SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog „Sokolska p"'*sveta"
Ljubljana,
13 oktobra 1033
SjC-7
-‘•JS.’lg
J w-'7g	■‘J	1'
Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo i uprava nalazi se u Učiteljsko] tiskari, Frauc_
ulica 6, telefon broj 2177 • Račun poštanske štedionice broj 12.943 9 Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vraćaju liHi
God. IV Bro) 41
Bugarski Junac! i slovensko
Sokolstvo
Več više puta bila je istaknuta želja, da bi na svaki način mnogo bolje bilo kad bi se i bugarski Junači konačno jedanput ipak odlučili da stupe u sto tesnijo veze s ostalim slovenskim Sokolstvom; to bi bilo ne samo od koristi svemu slovenskem Sokolstvu, več osobito samim Junacima, koji su danas zapravo kao gimnastička organizacija takoreči prilično izolirani. Da bi pak pri tome bilo potrebno, kad bi oni pre-uzeli u celosti sokolski program, da provedu takoder i neke izmene i u vanjskom pogledu, kao: naziv, zapovedi, organizaciju i t. d., razume se samo po sebi.
O ovome pitanju stoga, koje kao slovenski Sokoli i kao Sloveni uopče smatramo jednim od vrlo velikog značaja, a posebno to kao Sloveni i čije bi pozitivno rešenje imalo u mnogom pogledu najblagotvornijeg uticaja, neka nam bude dozvoljeno da, baš kao najbliži slovenski susedi bugarske organizacije Junaka, te kao i susedi brat-skog bugarskog naroda, iznesemo ov-de o tome svoje mišljenje.
Poznato je. da je razvoj bugarske telovežbačke organizacije Junaka kro-čio potpuno svojim putem, skoro u svemu neodvisno od sokolske misli i od sokolske organizacije. Bugarski Junači bili su osnovani inicijativom bugarskog ministra prosvete god. 1895, j to po uzoru švicarskih gimnasta i pod njihovim stručnim vodstvom. Do tada dakle očigledno je. da sokolski upliv u Bugarskoj nije bio ni toliko jak, da bi se uopče dala misliti na kakav - takav sokolski razmah. Kasnije pak, kada su se Junači počeli pribli-žavati slovenskem Sokolstvu, te kada su konačno god. 1908 čak i postali članom ovog potonjeg, sokolski upliv medu njima počeo je postepeno da jača te su se u tom pogledu pokazali več i izvesni uspesi. Međutim ipak, kako vidimo, taj sokolski upliv nije bio toliko jak, da bi u celosti, izvana i iznu-tra, mogla da prevlada medu bugar-skim Junacima sokolska misao i sokolski duh. Junači su doduše učestvovali na. mnogim večim sokolskim priredbama, ali, po našem mišljenju, ipak je u njihovom internom delovanju ostalo još uvek toliko nesokolskog upliva, da ih se nije moglo smatrati čištom so-kolskom organizacijom. Tosejcuosta-lom još naročito osetilo nakon svet-skog rata, kada po obnovljenju Save-za slovenskog Sokolstva Bugari nisu prijavili svoj pristup u Savez SS več su to oklevali, a što se nažalost za-vuklo radi izvesnih razloga inkoncili-jantnosti i do dana današnjega.
Kao što na jednoj strani priznaje-mo da su bugarski Junači telovežbač-ka organizacija, na drugoj strani opet moramo da konstatujemo da nisu sokolska, iako delomično vežbaju po rirševom telovežbačkom sokolskom sistemu. Po Tirševom sistemu samo
,"a izvesnoj sokolskoj orijentaoiji, dok po mnogočem dru-gom njihov razvoj i njihovo delovanje ne ide uporedo sa sokolskim. Mo-žda je i potrebno, da za ovu drugu etapu proteče izvestan period vremena, ali kad bi bilo čvrste i odlučne volje i to bi se, nema sumnje, uskorilo i u bugarskoj organizaciji Junaka za-vladao bi sokolski duh u potpunom smislu reči. Kad bi bugarski Junači odlučili da svoj program na uzgoju i po-dizanju bugarskog naroda izvadaju u sokolskom duhu, rešili hi se i svih onih predrasuda, koje ih sada u izvesnoj meri tlele^ od ostale slovenske brače, a to bi ujedno i značilo da je nastu-pilo vreme, koje bugarske Junake više u faktu ne bi ničim rastavljalo od slovenskog Sokolstva; time bi se ujedno premostilo i sve formalne prepreke, te bi stupanje bugarskih Junaka u brat-sku slovensku zajednicu, u Savez slovenskog Sokolstva, bio več gotov čin.
Ovde čemo. nadalje, učiniti i još neke napomene, koje su sa sokolskog gledišta od eminentne važnosti. Sokolska nairne organizacija mora da ima u prvom redu mogučnosti da se razvija i da deluje u svoj oj zemlji potpuno neodvisno od bilo kojih upliva, dola-zili li oni ma s koje strane. Tih upliva uostalom vidimo doduše u svim zemljama, a koji se manifestuju u najraz-ličnijim oblicima, smerovima i tendencama, bilo u večoj ili manjoj meri. Tako i u slovenskim, svojim pojedinim nacionalnim zemljama, i Sokolstvu se
baš cesto ne otvara gladak i lak put, te i ono u svom delovanju mora da ga više puta krči mučno i teško, othrva-vajuči se s največom samozatajom, ustrajnošču i odlučnošču mnogim velikim kušnjama, imajuči uvek i samo pred očima svoje veliko poslanstvo za svoj narod, svoju zemlju i Slovenstvo. Jer nepobitna je istina, da su bez pot-punog neodvisnog delovanja, bez prave slobode, Sokolstvu i sokolskoj misli sapeta krila; stoga se Sokolstvo uvek i borilo i boriče se protiv svakog zarobljivanja tela, duha i misli. Ono u svome delovanju mora da se ravna jedino po diktatu svojih utvrdenih i prokušanih načela, koja ga upučuju i koja mu nalažu da radi na korist svoje nacionalne, kao i opšte slovenske zajednice. Sokolska načela pak nikoga ne mogu nikada dovesti u bilo kakvu sumnju glede dužnosti. koje je svaki sledbenik sokolske misli dužan da vrši prema svojoj državi, svome narodu i svemu Slovenstvu, jer su te dužnosti najjasnije izražene baš u sokolskim načelima i one su ujedno i najsvetije i največe sokolske dužnosti.
Također i tvrdnja, da reč »Sokol« na bugarskom jeziku znači samo so-ko-pticu, ne može zastalno da bude ozbiljan argumenat protiv prihvačanja sokolskog naziva. 1 kod Čehoslovaka, Poljaka i Rusa reč »Sokol« u svom pr-votnom značenju također ima smisao soko-ptice. 1 kad je u Pragu bilo osnovano prvo sokolsko društvo, te kada je na predlog prof. Tonera za naziv ovoga društva bila uzeta baš reč »Sokol«, htelo se je time samo simbolički istaknuti onaj veliki program i veliku misiju, koju Sokolstvo ima da viteški izvrši u narodu. A kako je baš ono, što je narodu bilo najlepšega i najkras-nijega, čojskoga, narodna jugosloven-ska pesma to oličila u ptici-sokolu, kao simbolu najvecih narodnih odlika i vrlina, to je baš i Sokolstvo, koje i samo teži da u narodu razvije sve te u na-rodnoj pesmi opevane odlike i vrline, simbolizovane u soko-ptici, smatralo taj simbol najlepšim i najdivnijim da njime okrsti svoju narodnu organizaciju. 1 kao što ni Česi, ni Poljaci ni Rusi, pa ni ostali Sloveni, nisu imali ništa protiv tog naziva za Tirševu organizaciju, te iako u njihovom jeziku taj naziv nema onog znaeenja kao na pr. kod Jugoslovena, onda smo mišljenja, da ni za bratu Bugare ne može biti u tom pogledu nikakve zapreke da i oni prime ono što su prhnila i sva ostala slovenska brača. Niko medutim i ne traži od bugarskih Junaka da bi se odrekli svoga imena, ali ni s druge strane neče takoder ništa izgubiti ako svojoj organizaciji dadu na pr. naziv »Bugarski sokolski savez Junak« ili tome slično. Tu se naime radi, da pored unutraš-njeg sokolskog duha, koji mora da pro-žima svu bugarsku organizaciju Junak, bude sokolsko ime i sokolski značaj organizacije istaknut i oličen i vanj-skim načinom.
Naša je velika želja da bi se na jednom od prvih kongresa bugarskih Junaka sva ta pitanja, koja sada ome-taju pristup Junaka u Savez SS, rešila u duhu svojedobno istaknutih želja Sa-veza slovenskog Sokolstva. A iskrenom voljom i željom, bude li potrebno, može da se dodc i do izvesnog medusob-nog kompromisa, naravno, koji samo ne bi bio na uštrb sokolske misli i koji bi imao cilj da zaista pospeši rešenje ovog pitanja na obostrano bratsko zadovoljstvo i opču korist slovenskog Sokolstva. Promena naziva od strane bugarskih Junaka, odnosno prihvača-nje sokolske oznake u naslovu organizacije expressis verbis ne sme da bude diktovana samo radi puke jedin-stvene vanjske oznake svih slovenskih telovežbačkih organizacija, koje svoj rad temelje na Tiršu, več ta promena mora da bude samo vanjski izraz istin-skih unutrašnjih sokolskih motiva. Ako su Junači u istinu pripravni da deluju medu svojim narodom u duhu osnivača Sokolstva Tirša, onda se mo-raju odlučiti i za provadanje njegovog cclokupnog programa, a nc samo za onaj tleo, koji se odnosi na telesni uz-goj. U protivnom svrha bi bila samo napola postignuta. Zato je potrebno da prjhvate takoder i moralnu stranu sokolskog vaspitanja i u celini sve ono, što provode i ostale slovenske sokolske organizacije. To od njih zahteva i duh sadanjeg vremena. Time če uje-
dno nastupiti sama po sebi takoder i težnja za što užom kolaboracijom prema vani i prema unutra s ostalim slovenskim 'Sokolima, jer bio bi paradoks, kad bi "ta organizacija s istim težnjama, smerovima i ciljem nosila kakvo drugo ime od onoga koje imaju sve ostale organizacije s istim programom. Zato je i naše mišljenje da bi sokolsko ime za Junaka značilo novi, sveži, slovenski pokret, kome ne bi mogli da prigovore ni najstroži čuva-ri tradicija. Tradicije inače poštivamo i moramo biti ponosni na nje, ali pred sobom imamo sadašnjost, koja je sva-kako jača od prošlosti i prema n'joj moramo da udešavamo svoj život i rad, da bi obezbedili lepšu sutrašnji-cu — budučnost. Neka i ona izreka »Samo Sokolstvo Slovene spašava« bude izrekom i devizom i za Junake i za ceo bratski bugarski narod.
Svojedobno, kad je ovo pitanje bilo izneseno na tapet u samim redo-vima bugarskih Junaka, videli smo, da je stvarno več tada postojala jaka struja, koja je zagovarala izjednačenje s ostalim slovenskim Sokolstvom i pretakanje Junaka u Sokole. Polovica bugarskih župa Junaka tada je glasovala za sokolsko ime, a polovica je bila protiv toga. Verujemo, da su tada bile i druge prilike, možda mnogo druga-čije nego sada, kada su po opčem shva-tanju krenule daleko na bolje, pogoto-vo u odnosima medu bratskim narodom bugarskim i jugoslovenskim.
Kad bi-se bugarski Junači definitivno oslonili na sveslovensku sokol-sku organizaciju, bilo bi to za nje zaista blagotvorno. Ne samo da bi onda bugarska organizacija Junak kao celina imala silno uporište u celom slo-venskom Sokolstvu, več bi to bilo od velike koristi i za pojedine bugarske župe i njihova društva, a cime bi i sam napredak bugarskih jedinica bio potpuno osiguran i omogućen u mnogo bržem tempu. Poznato nam je iz mnogih izveštaja Junaka, da moraju da se bore s velikim teškočama, naročito oko provadanja svog telesnouzgojnog programa. Nemaju mnogo vežbaonica niti vežbališta, pa ni dovoljnog kadra u istinu dobrih prednjaka i vodnika. Što znači taj nedostatak nije potrebno opširnije razlagati. Organizacija pak, koja baš oskudeva u tome pogledu i na tim sredstvima, nikako ne može da vrši kakvog jačeg upliva na vod stvo i provadanje telesnog uzgoja u državi. Zato su bugarski Junači i bili u pogledu provadanja telesnog uzgoj-nog rada u narodu zapostavljeni pred ostalim raznim sportskim udruženji-ma, koja su radi pasivnosti Junaka znala da sebi stvore kod merodavnih krugova bolju poziciju. Kad bi medutim za Junacima stajalo sve slovensko Sokolstvo kao jedan front, njihov položaj na svaki način bio bi daleko po-voljniji i omogučio bi im široko polje rada u narodu u svakom pogledu.
Moramo ovde pripomenuti i činje-ku£arska organizacija Junak još ni danas ^ nema tesnih veza s kakvom telovežbačkom organizacijom, bilo slovenskom ili neslovenskom. Sve ono što se govori q vezama sa Švicari-ma, kao i nastojanja da bi došli do ja-čih veza i s Italijanima, samo su nastojanja iz puke nužde, kojima su se Junači morali da služe radi svoje izolacije prema celokupnom Slovenstvu.
0 vezama na pr. s našim jugoslovenskim Sokolstvom, kako do sada stvari stoje, one, nažalost nikako ne postoje, a i saradnja s češkoslovačkim, poljskim i ruskim Sokolstvom takoder ni-jo onakva. kako bi to bilo požeijno i korisno. Pa iako im je bilo teško da stupe u vezu s jugoslovenskim Sokolstvom, nisu trebali da propuste prilike da to učine bar s ostalim slovenskim Sokolstvom, čime bi samo bili postepeno stvorili mogučnost da kas-nije stupe u vezu sa svima. Bilo je za to dosta prilike, i kroz sve ove propu-štene godine bili bi sc našli brojni harem češkoslovački Sokoli, koji bi učili
1 vežbali naraštaj bugarskih Junaka po njihovim jedinicama, pripravljajuči ca tako postepeno na rad u potpuno slovenskom, sokolskom duhu.
Sve se je to nažalost propustiio i ne dade se nadoknaditi, ali zato što nije bilo — može da bude! Zato smo iskrenog mišljenja, da je bugarskim Junacima samo mesto u Savezu slovenskog Sokolstva uz bok ostalih slovenskih naroda i sa sokolskim progra mom i imenom. Naša najiskrenija želja je da nas se pravilno razume i da se na toj osnovi takoder jednom i za počne istinskim radom i nastojanjima, bez bučnih rezolucija i deklaracija, ali
za to tim iskrenijim željama i voljom, da bi se što skorije svi našli u jednom srdačnom i istinskom bratskom kolu slovenskih Sokolova. To pogotovo tre-balo bi da se propaguje "nedu članstvom u društvima i župama bugarskih Junaka a što bi najviše doprinelo razbistrenju i konačnom srečnom i že-ljenom rešenju sadanjeg neodrživog položaja.
U interesu Slovenstva i Sokolstv.i je da se nakon toliko godina stvori faktična slovenska sokolska zajedni-ca, čiji se upliv zastalpo neče samo ograničiti na krug njenog direktnog delovanja, več če se, čvrsto verujemo, ubrzo raširiti i na sve grane javnog života, u kojima narod ima svoju od lučujuču reč. Korist od toga pak ima če celokupno Slovenstvo, njegovo Sokolstvo, svi njegovi delovi i pojedini slovenski narodi, a — što naglašuje-mo — naročito Bugari.
Podignuti narod fizički, uzgojiti ga moralno, razviti u njemu osečaje me-đusobne bratske ljubavi i jednakosti, naučiti ga da ljubi i čuva slobodu svoju i svoje zemlje, i, nadalje, da sve te osečaje podjednako gaji i prema svoj ostaloj slovenskoj braei, to su visoki zadaci Sokolstva, koji omogučuju stvaranje i jednog novog tipa slovenskog čoveka kao i jedne velike, močne slovenske duhovne zajednice pred kojom isčeznjavaju sve političke i ostale prepreke, a i same granice ne pretstavljaju nesavladivih zapreka da se jednom dođe i do još tesnijeg i jačeg zbliženja. I stvaranjem ovog svog jedinstva Slovenstvo če tek biti u isti-ri kadro da se uspešnije suprotstavi i svakoj navali svojih neprijatelja, a s druge strane ono če moči, ujedinjenim političkim, kulturnim i ekonomskim pregnučima, da čovečanstvu posvedo-či sposobnost izvršenja svoje velike misije, koja mu je namenjena. Medutim, kako nas istorija uči, to je mogi'-ce jedino bratstvom i slogom — svega Slovenstva. Da ovo pak nisu samo ro-mantičarska ili utopistička snatrenja,
možemo da to nazremo i po obrisima evropske političke konstelacije sadaš-njice. Čemu onda da i mi slovenski Sokoli, i sva slovenska brača, u svojim odlukama i stvarnom, praktičnom radu, koji bi imao da nas poveže u jedmi zaista pravu i močnu celinu, da budemo — i to možda više iz nekih, neznačajnih i sentimentalnih razloga — večiti kunktatori, i da, dok mi oklevamo da se bratski izmirimo, da u bratskom zagrljaju zaboravimo na sve što nas je u prošlosti delilo — da u’ tom oklevanju tuđinu omogućujemo da nam nosi ono što zajednički imamo najboljega i da nas radi svojih interesa, nas braču, čini još i krvnim nepri-jateljima?
Sve okolnosti upučuju danas slovenske narode na što užu i što jaču; medusobnu saradnju i pomoč, i u toj.1, slozi. u tom zajedničkom radu izvan našeg slovenskog zajedničkog doma * kola ne sme da ostane ni jedan slovenski brat. Mi jugoslovenski Sokoli naročito bi bili radosni i istinski srečni, kada bi se s jednako iskrenim mišljenjem i voljom i sa strane bugarskih Junaka omogučilo da sc u rešenju, pogotovo za njih ovog vitalnog pitanja, nade pravi modus vivendi, koji. bi bugarske Junake kao Sokole i s: istinskim sokolskim duhom konačno i što pre priveo u krug slovenskog sokolskog bratstva. A sve to otvorenije prijateljstvo i iskrenije raspoloženje za medusobnim zbliženjem medu bratskim bugarskim i jugoslovenskim narodom, što se oseča osobito u ovo poslednje vreme, pogotovo nakon raznih uzajamniih manifestativnih poseta, neka bi još više ubrzalo onaj čas, kada če i sokolski Junak i Jugoslovenski Sokol pružiti jedan drugome bratsku ruku pomirnicu.
Na bugarskim je Junacima sada da otvoreno kažu svoje. Mi, kao i celokupno slovensko Sokolstvo, na to čekamo.
U. V. Z.
Župe i okružja
Ona živa i opširna debata, koja se pre dve godine povela u »Sokolskom glasniku« povodom predloga brata dr. Pavlasa, da se uvedu banovinske župe, završila se time, da je u sokolskoj organizaciji ostalo sve po starom.
Ali dve godine vremena iza po-menutog predloga donele su sobom — a kako se to uostalom i* predvidalo — toliki razmah Sokolstva, da nam je več taj napredak sam po sebi, bez ikakve teritorijalne reorganizacije, iz malih župa na istom području stvorio velike župe. Četiri od njih imadu danas po preko 120 jedinica, jedna čak i 143! Te če se visoke brojke i još povisiti u daljnjem porastu Sokolstva, tako, da čemo doskora imati ne samo velike, nego upravo ogromne župe.
Ta promena u jakosti župa poka-zuje i svojevrsne posledice, u prvom redu povečani posao u župama, a što se ne može parirati jednostavnim ojačanjem župskih uprava. Radi tog po-večanog posla menja sc bitno takoder i sav dosadašnji način župskog rada. Dok su malo župe Iako podržavale osobni dodir s malobrojniin društvima, a time i osobnu kontrolu, osobnu pomoč i osobno vodstvo, to je kod ojačanih župa danas apsolutno nemo-guče. Zato se sada glavni dodir župa s društvima skoro više ne podrža-va osobnim nego u glavnom pismenim, dakle indirektnim putem, a što je ne-dovoljan surogat za prijašnje osobne veze.
Taj nedostatak, koji su najpre osetila udaljenija društva, osečaju danas i župe same. Tako vidimo, da se več skoro posvuda traži da se to štet-no stanje poboljša time, što se uvada-ju kao bliži posrednici izmedu župa i društava — okružja! To je u principu nedvojbeno dobro, ali ko ima prilike da kritički zaviri u naša sadašnja okružja, taj se čudi, kako je ta dobra stvar iznakažena, kako je ona pravcati naš organizacijski monstrum i priznače, da nama baš u organizova-nju okružja nedostaje potrebne ozbilj-nosti i dovoljnog osečaja odgovornosti. Prema svemu izgloda kao da ne volimo okružja, pa da zato s njima samo eksperimentiramo, i to — namerno — tako, da dobijemo nepovoljan rezultat, a koji ima da posluži kao dokaz iz prakse i s terena te da posve-
doči, da su sokolska okružja negativna, nemoguča i nepotrebna. Sad če se neko pitati: Pa čemu ima da posluži taj dokaz, koji obara svrsishodnost današnjih okružja?
Poglcdajmo! Dobra okružja imadu svoje prijatelje i neprijatelje. Prve nalazimo pretežno u društvima, druge pretežno u župskom vodstvu. Ovo drugo možemo najbolje protumačiti time, da mnogi župski funkcioneri lju-bomorno drže svoje pozicije u župi, da se žele što čvršče u njima etablira-ti i suvereno ih voditi, a u okružjima pak samim vide ne jedno potrebno i dobro pomočno sredstvo društvima, nego opasnog kontrolora svake župske funkcije, još opasnijeg po tome, što bi okružna vodstva kao dobar poznava-lac dobrih i loših prilika u župskom vodstvu, i jer su ujedno u najintimni-joj vezi s društvima i time u jednoj fronti s njima, mogla takoreči vedriti i oblačiti u samom župskom vodstvu! Isto tako nekojima izgleda nezgodno,, da bi mogla okružja uživati veliku po- i pularnost i ugled kod društava, a što bi opet prilično umanjilo sjaj oko žup- s ske glave. Mnoge, dakle, takve zablu-1 de i mane naših vodečih uzrokom su, da smo danas s organizacijom okružja na sasma krivom putu.
Taj je medutim krivi put toliko teže opravdati, jer su nam poznati zdravi i prokušani principi, na kojima smo organizovali Savez, župe, društva j i čete — principi zajedničkog rada; upravnih, tehniČkih i prosvetnih organa u samostalnome a opet povezano-me obliku, — a baš tih principa, čudno i je, ne držimo se za naša okružja! Po-glodajmo malo taj krivi put. Mi smo j počeli s organizovanjem okružja na j jedan ne baš smišljeni način, naime ti-1 me, da se je neke članove župske upra- j ve odredilo za okružne referente s je- j dnini nejasnim delokrugom, a sama i okružja odredila su se jednim pote- j zom olovke na zemljopisnoj kartil Drugi, takoder neumestan način je taj, što su predvideni okružni načelnici i okružne načelnice, kojima jc povere-no naravno samo tehničko delo, kao da su okružja jedna čisto tehnička potreba! Taj sc je oblik okružja kasnije u toliko izmenio, da su se osim okruž-. nih načelništva pojavili o počeli delo- j vati još i okružni tehnički odbori, a 1
JLoVEM/Ko
/0K0L/TV0
Nekoliko rezultata takmičenja s Tirševšti igara u Pragu
S Tirševih igara u Pragu, o kojima smo več pisaii, i u kojima su zajedni-čki učestvovali sokolski i sportski tak-mičari, donašamo sada i nekoliko značajnih rezultata, koji bi mogli zanimati i naše čitaocc. Izmedu veliko« broja učesnika sa sokolske i sa sport-ske strane nekoliko njih postiglo je upravo odlične rezultate, koji če ne-osporno utieati da se i na drugim Tir-ševim igrama naredne godine nade još veei i izabraniji broj takmičara.
Ženske su se takmičile u različi-tim granama lake atletike, pa je tako u trčanju na 100 m za žene postignut lep uspeh u vremenu od 13 'A sek. Štafeta na 400 m protreala je tu prugu u 54 sek., a trčanje ženskih preko zapreka na 80 m izvršeno je u vremenu od 13 8 sek. Od muških takmičara pri trčanju na 100 m prvi je protrčao tu prugu u vremenu od 10'9 sek., prugu na 200 m naj brže je protrčana u 23‘6 sek., na 400 m u vremenu od 51’6 sek., a na 800 m najbolje postignuto vreme iznosilo je 2 min. i V* sek. Trčalo se je takoder i nn 1500 m pri čemu je najbolje vreme iznosilo 4 min. 9 sek. i */s sek. Pri takmičenju u trčanju na velike pruge, kao na pr. na daljinu od 5 km, postignuto je najbolje vreme od 15 min. i 41 sek., na 10 km pak vreme od 33 min. 41 sek i */* sek. Od muških štafeta najbolji uspeh postigla je ona na 100 m X 4, naime za 44'2 sek., na 4 X 400 m u 3 min. 31 sek. i !/з. Muški su takmieili takoder i u trčanju preko zapreka, pa najbolji uspeh u torne po-kazuje vreme od 15 8 sek. na 110 m, a na 200 m pak 27 sek.
Vojniči su takmieili u štafeti stre-ljačkih desetina s lakom strojnom pu-škom, nadalje u štafeti s teSkom strojnom puškom, u natezanju konopa i t. d. L* Skokovima žena u vis najbolji rezultat iznosi 146 cm, a u Skokovima u dalj 482 cm; muški su postigli naj-bolju visinu od 185 cm, a skok u daljinu iznosio je 676 cm, dok je pri tro skoku ukupno bio postignut rezultat od 13 m i 38 em. Zanimljivo je bilo takmičenje u skoku u vis s palieom, Dri čemu je najbolji rezultat iznosio 350 cm. Pri raznim bacanjima postigle su takmičarke ove rezultate: u bacanju iopte s hvataljkom 29 81 m, kopija 3142 m, diska 32'43 m i kugle 10'76 in. Rezultati pak muških takmičara u tim granama ovi su:	bacanje kopija
5599 m, diska 4Г69 m. kugle 14'35 m i kladiva 42'44 m.
Pored ovih navedenih takmičarskih grana^ spominjemo takoder i takmičenja u pešačenju na 10 km za žene i na 20 km za muške, pri čemu su žene po stigle rezultat od 1 sata, 1 min i 2 sek, dok je kod muških rezultat od 1 sata 53 min. i 15 sek. Takmičilo se takoder i na biciklima i to iz Praga u rodno mesto Tirša Dječin i natrag, što iznosi svega 225 km; ovu prugu takmičari su provozili u 7 sati, 24 min. i 252До sek., kao najbolje vreme.
III ženska sokolska medugradska takmičenja Prag — Brno
Kao i pre dve godine, takoder i ove omerile su svoje snage u lakoj atletici najbolje sokolske takmičarke Praga, Brna i Bratislave. Ove godine bilo je to takmičenje održano na ravnini Letne nad Pragom, i to u nedelju I o. m., uz prilično slabo ueešče. U svemu takmičilo je 17 takmičarki iz .spomenutih rnesta, i to: u trčanju na 100 m, u bacanju kugle, u skoku u vis, u bacanju kopija i u skoku u dalj Pri torne bili su postignuti sledeči najbolji rezultati: u trčanju na 100 m prva je s. Halupova iz Brna, koja je tu prugu protrčala u 13 sek.; najbolji rezultat u bacanju kugle postigla je s. Vitma-jerova iz Praga, u skoku u vis s. Ha-lupova iz Brna, skočivši 142 cm; ona je takoder postigla prvo mesto i u bacanju kopija, posti gavši rezultat od 219/ m. dok je u skoku u dalj pobe-dila s. Mezinkova iz Brna s rezultatom od 482 cm. 1 ako je prvo mesto u ovim takmičenjima opet postiglo Brno sa 702 točke, drugo Prag s 631 točkom i treee Bratislava, iz medu pojedinki prva je bila $. Halupova s' 218 točaka, druga s. Meznikova sa 187 točaka, obe iz^ Brna, a treča s. Hajkova iz Praga sa 178 točaka. Na koncu bilo je takoder i takmičenje štafeta 4 X 400 m, pri čemu su opet pobedile sestre iz Brna postigavši najbolji rezultat od 54'3 sek.
\
Izbor češkoslovačke vrste za liazel
Uzorna vrsta češkoslovačkog Sokolstva, koja če dne 14 o. m. nastupiti kao pretstavnica Sokolstva na velikoj gimnastičkoj večernoj produkciji švicarskih gimnasta u Bazelu, več je definitivno sastavljena. Ovu vrstu vodiče načelnik ČOS br. dr. Klinger, a sa-inu vrstu sačinjavaju sledeča brača: Hudec, Gajdoš, Veseli, Novotni, Braz-
da i Zeleni, koji su se najbolje istakli na izbirnom takmičenju, održanom dne 16 septembra prilikom Tirševih igara u Pragu. Radi bolesti s vrstom neee moči da podu dva izvršna takmičara brača Lefler i Baroh.
Razne vesti Iz češkoslovačkog
Sokolstva
Naredne godine održače se, kako smo več to izvestili, medunarodna te-lovežbačka takmičenja u Budimpešti, kojima če učestvovati takoder i češko-slovačko Sokolstvo. Svesno svoje odgovornosti, što ima da brani sokolsko prvenstvo pred medunarodnim gimna-stičkim forumom, načelništvo ČOS odredilo je, da če se od sada svakoga utorka na veče u Tirševom domu odr-žavati posebni vežbački časovi za svu onu braču, koja dolaze u obzir za sa-stav takmičarske vrste. Vodstvo ove telovežbe povereno je poznatom bivšem medunarodnom takmičaru i prvaku ČOS br. Josipu Čadi, podnačelni-ku Praškoga Sokola.
U nedelju 1 o. m. bila je svečano otvorena nova sokolana praškog So-kolskog društva na Višegradu, pri čemu je praško Sokolstvo učestvovalo u impozantnom broju. Svečani govor pri otvorenju održao je potstarosta ČOS br. Josip Truhlarž.
Praško Sokolstvo prirediče na Letni, gde su se pre održavali svesokolski sletovi, svoja zajednička takmičenja i proste vežbe. Tim takmičenjima uče-stvovače pripadnici svih petero praških župa: Belogorske, Praške, Sred-njočeške, Jungmanove i Barakove. Tak-mičiče se u svim granama lake atletike.
U toku ovoga meseca održače se po svim češkoslovačkiin sokolskim društvima ponovna takmičeijja članica i naraštajki. Prema postignutim re-zultatima uvrstiče se pojedine vežba-čice u jednu od pet skupina, koliko ih je predvideno za članice, odnosno u jednu od četiriju, koliko ih je predvideno za naraštajke. Za muška ode-ljenja, medutim, ovaj način razvrsta-vanja vežbača prema njihovim sposob-nostima još nije proveden.
U vlasiifom domu nakon 43 godine rada
Sokolsko društvo na Višegradu, VI praškom gradskom okružju, ove godine sagradilo je svoju vlastitu vežbaonicu, koju če ovih dana svečano otvoriti. Zgrada, koja je podignuta po najmo-dernijim zantevima, stoji uz obalu Vltave, tik pod starodrevnim Višc-gradom. Načrte za vežbaonicu izradio je arh. Rot. a sama zgrada stajala je nešto preko 1,250.000 Kč. Do sada je Višegradski Soko, koji broji oko 1300 članova i članica, 60 naraštajaca i 70 naraštajka te oko 500 sokolske dece, delovao u maloj školskoj vežbaonici, pa mu je tek sada, nakon pune 43 godine rada, uspelo da podigne svoj vla-stiti dom, u kome ima prostrane vež-baonicc i lepo letnje vežbalište. Iz ovoga društva izišao je i bivši načelnik ČOS br. Agaton Heler i njegov prerano umrli rodeni brat dr. Karel Heler, bivši potstarosta ČOS.
Načelna Izjava Jugoslovenske sokolske župe na Pacifiku
Septembarski broj Sokola, glasnika JSS u Americi, donosi sledeču izjavil Jugoslovenske sokolske župe na Pacifiku, a koja je, kao što sc to u listu ističe, i sastavni deo župskih pravila.
Izjava glasi:
»Jugoslavenska sokolska župa na Pacifiku ima za svoju svrhu telesni, duševni i moralni uzgoj Jugoslovena na pacifičkoj obali, a napose onih Jugoslovena, koji su rodeni na ovom tlu.
Ova se župa nalazi u potpunom skladu sa bitnim idejama starokraj-skog Sokola, ali u isto vreme uvida, da su prilike u ovoj zemlji drukčije nego u staroj domovini i prema tome shva-ča potrebu drukčijeg postupka pri vršenju sokolske zadače. Po mogučnosti, župa če podržavati srdačne veze sa Sokolstvom u Jugoslaviji, ali ne kao sastavni deo istog. Ova je župa jedno nezavisno sokolsko telo; saradivanja radi, ona če u svim zgodama biti spremna doči u bliži saobračaj sa bratskim jugoslovenskim sokolskim organizacijama u Americi kao i u domovini, ali nikada ne sme izgubiti svoju samostalnost.
Sa svim tim, da je ova župa jedna jugoslovenska ustanova u Americi, koja se bavi rešavanjem problema jugo-slovenskog naroda na pacifičkoj obali, i premda se aktivno ne pača u politiku stare domovine, ona ipak pazljivo prati borbu braće Jugoslovena na drugoj strani oceana za jednu jugoslovensku državu, u kojoj če vladati politička, ekonomska i soeijalna pravica, i pri ovoj borbi ona je uvek spremna bodriti borce i dati im svoju moralnu pomoč.
Poput ptice sokola, čije ime nosi, ova župa noče se nikad spustiti u moč-
vare tesnogrudnih predrasuda i neče nikada ni s kim upustiti se u bilo kakve verske ili stranaeke sporove. Ova župa je progresivna organizacija, u kojoj če svaki kulturni pokret i svaki drugi pokret, koji ima za ciij oslobo-denje ljudskog roda od starih predrasuda i starih nepravda nači oduševlje-nu potporu.
Vrata ove župe i njezinih grana širom su otvorena svakom čestitom Jugoslovenu i Jugoslovenki kao i drugim Slovenima bez razlike staleža, zva-nja, verskih, političkih t ekonomskih nazora. 1 na temelju gore navedenih principa ova župa pozivlje sve Jugo-slovene i ostale Slovene diljem paci-fičke obale da stupaju u njezine redove. Zdravo!«
Smrt dvaju dobrih Sokola u Americi
Nedavno smo izvestili, da je za starostu novog Jugoslovenskog sokol-skog Saveza u Americi bio izabran br. Vinko Slamar, starešina Jugoslovenske sokolske župe u Čikagu i starešina Hrvatskog Sokola u Čikagu. Pred kratkim, medutim, izvešteni smo, da je br. Vinko Slamar umro dne 7 avgusta o. g. Njegova smrt proizvela je medu svim američkim Sokolstvom kao i medu ostalim američkim jugoslovenskini kulturnim organizacijama veliku žalost, jer je pok. br. Slamar bio odliean Soko, te veran, dobar član i požrtvo-van saradnik i u svim ostalim jugoslovenskim društvima u Americi. Njegovi zemni ostanei bili su pokopani na češkoslovačkom groblju u Čikagu uz učešče vrlo velikog broja naših tamoš-njih iselisnika. Sokolstva i pretstav-nika ostalih jugoslovcnskih društava.
Malo za pok. br. Slamarom umro je u Čikagu i drugi jedan opee poznati sokolski radnik, br. Antun Gazdič, koji je 1908 god. uzeo najživljeg uče-šča oko osnivanja Hrvatskog Sokola u Čikagu, i kome je prve tri godine bio takoder i starostom. Brat Gazdič umro je nasilnom smreu, ustreljen od dvojice crnaca, koji su ga hteli orobiti.
Obojici pok. brače neka je večnaja pamjat!
Omladina u američkim sokolskim redovlma
Poslednji broj »Sokola«, glasnika Jugoslovenskog sokolskog saveza Amerike, donosi nekoliko članaka informa-tivnog karaktera na cngleskom jeziku, u kojima se razlaže mlademu članstvu JSS, a koje slabije vlada srpsko-hrvat-skim, značaj sokolske misli i sokolskog delovanja za slovenski narod. Iz toga moramo zaključiti, da je u američkim sokolskim redovima takoder i mnogo omladine, kojoj se kroz savezno glasilo želi da pruži na cngleskom, kao njima dostupnijem jeziku od srpsko-hrvatskoga, uzgojno sokolsko štivo.
Što čemo sve videti na sletu SSS u Varšavi
Na poslednjoj sednici načelništva Saveza slovenskog Sokolstva medu ostalim raspravljalo sc je takoder i o nastupu svega slovenskog Sokolstva na sletu u Varšavi. U tom pogledu bilo je zaključeno, da če svi članovi i sve članice svih slovenskih sokolskih saveza nastupiti s jedinstvenim prostim vež-bama, nadalje če se održati skupna takmičenja, i to obiju članskih kategorija, a zatim takmičenje vrsta u štafetama i na koncu dolazi svečana povorka. Načelništvo Saveza SSS teži, medutim, i za tim, da bi se slet isto tako otvorio zajednički, kako bi se fi-me manifestovalo slovensko sokolsko jedinstvo. Po mogučnosti prirediče se takoder i takrničenja^za slovensko prvenstvo kao i smučarska takmičenja, koja bi se imala održati 1934 godine u Zakopanima, gde če u isto vreme imati svoja smučarska takmičenja i poljsko Sokolstvo. Za to, medutim, čeka se još na pristanak poljskog Sokolstva. Možda če biti moguče da se svake godine več pre varšavskog sleta prirede i zajednička takmičenja u igrama i u lakoj atletici, a što bi na svaki način, u tehničkom pogledu, još više približilo takmičare kao i ostalo članstvo Saveza slovenskog Sokolstva.
II pokrajinski slet Saveza SKJ u Sarajevu na VMovdtMS 1934
prilikom 25 godišnjice epstanka Sokolsko župe Sarajevo
UPOZORENJE SVIM BRATSKIM JEDINICAMA
Upozoravamo sve bratske jedini-ce, da proste vežbe za pokrajinske sle-tove u Sarajevu i Zagrebu 1934 šalje-mo samo uz naplatu u gotovom una-pred. Molimo br. jedinice tla ovo uva-že i da za potrebiti broj primeraka vežbi novac unapred pošalju na ček. račun pošt. štedionice Sarajevo br. 1988 »Sokolska župa Sarajevo, II pokrajinski slet SKJ«. Posebnu narudžbu nije potrebito slati, dovoljno je da se na poledini srednjeg dela uplatnice na-znači, koliko vežbi i koje društvo ili četa poručuje.
Gospodarski otsek II pokr. sleta u Sarajevu 1934 god.
(Nastavak sa 1 strane)
bez prosvetnih i administrativnih organa i bez okružnih financija, te kojima za njihovo delovanje novcana sredstva daje sama župa, ako ih ima, pa i tada po svojoj volji i svome naho-denju.
U poslednje vreme vidimo takoder da se ojačava i naša prosveta, koja nastoji da takoder i ona svoj rad organizuje na sistemu okružja. Tu sada nastaje pitanje: ko je voda okružja? Da li tehničari ili prosvetari, odnosno, ko je onaj treči, koji če povezati u koordinirani rad okružne tehni-čare i^ prosvetarc, pa im dati time, i juridički, obeležje jednog potpunog, jedinstvenog tela, faktičnog okružja kao i potrebna novčana sredstva za iz-vodenje tog koordiniranog rada? Osim toga, nameče se još i pitanje: ko da organizuje okružja? Da li društva ili župe, i ko da ih finansira?
Organizovanje okružja, kako se to danas izvodi, nije stoga nikako isprav-no. Medutim, prema dasadašnjem razvoju tog pitanja, naime organizovanja naših okružja, ipak vidimo, da se poj-movi o okružjima sve više bistre, da se prijatelji okružja množe, a da pak protivnici ovih polagano otstupaju od svoje linije. Da način organizacije današnjih naših okružja nije dobar ni svrsishodan pokazuju to mnogi sluča-jevi, iz kojih vidimo, da se n. pr. u jedno okružje povezuje do 30 jedinica, kome se za sve njegove potrebe odre-duje okružnog načelnika i načelnicu s još par pomočnika, ali bez ikakvih novčanih sredstava, kojima bi to okru-
»Sokolska prosveta«, stupajuči g. 1934 u četvrtu godinu svoga izilaženja, ulazi u novo razdoblje, postaje samo-stalan list i izlaziče u sedištu Saveznog prosvetnog odbora.
U »Uvodnoj reči« (»Sokolska prosveta« god. 1930 br. 1) iznesene su smernice sokolskog prosvetnog rada i programa »Sokolske prosvete« kao organa Prosvetnog odbora Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Ovde je medu ostalim, naglašeno i to, da »Sokolska prosveta« treba da postane ogledalo sokolskog prosvetnog rada.
Tri godine nastojali su Savezni prosvetni odbor i uredništvo »Sokolske prosvete« da ostvare program. Mnogo je več postignuto, a mnogo još ima da se ueini. Da bi se postavljeni program u celosti ostvario i da bi sokolski prosvetni rad ušao u ceo sokolski život, potrebni su oduševljeni i istrajni prosvetni radnici; »Sokolskoj prosveti« potrebni su saradnici i propagatori. U prošle tri godine udareni su temelji sokolskom prosvetnom radu, izgrade-na su sokolska prosvetna gnezda, veliki broj sokolskih radnika nalazi se na poslu, »Sokolska prosveta« kao odraz i izraz sokolskog prosvetnog rada t kao organ Saveznog prosvetnog odbora okupila je priličan broj sokolskih prosvetnih radnika, pratila je sokolski prosvetni rad i, prema intencijama Saveznog prosvetnog odbora, davala smernice tom radu. Ona je vršila bla-gotvoran uticaj i u našem Sokolstvu stekla ono mesto koje joj pripada; »Sokolska prosveta« prihvačena je od celog našeg Sokolstva.
U tri godine »Sokolska prosveta« se razvijala i s teč e n im iskustvima usa-vršavala, da bi u ozbiljnim člancima, stručnim pregledima, prikazima i slikama, u beleškama i izveštajima izvršila svoj zadatak.
»Sokolska prosveta« mora dalje da napreduje i da se tisavršava sve dotie dok ne postane odlična sokolska revija. Niko ne sme ostati po strani, a sokolski prosvetni radnici dužni su da u službu »Sokolske prosvete« stave sve svoje snage.
Godine 1934 »Sokolska prosveta« izlazi samostalno u sedištu Saveznog prosvetnog odbora. Uvereni smo, da če »Sokolska prosveta« još bolje napredovati; uvereni smo, da če Sokoli
Izložba svetske štarnpe u Pardubi-cama. U Pardubieama, velikom indu-strijskom gradu istočne Češke, otvorena je u nedelju 8 oktobra o. g. u no-voj, modernoj zgradi Gradskog industrijsko« muzeja inicijativom pardu-bičke filijalc Sindikata češkoslovaških novinara i sviju pardubičkih kulturnih organizacija, te potporom gradske on-štine velika izložba svetske štampe. Izložba obuhvata, pored sviju listova koji izlaze na teritoriju Češkoslovaeke Republike, i listove iz 60 država, pa jc ova izložba do sada jedna od največih izložaba ove vrste. Materijal pojedinih država nije samo onako nabačen, »ego je ureden i izložen na način, da živo svedoči o duhovnom i materijalnom stanju svake zemlje.
žje trebalo da raspolaže za svoje uspešno delovanje. I baš ovakovi slučajev^ znače u najmanju ruku jednu, da kažemo, sterilnu organizatorsku politiku, koja nikako ne može da bude od koristi ni za same župe, a pogoto-vo to ne za jedinice dotienih okružja — društva i čete -— jer se današnjim načinom organizovanja okružja ne po-stizava ni prava svrha, a ujedno naj-dublje se kompromituje i sama zami-sao organizacije po okružjima.
Br. dr. Pavlas, kada je pred dve godine predložio uredenje, odnosno teritorijalnu razdelu Saveza po župa-ma koje bi odgovarale današnjim banovinskim granicama, predvideo je u tome^ predlogu takoder i organizaciju okružja u tehničkom, prosvetnom i ad-ministrativnom pravcu. Prema današnjem broju jedinica, iako ne teritori-jalno, veliki broj naših župa dobile su stvarno karakter »banovinskih« župa, pa bi prema tome danas i bilo vreme da po zamišljenom i istaknutom predlogu br. dr. Pavlasa organizujemo i na-ša okružja, kako to u stvari iziskuju i naše današnje sokolske potrebe i toliko razvijeni sokolski rad, bez obzira na eventualne predrasude bilo s desne ili s leve strane.
Tek tada, kada u pogledu organizacije naših okružja budemo na pravom putu, u duhu istaknufog predloga br. dr. Pavlasa, mi čemo se i sami čuditi, kako smo mogli da u organizator-nom pogledu toliko vremena lutamo u istinu stranputicom, kako to neospor-no danas biva u ovom slučaju na koji smo ovde upozorili!
J. K.-J.
ispuniti svoju dužnost, i da če »Sokolska prosveta« postati priručnik potre-ban, ali drag.
Pored dobre redakcije i dobrih sa-radnika, uspeh lista zavisi i od dobre administracije i od sigurnih i tačnih pretplatnika. Potrebna je stalna sa-radnja, potrebno je stalno izveštava-nje o sokolskom prosvetnom radu i o sokolskom duhovnom životu, ali je potrebna i stalna propaganda. »Sokolska prosveta« mora se čitati i širiti.
Da bi »Sokolska prosveta« mogia svoj zadatak ispuniti i da bi ujedno i njena materijaina strana bila osigu-rana, Izvršni odbor, na predlog Saveznog prosvetnog odbora, doneo je re-šenje o obaveznoj pretplati na »Sokol-sku prosvetu«.
Prema tome rešenju bezuslovno su dužni pretplatiti se na »Sokolsku prosvetu« :
sve sokolske jedinice: župe, društva i čete;
svi prosvetari: župski, društveni i četni;
polovina članova društvenih prosvetnih odbora.
Ovo rešenje je obavezno za jedinice i za svu braeu i sestre na koje se odnosi. Dužnost je brače prosvetara i izvestilaca za sokolšku štampu da sc to rešenje u celosti sprovede.
Da bi se sve pripreme nesmetano mogle spremiti, pozivamo več sada braču i sestre da odmah po dostavlje-nom im čeku pošalju godišnju pret-platu od 20 (dvadeset) dinara. Ujedno ih pozivamo da nastoje, da se na »So-kolsku prosvetu« pretplati što više i onih članova, koji nisu obavezni. Istodobno s pretplatom treba poslati i individualni spisak pretplatnika s oznu-kom njihove sokolske funkcije.
Sestre i brača treba da znaju, da od njihove akcije zavisi uspeh »Sokolske prosvete«. S pravom očekujemo savesnu i punu saradnju i zato se i nadamo punom uspehu.
Novi Sad, 2 oktobra 1933.
Zdravo!
Prosvetni odbor Saveza SKJ Dr Vladimir Belajčič, s. r., pretsednik.
Svečana sahrana češkcslovačkih heroja Šveca i Vašatke u Pragu. Iz
dalekog Čeljabinska u Sibiriji, gde su bili sahranjeni na tamošnjem groblju, preveze ne su prošlog tedna u Prag kosti pukovnika Josipa Šveca i potpu-kovnika Karla Vašatke, dvaju od največih heroja u borbi za češkoslovačko oslobodcnje. U Pragu kovčezi bili su izloženi u Panteonu Narodnog muzeja, prekriveni ogromnem inasom cve-ča i venaca. Počasnu stražu držali su vojnici, legionari i Sokoli. Preko 200 tisuča ljudi odalo je pokojnieima po-čast u samom Panteonu, a pri sprovo-du u nedelju 1 oktobra od Muzeja pa do »Pamatnika osvobozenii«, gde če biti definitivno sahranjeni, bilo je na ulicama preko pola milijuna ljudi iz Praga i čitave republike. U samom spro-vodu uzeli su ueešča zastupniei vlade, skupštinc, diplomatskog zbora, gradova, vojska, narodna garda, legionari i Sokolstvo, pošto su oba heroja bili i Sokoli. U Panteonu, izmedu ostalih govornika, govorio je u ime Sokolstva l zam. starešine ČOS br. Truhlarž, ko-
Obavezna pretplafa na »Sokolsku prosveta«
Svim bratskim župskim i društvenim prosvetnim odborima i prosvetarima četa!
Franjo Malin, s. r., urednik.
ji jc veličao herojstvo pokojnika i stavljao ih za svetao primer sokolske ljubavi i žrtvovanja za narod. U »Рд-raatniku osvobozenji«, koji če biti muzej eeškoslovačke oslobodilačke borbe i koji stoji na vrhu Žižkova, preuzco je kovčegc s ostacima heroja direktor ovog muzeja, general Rudolf Mcdek, poznati češki pisac priča i drama iz legionarsko« života, koji je veliku žr-tvu Švecovu za narod prikazao u pre-krasnoj drami »Pukovnik Švec«.
f Dr. Milorad Gođevae. U Beogradu umro jc 21 prošlog meseca dr. Milorad Godevae, lekar, poznat u ce-loj zemlji kao jedan od najodličnijih nacionalnih radnika. Pokojnik je bio prvi pokretač i organizator četničke akcije u staroj i Južnoj Srbiji, te ima velikih zasluga, da je u tim krajevima bio paralizovan uticaj nesrpskih eleme-nata. Iako je morao ispočetka da se bori s nerazumevanjem te raznim oprekama, ipak nije klonuo, nego je ustrajao i dobri rezultati i velik razmah četništva pokazali su kasnijc, da je u svom radu bio na pravom putu. U istoriji našeg naroda biče pored h roj n ih imena boraea za oslobodenje i ujedinjenje na časnom mestu i ime pokoj nog dr. Godevca.
Bro j stanovništva Jugoslavije. Krajem prošle godine centralni statistički zavod izradio je novu statistiku stanovništva naše države, prema kojoj Kraljevina Jugoslavija ima 14,300.000 Stanovnika, dok ih je godine 1918 na-kon ujedinjenja imala 11,600.000. Porast stanovništva iznosi dakle 2 milijona i 700 hiljada Stanovnika. Gradova ima Jugoslavija po poslednjoj statistki 75 s ukupno skoro 2 milijona Stanovnika. Preko 100.000 Stanovnika imadu samo Beograd, Zagreb i Subotica.
80-godišnjica jugoslovenskog fcota-ničara dr. A. Paulina. Sredinom septembra o. g. navršio je u punoj fizi-ekoj i duševnoj čilosti svoju 80-godiš-njicu dr. Alfonz Paulin, poznati jugo-slovenski botaničar, koji jc vrlo uva-žen i u inostranstvu, pa su se njegovog jubileja setili i mnogi strani, osobito nemački i češki listovi. Završivši gim-naziju u Ljubljani, a univerzitet u Gra-cu, bio je dr. Paulin od godine 1880 pa do 1910 profesor na gimnaziji u Ljubljani. Godine 1886 preuzeo je mesto direktora botaničkog vrta u Ljubljani, koji! je potpuno preuredio i upot-punio. Za svoje zasluge na polju pro-učavanja flore u Slovenačkoj imenovan je bio 1919 za počasnog člana Muze jskog društva, a od godine 1921 pa do 1931 kao honorarni profesor preda-vao je i na ljubljanskem univerzitetu
botaničku sistematiku. Napisao je oko 1 50 večih naučnih radova u raznim je-zicima, čime je stekao glas i ugled i u vanjskom svetu. Osobito su velike njegove zasluge za slovenačku termi-nologiju bilja, trava i cvetova, koju je uglavnom on stvorio.
70-godišnjiea Matice Slovačke. U
Turčanskom sv. Martinu (Slovačka) vrše se velike pripreme za što svečani-ju proslavu 70-godišnjice Matice Slovačke. Proslava održače se 25 novembra, a s njom če biti spojena i proslava 80-godišnjice jednog od glavnih sa-radnika i voditelja Matice, pisca i na-učnika prof. dr. Josipa Škultetija. Pri-prema se i izdanje jubilarnog zbornika. u kome če se prikazati ogroman rad Matice Slovačke, jedine kulturne i nacionalne organizacije Slovaka pod madžarskem vladom, koja je izvela nacionalno budenje i preporod slova-čkog naroda, a pored toga prikazače se i ogroman rad prof. dr. Škultetija, kome če biti na svečanom zboru predana plaketa s njegovim likom, rad ki-para Štefunka.
65-godišnjica češkog pesnika Jaroslava Kvapila. Ovih dana čitava češko-slovačka javnost setila se je 65-godiš-njice rodenja pesnika i režisera Jaroslava Kvapila. Jubilarac bio je učenik i prijatelj velikog češkog pisca i pesnika Jaroslava Vrhlickog i več u mladim godinama stekao je glas odličnog liričara. Ubrzo je zatim prešao na pisanje drama, što ga je dovelo u vezu s pozornicom, kojoj jo ostao veran, postavši glavnim režiserom i drama-
turgom Narodnog pozorišta u Pragu. Velike su njegove zasluge za podignu-če Narodnog pozorišta, na čiju je sce-nu uveo Šekspira i dela drugih velikih pisaca. Za vreme rata priredivanjem nacionalnih i čeških istorijskih komada izvršio je veliko delo podizanja nacionalne svesti i otpora protiv Austri-je. Kritika ga ubraja medu najrepre-zentativnije pojave češkog kulturnog života prvog četvrtstoleča dvadesetog veka.
Lužičani slave 100-godišnjicu rodenja Mihajla liornika. Dne 1 septembra o. g. po prvi puta nakon promene režima u Nemačkoj sakupila se je u Serbskom domu u Budišinu nacionalna omladina Lužice da se bar skromnom svečanošču seti 100-godišnjice jednog od svojih velikih ljudi, nacionalnog buditelja Mihajla Hornika. Svečanost je otvorena pevanjem narodne himne, nakon čega je pretsednik Saveza lu-žičkog studentstva održao predavanje o značenju Hornika za nacionalno bu-denje i preporod Lužičana. Mihajlo Hornik studirao je u Pragu i bio jc kolega velikog češkog pesnika i pisca Nerude, s kojim ga je i kasnije vezalo iskreno prijateljstvo. M. Hornik je lu-žičkim literatima osnovao list, sam jc mnogo pisao, izdavao knjige, a za ka-tolički deo svog naroda osnovao je i politički list. Zajedno s Poljakom Bo-goslavskim izdao je Istoriju lužičkih Srba, a omogučio je i izdanje mnogih drugih naučnih knjiga o Lužici. Umro je godine 1894, ali je njegovo ime ostalo u svetloj uspomeni ne samo Lužičana, nego i ostalih slovenskih naroda.
1Цгт i
Župa Banja Cuka
SOK. DRUŠTVO MASLOVARE
U nedelju 1 oktobra završen je u u našem društvu večernji prednjački tečaj, koji je trajao od 3 do uključivo 30 oktobra o. g. Tečaj je polazilo 12 članova, koji su vrlo marljivo poseči-vali predavanja.
Predavanja su počimala u 16, a završavala u 20 sati.
Prcdavači su bili brača: S. Sjeri-kov, M. Obradovič, K. Marenič, N. Peter, I. Kljujić i župski prednjak M. Volk, koji je bio voda ovoga tečaja.
Predavanja su bila iz 21 predmeta sa 86 sati ukupnog rada. Osim toga za vreme vežbe svaki tečajnik održao je po jedan nagovor pred vrstom. Na za-vršetku bila je kratka debata o nagovoru.
Na kraju tečaja održani su ispiti, koji su pokazali dobre rezultate; nedo-voljan uspeh su dobila samo dva člana, a cclokupan rezultat bio je 70 bo-dova, što znači da jc uspeh bio vrlo dobar.
U nedelju 1 oktobra tečajnici su pošli na izlet u Teslič, gde su — za-
hvaljujuči susretljivosti tamošnjeg br.
Sokolskog društva i direkciji tvornice — pregledali destilaciju drva, sokolski dom i banju Vrućicu.
Istoga dana u večer, tečajnici, oče-vidno jako zadovoljni ovim izletom i susretljivošču brače iz Tesliča, veselo pevajuči vratili su se u Maslovare.
Ovde u Sokolskom domu oprostio se br. Volk s kratkim govorom s te-čajnicima, našto se je njemu, svim predavačiina i tečajnicima zahvalio br. Sjerikov, pozvavši ujedno nove pred-njake da budu apostoli sokolske misli.
Župa Beograd
SEDNICA ZBORA DRUŠTVENIH
NAČELNIKA I NAČELNICA
U subotu 23 septembra održana je sednica zbora društvenih načelnika i načelnica Sokolske župe Beograd u prostorijama Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Na sednici se raspravljalo
0 budučem radu župe i o izboru vežbi za slcdeču godinu. Glavni zaključci ove sednice su sledeči: 1) Da se u ovoj go-dini održe, u koliko budu dozvoljavala finansiska sredstva, ovi tečajevi: za vodnike naraštaja i dece, za društvene prednjake, župski prednjački, za vode sokolskih četa, ritmički, skijaški i s načelnicima društava.
2) Da se iduče godine održe sledeče utakmice: lakoatletske, plivačke
1 u odbojci.
3) Za sledeču godinu uzete su vežbe koje su odredenc za sletove u Sarajeva i Zagrebu, a za dccu je rešeno, da svako društvo može samo izabrati vežbe koje želi, jer se iduče godine neče održavati župski slct, niti okružni sle-tovi, več samo društveni javni časovi.
Na kraju sednice izvršen je definitivni izbor sudija i izvlačena je kocka, koje če društvo s kojim igrati na žup-skim utakmicama u odbojci.
ŽUPSKE UTAKMICE U ODBOJCI
U nedelju 24 septembra ujutru u 8 časova i 30 minuta otvorene su utakmice u odbojci za prvenstvo Sokolske župe Beograd na teniskom igralištu u Zemunu pod vodstvom brata Slavka Polšaka, načelnika Sokolskog društva Zemun. Utakmice su se održavalc po kup-sistemu. Rezultati su sledeči:
A.	Članovi:
Prvo prednatecanje: Šabac : Beograd matica 17:15, 15:11; Beograd III : Pančevo 15:9, 6:15, 15:11; Beograd 1 : Ruma 15:1, 15:5; Zemun:Sremska Mitroviča 15:17, 15:11, 15:5; Stara Pazo-va:Obrenovac 15:6, 15:11; Beograd II : Ruski Soko Zemun 15:6, 15:8.
Drugo prednatecanje: Šabac : Beograd III 15:3, 17:15; Beograd I : Beograd VIII 15:5, 15:5; Beograd II : Stara Pazova 15:7, 15:8.
Polufinale: Šabac : Beograd I 15:7, 15:9, Beograd II : Zemun 15:3, 15:2.
Finale: Šabac : Beograd 11 11:15, 15:10, 15:13.
B.	Članice:
Prednatecanje: Beograd II : Beograd matica 15:4, 15:2; Beograd I ^tara Pazova 15:17, 15:13, 15:13; Zemun : Šabac 15:7, 15:10.
Polufinale:	Beograd	II	:	Pančevo
15:9, 15:7; Zemun : Beograd 1 9:15, 16:14, 15:12.
Finale: Beograd II : Zemun 15:5, 15:12.
C. Stari ja brača:
Polufinale: Beograd I : StaraPazova 15:8, 4:15, 15:7; Beograd matica : Beograd VIII 15:12, 15:5.
Finale: Beograd matica : Beograd I 15:4, 17:15.
D. Muškj naraštaj:
Prvo prednatecanje:	Beograd I :
Beograd matica 15:9, 10:15, 16:14; Šabac : Beograd II 16:14, 15:7; Beograd III : Stara Pazova 15:0, 15:8; Pančevo : Sremska Mitroviča 15:5, 15:4; Zemun : Beograd V 15:3, 15:12.
Drugo prednatecanje: Beograd I : Šabac 15:10, 17:15; Zemun : Pančevo 17:15, 15:9.
Polufinale: Beograd I : Beograd III 15:7, 16:14.
Finale: Beograd I : Zemun 15:13. 15:12.
E. Ženski naraštaj:
Polufinale: Pančevo : Beograd matica 15:8, 15:12.
Finale: Zemun : Pančevo 15:10, 13: 15, 15:12.
Utakmice su održane u potpunome redu. Pored Sokola bio je i veči broj posmatraoca od strane gradanstva iz Beograda i Zemuna.
M. J.
SOKOLSKA ČETA VOGANJ
Sokolsko društvo Ruma preduzelo je korake, da sc u našem selu osnuje sokolska četa. Največu akciju sprovo-dio je mladi zemljoradnik iz Vognja brat Milenko Markovič, dobar domačin i funkcioner zemljoradničke zadruge. Ova akcija jc potpuno uspela, te jc četa osnovana i uprava župe ju je potvrdila. U upravu čete izabrani su ljudi koji uživaju veliko poverenje eeloga sela. Mahom su ugledni i dobri domačini. Za vežbanje članstva stavila je na raspoloženje zemljoradnička zadruga svoju dvoranu. koja je duga 18, široka 6, a visoka 3 metara.
Ante Brozovič (Beograd).
Jedan prilog istoriji fizičkog
vaspiianja u Jugoslaviji
Prvi počelu sislemaSskog gimnasilčkeg rada u Srbiji
(Nastavak)
Treči sastanak 5 aprila 1882 godine.
Bili su prisutni pretsednik dr. Vladan, potpretsednik St. Todorovič, delo-voda Živ. Živanovič, članovi: Ljuba Kovačevič, Ljuba Stojanovič, Pera Kiki, dr. Hadži-Lazič, dr. Ste j ič.
Sam taj sastanak doneo je ove zaključke.
I
Pretsednik saopštava pismo Ministra prosvete od 5 aprila PBr 2001, koji na molbu odobrava da sc na državnom placu može raditi gimnastika (kod De-liske česme).
Uprava uzimljc sa zahvalnošču ovu dozvolu Ministra prosvete, a nastavni-ku Lj. Iliču naručuje se da one članove, koji rade u »Crvenom krstu« izvede da u letnjem tečaju rade od sad na tom
mestu.
II
Pretsednik saopštava pismeno pitanje Mihajla Ruvidiča predavača iz Šapca, koji moli da mu sc pošalje jedna »uredba« gimnastičkog društva, kako bi mogao i on s družinom pokušati da se i u Sapcu osnuje društvo za gimnasti-ku i borcnje.
Uprava predusreta ovu prijavu sa zadovoljstvom i naručuje da delovoda sve zahtevano pošalje pismom, i sa svim mogučim uputstvima.
III
Pretsednik saopštava da je bio u vežbaoniei kod »Crvenog krsta«. Tom prilikom video je — veli — da članovi rade lepo svoja vežbanja pod uput-stvom nastavnika Lj. Iliča. No članovi su na razni način saopštili pretsedniku, da bi bili radi da se i oni predvoje, kako bi neki mogli doči u vežbaonicu kod akademije: jedno sto ih je mnogo, drugo .što ima nekih, koji stanuju na Vra-čaru, bliže akademiji. Još tom prilikom rečeno jc, da se u naročiti spisak sami upišu ko želi da sc premesti u drugu vežbaonicu i spisak taj da se preda na-stavniku Lj. Iliču, kako bi uprava rešila gde če ko raditi. Nastavnik reče da ni jedan nije zapisao svoje ime i stoga nema spiska od tih članova.
Pretsednik pri svem tom ište dozvolu da neke od članova, koji na Vračam stanuju može premestiti da rade u
vežbaoniei kod akademije što uprava usvaja.
IV
Pretsednik pokreče pitanje o načinu kako bi s-e i na kom mestu podigla zgrada za gimnastiku. U to pokrenu potpretsednik ove družine, a pretsednik pevačke družine Steva Todorovič mi-sao, da bi se i pevačka družina rado udružila, kao i čitaonica beogradska, kao što je i pretsednik govorio o tom Todoroviču i da tako svi skupa s ulo-ženim kapitalom podignu zgradu.
Kako bi prazan plac na topličkom vencu — spram kuče pretsednika op-štine Karabiberoviča, na šancu, bio za to najbolje mesto za takvu zajedničku zgradu: to uprava, na predlog pretsednika zaključuje, da se pretstavnici svih triju ovih društava pozovu i skupa, da se ako može, sporazume, i pomenuti plac izmole od države, preko Ministra unutrašnjih dela, kako bi se na njemu podigla opšta zgrada. Taj zajednički skup da se sazove za nedelju, u lokalu pevaekog društva.
Kako niko nije imao nikakav dalji predlog da učini, to je dnevni red is-crpljen i pretsednik zaključuje sednicu.
IV sastanak održan 12 aprila 1882 god.
Bili su prisutni: pretsednik dr. Vladan Dordevič, članovi: St Popovi, Stojanovič, Mihokovie, Antula, Živanovič.
Zaključilo sc:	ШјЗ
j
Pretsednik saopštava da je sve is-pračeno za Šabac što je zahtevao g. M. Ruvidič, da osnuje tamo girnnastičko društvo.
II
Pretsednik veli, da jc video u vežbaoniei one učenike koje je (vidi protokol drugog sastanka) kandidovao g. Lj. Ilič i javila su dvojica koji su u po-voljnim prilikama i da im neče trebati pomoči, a jedini Ljubomir Popovič da jc po redu i po stanju da mu se može pomoči ukazati. No uprava misli da ostavi to do avgusta ove godine, kad se vidi kud če ovaj kandidat sa školova-njem iči, da se uzme za kandidata i ne zbog toga, što se ne zna u koji če zavod, posle IV r. preči.
III
Pretsednik javlja da je držat sastanak članova uprave: gimnastičke družine, čitaonice i pevačke družine, i pretstavnici svih triju družina sagla-sili su se u tome: da se g. Ministru fi'-nansija podneso molba da se ustupi plac njima na topličkom vencu (vidi protokol prošlog trečeg sastanka). Dalji uslovi, koliko če koje društvo uložiti i nabaviti novaca ostavljeni su Socnijim pregovorima, pošto se podnese molba g. Ministru i dobije rešenje za to.
Održana je još jedna i poslednja sednica kao V sastanak 18 aprila 1882 god.
Bili su prisutni: Pretsednik dr. Vladan Dordevič, Antula, Sr. J. Stojkovič, Lj. Stojanovič, P. Kiki, Živanovič.
Zaključuje se:
I
Po pročitanju protokola IV sastan-ка; pretsednik javlja da je napisao nismo za g. Ministra finansija, da ustupi plac za gradevinu gimnastike, čitaonice i pevačke družine, no još, veli, nije pretsednik pevačkog društva dospeo da odnese g. Ministru.
II
Blagajnik javlja, da je dobio pismo od dotičnog krojača iz Beča, o naruče-nim haljinama za gimnastiku, u kome moli da mu se ostavi rok do polovine maja.
Uprava rešava: da blagajnik tele-grafiše članu družine Jov. Antuli, koji sc u Beču nalazi, da navali na krojača da odelo napravi, a ako ima i gotovih da otkupi koji par i donese sobom.
III
Sr. Stojkovič predlaže, da bi bilo dobro da se kontrolišu vežbanja družine na gimnasticš kod Delinske česme.
Uprava rešava da se svake sednice odredi od jedan do dva koji če jednom ili dvaput otiči na ta vežbanja u toku dana do iduče sednice, kada če se uvek novi članovi za taj nadzor naimenovati.
IV
Prešlo se je na rešenje davno po-krcnutog pitanja: kog dana i u koje vreme da sc drže sednice upravine? pošto je dosadanje vreme u 9 čas — neudesno.
Uprava jednoglasno rešava: Da se skup od sad sastaje u 8 časova ujutro svake nedelje.
I tako je eto prošla druga godina postojanja gimnastičkog društva.
Bilans rada ovog drugog godišta dan je na trečoj redovnoj glavnoj skup-štini, koja je održana 17 oktobra 1882 g. u sali gradanske kasine.
Pretsedava: dr. Vladan Dordevič,
zapisnik vodi Ljubo Stanojevič, kao za-menik dclovode.
Sama skupština pretekla je ovako: I
Pretsednik otvori skupštinu ovim govorom o stanju društva i o radnji društvene uprave od druge redovne skupštine do danas:
»Gospodo,
Otvarajuči sastanak treče glavne skupštine beogradskog društva za gimnastiku i borcnje, ja sam srečan što vam mogu kazati, da se naše društvo pri svem tom što je svaki početak težak, što je prvi početak i prva godina života našeg društva, slučajno pala u vreme najburnijeg političkog života, kada ni najoduševljeniji prijatelji narodnog zdravlja i njegove telesne. snage, nisu imali vremena ni da misle na društva ovakc vrste, a kamo li da ga svojski pomažu, da je velim naše društvo ipak pokazalo da ima životne sile u sebi, jer se samo svojom snagom odr-žalo, šta više može da se pohvali da je pomoglo osnovati još jedno društvo za gimnastiku i borcnje.
Koliko se ustanova koristilo našim društvom, koji su priželjno radili u društvenim vežbaonicama, to ne treba da vam kazujem.
Vi to svi osečate u vašim mišicama, u celokupnoi vašoj snazi, u čilosti vaših umnih i duševnih sposobnosti, koje su svagda u takoj čvrstoj sveži s telesnim zdravljcm. Ja ne trebam da potsečam ni jednog od tih vrednih članova društva na one časove, koji su sc takoder dešavali kada je gdekoji, iz-nuren svojim dnevnim radom, izlom-Ijen brigama a kadšto i faktičnom sla-bošču, jedno za ljubav svojih drugara i za ljubav rada pošao do društvene vežbaonice u odredeno vreme, ubeden da neče moči ništa raditi več da če samo svojim prijateljima praviti društvo pa ipak, umoljen od drugova, onako umoran, briŽ4n i slab, pokušao da radi, nije nužno, veli, posečati ih, kako su oni u te dane radili ceo čas a posle njega behu kao nanovo rodeni veseli, čili kao da nikad nije bilo onih briga, one malaksalosti ili slabosti s kojom su malo pro došli u vežbaonicu. Baš kada od gimnastike ne bi bilo trajne koristi za snaženje sviju funkcija čovečjeg tela, za čuvanje zdravlja i sprečavanja sviju bolesti, što je ne samo naukom več i milionima primera dokazano izvan svake sumnje, baš kad toga ne bi bilo, jc-dino rad moralne svežine koju gimna-stičar oseča posle svog vežbanja, vre-dilo bi da svi ljudi od srca i duha poklone največu pažnju i pomoč ovoj ustanovi, da je oeuvaju i raširc po če-loj našoj otadžbini. Medutim mi može-
mo več danas slobodno reči, da je več sada, posle nepunih deset meseci rada, suma tclesnog zdravlja i moralne čilosti u članova našeg društva koji su redovno i tačno dolazili na vežbanje, toliko obogačena, da oni plemeniti ljudi koji su svojim prilozima kao osnivači pomagači društva pripomogli da se društvo osnuje i da se do danas održi, mogu sa zadovoljstvom reči da su dobro delo učinili. Ja mogu samo žaliti što više njih od tih osnivača i pomagača našeg društva nisu aktivno učestvovali u našim vežbanjima, jer bi onda na sebi osetili blagodatnc posledice tog rada. Prigovor da starijim ljudima ne liči prevrtati sasvim je neosnovan, jer prvo sistematična gimnastika nije pre-vrtanija i pelivanstvo, več naučno gru-pisana radnja sviju mišica našeg tela, koja unapreduje sve njegove funkcije, a drugo sasvim je neosnovano da ta-kva gimnastika ne može koristiti starijim ljudima. Ja treba da vas potsetim na jedan fakat, koji če vam dokazati da gimnastika koristi i starijim ljudima. Vi svi znate jednog našeg člana, vi čete pojmiti razloge zašlo ga ne imenujem, koji jc davno u?:co detinje pa-tiče, jer mu skoro četrdeset godina, a koji je sedeči godinama za pisačim stolom, ispadajuči u velike poštovaoce odličnog Vajfertovog fabrikata, bio do-terao obim svoga blago utrobija dinov-skog razmera, tako da mu je več jedna šetnja preko Terazija bila postala vrlo ozbiljno i teško preduzeče na koje se on bez nevolje nije rešavao. Taj naš član, za nekoliko meseci sistema-tičnog gimnastikovanja i borcnja, ne samo da jc uspeo smanjiti peričeriju svoga preteranog blagoutrobija za či-tavih 7 santimetara, ne samo da je po-stao dobar pešak koji više ni malo ne gega kada ide, več sasvim ubeden da če opet postati vickast kao što je ne-kad bio. Neka bi se na ovaj primer ugledalo što više naših stanjih osnivača i pomagača sebi na zdravlje, a društvu na diku i napredak.
Kada čovek pogleda spiskove naših društvenih članova, kad u njima nade 55 članova osnivača, 45 članova pomagača i 169 članova redovnih, dakle svega 269 članova, onda bi me mogao, zapisati: zar ja mogu još biti ne-zadovoljan s takvim uspehom našeg društva u prvoj godini njegovog života? To ne bi mogao biti da su svi članovi, koji su sc upisali doista i iM>stali pravi članovi društva, ali od uDisanih članova 10 osnivača, 15 pomagača i 55 redovnih članova dakle njih 80 još nije platilo uloge, a mnogi su izjavili da neče da plate, i ako su se upisali... Ali kad odbijemo i tih 80 članova, koji tako živo ilustrišu ovu našu osobinu, koja tako jako liči na sposobnosti plehanc1
Ž.upa Ttjelovar
SOKOLSKO DRUŠTVO SRFSKA KAPELA
Sokolsko društvo u Srpskoj Kapeli održalo je na dan 24 septembra svo-ju prvu javnu vežbu. Iako je bilo nestalno vreme došla su bratska društva iz Dubrave, Sv. Ivana Žabno, Sokolov-ca, Tkalca i Cirkvene, a došlo je i dosta naroda, prijatelja Sokolstva. — Prisutne je pozdravio društveni starešina brat G. Šamić i svoj pozdrav za-vršio poklikom Nj. Vel. Kralju i Prestolonasledniku Petru, što je bilo odu-šc vij e no popračeno s gromkim »Živili!«
Iza toga je započeo program javne vežbe. Prvo su vežbala muška i ženska deca našega društva. Iza dece vežbalo je pedeset vežbača župske vežbe sviju gore spomenutih bratskih društava, a predvodio ih je načelnik brat E. Sabol, učitelj iz Dubrave. — S ljubljanskim vežbama nastupila je Du-brava, Sv. Ivan Žabno i Sokolovae, a predvodio ih je okružni načelnik brat Stjepan Horvat. Naročiti interes po-budili su brača Sokoli iz Tkalca, koji su nastupili s posebnim vežbama uz pe-vanje »Pojmo pesmu« u svojoj lepoj narodnoj nošnji. — Rekord oduševlje-nja pobudila su brača Sokoli iz Dubrave i Sokolovca sa svojim petorkama, a isto tako s vežbama na spravama — ručama i preči.
Posle programa samih vežbi odr-žao je naš učitelj i prosvetar brat V. Šikič kratak, ali vrlo snažan i jezgrovit sokolski nagovor, koji je bio namenjen u prvome redu samim vežbačima u kome ih poziva da budu uvek i na sva-kome mestu pravi Sokoli i da nadalje ustrajno nastave započeti rad. — Na-kon toga nastala je zabava s plesom uz glazbu Dobrovoljnog vatrogasnog društva iz Dubrave.
Ž.upa Celje
SOKOLSKO DRUŠTVO CELJE
Že dolga leta se je celjski Sokol boril, da si uredi letno telovadišče, ki bi odgovarjalo vsem tehničnim potrebam za sistematično telesno vzgojo. Vprašanje letnega telovadišča je postalo zopet aktualno. Ne samo to, danes stoji naš Sokol pred- nepobitnim dejstvom, da je realizacija graditve letnega telovadišča tako nujna potreba, da bi bilo vsako odlašanje v kvar nacionalnega prestiža lokalnega življa. Zaradi tega je Sokol postavil poseben akcijski odbor, ki se bavi iz-kjučno samo z delom zbiranja sredstev za gradnjo letnega telovadišča in
furune, opet bi nam ostao lep broj od 189 članova, koji su ili potpuno pla-tili svoj godišnji ulog, ili ako siromaš-nog stanja otplaeuju svoj ulog u rata-ma. Ali, nažalost, moram reči da ni polovina od toga broja faktičkih članova nikako ni j e aktivno učestvovala u radu društvenom. Na obema društvenim vežbaonieama jedva ako je radilo 50—60 do 80 članova, pa i to nisu svi radili, nego su često na duže ili na krače vreme prekidali svoja vežbanja. Prema tome nije se postigao onaj rezultat rada koji bi se imao, da su faktički članovi redovno dolazili na vežbanja.
Da potražimo uzroke ovoga fakta. Da vidimo da li je društvena uprava učinila svoju dužnost. Da vidimo isto-ri ju naše družine od druge njene glavne skupštine do danas.
Na drugoj glavnoj skupštini našeg društva, koja je održana 31 marta ove godine, na kojoj je bilo svega 37 članova prisutnih, pošto je odlučeno o nekim predlozima koji se tiču društvene uredbe, utvrdena je i na dalje prva uprava društvena samo su na mesto trojice članova, koji su zbog svojih važnih privatnih poslova otstupili, iza-brani novi članovi.
Tako popunjena društvena uprava, sastala se istoga dana i konstituisala se ovako: pretsednik dr. Vladan Dorde-vič, potpr. Stevan Todorovič, delovo-da, Živan Živkovič, blagajnik, Nikola Antula. Odbornici: Stevan D. Popovič, Ljuba Kovačevič, Sreta Stojkovič, dr. Laza Kostič, Dimitrije Stamenkovič, dr. Pavle Stejič, Ljuba Stojanovič, zameni-ci: Marko Stojanovič, Petar Kiki, dr. F. Sams i dr. Mih. Hadži Lazič.
Prva odluka ove uprave bila je, da sc preko novina pozovu svi upisani članovi, da polože svoje uloge.
Pri kraju marta radilo je 102 člana u vcžbaonici društvenoj u zgradi Crvenog krsta. Od njih je rodovno dolazilo na časovc 80. Zato su se podelili u dve grupe i u svakoj je .radilo po 40. Kako su mnogi od njih izjavili želju, da sc ta vcžbaonica iz suterena »Crvenog krsta« premesti za vreme leta u kakvu slobodnu prostoriju, na čist vazduh, to je uprava odmah iz radii a kod g. Ministra prosvete odobrenje da sc za tu celj upotrebi državni plac kod Delij-ske česme, gde je letnje igralište velike beogradske gimnazije, razume se u vreme. kada to mesto nije zauzeto gimnazijskim časovima.
Društvena vežbaoniea pregncStena je dakie i ostala je na pomenutom drž. placu preko celog leta i jeseni do poslednjih dana.
U isto vreme uprava se starala da organizuje jedan nedeljni i praznični kurs gimnastike za malu decu, i poru-
ima poleg tega neodložljivo skrb, da mora biti do spomladi letno telovadišče že dejstvo. Ta odbor je izdelal idejne načrte letnega telovadišča, ki predstavlja prav lične komplekse, tako za moške in ženske oddelke. Skratka načrti predvidevajo vse naprave modernih letnih telovadišč, poleg tega so ubikacije tako praktično urejene, da služijo za garderobe, telovadišča ob slabem vremenu in za paviljone ob raznih nastopih in sokolskih prireditvah. Tudi na poplave je akcijski odbor mislil in je s posebnimi napravami začrtal vsekakor zanesljiva zavarovanja kompleksov pred poškodbami.
Akcijski odbor celjskega Sokola apelira na vse brate in sestre, na vse stariše sokolske mladine in na vso nacionalno javnost, da stopijo v vrste podpornikov tega pokreta. S tem ne bo ustreženo samo naši mladini, ki kaže polno razumevanje za ideologijo Sokolstva in vidi v tem pokretu samo zdrava načela, ki vodijo narod do moči, zdravja, lepote in čistosti duše, temveč bo to koristilo v veliki meri nacionalni stvari, ki je v Celju na žalost močno skaljena.
Razpisani so kamni po Din 100'—. Ta oboi je vplačljiv tudi v obrokih.
Akcijski odbor je z delom nabiranja pričel pred dobrim tednom in je v tem razmeroma kratkem času kljub elementarnim nesrečam, ki so zadele naše kraje, dosegel prav lepe uspehe, s čimer je doprinešen dokaz, da v našem lokalnem življu vlada razumevanje za našo sokolsko, obenem tudi nacionalno stvar. Do sedaj so podpisali obveznice: Profesorski zbor drž. realne gimnazije: Po dva kamna: direktor Mravljak in prof. Holeček Pavel; po en kamen: prof. Tavzelj Stanko, dr. Blaznik, Jurčičevič Boženka, Orožen Janko, Liška Janko, Ščuka Matko, dr. Sijanec, Fabjančič Milan, Mlinar Ivan, Gorup Anton, Brodar Srečko, Napotnik Ivan, Štante Valentin, dr. Zelenik, Modrijan in 'A kamna prof. Bolhar. Pri progovni sekciji: po en kamen: Novak Tine, Gabrovšek, Ger-dina, Kočevar, Kozjek, Kuštrin, Lu-kežič, Pavliničeva, Rozman, Žlebnik, Petek, Ahčin in Vran jek. Pri davčni upravi: Po en kamen:	Stanič. Čuš,
Grah, Korošec, Kodrin, Šuc in Vodlak. Uredništvo Celjske posojilnice: Smrtnik Jože 10 kamnov. Kralj Drago 3 kamne, Cimprič 2 kamna, po en kamen pa Jerin, Detiček, Cepin, Grudnova Grobelnik, Kokotova, Luzniko-va; Obrtniki: Dolžan Franjo 3 kamne, Rebek Tone 3 kamne, po dva kamna Zabukošek Maks, Grobelnik Riko in Drago Bernardi, po en kamen: Drofenik Tone, Brinovec Jožica, Kraup-
čila je u Beču nekoliko pari gimnasti-čkog odela za muške i ženske.
U početku aprila javio je upravi društvenoj g. Mih. R. Ruvidič, preda-vač iz Šapca, da se tamo radi na organizaciji jednog društva za gimnastiku i borenje. Uprava je s radošču pohita-la, da pošlje g. Ruvidiču našu društve-nu uredbu, pravila za unutrašnji rad u vežbaoniei i sva uputstva, za koja je mislila da mogu biti od koristi organi-zatorima ove posestrinske družine.
Medutim uprava nije nikako gubiia iz vida, da ova pocepanost društva na dve vežbaonice, od kojih je jedna na krazu varoši, a druga se može upotrebiti samo leti, jer je suteren u domu »Crvenog krsta« doista takav lokal, koji se samo za nevolju može upotrebiti — da ta pocepanost i udaljenost vežbaonice mnogo’ doprinosi smanjivanju broja aktivnih članova, i stoga je neprestano razmišljala o načinu, kako da društvo dode makar i do kakve privremene zgrade za svoja vežbanja. Isprva se po-krenula misao, da se na tom placu kod Delijske česme podigne privremena zgrada od dasaka, jer smo se nadali, da če sc to moči postiči sa sumom od 100—150 dukata, koju su sumu voljni bili pozajmiti društvu neki članovi uprave. Ali prvi predračun koji je sa stručnjacima načinjen pokazao je da bi i za takvu daščaru trebalo potrošiti preko sto dukata. Zatim se pomišljalo da se bar za zimu uzme pod kiriju jedan od baštenskih salona u sred varoši, koji preko zime stoje bez upotrebe ali gaz-da jednog takvog udesnog lokala tra-žio je da mu društvo izvrši neke opravke, koje bi koštale 130 duk. Za to je i ta misao napuštena. Najzad sc seti-smo da i velika gimnazija beogradska nema zimskog lokala za gimnastiku pa pomislimo da li ne bi mogli u dogovoru sa g. Ministrom prosvete podiči zajed-ničku jednu privremenu zgradu, koja bi poslužila i velikoj gimnaziji i našem društvu dokle oboje ne doživimo naročite svoje zgrade. Ovo smo sa toliko večim uzdanjem mogli pomišljati, što jo sadanji g. Ministar prosvete ne samo činio svaku moguču pomoč i olakšicu našem društvu od kako se ono osnovalo, nego i zbog poznatog akta da je g. Novakovič kad god je dolazio na mesto Ministra prosvete, svagda s najve-čom energijom radio na zavodenju gimnastike i voj nog vežbanja u našim ško-lama, što gimnastika, kao obavezan i važan predmet, sastavlja jednu od glavnih tačaka njegovog prosvetnog programa. I mi sc nismo prevarili u našem uzdanju. G. Ministar prosvete rešioje da se na placu kod Delijske česme što skorije podigne o državnom trošku zgrada za gimnastiku velike gimnazije, i planovi i predračuni sc več nalaze
ner Rihard in Karba Cirila ter Anica skupno en kamen. Učiteljski zbor okoliške osnovne šole je skupno podpisal 8 kamnov. Oficirski zbor Vojnega okruga:	Po dva kamna:	polkovnik
Gavrilovič in poručnik Tkalčec, po en kamen:	podpolkovnik Cerovič, kap.
Stengl, kap. Brkič, kap. dr. Sricmc, kap. Čanjevac, por. Barkovič, por. Lju-movič, por. Stojanovič, ppor. Strelec, Jarič; Razni poklici: Po dva kamna: Sirec Drago, Veble Avgust; po en kamen! Poljšak Rastko, Prelog Miloš, Baša Anton, Lesjak Franjo, Kovač !Karl, dr. Dolničar, Mara Kovačeva, Mimi Lojkova (vsi člani prednjačkega zbora celjskega Sokola).
Po prednjem izkazu je podpisanih 112 kamnov, ali 11.200 dinarjev.
Vsem bratom in sestram iskrena sokolska hvala!
Ostale brate in sestre, kakor tudi Sokolu naklonjeno občinstvo prosimo, da ne delajo težkoče članom akcijskega odbora pri zbiranju sredstev, temveč naj pridno sežejo po obveznicah.
Župa Karlovac
SOKOLSKO DRUŠTVO SEMIČ
V nedeljo 3. septembra je imel Sokol Semič svoj javni nastop, na katerega se je pripravljal prav pridno v vseh oddelkih.
Nastop je že bil zaradi močnega dežja odpovedan, ko se je ob 3. uri zjasnilo je nastalo vrvenje na telovadišču in vse se je pripravljalo za nastop. Seveda je bilo vse nekam čmer-no, ker smo mislili, da nebo k nam sosednih društev. Pa smo se zmotili. Prvo je prišlo z vlakom društvo iz Črnomlja na čelu br. starostom Vran-kovičem. Takoj nato se je začulo brnenje avtomobila na katerem sc je pripeljala Sokolska četa iz Koprivnika pod vodstvom br. Prinčiča, 24 po številu. Za njo je pripeljal okrožni načelnik br. Nace Kočevar iz Metlike svojo četo, prispela je tudi Sokolska četa iz Podzemlja pod vodstvom br. Ljubiča. Po prihodu gostov, se je razvila impozantna povorka skozi trg na telovadišče, na čelu z domačo godbo. Ob 15. uri je nastopila sokolska deca. Vseh točk je bilo 11. Splošno priznanje in navdušenost je izzval nastop sokolske čete iz Koprivnika, 6 članov in 16 naraščaja. Nastopili so sami starejši člani. V orodni telovadbi je nastopilo: Semič drog, bradlja Črnomelj in krogi Metlika pod vodstvom br. Kočevarja. Sodeloval je tudi br. Slavko Rajmar kot prvak na krogih, ki je naravnost očaral občinstvo z vratolomnimi vajami.
pred Ministarstvom gradevina rad izvršen j a. Dok ne bude zgrada gotova uprava je odlučila da se grupa koja je radila leti na placu kod Delijske česme i dečji nedeljni i praznični kurs, zbog rdavog vremena, presele u dom »Crvenog krsta«, a druga grupa da ostane kod Vojne akademije.
Na poslednjem sastanku uprave pročitano je pismo Šabačkog društva za gimnastiku i borenje, koje se več definitivno konstituisalo i koje drži svoja vežbanja dva put na nedelju. Članova ima 33 večinom redovnih, potpretsed-nik Kosta Jezdič, pisar sudski, blagajnik dr. K. Nikolič, apotekar, delovođa Mihajlo Ruvidič, predavač, u odboru su: dr. Spiridonovič, fizik, D. Dukič, učitelj, Kosta Simič, trgovac, Pavle Pavlovič, knjižar, Mihajlo Mihajlovič, de-lovoda opštinski i Emil Jurm, moler. Uprava našeg društva pohitala je da pozdravi prvu upravu šabačkog društva za gimnastiku i borenje i da joj stavi na raspoloženje svoje usluge.
Ovo je, gospodo, kratak izveštaj v radu i životu naše družine i njene uprave od drugog glavnog skupa pa do danas. A sada izvolite saslušati izvešče društvenog blagajnika o prihodima i troškovima društva«.
Zatim je blagajnik društva g. Nikola K. Antula pročitao ovaj izveštaj o prihodima i troškovima društva. Iz njega se razabire, da je promet blagajne bio 2686‘70 Din.
II
Pretsednik javlja da je dalje na dnevnom redu izbor dvojice članova, koji če pregledati račune društvene.
Skupština ovlaščuje pretsednika da on kandiduje prcgledače računa i po njegovoj kandidaciji izabra članove: Mašu Markoviču i Manojla Klidisa da pregledaju račune društvene.
III
Pfctsednik javlja, da je uprava na vreme, koje je društvenom uredbom propisano za podnašanje predloga — za glavnu skupštinu, dobio dva pismena predloga, i čita ih po redu po kome su podneseni.
Prvi je predlog društvenog člana Ljubomira Stojanoviča, koji glasi ovako:
»Uprava beogradskog društva za gimnastiku i borenje«.
Dešavalo se na našim skupštinama da su izbori pojedinih članova, bilo za kontrolore računa, bilo za _ članove uprave ili za ma što drugo vršen i kan-didacijom ili od strane pojedinih članova, koje jc kandidate skupština> mahom usvojila. Kako se takvim načinom
Po telovadbi se je razvila neprisiljena ljudska veselica, ki je trajala do 12. ure. Uspeh gmotno in moralno dober.
Ž.upa Kragujevac
SOKOLSKO DRUŠTVO ĆUPRIJA Jubilej zaslužnog sokolskog radnika
Brat inž. Franja Zajic, generalni direktor fabrike šečera u Čupriji, starešina Sokolskog društva Čuprija i za-menik starešine Sokolske župe Kragujevac, navršava ovih dana 60 godina života.
Brat Zajic još od rane mladosti bio je vežbač, docnije prednjak, tajnik d zamenik načelnika Sokolskog društva u Visočanima (Prag). U Koužinu, gde je bio sa službom, izabran je za načelnika društva. Po povratku u Vi-sočane bio je takoder načelnik. Uzi-mao je učešča u svima poslovima ne samo u župi Srednjočeškoj, od koje je bio delegiran i u upravu ČOS, več se njegova delatnost širila i na novo-csnovanu župu Barakovu, u kojoj je sekretar pretsedništva, a docnijc tajnik župe i zamenik načelnika. U po-četcima stvaranja Saveznog prosvetnog odbora izaslan je bio zajedno s ibračom Karlom Vanjičekom i prof. Šornom u vaspitno-prosvetni odbor u kome su tada zasedali i zastupnici va-trogastva i učiteljstva.
Kao takmičar istakao se još prvih dana u Sokolu Visočani, gde je bio najbolji vežbač. Godine 1895 na so-kolskom sletu u Pragu, postigao je na utakmicama u nižem odeljenju peto mesto, njegovo društvo Visočani de-vetnaesto od cclokupnog broja takmi-čarskih jedinica. Uskoro zatim napu-stio je Češku i došao u Srbiju, gde je, njegovom inicijativom, 1912 godine podignuta fabrika i rafinerija šečera, u kojoj jc sada generalni direktor. Brat F. Zajic i ovde nastavlja rad na Sokolstvu. Ali nastupili su ratovi te je i on kao i mnogi -drugi dosta stra-dao: odveden je u Beč gde je držan u zatvoru sve do 1918 godine, jer jc bio optužen za veleizdaju. Ipak srečno sc izvukao i opet došao u Čupriju.
Posle rata brata Zajiea vidimo opet na radu ne samo u industriji več i u Sokolstvu i Češkoslovačko - jugo-slovensko j ligi. Funkcij u starešine Sokolskog društva Čuprija vrši od 1920 godine neprekidno. U Češkoslovačko-jugosiovensk-oj ligi bio jc prvo pot-pretsednik, a posle reorganizacije iza-\iran je za počasnog člana. Bio je osnivač i pretsednik Aero-kluba u Cu-priji, zatim počasni član S. k. »Slavi-je«, Otseka Saveza ruskih ratnih invalida, Ruske kolonije u Čupriji. pretsednik Saveza fabrika šečera Kralje-
izbora može tačno saznati mnenje sviju članova, jer se mahom bira više njih od jedanput, od kojih bi jedan nekoga zadržao, drugoga ne, drugi bi hteo sve druge i t. d., to čast mi je predložiti skupštini da donese svoju odluku, ko-jom bi se taj način izbora za svagda ukinuo, tačnijim zamenio glasanjem poimenice«.
Na pitanje pretsednikovo ima li ko šta da govori o ovom predlogu uze reč dr. Laza Kostič i pita predlagača čimc on još motiviše ovaj svoj predlog.
Ljuba Stojanovič objašnjava da mu je glavna namera bila, kao što je i u predlogu napomenuo, da sc tačno sazna volja sviju članova.
Dr. Laza Kostič da bi najbolje gla-sati listama.
St. D. Popovič da se to ostavi skupštini na volju da ona upotrebi koji način kad hoče.
Tome se predlogu pridružuje i dr. Laza Kostič.
Dr. S. Pops predlaže da ostane po starom.
Kako sc više niko nije javio za reč, pretsednik zaključi debatu i stavi na glasanje a) predlog Ljubomira Stojanoviča, koji skupština večinom glasova odbaci, b) predlog St. D. Popoviča, koji skupština večinom glasova primi. Prema ovom predlog dr. Popsa nije ni iznesen na glasanje.
Zatim je pretsednik pročitao predlog člana Živana Živanoviča, koji glasi ovako:
»Poznato je gospodi članovima da je svakom udruženju osnov za dalji rad, materijalna strana, novac.
Pri osnivanju nove družine, po svoj prilici imalo se na umu da što veči broj članova bude, pa je izmečtu ostalih olak-šica i godišnji ulog dosta niško ocenjen i usvojen. Ulog iznosi samo 6 dinara.
Ne obziruči se s jedne strane na koristi od gimnastike na svakog člana, a s druge strane na troškove koji se u ovakoj družini moraju činiti redovno i činiče se: plačan jem nastavnika, po-sluge, nabavkom sprava i drugih po-trcba-ulog od 6 dinara je i suviše mali. Stoga bi valjalo u nekoliko ga povisiti. I u čitaonici, gde je srazmerno manje troškova, ulog iznosi 12 dinara, u nas samo 6.
Osim toga gg. članovima je poznato da blagajnik ove družine, zbog svojih poslova (a njih če svaki imati) ne može nikako iči od člana do člana i moliti za ulog; ne možomo tražiti to ni od drugih članova uprave, — ta^°" der često nije prijatno ni za onog elana, kome takav momak s neplačcnim telerom dolazi. To jc uzrok te i danas ima uprava dosta veresijc, a malo no-
vine Jugoslavije. Odlikovan je 1912 godine ordenom Crvenog krsta; posle rata dva puta ordenom Sv. Save IV reda i 1929 godine ordenom Belog Orla V reda.
Prilikom njegove šezdesetogodiš-njice rodenja Sokolsko društvo Čuprija s činovnicima i nameštenicima fabrike šečera priredilo je svečanu aka-demiju.
Župa СјиШјапа
ŽUPNI PREDNJAŠKI TEČAJ ZA ČLANE IN ČLANICE
V dneh od 17. do 24. oktobra se je vršil v Ljubljani župni prednjaški tečaj za člane in temu je sledil enak tečaj za članice. Oba enotedenska tečaja sta imela namen dvigniti predvsem praktično sposobnost sokolskih vaditeljev in vaditeljic. S tem namenom združeno, pa je želelo župno na-čelništvo pomagati zunanjim društvom in četam v prirejanju telovadnih akademij. V tem stremljenju sc jc tečajnike in tečajnice naučilo nekaj telovadnih skladb, ki jih bodo mogla društva uporabiti pri telovadnih prireditvah.
Tečaj je obiskovalo 24 članov iz 15 sokolskih društev ter 34 članic iz 20 sokolskih društev. Poset tečaja bi bil lahko še večji, posebno še z ozirom, ker se je vršil samo teden dni in so tudi stroški zanj bili minimalni.
Pouk v tečaju jc bil domalega samo praktičen. Poučevalo se jc tečajnike o pravilnem izvajanju raznih prvin na orodju in o metodičnem postopku pri učenju. Posebna pažnja pa se je posvečala prostim vajam.
Čeravno je bilo v tečaju mnogo vadbe, pri članih po 9 ur, pri članicah pa po 8 ur na dan, ni bilo opaziti, da1 bi jim utrujenost jemala veselje do krepkega dela. Trdna volja in navdušenost sta vzpodbujali vse k doseganju večjega uspeha in večjega napredka. In v resnici sta bila oba tečaja uspešno končana. Uverjeni smo, da bodo znali vsi tečajnici in vse tečajnice pridobljeno znanje s pridom uporabiti pri svojih društvih. Le če se bo v resnici to naše pričakovanje uresničilo, nas bo navdajalo prepričanje, da naše delo ni bilo zaman. Zdravo!
vc.
SOKOLSKO DRUŠTVO LOGATEC
Obmejno Sokolsko okrožje v Logatcu je priredilo, dne 8. oktobra 1933. na letnem telovadišču Sokolskega društva v Dol. Logatcu, lahkoatletsko tekmovanje v triboju članov in članic ter v eni poljubni panogi za člane in članice. Rezultati, doseženi na tem
vaca. Valja dakle pored povišice ulc-, ga godišnjeg »uredbom« odrediti i način naplatc. Izmena, koje bi se u ovom smislu u uredbi preduzela mogla bi glasiti od prilike ovako:
»Svaki redovan član plača kao godišnji ulog deset dinara. Ulog se po-, laže odmah pri upisu u članstvo ili pri obnovi svoga upisa svake godine«.
Na pitanje pretsednikovo ima li ko šta da kaže o ovom predlogu, javi se za reč više govornika, koji su svi' bili protiv predloga, da je veliki deo< redovnih članova sastavljen od daka/ da bi se time smanjio broj redovnih članova koji i onako nije veliki, da samo društvo neče imati bogzna kakvu materijalnu korist, no da se za to valja drugim načinom postarati. Isti govornici predlagali su i razne načine za prikupljanje uloga od članova, i t. d. Najzad St. D. Popovič kome se pridru-žio i dr. Laza Kostič predloži da se reševanje toga pitanja ne preduzima ove skupštine, jer jc on takve prirode da bi se o njemu valjalo da rešavaju više članova no što ih sada ima na okupu. Taj predlog usvoji skupština jednoglasno-
IV
Pretsednik zahvali u ime celc društvene uprave na dosadanjenri povere-nju i reče da jc sada na redu izbor nove uprave, pa moli skupštinu da odredi jednog člana koji če pretsedavati j dok se izbor ne obavi. Skupština re- j šava da dr. Vladan Đorđević i dalje pretsedava.
Pretsednik pita na koji način želi skupština da se bira nova uprava. — Skupština rešava da sc bira kandidaci-jom.
Pretsednik moli skupštinu da odredi jednog člana koji če kandidovati.
Proka Kneževič predlaže da kandiduje dr. Vladan Dordcvič. Skupština usvaja ovaj predlog.
Usled toga rešenja pretsednik kan- ^ didova ove članove za društvenu upravu: Stcvu Todoroviča, Sretu Stojkoviča, Stcvana D. Popoviča, Živana Živanoviča, Petra Kiki, Marka Stojanoviča, dr. Mihajla Hadži-Lazića, Nikolu An-tuiu, Ltubu Stojanoviča, Milorada M. Šapčaniha, Duru Kazarca, Proku Kne-ževiča, dr. Popsa i Živojina Simiča. :
Skupština usvaja ove kandidate no s tim uslovom da dr. Vladan Đorđević uđe u novu upravu, što je po želji skupštine i učinjcno.	'j
Ovim jc dnevni red bio iscrpljen i ' pretsednik zaključi sastanak skupštin-ski.
(Nastaviče se)
tekmovanju, so bili, upoštevajoč podeželsko članstvo, zelo povoljni.
V triboju članov je dosegel I. me sto br. Švigelj Milan, Borovnica z 1494'4 točkami, II. mesto br. Urbas Ludovik, Unec-Rakek z 1286 točkami in III. mesto br. Vidmar Edo, Dol. Lo gatec z 1050‘2 točkami.
V posameznih panogah članov so bili rezultati sledeči:
Met kroglje: br. Švigelj Milar, Borovnica 1Г82 m.
Met kopja: br. Švigelj Milan, Bo ravnica 40'30 m.
Skok v višino: br. Švigelj Milan in Jože, Borovnica Г48 m.
Skok v daljino: br. Urbas Ludo vik, Uncc-Rakek 4'96 m.
Tek na 100 m: br. Urbas Ludovik Unec-Rakek 12*6 sek.
V triboju članic je dosegla I. me sto s. Godina Julka, Gor. Logatec z 77 točkami.
V posameznih panogah članic je dosegla s. Godina Julka, Gor. Logatec vsa prva mesta in sicer: v teku na 60 m z 9'3 sck., metu kroglje z 7 m, skok v višino z Г13 m in v skoku v daljino z 3’88 m.
Glede na število telovadečih članov in članic obmejnega sok. okrožja, bi bila udeležba na tem tekmovanju lahko mnogo večja. Mnoga društva niso postavila niti enega tekmovalca iz česar se vidi, da nimajo nikakega umevanja za tako tekmovanje. Upamo, da bo v bodočih tekmah drugače.
SOKOL L, LJUBLJANA-TABOR
Sokol I, Ljubljana-Tabor je uvedel med svojim članstvom zbirko v korist bednim v rudarskih revirjih Zagorje-Trbovlje-Hrastnik. Nabranih Din 4501'51> je izročil društveni odposlanec sledečim:
Sok. društvu Trbovlje Din 200 Г50
Sok. društvu Zagorje Din 1400'—
Sok. društvu Hrastnik Din 1100'
v svrho razdelitve med najbolj potrebne. Vsem darovalcem izreka društvena uprava Sokola I, Ljubljana-Tabor imenom bednih brezposelnih najtoplejšo zahvalo s prošnjo, da bi tudi v bodoče bili vedno pripravljeni pomogati bližnjemu v stiski. Seznam darovalcev je v društveni pisarni vsakomur na razpolago. Zdravo! Uprava.
SOKOLSKA ČETA NOVOSELO
Sokolski javni nastop, ki se je vršil 13. Vlil. t. 1. v Ncvihselih je vlil vsem pripadnikom naše edinice nove moči in veselje za spopolnjevanje svojih sokolskih teženj in idej. Število članstva, naraščaja in dece se je odslej pomnožilo za lepo število. Skoraj vsi so bili sprejeti na šestmesečni poskusni rok, le nekateri so bili odklonjeni. Telovadba se vrši vsak teden in jo člani posečajo z največjim veseljem zlasti radi tega, ker se je uvedla orodna telovadba in sicer na bradlji in drogu.
Od 23. do 26. avgusta je prisostvoval br. prosvetar Prešeren župnemu prosvetnemu tečaju. Le ta je prinesel v četo dokaj novega gradiva za delo na prosvetnem polju v zimskem času.
Dne 6. IX. se je vršila proslava 10 letnice rojstva prvega staroste SKJ Nj. Vis. prestolonaslednika Petra. — Ob tej priliki je imel br. starosta slavnostni govor. Spored slavnosti so izpolnile deklamacije in pevske točke. V proslavitev 10 letnice je bila sklicana tudi slavnostna seja četne uprave, kjer je govoril br. starosta.
Meseca septembra se je uredil članski imenik, kjer se je brisalo vse članstvo, ki se je odselilo, ali pa poslalo svojo izjavo, da se črta iz imenika.
Proslave ptujskih dogodkov sta se udeležila 2 člana naše čete.
17. IX. 1933. je izvedel br. starosta 1 rešeren s pomočjo br. načelnika in nekaterih bratov izlcU za naraščaj in
cicco \ bližnjo okolico, kjer se je va-dil tek, za bližajočo se tekmo. Želeti bi bilo, oa vplačujejo člani članarino tako redno kot naraščaj in deca, da bi se tudi v tem pogledu dosegel red.
Župa Mostar
SOKOLSKE PRIREDBE U TRE-
BINJU
Poljoprivredna izložba sokolskih četa
Dana 30 IX i I X o. g. ovdašnje Sokolsko društvo priredilo je prvu po-Ijoprivrcdmi izložbu svojih sokolskih četa. Izložba je bila smeštena u pro-stranoj dvorani sokolane, koja se na-lazi u Gimnaziji. Svi i_zloženi predmeti, kojih je bilo oko 700, bili Su lepo sredeni, a prostorije ukrašene ženskim ručnim radovima što je činilo skladnu harmoniju, te je to na gledaoce prijat-no delovalo. Izložbu je otvorio kratkim govorom o značaju iste br. Ča-mil Hujdur, referent za čete, u pri-sustvu pretstavnika vlasti, korporacija i gradanstva. Pored ostalih, prisustvo-vali su i braea Pero Ivaniševič, narodni poslanik, Miodrag Milanovih, sre-ski načelnik i Dordo Tupanjanin, načelnik opštine.
Na izložbi su bili zastupljeni svi poljoprivredni proizvodi ovog kraja od kojih su se neke kulture inicijativom Sokolske župe Mostar počele tek uva-
dati kao: soja, konoplja, sudanska trava,^ te još neke druge. Naročito je za-pažena jedna vrsta ječma zvanog »go-lač«, koji nema opne kao obični ječam, nego i izgleda kao ostupani ječam. Prema mišljenju stručnjaka, ovaj je ječam odličan za hranu kad se dobro skuha i pomeša s medom. Isti se mnogo bolje isplačuje od običnog, jer jo rodniji i o t po mi ji prema naglim klimatskim premenama. Izložbu je po-setio i starešina župe Mostar br. Čedo Milič, i o istoj se vrlo povoljno izra-zio, interesujuči se, naročito, za ovaj ječam, koji župa namerava da raširi u narod putem četa. U nedelju je po-setio izložbu inž. agr. br. Petar Aleksič, ref. Banske uprave u Cetinju, i o istoj dao vrlo povoljno stručno mišljenje.
Izložbu je posetilo preko 1000 oso-ba, a poslužila je kao sredstvo za oči-glednu nastavu nastavnicima ovdašnje gimnazije i osnovnih škola, jer su tu održali učenicima predavanja iz poznavanja prirode.
Na ovoj poljoprivrednoj izložbi nagradeno je nekoliko izlagača lepim nagradama u poljoprevrednim spravama.
I ovom prilikom, kako članovi četa tako i nečlanovi, stekli su očigled-no uverenje, da se smišljcnim, neumornim i istrajnim radom može dosta učiniti na poboljšanju njihovog eko-nomskog stanja, te je time ova izložba postigla svoj сИј.	Ć.	H.
TROMESEČNA SEDNICA ČETA I PREDAJA KRALJEVOG VENCA ČETI POBEDNICI
U nedelju 1 X o. g. održana je tromesečna sednica četa društva Tre-binje, uz veliko učešče izaslanika. Kao delegat župe Mostar došao je 'brat Čedo Milič, koji je — nakon izveštaja referenta za čete — održao programski govor u kome je istakao potrebu intenzivnog rada na kulturno-ekonom-skem podizanju sela. Po završenoj sednici svrstali su se članovi četa i sa svim društvenim kategorijama u svečanim odorama, na čelu s muzikom, krenuli ispred sokolane kroz grad. Na Vilsonovom trgu uz učešče izaslanika g. bana, pretstavnika vlasti, oficira i mnogobrojnog gradanstva, izvršena je svečana predaja venca dara Nj, Vel. Kralja četi pobednici na godišnjem na-tecanju. Za ovu godinu pobednica je četa Hum, kojoj je starešina matičnog društva br. Hinko Majksner čestitao, jstaknuvsi značaj ovog uzvišenog da-ra Nj. Vel. Kralja, koji je —- ceneči rodoljubivi i kulturno-nacionalni rad naših četa — podario našem društvu. Zamolio je starešinu župe da preda venac četi. Brat Čedo Milič održao je tom prilikom vatren patriotski govor u kome je izložio program i značaj sokolskog rada na selu, naglasivši, da če taj rad preporoditi sav naš narod. Njegov je govor često prekidan odobravanjem i dugim aplauzom. — Nakon čestitanja starešini čete Hum br. Totu Bašiču, koji se ispred četa naj-srdačnije zahvalio Nj. Vel. Kralju, narod je dugo klicao Kralju i starešini Sokola Nj. Vis. Prestolonasledniku Petru.
Župa Siš
SOKOLSKO DRUŠTVO SURDU-LICA
Sokolsko društvo Surdulica imalo je 1 oktobra 1933 god. dvostruku pro-slavu: desetogodišnjice svoga sokolskog rada i osvečenje društvene zastave.
Svečanost je izvršena po utvrde-nom programu. Program se sastajao u ovome: u 8’30 čas. doček i smeštaj gostiju, u 9 čas. služba božija u crkvi, u 9’30 čas. pomen surduličkim muče-nicima u Kosturnici, u 10‘30 čas. osvečenje zastave i govori pretstavnika i delegata društava, u 11’30 čas. povorka, u 15 čas. javan nastup, u 20 čas. uveče svečana akademija.
Posle povorke održana je svečana sednica starešinstva župe, a zatim prosvetna konferencija prosvetara okruž-ja Vranje-Leskovac. Kada je ovaj po-sao bio završen pre podne dat je banket za goste i pozvane.
Proslavi su učcstvovali Sokolsko društvo iz Vlad. Hana, Leskovca, Vranje, Vlasotinaea i Sok. čete iz nepo-srednoj bližine Surdulice. Bilo je za-stupljeno više društava ove župe preko svojih delegata.
Sokoli — gosti prisustvovali su službi Božjoj i pazljivo je saslušan govor mesnog paroha brata Srbrna Blagojeviča. Po svršenoj službi Božjoj izvršen je _ pomen surduličkim muče-nicima u Kosturnici. Po svršenom pomenu saku pij e no m Sokolstvu i narodu održao je govor brat Pera Ristič, koji je evocirao trud i mučeništvo našeg napačenog naroda za slobodu.
Od kosturnice, koja je smeštena uza gimnazijsku zgradu, krenula je povorka na varoški trg, gde je sve bilo pripremljeno za osvečenje zastave. U 1130 čas. počelo je činodejstvo i osvečenje zastave. Ovome činu prisustvovali su darovavci i kumovi zastave sestra Mara i brat Milutin Krstič, narodni poslanik.
Svečam čin predaje društvene zastave izvršila je knma uz prigodao i veoma topao govor u kome je njena želja bila da se pod ovu zastavu skup-
ljaju svi čestiti i valjani gradani i gra-danke. Zastavu je primio u ime Sa-veza brat Milan Stevanovič i predao je starešini društva bratu Sotiru Ra-doičiču, a ovaj je izvršio predaj u dru-štvenonr zastavniku sa željom da svi oni koji se skupljaju pod ovu zastavu budu čuvari naše Jugoslavije. Po predaji zastave Sokole i narod pozdravio je u ime Kr. Vlade brat podban Kra-sojevič. Za onim održao je duži govor brat starešina župe, koji je u svome govoru izneo da požrtvovanje, rad i dobra volja su dobre osnove društve-noga poretka, a da su Sokoli pozvani da se time svuda i na svakom mestu odlikuje i budu primer. Zahvalio se napornom radu brače potstarešina župe Nešoviču i Sotiru Radoičiču. Izneo je naporan rad društva Surdulica i svesrdno zauzimanje brata Radoičiča da je ono pokazivalo dobre rezultate kao i to da je za svoj rad i trud i simpatija steklo društvenom zastavom. Svečanost osvečenja zastave zaključio je starešina društva br. Radoičič i zahvalio se Sokolima i gostima i grada-nima varošice Surdulice i svima trud-benicima koji su radili na tome da ova svečanost ispadne što bolje.
Po programu održana je i sednica starešinstva župe i konferencija prosvetara. Za ovim bio je banket. Posle podne u 15 čas. bio je javan čas. Na javnom času izvedeno je 5 tačaka. Prvo je bio nastup muške i ženske dece, zatim muški naraštaj, na trečem mestu seoske čete, posle njih članovi, a poslednja tačka bilo je takmičenje u štafeti raznih kategorija.
U 20 čas. uveče bila je svečana akademija s odabranim programom. Poseta je bila velika tako, da nije bilo dovoljno prostora za sve prisutne.
Celokupna svečanost protekla je u najveeem redu i na svakom koraku moglo se videti sokolsko bratstvo. Svečanost je obeležena lepom manife-stacijom prožetom prema Kralju i Domovini i time je u Surdulici dato poleta našem sokolskom radu, a ujedno bilo je i priznanje surduličanima za njihove teške časove iz skorije proš-losti.
Na svečanosti su bile dve muzike Sokolskog društva Vlad. Han i muzi ka I peš. puka iz Vranja.
KS
Kupujte lasteča kod
I. NEŠKUDLA
Ljubljana, Pražakova ul. 8
448-18
ta
Župa Sovi Sađ
ŽUPSKE UTAKMICE U LAKOJ ATLETICI 1 ODBOJCI
U nedelju 24 IX o. g. Subotica je imala jedan lep sportski dan, kakovih je ovde, nažalost, vrlo malo. Na lepo bredenom letnjem vežbalištu Sokolskog društva Subotica, održane su žup-ske utakmi.ee u lakoj atletici i odbojci, za koje je vladalo vrlo veliko intere-sovanje, ne samo medu sokolskim re-dovima cele novosadske župe, nego i u gradanstvu, što je dokazao i veliki broj publike koja je toga dana pratila ceo tok utakmica.
Borbenost na ovim utakmicama je bila velika, a držanje i ponašanje tak-mičara-ki, bilo je sokolski, tako da se utakmica završila potpuno onako kako se i očekivalo.
Utakmicu je vodio naš stari poznati sokolski radenik brat Milan Teo-dorovič, načelnik župe, sa 24 sudije.
Rezultati utakmica su sledeči: Pe-toboj članovi: _1) Mikic Jovan, Subotica sa 3110'37 bodova; 2) Nikolič Dorde, N. Sad, sa 258762 bodova; 3) Vilic Marko, N. Sad sa 2398'67 boda. Discipline u petoboju su bile: bacanje kugle 7'25 kg, trčanje 100 m, skok u vis — dalj i bacanje kopija. Troboj članice: 1) Hordi Katica, N. Sad sa 100 bodova; 2) Mikovič Jelisaveta, Subotica sa 94 boda; 3) Icič Marica, Subotica sa 91 bed. Discipline: bacanje kugle 4 kg, trčanje 60 m i skok u vis. Cetvoroboj m. naraštaj: 1) Slapar Bo-leslav sa 2573 boda; 2) Mikič Marko sa 2372 boda i 3) Evctovič Antun sa 2120 30 boda, svi iz Subotice. Discipline: bacanje kugle 5 kg, trčanje 60 m, skok u vis i dalj. Cetveroboj ž. naraštaj: Najbolji rezultat je postigla sestra Poljakovič Etuška, 'Subotica s„a 144 boda, koja je ujedno i prvakinja župe. Discipline: bacanje kugle 4 kg, trčanje 60 m, skok u vis i dalj. Poje-dinci: troskok; Slapar Boleslav, 12'28 m, trčanje na 109m; Mikič Jovan za 11'03, skok u vis; Mikic Jovan, 167 cm; skok u dalj; Mikič Jovan, 6'25 m; skok s motkom; Drapšin Svetozar,
3 m; svi iz Subotice; bacanje kugle od 7'25 kg Nikolič Dorde 1Г50 m, bacanje kopija Nikolič Dorde, 41'51 m iz N. Sada. Pojcdinke: bacanje kopija: Hordi Katica, N. Sad, 26'40 m. Štafeta
4 X MO. Pobedila Senta za 51 sek. Odbojka članovi: pobedio Sombor. Odbojka članice: pobedila Subotica. Odbojka m. naraštaj: pobedila Subotica.
Pošto sc za ženski naraštaj nije niko prija vio, sem Subotice, stoga nije ni igrana ova utakmica, što je za žaljenje, jer su vredne subotičke nara-
štajke celo leto trenirale i uvežbale jednu sasvim lepu igru, da je na žup-skim utakmicama pokažu i korisno
upotrebe, ali im se, eto, zbog nemarnosti drugih društava nije mogla is-puniti želja.
Ukupan broj utakmičara je bio: u lakoj atletici 69, a u odbojci 9 ode-Ijenja t. j. 54 igrača.
Utakmice su trajale od 8 do 14 časova. U 15 časova brat Teodorovič Milan saopštio je rezultate i podelio nagrade prvacima, lepe spomen-knjige sa svesokolskog sleta u Ljubljani 1922 god., a naknadno če se poslati spcci-jalne diplome prvacima, kao i onima koji su postigli odgovarajuči procenat ukupnog broja bodova.
Ovo su bile prve utakmice naše župe u lakoj atletici, a koje če se prema rešenju TO župe održavati svake godine, pa se nadamo, da čemo iduče godme videti mnogo veči broj tak-mičara-ki i bolje rezultate, iako su po-stignuti rezultati ove godine vrlo dobri i potpuno zadovoljavajuči za današnje naše prilike.	J.	T.
SOKOLSKO DRUŠTVO KULA
U nedelju 1 oktobra t. g. Sokolsko društvo u Kuli proslavilo je na vrlo svečan način 100 godišnjicu ro-denja našeg velikog pesnika: Zmaja Jovana Jovanoviča — Čika Jove.
Proslava je bila podeljena na dva dela: na prepodnevnu i večernju.
Prepodnevni deo proslave počeo je »Sokolskim pozdravom« od Paščana, zatim je održao vrlo leno predavanje »o Zmaj Jovi« okružni prosvetar br. Dimitrije Rašič, a potom su sokolska deca deklamovala čika Jovine pesme; uveče, pak, na sokolskoj zabavi, izvo-dene su riramatizovane pesme i prika-zivana je pozorišna igra: »Šaran« sve od Čika Jove. — Proslava je u svakom pogledu uspela.
Župa Sovo mesto
SOKOLSKO DRUŠTVO MIRNA PEČ
V nedeljo, 1. oktobra je naše So-kolsko društvo s sodelovanjem brat-ske Sokolske čete v Karteljevem in s pomočjo bližnjih društev (Trebinjc, St. Peter, Mirna) in posebej iz Novega mesta, priredilo na okusno okrašenem telovadišču, travniku br. Rupene svoj drugi javni nastop, ki je uspel kar najlepše. Nastop, ki se je pričel po 15. uri in končal ob 16 30, je obsegal vse oddelke, razen moškega naraščaja in so se od gostov iz Novega mesta zlasti dobro odrezali starejši bratje, ki so pod vodstvom žup. staroste ‘br. dr. Vašiča odtelovadili letošnje sestave. Enako je bil nastop članov pod vodstvom društv. načelnika br. Ludvika Novljana in članic s sestro načelnico Marico Vebrovo prav dober. Mladina je pokazala tudi prav lepe uspehe in zlasti ženska deca s setro Stavko Nov-Ijanovo je podala ljubko znane Peri-čice na petje. Po orodni telovadbi, pri kateri so nastopili izključno gosti je zbrano Sokolstvo pozdravil župni starosta^ br. dr. Vašič in za Mirno peč br. M. I ratar. Udeležba je bila prav lepa. Župno upravo so zastopali še žup. načelnik br. Lj. Papež, župni prosvetar br. Fr. Zagorc, župni podstarosta br. notar Marinček — in številni gosti, zlasti še iz Karteljeva s starosto br. nrKerjem na čelu ter posebej toplo pozdravljena šolska mladina iz Mirne peci m Globodola s svojim učiteljstvom. Mnogo pozornosti pa je vzbujala četa malih Sokoličev in Sokoličic iz Dol. Nem. vasi, ki so nad 50 po številu prihiteli pod vodstvom svojega agil. šol. upravitelja br. Šaše Dominka peš na ta nastop. Pa tudi domačini so posetili nastop v častnem številu. Zelo je ugajala Mirna peč gostom tudi na zunaj, saj je okrasila lepo svoja okna z zastavicami in zastavami,
Župa Osijek
SOKOLSKA ČETA LUŽANI
17 IX 1933 održana je javna vežba Sokolske čete u Lužanima. Taj dan bio je za Lužane pravi sokolski sve-tac. Program toga dana bio je obilan i iscrpljiv.
Pre podne održana je sokolska skupština na kojoj su održali predavanja starešina društva Sl. Brod brat Ivo Jelavič i okružni prosvetar brat Tanasije Ilič. Brat Jelavič govorio je o Sokolstvu i istakao nacionalni rad Sokola. Brat Ilič govorio je o zadru-garstvu u Sokolu. I jedan i drugi is-takli su, da je danas glavna zadaea Sokolstva, da podigne i prosvetli selo, tu srž našega naroda. Kad je jezgra zdrava biče zdrav i ceo narod.
Poset bio je vanredan. Posle predavanja razvila se slobodna diskusija.
U J43 posle podne bila su doče-kana na kolodvoru bratska društva Brod, Brod Brdo, Sibinj i Orijovae, te su sva zajedno u povorci krenula krchz selo do vežbališta.
U 4 sata počela je javna vežba. Prisutne pozdravio je starešina društva Brod brat Ivo Jelavič.
Vežba je odlično uspela kako u moralnom, tako i u materijalnom pogledu.
Naveče je održana akademija, koja je vrlo dobro uspela.
Župa Sušak - Hijeka
ZUPSKI PRAKTIČKI TEČAJ UČITELJA I UČITELJICA ZA VODNIKE DECE
Sokolska župa Sušak-Rijeka pozvala je u svojoj okružnici da se jave svi oni učitelji i učiteljice, koji bi hteli polaziti trodnevni tečaj za vodnike dece. Rok prijava bio je 23 septembra, pa pošto se do toga datuma javilo tek nckolicina, tečaj je otkazan. Ali u poslednji čas došle su prijave učitelja i učiteljica iz sušačkog sreza, te Kastva, tako da se moglo pristupiti održavanju tečaja.
Tečaj je održan 30 septembra, te 1 i 2 oktobra o. g. Prisustvovalo je 40 polaznika iz Sušaka i njegove okolice. Voda tečaja bio je br. Boras, župski načelnik. On, stari i rutinirani i opče poznati tehničar u našem Sokolstvu, izbacio je iz tečaja svaku teoriju, te je sav rad koncentriran na praktičan rad, koji nastavnrku treba u osnovnoj školi. Tu je i imao potpuni uspeh. Prcduzeo je sve gradivo iz telovežbe, koje se može obraditi kod sokolskog podmlatka, dotično u osnovnoj školi. Tehnički nazivi i demonstracija za njihovo iz voden j e, proste vežhe, razne igre za decu i vežbe na spravama bile su glavne osi oko kojih se kretao sav rad na tečaju. Raspored gradiva po fikolskim godinama i način obradbe pojedinih jedinica prepustio je polaz-nkima kao pedagozima i didaktičari-ma. Polaznici su bili ovom organizaci-jom rada na tečaju upravo oduševlje-ni. Našli su se u svome ambijentu. Večina njih je pripravna da nedeljom i praznikom žrtvuje svoje slobodno vreme i doprinese materijalne žrtve, te da dode na rad i širi Sokolstvo u svojoj školi.
Ovu čimjenieu treba da se naglasi, jer je time naše učiteljstvo ponovno dokazalo veliku ljubav i požrtvovanje za napredak naše osnovne škole. Uspeh je tečaja tu. Srečni smo da mo-žemo ovo konstatirati, jer dosadanji tečajevi za učiteljstvo bili su veeinom teorija, u koju je učiteljstvo, kao stup svega nacionalnog pokreta i rada, dosta. a može se reči i svestrano upu-čeno.	L-ž.
SOKOLSKO DRUŠTVO BAKAR Plemenit dar Sokolskom društvu
Mesnom Sokolskom društvu darovala je gospoda Antonija ud. Antona Antiča iz Bakra jedan potpuno oču-vani klavir.
Na lepom daru i pažnji upravni odbor Sokolskoga društva Bakar izri-če plemenitoj darovateljici i ovim putem svoju najtopliju zahvalnost.
Župa Šibenik. - Zadar
II ŽUPSKI SLET SOKOLSKIH ČETA
Prvog oktobra o. g. bili smo sve-doci velike po bede sokolske misli. O ovome nam najbolje svedoči II župeki slet sokolskih četa naše župe odrim u Kninu 1 oktobra o. god. Sokolske sc čete toga dana okupiše u kraljevskom Kninu, u srcu naše Zagore, da nam pokažu svoja dela i svoj rad i da s pravom i ponosom prime naše priznanje.
Sletska svečanost započela je na tecanjima u 5 sati izjutra. Takmičili
su se u nižem razdelu II skupini. Tu se pokazala zdrava snaga naše seoske mladeži, na eijim smo opaljenim i vrelim licima mogli videti kako brekti mladost, zdravlje i jakost. Učestvova-lo je 15 četa u takmičenju. Sve se čete pokazaše odličnima, ali se medu svima istakla četa Kninsko Polje, koja je potpuno zasluženo definitivno osvojila zastavu, taj divni sokolski trofej, dar Privredno-kulturne matice. Drugu je nagradu dobila četa Biskupija, zastavu župe Šibenik-Zadar, a treču opet drugo odeljenje čete Kninsko Polje, ručnu apeteku, četvrtu nagrađu, zastavu Opštine Knin, četa Mokropolje.
Oko II sati stigli su Sokoli iz Šibenika, Drniša, Sivcriča i ostalih mesta u bližini Knina, a bilo je Sokolova iz Prijedora, Banje Luke i Kršne Like. Pun specijalni voz dovco je i veliki broj izletnika. Tim je vozom stiglo i starešinstvo župe na čelu sa župskim starešinom bratom Milošem Trivom. Oko Vi sata posle podne stigli su i Sokoli iz Splita i okolice pračeni tako-đer svojim starešinstvom. Odmah se zatim formirala povorka na čelu koje je bilo starešinstvo župe Šibenik-Zadar i Split. Lepa povorka uz pratnju sokolske glazbe iz Šibenika, prošla je glavnom ulicom Knina. Mnoštvo se-oskih četa u šarolikim narodnim nošnjama davalo je toj manifestaciji oso-biti d raž i lepotu, one su bile predmetom divljenja i oduševljenja. Posle završene povorke Sokoli se skupiše n» sletištu gđe .ih je najpre pozdravio starešina župe sibenik-Zadar br. Miloš Triva. U svom govoru brat Triva iz-medu ostalog izražava našu radost videči kako je Sokolstvo prodrlo u naša sela, tu uzdanicu našu. Pozdravlja mlade Sokolove i apeluje na njih da visoko drže steg svog sokolskog bar-jaka, oko kojeg treba da se okupi sav naš narod, pa če tada Jugoslavija biti jaka i močna. Posle njega kratkim govorom Sokole je pozdravio brat St. Roca, donoseči pozdrav od bratske župe Split. Posle podne u 4 sata zapo-
ROSI JA - FOMSIER Ф DRUŠTVO ZA OSIGURANJB I REOSIGUEANJE B KEOGRAĐ
čela je javna vežba, na kojoj se moglo videti kako su odista naše čete kroz ovo kratko vreme postiglc najbolji uspeh. Svojom disciplinom i precizno izvedenim vežbama uz pratnju muziko pokazale su da su ostvarene nade, ko-je smo u njih polagali. One su ponosno ubirale dugotrajne aplauze, kojim ih je okupljeno mnoštvo srdačno pozdravljalo posle svake izvedene tačke. Na javnom času učestvovala su ženska i muška deca, ženski i muški na-raštaj, te žensko i muško članstvo. Sve su vežbe izvedene precizno i harmonično, pa možemo kazati da je javna vežba osobito uspela.
Naveče je priređena osobito lepa akademija, koja je izvanredno uspela. To je bio najlepši, a sigurno i najuspe-liji deo svečanosti. To je uistinu bila prava sokolska akademija. Na akademiji se s tri tačke osobito istakla grupa Sokola iz Splita na čelu sa župskim načelnikom br. Lotskim. Sve su tačke na akademiji bile izvedene vrlo lepo, upravo odlično i izvađači zaslužuju svako priznanje.
Župa Varaždin
SOKOLSKO DRUŠTVO DEKA-NOVEC
Sokolsko društvo Dekanovec priredilo je u nedelju 10 septembra o. g. svoju III godišnju javnu vežbu, uz sudelovanje bratskih društava i četa iz Čakovca, Turčišča, Gardinovca i Podturna, te fanfare jahačeg otseka brat-skog društva Čakovec.
Pre podne održani su pokusi. Več oko 14 časova počele su dolaziti povorke susednih bratskih društava i četa na zborno mesto, gde je formirana zajednička povorka, koja je krenula u 15 časova i prošla je kroz celo selo, koju su mnogo uveličali brača iz Čakovca sa svojom glazbom.
Starešina brat Pavlek Ivan pozdra-vio je u svom govoru u prvom redu goste, a zatim i sve ostale prisutne. Govor je završen himnom, koju je ot-pevao pevački otsek brat. čete Gardi-novec. Zatim se je zaorio: »Sokolski pozdrav« od brata Paščana.
Posle toga su sledile telovežbene tačke i to: 1) Mlada deca — »Dečji svet« (10). 2) Muška deca — ljubljanske proste vežbe (60). 3) Ženska deca
— ljubljanske proste vežbe (30). 4) Muški naraštaj — ljubljanske proste vežbe (38). 5) Ženska deca Dekanovec
— proste vežbe (12). 6) Članovi bratske čete Gardinovec — pevanje: »lz bratskog zagrljaja« (20). 7) Članovi — ljubljanske proste vežbe (37). 8) Članovi iz Dekanovca — vežbe s puškama (19). 9) Članovi Čakovec, Dekano-
vec i Podturen — vežbe na vratilu (10). 10) Seljančica-kolo.
Vežbe su odvežbane dobro i skladno.
Prisutna publika pratila je sve vežbe s velikim interesom i odobravanjem.
Osobitu je pažnj'u pobudila izvedba uzorne vrste br. Sokolskog društva Čakovec na vratilu.
Vežbe je pratila odlična glazba jahačeg otseka br. društva iz Čakovca.
Posle javne vežbe razvila se sokolska veselica uz duvalačku glazbu br. Dobrovoljnog vatrogasnog društva Dekanovec, koja je protekla u brat-skom raspoloženju i sokolskoj disciplini.	M.	B.
SOKOLSKA ČETA BUZOVEC, PU-STAKOVEC I PUTJANE
Dne 8 septembra održala je ova četa svoj drugi javni nastup u Buzov-cu uz sudelovanje bratskih jedinica: društva Čakovec, te četa Nedelišča, Mačkovca i Zasadbrega.
Nakon prigodnog pozdravnog govora domačeg prosvetara o navršenoj prvoj desetgodišnjici saveznog sokolskog starešine i Prestolonaslednika Nj. Vis. Kraljeviča Petra kao i o važnosti Sokolstva, uz sokolski poklik Nj. Vel. Kralju, Prestolonasledniku i otadžbini Jugoslaviji, otsvirana je po četno j fanfari državna himna, pa je iza toga izveden pred brojnom publikom, na sveopče zadovoljstvo i odobravanje, sledeči program: 1) Proste ljubljanske vežbe m. decc Čakovec-Pustakovec (51). 2) Proste ljubljanske vežbe ž. de-ce Pustakovec (16). 3) Proste ljubljanske vežbe muškog narašt. Čakovec-Pustakovec (10). 4) Proste ljubljanske vežbe ženskog naraštaja Čakovec (8).
5)	Proste ljubljanske vežbe članova Čakovec, Pustakovec, Nedelišče i Mačkovec (20). 6) Proste ljubljanske vežbe ženske dece Čakovec (31). 7) Proste ljubljanske vežbe muške dece Pustakovec (20) i 8) Vežbe na preči članovi Čakovec-Pustakovec (8).
Vežbe su izvađane uz glazbu četne glazbe, te nastup konjičke sokolske fanfare Čakovec.
Iza vežbe razvila se sokolska veselica, gde su naizmence svirale obe glazbe.
SOKOLSKO DRUŠTVO DONJA DUBRAVA
Dne 17 septembra ove godine odr-žalo je naše društvo svoj ovogodišnji javni nastup, koji je uspeo u svakom pogledu iznad oče-kivanja. Nastup je održan na lepo uredenom vežbalištu ispred škole u samom središtu mesta
uz sudelovanje bratskih društava iz Rosinje, Legrada, M. Bukovca i Koto-ribe, te četa Vidovec, Podravska, Selnica i Kutnjak. Sam program nastupa bio je sledeči: 1) Muška deca (D. Du-brava 20) — proste vežbe. 2) Ženska deca (D. Dubrava 20) — proste ljubljanske vežbe. 3) Četa (D. Vidovec 32) — proste vežbe. 4) Muški naraštaj (D. Dubrava 10) — proste ljubljanske vežbe. 5) Muška deca (Kotoriba 9) — vežbe s puškama. 6) Ženski naraštaj (D. Dubrava 5) — ljubljanske proste vežbe. 7) Članovi »Petka« (D. Dubrava) 8) Članovi vežbe s batinama (Le-grad 16). 9) Članovi (Rosinja 8) — vežbe s puškama. 10) Članovi proste ljubljanske vežbe (24). 11) Odeo na preči — članovi (D. Dubrava). Prema tome nastupilo je toga dana 151 vež-bač(čica). Sve vežbe izvedene su vrlo lepo i precizno uz pratnju društvene glazbe D. Dubrava. te su na sve sa-kupljene, koji su bili u velikom broju ostavile dubok dojam.
Posle završenog programa odigrana je odbojka izmedu Vidovca i Ko-toribe, gde je pobedio Vidovec, a onda je prisutnima održao govor brat Pajo Bek. Govor je bio popračen burnim klicanjem vrhovnom starešini, Kralju i Otadžbini. Posle govora je glazba in-tonirala državnu himnu, koju je sav sakupljeni narod pevao. Iza toga razvila se vrlo ugodna zabava.
SOKOLSKA ČETA GARDINOVEC
Sokolska četa Gardinovec priredila je 24 septembra svoj drugi javni nastup. Unatoč lošeg vremena istom su prisustvovala bratska društva Dekanovec i Mala Subotica, te čete: Po-turen, Turčišče, Pustahovec, Novo Selo, Sv. Rok, Pribislovec. Br Prodič po-zdravio je prisutne i zahvalio se na lepom odazivu unatoč lošeg vremena. Govor je završio pozdravom Nj. Vel. Kralju i Nj. Visočanstvu Prestolonasledniku Petru, kličuči im »Živeli,« što su prisutni prihvatili gromkim »Živeli« i Živela Jugoslavija.« Zatim je muški zbor otpevao himnu i Sokolski pozdrav. Nakon toga je otpočela javna vežba. Izvedene su proste vežbe dobro i skladno. Posle vežbe nastalo je narodno veselje s tombolom.
Obzirom na vreme priredba je moralno uspela odlično, dok materijalni uspeh zadovoljava.
SOKOLSKA ČETA NEDELIŠČE
Dne 1 oktobra ove godine priredila je ova četa svoj drugi javni nastup uz sudelovanje svih okolišnih društava Čakovec, Varaždin, Gor. Mihalje-vec i Središče ob Dravi te četa Kurša-
nec, Pustakovec, Mačkovec, Zasad-breg, Macinee i TurčiSče, te konjički Sokol iz Čakovca. Na tom nastupu predan je ovoj četi »Srebrni lovor ve-nac« Nj. Vel. Kralja, koji je četa osvojila na ovogodišnjem župskom nateca-nju u Varaždinu. Venae je predao prema statutima brat župski starešina Mladen Belčie uz lep govor, posle ko-jeg je otsvirana državna himna. Od Strane bratske župe prisustvovali su članovi uprave. Ovaj javni nastup po-setio je i brat brigadni deneral Milosavljevič iz Čakovca. Od strane uprave vlasti posetio je nastup sreski načelnik iz Čakovca br. dr. Kraljič i br. Macelovič Matija, narodni poslanik, kao i starešina matičnog društva Čakovec br. dr. Blašič te mnogi odlični iz Čakovca. Posle predaje venca održan je javni nastup svih kategorija. Od svih tačaka osobito se sviđela prisutnima voltežoranie naraštaja vačkog konjičkog Sokola. Za vreme pozdrava starešine i za predaje venca oduševljeno se klicalo Nj. Vel. Kralju i našem prvom starešini Prestolonasledniku Petru. Ovim nastupom i sve-čanošču je naša četa postigla vrlo lep moralni uspeh, a materijalni isto nije izostao.	V.	M.
SOKOLSKA ČETA REMETINEC
1 oktobra ove godine održala je ova četa svoju III javnu vežbu, uz sudelovanje matičnog društva Varaždinske Toplice i čete Novi Marof, Podru-te, Gornja Rijeka i Beletinec.
Posle četiri sata u prisustvu mno-gobrojnog seljačkog naroda i pred sa-kupljenim Sokolima, održao je govor četni starosta. Nazdravio je Nj. Vel. Kralju, starešini Nj. Vis. Prestolonasledniku Petru i čitavom Kraljevskom domu, što je popračeno klicanjem, a nakon toga glazba je izvela državnu himnu.
Zatim je otpočeo javni nastup sa sledečim rasporedom: 1) Proste vežbe — muška deca čete Remetinec (12). 2) Ljubljanske vežbe članova čete Remetinec, Novi Marof, Varaždinske Toplice, Podrute (28). 3) Ljubljanske vežbe — ženska deca čete Remetinec (24).
4)	Gimnastička vežba »Trokut« — članovi čete Remetinec (6). 5) Vežbe s puškama, članovi čete Beltinec (12).
6)	Deklamacija »Dodite k nama« — sokol, dete čete Remetinec. 7) Vežbe s batinama — muška deca čete Remetinec (12). 8) Skupine — članovi čete Remetinec (10). 9) Prosta vežba narava j čete Remetinec (5). 10) Ljubljanska vežba — muška deca čete Remetinec (12). 11) Vežbe na preči — članovi Sokolskog društva Varaždinske Toplice (6). 12) Preskakivanje u visinu i
daljinu — muška deca čete Remetinec (7).
Pojedinim točkama ravnala su bra-ea Turkovič, Jendrašič, Štimec i Slamnik.
Prisutne publike bilo je oko 1500 i to 99% seljačkog sveta.
SOKOLSKO ČETA SRAČINEC
24 septembra o. g. održan je javni nastup. Unatoč jake kiše održane su vežbe i nastupile su ove kategorije: 1) Četa Četa Bartolovce — muški naraštaj (14); 2) Četa Sračinec — muški naraštaj (10); 3) Članovi — četa Sračinec (18); 4) Odbojka Sračinec:Barto-lovec 2:1.
Posle vežbe, koja je bila vrlo dobro posečena, održana je u Vatrogas-nom domu zabava. Župu je zastupao brat dr. Engelhart, a matično društvo starešina brat Novakovič. Obojica su održali govore.
SOKOLSKA ČETA SV. ILIJA
1 oktobra o. g. priredila je ta četa svoju treču javnu vežbu uz sudelovanje društva Varaždin i čete Kneginec. Nastupile su brojne kategorije u raznim prostim vežbama. Vrsta iz Varaždina nastupila je na preči. Sudelovao je i konjički otsek varaždinskog društva. Župu je zastupao brat Pongračič, a matično društvo brat Novakovič.' Uspeh je u svakom pogledu vrlo dobar.
SOKOLSKA ČETA ZASADBREG
Mlada Sokolska četa u Zasadbre-gu, koja je osnovana 23 aprila o. g., održala je na dan 17 septembra svoj prvi javni nastup. — Mesto na uba-vom brežuljku bilo je svečano iskiče-no, sa tri strane okruženo vinovom lozom. — Pre programa održao je pred postrojenom bračom i sestrama brat starešina Perhoč Đuro pozdravni govor pozdravivši N j. Vel. Kralja i N j. Vis. Prestolonaslednika Petra, nakon čega je glazba intonirala državnu himnu. — Pozdravivši i prisutne, sledio je nastup s ovim kategorijama:	1) Domača muška deca (20);	2) Domača
ženska deca (16);	3) Muški naraštaj
Čakovec (10); 4) Ženski naraštaj Mursko Središče (12); 5) Članovi proste vežbe (46);	6) Domača muška deca
vežbe s puškama (16);	7)	Vežbe na
preči Čakovec - Mur. Središče (6).
Učestvovala su društva: Čakovec, Mur. Središče i Štrigova, te čete Nedelišče, Vratišinec, Mačkovec i Pustakovec. Odziv naroda i stranih gostij u bio je izvan svakog očekivanja, pa je pored moralnog uspeha i materijalan zadovoljavajuči.
KUiAHiAlT-DIU
llUaiUMADAlMJUlNOVAlI
441-40
IllllllillllllttltlllltUnillltllllllllllllllllllllilllllltllllltlllllllllllltl
TRGOVAČKA TISKA RA
V.G.KRALJETA
SUŠAK
Strossmay erova ulica 5
TELEFON BROJ 3-22
445-9	__
	Širite
m	Sokolski
m	glasnik"
1	„S 0 k 0“
1	„Sokolič" i
i	„N a š u
	r a d 0 s t“
	
j Posor SoKoli!
Sokolske svečane i vjezbače potrepštine. Najjeftinije prodaje: G- HorvađeK.
dobavljat Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije
Zagreb, FrankopansKa ul. 9
J
Sokolska literatura, športne, leposlovne, mladinske, znanstvene, šolske knjige. Velika zaloga slovenskih, srbskih, hrvatskih in drugih slovanskih, angleških, francoskih, nemških in drugih knjig.
Knjigarna Učiteljske tiskarne
Maribor ^ Ljubljana
Tyrševa ceeta 44
Frančiškanska ulica 6
4:18-40
PRVA JUGOSLOVENSKA INDUSTRIJA ŠPORTSKIH POTREPŠTINA
M. DRUCKER Zagreb, Iliča 39
-  Beograd.Pasaž
Akademije Nauka
Vlastiti proizvod lako-aHetsklh sprava. Lopte xa odbojku, medicinka, košarks, lopte za bacanja Itd.
ZAHTJEVAJTE BESPLATNE CJENIKEl
442-»
Priporoju se naistarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica
IVAN BRICELI
LJUBLJANA, Dun*Jsk*ce*Ul« 7
Strokovna tavršitev telovadnega j
orodja. Delo solidno, cene zmerne
»Spomen ~ Klince«
~~~ Jtfesere --------
it osvečenje sokolske zastave
nojbolje i jevlino izradjujt
MIRKO ИИЛТ. graver Beograd, T e raz ij e 7
44 i— 40
Širite sokolsku štampu!
Svako .soko'sko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi
Sokolsku knjižnicu
I. sveska: E. Gangl: 0 sokolski ideji.
D.
III.
IV.
V.
VI.
VII.
VIII. VIII. a
IX.
П
П
tf
n
n
ff
n
n
Ing. Lado Bevc: Sokolsko prosvetno delo. Dr. Miroslav Tyrš: Naš zadatak, smer i cilj. Vekoslav Bučar: Dr. Ivan Oražen.
Dr. Miroslav Tyrš: Sokolska gesla.
Jan Pelikan: Dr. Miroslav Tyrš.
Jan Kren: Cilj sokolskih teženj.
E. Gangl: Tyrševo Sokolstvo. (Sloven.
Isto. (Srpsko - hrvatski tekst.)
Dr. Niko Mr vos: Pogledi i misli dr. Miroslava Tyrša.
Svaka sveska stoji 3 Din
PUTEVI I CILJEVI
U tvrdom povezu 8 Din
Franjo Mačus: ODBOJKA (V0LLEY BALL)
U kartonu 12 Din
Franjo Malin:	Praktički udžbenik češkog jezika.
U kartonu 15 Din
Dr. Viktor Novak: SVESLOVENSKA MISAO
U kartonu 9 Din
Miroslav Ambrožič: METODIKA SOKOLSKE VZGOJE
U tvrdom povezu 36 Din
Franjo Malin: ČEHOSLOVACI I ČEHOSLOVAČKA
U kartonu 15 Din
ŠJugoslovenska Sokolska Matica
jCjubljanci, ZNarodni dom	no
‘Gelejon 25-43 I Račun Doštanske štedionice £jubljana 13.831
j ..	1	-»•». n j.1,iLgUbb tivkama (pretatavnik Franci Štrukelj); «vi u Ljubljani
(»Uje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) e Glavni I odgovorni urednik Stjepan Celar • Ureduje Redakcijski