prod Ju 1 po 6 te iboTOO*

od 4* dO S* rasroda oohsdjaiu dio* aoš is ^onUj^i, xvrddh« HolaSa* ' *o«tat Si8ovaf ^lhovfc

is tojo dj&ol sihadjaju čkolu a Jak «» prodi 10 te dnovtso do m i i ;ok1ovu l«aju avtotaam ve~ rvrdosa 1 uoailjasa ldu fo&loo

i hmtm (12 ta 0 d

privukla d Jako iofi la Is kojo dolaao U

1 to ;*souloo (iz km

unaogodUaja Skale t*|*

uroiia l>olaf Pr* 1 1 tomova* K*a jo tgaSjova (9 školo i natrag* Blaai

111 so voae fe laiki©©*

•toaitalju i j& 11 ud&llOTlh kn.jovh* -ti fol

4 djaka)

Toteidka ©rodaJu Aaftu Jo potedjala 72 diaka, ^kosoaska sro&nju ikolu 243 diska« a ikolu aa. fcvall*lkova&o radnike *®f djska* Som 3 djafcs Mlata vaa« 1» lastvo*

4 is litina* dok svi ldu foMst 111 so *oao fclolklon«

Ifmjvi&o dja> slaotuslja 1 stmlalh Lko&a dolasl is pravoa istok - sapa* (dolina frMteiioo) pravoa* dal toga m aa$» bolji putovi i aaotuuSaJ* »iti Jod»**f diato asm u trobirij-okle Skalam is pt^vaa sj*w - jmg koji bi sv^kodmovco do-lasio i odisala luđi* *f m m 2»biajakih toda pote V od Jasoua proto fro*Mova i iterajfl« *|f»a do Sfcsaadlda* la tih nola i« 6jate u tsaMftfiklA m&Amm ali rlvatiia Ili u AujMto #M0Ufl0 ®mo suboto« dolaso kući ako jo 1 jopo vrije-. ili cj?ao8no* S djadko« dossu u

troblaju iaa dlaka ia lufebonira* fap** paija* tJuMUija i drugili udal Joni Jih ajosfo*

iVufo podatSEiko icoji dolmso ia H

Istoga imm vrmte^u Isudi*

vftaaiju trokl»|a da Ju sam r^duloi m nd u frobiajot to ao

lnjviie rdđnilm M aapoaleno u tatina tri Ji alata* tromim Ja priviakla »feifce ta bi U* i dalja akolioe trebinja* o*

od takvih ml o Jo ails koristi H tvonutl (vod« abtten Ja, vlie bolovanja ptfM6&f aaiior, slab ^.fotat *a*ft ltd«T* VI t mm Je da^kla usedala ali a avta* ni Je aaglo ugoditi* a neki ram htjeli pftatett m ta mimo. X dalje au ra** Biol i Ili »a poaao ajtdloa ili aa btatlOtft pa 20 ta a oba pravoa (aelo taftata)* a^dteo X$$o tvomioa Je kupila aatobu-»a i ttae rJedila živoJ /elikl probla*« ^vako Jutro odlaae autobtial a tri »avt* la Trefetaja* m a&p&d da israSin *ol&, aa istok do taatve i j« do išotea* fo&Ja, *utebue koji dete a i&alta ^ala ttaplja jadnika i« mmm *al»t ©««ilja»f BJalađafr Sttela 1 tar&tla, Oa pat prtaa radnike la ^oat&da i

tatabaa koji dete u okra« paljtt (6 te od rrebinja) arim mm*$Jm 14 a ti* 2$mjMvo| o oi^jsa 1 oaj&s ČiSeva, Bihova, Todarlda 1 frldvo£at*t feajl >olnal la Laatve (12 ta od ?rabtaja) pri« x**d&lke ta oo&a od Oamldavtva do Bar?,« a uapat prtaa 1 tea ta tatlarajid lasta«

Prana podlima ftbfita $mrt 1P65) av&kod»ev»o aa prema m poant ia tih sela 20& H^lka*

si jedrn dm^a aataaeva »a prtvaai avojih r dslka i alu nilea aa motati a aifc® a*an f*avt foattl aa a fabrlSkta auto-bustaa oala r . drsite i elmlbaaifca troraiaa*

»adnlai kajl rado a ala&saitta

.tlffiližl^l^-f, fflPlMffta IfiUfl ftfcilfef

TatbtaJa Je bilo va5 odavna ptooato at svojta paa&rtaa. Kad Je došlo paa mlfO^psiki vlaat* tdtenh aa aa odredili dml patasm - veliki cuijotoia, mil Mifcdoa* (Grad ae pomia aaj-

ttUoroni M), .-rijadaa dalaai m rad aa paaar la Trebiiova (? to), lima ( 7 te). l^mdlSa (8 I n), aiavUiiua (t ta), dodela Ova .ools ssalaca aa ajeverno oi

frtbiaja (tata fa&ala) ta alabljla pntavtaa i velikla atr-aluaisa, a to aa &&11 pt^mr m dolaaa la adal Jani Jih krajeve

ia pmwm s jevam* M pravom trn ©ali p&mar dolaao

1* a alf Imff SliBi 1 rmmm Dubrovadko <-apo

(22 ka)« ara. Jani prodja Mmo 44 ta u ob*

oa« gad i® veliki ^fifebotmji'* aoljaoi dolaao 1 la

udaljenijih krajam Jer j® dam 1 stolni paaa*« aa

ajevor dolaaa aalja&l ia Ijuboalralsog polja (ooa 20 km)9 Babović Kulo* Popovog Polja« Ko-

mvljaai dolaso Salaaa 1 a&fajm pr ei poštna oko Z% te aavia&o la kojag ^u aala u larmliaa« Najbolje jo crnim koji doimao im jpmroa f^SMjm Golima (lamtvamiaa i POPOVO J J 01? ioajm ftol jotittioUf dok losavljaml« Sab-3a*iit i&fl jao 1 1 aeljsol 'f^ohlmj&kil} b^tia

* • v* - * tife jjftfJjMflF

orni bal dolaaa abag dtodccj paaagfef m ako doimao na vooml i povrdai paaar opat j^noaa avojo r>roi*voda m konjima 1 m&^aroima a me vam« kao poporoi 1 lantvaml«

Oatalo aa tarnava« vojno* au&» katmata^ privlade 1 Juda još im udaljenije okoUbo s^rmiUo limu aapada (do

sredine Pafomg #aljaf aolm ToliSana) ali ao orno tako bo osjeti kmo pre mvedoma«

Sa konon« Trobinje aa *vo|aa okolicom ao gravitira prema Kastava - svo#o šr.iaa* vol oreaa /a^rovciku. Qmo Jo 11*-on okrenuto njesu, tate abag ataro t-ruHoila dobro susjedstva, vješita tvgorljbf Ml 1 u tmfhmta kulmrof odmora 1 adrav Ija« lataA to i/ Jlltiifci it dnini wtr*»tl*ao «sni*a poet-ju roalmof ntlivotno« Jar oko t roba potraliti moko uvjerenja* dozvolu ili bilo imm jrugi pmm obaviti u areauf t roba 14i do Boatasa 12$ ta i toliko nasad 1 m avriiti posao u jgdaos dama« a do Daterovnite oamo pola sata antobnaon«

A

/Jelić D^o'Mo/

otaaoraitavo feaMfe oVUtfti nomio 1 lioroogoviiie Je od 1079 $od* do daiaao f pn* BoduSo, 1»! god«

K^pM popi® u mrnst koje m iavr|ile turate vlasti

ali 6os StmogovlBe* Ino mm m* mm&đm&mjm fOfloail

tori Jal Od iMm ** 19SL god* !•}# » a popisa u vrosaeaatas

ruados&Ju od 7$ godl&a,

© irotokloEi raadeblju dasto m m ia«Ja*ale malM sd~ oiaiattfatlvft** torltorljaliilh jodioloa (a vrlo mIom Otelim) aa padraSiu iamdla LJubomira 1 Orjosia

i koliko Jo bilo MipCi i dot^ljtrljo obradlivao 000 ra*~ voj atassovnilisva po mjaaiijija popisala Jedlnieaaa t*J# a&aooclaa« soliu^t ta&st. rf&ia apJtittOf po o Jalu poim ■ 3 im* v&mćm v^mniMfcm* aporadiftva* 00 tvo©

noToa^nrisat tem^b - krasa, o Jala Bona

i • loreovsovlao«

feiiiko® podlim v&mmmtiJtom km®*a po-

tezo lanodju T juooalra 1 OrJ^ sa kmaoei Bomo 1 StmtfOiiM ( i Molite Je ia povr&ftaa k»$fcog terasa 11 B©,mi i immmlfii) drSao ^fi ao p^at^to ia kulisa £&Ša*fe kr&ških o^laoti Bosno 1 Horo©-

fOTlao« ladato a dai&Jam Autor knjigo carodii

.pravog kr§& jaiurtim u 3m i Beroagovlai

broju o^MOViiite m 3S$9

29,4 # a u

l»raa* prlvvftdBO ismuaoftitei po&JoH 3oa»o 1 L'eroagovinči! w to?! oblasti f prodoo provo« kria iroaafii difcevu oš>laat

kultura, te dio ptaafMtal soodarake obiauti ovo a^ttblifca*

i JugoipffidBt

Budi aogtt&u>uU d&ljof iMteetmog l^^js ekoKoesllca u^a Oblasti Sria m M% pri&UJumi da pod oblaotlao mn« £rša rasaaJevaao t$Htftd|e dva eađafiaja t»r. valite »m Um i Metar (u &ij©» ao Mamam calnii MLvoi veliki fFJMnJo3# Judi u a&aliai «Sa (pro~ vo obla«ti Xsfti US MO pH tori tori Jaaa aaaaaoa Um 1 ftostar aMBjill nm tari tekiju pravog Kria aa IM * (aa 2.307 tež) s bsoj ota»o»alia m 14tt # (sa 04.949 lica). Ovia poatujtaaB dobili mio Ircsiplotim »tati3tlaku oblaat p^g lr$& to tako oao tulili da dofeijeai ts^tl Irndu odi^ otasaja aelsoateo a^laati pravog Krta IfaaraagoviM.

a -

M taboli koda ©ledi trlđl m skopan broj atasoraistfa n B1S, kraškoj pokrajicl laa&d^u Juju^osrira i Orjd&a« oroj atačuroolka fMh» Usekal „>oraate ataaoroliltva »a

b&ni 1085 god«

B»oJ ataatM&ftltzi ..^iji;.,,;. in*"* f^vai ^^^^^Cto^jtos la* aod»»;| aotjtt Lpmr* &&dju IJub-O"

^ i Orjoaa 118 i OrJoi*

1B03 1«3% 263*940. 14*241 100,0 10090 100,0

1895 1.56a 310*505 16*091 117,4 117,5 113,6

ma i*d9$ 376*9*9 10*243 142,0 142,7 128,0

1921 1*890 387.27$ 17*170 14115 146,5 121,3

1931 2*323 445*188 19*046 174,1 163,7 133,7

ma 2*565 429*110 16*513 192 f 5 Ut|l 115,a

1953 2*843 448.736 17*019 2iOt5 170,0 125,1

1961 3*275 479*7» aMn 243*0 m,5 142,3

^to m 1921 god* *»alo Jo at^omišt** krto uku^os •Maw*i*t*s B*aaa 4 i2araft£9rlaa* ^oelljo to go&l-■o i-y .. t ; /alMpi Mi |Ml*f0 M MM

Siclft ata&oTOištm Bom 1 ncuraesavtoa* Oao dokasujo 1» popim m mm nsm$* yvrtiMpaoij& otanovnutm kart-

fclh oblasti m atapvraa tsroja «flnnov&ljfam Boaa i HereogOTi-»o* I dok m m aftstofeljs od 76 /jodiaa mtrmavništ** 3il vstal« aa 2,5 pata« dbotla Jo nk®baroj atomovBltoni kreditno sa a pata, a kraj atattonraika u toj tokmjlni niti^m ^olmrimi m ^soau m stanovri&trirc

Bal&tlirm® Moratu^mJ* porasta atoirorailtv* krte prm po-mmm. atsMt&U«*^ Ebsaa 1 mmrngmlaa pokasaj® 1 stop ^o&ilaJag fornata kola Jo u period od 1335 - 1961 aa kri ianoaila 1,07 m imzm i na&oaftovta* 1,90 a aa po-krajitm imsoaju iJtaim 1 OrJ&m smo a, 69 $« Ako imci a to®* MM^aaia od $«ii 1005 - 194a t« i« m

63*goti*, atelje aa poknjlm iznođjs JUJukonim i vrjsn© bido Jo. »mliid^i 63 afea^a odiS&Je^ poraste Jo bila k kri 1 % aa Bil lt47 $ a aa pokra Jim* ia&a&Js i^ukaolm i Orjaca %25 M oo aadriao to&po po-rsrnta la poriote m - 1931 (sodi&aja stopa porasta lf24 )t pokrajina bi tarife* 1948 ;od« oko staco/t^ka« a m

amo 16*500 pa aiio tafta ^iajulitl koliko Jo ljudi otrss-dalo m ratu, kotim Jaka Ja kila ktalaaijft i rtpulj^

4ko sMa sspam&ta© di&aalfe* porsat^ stajscnrai&tTO pokmjl-&a m s*ag»o¥l&it?w !lwaagori^6f daaidasno drakSlJa olika*

(la k^rm^miim. je m mm% '■»oiitert t-Jro jo foeti&pljis-MM M bili Httli oa ) I

una&jaB& aa bMj

pripon B®m&%

pspisisB uist oJfcm^ m aapim 1921 §od» i 193if ^ sa atatlettkn

usot ja broj afcuHrniifea tla 5te $0 aobljosa taaaa usilj® opit ina Proso? koja

tat* SS***1'111

: KITOd—

i

i

Ddlo nt®* Ddlo at-,i:i# pokrajina a ata&ov—

bistro bolili 1

tria Boa- Orjana m M 1 Hdr*

ia&5 10»

ima

1921 1931 1940 1953 1961

219*211

300*413 M7*7 m

ldU43 142»$

17*170 i4ifa

tfmtm

lil#3 133,7

«»0

'»i 4,8

4.2

3.3

M

7.5

?;3

6.3

6.4

M 5» 3

5.6

>»7

• 'i .i,.-

slavim m nekoj ■111» SltoM ee po toJoj si ■tMMmlStr

• liJf^JS^Nl*^->ar * t*-'*.. -r,. .j-

L^bemira i mmištm Karaagcr m pmdat&vl js ja «# ad s MU* oc f$f§ - 5|f

uiaido «1 jateM 1 drtagM

30 stiMiovBištVB ftaroa**

n4 §oMta& m isđatoM porasta ata&a*»

* i* §«* padttdmmoat prolatida i« MaJanA"* iloivo prodat&vl ja oko fm

0blmti ErSa .So« 1 Heroagovisa*

1310 gid* u đak ja u potoci lf 12 v»

adja aa ti usrooi to utra u to« pričani m gada tmiitl m

tesJka pokrajino lB&odju m i l&ddkMtt pMMft* sta~

Ij atimovrištva peraji«* BFF - 4^2 # almavaištva w iffia&MBdJfcM HanadtfflM* To atalao opada ovo M 1940

11 ftorlo&i od 1883 da i ittoolla ja 1*70 » 1 i im Hl*

a topa poraate atanowi— »Os* trnka ja m prvom

Hmm MptM «twNfa|At*i Id 1S1$ god* bilo je u ojelo«

op&tloe 3oe*iki» mmit%9 tm-tovUU t?los|yi| SMteviee* HitfKU šutorlim 1 Spr^lli m 40 eela ukupno 4 4*517 t . ' ii' . - tsrm

Se* replike trn eMLm »mm Ulo > odaturrih

a popisu) 2.477 IJfeii ili 10,3 $ m«a et&a&rKittvfe* _ laaa eararrinafcag; vjoJa bile Ih je 236, : rbiji 62* TurnimI 59* Craoj 50, oai^tvu, ostaloj

trmpi % Irar&ei 2*035 1 m fert&lls djelarUta sv jota šm&t da jo bilo m msriol m % odaut&Hi odšel jeni-te, j^ieke » u mmlpmm vjeda, 2*3 * a tur-

akaj 1 6t3 t a oet&ila ^jalorlm strope i cvjeta*

Srpaki nefod ao aajrl^f iaeoljjrrao a to ja rsumaljivo HNK# # ejel sSstiN^ efcaj&ovniifcva nesi P3 v* SMMt 5*4£)* w eilairtll vedi-aa« u periku* od er^kih i&sol josolta m AmiHu je

adealilo 83,6 % eolt Ub ja m fUrskoj bilo svefa 0,2 I tmeaimmi. m m mm molili m ^rike* Od 25$ r.Ui ttaaltaatiu* d m/jflei iti ja :*U* 185 ili 71f, a a Itookoj 55 ili 21,3 otUj iaeeljealfc* ^tsaHaaca* Od 21 iaaolSafeia psek* poturim Um) ih jo u iaeifcl^ a oatele (52} u eaoljaaa eeamln&iMg v joda*

-4ko sesedamo p&BGckosz&lBoat to koliki jo rpee&at ljudi Mm mekmaOMsti pcrillkm tea lišajef popisa (1910) re~ ioetaja* m lim oJoota debljem iil^dadu slika* muk« m$Um bilo ie 16*294 Graška ŠttelJ* a iaaljeaih je bilo 13,4 % 5*339 ieeljcmtb 4,», Hrvata 1*143 ice*

Ijinil* l,d t ^italjote«*

isaljiv.aaja u trebiajakoa arem m ^eviia© iagledaju oratot

Upo^cjujUdiH o&taliia ex

Ilsstv

i^kUi-j® stsmo^siikB ir»iaaalJocih Bar«

BilaAa Saoko

19.661 15*lCf at*073 14#606

fr^bluja

23.323

22*030

1*416 665 153 1*224 1*765 320 750

925 2.477

7.1 4,*

a,4

1,9

1.2 3,2 2,7

10,8

» *

S f

* *

ft «

* »

467.038

10.297

mt J -m

m rnru mm^m mmm frUadkto i IJaMnJski© *tialo Je HHtlfMi|i

MM trsbinjeki a®es line ^ta MnrUni (24*1 _ m%h Imllmtli Sfero* m lli l%fi iss^ljonlks Ml laka Jo tadat&Ji t^otajakl «*e* eadinjaimo ramo lt2 f mtmamiis^m

22f8 * mih f

o J«*..

O *

eres toli m 8d£r:*cljl . ta tri mmm mSiMism^ m mEf a asm&aal* aaeo

I^iili od Sretta&a njsf^m t* I« £>5*» BUedi Ufa*

eta* preeesat Itnl^l polako mmm (tmM&M lotf MX®4® 7*1 % teto 4f4 f \2 #5t f?*«*«*?

m pvana ip§£&a I ej8*«*ai*p«fe - tioliaa

ttdajiaalite »efaro* dolina Savatf* (t*eklnj@

10t$ % f,jaklnj* 3*4 % wmm 2,7 % loetar lt2 f i Eonjla

Oarooi I—olJ*NnJn s® šiili u

Bi NM£p» s-bo;: vi v 4 i

Ispod i^rom i

**te ekoaetteki* a j* lile Mu Je &TĐ&U0&

Period posije t* sto nora&JttMS a*

karakteri eti£«a jo po ©ko~ •m oa tili poaiodiea al ErS

noro lrtAroctirtrcOfe grsde s« ^utwi.f

vrie »eUarftclJd polja i ti»PO* 3b5 tli* posije dlea, laa«yjr»mrt *dtailt«e*i# m predjo&im aa

oete« late m fgftrajtili poalji.? dra$*f arjetaicoa Ms Haiti is aftoMiSt aagmlaliiil i featepea* .teferf;: Jailsirati, tate i jp&lfeja otopa p©x*ata »laM^ft raii&a* 11 piaraii® aa

Ermaoss 1 tof^icviaca iftAjaSMa m Je ona laprod Jodne i

»a pariod ad D mMm t* j« m IfM * sottteja »t^a

ponurts fl4wM&iM»& laMrtl* j* M 2M* l»4f *rt Hareeg*r visi lf6o Ht a m pofcmjini iaaadja IJKIrtit i orjern 2,04; it* pratsiwija vali&l m&m&ak* m §wm*% oro stooa feiko Ja odlfmls uls^a i kaea«Mf str^orol^tva ia

ijedne pskr/.jli^ n s^HM&tnjat

pokude mm m m ZS&*

■Hi jjp^jsJ^ai^ Jj^®®®^^^ ^s^ž^p^b^p^b^ ^b^i^jric^ ftto ^b^s^

hjllA 1|M £fid* te Ml liilllllil acUft iiiUB |li|Bi»|

mUijmfr i iallsa&a k«a» koja I _ JJJ M

i koja pruaa aitol^toi ^lja imXwm pot& (dobra dobar poloM^U pa&evi* bllaix3& grafta)* 9a*?o ilto bi to zia&li u. iMNMHa pradJ&Uoa ia m njoj opada mat stanov-■IHf od 1385 - ISfcJ ;od« Saditef i 3 sa opšttao Mio Jo 1 veliko kat* «1 ^vftfea tako 1 a mm-

trudađoat Jtanaiarifo* nije oilo >:Osol javlja ia

torkih f$*d|alft m §«a» Soatiša aoalja avotskog rata om bi još vlfio m pasiađa ^t^oveiStaa Jar

32 # ajoalk lltol ja ulja

atu&ovnldtffia jo m k«a« iilhovav

ij&lltVl* 'iffO?!

dsmaatsal* m

i g&Je ijici«

Iti«

objoktl m bi«

a&alla&t raot& ataj^vniHt^* po n&Jnmjte sa sol Janin J odi— aloan^ aaaoooii^ 1 aolim* pruJa nas aajpro^lednlja sliku o pomdanja ili uomja&la etim^miitva« te 19(21 i 1931 kod« salam acgao vršiti uviđaj po aajaanjira znmll&nlm

©taji« JftfcSsKsi aaa ksJn # 19&I * 1961 god« rasadova-

la om sala i mmemt a M^eIii jptroajallaa * kao xupr, LKjffovl^ iculap i

brdski s&£ooel 'fljo

Jo nalo iilocJne 0 i sto&ti font ;>otpu»o uništon* fo m ;jađuijo£ij.i nusolja od fMfeioJa a pokrajini i a

ujo ft^datA* a 3 odštetno.1

flf ffaatadliMi) ili aaamai atfontu* 3aae aalo orioa

m 13 ocrnim povo&elo ao » 3i$alJ»t*a*

Jftdiaan jar* tvornici ulnte podigli aa aa 1 atanfeani bio-kori« ti uiiaa aa vtttsai todakUb k»aJasa«Mp

lo llrupJalB aJorosM od tm&ii^, bUJoli t&kodjar veliki mmmtrn ciodiae 194a te^Io Jo ljudi a 1961 ljudi«

hmi^p i is pi^diel^ laimm torltorijo pokrajino«

Mto od njih Jo mmU^&m avajo tosSa* Od - 1961 ;od« m #olu BttgMmM m mum )mć& od brdskih do-

aeljenlfea* Ililao |o a aoltt Jhđic^^« Od iaa3 do 1961 broj otimovmite §wm$m aa aa M pxte (175 -1775)* a od 194H - 1961 vilo t^fo a ptt,^« tmmm m imjo Polico ^ot- -vi.i dio taakiiaja> aato Jaalaa aa owalala aa ataiiov&Utvoa aa 13 ^odim vido 4 puta« Ja^laa jo bliaa 0r^J3idarova i imm m ao podiglo mtemfo&m lo od čvrstog saktorliala aa rodaiko hidr6o

oa^trBll oido imstunj^io« ^olo testva m mm jodstm Jaalaa

tofcodjor m JHH (>34 * ?ai) - opit

so odisacl

godino takodier

23 J« movo iMie.

solo Aiftl^&agld Ha talin* od 2D4 m 3

s^si^ili svojo oosttialo 1 u

od 1948 viša laogo ^te 1 po pute utimj Mdr^oorttalo* G-oro wx*mmm i m isola Jlhava m kojom oo aa 13

rabilo ftaaovaiHoii* Ingcod-SbPoMslo^BllodB* •a oo od 1953 god* ca 100 ii-e&l$ko o t >»leo ArsjU*«* IJada lo tadofclh prodJola pa n 1 aaposOLlli m m Imm^Si hidro-

Vlolm arlrodu©:;; prijnJtaJa tejl teO df l^mfilj faao-

aea ^i^^^n^ onafa stsisat*i*tv% Jod&eg po-

ualavljeoLt Jo JlroUnla z^mmm Inodja visino n*talit*t* i vl^toi oartalltete ateaoftaii^ai U modi«« saviscom konpo&osata i»dxt m iirlrriiit MM HjR Hodim ostvarivanja karaktorlšo voda lil mrtmmw*Ht u oejoml vtnino parirod&og m kradkln oblastim BOOM 1 aoelušlo sm oo

st-itlstiJkin fntepin m pariod iJiO - 1964 la prljo ca*-vodan« tej.lm iternja Jogodias«

»aTiratai -m^mrnmi m randattta

- im god* m UOCHI s travnika

^i^olavija Bonna 1

ja^ljlna Jtoi&o

ie»4

13, i ISfl

šiloda Mini

16*4 19§$

---

XonJte 23 $7

iipirotel pis*9t*j & feefe MS m poste*« 1990 - 1994 mlate ao neđtore« tefnd ftoomiofco ** >mr>«ga*«MMi stopo od 84*3 Oi ggfjjmii jo no samo

uji prlMint irtesotel (llf4) u isvongovllil lil BIH* vod $mm od noj—ijlth m Jugoslaviji. t tam trota trasi ti »srote nalog prirodifcag p$snMn|s m trofciisJako« sroanu

bintotom 'mtmm m drtdjtU

Zm Sto soo orJana teo i tato&aiviM

direktni® ili temlmlt&im ut ftššm m A H li p« i vada protmfcjBoat taroto u "zćzmu. m narod aja-TOmo &a*et*prri2M»

ftmUi (-Juladbi 13*S S***©*' (16#i-) ttltios i OflgftJjMi (ict2), ^tiase (ič*4 ) udu

aa apoBmuaao ioJ uarci: niskog prirod&og

ps^toaMaJa* U Jušnoj i7eiajwj»lwl, ij&roSito a dolin mi«L£R4ioo kri£s4a»Gki lt*al$ m relativao kasao Eaai - iacađja - J9 Ako ao oiterlo is&jstarlji Hvat,

g&a&Jl aa ta£ko ae SeBldbtt, narodi ta ako 21v*

u talme dom« *leo aa ta&tt fc^Jatarlilf ikada »i

are Mi Idi »U od upi aa oda is odarag da*

»s^tarJaU ja abiO&J da stariJo). f&kdfcb tod ^allaraa* or&J obiSaJ aa aa poHtaJag 1» ©Bi fito ^Udi ina i udaja i^ai&fca Ja m mm^^^mjm^ffc Z XXX 3 brata pad lati«

jftfcfffr fftnafeftBiSi

oltmllm i^-aju hf&tmkm 1 Orieim ism rlSe te nogo mškaaio** Tad ^rilttoa popi»| faMnjiil ^raa Ja bio Jadlal u Boenl 1 rini koji i® ima viša laaa m»

9ftiWft (1 3«**a na lauo mmmmmj i taj prtaat a -.ioanl 1 Hageogorliii mm da šama*

U prlkaaa toli al$6i aajeao broj feMfcag ®tmmmlštm> m l«v., > tmlkaraos aa n»tf»ijaajaa etaooaiilllre drugih tadaš&Jlb aroaom.

Bao$ Bena m UO0 nafti* lica u ^odlai

trn. f a luta vati 1 m mladja a—©»a te aćU&tl g&taftm 1» a mlosi oalu

2*99 1S10 1931 UM 1953

ME 9CL 1*073 ItlB

Kri t-i^p^a 90a 1*143 i.ia4

LilOBO 1193 m i.jai

ttoatag SNp3 987 1*023 1.162 1.130

^robinjo ff3 1*019 1*203 1.176

^o đod^jtto ©on 13 ®el& a frm tm&X a 1961 jod« 191 aali* bilo viša i rabrika pjrikiiiiiA^

ta Ja 1940 ^ad« bilo ini iaoadfti ^Mslra 1 Orjoaa ko-NHI Vna, 1953 «?od. 10 mlat ♦ ja ast^ano da Ja ta godim m _ a* - objpatsof jrmmm b roj i #

** 0 mm

■ Jo s tvaoftajM&ee MM 1961 a

pronlona* te

zm ljudi U KO dofe tmja

.-oatt p.rilik« popiaa stm&ovnl-i.:koc*Jor rilo icgja noga mlk&rioa . *■«-- i dola&l do is&lo

_______Mftm a ta Ja rualiha

no£fcar>ea» Jo danski® i prirod-" r&dart m Mlftj frošiifcajlce.

fj^adftjca aae J aaeolja gtja Je $ga4af*» U Bihora 287 fUi Boa** m LacrM; 143», m Jaaiai Jo

taj od&oa skoro 5 ti u korist asMBl (497 suškaraos aa 104 ioisa)* Ali tpafc bo poetatrija frsš&aft aa aapo©l*nJee i aialaa iaoa* tagalcu kr&Jova ko Ji dolaaa

m tr&bi&Jt i ^Lirn to aapoalaaja toško ao oolute-

Ja *a ae štaao am djovojkaaa kaja m ostala aa mitu yq6 m laaa aa raiisieam la faftrtka i radilišta* Sato i dja-rojka aa 'flnliafia, troMssJaidlh M i I*Jakaair& tik ara rt aam&jija u i^ollim i traSe bilo kfišsf* mpoalenja Jar ia Jo barsa koliko toliko pmSaaa prilika aa i&daju« iko aa tq& mmi9 brat Ui sanira ornte* poslja larjaoaog vranama. l£a*aja l m mam i Juto«. od mnt&m to JoJ nv&o priliku a^pađaaja ili &mn%mlsm ada Jo*

tirna mt^km I g «t5*a

pO »

1940 U0 1961

♦ ♦

Arslaaa^id «*

aogovid «aia ♦ mm mm

.JI ♦ * mm

^Jolfcć mm

■ttn&d # ♦

Blodi *

aodiro^e BO^OJOTI^ solo ♦ ♦

o ♦

MMhtt ♦

flmiit Bo *

Brora O ♦ ♦

Ttadoii ♦ mm

flatartiai čsartJi o ♦

* * ♦

tmmBmm

rnmim Jišwo

aonio *

BosJo frbaa ♦

♦ ♦

m # «fr «k

*

mai m ♦

Olarialftl o ■# ♦

dlapaka ♦

Soalljaal

- JUatiU*r*&£U Mm

Bikova B >nlI ina

' m -

swsa

I* Jttbool r taka! Vrpaljo Vr;>olJc

Ljuboeair

gatadja

n^ijfujj

Savodjo

fW9t

aauilJaci

o vz&mm

m*M

smM imm Srnmm

n&dk

Mi

itoarjaj* 3&kotta*t4&

i^rojafca £11** iljavlaa

frNIrian In

itMftiSii

~t>dttirwatl ^ommI

kapi!

rnmmm

limitu

^toSl lis

^»fffili*

koridi

sveu^Csn*)

fcrobtjOffO fl&i

UMI 19M 1961

# *»

# ♦

#

♦ ♦ ♦

# ♦

♦ *

♦ ♦

* t ♦

m

# ♦ ♦

# *

♦ ♦ «K

t

♦ # ♦

♦ ♦ ♦

mm

«* m ♦

*

# ♦

■mm

♦ *

# ♦ ♦

mm

m- $ ♦

#

♦ ♦

# ♦

* t

♦ ♦

* ♦

♦ * ♦

«(* ♦

m mm mit

t> ♦

♦ ♦

Gorloa loovo awaifaanro

£*at9*

MM

iTa&Ljmi

^eainj©

IM

JlhCflfa iMtV«

ijubool*

IflgtNtt SaM**

Lfrtoomir i ^/rt titUjm ^JutKsalr norica

i-jabonlr

SUbCi

frobinja

ll&rro

• 1i i jfcaataa

MAVOIBi

^ToblBja

tTeMjife

** IX m

TusmmU,

fV^lDfii

tfvjeda

velika uora

?ladu£ldl

Tlntin^o

nafta

voimiao

^rpaljo

f^aij®

Soljoiro

^orjalavldl

194* 1953 1961

# ♦ ♦

* ♦ ♦

♦ ♦ *

♦ ♦

m m o

♦ ♦

* ♦

♦ ♦

o

♦ ♦

♦ ♦

O

&ubol

L.

fiidovo £i§ovo Ljube©!*

;«rJubomir Parri kjubomlr £«§09*

trobluja

čiaoro

Subci

i»3>a

Ljuboislr

Bwj sguakog 1 ioBSteri m*mm*đJftm> mooljla*

N

M

M« i 00

i« 163 BielaS IQ 3?.

Btas»*i 25 aa i JI od 15 U,

Bedim«« 32 43

iSoaoA&FLČ aolo70 llSi iJortl«rldl 93 69 anssl Se ff A ■đjfovs 29 4Q Buaoa 26 J7 mgmim 15 26

m

mmrnm im 101

I*fiJo Mftovo S*§«ii«ii5o*of* 77 79 uoBla ?*feno 55 C4

f&nji a^&smsloo Ui

ft

ii m

M 37

119 46 g

201 16 26

33 51

01

99 99 49 02 131 106

Ca

m 190 7 7

7J9 xa 26

>3 31

14 aa

M 40 65 114 31 51

33 64 a 4i

34 JO

15 26 aa 44 71 104

m m

133 104

S s

A« Most

BUtoro aoGtllj&ui Pctkš iboszlr

3u"UCl

Vrpoljo

Vrpoljo

JL# Ju bosilr

Zavodio

Ul3wo

LJuooolr

01

araalšororo Zavod Jo laatrm

* xz

1940

1961

KJ^mmmmmmJL

imi&in Bo

Bl*t*Ota*l

mM,

tttetinidi ■:laroka 0onlJL j&cl

Oidevo 0«6ra&i3ar*vo 134 eoemjo Vrtao 0* os&hotac

§?uo£i Ott^roi

'MflRl

Ki

ES»

&enSi

i^joltov®

ftooteo

sikasrMrtti

p

Ovadit

iteolate njiva fljlvlje

I vSfp mstlrovrilt ?odvori Polloo toljiea

iui?l& Bo UUmiM škodi a«

jjavaai &$e&ioa

36 34 42

135 161 120

16

76 56

35 30

130 468

8 4

51 16

tt tf

I D

st n

186 286 as

41 Coailjanl 149 Zavodjo BoTTŠ

?ovrS kosali Jiasl Gorica 3i5ovo Orani tamro Zarod J o Laotro Jtabol 0*ba8i 24 Trobijoro 393 frobinja Id 2>&»£om 66 Jaaon 104 ^spa 69 upa 13? &ubcl 99 2ubci 3? Bihovo £83 Lootro 6

29 tforcb

33

I ^ jljj^ 99 ttoako

33 fOVjOČO

U OrkoM

62 Suboi

24

14 frabljoro

63 ^Jaboeiir 97 Gorica

13 ^boeir

irf^iilKsolr 803 Troblnjo

n .i-jovo 297 Pridroroi

U^uboi

fM im

76 SISOVO 19

30 Pora* 107 tootra

49 Ljubo*!*

•8

19*6

im

199

m

35

5 9

23 ■

Ji 33

a ifi

19 237 38 113

1961

iX

JkJL

To6ort6X 38

*i^luje(i§*ad)l314 trebijevo fttii farovi

HrrdoSi Ufcarel iikšidi

Uvejda

Velika Gara

VladuEMi Tla&ade Vlaška Tcltti&o Tffpoljo Vrpolje i5#fjora lejiedtiije

ponjavo maljeva

34 33 26

1219 1723 1720

?;: 55 64

92 !>£• ',3

34 4«

1% 173 197

38 40 52 49

9c

57 M 43 30 31 21

36 45

6o m

€3 04 22 2'

21 JA

«3 »I

«orjelovldl II

76 63 69

i« 139 m

JL j* ^ -«Er

01 46 §2

30 ia 27

314 297 364

av 63 73

IM 104 135

a 65 81

74 9B

35 39 2112 1961 48 62 6? 9a 29 40 122 196

35 36

36 50 78

35 49

18 20 16

76

70

23 23 22

16 27 71

97 140

9 14

39 39

17 25 364 366

71 77

0 109

85

87

..'riđ v orel Trebluje tekiJavo

Brda

MoetaĆl Ljuboair Ljubociir .i-.tevo diaeve Ljuboair Sa§em Ljubo&lr j^ovrfi Ljubo&l*

bagera

?evr&

rrebluje

CiSevo

Suboi

£upa

JLJuboair

Ha raspolaganju aa staroetMl etrt&tuvu fctaacvntiitva loao aam najbolje podatke aa 1953

staroste* strukturi po go&t&aaii iagleda ovako t

M 0* 4 god«,

15 - 19 CU*J»;

30-34 god« C 5,1 <

45 - 49 sod« C 2,5. 4

€o - 64 *ed« ( f$m.

I 5 * 9 /šOd* (7|6 H] i) 20 * 24 god* C10f4&( I 35 - 39 «od* C 4,0 i 50 - 54 C 5,4/( } t proke 04 ( 8,1;

I 10-14 g.(l ti i 25-29 ««(8,5 i 40-44 C#v5§8> I 55-59 g.(4»4 I

E&jviši prooeaat otoada m djeeu 1 laladie ljude (61,$*)§ m tom m ttladlde i djevojke od 15 - 24 godi« skoro Jed-aa Seivrtlm (22,7 5 t« j« p erači Ju keje ulje učestvovala u ratu« ta e ta ri Ju generaciju od 25 - 40 $od« otpada a gaemel ji od 40 » 60 god, pripada dota« petina

©teoo po ot&roaU mroSlto kot omskog i mikatt otiao** Blitva, oliko Jo drttkttijft* ^ oianov-

a •» 4

9 • t

10 - 14

15 - 19

20 - 24

• 2$

- 34

- 39

40 * 44

• 49

- 54

60 ~ 64

t vili

■|lkt # ftonoko #

U#4 8t9

M 6*7

111J 9»2

n,i 9.6

ik

4,a

9» 5 6,0

5,3

?»£ '»i 4,2 4j5

!»*

10,0

100,0 * 100,0 * 2f - 24 ;o«te« otpato 23,4 »U djevojke

f*la i koja Je ImIb jrlltSoB mUa 1953 «od! od

3u - 44 god. » B .M^Sim »te ođ I« »M

U Š^JiS 15,0 tod Ot^onlta

^nSJPSS&i1. otraktimt doline od Osoaita««-

HM« ^^ Irtittfc mtjOi t.J. traOl&Jaktli

astmu sar j a&t? ^ *

so m 19 » $0*1»» otiaMotl, m aoiiai otp&te

iiollna ardakl praljoll

2" a * 10,9*

~ -I 8,0 f 7,4 %

10 - a,.; # 11*5 «,

19 -19 loja * lojo »

20 - ti; 9J9 * 7U t 23 - 9,9 « 4*9 « 30 - 34 fejo f 9 * » -£» f 61 «

«:8 jI t 5;2 {

»> - * 4*9 f l

804«

Bolim MUikt prodjoll

» - 9? 4,0 *

»IS« od 64«god* 6,8 S-

4,6 «

3,3 * 8,5 *

3ST(ai iS.; &&L

eol3aw»ja u mum m mn grSm p^jin«? U

vmsm mox

Mmlir naoolja loro

BOgOVli IulA

Blhovo bjoums Biograd Maai

BogoJattM oolo

Bmni no

B*o*a Bttdoši Surovina OMrldl

tfttemiiarofo i*a$o ffetao Ormtomo Itnftte Bo

BttbOi Bttii

oiavtaiii oiavaka

aorioa

GcctJcj Cidoro

0OMU

Cternjo VABO

ia§5

154

40 if

M

»a

54

1910 1940 1953 1961 Prigoda k.o.

22t

187 **

354

94 148 m

4»' a

39? 3C4

67 49

67 «3

OHH H £ /9 I

295 I? m

136

131

62 69

n 63

65 41

100 K

240 SvJ 170

214

191 339

»SU 74

333 56

65

50 39

169 I3i 242

■ripp

406

250 it« 117 9 HI

136 143

1953 1961

120 129

204 304

23 4

375 739

44

B fi

aP^

93 75

Hi 109 179 32

130 117

75 62

69 64

41

m 72

U7 1U3

155 im

194 267

111 97

131

70 83

50 263

61

31 26

147 120

218 191

412 603

108

267 301

138 m

TrpoiJo

NARODNA IN UNIVERZITETNA KNJIŽNICA

 
Realization, property and rights: NUK 2005-2014    |    terms of use    |    submit your opinion    |    top