Govor srbskega kmeta v na- rodni skupščini za našo šolo in učiteljstvo. O pomenu šolskega zakona za naš troimeni narod, je imel v narodni sktipščirii Milutin Dragovič, predstavitelj mišljenja srbskega kmetskega ljudstva o pomenu šolstva in učiteljstva za narodno kulturo, sledeči zanimiv govor: »Gospodo narodni predstavnici, vlada kraljestva Srba, Hrvata i $lovenaca podnela nam je na reševanje predlog zakona o narodnim školama. Dopustite mi, da i ja pogovorim nekoliko reči o tome predlogu. Znam, da če se mnogi od vas zapitati, zašto ja kao seljak uzimam reč da govorim o ovom zakonskem predlogu, kad nisam ni profesor ni učitelj. Jest, gospodo, ja neču da govorim o tome predlogii kao specijalista, kao što bi govorili profesori i učitelji. Ja necu, da govorim o procentu naše školovarie dece, o brojnorn snanju učitelja i drugim sličnim pitanjima, vehču da govorim onako kako ovečarn i kako mislim, kao čovek iz naroda koji živi stalno u narodu. Grozničavo stanje i spremanje naše otacbine za ove nastupajuče dogadjaje niie dalo mogučnosti prošlim vladama kralievine Srbije, da ovaj zakonski projekat podnesu Narodnoj Skupštini ranijoj, i ako se uvidjalo, i ako se osečalo, da je prešna potreba, da se reguliše stanje naših narodaih učitelja. I tako, na taj aačin, a to je bila jedaa grana činovničke klasa aaše bivše kraljevine a sada novog kraljestva brba, Hrvata i Sloveaaca, koja je živela sa starim platama, koja je živela tako reči sa liiizernim platama i dodatcima, koja je grcala i mičila se u rnaterijalnoj bedi i nesreči, tako materjalao stanje naših učitelia dovodilo je do toga što i ako je povdavno donešen kod nas zakon — o stalaosti Prosvete da su podaiošene iaolbe za premeštaj iz jednoga mesta u drugo i da su ti premeštaji bili češči i u večem broju nego što su bili za vreme pro-šlog režima i ranijih vlada, kada su učitelji gonjeni po šefu ministara i političara pojedinih, iz kraja na kraj naše države, oada n oao vreme kad toga zakpna o njegovoj stalnosti nije bilo. Njihova statoiost nije niogla biti osigurana onako kako je zakonodavac hteo, jer su bili saini primorani da se seljakaju iz mesta u mesto zbog uzroka njihovoga nesredjenoga materijalaoga stanja i njihovom bednom i otezanom životu i stanju u zabačeaim krajevima naše države. To njihovo nesredjeno materiajalno stanje uzrok je u tome što se raoglo priraetiti i videti da večina njih morala su da se koriste prijateljstvom i srodstvom sa pojedinim ministrima na rodnim poslanicima i dugini vidjenim ljudima, tesuih prebodili iz učiteljske struke u drugu i tako su na taj način dobijali bolju platu . drugim strukama i granama našeg činovničkog društva, jer su bili primorani da traže u drugim strukama spasa sebi i svojoj porodici, a onaj zadatak, za koji su pozvati zašta su se i spremali, oni su napustili i narod je ostao bez učitelja i vaspitača za njihovu decu — po selima i drugim mestima deca su i dalje ostajala bez nauke i bez vaspitan ja uči t el jskog.*) U poslednje vreme pojavilo se kod naroda više volje za školovanje svoje dece i narod je od svoga znoja i zarade odvajao za škole podižuči ih o svome trošku i mestu da mu vlada i vladajuci režimi pošlju učitelje, njegove škole na žalost zvrje prazne i njegova deca ostaju bez ikakve škole i nauke. G. ministar FJrosvete podneo je predlog zakona o školama ovde pred nama na rešenje, iz koga se niože videti, da ne govori niti odredjenje platu i dodatke učiteljma, ali se može na zadovoljstvo videti, kolko je aarodno predstavništvo svesno zadatka i položaja aaših narodnih učitelja: J_oliko cenimo njihov položaj vidi se po tome, što, i ako mimistar prosvete nije predvidjao plate učiteljima, to je učinio odbor, koji je za ovaj predlog zakonski izabran od narodnog predstavaištva — kao izraz volje naroda, — bio je voljan da pruži narodnim učiteljima plate i sredstva od kojih če moči živeti i otpravljati službu onako kakvo treba, na korist naroda društva i države. I ranije su, gospodo aarodni poslanci, učitelji imali veliki zadatak da zvedu, ali mislim sada posle ovih patova i patuja, posle obog krvoproliča na bojnim poljima u kome je naiš narod sa voljom i ponosom ustao i dao sve sve za oslobodjenje i ujedinjenje našeg troimenog haroda, danas gospodo narodni poslanici, kad nema kuče u kraljevini Srbiji, koja nije dala po jednu, dve i tri žrtve za oslobodjenje i ujedinjenje našeg plemena i naroda, danas iniaju još veči zadatak. Učitelji, koji stalno žive u narodu, imaju da rade na tome, da narod pomog.nu, da rtašu decu prikupe oko sebe i da ili upuste pravcen, kojim treba da idu, te da *) O p o m b a u r e d n. : Tudi pri nas je opažati, da učiteljstvo, posebno možko, vkljub regulaciji plač, še v velikem številu zapušča učiteljski stan in se posveča drugim stanovom, oziroma, da vstopajo v drž. službo, kot uradniki. Vzrok je sigurno v preteklih razmerah v šolstvu in politiški gonji in preganjanju učiteljstva po bivših šol. oblastih in predstojnikih. S tem postopanjem so ubili pri učteljstvu veselje do stanu in potreba bo mnogo truda in previdnega postopanja, da se pridobi zopet oino zanimanje pri učiteljstva, ki je potrebno za uspešen razvoj šole. Prvi pogoj pa je, da se brezobzirno odstranijo vsi oni činitelji, ki so bili povzročitelji in nositelji bivšega narodu skrajno škodljivega sistema. Dokler vidi učiteljstvo še te može na svojih ali drugih vplivnih mestih, je zaupanje v oblasti s strani učiteljstva — nemogoče. Postopanje pa, da učiteljstvo zapušča učiteljski stan>in šolo ter se posveča delu v pisarnicah, je v sedanjem kritičnem času za narod velika izguba. od tog podmlatka roditelji društvo i držav imaju koristi a ne muke i nevolje. Istina dužnost je sviju nas da ce staramo 0 tim porodnicama i o toj deci, ali najviše su mugučni i močni učitelji i svštenci, koji žive neposredno u narodu i koji su sa narodom svakog časa. Jamislim, gospodo narodni poslanici, da treba da zaboravimo ono vreme, kad su se pojedine slranke utrkivale i otimale, koja če što više dati pojedinim činovnicima nagrade i obečavanja samo da ih dobije za sebe ida ne treba da zazir e m o i da se bojimo toga da li čenam narod i naši birači odobriti ili ne odobriti naš rad na obakvim delima jer što je potrebno i mogučno treba dati svakome koliko ko zaslužuje i što mu treba, da živi on i njegava porodnica, te kako bi mogao da vrši svoju dužnost onako kako treba i zašto se i odredjuje i postavlja na dati mu pošao, jer sam uveren i dobro znam da tako i narod tnisli, da državu i narod nikada neče upropastiti davanje potrebnih plata činovnicima a od njih da se traži red i rad i da je mnogo koristnije 1 po narod i po državi dati platu činovniku da može od nje da živi, a da se bude strog i neumitni sudija naspram svakog činovnika koji neče da adi i koji je navikao ili je voljan da zaruče ruku u seljački ili trgovački cen radi mita ili bakšiša. Ja mislim, gospodo poslaaici, da je krajnje vreme da bacimo nastran partizanstvo izveštačene teorije pa da i skreno pružimo ruku jedan drugom i da uradimo i radiino onako, kao treba i kako interesi naroda i države nalažu i zahtevaju. Bilo je zaista pod ranijim režimom i vladama u našoj aržavi gde su pojedini činovnici rdjavo postupali sa narodom koji su smatrali da je narod stoka prezirali su ga nazivali gegulom, dronjom itd., itd. Ali od nekoliko goditia pa na ovamo gotovo reči od 1903. • Od kako je ustavno stanje u aašoj državi i iar'amentarne vlnde u i /logome se pro ineriio i ponašanje izmedju naroda i činovništva jer su svi činovnici koji su nepažLjivo i nemarno postupali i ponašali se u narodu i s narodom uklonjeni i kažnjavani nova generacija činovničkog kadra počela se naglo popravljati i utkrivati ko če lepše i bolje poštovati narod i njegova prava. lma još nekih izuzetaka ali če se to sve popraviti kada se rešimo da popravljamo i uredjujemo. Seljak je naš svetan i dozreo da ceni i nagradjuje što je dobro i valjano i zato danas možete čuti od seljaka u svima krajevima gde kaže podaj svakome onoliko koliko mu je potrebno za život, i pošten rad a od svakoga traži ra<]a i reda u svako doba. Gospodo narodni predstavnici, ja sam za ovih 11 godina ot kakp sam narodni poslanik zapamtio da jedna vlada ili jedan ministar odpušča činovnika zbog deficita ili njegovog nevaljanoga vladauja i iia žalost, mesto da ga izbacimo iz naših društava paštenih dcšava se da ga pojedini Ijudi, njegovi politički prijatelji primaju u zagrljaj politiškim mučenikom i čekajuč zgodnu priliku dovode opet na položaj veči i bolji nego što je ranije imao. Tako da se kod onih dobrih činovnika, koji nemaju protekcije i preporake dobija rdjava volja i neznaju šta se rade, jer ne mogu da teku karijeru pomoču njihovog rada, ako nemaju protekcije. 1. marta 1919. godine sastalo se ovo narodno predstavništvo u Beogradu, i da vam kažem pravo, gospodo narodni predstavnici, narod je željno sa velikim nestrpljenjem uputio poglede k nama i čekao neko popravljenje onoga, što treba da se popravi kao i pravilan rad. Medjutim, ja to ne mogu da vidim, nego vidim to, da smo mi počeli staru pesmu na novi glas, da potpomažemo partizane i političke grupe ,a nismo još zavirali po svima kancelarijama da vidimo šta se radi, da li je koji od činovnika sposoban za rad i da li treba da se istera iz društva kao i da pomognemo i priteknemo u pomoč onima, kojima je potrebno i da nagradirno one, koji su zaslužili svojim radom i po~ našanjem i mesto tega mi smo se dali na partijske grupe i utkujemo se ko če više pridobiti koga uza sebe bez pogleda kakav je i ko je. Ment, gospodo narodni predstavnici, nalaže dužnost, kao čoveku, koji živi u narodu kao borcu koji sam se borio na frontu i svagda bio gotov žrtvovati svoj život za oslobodjenje i ujedinjenje našega troimenoga naroda, da ovde pred vama odamjavnu zahvalnost učiteljskoj struci, jer mogu kazati danijedna grananaše činovničke klasenijedalaviše žrtava, nego što je dala učiteljska grana i stalno bila ranie uz rame, sanašim seljakom i borcima u zagrljaju i borbamaza dovršenje ovog dela aarodnog ujedinja. (Odobravanje.) Gospodo poslanici, ja vas mogu uveriti, da sam na solunskom froatu čuo od vojnika, da su nazivali jedan puk u Šumadijskoj diviziji učiteljskim pukom, zato što nije bilo ni jednog vodnika niti pak komandira, koji su bili iz drugih stnika, nego sve sami učitelji. Učitelji narodni u Kraljevini Srbiji oni su narod zadužili, oni su sa narodoin delili i dobro i zlo, oni su neposredni vuspitači kako naše omladine tako i celoga naroda. Služba je učiteljska takva, da je on uvek sa narodom i ovde i na svakoin mestu, u cerkvi, u školi, na zboru, u borbi i svuda i na svakom mestu. (Bnrtio odobravanje.) Narod se naš neče buniti kad damo tim zaslužnim ljudima ono, što su zaslužili. (Čuje se: Tako je!) Oni su učestvovali rame uz rame sa srpskim seljakom i u borbi za oslobodjenje i ustavna prava, i u unutrašnjem i ;i narlamentarnom životu, i ja verujem, gospodo narodni poslanici, da su učitelji zadužili narod, i narodno predstavništvo treba, da omoguči tim ljudima da iiioru da odgovore svome pozivu onako, kako treba — le da svaki ostane u svojoj struci a ne da zbog njihovog nesretnoK materialnog stanja moraju da iz učiteljske službe begaju. (Odziv: Tal^o je!) Ja u ime svoje i svojih birača smatram za dužnost da izjavim, da se samo tia ovaj način možemo odužiti narodnim učiteljima za njihov dosadanji i buduči rad i smatram sebe za sretnog što mi je palo u deo da glasam za ovaj predlpg, kakvoga je odbor Narodne Skupstine predložio Narodnom Predstavništvu.« (Opšte odobravanje i pljeskanje.)