Poštarina plaćena u goi
Zagreb, 25. januara 1935.	Pojedini broj stoji 1.50 dinara
r	■ ! «
Početak 1935 godine, naravno, u knli-barskim izlozima počeo je sa kalendarima. Izašlo ih je vrlo mnogo, sa raznolikim književnim prilozima. Cini nam se da je najljepši » najbolje uredjeni »Kalendar jugoslovanskih emigranata iz Julijske Kraiine*.
»Vreme«, Beograd, 23. I. 1934.
Tehnički je za naše prilike van*e-dan, ali i literarno je na dostojnoj visini. Opisana nara je Istra u cijelosti, tako da dobijamo jednu odličnu monografiju o tom našem kraju. Svi drugi kalendari daleke zaostaju za ovim »Jadranskim kalendarom«.
»Vrem e«, Beograd, 23. I. 1934.
GUŠI IO SAVEZA JUGOSLOVENSKIH
EMIGRANATA IZ JUUJSIKE KRAJINE
Revolucionarni protutalijanski pokret Grka na Dodekanezu
Talijanska vojska ugušuje pobunu oružjem — Opsadno stanje i krv po grčkim selima — Talijanska mornarica u akciji — Protest u Ateni
PROPAGANDA
Prija plebiscita u Saaru pravilo se prognoze. Te prognoze se prave prije svakog glasovanja svuda u svijetu, ali nikada valjda nisu se prognoze tako razlikovale kao pred Saarskim plebiscitom. Medjutim niko nije pogodio ni približno. Jer da te 90 posto glasova pasti za Njemačku to nisu tvrdili ni hitlerovci, a da ne govorimo o Francuzima, koji su se ipak nadali da će mnogo veći broj glasova pasti za »siatus guo«. Ta nada se pojačala naročito iza La-valove izjave da će se Nijemcima u Saaru dozvoliti i drugi plebiscit kroz izvjestan °roj godina, ako većina bude za to da Saar ostane za sada pod upravom Lige Naroda. Francuzi su se, medjutim, razočarali, ito nije nikakovo čudo, jer oni sami priznaju da ne poznaju Njemačku, ali je mnogo čudnije da se vodja »Fronta slobode« Max Braun, za toliko prevario u kalkulaciji, jer je on prije plebiscita izjavljivao, da bi njegov front mogao da dobije većinu.
I Francuzi i Max Braun, a i mnogi drugi računah su sa realnim činjenicama. Te činjenice izgledaju ovako:
Saar je još prije rata bio Ijevičarski. Njemačka je prije rata izbjegavala da drži u Saaru veći broj vojske, jer je vojska dolazila pod jaki utjecaj socijalističke i antimilitarističke propagande. U Saaru se iza pobjede Hitlerove sklonulo mnogo emigranata komunista, socijalista i Zidova, koji su još pojačali tu Ijeviiarsku fizionomiju Saara. Osim toga su tri četvrtine saarskog stanovništva katolici. U Saaru su oni u većini. a čim postanu dio Njem,ačke postaju manjina Uz to su u Njemačkoj katolici progonjeni. pa bi im. sa vjerskog stanovišta bilo probitačnije da su sami i naslonjeni na katoličku Francusku, nego da dodju pod udar Hitler ovog rasističko protestantskog kursa u unutarnjoj politici Njemačke. Veliko značenje je za propagatore »status quo« imao i ekonomski položaj Saara, jer zajednička carinska granica sa Francuskom, francuski franak i aktivnost industrije za vrijeme provizorija, imali su da utječu na birače pri -glasovanju, koji bi, rezonujući realno, bolje iivieli da ie Saar ostao kao i do sada ili da je pripao Francuskoj.
Ali ishod plebiscita je razočarao, zapravo zapanjio, i Francuze i Maxa Brauna, kao i veći dio ostalog političkog svijeta. Svijet je počeo da istražuje uzroke te Hitlerove pobjede, a te uzroke su počeli naročito Francuzi da javno tretiraju. Francuzi su konstatirali da ne poznaju Nijemce, a oni koji su dublje istraživah stvar došli su do zaključka da je toj ogromnoj pobjedi Hitlerovoj uzrok — propaganda.
To možda i nije potpuno tačno, ali da je jedna uspješna — moglo bi se reći i genijalna — propaganda navela skoro sve Nijemce u Saaru da glasuju za Njemačku, to Priznaju danas i hitlerovci 0 toj propagandi diskutiraju i Francuzi. Tako »L’E eho de Pariš« od 17 o. mj. posvećuje cijelu stranicu značenju propagande, a Raymond Cartier piše baš o toj propagandi u Saaru pod naslovom:, »Veliki uspjeh propagande« Bit će i sa nas zanimljivo da iznesemo nekoje misli iz tog članka, jer su potpuno ispravne i mogu se primijeniti na sve narode i na sve prilike.
Iza kako tvrdi da je jedino zasluga propagande što je toliko glasova palo za Njemačku, nastavlja:
»Germanska psihologija takova je da je mnogo lakše impresionirati Nijemca nego nastojati da ga se uvjeri. Šefovi saarskog hitlerismo to snađu. — Malo rezoniranja, mnogo inscenacije (»mise en scene«), eto formule, koju su nacisti primijenili u Saaru.«
»Za propagandu govorom ili štampom jedna jedina fraza 'ponovljena je milijune puta; u novinama, na plakatima, kroz radio, na zidovima kavana i u izlozima dućana, na kalendarima, na čestitkama i na darovima za Novu godinu; fraza tvrda kao da je skovana batovima, koja je bjesomučno odzvanjala u mozgovima: De ut seli ist die Saar. Sa te četiri riječi su hitlerovci neumorno odgovarali na demonstracije pri-staša »status quo«; sa te četiri riječi su odgovarali na govore o prednosti carinske unije sa Francuskom. Sa »Deutsch isi die Saar!« su odgovarali na prikazivanja o groznim djelima mrkih košulja; sa te četiri riječi su odgovarali na uporedjivanja stabilnog franka sa nesigurnom ( obezvrije-djenom markom. Sa te četiri riječi oni su uspjeli da probude fanatičan nacionalni osjećaj, i sa »Deutsch ist die Saar« su bacili u naručaj Hitleru desetine hiljada antihitler ovaca.«
»Zahvaljujući propagandi, Saar je glasovao Za Njemačku, bez obzira na Hitlera
-----S tr ank a, koja je vršila bolju
propagandu, pobjedila je.«
Te tvrdnje francuskog novinara bi mogle da budu tačne. A da je mnogo uspješnije i lakše impresionirati, to jest djelovati na osjećaj, nego uvjeravati, pa ne samo Nijemca, već svakoga, to je davno ustvrdio baš Francuz G. Le Bon (»Psihologija mase«). A to impresioniranje sa stalnim i vje-ito formuliranim parolama, doživjeli smo i
Atena, 23 januara. Vladin list »Proia« tvrdi, da na cijelom Dodekanezu vlada opsadno stanje. Svaki promet sa otočjem Dodekaneza onemogućen je uslijed blokiranja ostrva po talijanskim oblastima. Osobito uznemirenje zavladalo je na ostrvu Kalimnosu, gdje je došlo do krvave pobune stanovništva. Slična^ obavještenja stigla su u Atenu sa grčkih otoka susjednih Dodekanezu. Bjegunci sa Dodekaneza koji su sinoć stigli na grčki otok Samos pričaju o nečuvenim postukcima oblasti prema grčkom stanovništvu, l'rema ovim obav.i , štenjima saznaje se, da revolucionarno stanje vlada ne samo na ostrvu Kalinosu već i na ostrvu Lerosu. Stanovništvo naoružano lovačkim puškama i revolverima oduprlo se u nekoliko mahova redovitoj vojsci. Čim se na Rodosu gdje je sjedište talijanskog guvernera saznalo za pobunu na Kalinosu i Nerosu, guverner Dodekaneza Mario Lago uputio se lično sa cijelom flotilom, koja se nalazi u vodama Dodekaneza da uguši revolucionarni pokret.
Ostrvo je blokirano od talijanske mornarice, tako da otocima Dodekaneza ne može nitko pristupiti. Osim mornarice na Dodekanez su upućeni i avi-joni sa Rodosa, kao i odredi redovne vojske. Uslijed svega toga medju grčkim gradjanstvom zavladala je prava panika. »Proia« veli, da je pokušala nekoliko puta da dodje u vezu sa svojim dopisnicima na Dodekanezu, ali bez uspjeha. List saznaje sa otoka Samosa,
Atena. 23. I. — Potvrdiuiu se viiesti da ie na Dodekaneskom otočiu došlo do ustanka stanovništva orotiv Taliiana. Talijanski brodovi blokirali su oobunieno stanovništvo na otocima, a sa Rodosa neslana su voinička pojačanja. Odmah su ooslana i zračna pojačanja. Na više mlesta došlo ie do krvavih sukoba izmedju pobunjenika
mi. Ko se ne sjeća one parole u prvim počecima fašizma »A n o H«, kojom se bjesomučno odgovaralo na sva pitanja. A D’Annunzieva »0 Fiume o morte« i fijumanska »0 Italia o morte!« doprinijele su mnogo da se stvori napeto raspoloženje za Riječko pitanje i da Rijeka pripone Italiji. D’Annunzio je to radio svijes-no — on je znao da lansira parole, ili kako ih »V Echo de Pariš« zove »V idées-forces«, koje se tiranski nameću inteligenciji i volji ogromne većine ljudi. D’Annunzio se uspješno držao svog načela: »P o-bjedit će onaj koji se zadnji u mori u vikanju.« D’Annunzio je više izdržao i — pobjedio je.
Nešto slična opažamo u zadnje vrijeme sa parolom »B alkan balkanski m n a— rodim a«. Onaj koji je prvi izbacio tu parolu, više je naškodio talijanskoj ekspanziji na Balkan nego svi akademski govori na Panbalkanskim kongresima.
Iz svega toga. bi morali i mi emigranti da stvorimo zaključak. Iako Julijska Krajina nije ni politički ni etnički ono šio je Saar, ipak ima dosta sličnosti. A jedna od glavnih sličnosti izmedju Julijske Krajine^ i Saara je u tome što će se jednom morati na sličan način riješavati i sudbina našeg zavičaja. Možda to i neće biti plebiscitom, ali uza sve to, prigodom bilo kakovog rje
da su bjegunci sa Dodekaneza izjavili, da je veliki broj revolucionara pohvatan, da su talijanske oblasti proglasile opsadno stanje, da su zabranili svaki pristup strancima na ostrva Dodekaneza, kao i da se vode žestoke i krvave borbe izmedju pobunjenika i vojske.
Pretsjeđnik općine na otoku Kalimnp-su podnio je ostavku na svom položaju.
Organizacija Dodekanežana u Ateni dobila je ovo saopćenje s otoka Amor-gasa o situaciji na otocima:
»NA OSTRVU KALINOSU VLADA REVOLUCIONARNO STANJE. VLASTI SU BLOKIRALE OSTRVO I ZABRANILE PRISTUP STRANCIMA. PROGLAŠENO JE OPSADNO STANJE. GOTOVO CIJELA VOJNIČKA SNAGA TALIJANSKE OKUPACIJE NA DODEKANEZU SAKUPLJENA JE NA OSTRVU. PO SELIMA DOLAZI DO KRVAVIH SUKOBA IZMEDJU VLASTI I STANOVNIKA«.
Prema obavještenjima lista »Neos Kos-mos« razlog pobune na otoku Kalimnos je u tome, što su talijanske vlasti imenovale nova lica za episkope ostrva Kalimnos i Leros, a grčko stanovništvo nije zadovoljno sa izborom te ličnosti. Prilikom dolaska novog episkopa na otok Kalimnos grčko stanovništvo se oduprlo njegovom ustoličenju i to je dalo povoda talijanskim vlastima da pristupe oštrim mjerama protiv grčkog stanovništva i nacionalnog svećenstva.
i vojske. Mnoga su sela uopaliena i dosta sela uništeno. Medju bjeguncima sa Doda-kaneza vlada veliko ogorčenje. Grčka javnost ie silno uzbudiena zbog divljačkog nostuoka talijanskih vlasti prema grčkom stanovništvu. Večeras su bile spremljene velike demonstracije u Ateni protiv talijanskih nasilia. ali su bile odmah ugušene.
šavanja, ogromnu i presudna ulogu igrat će propaganda, a baza te propagande bit će jedna ili par parola. Mi te parole još nemamo — još je nismo ni našli ni izbacili. A sve dok je ne stvorimo ni naša sadanja propaganda neće biti jedinstvena ni efikasna.
To nije lako. Jer ta fraza mora da sadrži u sebi sav program. Ona mora da privuče ogromnu većinu ljudi, da izmiri suprotne ideologije i da stvori jedinstven osjećaj. Ta parola mora da bude takova da ne odbija ni Evropu. Mora da bude jasna, jaka i uvjerljiva za sve emigrante, za sve Jugoslavene i za većinu inostranstva. Jer sudbinu Julijske Krajine nećemo riješiti mi sami, jer to nije samo naše pitanje. To je evropsko pitanje. I kada postane to pitanje akutno za cijelu Evropu, nešto slična kao što je pitanje Saara bilo do pred par dana, tada moramo znati što hoćemo i to naše htjenje moramo u par riječi iznijeti pred forume, koji će o nama odlučivati.
Dosta propusta smo učinili kroz zadnjih dvadesetak godina — i za mnoge nedaće koje su nas snašle smo sami krivi. Poslije toliko godina bi mogli da nešto, naučimo od drugih: od Nijemaca i Talijana. A i ' zadnji plebiscit u Saaru mogao bi da nam bude dobra opomena.
Tone Peruško.
NOVI KRVAVI SUKOB GRČKOG STANOVNIŠTVA SA TALIJANSKOM VOJSKOM NA DODEKANEZU. — FAŠISTIČKA ITALIJA IZAZIVLJE KRV SVOJIM UMJEŠAVANJEM U PRAVOSLAVNU CRKVU.
Atena, 20 januara. Grčki listovi bilježe vijest, da je u Kalimnosu, jednom otoku u Dodekanezu, došlo do pobune stanovništva. Talijanske vlasti su u to mjesto poslale arhiepiskopa Apo-stolosa, koji je najprije uputio jednog arhimandrita da bi naveo svećenike Kalimnosa da ga priznadu. Medjutim, dolazak arhimandrita izazvao je negodovanje kod stanovništva, koje je oštro napalo na njega. Ovaj je morao da se povuče u kuću jednog svog prijatelja. U kuću je bačena i bomba, koja je eksplodirala, učinivši veliku štetu.
Svjetina je po tom pošla pred palaču guvernera mjesta i bučno demonstrirala, zahtijevajući da se arhimandrit uapsi. Vojska je bila prinudjena da intervenira. U sukobu izmedju vojske i mase mnogobrojna lica su ranjena. Tek poslije dolaska talijanske eskadre uspostavljen je red.
Protestni meeting u Ateni
Atena, 17 januara.
U zgradi atenskog kazališta »Olimpija« održan je veliki protestni meeting zbog progon jenja grčkog življa na otocima Dodekaneza od strane Talijana. Na kraju meetinga, na kome su uzele učešća mnoge patriotske i kulturne organizacije, doneta je aklamacijom rezolucija u kojoj se kaže, da atensko stanovništvo protestu je pred med junarod-nom javnošću zbog nečovjećanskog postupka talijanskih vlasti na Dodekane-7V protiv jednog civilizovanog naroda kao što je grčki živalj na Otocima zauzetim od Talijana. U isto vrijeme se traži od grčke vlade da intervenira u Rimu, kako bi se prestalo sa antigrč-kom akcijom na pomenutim otocima. Zatim se u rezoluciji čini apel na talijanski narod za dejstvo kod rimske vlade, da bi ova izmijenila svoju politiku i vratila Dodekanez Grčkoj.
Narod grčki smatra da Italija ima moralnu obavezu da prestane sa svojim dosadašnjim držanjem prema grčkom elementu na Dodekanezu i sa sistematskim talijaniziranjem grčkog stanovništva. Talijanske vlasti treba da poštuju grčki jezik, religiju i narodnost. Pored toga Talijani ne treba da zabranjuju i da sprečavaju kontakt izmedju Dodekaneskog stanovništva i Grčke. Grčka historija na Dodekanezu je tri puta hiljadiugodišnja i neće moći da se briše drakonskim mjerama talijanskih vlasti.
Ako, veli se na kraju rezolucije, gornji zahtjevi ne budu ispunjeni, .grčki narod bit će spreman da se s obdariš e sa svojom braćom na otocima. Svako proganjanje Dodekanežana smatrat će se atentatom na grčko narodno tijelo, i grčki narod bit će primoran da brani svoju čast svima sredstvima kojima raspolaže, jer on crpe svoju snagu ne u broju I sili već u pravu i civilizaciji.
ZAPLIJENA ,,ISTBE“
»Narodne Novine« javljaju: ■
Državno tužicštvo u Zagrebu svojim rješenjem od 18 janauara 1935 broj Kns. 95-35, zabranilo je temeljem člana 19 Zakona o štampi, a u savezu sa članom 3 rasturanje i prodavanje lista »Istra« broj 3 od 18 januara 1935, koji se štampa u Zagrebu.	*
GRČKA SELA U PLAMENU
Silno ogorčenje vlada u Ateni
ANTIFAŠIZEM IN RIMSKI SPORAZUM
Italijanska opozicija v Italiji se javno ničemer ne more izjaviti, prav tako ne rimskem sporazumu. V tem primeru govorimo torej o italijanskih antifašistih v inozemstvu. Italijanska antifašistična organizacija. je vedno nekaj pomenila, ni to običajna emigracija političnih nezadovoljnežev: v emigraciji je 10 miljonov Italijanov! Italijanski antifašisti so v glavnem sprejeli francosko-italijanski sporazum z nezadovoljstvom. In po tem h kateri struji pripadajo, napadajo ta sporazum bolj ali manj ostro. Oni na skrajni levici so v svojih napadih najbolj ostri in najbolj brezobzirni, a tudi najmanj objektivni. S precejšno ob jektivnostjo in argumentirano govore sporazumu italijanski antifašisti grupirani okoli organizacije in lista »Giustizia e Li-berta». To je eden novih italijanskih antifašističnih pokretov srednje linije z ozirom na politične smernice, četudi drugače praktično revolucionaren. Tu je zbran v glavnem tudi intelektualni antifašizem. Zanimivo je kako »Giustizia e Liberta* gleda na sporazum, in bomo zato citirali nekaj odlomkov iz zadnje številke istoimenskega lista (11 januarja), ki izhaja v Parizu pod vodstvom Carla Rosselija enega najjačjih antifašističnih duhovnih vodij.
Ta list prinaša obširno poročilo uvodnik o sporazumu ter pravi, da se italijanski antifašisti okoli »Giustizie e Libertà« ne želijo zameriti u Franciji, ker se je približala Mussolinijevi Italiji. Oni ji priznavajo polno pravico da poskuša iti nasproti neki diziluziji, ki bo zdrava... Oni se poleg tega. tudi veselijo, da se ta poskus vrši in nočejo motiti idile. Tem bolj: ta sporazum j» za italijanski antifašizem dogodek, ki bo končno razsvetlil tudi neko njihovo osebno stvar: dokazal bo, da je gola laž verzija, da italijanski antifašizem obstoji samo zato, ker ga Francija podpira iz mržnje proti Italiji... Ta argumentacija lista »G. e L.« je zelo dobra. — Uvodnik pa pravi poleg tega, da bodo italijanski antifašisti protestirali proti sporazumu v slučaju, če se bo uresničila verzija, da bo Francoska dala posojilo Italiji. To bi bilo mešanje Francije v notranje razmere Italije in reševanje fašizma, ki se ruši ravno na finančnem vprašanju. Za sedaj se »Giustizia e Liberta* omejuje samo na čisto objektivno kritiko sporazuma. Pa na kaj naleti? Na sledeče:
Ce se vzame v ozir samo zunanjo stran vsega dogodka, službene izjave in govore, ter pisanje tiska — bi morali reči, da je dogodek izredne važnosti za mir Evrope in sveta — pričenja nova era. Toda ta krite-rij je prepovršen in provizoren. Poznane so izkušnje iz proteklosti. V Evropi se vsakih šest mesecev ustvarja nova baza za mir. A kaj je ostalo od navdušenj, ki so lila gotovo bolj upravičena: ženevski protokol 1924, Locamo 1926, Thoiry 1927, Kellogov pakt 1929, konferenca za razoružitev 1932 . Dim in gorki spomini. Zato ostajajo italijanski skeptiki. Evropa je zelo dinamična, a Duce tudi...
Če se analizira efektivna vsebina rimskega sporazuma je bilanca mnogo manj brilanlna. V resnici pozitivna stran sporazuma je likvidacija 13. člena londonskega pakta francoskih koncesij v Afriki. Objektivno se mora reči — pravi »G. eL.* — da je likvidacija izvršena pod zelo ugodnimi pogoji za Francijo, to je pod pogoji, katere j» Briand večkrat ponujal Italiji (od 1925 dalje), a ki jih je Mussolini vedno odbijal kot nesprejemljive. Sedaj pa jih je sprejel, četudi ni dobil meje na jezeru Čad, četudi ni dobil Džibuti in mandat v Kamerunu ali Siriji, ampak skromno ratifikacijo pustinjske meje. Kar se tiče ureditve tuniškega vprašanja, ni to vprašanje nikoli predstavljalo resnih težav.
Ali je dosežen sporazum za slučaj vojne med Italijo in Abesinijo? — vpraša »G. e b.< Službena poročila to demantirajo. Pa četudi bi obstojal tak sporazum — eno je do-volenje za zavzetje gotovega teritorija orožjem, a drugo je pridobitev teritorija z direktno koncesijo.
Posebno opaža »G. e h.« pomanjkanje sploh kake garancije zaposlenja za kakih SOO.OOO italijanskih delavcev v Franciji. Fašizem skrbi za povečanje števila kolonialnih podanikov, ki jih bo izkoriščal, a ne za lačne italijanske delavce.
Mussolini je moral biti popustljiv v Afriki, ker mu je potrebno, pomoč Francije v ■ Avstriji. Franciji je bilo do tega, da ne bo imela v Ženevi vedno proti sebi Italije, ki je zainteresirana z avstrijsko nezavisnosljo, in je spretno izkoristila to priliko, da bi likvidirala star kolonialni dolg s stečajnimi cenami in je zaokrožila številke z opraša-njem prestiža. Pravi avtor francosko-itali-janskega sporazuma je Nemčija. Ta točka je posebno važna, ker pomeni, da bo francosko-italijanski sporazum še dalje odvisen od germanske politike. Ako Nemčija, kar je zelo lahko mogoče, spremni svojo politiko napram Avstriji, bomo videli kako bodo hitro rastrli nesporazumi med Italijo in Francijo.
Tudi po rimskem sporazumu bo ostalo rivalstvo francoske in italijanske politike na vseh terenih in tudi na Balkanu, na Sredozemskem morju, v vprašanju oboroževanja, v. vprašanju revizije pogodb, v ženevski politiki, a posebno v postavitvi pozitivne rešitve vprašanja Avstrije in srednje Evrope. Če bi se hotelo trditi drugače, bi morali predpostavljati, da je Mussolini postavil na glavo vso svojo evropsko politiko. Za sedaj ni takih sim,ptomov. Nasprotno, če se vzame v ozir uradne rimske izjave, se opažajo baš nasprotni znaki. Vsakdo ostaja pri. svoji zaveznici. To pomeni, da Mussolini, kljub temu da bo nekaj časa razvijal svojo igro
KRIOMČARSKI „MONSTRE" PROCES NA RUECI
Sl naš čovjek osudjen na nečuvene kazne
Jedan optuženik umro u zatvoru uslijed mučenja
Rijeka, 17 januara. Ovih dana je održan na Rijeci »monstre« proces protiv kriomčara. Optuženo je bilo 49 lica, sve sami naši ljudi. Medjutim je na optuženičku klupu došlo samo 48 lica, jer je
MAMILOVIĆ IVAN UMRO U ISTRAŽNOM ZATVORU USLIJED POSTUPKA SA STRANE ISTRAŽITELJA I NJEGOVIH POMAGAČA.
_ Osudjena su slijedeća lica: žigulić Miroslav i Poščić Anton na 3 godine i 5 mjeseci zatvora svaki i na globu od 200.000 lira; na po 3 godine i 3 mjeseca zatvora i na 180.000 lira globe po osobi osudjeni su: Poščić Karlo, Poščić Petar, Poščić Marko, Slavič Petar, Ve-Ijac Ivan, Kolar Ivan, Jurišević Anton i Kranjac Ivan; na 10 mjeseci i 160.000 lira globe svaki, osudjeni su:	Makuc
Vjekoslav, Makuc Milan, Ivančič Josip, Jurišević Toma, Maljica Anton, Maljica Josip, Maljica Frane i Sošić Viktor; na 7 mjeseci i 153.000 lira globe: Gržinić Ivan, Gržinić Vincenc, Veljac Viktor, Maljica Frane, Kolar Ivan, Maljica Ivan, Maljica Josip, Maljica Ivan, Jurišević Jakov, Mersnić Jakov, Jurišević
Zakarija i Maljica Toma; na 5 mjeseci i 110.000 lira globe Maljica Ivan.
Ostali optuženi su kažnjeni manjim globama, ali svi zajedno moraju da snose sudbene troškove.
To je najveći proces za kriomčarenje nad našim svijetom i po broju optuženih, kao i po broju godina tamnice, a naročito po visini globe. Svima njima i njihovima propast će i najzadnji komadić zemlje radi naplate te globe i time će biti uništene mnogobrojne obitelji.
Do sada ima u Riječkoj provinciji I oko 5000 osoba osudjenih za kriomčarc-nje, a oko 2000 njih je pod specijalnom policijskom paskom.
Na koji način vrše i sami pretstav-nici vlasti kriomčarenje i na koji način ti pretstavnici ucjenjuju naše ljude, mi smo u dva navrata donijeli u listu o tome dopise iz Podgrada i Žminja. Nastojat ćemo, da i o ovome procesu dobijemo detaljnije
TUŽBA KORUŠKIH SLOVENACA DRUŠTVU NARODA
zbog falsifikovanja povodom statistike pučanstva
Lanjske godine u martu obavljena je u Austriji statistika pučanstva. U Koruškoj živi 90 do 100 hiljada Slovenaca, a statistika ih je nabrojila tek oko — 30 hiljada...
Na te nepravilnosti žalio se savjetu Društva naroda dr. Franc Petek, poslanik slovenske narodne manjine u bivšem koruškom Landtagu i tražio da slovenska manjina u Koruškoj ne bude lišena prava, koja su joj kao manjini priznata saint-germainskim ugovorom i garan-tovana od Društva naroda.
Tužba dra Feteka je vrlo dokumen-tovana i na jedan očit način iznosi podatke, koji dokazuju da su se zaista austrijski organi u vršenju popisa ogriješili o svoju najosnovniju dužnost da vjerno bilježe izjave svakog stanovnika, što se tiče njegove narodnosti. Dr. Petek iznosi kako je i u bivšoj austrougarskoj monarkiji kod vršenja popisa bilo žalbi od strane manjina na popunjavanje rubrike, koja se odnosi na je-
šku političku pozadinu.
Osudjena jedna valturka
————informa ■ -	—,	>	—	- ——— — u
čije, jer po svemu se čini da taj proces Izak' Naime na popisnoj listi je stajalo nije samo »kriomčarski«, već da ima i ! to ^materinji jezik« — »jezik, ko-
Pula, januara 1935. —Puljski tribunal osudio je na godinu i 15 dana zatvora i 200 lira globe Mariju Rumac, ženu od 60 godina iz Valture, jer je prijetila kamenom i istjerala sa svoga polja šumskog milicionera Lina Moosa. —
On se morao pokoriti, ma da je bio oboružan puškom, ali je (junak!) tužio
ji se obično upotrebljava«. I prilikom popisa od 1923 u Koruškoj upotrebljavalo se nešto sasvim slično. Smatralo se da jezik osobe, čiji se popis vrši jeste onaj, kojim najtečnije govori i na kome misli. Prilikom posljednjih popisa, na
ženu sudu i ona je sada platila svoje se ^hosì ova tužba tj. od 22 marta
pravo junaštvo, pred kojim je pobjegao naoružani Talijan.
Posestnik Štrukelj in osem vaščanov iz Sv. Lucije aretiranih
Gorica, 15. januarja (1935 (Agis). Kakor nam poročajo iz Sv. Lucije pri Tolminu je bil tamkaj aretiran Štrukelj Ludvik, 28 letni posestnik, doma iz Sv. Lucije ter odpeljan v goriške zapore. Z njim je bilo aretiranih in zaprtih še osem drugih možkih, ki so bili tudi pripeljani in pridržani v zaporih. Pravi
vzroki niti domačim, niti našemu poročevalcu niso znani. Kot navadno pa so tudi te obdolžili protudržavnega delovanja, kljub temu, da nimajo proti njim gotovo nobenih dokazov. Za fašistične oblasti je danes dovolj, da je kdo Slovenec ali Hrvat.
Več sto aretacij na Goriškem zaradi antifašističnih letakov
Gorica, 2. januarja 1935. (Agis). — Naš list je že poročal, da je bilo po raznih krajih po Goriškem na koncu prejšnjega leta raztresenih ogromno protifašističnih letakov. Poročali smo tu li, da so se oblasti z vso vnemo prizadevale dobiti prave povzročitelje, šele sedaj smo zvedeli nekatere podrobnosti o tem. Kot doznavamo so letake dobili tu-
di na Oslavju in okolici velikega vojaškega spomenika, število aretirancev je v zvezi s tem narastlo na več sto. j
1934 popisne liste imale su istu rubriku sa sličnim nazivima. Iz objašnjenja, koje je dato izlazilo je da je jezik lica, čiji se popis vrši onaj, koji se govori u onoj kulturnoj sredini, kojoj pripada dotično lice.
„ Koruška vlada još je bliže objasnila sto se pod tim razumijeva, pa je kazala, da jezik svakoga lica odredjuju njegovi osjećaji, a da se nikako ne uzme u obzir nekakav objektivni znak, kao što je to porijeklo i materinji jezik.
Iz toga se vidi, da se na svaki način htjelo izbjeći jednom sigurnom znaku za odredjenje narodnosti popisanih lica. U drugom dijelu tužbe iznosi se da su popisne liste popunjavali lično sami po-pisnici, ali je ipak dopušteno bilo da ih može popuniti činovnik, koji je vršio popis. U tom slučaju izjava se daje usmeno.
Poslije toga dr. Petek iznosi dvadeset slučajeva, iz kojih se vidi na kakav su neskrupulozan način organi vršili popis, popunjavati dotične popisne liste i vri-
Tako je bilo samo v Solkanu aretiranih I jedjali uvijek slovenske manjine raznim
preko 30 oseb, v Gorici čez 100 itđ. Ljud stvo je bilo silno razburjeno vsled tako velikih progonov. Skoro vse aretirance so po večdnevnem zaslišanju izpustil!, marsikaterega tudi s posledicami.
Goriško sodišče Je obsodilo
Boštjančiča na 16 let in Lebana na 15 let in pol
VOJNI ODLIKOVAN Z ZLATO SVETINJO, DA STA ŽALILA ITALI-
Gorica, 20 januarja. Pred gori-škim sodiščem se je včeraj vršil proces proti 38-letnemu Josipu Boštjančiču (Bastiani) in 33-letnemu Franju Lebanu iz Grgarja. Proces se je vršil v kon-tumaciji.
OBTOŽENA STA BILA, DA STA ODSTRANILA IZ KAPELE SV. KATARINE PODOBO MARIJA GIU-RATIJA, KI JE BIL V PRETEKLI
JANŠKEGA SUVERENA IN MINISTRSKEGA PREDSEDNIKA IN DA STA IZ POLITIČNIH RAZLOGOV ILEGALNO PREKORAČILA MEJO. Sodišče je obsodilo Boštjančiča na 16 let in tri mjeseca. Lebana pa na 15 let in 6 mesecev zapora. Oba sta bila obsojena tudi na denarno kazen po 13.000 lir.

VELIKI NEMIRI V TRŽIČU
Delavstvo se upira skrajšanemu 'delovnemu tedniku
Trst, 15. januarja 1935 (Agis). —
Italijanska vlada je po dolgem raz-motrivanju končno uvedla delavski tednik s 40 urami. Namen tega je bil, da se zaposli čim večje število nezaposlenih delavcev. V raznih pokrajinah in obratih so jih res zaposlili nekaj več, toda njihovo število je v primeri z brezposelnimi naravnost nisko. Nastopil pa je tem vladinem socialnem udejstvovanju nek nov trenutek, na katerega prvotno gotovo niso računali. Vsa ta akcija ni bila morda naperjena proti pod-; etnikom, ali vsaj nima v svoji končni obliki tega učinka, ampak proti zaposlenim delavcem. Ti so zgubili z uvedbo novega urnika tedensko po 8 ur, kar se pri mezdi, ki je že tako skromna, zelo pozna. Umevno je, da niso sprejeli nove odredbe z nikakim veseljem, v Tržiču, kjer so velike ladjedelnice in kjer
je zaposlenih precejšnje število delav' cev pri gradnji vojnih in drugih ladij,
pa je prišlo do odkritega upora. Delav-.	„------ — -------
stvo se sicer ni poslužilo kakih nasilnih cla bl mogli platiti barem poreze, pošto sredstev ali stavk, ampak je s pasivno su Poreske vlasti počele sa nasiljem
sredstvima, koja su upotrebljavali prilikom ovoga popisa.
Ta će tužba doći na dnevni red idućeg zasjedanja Savjeta Društva naroda u maju.
, Zapcsluju siromašne seljake iz okolice Pazina, da bi mogli utjerati poreze !
Zareč je, januara 1935. — Kome-sar poljodjelskog sindakata Ugo Ros-catelh je naredio sekretaru zone u Pazinu Barissi-ju, da mu učini spisak najsiromašnijih iz okoline, koji bi mogli naći zaposlenja kod željezničke pruge Trst-Pula. Seljaci oko Pazina su naime prošle godine imali na svojim zemljama veliku štetu uslijed grada, koji im je uništio sve zemaljske produkte. Vlada je odlučila da zaposli domaći svijet iz đvaj'u razloga: Oštećenim je naime bilo obećano, da će dobiti neku pomoć, da će biti oslobodjeni plaćanja poreza i taksa. Ali kako nijedno obećanje nije ispunjeno, nego su do sada primili samo nešto pasulja i krumpira, vlasti su smatrale za potrebno, da se siromasima dade neka mogućnost da nešto zarade,
rezistenco odločno izjavilo, da se ne strt nj a z novimi fašističnimi reformami. Javne oblasti so bile o tem takoj oba-veščene in so tudi aretirale veliko število delavcev. Sedaj iščejo predvsem organizatorje pasivne rezistence. Nekate
naplaćivati poreze. Drugi je razlog taj, da se svi novi radnici imaju organizo-vati u naročitom sindikatu, da budu pod boljom kontrolom, jer su radi nedostataka svake dosadašnje pomoći počeli da pokazuju svoju uznemirenost.
re delavce so že izpustili, število are- Postoji ipak pitanje, kamo će vlasti sa
tiranih je teško ugotoviti, ker se z dneva v dan menjava, in nekatere spuščajo iz zapora, druge pa zapirajo. Tržič je bil že ponovno predmet in pozorišče
ravnil-*	_: r* —4 Tr ^  i 
svojim predjašnjim radnicima, onima, koji su doseljeni iz južne i srednje Ita-hje. U Zarečju vlada veliko siromaštvo, cak oni mladici, koji se vraćaju sa voj-
raznih protifašističnih akcij, kar vzbu- Pe. službene dužnosti, nemaju šta obući ja prj fašistih samih veliko skrb in 1 š.es^}; Prinudjeni su ići po selima u mnenje^ o obsežni in dobro organizirani vojničkom odijelu i raditi u njemu.
protifašistični akciji.
Mnogi se srame tog odijela, pa u nedje-šumf6 iC*U U cr^vu’ nes° tumaraju po
čim večjo diskrecijo, ne bo opustil revizio- vojno« — kot jo je krstil Mussolini
nistične karte.
Optimisti pravijo: Italija in Mala antanta se bosta približali, dosegli se bodo dobri odnošaji med Italijo in Jugoslavijo.
Giustizia e Libertà« pa pravi:	Če bi do
tega prišlo, bi mi aplavdirali. Toda iz katerih razlogov? Zato, ker hi to pomenilo, da, se Mussolini po dvanajstletnih vojnih provokacijah blaznih stroških za oboroževanje (60 miljard!), po megalomanskem imperializmu — vrača na politiko grofa Sforze...
to je izključeno. Nahajamo se ponovno pred diplomacijo »saltimbanca«.
Onim. ki so preveliki optimisti povodom rimskega sporazuma, pravi »Giustizia e Liberta«: Zunanja politika ni avtonomna; ona je funkcija notranje politike. Država, se proglaša, za »vojaško, militaristično,
»ENTE PER LA RINASCITA NAZIONALE« KUPUJE NAŠA POSESTVA
zunanja politika — sabotaža miru. S takimi I 2e večkrat sme)0 poročair^ našem Hriu'5» snorazumi. kot, m J"»»*— -	1 posestvih v bistriški okolici, ki so bila že
more vršiti konstruktivnega dela miru. A tu se uradna, Francija moti. Dokler se notra-1 nja politiko, Italije ne spremeni, bo njena j
sporazumi, kot je dosežen v Rimu se lahko izkorišča rivalitet fašizma, njuna impulzivnost; njihovi manevri se del poti lahko tudi skladajo, a njih narava se ne more spremenili.
To vse pravi »Giustizia e Libertà«, četudi to ni vse kar pravi. Zaključuje prilično duhovito, ko pravi: Bilanca je zelo mršava.
večkrat dana na dražbo, a ne prodana. Pred časom je ta posestva, a le obsežnejša pokupilo društvo, ki nosi naslov »Ente per la Rinascita Nazionale«. Tako je prišla v njegovo last nekdanja Joškova grofija ob Reki pod Premom, dve posestvi na Turnu,
Hnkrt nnciPisfvn V ZnhiooT. T.,	____i tV«
Ono kar je skrilo - ce je ludi tega kaj ~Ujtni& so izgnalf iz Sš gospodal-'sk^ in pripada bolj črni magiji kot politiki sefe- stanovanjska poslopja pa temendo preure njega casa. Ostaja »atmosfera«, ki je spora- iajo. Kako in kaj nameravaj? s tend kme-zumno stvor,ena. A vsakdo ve, da je »at- tijarni, ki so prav za ?rav velepošest?a mosfera« najbolj iluzoren in najbolj spre- ni znano. Že iz naslova društva p? lahkd menljiv element tega svela,	»sklepamo, kaj je prielkoS
CERKEV IN ASIMILACIJA JULIJSKE KRAJINE
RAZMERE V GORIŠKEM SEMENIŠČU Položaj slovenskih gojencev po Sedejevi smrti
Gorica, januarja 1935 (Agis). — Pritisk, ki se izvaja pri nas, je stalno večji. Italijanska duhovščina pomaga pri tem delu fašistični oblasti. Ni zato slučaj, če je v zadnjem času naš^ list, poln vesti o verskih preganjanjih, česar prej ni bilo. Danes prinašamo kratek opis o položaju iz goriškega, nekdaj slovenskega semenišča. Vidi se iz njega kako gledajo slovenski gojenci, ki so se vzgajali v tej ustanovi na današnje stanje in v kakšnem položaju so še pre-ostah slovenski otroci, ki se vzgajajo v tem zavodu.
Nekdanji gojenec tega zavoda nam piše:
— Kot Jeremija, ko so razdejali tempelj, bi se razjokal pok. Sedej ako bi še živel. »Kaj ste naredili iz mojega svetišča?« bi tožil, ko bi videl spremembe, ki so se izvršile takoj po njegovi smrti v zavodu ki ga je čuval kot punčico svojega očesa. Koliko dela, truda, skrbi, koliko neprespanih noči ga je stala ta veličastna zgradba, ki je v diko in ponos Gorice. Sedaj pa so mu pokončali in poteptali njivo, kjer je on sejal, in mesto zlatega žita so posejali v strah ljudstvu ljuljko.
Takoj, ko je blagopokojni Sedej z neizmerno žalostjo in s solzami v očeh, a vendar kot pokoren podložnik, na ukaz sv. stolice odstopil, so se opazile razne spremembe, škofovsko pastirova-nje je prevzel Sirotti in začel z refor^ macijami tudi v Malem semenišču, češ da je treba spremeniti in preurediti stari »popustljivi« red. Te razne reforme se nadaljujejo pod njegovim nasljednikom Margotti j em. še zadnji spomini na Sedeja se morajo uničiti.
Tako n. pr. so bila letos ukinjena liturgična predavanja v slovenskem jeziku,
cerkveno petje se poučuje samo v italijanščini in le itahjanske pesmi, vsako slovensko petje je prepovedano, dočim Lahom dovolijo zelo malo krščanski in kaj nič semeniško »Fischia il sasso« (ba-lilska himna).
Dočim so se nekdaj pobožnosti vršile v latinščini, se sedaj vršijo le v laščini in že tudi medsebojno občevanje v domačem jeziku je ogroženo,
kajti leto za letom vedno bolj povdar-jajo uradnost italijanskega jezika in ob vseh možnih prilikah in slovestnostih se uporablja le italijanščina, kot, da „v Malem goriškem semenišču ne bi bilo še čez % slovenskih gojencev. Kljub vsemu močnemu pritoku italijanskih in furlanskih gojencev, katere podpirajo semeniški predstojniki in država, ki jim nakazuje od 40—60.000 lir letne podpore (borse di studio), ni število slovenskih gojencev tako majhno. Zavedati se moramo, da naši fantje, katerih druržine žive čestokrat v črni revščini, komaj plačujejo zahtevano mesečnino.
Tod 9 ako so slovenski gojenci na slabšem stališču, v duševnem, kulturnem stanju gotovo presegajo daleč svoje italijanske sovrstnike.
Saj je znano kakšno izobrazbo m pobožnost gojijo po nekaterih laskih semeniščih (knjige vidijo samo menda od zunaj) m takšne sisteme hočejo upe-ijati tudi v goriško Malo semenišče. En tak zunanji znak se vidi v tem, da so letos preoblekli vse gojence.	.
Vsi morajo nositi talar in. lo, kateremu pravijo nasi ljudj gnezdo, po rin.sko »sega«.
Tej novotariji se odločno upirajo si -venski in tudi furlanski gojenci. laKa noša ne spada v slovensko Gonco in v Mulo semenišče, ki ima dobro usmerje-no zgodovinsko tradicijo. Tudi v_ drugo življenje zavoda, v disciplino, v solo in pobožnost hočejo na vsak način vpeljati laški duh, ki se našim fantom ne prilega in jim ne prija. Tako postopanje gotovo ne bo obrodilo dobrih sadov.
Vsled tega so lažje umljive izklju-, .	čitve,
ki so doletele, že več slovenskih fantov, ki so presegali v vsakem oziru laške istovrstnike. Uporablja se tudi tukaj dvojna mera.
Slovenski gojenci morajo prenašati poleg vsega se razna zabavljanja, zaničevanja in omalovaževanja sebe in svojega naroda, ne le od strani italijanskih gojencev, ampak v prvi vrsti od strani raznih profesorjev in »vzgojiteljev«, ki so več ali manj poslani od goriške kvesture ali v skladu z njo delajo, da spremene semenišče v fasistovsko kasarno. Ti »vzgojitelji« so pravcati fašistov-ski komisarji, ki jim je cerkev deveta briga.
Najboljši in najznačilnejši predstavitelj te fašistovske nove vzgoje je brezdvoma upravnik Antonini, >-i je letos dobil častni naslov profesorja radi svojega za-, služnega delovanja za širjenje rimske kulture po rimskih zavodih in zlasti v Alojzevišču, ki mu je vodja in katero je v enem letu pritalijančil ter na vsej črti spremenil v čisto fašistično solo. Tu se mora vršiti pouk, molitev in medsebojno občevanje v italijanščini.
Če kdo, zlasti kak pripravničar zgo-vori slovensko besedo, je takoj brez kave ali brez večerje.
Prejšnje slovenske ■ učitelje, prefekte, sestre in celo hišnika je odposlal iz
ITALIJANSKI PATRI IN NJIHOVE METODE
Naše ljudi vabijo v
Postojna, januarja 1935 (Agis). V vipavskem Križu so, kjer so dolga leta prebivali domači kapucini, danes sami Italijani. Ko so še bili slovenski patri, je bil Sv. Križ v gotovih dnevih v letu, kot so porcijunkule in božični prazniki, oblegan od množic vernikov, ki so prišle iz bližnjih in daljnih krajev Vipavske doline. Odkar pa so izgnali slovenske patre iz samostana, so ljudje popolnoma opustili te svoje stare navade, čeravno bi danes kapucini imeli veliko več opravila ko včasih, ker so mnoge fare ostale brez dušnih pastirjev. Vodstvo samostana se dobro zaveda, da italijanski kapucini tu ne pridejo in ne bodo prišli nikoli v poštev zato je zadnje božične praznike, ali na lastno iniciativo, ali na namig cerkvenih oblasti, razdelilo po vsej Vipavski dolini letake. S temi so pozivali kapucini domačine, da se udeležijo božičnih cerkvenih svečanosti, ki bodo trajale kot običajno, od Božiča popoldne pa do dne Nedolžnih otročičev. Da bi si zagotovili obisk vernikov, so navedli v leta-
cerkev z zvijačami
kih, da bodo cerkvena opravila kot tudi pridige in spovedovanje opravljali oo. lazaristi iz Mirna. Znano pa je, da so oo. lazaristi iz Mirne, ki so bili Slovenci, oblasti že pred božičnimi prazniki aretirale in zaprle. Za ta dogodek ve vsa Vipavska dolina. Vendar so ljudje mislili, da so jih morda že izpustili iz zaporov in so v tej veri romali v Sv. Križ. Pri prvi pridigi, ki je bila napovedovana, pa je prišel na prižnico p. gvardian in je po pozdravu »Hvalen Jezus« nadaljeval »Molimo oče naš za našega kralja«. To je vernikom zadostovalo in cerkev se je takoj izpraznila. Kaj takega so res zmožni samo Italijani. Patri se zavedajo, da je s konfinacijo oo. lazaristov zadan hud udarec ne samo za Goriško, ampak tudi za vso okolico. Njihov poskus pa smatrajo naši ljudje kot dvakratno norčevanje iz aretiranih očetov lazaristov in naših ljudi. Naš človek ni bil vajen na take zvijačnosti niti od duhovnikov, od redovnikov pa še celo ne. Na tak način samo odvračajo našega človeka od cerkve.
VZROKI KONFINACIJE ŽUPNIKA SREČKA REJCA
Vzrok zopet podtikanje oblasti in neresnične obdolžitve
Ajdovščina, januara 1935. (Agis). Zadnje čase se širijo govorice o vzrokih konfinacije Srečka Rejca, župnika iz Sv. Križa. Poročali smo, da je bil svetokriški župnik nenadoma poklican pred konfinacij-sko komisijo v Gorico in bil konfiniran na pet let. Vzroki niso bili znani. Zdaj pa se govori, zlasti odkar sta bila nenadoma premeščena bivši podestat in učitelj Caliva ter postaj enačelnik s Ceste, da so župnika konfinirali na podlagi izjav neke družine.
Na neki fašistični praznik ni baje ta družina razobesila državne zastave. Domača kči, ki je bila pozvana, da razobesi takoj zastavo, je odgovorila da jo bo, toda takrat, ko bo odšel podestat iz Sv. Križa. Pri omenjeni so se nato oglasili karabiner-ji Ustrašila se je in poslala za Balillo dar v znesku 500 lir, kar pa oblasti niso spre-
jele in denar vrnile. Iz nadaljnega je znano, da je kasneje izjavila domača kči na pritisk oblasti ali prostovoljno, da jo je na to, da naj ne obeša zastave nagovoril župnik Rejc. To izjavo je baje podpisala sama, njen oče in brat in na tej podlagi naj bi bil po govoricah brez preizkave konfiniran župnik Rejc.
Znano nam je, da se župnik Rejc nikoli ni spuščal v politične stvari in lahko z gotovostjo trdimo, da je pri tem popolnoma nedolžen. Zgleda pa, da širijo to vest, ki vzbuja med našimi ljudmi veliko ogorčenje, Italijani sami, zlasti na podlagi prepira, ki je nastal med bivšim podeštatom in postajenačelnikom, ki sta si javno predbacivala to zadevo. Na ta način skušajo vreči vso krivdo na druge in s tem opravičiti konfinacijo župnika Rejca.
SV. OTAC PAPA U OBRANU PROGONJENIH MADŽARSKIH ŽIDOVA,
a katolici Jugoslaveni u Julijskoj Krajini . . .
Bv. Otac Papa Pio primio je u audijenciju madžarskog nadrabina dra He-vešija. Dr. Heveši izložio je Papi teško stanje jevrejskih općina, koje je dobrim dijelom posljedica antijevrejske
propagande. Papa je izjavio da je od uvijek gajio veze sa znamenitim jevrej-skim naučen jacima i preko dra Heve-šija uputio je svoje iskrene želje za miran život jevrejskog naroda.
MUSSOLINI NE VJERUJE, DA ĆE ITALIJA OSTATI TRAJNO U JULIJSKOJ KRAJINI
Pula, januara 1935. — Službena talijanska novinska agencija »Stefani« objavila je u čitavoj talijanskoj štampi vijest, da je Mussolini kupio za 200.000 lira jedan vrlo rijetki kulturni doku-menat, jedan rukopis iz 14. stoljeća, — koji sadrži Danteovu »Divinu Comme-điu« i komentar Benvenuta da Imola.
Taj je rukopis velika rijetkost, a napisan je godine 1389. u Izoli u Istri. Napisao ga je jedan notar podeštata u Izoli. Taj je rukopis bio u Americi i došao je ponovno u Evropu posredstvom jedne rimske antikvarnice, u kojoj su ga otkrUi nekoji Talijani iz Istre. Oni su posredstvom senatora Salate intervenirali kod Mussolinija da nabavi taj rukopis, te da ga pokloni nekom istarskom muzeju.
Mussolini je doista taj rukopis kupio. On znade, da taj rukopis pretstav-Ija veliku naučnu vrijednost, a kroz vijest agencije »Stefani« lansirao je i političko značenje tog dokumenta, s obzirom na talij anstvo Istre... U tom telegramu agencije »Stefani« kaže se da taj dokumoiat pretstavlja »simboličko značenje za talijanstvo Istre« i da je toga Duče svijestan.
Ali Duče ipak nije taj dokumenat dao nikakvom istarskom muzeju ni bi-
blioteci, ma da ih ima dosta. Senator Salata i svi ostali zaprepastili su se, kad su pročitali u obavještenju agencije »Stefani«, da je Mussolini odredio, da se rukopis preda na pohranu Nacionalnoj Biblioteci San Marko u — Veneciji...
Istarski su Talijani upravo razočarani. I sam »Corriere Istriano« u svom broju od 10. januara kaže, da su se svi nadali, da će rukopis biti predan nekoj istarskoj biblioteci ili muzeju. A predan je Veneciji. »Corriere« se medjutim lažno tješi, da će tako Istra biti još jače vezana za Veneciju....
Medju gradjanstvom u Puli i ostalim istarskim latinskim gradićima zavladala je ovih dana upravo zbog toga panika: svi tumače taj gest Dučeov kao znak, da Italija neće dugo ostati gospodar Istre, pa je zato Mussolini na sigurnije mjesto pohranio rukopis. Sad se Talijani sjećaju svega onoga, što je Italija ranije odnijela iz Istre, ako je nešto vrijedilo, i šire svakakve kombinacije. Naročito se to dovodi u vezu s najnovijim medjunarodnim dogodjaji-ma i komešanjem u Evropi. Ima medjutim i Talijana, koji očekuju te promjene s nestrpljivošću i veseljem.
Rimska vlada neće da dade Puli spomenik cara Augusta
Razočaranje talijan skih krugova u Puli
Fašističko vodstvo Pule već je od nekog vremena opsjednuto fiksnom idejom da se u Puli ima podići spomenik rimskom caru Augustu. O tome se je mnogo pisalo po novinama i već je iz;-gledalo kao gotova činjenica to postavljanje spomenika, valjda tamo negdje gdje je ranije bila carica Elizabeta. —
Medjutim iz Rtaa je došao sad nedavno odgovor, da Mussolini daje dozvolu za takav spomenik, (a i sam spomenik)
samo onim gradovima, koji dokažu, da su osnovani od Augustusa. To Pula nije očekivala i sad se osnovao neki odbor »Pro Pola«, koji muku muči, da bi dokazao da su izmedju Augustusa i Pule postojale takve veze, koje bi se mogle tumačiti kao osnivanje Pule od strane tog rimskog cara. Izmislili su nekoje naučen jake, koji natežu historiju i izmišljaju neka čudesa, samo da Pula ne ostane sasvim blamirana.
užbe ter njihova mesta napolnil z Ita-iani Prej so bili v tem zavodu samo ovenski gojenci, kajti Alojzevisce je ovenska ustanova, sedaj pa se jim na, se načine onemogoča vstop, kar pa je ì v njihovo korist, ker sedanji »Alorsi-no« gre po poti slavnega goriškega onvikta »Principe Umberto« (ki ga l® lađa zaprla radi nemorala). Ta Anto-ini je tip takšnega duhovnika. Ime-ovali bi še rasare »Viteze«, ki si ne pri-adevajo učiti, še manj pa delati po Kristusovih naukih, ker ti izrečno po-
vdarjajo pravice, ki jih ima vsak narod. Dejstvo, da se preganjajo ne le slovenski duhovniki ampak tudi slovenski duhovniški naraščaj in da cerkev proti temu ne ukrene ničesar, je naravnost samomor, ki si ga cerkev prizadeja na Goriškem.
Tak položaj goriškega semenišča in ostalih ustanov nikakor ne predstavlja duhovno onega, kar bi moral in kar je začrtal ustanovitelj in vodja blagopokojni nadškof Frančišek Borgia dr. Sedej.
Istarski fašistički sekretar intere-suje se za bivši hrvatski konvikt u Pazinu
Pazin, januara 1935.	— Prošlih
dana boravio je u Pazinu fašistički fe-’ deralni sekretar za Istru Bellini. On je došao u Pazin u vezi s disciplinskom istragom protiv pobunjenih fašista, o čemu je »Istra« opširno izvijestila. Povodom svog dolaska u Pazin Bellini je vizitirao zgradu hrvatskog konvikta, koja još nije završena, ma da vlada već godinama odredjuje svote (na papiru) za dovršenje te naljepše zgrade u Pazinu, koja bi imala služiti za talijanski konvikt. Bellini je, navodno obećao, da će se to pitanje sada definitivno skinuti s dnevnog reda, jer on kani energično nastupiti u Rimu, da se to sramotno pitanje jednom riješi. Siromašni istarski seljaci digli su konvikt, a bogata Italija nije u stanju da ga dovrši... Ukradeno nije blagoslovljeno!
IDRIJSKE ČIPKE I TALIJANSTVO JULIJSKE KRAJINE
Monopol fašističkog instituta za rasprodaju čipaka — Iskorištavanje našega naroda
Trst, januara. — U posljednje vrijeme fašistička vlada posvećuje veliku pažnju proizvodnji idrijskih čipaka. To pažnju ne posvećuje iz ljubavi i brige za naš narod koji te čipke proizvadja, već je fašizam stvorio sistem za iskorištavanje radne snage naših žena i djevojaka koje te čipke prave.
U Gorici postoji »Institut za unapredje-nie male industrije i zanatstva« (L’Istituto per il promovimento delle piccole industrie e dell’ artigianato«) i tome instituto je ministarstvo dalo monopoi za otkup i prodaju čipaka. Taj institut vrši prodaju i daje narudžbe ženama, a cijene udara najniže, te na tome taj institut zaradjuje velike sume na račun našega svijeta.
Još davno pred rat bili su osnovani tečajevi za izradu idrijskih čipaka, a Italija je te tečajeve reorganizirala, tako da su sva ženska djeca osnovne i gradjanske škole u tim krajevima redovito polaznice tečajeva, a osim njih postoje tečajevi i za odrasle. To su takozvani »tečajevi usavršavanja (perfezionamento). Koncem škol. god. postojali su ti tečajevi u ovim mjestima: Idrija 303 (20). (Prvi broj znači redovne učenice, a broj u zagradi učenice usavršavajućeg tečaja):	Cerkno 65 (10):
Čepovan 32 (6); Dol. Otlica 40 (5); Do! 54 (1); Bovec 48 (2).
Fašisti prikazmju svuda te radove kao produkte talijanskog naroda i naglašuju na osnovu tih tvorevina talijanstvo tog kraja, jer ko bi drugi, po njihovom mišljenju, •osim talijana mogao da proizvodi tako lijepe i ukusne radove. Oni u člancima i publikacijama traže jedino češko, a čak i ru-sko-bizantinsko porijetlo tih čipaka, samo da ne moraju priznati da ih rade Slaveni Julijske Krajine.
Ali sve to ne bi bilo toliko štetno koliko sistematsko iskorištavanje rada tih naših proizvodjačica idrijskih čipaka, kojima su u mnogo slučajeva, te čipke jedino sredstvo privredjivanja.
SMRT SENATORA CIPPICA
U Rimu je umro 17 o. mj. senator conte Antonio Cippico — fašista i Dalmatinac. Cippico je rodjen u Zadru, postao je bio talijanski iredentista, kasnije fašista i — senator. Osnovao je 1925 »Archivio Storico per la Dalmazia« i bio je do smrti direktor te iredentističke publikacije. Bio je jedan od najaktivnijih dalmatinskih Talijana, koji je propovjedao da Italija mora zavladati svima obalama Jadranskog mora. Fašizam mu upisuje ii veliku zaslugu, što je osnovao prvi fašio u — Londonu.
Svi fašistički listovi donašaju mu nekrologe.
RADIO BARI
Možda neće biti na odmet, da se o ovoj radiostanici progovori par riječi. Slušaoci radija imadu prilike da svakog dana u 8 sati uveče slušaju izvještaj radiostanice Bari na nekom našem jeziku. Prije svega svatko tko i malo pozna naš jezik uvjerit će se da spiker govori iskvarenim našim jezikom naročito u pogledu naglaska. Nije potrebno naglasiti, da pristojnost zahtjeva, kad već daju izvještaj na našem jeziku, da taj jezik naš ne bude iskvaren. Ali možda je ovako i bolje, jer slušaoc vidi odmah s kime ima posla.
Mi znamo, koje su nakane tih vijesti te stanice i više smo nego svijesni, da im naši slušaoci apsolutno ne nasjedaju.
Prigodom smrti renegata i senatora ćipika javljala je radio stanica Bari, da su njegovom pogrebu prisustvovali mnogi fašistički prvaci, medju njima i ministar unutrašnjih posala. Neka mu bude i to, da je živio za pjesmu i fašizam, alai mu vera. Ali spiker je javio, da su tim pogrebnim svečanostima prisustvovali*! »azzuri« iz »neoslobodjene«
NEUSPJEH FAŠIZMA U JUŽNOISTAR-SKIM SELIMA.
Pula. januara 1935,— U Pometu tamošnji sekretar fašiia namjerava opet ustanoviti svoie društvo. U partiju nisu upisani nego on. sekretar, i neki trgovci, koii su zbog svog posla orinuđieni da budu upisani. Dosadašnia propaganda za upi« nema nikakvog usnielia. naročito omladina neće ni da čuie o fašiiu.
Trgovački odnosi izmidju Jugoslavije i Italije se poboljšavaju
Raste izvoz i uvoz
Trst, januara 1935. — U talijanskoj su.štampi objavljene službene talijanske statistike o trgovačkim odnosima Italije i Jugoslavije.
Pi*ema statistici za prvih deset mjesec; 1934 to jest do konca oktobra Italija je uvezla iz Jugoslavije za 170 milijuna 395.882 lire dok je u istom razdoblju godine 1933 uvezla iz Jugoslavije za 158,568.465 Ura. U isto je vrijeme do konca oktobra 1934 Italija izvezla u Jugoslaviju za lira 117,517.115, dok je izvoz iz Italije u Jugoslaviju u prvih deset mjeseci 1933 iznosio samo 87,778.118 lira.
Najviše je Italija izvezla u Jugoslaviju pamučnih proizvoda i to za 63 milijuna Ura, pa riže za 7 i pol milijuna, voća za 3 milijuna itđ.
Trgovačka bilanca se popravila malo u korist Italije, jer joj je pasiva manja za 16 milijuna nego lani.
*
Te su konstatacije o poboljšanju tali jansko-Jugoslovenskih odnosa tim interesantnije, ako se uzme u obzir opće stanje talijanske vanjske trgovine.
Talijanska trgovinska bilanca u toku 1934 god. pokazuje deficit 2.433,231.471 lira. Vrijednost uvezene robe tokom 1934 god. iznosila je 7.664,140.095 lira, dok je vrijednost izvezene robe iznosila 5 milijarda 231,508.624 lira. Pasiva trgovinske bilance je u 1934 god. veća za 1 milijardu od pasive ti 1933 godini, koja je iznosila 1.441,238.231 lira.
IZVOZ DRVETA IZ JUGOSLAVIJE U ITALIJU RASTE U KOLIČINI I VRIJEDNOSTI,
Ovih dana objavljena je italijanska službena statistika o snabdjevanju Italije drvetom iz Austrije i Jugoslavije. Prema toj statistici, Italija je za prve tri četvrti prošle godine uvezla iz Austrije 252.000 tona drva, prema 247.000 tona u prethodnoj godini. Uvoz drva iz Jugoslavije u istom razdoblju porastao je od 250.000 na 387.000 tona. Dok se vrijednost austrijskog izvoza drva u Italiju za respektivna razdoblja smanjile od 46,6 milijuna na 39.2 milijuna lira, dotle je Jugoslavija postigla ne samo veću tonažu nego i veću vrijednost.
Istupanjem iz Internacionalnog drvnog komiteta Jugoslavija je uspjela da za prve tri četvrti prošle godine znatno poveća svoj udio u talijanskom uvozu drva. Dok je prema sporazumu koji je nudio pomenuti komitet Jugoslaviji pripadalo svega 30 posto od zajedničkog kontingenta drva, dotle je u slobodnoj utakmici Jugoslavija uspjela da transportira 46 posto. Austrija, koja je ostala u Komitetu i kojoj je pripadala kvota od 43.5 posto, uspjela je da izveze svega 30 posto,
VELIKA EMIGRIRANJA IZ PAZINSKE OPĆINE
Prošle godine emigrirala 583 lica.
Pazin, januara. — pbjavljena je statistika Pazinske općine za prošlu godinu. Lanjske godine se rodilo 494 djece, a umrlo je 256. U općinu se uselilo 379 lica, a iselilo se prošle godine ukupno 583 lica, od toga 263 muška i 320 ženskih, tako da je prirast pučanstva Pazinske općine iznio kroz 1934 god. samo 34 lica.
U samom mjesecu decembru iselilo je Iz Pazinske općine 80 lica, a uselilo se 38 lica.
INDUSTRIJA RIBLJIH KONSERVI U JULIJSKOJ KRAJINI PROPADA
»II Giornale d' Italia« od 11 o. mi. donosi članak o industriji ribljih konservi i njenom razvoju u Julijskoj Krajini. U tom članku donosi i intervju sa dr. Brunom Co-ceanim, pretsjednikcm federacije industrijalaca ribarstva. Coceani je izjavio da je iza 1929 zapala u krizu industrija konservi-ranja ribe u Julijskoj Krajini, a sudeći po platama radnika i namještenika, kao i p ) visini proizvoda može se zaključiti da ta industrija u Julijskoj Krajini konstantno pada. Uz to pada i konsum u Italiji, kao i eksport u inostranstvo.
10 ZAPOVJEDI ZA FAŠISTIČKE SVEUČILIŠTARCE
Organ turinske sveučilišne omladine »Venf anni« donio je u jednom od posljednjih brojeva »deset zapovjedi za mlade fašiste«. Te zapovjedi glase:
1.	Slušati Ducea,
2.	Mrziti do zadnjeg daha neprijatelje Duceove t. j. neprijatelje Domovine — itd., a 9 »zapovjeđ« glasi:
Voljeti više rat nego mir.
Fašističke novine hvale u superlativima tu omladinu, koja se ravna po tim zapovje-dima, a naročito urednika lista »Venf anni« Guida Pallottu. Taj će Palletta sigurno naslijediti u Ženevi baruna Aloisija, kada je tako poslušan Duceu i kada je tako miroljubiv.	_ __
MUSSOLINI JE PLATIO FASISTU LORENZINA SA 2000 LIRA
Pula, januara. — Fašista Nićo Lo-renzin iz Medulina, kojega je ubio ši-šanac Popazzi, »plaćen« je sada od Ducea. Mussolini je poslao obitelji pokojnog Lorenzina 2000 lira. Medjutim ni u Medulinu ni na cijeloj Fuljštlni nije se našao niko, ko bi bio rekao »Bog ga pomiluj« i mnogima je odahnulo, kada su doznali, da je Lorenzina stigla davno zaslužena kazna
Istra ide brzim tempom u gospodarsku propast
ŽELJEZNICA TRST-POREČ SE UKIDA
Mjesto željeznice promet će vršiti autobusi posebnog društva ministarstva saobraćaja — Propast puljskih autobusnih društava
Pula, januara 1935. — U Puli i u cijeloj zapadnoj Istri pobudila je veliku senzaciju vijest da će biti ukinuta željeznička pruga Trst—Poreč. To pitanje je tako važno i toliko je uzbudilo duhove, da je i »Corriere istriano« od 17
o.	tnj, donio dugi članak o tome poet naslovom: »Ukidanje porečke željeznice — Za čuvanje interesa Istre«. U tom članku se od riječi do riječi veli o tom pitanju slijedeće:
»Doznajemo da će ministarstvo saobraćaja u najkraće vrijeme ukinuti željeznicu Trst—Poreč, i da će je zamijeniti jednim sistemom autobusnog prometa, koje će se povjeriti društvi; »In-statuto Nazionale Traruporti«, koje je potpalo pod ministarstvo saobraćaja. Ta zamjena se nebi ograničila na samu željezničku liniju, već bi se protegla i na autobusni promet kojega sada vrše privatna društva, i to na ona koja vrše saobraćaj u zoni današnje željeznice, kao i na ona koja na neki način služe produljenju željezničke linije. Doznajemo da su svim društvima, koja su do sada imala provizornu koncesiju za autobusni promet, oduzete koncesije sa datumom 1 aprila.
Ta mjera obuhvatila je slijedeće linije: Trst—Pula, Trst—Kopar, Motovun —Trst, Poreč—Pula, Poreč—Pazin, Poreč—Rovinj i Umag—Buje.
Ona društva koja imaju »definitivnu« koncesiju bila su već obavještena na im se koncesija neće produžavati kao do sada, a niko od njih, ni oni prvi ni ovi posljednji, neće dobiti nikakove otštete.
Na osnovu informacija kojima raspolažemo ministarstvo saobraćaja će novom društvu, kojemu će povjeriti autobusni promet, davati 2 milijuna lira subvencije.
Ta 2 milijuna će ministarstvo dati zato
što je dosada pokrivalo tom svotom deficit porečke željeznice.
Sjedište tog novog društva bit će u Trstu, a Pula će izgubiti i ono par automobilskih koncerna, koja su do sada vršila saobraćaj u Istri. Osim toga će se i unapred ceste popravljati i uzdržavati iz pokrajinskog fonda, bez da i centezim od te dvomilij unske subvencije bude utrošen na ceste. To kaže i »Corriere« i priznaje da se Pokrajinska administracija nalazi u očajnom položaju (E se noi pensiamo alla tragedia in cui si dibatle 1’ Aminstrazkme della Provincia...«) i traži barem to da se ta 2 milijuna dadu pokrajini za popravak i uzdržavanje putova.
Kako se vidi i Talijani priznaju da će ukidanje te željeznice imati teških posljedica na već očajan gospodarski položaj Istre. I »Corriere« kaže da bi bilo iluzorno nadati se da će ukidanje željeznice i zamjenjivanje sa državnim autobusnim društvima, donijeti Istri koristi. A boji se i za Pulu i priznaje da će
to bit; još jedan udarac opustošu-jućem siromaštvu u ekonomskim mogućnostima Pule«.
»Corriere« se poziva i na sentimentalne razloge i kaže da je ta željeznička pruga povezivala kompaktno talijanske krajeve Istre, i boji se da će te veze sada nestati. Ali ni ti razlozi neće sigurno biti uvaženi, jer Istra ide stalnim tempom u gospodarsku propast, pa ni napori istarskih fašista, kao ni napori prefekta Cimorona, neće uspjeti da tu propast zaustave, jer su, nažalost prilike takove da ne možemo očekivati nikakova poboljšanja.
U ovom novom pothvatu fašističke vlade izgubit će opet naš narod, jer fašistička će društva pobirati milijunske subvencije, a narod će plaćati poreze za popravak cesta.
COSULICH ZAHTEVA OD VLADE 90 MIL LIRA
Če se to ne zgodi, bodo tržaške paroplovne dmžbe prisiljene
ustaviti promet
Trst, 20 januara. Te dni je zasedal v Trstu pokrajinski svet korporacijskega gospodarstva za tržaško pokrajino. Zasedanju je predsedoval tržaški prefekt Tiengo, ki je imel daljši govor o nič kaj rožnatem gospodarskem položaju Trsta in okolice. Ob tej priliki je lastnik znane tržaške paroplovne družbe Anton Cosulich predložil prefektu spomenico, v kateri ga je naprosil za nujno rešitev v spomenici navedenih zahtev, ker bodo morale sicer vse tržaške paroplovne družbe ustaviti promet. Spomenica pravi med drugim:
»Leta 1933. je vjada v skrbeh zaradi prevelikega pojemanja prometa tovornih ladij in da omogoči brodolastnikom čim večjo plovbo ter tako omeji brezposelnost, dovolila posebno plovno nagrado v znesku 70 milijonov lir. Leta 1934 je bila ta nagrada znižena od 70 na 50 milijonov iir, kar predstavlja vsekakor nezadostno vso-
to; če je vlada ne bo dopolnila (na prejšnjo visino), bo treba paroplovbo omejiti najmanj za 15 do 20 odstotkov. Paroplovne družbe so pred časom predložile zahtevo po integralni obnovitvi nagrade za leto 1935, a kljub vsem korakom, ki jih je pod-vzela naša federacija smo že preko prve polovice decembra, ne da bi dosegli omenjeno obnovitev. Z napetostjo pričakujemo dopolnitve nagrade že za leto 1934, in enako nagrado tudi za leto 1935., jer bi bili sicer, če se to ne zgodi, prisiljeni ustaviti promet«.
Boljšega in kompetentnejšega komentarja in obenem demantija k fašističnim vestem o povečanju prometa v tržaški luki ki so o njem pred dnevi tako na široko pisali tržaški in tudi drugi italijanski listi, bi pac nihče drugi ne mogel dati, kakor je to storil odlični predstavnik italijanske trgovske mornarice Anton Cosulich.
MADŽARSKA ZASTAVA OPET ĆE VIJORITI U RIJEČKOJ LUCI
DA LI ĆE TO SPASITI RIJEKU OD PROPASTI ?
Talijansko-madžarska konvencija o tranzitnoj trgovini
preko Rijeke
Rijeka, 20 januaara.
Objavljen je tekst talijansko-ma-džarske konvencije o regulisanju madžarske tranzitne trgovine preko Rijeke. Ovu konvenciju talijanska vlada je već ratifikovala, pa čim bude izvršena izmjena ratifikacionih instrumenata konvencija će biti stavljena na snagu.
U stvari ova konvencija zamjenjuje onu koju su Italija i Madžarska bile zaključile 25 jula 1927 godine, u cilju da se madžarski izvoz i uvoz skrenu preko Rijeke, ali ovaj cilj nije bio postignut, pa konvencija nije mogla da bude primijenjena, pošto je madžarskoj trgovini bio povoljniji put Dunavom do Crnoga mora. Sada su, medjutim, ovom konvencijom učinjene Madžarskoj još neke olakšice, koje bi njen trgovinski saobraćaj imale da privuku na Rijeku.
Madžarskoj su date olakšice u pogledu ležarine kao i drugih taksa pri smještanju trgovinske robe u javnim
skladištima na Rijeci. Madžarska vlada može da se služi riječkim pristaništem i pri registraciji brodova, koje bude nabavila, i koji će moći da plove pod madžarskom zastavom. Madžarskoj će se staviti na raspoloženje jedan magacin ili izvjesni dijelovi magacina u riječkom pristaništu, kako potrebe budu iziskivale. u vezi s tim, ustanovit će se jedan madžarski carinski otsjek, kojim će upravljati madžarski carinski činovnici.
Osim toga obrezovat će se stalna ta-lijansko-madžarska komisija sa sjedištem na_ Rijeci, koja će imati zadatak da proučava i ođređjuje mjere za olakšanje trgovinskog saobraćaja izmedju Italije i Madžarske.
Ova konvencija zaključena je na dvije godine. Ako dotle ne bude otkazana, automatski će se produžavati svake godine.
MADŽARSKA V TRŽAŠKEM RADIJU
Trst, 22 januarja 1935. — (Agis). — S ponedeljkom 21 t. m. je začel tržaški radij o oddajati tudi v madžarščini. Oddajal bo vsak dan četvrt ure razne vesti, ki direktno zadevajo Italijo in Madžarsko. Na Madžarskem je bila ta vest sprejeta z velikim veseljem in ne morejo nikakor prehvaliti te uvedbo. V tržaškem radiju bo mogoče poslušati vse evropske jezike, našim lju
ŠTVA »ISTRA, TRST, GORICA« U SU BOTICI
Prosvjetno i potporno društvo »Istrs Trst, Gorica« u Subotici održat će u ne djelju 3 februara o. g. svoju redoviti glavnu skupštinu u 2 i pol sata po pod »oc cvtvjy&is.c	nanuli iju- ne u Građjanskoj školi (Wilsonova u
dem pa na vsemogoče načine prepreču-J 38) na koju se pozivaju svi članovi-
jejo, da bi poslušali oddaje ljubljansk ali pa zagrebške radio postaje.___
POZIV NA GLAVNU SKUPŠTINU DRU
Fašističke političke parobrodarske pruge
OGROMNI DEFICIT DRUŠTVA »SAN MARCO«
ZAŠTO TALIJANI JOŠ DRŽE TE NERENTABILNE PRUGE
Šibenik, 18 januara. Vrlo su interesantni podatci ovdašnje lučke kapetanije iz kojih se vidi koliko je putnika doputovalo i odputovalo jugoslavenskim i talijanskim parobrodima iz inozemstva u tuzemstvo i obratno. Statistika najbolje govori u prilog davnoj tvrdnji da Talijani ne iz neke materijalne koristi održavaju pruge s našim lukama nego upravo iz političkih motiva ne žaleči velike deficite, koji uslijed takve politike nastaju. Društvo »San Marco« u Veneciji održaje prugu s našim lukama i tuda saobraćaju dva i tri puta tjedno ogromni parobrodi tipa »Morosini«. Vrlo su rijetki slučajevi da na ovim parobrodima, čije uzdržavanje zahtjeva ogromne troškove, osim brodske posade imade naših putnika. Ni roba se ne prevozi ovim parobrodima. Oni su čisto na teret svog društva, da i ne govorimo o pokriću troškova. U tuzemnom prometu sa jugoslavenskim parobrodima doputovalo je u Šibenik 96.166 putnika raznih narodnosti, a odputovalo od prilike isto toliko. Jugoslavenski su parobrodi imali 100 postotni udio u prevozu. U inozemnom prometu naši su brodovi vozili 444 putnika, a talijanski parobrodi skupa u tuzemnom i inozemnom prometu svega 745. Ovo je statistika onih putnika, koji su se u Šibeniku iskrcali, dok oni koji su bili na prolasku s jugoslavenskim parobrodima i zadržali se u gradu oko dva sata iznosi oko 200.000.
Kako su Francuska i Engleska „likvidirale" Talijansko-Abesinski sukob
Pitanje taiiiansko-abesinskog sukoba ri-leseno le onako kako se niie očekivalo. Prva tužba zbosr talijanskog napadaja na abesinsko pozicije kod Ual-uala i dvije kasnije tužbe zbog opetovanih talijanskih napadaja na teritoriju, koji je nesumnjivo abesinski, bjle su takve naravi, da se še s pravom očekivalo, da će Društvo naroda to pitan ie raspravljati na posljednjem za-sieđamu. _ Ali abesinske tužbe nisu došle ured savjet. Abesiniia i Italija su upućene, da se mediusobno sporazume i da same riieše taj spor. Francuska j Engleska djelovale su na Abesiniiu. da odustane od in-zistirania u Ženevi. Njihovom je intervencijom došlo do takvog ishoda, jer bi u diskusiji, koia bi bila nastala njihova situacija bila vrlo mučna. A Abesiniia ie uvidjela. da ie u takvim prilikama niezina poziciia nemoguća i pokorila se.
Pariški »Temos« ie na uvodnom mjestu pisao o ženevskim rezultatima, pa io media ostalim rekao i ovo:
»Napori, koie su činili g. LavaJ i g. Eden. da bi se ublažila 'strina u talijan-sko-abesiiiskom sporu, potpuno su uspjeli. Trebalo ie. u stvari, da se spriječi javna debata o tom sukobu pred savjetom, jer bi to bilo stavilo Društvo naroda, redovito izabrano od abesinske vlade, u delikatnu poziciju, koia bi mogla da izazove pitanja sposobna da naruše internacionalnu atmosferu tako sretno raziašnienu francusko-taliianskim sporazumom. Sastanci, koje ie g. Lavai imao s barunom Aloisjjem na Jedno) strani i pretstavnikem Abesinije u Zenevj na drugoj strani, imali su rezultat orioremu jednog načelnog sporazuma. Normalno ie. da su se Francuska i Engleska, potpisnice zaledno s Italijom ugovora o nezavisnosti Abesiniie od 1906, zauzele za oriiatelisko riJešenie diferencija, jer bi bilo moglo imati ozbiljne neugodne posljedice, kad bi se to pitanje bilo tretiralo javno pred Savjetom Društva naroda. Tim više kad se radi o dogodjajima na teritoriju, koii niie bio razgraničen i kad odgovornosti ni jedne ni druge strane nisu jasno ustanovljene.«
ženski" fašiji
ĆE »ODGAJATI« SELJAČKE ŽENE U ISTRI
Trst, januara. — U svima »Fasci Femminili« organizirat će se sekcija »Massaie rurali« (seljačke domaćice). Tim sekcijama je fašistička stranka stavila u dužnost da odgajaju seljačke žene. Ženski fašiji će održati po selima tečajeve o uzgoju djece, o hranjenju itd. i na taj način misle da će podignuti selo.
Po toj uredbi će gradianke-čianice fašija odgajati naše seljačke žene. Medjutim glavna akcija tih »fašističkih žena« bit će fašistička propaganda. Tako neka Lina Galli piše u »Corriere istriano« da je dužnost fašističkih žena »da u seljakinjama probude interes za novu duhovnu aktivnost na koju ih zove stranka«.
Tako misle Line Galline podignuti istarsko selo.	___# __
UMRLA »ŽENA I MAJKA JUNAKA«
Pazin, januara. — u Pazinu je umrla Ana Ujčić, (Uicich), žena nekadanjeg tajnika Talijanske liberalne stranke u Istri i majka dvojice poginulih fašista. Sprovod je bio velik, a prefekta je zamjenjivao načelnik pazinski, Jedna istarska novina pišući o pok. Uj-čićki kaže:
»S n.jome^ nestaje istarske žene, koja je daleko vise nego Ijedna druga, bila označena krstom žrtve na oltaru Domovine«.
BROJI
ca,ii'i '■	...1	■ "'	'ss
FAŠISTI DEMONSTRIRAJO PROTI FAŠIZMU
Protifašistične demonstracije — fašistov v Zagradu
Gorica, 18. januarja 1935. (Agis). — Do pomembnih demonstracij, ki so,Jih priredili in se jih tudi udeležili fašisti sami proti režimu, je prišlo pred dvema tednoma v Gradišču in Zagradu. Zaradi neznanega vzroka so zaprli neko tovarno in je pri tem prišlo večje število delavcev ob zaslužek. Zaradi tega je prišlo do velikih demonstracij, katerih so se udeležili, kar je zelo zanimivo, pred vsem člani fašističnih mladinskih organizacij, avanguardisti, itd. Ker so se fašistični predstojniki bali kaznovati svoje člane, so zato demonstrante poklicali v fašjo, kjer jim je tajnik ukazal, da morajo vrniti uniforme. Poleg tega so se trudili, da bi kolikor mogoče prikrili vso zadevo pred javnostjo.
FAUSTOVSKI MLEKARSKI TEČAJ V TOLMINU
Tolmin, 20 januarja 1935.	—
(Agis). — Pred kratkim so otvorili v Tolminu tečaj za okoliške mlekarje. Otvoritvi so prisostvovali zastopniki vseh oblasti; slavnostnim otvoritvenim govorom sta sledili dve strokovni predavanji v italijanščini. Kot zgleda, polagajo danes fašistične oblasti na _to gospodarsko panogo, ki je bila svojčas pri nas zelo razvita in podlaga tolminskega gospodarstva veliko pažnjo. Vendar pa s tem ne bodo več mnogo pomagali, saj je moral kmet skoro polovico svoje živine prodati, da krije davke in je v vedni nevarnosti, da bo tudi zadnjo glavo moral žrtvovati v ta namen. Imeli smo številne mlekarske zadruge, ki so jih vodili sami naši ljudje, pa so nam jih s svojimi metodami popolnoma uničili. S tečaji in z besedami danes ne bodo opravili ničesar več.
TALIJANSKI LINGVISTIČKI ATLAS
Matteo Bartoli, profesor sveučilišta u Torinu, rodom iz Labina, izdaje »L’ Atlante linguistico italiano«. Taj rad subvencionira Ministarstvo prosvjete, društvo »Tre Venezie« i drugi. Bartoli je poznati predratni iredentista, a i danas se aktivno bavi »iredentističkom« propagandom za Dalmaciju, pa će sigurno i to njegovo posljednje djelo, iako je strogo naučno, nositi tragove Bartolijeve iredentističke ideologije.
PRESIJA NA RODITELJE DA! UPIŠU NOVORODJENČAD U STRANKU
Trst, januara. — Pokrajinski komitet »Opera^ Balilla« pozivlje u zadnje vrijeme preko štampe i posebnim pozivima roditelje male djece da upišu u fašističku organizaciju i tek novorodjenu djecu. To novoro-djenčad postaje, kada dobije iskaznicu »prebalilla« i »prepiccole italiane*. Ti »pre-balille« nemaju dužnost da vrše nikakove vježbe ni ne sudjeluju u paradama ni javnim nastupima. Jedina dužnost njihovih roditelja je da plate iskaznicu i članarinu i da povijaju i doje te mlade fašiste.
ZARADI ŠESTNAJSTIH INOZEMSKIH CIGARET
Pred okrajnim sodiščem v Trstu je bil oproščen zaradi pomanjkanja dokazov neki Luigi Allegretti, katerega so prijeli finančni stražniki, ko si je hotel prižgati cigareto. Presenečen nad »kon-travencionom«, ki so mu ga napovedali stražniki, je povedal, da je cigarete katere so cariniki videli, kupil na nekem parniku. Toda to ni nič pomagalo in stražniki so mu zaplenili vseh 16 cigaret, ki jih je še imel ter je moral tako cediti sline še za tisto cigareto, ki mu je bila vzeta iz ust. Sodišče ni smatralo Potrebno da bi reveža zaradi 16 inozemskih cigaret obsodilo na »ričet« in ga je zato oprostilo. — (Agis).
ITALIJA SE BOJI NJEMAČKIH ASPIRACIJA NA JUŽNI TIROI
Poslije saarskog plebiscita »Giornale d’Italia« napisao je u jednom uvodniku, da će sada Njemačka navaljivati na Južni Tirol, pa upozorava na tu opasnost. Rimski list citira neke njemačke listove. koji već pišu o oslobađjanju Tirola .. *
Rimski list »Popolo d’Italia« oborio se ovih dana veoma žestoko na njemačkog pjesnika Friedricha Georga Junge-ra. Taj je naime izdao zbirku pjesama u kojoj Rimu prijeti smrću i propašću.
»Jao tebi Rime, pjeva Junger, doći će dan kada ćeš biti pokopan u svojem prahu. Teutonski orao pljuvat će na te-
be vatru. Tvoje stare palače gorjet će u noći kao baklje. Vatikan i Kvirinal srušit će se. Njihovi stupovi i lukovi, znakovi antiknog triumfa, strovalit će se pod zadimljenim ruševinama«.
Rimski list izmedju ostaloga kaže: Prije nego što teutonski orao donese vatru nad Rim, još će mnogo vode proteći ispod mostova Spreve... U svakom slučaju prije nego sto teutonski orao dodje u Rim, u Rim novih liktorskih svežnjeva, on te si temeljito podrezati krila... Te pjesnike treba ipak uzeti ozbiljno, jer oni dokazuju kakova pometnja vlada dušom njihovi naroda...
[ Hitlerovci optužuju Italiju zbog marsejskog atentata
»Novosti« su donijele prevod iednoe letaka, što su ga hitlerovci raširili po čitavoj Austriji. U njemu je rečeno tnedju ostalim i ovo:
»Mi smo već označili, čili je to interes, da se terorističke mjere provode. Ipak nikada ne bi došlo do tih dogadjaja, da se nije pri talijanskom poslanstvu u Beču nalazio dr. Eugenio Morreale kao ataše za štampu. On je postao faktični despot Austrije. Pomoću novčane subvencije, koju je davao Heimwebru, preko kneza Starhember-ga, njemu odanog, želio je u Srednjoj Evropi da uspostavi stare granice rimskog imperija.
UKINUT NJEMAČKI PRIVATNI TEČAJ U JUŽNOM TIROLU
O nrivatnim tečajevima njemačkog jezika u Južnom Tirolu, bilo ie već govora. Te ie tečajeve talijanska vlada dozvolila u maiu nrošle godine. Uvjeti pod kojima se dozvoljava otvaranje tečajeva takvi su da ie teško doći do dozvole. Medju ostalim traži se na or. od učitelja, osim nedagoške soreme ioš i potpuno vladanje talijanskim jezikom, kao i to da ie politički pouzdana osoba. Pored svega toga. poduešeno je
više molba, od koiih ie dosad povoljno riješeno 15. Poduka njemačkog Jezika mora se vršiti u tim privatnim tečajevima na talijanskom jeziku, što pokazuje slučaj neke gosoodjice. imenom Fink. iz Božena, kojoj ie oduzeta dozvola da drži tečaj. Ona naime niie hticla da podučava u talijanskom ieziku. pa su joj vlasti zabranile tečai. koii su ioi malo prije bili dozvolili.
ITALIJANSKI KARABINJERI V JUŽNEM TIROLU SE MORAJO' ODSLEJ NAUČITI NEMŠKO
Nemški list »Miinchener Neueste Nachrichten« poročajo iz Innsbrucka, da je italijansko notranje ministrstvo razposlalo na vse žandarmerijske postave v nekdanjem južnem Tirolu obširen dopis, v katerem nalaga orožnikom (Carabinieri), da naj se nemudoma priučijo nemškemu jeziku, da bodo mogli s prebivalstvom, ki govori nemčino, kot materini jezik, občevati. Razpis zahteva, da se mora to zgoditi v najkrajšem času in bo zahteval od orožniških pred-
stojnikov točna poročila o izvedbi tega predpisa kakor tudi podrobnostno poročilo o znanju nemščine orožniškega osebja.
Sicer je treba še počakati, da bomo videli, kako bodo to naredbo osrednje vlade na licu mesta dejansko izvedli, vendar pa je že dejstvo, da je bila naredba izdana, dokaz, da dozdaj ni bilo mogoče uvesti italijanščine kod občevalni jezik v nemškem južnem Tirolu.
POTALIJANČIVANJE NJ EMAČKIH PREjZIMENA U JUŽNOM TIROLU
Italijanizacija prezimena, djelo toliko nepravedno. toliko i nekulturno, vrši se i u Južnom Tirolu. Medjutim, kako izgleda, ne provodi se ioš generalno i obvezatno, nego — za sada — pojedinačno, više kao slučajno. ali opet uz presiiu općinskih vlasti osobito na obitelji, koie uživaju ili traže kakvu potporu. Po tome se najjasnije može vidieti. kako akcija za promjenu njemačkih prezimena slabo napreduje te nailazi kod stanovništva na otpor, koji je. uostalom, i razumljiv i opravdan.
Potaliiančevaniem njemačkih prezimena upravljaju najviše pokrajinske vlasti. Tako ie. nedavno, prefekt u Bozenu dao povjerljive upute općinskim načelnicima, kako da diehiin na stanovništvo. A kako pak oni postupaju, evo iedan primjer:
U selu Tirol živi neka Elise Larch. majka dvoje diece. koia dobiva potporu u iz-
nosu od 40 lira. Kad ie na staru godinu došla u općinski ured da traži potporu, koiu su ioi inače oriie uvijek na vrijeme slali kući. rekao ioi ie podesta Canziani, da će dalie dobivati potporu samo u slu-čaiu. ako promijeni prezime Larch u Larice. Štoviše, tada će ioi iznos ioš i povisiti. a u protivnom pak slučaju izgubit će i onih 40 lira. To isto zahtjevao je podesta i od drugih.
Prema talijanskim prikazima potalijanči-vanjps prezimena navodno dobro napreduje i liudi »spontano« traže, da im se promijeni prezirne. Vjerojatnije ie ipak ono što niše o tome »Der Sudtiroler«. da se Nijemci južnog Tirola protive italijanizaciji i tek tu i tamo. i to oni koii su ovisni, u malenom broju, po nar u mjestu, mijenjaju svoia njemačka prezimena.
" '	ii- ■	i*v
ETAPE ITALIJANSKEGA IMPERIJALIZMA
Uvedba italijanščine na srednje šole v Avstriji
Na Dunaju se nahaja že delj časačino, ki naj bi popolnoma izpadla, to-
senator Salata, ki ima nalog od italijanske vlade, da se z Avstrijo pogaja za »kulturno pogodbo« med Italijo in Avstrijo.
Kot prvi uspeh te pogodbe je treba omeniti ustanovitev posebnega italijanskega kulturnega zavoda na Dunaju. Kulturni institut bo tudi tehnično središče za vso italijansko propagando v Avstriji. Tudi politična propaganda se bo vedno lahko uspešno in prijetno skrila pod streho kulturnega instituta.
Druga pridobitev v italijanskem smislu bo uvedba italijanščine na srednjih šolah Senator Salata se je trudil, da bi italijanščina sploh nadomestila kakšen drugi, dozdaj vpeljani moderni jezik, z drugimi besedami francoš-
da zdi se, da tako dalekosežna zahteva Italije vendar le ne bo prodrla. Toda dosegel je že toliko, da bodo imeli sred-njošolci odslej možnost, da sami prostovoljno izberejo, če se bodo učili italijanščine ali francoščine; in takoj ob vpisu v prvi razred srednje šole, tako da bo vsaka sprememba pozneje zvezana s težavami.
Ravno tako bo italijanščina vpeljana kot obvezen predmet tudi v avstrijske trgovske šole in pri diplomskih ispi-tih bo znanje italijanščine potrebno. — Senator Salata bi rad dosegel, da bi bilo znanje italijanščine tudi obvezno za gotova mesta v državni trgovinski službi ter predvsem za vstop v diplomatsko službo.
Taj čovjek ie pronašao austrijsku nezavisnost. koja se u tome sastoji, đa neograničeno vlada. On je austrijsku nezavisnost podigao na princip fašističke politike i time osigurao rimskoj politici prolaznu vlast u Alpama. On je, ukratko rečeno, zao duh njemačkog naroda u Austriji. AH on je svojom imperijalističkom politikom prouzrokovao neizmjeran bol iugoslovenskom narodu. Smrt iugoslovenskog kralja, kao i smrt francuskog ministra inostranih poslova Bar-tboua nosi on na svojoj savjesti. Po zaključenju jednog ugovora hrvatskih emigranata s Italijom, koji je težio da podupre talijanske ciljeve (raskomadanje Jugoslavije i aneksiju Dalmacije), preuzeo ie Morreale da ih savjetom I djelom potpomaže. Kao i sa Heimwehrima, služio se on u tome i poznatom bankarskom kućom Topolanatski. On je u najmanju ruku znao za sva teroristička djela protiv Jugoslavije, i u njegovom je prisustvu u Beču stvoren plan da se ugrozi promet stranaca u vlakovima. On je tada taj plan odobrio i potpomagao. On ie tako-djer stalan član redakcijskih razgovora u emigrantskim krugovima u Beču. čijeje on lažne vijesti o Jugoslaviji, kao ataše za štampu, dalje razašiljao.
Dok je Perčec u Beču organizovao borbu protiv Jugoslavije, Pavelič je radio u Italiji. Njegov glavni štab je bio u Pesarti, nedaleko od dalmatinske obale. Filijale ie držao u Trstu, na Rijeci i u Zadru, odakle su njegovi agenti snabdjevali teroriste oružjem i eksplozivnim materijalom. Sve se to dešavalo sa znanjem i finansijskom potporom talijanskih vlasti. Pored redovne vježbe terorista u rukovanju bombama stvorena je takodje uniformirana vojska ustaša. To su poznati ustaše o kojima se toliko govori poslije marseilleskog zločina. Oni su imali svoj tabor u Borgotaru kod Brescije. dok su manji bili rastureni po cijeloj sjevernoj Italiji. Tu je terori_stačka vojska Paveliča za svoje ciljeve obučavana i to od bivših austro-ugarskih oficira.
Iz kadra tih ustaša je i terorista Oreb, kome ie Pavelič — obećavši mu 500.000 dinara dao nalog u Pijacenzi decembra 1933 godine, da ubije Kralja Aleksandra. Na talijanskom teritoriju primio je on dvije bombe, dva revolvera i 80 naboja. Taj atentator je prešao preko Austrije i u Klagen-furtu je trebao da čeka na bliže naredbe. Tada je Krali izbjegao atentatu, ali je istom krugu uspjelo da ono što ie propušteno u Marseilleu nadoknadi, i dalja će istraga pokazati da je taj zločin izvršen sa znanjem talijanskih krugova«.
IZ FAŠISTIČKE ŠKOLE. ;.
U nekom mjestu Južnog Tirola dogodio se u školi ovaj slučaj. Učitelj je kod neke djevojčice opazio njemačku knjigu, te je zatražio da mu kaže odakle joj knjiga. Mediutim ie djevojčica na sva pitanja šutjela, a rekla je da joj je knjigu dala neka njemačka učiteljica tekar onda, kad ju ie učiteli doveo pred sliku Majke Božje. Pred licem Bogorodice uplašena djevojčica nije više taiila. nego ie rekla istinu. 1 učiteljica a i roditelji di evo i cice imali su kasnije neprilike pred vlastima radi njemačke knjige. A slučaj da se dijete sili na priznanje pred likom Majke Božie spada, svakako, samo u fašističku školu.
KOMEDIJA V DRUŽINI:
FAŠISTI MED SEBOJ
Iržaški humoristični list je objavi! karikaturo profesorja glasbe, ki se bori za italijansko muziko v Trstu — »Nacionalni Trst« pa se zgraža... nad obema.
Dogodbica je poučna in zanimiva in vredna, da jo objavimo.
I ržačan ie svet zase. Ponaša se s svojo tradicijo in svojim lokalnim patriotizmom in se ne da kar tako ugnati, tudi od fašizma ne. Tudi »odrešenje« ga n; prav ni5 spremenilo in kadar le more pokaže še zmerom rad svojo pravo barvo. Tržačan ic slej ko prej Tržačan _ »triještin« -in zanj so Italijani iz Italije samo »taljani«, kakor jim pravi tudi v svojem dialektu.
Eden takih »taljanov« v Trstu je tudi gospod Federico Bugamelli, direktor tržaškega Konservatorija. Doma je iz Bolo-nje, a ie že 15 let v Trstu. Vendar vidi v njemu vsak Tržačan še zmerom »taljana« in bi ubogemu profesorju najbrž tudi sto let bivanja v Trstu ne pomagalo, da_bi ga šteli med izbrane čistokrvne »triještine«. Taka je pač s tržaškim lokalnim patriotizmom in gorje mu, kdor tega ne upošteva.
Pa je imel gospod Bugamelli, ki je sicer odličen muzikus in sploh učena glava, nesrečno roko in ie šel — v Rim potožit nesrečne prilike, ki vladajo v Trstu na glasbenem polji», da bi tako lažje Izprosil
vsaj nekaj podpore. Gospod Bugamelli je namreč tajnik tržaškega sindikata glasbenikov in ie v tej svoji funkciji smatral za svojo dolžnost, da na najvišjemu mestu —na zborovanju Nacionalnega sveta sindikata glasbenikov, ki se je vršilo v Rimu 15 decembra 1934 — očrni Trst v nacionalnem pogledu.Da bi iztisnil čim večjo podporo za tržaške glasbenike, si je mož v sveti vnemi gotovo marsikaj izmislil. Tarnal je, da je Trst na meji in preveč podvržen »z a h r b t n im in nevarnim vplivom od zunaj« Judi v glasbenem pogledu. Trst da ni še čisto italijanski in da za »italijanske viže« še nima pravega smisla. Rim naj to upošteva in naj »čistokrvnim italijanskim umetnikom v Trstu« priskoči na pomoč, če hoče, da bo tudi Trst imel — italijanski glasbeni okus. In sploh se je mož v dobri veri zelo potrudil...
Revež, da bi tega nikdar ne bil storil! Komaj so »čistokrvni triještini« zvedeli za to blatenje »patriotičnega« Trsta v Rimu, že so napihnili vsa svoja trobila in »užaljenosti« ni bilo ne konca ne kraja. Izposodili so si za to priliko tržaški humoristični list »Marameo«, ki je izhajal še pod ran.fko Avstrijo in je glasnik tržaške »tradicije«, pa so v njem udarili po »taljanu«, ki si upa nacionalno blatiti Trst. ki da je vendar svoj patriotizem znal pokazati žc tedaj, ko gosp. Bugamellija še ni bilo v Trstu, in je Trst — vse ob pravem času in na pravem mestu — zastavo nacionalnega navdušenja sploh vedno visoko dvigal...
A glej ga spaka! Da bi zdaj »Marameo« tega nikdar ne bil storil! Globoko užaljej na v svojem »patriotizmu« se je namreč dvignila proti tržaškemu humorističnemu listu — Zveza tržaških profesionalistov in umetnikov, ki se v tržaškem »Piccolu« z dne 12 tm. zgraža nad takim »zahrbtnim klevetanjem« tako odličnega nacionalnega delavca kakor je g. Bugamelli, katerega da sta vodila v Rim samo »čistokrvni patriotizem« in zaskrbljenost nad »nacionalno usodo Trsta in njegove pokrajine, ki je obmejna pokrajina in zato bolj izpostavljena zahrbtni infiltraciji tujih — ali vsaj ne latinskih teženj.«
A to še ni vse. Čistokrvni židovski »Piccolo» tega »zlobnega podtikanja nekaterih zapoznelcev« tudi ni mogel prebaviti in je še istega dne — pod karakterističnim naslovom »Neubranost« — avtoritativno posegel v spor in... ubrano zalučal gospodom okrog »Maramea« in vsem »čistokrvnim triještinom« te-le zbrane cvetke svoje bujne žurnalistične, nacional-no-patriotično-fašistične terminologije v obraz: »Smešno in zlobno jè posluževati se stare zvijače in podtakniti plemenitemu človeku, ki dela v dobri veri, da je slabo govoril o Trstu. Čas je, da pribijepio, da je staro zastrupljeno vprašanje »triješti-nov« in »netriještinov« že zdavna zaključeno. fn če bi še ne bilo končano, potem moramo odločno izjaviti, da ga bomo končali ini, pa naj bo to prav ali ne nekaterim zapoznelcem.
Trst je danes v ItalijiU) in je njegov položaj enak drugim velikim mestom: če že aspirira na kak privilegij, potem more to biti samo v tem, da seže enkrat vzdigne iz svoje lokalne revščine! !) in gleda rajši na svojo impe rialistično funkcijo(!)
Nismo si te besede izmislili mi; izgovoril jo je Nekdo, ki je visoko nad nami in ki ga lahko naklonjeno poslušajo tudi oni za-poznelci, o katerih smo govorili zgoraj.«
In še to je »Piccolo« povedal »čistokrvnim Tržačanom« v tolažbo: Če je med nami kdo iz Bolonje, ki zavzema visoko mesto, ne smete vendar pozabiti, da je prvak bolonjskih glasbenikov — Tržačan Cesare Nordio, 100-postotni »triještin«, ki ga v Bolonji vse ceni in spoštuje. »Morda to kakšenmu človečetu, ki se je v mladosti preveč razvnelo, a ga na cilju (»Piccolo« misli 1. 1918 ob »odrešenju«) ni bilo, ne bo prav, toda mi mu ne moremo pomagati: taka je resnica ki je nekaj povsem naravnega. Mi spoštujemo tržaško preteklost, toda, za boga, če smo radi ljubega mirno pripravljeni se kar trikrat pokloniti s klobukom v roki, slavnim tradicijam itd., resnici na ljubo moramo tudi to pribiti, da je bil Trst pred vojno pravo Agrimantsko polje: dva glasbena konservatorija sta si stala nasproti kakor tista dva znamenita leva, od katerih sta po boju ostala samo še — repa.«
Uvala Bogu. ker smo že pri — repu, končamo tudi mi, saj dogodbica res ne potrebuje nikakega komentarja.,. Dr. B. S,
		^ .. ’ 2* i?.-.'	'.V? r	
STRANA 6.		»ISTRA«		BROJ i.
»Tanak kako kolac i crlen kako roža Je bija Joža Roža«,
veli u nekim svojim stihovima Mate Balota. A ja sam Josipa Rožu veoma dobro znao, jer smo davno, u papinskoj hrvatskoj gimnaziji, skupa radili. I bijaše baš onakav: dug, suh i uspravan, a lica — osobito pak nosa — gotovo uvijek crvena. Pošten i bistar čovjek. S prašinom sa ceste svoga rodnog sela na cipelama, s latinskom gramatikom pod pazuhom, s usklikom amice ! u ustima i s posmjehom u očima pod krupnim profesorskim naočarima. Da, čvoru-gast seljački kolac, ali sa cvijetom na vrhu. U tome se liku prvi put pokaza, takav i nestade ispred mojih očiju. I minuše mnoge godine zaboravi, A sada, eto, najedanput, u tim čakavskim stihovima...
Sitnica je to koja za druge malo znači; ja i po njoj vidim koliko je ne samo jednostavno izraženih no i točno opaženih detalja u mnogim stihovima Balotinim. Iznenadi me gornjim riječima kao što me i dirnu dvostihom bačenim kao uzdah preko kobne medje: »Pozdravi mi sve kantune i kamenje
od gromače
I zazibaj svaku zipku di kakovo dite
plače«.
Vladimir Nazor
(»Književni Horizont« br. 1, 1934).
DRUGA KNJIGA~»iŽABRANIH SPISA« IVA ŠORLIJA
U Ljubljani je izišla u nakladi tiskare Merkur druga knjiga »Izabranih spisa« od našega noveliste Iva Šorlija. Imaju izići još četiri knjige u redakciji samoga pisca.
VLADIMIR BARTOL U SRPSKOM KNJIŽEVNOM GLASNIKU
Tone Potokar je preveo i objavio u Srpskom »Književnom Glasniku« od 16 o. m. »Kantatu o zagonetnom uzlju« od našega pisca Vladimira Bartola. Ujedno je u toj reviji izišao i kraći referat o Bartolu kao piscu.
JEDNODUŠNO PRIZNANJE VRIJEDNOSTI NAŠE
RUBLI KACIJE
Zagrebački dnevnik »Obzor« od 21 decembra posvetio je čitav svoj feljton na jednoj stranici prikazu našeg »Jadranskog kalendara«. Taj prikaz počinje ovako:
»Medju kalendarima koji su se pojavili na knjižarskom tržištu za iduću godinu, posebno mjesto zauzima »Jadranski kalendar«. Konzorcij Istrana, koji izdaje emigrantski tjednik »Istra«, izdao je i ovaj kalendar, za koji valja naglasiti, da nije namijenjen samo Istranima — njima doduše u prvom redu, jer će im donekle zamijeniti popularnu knjigu koju se nekada moglo izdavati i u Istri —
NEGO JE U CIJELOSTI TAKAV, DA S PRAVOM PRETENDIRA NA INTERES I MNOGO ŠIREG KRUGA NEGO ŠTO SU RAŠTRKANI OGRANCI ISTRANA U JUGOSLAVIJI.
Ubrojivši medju njih, kako se u posljednje vrijeme ponekad uobičajilo radi jednostavnosti, uz Hrvate, takodjer i S lovence iz Trsta, Goričke i dijela bivše Kranjske, danas pod Italijom. Urednik kalendara Tone Peruško okupio je na suradnju velik broj imena, najviše dakako istarskih. Po tome, a još više po cjelokupnom svom sadržaju kalendar je prava istarska publikacija u kojoj su obradjena najraznolikija pitanja u vezi sa prilikama pogotovo najnovijim ovog našeg kraja.
BILO POSREDNO ILI NEPOSREDNO — U SVAKOM SE PRILOGU ODRAZU JE ISTARSKA STVARNOST:
u stručnim prikazima, u kulturnim člancima, povjesnim i političkim razmatranjima jednako kao i u beletrističkim prilozima: pjesmi i noveli. Na taj je način kalendar, opsežan (na preko 200 stranica) i raznolik sadržajem svojih priloga (kojih imade preko 70) u stvari ipak jedinstvena i cjelovita publikacija. Vanjska je oprema kalendara takodjer na visini; gotovo je svaki prilog ilustriran crtežima, portretima ili karikaturama u skladu sa sadržajem (ilustracije kao i naslovna strana potječu od slikara I. Režeka) — pa to daje kalendaru obilježje neke, gotovo bi rekli, kićenosti«.
Iza toga citira pisac čitav sadržaj i o svakom napisu kaže po nešto, osvrćući se s naročitim interesom na nekoje, koji su od općeg interesa. Čitav je prikaz napisan trijezno i objektivno i ta je kritika stvarna i pozitivna u svemu.
*
Beogradska revija »Narodna Odbrana« piše medju ostalim:
»Jadranski kalendar« tako se zove kalendar jugoslovenskih emigranata Julske Krajine. Kalendarski deo ima svega šest strana, a ostalo — 200 strana veće osmine — daje jedan almanah od jače književne vrednosti. Tu ima 67 raznolikih sastavaka: pesama i patriotskih reminiscencija, priča, crtica, članaka etnografskih, istorijskih, ekonomskih i književno-istoriskih. Sav taj bogati materijal odnosi se najviše na prošli i sadašnji život jugoslovenskog naroda u Jul-skoj Krajini. Citira zatim nekoje važnije članke, pa zaključuje:
OVO JE, PO SVEMU, DOBRO SREĐEN ALMANAH KOJI OSVAJA DOBRIM IZBOROM MATERIJALA I IDEJAMA KOJE KROZ NJEGA PRO-
VE JAVA JU.
Toplo preporučujemo ovu knjigu svakome ko želi da dublje zagleda u naš narodni život«.
NEMŠKA VOJNA KNJIGA O KRASU IN BITKAH OB SOCI
Za Božič je izšla v založbi A. Pusteta Salzburg—Leipzig knjiga Komela Abela »Karst. Ein Buch von Isonzo«. Pisec, bivši avstro-ogrski častnik — opisuje v širokem okviru kraške pokrajine vojne dogodke na tem ozemlju in pripovedno, a s tendenčnim poudarkom prikazuje razmere v nekdanji cesarski vojski.
NOVA DRAMA RUDOLFA GOLOUHA U MARIBORSKOM TEATRU
Mariborsko gledališče je prikazalo novu dramu našega poznatog književnika i podnačelnika Maribora Rudolfa Golouha pod naslovom »Od zore do mraka«.
DRAMSKA PRIREDITEV LJUBLJANSKE »SOČE«
Društvo »Soča« Ljubljana bo imelo prvo svojo dramatsko prireditev na Svečnico v dvorani Delavske zbornice, Miklošičeva cesta. Igrala se bo znana in zelo duhovita veseloigra ameriškega pisatelja Connersa v 3 dejanjih »Roksi«, ki jo je prevedel član drame Ivan Cesar. Ta ljubka veseloigra je imela že na poklicnih odrih zelo lepe uspehe in tudi nekateri amaterski odri so jo igrali po večkrat pri razprodanih dvoranah. Iz prijaznosti sodelujejo člani Trnovskega odra, ki so brez dvoma poleg šentja-kobčanov med najbolj agilnimi diletanti v Ljubljani. Sočani so prepričani, da bo tudi to pot predstava na višku in že danes opozarjajo člane in prijatelje na to pomembno prireditev.
NAŠI KOMPONISTI
Izišao je novi broj (god. X br. 6) muzičke revije »Zbori«, koju uredjuje naš Zorko Prelovec. Od Prelovca je štampana kompozicija »Slovo pod okencem« za muški zbor, a od istarskog kompozitora J. M. Bmobiča »Jadna dra-
♦
»Ljudska Pravica«, Dol. Lendava, št. 7; 28 decembra piše:
»Prejeli smo v oceno: »Jadranski koledar« za leto 1935. Urednik Tone Peruško. Vsebuje okoli 50 prispevkov v srbohrvaščini in 30 v slovenščini. Zadnjih pač sorazmerno premalo. Prinaša članke, pesmi, leposlovne prispevke ter razprave i. t. d. najrazličnejših slovenskih in hrvaških emigrantov in tudi nekaterih inozemskih piscev. Koledar prinaša mnogo gradiva o tr-plenju našega in hrvaškega naroda pod italijanskim fašističnim jarmom. Kdor si še ni na jasnem, kaj znači fašizem in kaj prinaša, mu nudi koledar dovolj prilike, da spozna njegovo nečloveško delo nad delom slovenske narodne skupnosti, nad slovenskim priprostim ljudstvom v Italiji. Krasi ga tudi veliko ilustracij, ki naporno prikazujejo fašistički sistem v italijanskih ječah in barbarske metode fašizma. Koledar obsega 240 strani velikega formata in stane
V soboto dne 19 t. m. je predaval v »Soči-matici« dr. Branko Vrčon o vprašanju »Naši pogledi na sodobne manjšinske probleme«. Večer je otvoril s kratkimi uvodnimi besedami in pozdravom g. Urbančič ter nato podal besedo predavatelju, ki je znan našim čitateljem že iz številnih člankov v listu, že v uvodu je opozoril na težave, ki zadenejo človeka pri obravnavanju tega vprašanja, posebno še če je sam direktno prizadet. Primeri se mu pri tem lahko, da ga snov sama zapelje v kričavo demagoštvo na eni strani, ali v sentimentalnost na drugi ter končno v preveliko in preabstraktno teoretizira-
lo Din. Žepni koledar »Soča« je poleg koledarskega dela razdeljen na tri dele pod naslovi: Julijska Krajina, Emigracija, Narodne manjštine. Tudi ta vsebuje precej slik, grafikonov itd. Cena 8 Din. Oba koledarja se dobita pri upravah tednika »Istra« v Zagrebu, Masarykova 28. II. ali v Ljubljani, Erjavčeva ulica 4a (dvorišče).« ♦
Kalendar ie pola srpsko-hrvatski, a pola slovenski.
Stoji samo 10.— dinara bez poštarine, a sa poštarinom 11.50 dinara. Ko naruči uiedno i naš džepni kalendar »Soču«, dobiva oba kalendara franko, t. i. mi plaćamo tada poštarinu. Oba kalendara stoje 18 dinara. U tih ie 18 dinara uračunata tada i poštarina za oba kalendara, te prema tome daiemo oba kalendara za samih 15.— dinara, ier nas košta poštarina i pakovanje
3.— dinara za oba kalendara.
nje. Dotaknil se je v nadaljnem vseh mednarodnih dogodkov, ki so se in se neposredno dotikajo tudi nas in podal sintetično mednarodni značaj sodobnega manjšinskega vprašanja. Svoja tehtna izvajanja je podprl s številnimi citati nemških in italijanskih publicistov. Posebno se je zadržal predavatelj pri značaju italijanskega imperializma ter orisal problem Julijske Krajine ter Koroške kot splošen jugoslovanski problem. že med predavanjem je bil večkrat prekinjen, a ko je končal je bil bogato nagrajen z burnim aplavzom. Toplo se mu je zahvalil v imenu »Soče« g. podpredsednik Ivo Sancin.
„NAŠI POGLEDI NA SODOBNE MANJŠINSKE PROBLEME"
Predavanje dra Vrčona v Soči-Matici
ga«.
Bmobičeva kompozicija »Na poljani« pjevala se na dobrotvornoj priredbi »Društva za varstvo deklet« u Ljubljani prošle nedjelje.
Ciril Pregelj je izdao ponovno zbirku mladinskih zborova, u kojoj je i kompozicija pod naslovom »Neosvobojeni bratje«.
JAVORNIKOVA NOVELA O JULIJSKO!
KRAJINI
Mladi slovenski književnik Mirko Javornik izdao je u Krekovoj knjižnici knjigu »Srečanje s nepoznanimi«, zbirku putopisa. U toj je knjizi jedna novela, koja se dogadja u današnjem vremenu u Goričkoj. Zove se »Kokain«.
FELJTON O VITEZICU U »OBZORU«
U zagrebačkom »Obzoru« od 22 o. m. izišao je opširan feljton povodom tride-setgcdišhjice smrti istarskog političara i prvog narodnog zastupnika Istre dra Dinka Vitezica. Napisao ga je g. Matko Rojnič i pretstavlja zaokružen i temeljit prikaz Vitezice ve ličnosti.
»MARIBORSKI VECERNIK« O CRKVENOJ POLITICI U JULIJSKOJ KRAJINI
U »Mariborskom Večerniku« od 9 i 10 o. m. izišao je članak pod naslovom »Cerkvena politika v Julijski Krajini«, koji je napisao dr. Branko Vrčon, članak je dokumentovan i uvjerljiv.
Umro je Janko Štahan organizator nacionalnog radništva u Puli
Tivat, januara 1935.
Došao je pred tri decenija u našu Istru, u Pulu, iz banovine — »Lijepe naše Domovine«. Mlad kao rosa, čist kao sunce, ponosan i vatren Hrvat zadojen velikom idejom jugoslovenstva. Gaj, Strossmayer, Rački i drugi bili su oni, kojima se klanjao i njihovu nauku slijedio- — Proletarac, zapao je u kolo »Internacionale« sa željom, da koristi čestitom radničkom staležu, kojemu je pripadao. Bistar, uman, kad je 1907 godine opazio da lažni proroci pripremaju grob našoj radničkoj klasi u Istri, on, borben i odvažan, vodi pokrenuto kolo našeg radništva. Složnim radom svojih drugova i vodja naroda, osniva u Puli »Narodnu radničku organizaciju« po uzoru Čeških narodno socijalnih sindikalnih organizacija. Velik odaziv drugova polučuje velike uipjèhe i iste godine bili su poraženi složeni protivnici Talijani i Austrijanci.
Svijestan svojeg položaja kao potpret-siednik te velike tekovine nacionalnog proletarijata, dostojan povjerenja, vodi rad u Organizaciji da mu se dive i naši protivnici. Skupina nacionalnih radnika zaužf-mlje veliku organizaciju sa zamjernim kapitalom, »Bolesničku blagajnu« sa 8000 članova, uvadjajući tamo naš jezik i štiteći prava radništva naše narodnpsti. Štahan
postizava velike uspjehe kod Zavoda za osiguranje radnika u Trstu za sve teritorije Istre, Dalmacije, Trsta, Goričke i Kranjske.
Nakon odluke bezglavne diplomacije na sramotu civilizacije dvadesetog vijeka, da se Julijska Krajina predaje Italiji s bolom u duši napušta Istru, i naseljuje se u Tivtu.
U novom kraju prionuo je po staroj navici uz nacionalni rad i pokazao agilnosti, volje i razumijevanja u nacionalnim ustanovama sve dotle, dok ga nisu malo-varoške smicalice ponukale, da se posveti samo svojem zvanju u kojem je pokazao velikog uspjeha, i svojoj obitelji, koju je tek tada osnovao.
Janko, danas, na 14 januara 1935 godine u lijepoj muževnoj dobi ispustio si nakon dulje bolesti Tvoju plemenitu dušu u naručaju Tvoje ljubljene supruge. Ona, *šin i sva rodbina Te oplakuje, jer su Izgubili nenadoknadivo dobro, a mi, koji smo Te poznavali i koji smo u raznim borbama dijelili s Tobom sve dobro i zlo, opraštamo se s Tobom, svojim drugom i prijateljem, obećajući Ti, da ni nadalje ne ćemo klonuti u borbi za ostvarenje onih ideala, koje si gojio do posljednjeg časa života.
Janko naš neka Ti je laka crna zemlja!
IZ DRUŠTVA „ISTRA" U ZAGREBU
N. V. darovao društvu »Istra« 1000.—. din, na čemu mu se i ovim putem zahvaljujemo.
Na Silvestrovo sakupljeno na jednoj kućnoj zabavi medju prijateljima za »Istarski dom« 115 din.
Molimo da javi društvu »Istra« ko zna gdje se nalazi Mihovilović Luka Ivanov, rodjen 1897 god.
Ko zna gdje se nalazi Žigante Josip Josipov, rodjen 26 maja 1904 god. u Sovinja-ku. neka javi društvu »Istra« u Zagrebu, Aleksandrov trg 4.
POKLADNA ZABAVA DRUŠTVA »ISTRE« U ZAGREBU
Kako je već bilo javljeno priredjuje društvo »Istra« svoju tradicionalnu pokladnu zabavu u subotu dne 2 februara u 8 sati navečer u dvorani »Kola«, trg Kralja Aleksandra. Na programu je pjevanje zbora, solista, recitiranje, sve u duhu Istre i same zabave. Bufett će biti dobro snabdjeven raznom zakuskom i poslasticama te dobrom kapljicom. Zabava traje do 5 sati ujutro. Svira društveni jazz. Neće manjkati ništa što je bilo i dosadašnjih godina. Istarske zabave nema bez bakalara, pa se je zabavni odbor i za to postarao. A tombola, a drugo sve. Ulaznice će se prije zabave prodavati u društvenim prostorijama te prije početka zabave na ulazu u dvoranu. Ulaznina je za članove 6 dinara, za ostale 10 dinara po osobi. Obiteljske ulaznice za članove 16 din., za ostale 20 dinara.
Provedite par sati u veselom društvenom raspoloženju.
GLAVNI ČLANSKI SASTANAK OMLADINSKE SEKCIJE
Omladinska sekcija društva »Istra« održat će u subotu dne 26 o. mj. u 8 sati navečer u društvenim prostorijama (Trg Kralja Aleksandra 4) svoj redoviti glavni članski sastanak sa slijedećim dnevnim redom:
1.	Pozdrav pročelnika,
2.	Čitanje zapisnika zadnjeg članskog sastanka.
3.	Izvještaji funkcionara,
4.	Izvještaj revizionog odbora i apsolu-torij starom odboru,
5.	Biranje novog odbora,
6.	Eventualije.
Svi eventualni prijedlozi imaju se pod nijeti Poslovnom odboru najmanje 3 dana prije glavnog članskog sastanka. Pozivaju se članovi da u što većem broju dodju na ovaj glavni članski sastanak.
GLAVNA SKUPŠTINA PROSVJETNOG I POTPORNOG DRUŠTVA »ISTRA« U SLAV. BRODU.
U nedjelju 3. februara 1935 u 2 sata po podne održat če se godišnja glavna skupština Prosvjetnog i potpornog društva »Istra« u Slav. Brodu sa slijedećim dnevnim redom:
1) Pozdrav pretsjednika; 2) Izvještaji društvenih funkcionara, tajnika i blagajnika; 3) Izvještaj nadzornog odbora; 4) Odrešnica staroj upravi; 5) Izbor nove uprave; 6) Eventualija.
Mole se svi članovi i prijatelji društva, da na skupštinu neizostavno dodju.
PRIMORSKO AKADEMSKO STAREŠINSTVO upozarja svoje članstvo na sestanek, ki se bo vršil dne 1 februarja ob 8 uri zvečer v posebni sobi pri Slamiču. Sestanek bo združen z diskusijo o aktuelnih vprašanjih. Odbor pričakuje, da se ga bo članstvo polnoštevilno udeležilo.
OBČNI ZBOR
emigrantskega društva »Istra-Trst-Gorica« u Karlovcu.
Na podlagi § 22 društvenih pravil in glasom sejnega sklepa od 13. I. t. 1. vrši se v nedeljo dne 27 januarija od 3 popoldne v mali dvorani gradske vječnice I. Redni občni zbor z sledečim dnevnim redom: 1. Pozdrav predsednika. 2. Poročilo odbora. 3. Poročilo propagandnega odseka. 4. Poročilo socijalnega odseka. 5. Poročilo nadzornega odbora. 6. Poročilo delegata Saveza. 7. Apsolutorij (Razrešnica). 8. Volitve predsednika. 9. Volitve odbora. 10. Volitve nadzornega odbora. 11. Volitve odsekov. 12. Slučajnosti.
Ne zbere li se v času od pol ure po do-ločenom času dovoljno število članov na podlagi § 24 _ društvenih pravil se lahko občni zbor vrši s prisotnim članstvom.
U FOND „ISTRE”
Sankovič Davorin, Kastav	. .	.	D	S,—
Tominii Albert, Baška	.	.	.	p •	5._
Dr. Josip Vrtovec, Maribor	.	P	12.__
Ing. Krebelj Petar, Bilje .	.	p	10:—
Ivo Jelenovii, Zagreb .	...	p	7.50
Lavrenčič Ante, Maribor .	,	P	32.--
N. N., Zagreb	D	10.—
Iv. Kreačii, Ljubljana	.	.	,	P	150.—
N. N., Ljubljana ......	D	10._
U prošlom broju objavljeno . P 35.517.60
UKUPNO P 35.758.60
»Istra, izlazi svakog tjedna n petak. - Uredništvo uprava nalaze se o Zagrebu. Masarykova ulica 28. H. - Broj čekovnog raeuna SBJM. — Pretpla ta: Za cijelu godinu 50 dinara; za no godina 25 j,	inozemstvo dvostruko- za Ameriku 2 dolara na godinu. — Oglasi se računaju po cjeniku. — Vlasnik I izdavao: KONZOHCIJ »ISTRA«, Masarykova ni. 28 II. Telai, br. 67-80 _ Uradnik
? Ive Mihovilović. Jakičeva ni. 30. — Za uredništvo odgovara: Dr. Fran^Brnčić,^dvokai^Sanmstaj^čajllina ,Ias0al0TEllska ilampa ^ <L' Zagreb. Masarykova 23a, —' Za tiakara