KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 39 (1)
PATENTNI SPIS BR.8452
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Decembra 1931.
Societe Belge Du Caoutchouc-Mousse S. A., Berchem—Ste—Agatbe,
Belgija.
Poboljšanja u proizvodnji vulkanizovane pene iz kaučuka.
Prijava od 26. septembra 1930.	Važi od 1. februara 1931.
Traženo pravo prvenstva od 27. septembra 1929. (Francuska).
Predmet ovog pronalaska jesu razna poboljšanja, izvedena u radnim načinima, koji su poznati kod proizvodnje vulkanizovane pene iz kaučuka u cilju da se ostvari:
1.	vulkanizovana pena, koja podesno zadržava gasove pod pritiskom, polazeći od mešavine kaučuka i balate bez unošenja voštanih ili smolastih materija, dodajući prosto materije, koje su potrebne za vulkanizovanje, kao sumpor antimonov sulfid, razna ubrza vajuća sredstva, topite lje, itd... i sa, eventualno, dodavanjem svih raznih šarži;
2.	proizvodnja vulkanizovane pene, koja podesno zadržava pritisak gasova polazeći bilo od mešavine kaučuka i balate sa materijama, koje su potrebne za vulkanizovanje (sumpor, antiminov sulfid, razna ubrza-vajuća sredstva, topitelje itd.) i sa eventualno, svima raznim šaržama; bilo pak od mešavine kaučuka i gutaperhe sa materijama, koje su potrebne za vulkanizovanje (sumpor, antiminov sulfid, razna ubrzava-juća sredstva, topitelje itd.) i sa eventualno, svima raznim šaržama; ovim se materijama mogu dodati voštane ili smolaste materije u proporciji, koja nije veća od 5—10o/0 ali koja može dostizati i 5—25°/0.
Poznato je da se može proizvoditi ćeli-jasti kaučuk (vulkanizovana pena) izvođenjem vulkanizovanje na temperaturi, obuhvaćenoj približno između 120 i 150° u prisustvu gasa pod pritiskom.
Ovaj se postupak primenjuje:
a)	na mešavinu kaučuka, sumpora, vulka-nizujuće materije i kakvog topitelje.
b)	na mešavinu balate, sumpora, vulkani-zujuće materije i topitelja;
c)	na mešavinu gutaperhe, sumpora, vulka-nizujuće materije i topitelja.
Ipak praksa pokazuje da u peni tako vulkanizovanoj, ćelije imaju težnju, da se usled gubitka gasa smanje posle kraćeg ili dužeg vremena.
Isto tako je poznato da dodavanje u gornje mešavine voštanih ili smolastih materija zatvara pore kanala između ćelija i da znatno smanjuje gubitak gasova, koji se se zadrže u peni i, prema tome, održava ove na većem pritisku u unutrašnjosti vulkanizovane pene.
Najzad je poznato da se može postupati mešavina jednakih delova kaučuka i balate sa voštanim ili smolastim materijama, da bi se dobila vulkanizovana pena, koja zadržava pritisak gasova.
Ovaj se pronalazak odlikuje time, što se bez pomoći zaptivenog suda, koji se snab-deva sa jednim ili više ventila za upuštanje ili za zadržavanje, u cilju da se u sudu ostvari pritisak, koji se može regulisai, u-potrebljuju povećani pritisci, koji u toku rada dostižu 300 atmosfera šta više penju se čak do 600 atm. sprečavajući pri lome da se kaučuk pod dejsvom povećanog pritiska gasova ne počepa usled dejstva svog
Din. 5.
unutrašnjeg pritiska, da se ne isparča i da se ne iskrza, i što ostvaruje tkivo jednolike finoće i zbijeno, koje se želi da bi se u vutkanizovanoj peni zadržali dovoljno jaki pritisci gasova do pet atmosfera
Umesto da se materije stave u sud pod pritiskom, u čijoj unutrašnjosti pritisak vrši ulogu elastičnog kalupa, materija biva stavljena u sud, koji nije zaptiven za gasove i koji je dovoljno otporan da se ne pretrpe deformisanja pod dejstvom pritiska gasova, koji su zadržani u unutrašnjosti ćelija.
Pre vulkanisanja, smeštanje materije u sud, soji propušta gasove vrši se tako, da ovaj sud bude potpuno napunjen tako, da vulkanizovana pena ne može izvesti nikakvu ekspanziju niti dt formisanje, kad se bude izvelo da spadne visoki pritisak gasova, koji je potreban za vreme vulkanisanja.
Radi ovoga, prema predmetima za vulka-nisanje upotrebiće se različiti načini da se sud potpuno ispuni, pošto se u njega stave predmeti, koji treba da se vulkanizuju. Ovo punjenje se vrši do kraja pomoću isitnjenih materija kao što su: sabijena strugotina iz drveta, pesak ili fini pesak, pomoću zemlje, pomoću olovnog oksida itđ. Kad su u pitanju ploče, punjenie se vrši uvijanjem ploča u spirale i odvajanjem u naizmenične slojeve harlije i metala isto tako uvijene u spiralu jednovremeno sa pločom.
Uslov za izvođenje jeste da se u unutrašnjosti ovih sudova, koji su propustljivi za gasove, ne ostavi nikakva praznina koja bi vulkanizovanoj peni omogućila da se u nju uvuče pre potpunog hlađenja vulkani-zovane pene.
Da bi se izvela propustljivost za gasove, dovoljno je da kalupi u pitanju pokažu male međuprostore između metalnih delova, koji svojim sklopom obrazuju celinu suda.
Da bi se izvelo vulkanisenje ovi se kalupi uvode u cev koja je izvedena tako, da može izdržati pritiske, koji mogu dostići do 600 atmosfera u industriskom radu, da bi se u njoj podvrgli uslovima pritiska i potrebnim temperaturama.
Pafentni zahtevi:
1. Poboljšani postupak za proizvodnju vulkanizovane pene iz kaučuka, koja je sposobna da podesno zadrži obuhvaćene gasove pod pritiskom, naznačen time, što je materija podvrgnuta povećanim pritiscima, koji mogu da dostignu 300 do 600 atm. u sudu, koji nije zaptiven za gasove i koji
je dovojno otporan da ne pretrpi deformi-sanje pod dejstvom pritiska gasova, koji su zatvoreni u unutrašnjosti ćelija, budući da je unošenje materije izvedeno pre vulkanisanja tako, da ne ostavi u unutrašnjosti ovog suda nikakvu prazninu, koja bi dopustila ekspanziju vulkanizovane pene pre otvaranja pomenutog suda.
2.	Postupak po zahtevu 1 naznačen time, što se, ma kakvi biti postupani proizvodi, upolrebljuje podesna ispunjujuća materija u suvom stanju i u vidu praha ili bar u iz-deljenom stanju, kao grublji ili finiji pesak, drvena strugotina, oksid olova itd.
3.	Postupak po zahtevu 1, koji je prime-njen na proizvodnju ploča velike dužine, koje treba da se spiralno uviju radi vulkanisanja naznačen time, što se kao materija za ispunjavanje upotrebljuju uzastopni slojevi hartije i metala, koji su uvijeni jednovremeno sa pomenutim pločama.
4.	Postupak po zahtevu 1 naznačen time, što se pena proizvodi iz mešavine kaučuka i balate bez unošenja voštanih ili smolastih materija, kojoj su mešavini dodate materije, koje su potrebne za vulkanisanje, kao na pr, sumpor, antiminov sulfid, razna ubrzavajuca sredstva, topitelji itd. i eventualno osim toga sve razne šarže.
5.	Postupak po zahtevu 1 i 4 naznačen time, što se pena proizvodi iz mešavine kaučuka i balate sa sumporom, antimon sulfidom, raznim ubrzavajućim sredstvima, topiteljima itd. i osim toga, eventualno svima raznim šaržama, kojoj se mešavini dodaje izvesna proporcija voštanih ili smolastih materija između 5 i 25u/o po težini u-kupne mase.
6.	Postupak po zahtevu 1 naznačen time, što se pena proizvodi polazeći od mešavine kaučuka i gutaperhe bez unošenja voštanih ili smolastih materija, kojoj su mešavini dodate materije, koje su potrebne za vulkanisanje, kao što su: sumpor, antimonov sulud, razna upravljejuća sredstva, topitelji itd. i, eventualno, osim toga sve razne šarže.
7.	Postupak po zahtevu 1 naznačen time, što se p<-na proizvodi polazeći od mešavine kaučuka i gutaperhe sa sumporom, sulfidom antimona, raznim ubrzavajućim sredstvima, topiteljima itd. i, osim toga, eventualno, svima raznim šaržama, kojoj se mešavini može dodati izvesna proporcija voštanih ili smolastih materija između 5 i 25% po težini ukupne mase.