POSTARINA PL'AĆENA U GOTOVU
CENA 1.— DIN-
аша Mii—
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
ČUVAJTE JUGOSLAVIJI!!
Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski pretinac 342 • Telefoni uredništva i uprave 30-865 i 26-105 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •
Beograd, 29 novembar 1940 God. XI . Broj 48
POSLANICA
Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije jugoslovenskom sokolstvu
O PRVOIN DECEMBRU 1940 GODINE
Pozvali smo vas da još jednom razvijete vaše sokolske zastave, da se još jednom svrstate u čvrste sokolske redove, da bi o današnjem Prvom decembru, snažno odlučno i za svakog jasno i ubedljivo objavili, da iza ideja i tekovina Prvog decembra stoji celokupno jugoslovensko sokolstvo, stoji čitav naš narod, spreman da ih brani svim i krajnjim žrtvama.
Pre 22 godine, na Prvi decembar 1918, pretstavnici naroda Srba, Hrvata 1 Slovenaca objavili su svetu, da se zauvek ujedinjuju u slobodnu zajedničku Otadžblnu, Kraljevlnu Jugosla-viju. Junački I pošteno izborili smo mi tu Slobodu 1 Ujedinjenje; svakom je znana i jasna njihova krvava cena. Platili smo je vekovlma borbi u ropstvu, životima miliona najboljih sinova i neizrecivim stradanjima bezbrojnih pokoljenja. Stoga nam je sloboda i stostruko 'dragocena i stoga dužnost odbrane slobode, nezavi-snosti i dostojanstva Otadžbine u ovom času stavljamo, više nego ikad, iznad svih ostalih dužnosti. I na današnji Prvi decembar, kada Evropom kruže mutni oblači, treba da bude jasna svima koji vole Slobodu, ova naša nesalomiva i neotstupna odluka:
U NAŠU SLOBODU MOŽE SE DIR-NUTI SAMO UZ ONU CENU UZ KOJU JE NAŠ NAROD OTKUPIO: SAMO NOVIM MOREM KRVI I SUZA, I NOVIM MILIONIMA ŽRTAVA. Iskapivši do kraja gorku čašu vekovnog robovanja tudinu, naš narod je spreman da radije, viteški I časno, pode opet putem Golgote 1 stradanja, nego da sagne glavu pred tudin-ski jaram — sledeči reči velikog pesnika:
»Volovi jaram trpe a ne ljudi,
Bog je slobodu dao za čoveka«
Neka ta naša odlučnost ne hude nikom neznana! Smelo 1 junački dignite glave, sa verom u našu hrabru i slavom ovenčanu vojsku, snažite borbeni duh 1 samopouz-danje naroda, a čupajte nemilosrdno korov malodušnosti i malovemosti, otrovno seme onih koji kukavno gube dušu zbog
materijalnih bogatstava I telesnih uživanja. Niko nam neče uništitl ništa, ako nam ne potkopa tvrdu veru u naše sveto pravo i ne salomi odiučnu volju da branimo Otadžbinu, ma šta se desilo.
Stoga zovemo sve na najpuniju moralnu i duhovnu mobilizaciju: neka se sav narod okupi i ujedini oko najvišeg ideala Otadžbine. Pred pogledom na sutrašnjicu, punu kobne neizvesnosti, neka se idealu otadžbine podrede svi posebni interesi, neka sve prožme Jedna misao, jedna briga i jedna ljubav: briga za Otadžbinu i ljubav prema njenoj slobodi 1 dostojanstvu.
Dogadajl koji potresaju svetom i kovitlaju se oko naše Otadžbine dokazuju nam svaki dan i svaki čas sve ubedijivije, koliko je ne-razlučno povezana sudbina svih delova našeg naroda, Srba, Hrvata i Slovenaca. Danas svi oni vide kolika je njihova istorijska sreča što su se
pre 22 godine ujedinili I stvorih veliku zajedničku državu, u koloj u ovim sudbonosnim vremenima svi Srbi, Hrvati i Slovenci sa ponosom i radošču vide močnog zaštitnika i pouzdanog jamca svoje slobode i nezavisnosti Pred tom velikom istinom, koja se otkrila svim razumnim Jugoslovenima u danima velikog svetskog sudara, Prvi decembar, koji danas slavimo, dobija nov istorijskl sjaj i veličinu.
Ta osečanja sudbonosne povezanosti svih Jugoslovena, treba osna-žiti svešču o našem krvavom i duhovnom jedinstvu, JUGOSLOVEN-
SKOM NACIONALNOM SVEŠĆU, koja je najviši izraz naše volje da a svojoj slobodnoj Kraljevini stvorimo i veliku nacionalnu budučnost. Stoga je Prvi decembar, genijalno 1 vidovito, uz misao zajedničke države, objavio i ideju jugo-slovenskog nacionalnog Jedinstva, kao drugi temeljni životni zakon naše sud-bine. I kao što je sa jugoslovenskom dr-žavom stvorena ona čvrsta materijalna podloga iz koje je nikla današnja politička i vojnička snaga Jugoslavije, TAKO JE U JUGOSLOVENSKOJ NACIONALNOJ MISLI DAT ONAJ MOĆNI I ŠIROKI DUHOVNI OSNOV NA KOME ČE SE MOČI DA IZGRAĐUJU VELIKA DUHOVNA OSTVARENJA, kojima če stvaralački genije našeg naroda dostojno opravdati pred svetom i istorijom postojanje našeg slobodnOg naroda i države. Duhovna i kulturna veličina Jugoslavije može se graditi samo na toj velikoj misli. Slaveči danas Prvi decembar, mi sokoli sa ponosom ističemo da nikakva iskušenja i teš-koče kroz koje Je jugoslovenska misao prolazlla L nažalost i sad prolazi, niso mogla da pomute u našim duhovnim očima jasnost ove istine, ni da ijednog časa u našim srcima umanje žar vere u ovu veliku i zavetnu sokolsku misao.
Sa dubokom poštom sečamo se ti ovom času Onoga, koji Je sokolstvu osta-vio jugoslovensku ideju kao svoj sveti amanet, i koji Je Prvog decembra 1918 bio dostojan objavitelj našeg UJedinjenja. Klanjamo se senl Viteškog Kralja Aleksandra Prvog UJedinitelja. Današnji Prvi decembar slavimo u godini kad se Njegov Prvenac sprema da stupi na presto svojih velikih predaka. Sa celim narodom mi sokoli verujemo da čemo Božjom pomoči u znaku vladavine Kralja Petra II videti velike i dobre dane Jugoslovenske. Njegovo ime je postalo za ceo narod simbol vere, pouzdanja i vedrog gledanja u budučnost.	I	■	_	j	’
NEKA ŽIVI NJEGOVO VELIČANSTVO KRALJ PETAR П!
NEKA ŽIVI MOČNA KRALJEVINA JUGOSLAVIJA!
SOKOLSTVU — ZDRAVO!
Imamo 1 svetlih pojava, da nam ozare praznik Ujedinjenja!
V kakvim prilikama nas je zatekao ovogodišnji Prvi Decembar?
Jedan dobar Jugosloven i dobar Soko, uputio nam je clanak pun gorčine, upoređujući svoje vizije o jugoslo-venstvu iz g. 1918, sa današnjim stanjem, i mi ga — pored sveg postov anj a za njegove dobre namere i za tačnost mnogih podataka, ko ji su u njemu izneti, — nismo objavili. Ne samo zato, što smatramo da u svečano raspoioženje ne treba unositi ton žalbi, ili što mislimo da treba skrivati istinu, več zato što iznad svakidašnjih istina i stvarnih podataka ima uvek i jed na viša i sintetična istina, ko ja je uvek isti niti j a od onih pojedinačnih, a pored toga i jača!
A ta viša, sintetična istina, ko ja nam se rada u duši, kada se setimo sličnih, i još težih dana u prošlosti, i kad znamo da je i tada zdr&v instinkt svih delova našeg naroda umeo da progovori na način, kako ni največi optimisti nisu o-čekivali, — kaže nam, da nas ovogodišnji Praznik ujedinjenja nije ipak zatekao u negativnim rezultatima. Ta istina nam kaže, da ovogodišnji Prvi Decembar ne. do-čekujemo samo u oluji svetskog rata, u opštoj neizvesnosti zbog svega što se može još dogoditi u svetu, i u tolikim medusobnim trzavicama, ko j e su dobrim delom išle na štetu osnovne misli Prvog Decembra, več i u MNOGO-ČEM ŠTO JE DOBRO! Dočekujemo ga iznad svega u mo-gučnosti, da se na mnogim rečitim primerima uverimo, kako u presudnim časovima i sve te disparatne snage u-meju jedinstveno da reagira ju, pa da sav naš narod, sem pojedinačnih dešperatera (kojih ima i u najsvesnijim narod ima!), kao jedan čovek oseti pripravnost da, bez obzira na teškoče i opasnosti, brani svoju nezavisnost i celokupnost, svoj ponos i svoju čast.
Zar nije spontana reakcija čitave naše javnosti na bombardovanje Bitolja, momenat, koji može i te kako DA NAS OBODRI DA, BEZ IKAKVOG PESIMIZMA, PROSLAVIMO PRAZNIK UJEDINJENJA?! Bez ikakvih bučnih apela javili su se spontano, gradani i seljaci, rad-nici i trgovci, oni koji su najbliži Bitolju i oni koji su naj-udaljeniji. Sakupljalo se u svim krajevima Srbije, u Hrvat-skoj i Slovenačkoj. Najautoritativniji medu Hrvatima, ban Dr. Šubašič, je uputio tom prilikom pozdrav Bitolju, kao odbranbenom zidu naše naj južni je granice, iz hrvatskog Medumurja, kao najsevernije tačke čitave Jugoslavije, na-glašujuči izričito, da obe te tačke pretstavljaju isto toliko odbranu Hrvata, kao i Srba; da granice Jugoslavije treba zajednički da brane svi Srbi, Hrvati i Slovenci, i da je svaki ona j ko upravlja svoje poglede izvan državnih granica, izdajnik zemlje i naroda. Istovremeno, sa rečima hrvatskog bana, dolazi nam i izjava svih nacionalnih i kulturnih dru-stava Slovenačke, ko ju objavljujemo na drugom mestu, a u ko jo j se podvlači, da je „jedinstvo Slovenaca, Hrvata i Srba najtvrdi temelj naše narodne sl obod e", i da su zato „odlučni, da čuvaju našu sl obod nu Jugoslaviju, pod voč-stvom narodne dinastije Karadordeviča".
Nisu to med ut im j edine pozitivne pojave, u ko jima slavimo ovogodišnji Praznik ujedinjenja. Sem ovih, upad-ljivih činjenica, ko j e se odnose na organizova:ne skupine i na poznate političke ličnosti, možete na svakom koraku, MEĐU NAJSKROMNIJIM LJUDIMA, A NAROČITO MEDU NAŠIM SELJAŠTVOM, NA1Č1 NA POJAVE, ZBOG KOJIH ČETE USPLAMTITI VEROM I PONOSOM, I KO-JE ČE VAM IZMAM1T1 USKLIK IZ GRUDIJU. Ljudi koji stižu iz unutrašnjosti, i koji dolaze u dodir sa narodom, koji polazi na vežbe, koji je pozvan na raznorazne duž-nosti i koji je izložen mnogim teškočama, zbog opšteg stanja u svetu, naprosto su zadivljeni mirom, ko jim naš narod sve to podnosi; spremnošču kojom čeka da izvrši da-leko više od obične dužnosti; i sigurnošču kojom je u-veren, da nezavisnost otadžbine, ni pred kakvom šilom, ne može d oči u pitanje. Narod koji je izdržao toliko ra-tova i koji ne želi rata, neobično je miran, gord i svestan, kao u najslavnijim epskim vremenima, bez i jed ne reči žalbe, bez i jedne sumnje i kolebanja. Nikakva malodušnost, nikakvi defetizam, nikakva propaganda ne može da ga pokoleba, da zaboravi ili da pomeša, šta je ropstvo a šta sloboda, šta izmečarstvo a šta ponos, šta tude nametan je a šta svoja potreba, šta laž a šta pravica. I zato, ne mrzeči nikoga i ne želeči krvi ni s kim, on polazi na svoju vojnu duinost širokom pesmom i vedrinom, punom samo-pouzdanja i snage.
U TE HRANITELJE I BRANITELJE TREBA DA SE UGLEDAMO, SLAVEČI NAŠ SOKOLSKI PRVI DECEMBAR! Naoružajmo se tim njihovim mirom, samopouzda-njem i verom! 1 pred največim poteškočama i odricanjima, kažimo sebi, da je sve to sitno prema sigurnosti otadžbine, i da če se šve to, kao jesen j a magla zbrisati, kad olujina prode. Odbacimo svaku žalbu i črnoglede i, kao ti naši teški rabotnici i branitelji, zapevajmo i mi ponosnu pesmu hrabrosti, pouzdanja i vere! Jedino na ta j način čemo, i pomoči i zaslužiti da doživimo ONAJ PRVI DECEMBAR, KOJI ČE ODGOVARATI NAJSMIONIJ1M SANJAMA I IDEALIMA SOKOLA I JUGOSLOVENAI
Први децембар - дан наше снаге
Данашњи први децембзр, који
пада у доба највећих етрахота, које човечанство у земљама Ев-ропе преживљује, значи за Ју-гославију дан, какав бисмо "о-рали створити, над га не бисмо имали.
Његов досадашњи значај, у данашње време, још више је по-тенциран. Ми смо увек Први Децембар прославл>али као дан остварења наших вековних иде-ала и вао дан уједињења наше целокупне националне снаге.
Наши вековни идеали имали су свој главни ослонац у нашој јакој надионалној свести и ми смо их неговали без обзира на нашу раздробљену снагу, »оја је била спутавана граничним караулама, из којих су непри-
дало и жртвовало док се све ово постигло. Увериће се да је ова бапггина крвљу стечена и да на њу, само ми и нико више, има-мо права.
Ми нмамо врло способну о-младину, јер је видимо у раз-ним утакмицама да води првен-ство над омладином далеко бројнијих народа. Ако та наша омладина будв испуњена духом наше прошлости, нема те силе која би нам могла нашу онагу сломити или је подјармити. Не треба се чудити, да ми у да-нашњем страпгном метежу још уживамо мир. Треба веровати, да сваки онај, који би нам хтео тај мир да поремети, добро по-знаје нашу снагу, чији значај данашњи дан најочигледније и
на. Не смемо бити строги пре-ма њој и рећи да је малушна и равнодушна, и да не мисли себе да да, кад то отаџбина за-тражи. Зар је не виднмо како се надмеће у разним спортским дисцшшинама? Зар не виднмо јагму за авијацију? Ми старији, када бесмо деца, правнли смо од дрвета сабље и пушке, а да-нашља деца, гледајте их само из пргосрајка, видећете како праве авионе и тенкове. Она, та наша омладина, корача за духом времена, које техника осваја и спрема се за савремв-ну борбу, у којој треба бој би-ти и делити мегдане, не копљи-ма ни буздовангима, него сред-ствима данашњег времена. Hama омладина живи у ставу при>
Н>. Кр. Вис. Ре-гент Александар, прима делеггцију загребачког Нар. Већа СХС, 1 де-цембра 1918 и проглашава да је Југославија ује-дињена
јател>и спречавалн наш слобо-дан развитак и независност. Па ипак, и поред тз.квих околности, ми смо се помагалн међусобно чврстом везом наше духовне снаге, коЈу нико нијв могао ни-чим да- ограничи.
С Првим Децембром 1918 сру-шен0 су све барикаде и све ме-ђе, које су биле насилу ударе-Н8, а које оу нас територијално цепале, и сав наш народ најзад нашао се повезан у једну це-лину, у којој је сву овоју снагу ујединио у знаку ових речи: Један народ, једна држава, је-дан крад>,
И тако, кад смо били у ста-љу онда, кад нисмо били ови заједно, да одолимо свакој му-ци и овакој патњи, у тежњи да остваримо сва наша настојања и да сву нашу и физичху и ду-ховну снагу приберемо у једну компактну целину, — зар сме неко да посумња, да данас, кад расположемо том ујвдињеном снагом, вредимо ман>е него пре? Ово питаљо треба да се баш да-нас поставн, када многв од нас хоће молодуџшост да заведе.
Овај дан треба да значн дан наша снаге, и зато пгго га је и соколство као свој највећи пра-зник узело. Соколство већ само по себи садржи у себи значај и симбол снагв јер сав његов рад оснива се у смислу Тирше* вог начела: „Јачајмо се!”
Зато овај данашн>и дан јасло и гласно има да опомнље у пр-вом реду нас саме да не смемо бити мање на. це-ни, него пре, док нисмо били једна снага у једнсц целини-Илн смо може бнти бољи он-да, када смо у злу илн под ка-квпм нежељеним притиском? Старије генерације то не би ни-кад пожвлеле, јер су у таквим приликама већ бпле и њихов одговор био би кратак и јасан: „Спо.менуло се а не повратило.” Овај дан има да буде потсет-hiik за наше младе генерације, да историју наше лепе и слав-не прошлости што више прели-ставају и она ће им најбољи од-говор дати, јер he се из ње уве-рити у чему је смисао нашег иравог ашвоти, и шта се сво
најбоље овима и сваком при-
казује.
Ми нисмо слаби, и не дајмо да нено то и помисли! Нас ба-
ца у бригу, глвдајући неке но-гативнв појаве у нашем народ-ном животу, али *го је поврпга-на, на којој се види све пгго raje добро, док на дну нашег на-родног живота, има светлих вредности, сличних онима дија-мантима, којн се крију дубоко у земљиној утроби. Те светле вредности чине праву снагу на-шу. Оне су притајене и чекају своје време. Оне ће и имати своје врвме и оие ће дати од-лучне резултате. Те вредности тињају, н тешко сваком, кад оне дођу до изражаја, кад све пгго је негативно и што не ва-ља пред собом помету. Те вред-ности, то оу искре у камену, које се јавл>ају у пуној евојој жестинн, у тренуцима, када се удара на целину, долазећи на место, које им припада.
Сон наша снаге јесте омлади-
правности, способна н спрвмна, да даде оно, пгго се од њв очв* кује. Крв предака из ње гоазси ри и она ће у право време по-казати да je достојна овојкх славних предака.
Соколство јо поносно, што много те омдадине и те наше снагв даје оно. Из његових ро дова оно če јавља и диже се гордо као стена.
„Ми немамо ауторитета”. Ко сме то да каже? Имамо га! Наш ауторитет је наша војска, вој-ска, која је чувена и славна у целом свету. У њој je оличвња наше снагв. Њу не деле ника-кве разлике. Она има пред со-бом само једну једину мнсао, а та је: Отаџбина
Дадашњи Први Децембра има дакле да буде дан наше снаге, коју нкко нећв моћи никад ни сломити, ни ослабити, и воји нас позива на приправност, ре-чима: „Онагом свом и мишицом соколском, за Краља и милц до.м!”	Јован	Удицки
Napojimo se duhom velikih žrtava, slaveči praznik Ujedinjenja
Prvog decembra se ostvarlla velika zamisao predratnog sokolstva. OstvariU su je naši div-bor-ci, koji su, ne žateći patnji 1 sop-stvene krvi, »pali — da večno živec. Mi, danas uživamo plodove njihovih napora i zato se danas, na dan našeg najvećeg praznika setimo svih onih žrtava, ko-je su podnešene za to, da blsmo ml ugodnije i zadovoljnije živeli!
Danas, kad proslavljamo ovaj veliki praznik, naše misli treba da se zadrže na več zaraslim humkama naših najboljih sinova. Na njima treba da se nadahnu snagom duha, snagom mišiča, o-duševljenja, samopregora 1 svih vrlina, koje je mogao da ima samo velik narod.
Ta snaga potrebna nam je u ovim časovima, kada se ponegde javljaju kolebanja. Ona treba da nam kaže, da šmo sinovi onih divova, koji su postigll čudo, pa
da moramo bit! kao oni, — ako ne možemo bolji.
Svl naši korači moraju biti po« svečenl podizanju duha! Duha Obiliča i Marka Kraljeviča, duha znanih i neznanih junaka!
Iznad svega naše misli moraju toga dana iz svakog kuta naše velike Jugoslavije da pohrle do našeg Oplenca! Moraju da se nad grobovima naših velikih Kraljeva zakunu, da če raditi u duhu Njihovih pregnuča; da im o-bečaju da če biti verni sledbeni-cl onih starih zastava, koje pro-doše kroz buru I oluju, da nas dovedu do cilja: OSLOBOĐENJU l UJEDINJENJU.
Slaveči Praznik Ujedinjenja na-dahnimo se snagom, potrebnom za život Iz amaneta Velikih Mrtvih! Nadahnlmo se snagom lju-bavi, bratstva, pregalaštva i sa-mopouzdanja, — svim onim vrlinama ko.lima obilovaše i oni. naši olsobodioci! IVAN SEDLAČEK
Sokolstvo i Prvi decembar
1
Ovogodišnji Prvi decembar slavimo kao državni i sokolski Praznik u zadnjoj godini prve sokolske Petrove petogodišnjice. »-tojimo, dakle, na raskršću izmetu starog doba, koje prelazi u istori.ju prošlosti, i izmedu novog d°ba, koje nam se sjaji na obzo-ru kao zvezda Danica, koja nam nagoveštava novo vreme pod žezlom mladoga Kralja Petra 11. Njega ne uzdiže na presto Kara-dordeviča samo krv i zakon, več Ca kruni za Kralja svih Jugoslo-vena ljubav svih nas. S našim sokolskim rodom On je povezan tim jače, jer Ga je volja Njegova Oca postavila na čelo jugo-slovenskog sokolstva. Tako prelazi tradicija od oca na sina: .,1 Ja sam Soko!” I tako če ga uz krila Beloga Orla okruživati i smeona krila sivih Sokolova! To Je simbol jugosloVenske vladarske moči i slave!
Kao razumni gospodari morajo sada, kada stojimo pred vra-tima novog razdoblja, pregledati razdoblje iza sebe, da vidimo, kako smo prohodali cestu prošlosti, i da možemo — svaki za sebe i svi za svakoga — baciti na tezulju ono što smo več izvršili i Proživeli, da ocenimo sve vrednote i da pronademo potstreke i motorne momente, koji su diktovali kucaje naše životne energije. Zaključimo račune, da bismo mogli otvoriti neispisanu knjigu novih &na! Kako počiva sve naše Žiče i biče na ideji i kako iz te ideje izvire, tako se i u budučnosti naša delatna snaga neče preinačiti u smeru i pravcu i u težnji za istim cljevima, nego če imati samo nove pobude u ojačanom i produb-Ijenom uverenju, da želimo dobro zbog dobra, veliko zbog ve-likog, plemenito zbog plemeni-tog, istinito zbog istinitog, pra-vedno zbog pravednog, zakonito zbog zakonitog, lepo zbog lepog, jugoslovensko zbog jugosloven-skog, slovensko zbog slovenskog, čovečansko zbog čovečanskog.
Metode rada mogu biti druge 5 drukčije — i dobro bi bilo da budu! — ali cilj če ostati isti: želimo do vrhunca, do zenita, da bude jedno sunce bratstva, ljuba-v>, pravde, jednakosti i slobode sjalo svima, koji su Jugosloveni, koji ostadoše verni veri, krvi i jeziku svojih dedova i otaca! Za nas Sokole još i naročito:	koji
ste, bračo i sestre, ostali verni sokolskoj misli, koja se — pazite! — tako sjajno upliče u sjaj kraljevske krune kao biser medu biserima!
2
Sokolstvo na Slovenskom Jugu Evrope izvršilo je več pre svetskog rata početne pripreme za svoje ujedinjenje bez obzira na Političke granice, koje su delile Srbe, Hrvate i Slovence. vAli ove tranice nisu iinale na sokolske duhovne i idejne veze nikakva ne-fativnog učinka. Ideja se visoko izdigla iznad svh prepreka i pregrada i u smeonom poletu našla Slobodan put od srca do'srca. (Sofija god 1910). Ali same pri-Preme presekao je krvavi mač, koji je iza toga nemilosrdno gos-Podovao našom zemljom, koja je Sada naš zajednički dom.
Odmah iza rata, dok je još dim sukljao iz zapaljenih kuča, kada su bile čitave sokolske porodice razjurene i uništene i dok se zemlja još pušila od prolivene krvi, Prihvatila su se brača novog ra-'la oko ostvarenja predratnih i-Jeala. I naš prvi vidovdanski sa-*»Qr u NoVom Sadu godine 1919 Droglasio je ujedinjenje jugoslo-venskog sokolstva. Trebalo je Preorati opustelu zemlju, izlečiti sve rane na izmorenom narod-
nom telu, podiči pero i plug ta-mo, gde je vojni vihor završio svoj strašni ples. Preko nebro-jenih grobova i ruševina zavejao je novi duh života, prožet idealizmom, upravljen stvaralačkom životu.
U Novoin Sadu su se sastali brača predratni Sokolovi, koji su stigli tamo takoreči ravno iz stre-ljačkih jaraka, ispod vešala, iz tamnica i kaznionica, sa sviju frontova:	vojnici,	dobrovoljci,
četnici. Samo onih nije bilo, koje su progutali grobovi, čije su kosti raznele bure i oluje i vu-kovi — Bog zna gde i Bog zna kamo! Svi oni — živi i mrtvi — odnjihali su mladu Jugoslaviju na
svojim rukama, iz svojih su rana pretakali svoju krv u nju, iz svojih muka presadivali su u nju klice života. Kada je smrt obavi-la svoju strašnu žetvu, došlo je doba setve, za koju je Novosadski Sabor odabrao prvo zdravo semenje državljanske, nacionalne i sokolske svesti i duhovnog je-dinstva. Sva brača, koja su se o-čeličila u naporima i strahotama svetskog požara, visoko su digla barjak slovenskog sokolskog bratstva i na nj se svečano zakleli, izjavivši, da svi jugoslo-venski Sokoli u svojoj slobodnoj otadžbini dobrovoljno stupaju u službu svog naroda i svoje države sa svima telesnim i moralnim snagama.
Ova je zakletva ostala netak-nuta do dana današnjega. Ko joj se izneverio, sam je sebe izbacio iz narodne celine, a prokletstvo izdajnika njegova je savest, koja ga peče!
3
Kada je naš prvi Sabor sve ovo stvarno i objektivno uvrdio i hit-no udario smernice novog rada, na tome je temelju istine i načrta rada naglasio, da moraju „država i sokolstvo kročiti istim putem te da su dakle vezani jedno uz drugo — ne prelaznom simpatijom ili trenutačnim raspo-loženjem, nego po osnovnom zakonu težnje prema napretku, prosveti, blagostanju i sreči naroda, za koji cilj ove ustanove jedino i postoje... Rad države na čuvanju i jačanju narodnog zdravlja sam bi morao osnovati sokolstvo, kada sokolstva još ne bi bilo.« (Novi Sad dne 28 juna 1919 god.)
Na ovim temeljima i s ovili gle-dišta i vidika prilivatili smo se rada. I več tri godine nakon toga pokazali smo prve uspehe svog rada i zajedničkog nastoja-nja. To je bilo na prvom jugoslo-venskom svesokolskom sletu godine 1922 u Ljubljani, gde smo primili priznanje s najautorita-tivnjeg mesta u našoj državi:
'^Rrvi sokolski slet, koji je tako sjajno uspeo u ovom biser i
jugoslovenskih gradova, dokazao '
je sve najlepše vrline... Očeku-jem, da čete na ovom poprištu slovenske uzajamnosti i nadalje vršiti svoje blagotvorno delovanje... Sokoli, budite i otsada celom našem narodu primer duhovnog jedinstva... Na tome temelju jedinstva i sokolstva raz-vijaće se daljnji napredak narodnih i državnih snaga.“ (Kralj Aleksandar I u Ljubljani dne 15 avgusta 1922).
I kada je naše sokolstvo nakon ovog vremena zauzimalo sve jači opseg po celoj državi i medu svim slojevima naroda, sastao se godine 1924 u Zagrebu naš drugi Sabor, koji je na osnovu steče-
nih iskustava u svom radu i obzirom na sve jasnije poglede u sve* grane uzgojnih zadača^vrlo lako mogao zauzeti svoje stano-vište prema svima pitanjima jav-nog, društvenog i državnog života. Isto kao i Sabor iz 1919 godine, tako je i ovaj u Zagrebu ista-kao one iste poglede na sva ta pitanja i razmotrio ih sa načela državnog i narodnog jedinstva: Jugoslovensko sokojstvo želi ostati svojinom celokupnog jugo-slovenskog naroda u jednoj uje-dinjenoj slobodnoj državi. Jedan Kralj, jedan narod, jedna država, jedno sokolstvo! To je za naše sokolstvo gotov čin! — Bit sokolstva je ideja slobode i ta mu ideja nareduje težnju, da se mirnim putem duhovno ujedini ceo naš narod bez obzira na veštački postavljene granice. Napredak, de-mokratizam i socijalna pravda vodeča su gesla sokolske delatnosti za državne koristi. Prvi decembar proglašuje se za sokolski praznik kao spomendan na narodno i državno ujedinjenje. (Zagreb dne 18 avgusta 1924 god.)
4
I kako je bila u Zagrebu pored toga istaknuta potreba za ujedi-
njenjem celog slovenskog sokolstva — „u tome nastojanju pruži-mo bratsku ruku svemu ostalom slovenskom sokolstvu i pozovimo ga na zajednički sokolski rad” — sastali smo se skoro tačno nakon godinu dana (13 i 14 avgusta 1925) u domu Adama Zamojsko-ga u Varšavi i tamo osnovali, za-pravo obnovili, Savez slovenskog sokolstva, koji je bila u početku svetskog rata ugušila austrijska vlada i starešinu tog Saveza i Čos brata dra Josipa Šajnera bacila u bečke tamnice. Ali — prokletstvo se pretvorilo u blagoslov.
U našoj otadžbini iziskivale su unutrašnje razrivene prilike — ne našom krivnjom! — što je bio
dne 5 decembra 1929 godine objavljen Zakon o osnivanju Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, i Jugoslovenski sokolski savez odltičio je na svojoj vanrednoj glavnoj skupštini u Beogradu dne 15 januara 1930 godine, nakon prethodnih savetovanja, da u celini prede u ovu novu formaciju. U okvir zakona sokolstvo prene-lo je sve svoje materijalne aktive i pasive i — što je glavno — sve svoje tradicije i svoje idejno bogatstvo. Potreban je bio udvo-stručen rad, da s ovim tradicijama i s ovim bogatstvom is-punimo i oživimo mrtvo slovo zakona, da obavimo or-ganizacione poslove i da izvršimo neprekinute pripreme u užur-banom postupku za prvi sveso-kolski slet u Beogradu, koji je več bio najavljen za dane, od 6 do 30 juna 1930 godine. Još se i danas čudim, kako se mogao izvršiti tako ogroman rad, u tako uzburkano doba. I danas tvrdim, da taj rad ne bi mogao niko izvršiti osim sokolske ustrajnosti i požrtvovanja.
A uspeh?
„Od Sokola Kraljevine Jugo siavije, koji je nedavno osnovat.
pod starešinstvom Mog prvo-rodenog Sina prestolonaslednika Petra, očekujem, da če biti zdrav vaspitač omladine, pobornik brat~ stva i ljubavi, zavetnik velike ju-goslovenske misli, nosilac vite-škog i nacionalnog duha. On mora u svojim pripadnicima razvijati i jačati plamen patrio-*'’7.i,.a i plemenitog oduševljenja, da im bude škola državljanskih vrlina. Pored toga mora biti veza s velikom sveslovenskom zajed-nicom. U znak Svoje vladarske pažnje prema ovim velikim za-dacima i prema njihovom izvrši-vanju darujem Sokolu Kraljevine Jugoslavije ovu zastavu i razvijam je sa željom: da bi uvek ponosno lepršala na čast i slavu Kralja i otadžbine! — Pod ovim znamenjem, Sokoli i Sokolice Jugoslavije, čeličite svoje mišice, oplemenjujte svoju dušu, na-oružajte sa sokolskim vrlinama svoje srce! — Od kolevke do groba dužni ste služiti samo Jugoslaviji i jugoslovenskoj ideji, njene su vaše mišice i vaša srca, njene moraju da budu sve vaše radosti i vaši ideali, vaše težnje i sva vaša pregnuča. — To fraze od vas vaše sokolske tradicije, to vam je Moj kraljevski pozdrav! Zdravo!"
(Kralj Aleksandar !, a Beogradu, dne 28 juna 1930. g.) A naš odgovor? — „Od ove zastave odeliće nas samo smrt!1* Vezani smo zakletvom na tu zastavu u državnim bojama, koja nam u troplomenom žaru poka-zuje putove prema napred i prema višinama. Da li ima igde iko-ga, koga jugoslovenska naša o-tadžbina obuzima svojom lepotom i blagotvornošču, sa svojom sna-gom i slavom, s grobovima ju* naka i mučenika i s Božjim hramom na Oplencu, ko bi izdajni-čki prekršio svoju zakletvu i plaš-ljivo pobegao od nje? Ne! Svi verni i odani ustrajemo kraj nje u radostima i najtežim danima, ta od nje nas može odeliti samo smrt. Ta je zastava jugoslovenska i sokolska, ona je simbol jedinstva države i naroda. Ona je naša i naša če i ostati. (Proglas Saveza SKJ od 6 septembra 1930 god.).
I još iste godine (1930), dne -6 septembra, počivši je kralj Aleksandar I zamenio svima pukovi-ma naše vojske stare zastave s novim jugoslovenskim zastavama, rekavši:
»Od ovog trenutka pripadaju naše stare, slavom ovenčane zastave našoj svetloj narodnoj is-toriji. Pod ovim starim zastavama naši su slavni pukovi u du~ gim ratovima hrlili iz boja u boj, s fronta na front, od pobede do pobede u najgorim vihorima i u najtežem trpljenju do najviše vojničke slave. Na njihovim kopij ima označene su granice Kraljevine Jvgoslavije i od njih je zavejao i za uvek zavladao silni duh narodnog oslobodenja i u-jedinjenja. S muškim srcem, s
hi
Krsmaoovtća.!? »tan	T
Zgrada na Terari-jama, u kojoj je proglašeno Ujedinjenje, a n kojoj e danas nalazi Sa. .cz Sokola K. J.
■ ": ’  1
. ___ :
v *	*•	*	'	-
 ■ ' — - - — - —■ -
Pretsednik, Dr. A. Pavelič, čita adre-su Narodnog Veča, 1 decembra 1918
dubokim pestovanjem I ljubav-lju, zavijam, junači, naše stare zastave slave. One su najsjajnije izvršile svoju dužnost. Neka bu-du nove zastave, ko je vam preda jem, naroči to svetlo znamenje vaših pukova, simbol junaštva i j jamstva vaše vojničke časti!...
Njima dugujete svoj poslednji dah i svoju poslednju kap krvi.. .«
I niti godinu dana iza beograd-skog sleta (29 marta 1931) saku-pio se Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu na svoju prvu redovnu glavnu skupštinu, gde je dao definitiven oblik syim pitanjima, o kojima srno rasprdv-Ijali u Novom Sadu i Zagrebu. Plod intenzivnog, svestrano ispi-tanog i promišljenog rada jesu naši „Putevi i ciljevi”, koji su merodavni za svakog pojedinca u njegovu privatnom, društvenom i javnom životu.
6
> Značajan je, i s ovim pregledom u tesnoj vezi, proglas Save-za Sokola Kraljevine Jugoslavije, koji je izdao dne 22 oktobra 1934 godine, kada se nakon mučeničke smrti Viteškog Kralja Aleksandra 1 Ujedinitelja sastgo upravni odbor prvi put na svoju sednicu u Beogradu. Taj proglas moramo živo sačuvati u pamet:
Zločinačka ruka uništilp je život naiodnoga Kralja, Koga je zahva-lan narod s največom podaničkom odanošču i neizmernim bolom i ljubavlju položio u Panteon več-noga života, ali nije uništila duh naroda i ideju državno* i naiod-nog jedinstva.
Jugoslovenski narod živi I živele Slobodan i ujedinjen. Ideja s lobode i jedinstva, koja je kroz ve-kove živela u duhovima velikih narodnih sinova i u Velikom Kralju Mučeniku, živi sada več u celo* kupnom jugoslovenskom narodu.
Vi, jugoslovenski Sokon, kao oličena narodna misao, budite i nadalje čuvar i državnog I narod-r,ox jedinstva, ko je je posvečeno Kraljevsko m krvlju. Vašim novim delima i naporima pokažite, da za našim mladim Kraljem Petrom 11 stoji jedan i nedeljiv čitav jugoslovenski narod, koji če svoju slo-bodu i jedinstvo s v im svojim silama i po cenu največih i na j tez ih žrtava braniti i odbraniti od napa-daja svih naših neprijatelja.
7
U uskom okviru ovog istorij-skogr pregleda navešču još samo kratak osvrt na odnos sokolstva prema državi, jer je izraženo naše mišljenje, »da je jugosloven-
Стрина, где
Тих злокобних дана, док cv мутии облаци висили над зем-љом као старе издеране крпе-тине ц кишица росила проди-рући до сржи, Јованова мајка наслољена на чађави плот, туж-ним око^ пратила је повлачење испријатељских одреда који су журно грабили Мачвом, путем према Дрини.
Јутром је излазила на тај плот који је гледао на раскаљан, раз-ривен сеоски пут. Ветар је јау-као око њених црних сукања, играо се њеном седом косом и кслрљао ззостало пожутело мо-кро лишће.
— Мајко! — дозивала je v up-нину убрађена кћи. — Мајко, доћи болан, orpej се мало. мсљакала је она по цео дан, али Јованова мајка, увијена у танак вунени шал, прииијена уз огра-ду, гледала је војнике као да ће цећу н>има видети Јову.,. Тако до касно у Hoh, док би се још мо-гле назрети силуете уморних љули што су журно грабили друмом.
Било их је много. Читаве тру-пе жуоиле cv носећи пушке кат
ski narod u slobodnoj i ne-ovisnoj, jedinstvenoj i nedeljivoj Jugoslaviji, uredenoj iznutra bez obzira na prijašnje plemenske i pokrajinske granice, koje su uvek bile smetnja pravilnon) nacionalnom formiranju i razvitku, dobio svoju najprikladniju, istorijskom nuž-dom več odredenu državnu orga-nizaciju, na čijem je stvaranju sokolstvo saradivalo i Ц ne samo svojim idejama, nego i krvlju svoje najbolje brače«. Zbog toga to isto sokolstvo »smatra svojom dužnošču, da i nadalje upliva na izgradnju i jačanje ove države u duhu sokolskih načela napretka, demokratije i socijalne pravedno-sti i da nepokolebivo stoji na braniku njene neodvisnosti, slobode i jedinstva«. — Sokolski domovi (vežbaonice) moraju biti škole državljanskih vrlina, da se razvija »u njima nacionalna i državljanska svest, svest o državljanskim dužnostima i pravima i osečaj za-jedničke odgovornosti, kada se odlučuje o sudbini vlastite države, čija jakost izvire iz svesnog naroda i čija najveća slabost bi bila u nesvesnim, neprosvetljenim i nepožrtvovnim državtjanima«.
Na osnovi ovoga, što ovde na-vodim, izgradena je opravdanost našeg svetkovanja Prvog decembra, kojeg je jugoslovensko sokolstvo proglasilo i za svoj praznik. Ovo svetkovanje naše je pravo, jer je sokolstvo prema Kralju, narodu i državi izvršilo i savesno izvršuje sve dužnosti.
Muški otklanjamo danas priznanja i pohvale, jer nas svest učinjenih dužnosti dovoljno na-graduje, a ujedno nas potstreka-va i na uvečanu delatnost. Svi dobri, odvažnj i junački ljudi stu-paju s nama prema novim naporima i prema još lepšim uspesi-ma. Slabiča i kukavica nema 'medu nama. Vedra čela i bistra pogleda u budučnost, bez plašljivo-sti i straha, s borbom i smeono-šču, s preziranjem podlosti i pod-muklosti služimo idealima, koje nam niko ne može oteti! Mi smo Sokoli vojnici slobode, savezflici pravde! Miloš Obilič, Jan Žižka, knez Jeremija, Aleksandar Kara-dordevič — njihove zastave lepr-šaju pred nama. Mi Sokoli hrli-mo za njima!
E. L. GANGL
JESTE U POSLALI PRETPLATU ZA
„SMUUi O&osmIc" ?
je Дрина?...
тто ce носе мотике n ашови ка-да се иде на њиву, на рад. Офн-цири питали:
— Стрина, где је Дрина? — И тон им био ни запо^еднички, ни охол, већ молбено звучао.
— Тамо! — пружала она руку у прЗвцу друмз, суморно пока-зујући пут валовитој реци. Глас јој био слабачак, као да је до-лазио из сна.
„Да л' видесте Јову?“ — хте-ла је питаи!, али јој речи зами-рале на уснама, јер то су били непрнјатељи, разбијени негде тамо у плавој даљини, на висо-ком Церу и шумовиуом Гучеву...
Због Јове стајалЗ је она на плоту. Није очекивала да he ra угледати.	Томе	се	није	надала.
Хтела je	само	да	пати,	јер је
младо тело њеног првенца пати-ло тамо негде	(ни	крај	не зна)
као тела	ових	младића	који су
успахирено питали:	,Д	де	је
Дрина?“
Дан би се примицао зренику, а она је прозебла стајала. И ве-черњи сутон би се појавио у дну широке и дуге мачванске у-лице, а она је као прикована rp-
Sokoli-roditelji, gde su Vam deca?
»Dobar pastir, jer što kaže inon) i sam svojim potvrđuje činom«.
Sestre i bračo! Mi se ponosimo našim delom, ponosimo se našom organizacijom. Verni smo i odaševljeni pobornici sokolske ideje, za koju radimo i borimo se, za dobro naroda, Kralja i O-tadžbine. No u tom našem radu provlači se jedna senka, koja bolno utiče na naš rad. KAKO SE MOŽE DES1TI, DA IMA VODA I BORACA SOKOLSKE IDEJE, KOJI NE ŠALJU SVOJU DECU U SOKOLANE? Kako smiju do-zvoliti, da postoji i jedan pripadnik naše sokolske organizacije, koji nije odgojio svoju decu u sokolskom duhu? Moramo voditi računa o svakom pojedincu, a naši vode moraju biti svesni, DA SAMO PRIMEROM MOGlT ZADOBITI NAROD. Kako može jedan starešina, ili član uprave, da tumači sokolsku ideju, i da drži hvalospjeve sokolstvu, kada može samo jedna jedina reč, da obori celu njegovu logiku: »Brate, gde su Ti deca?!... Kako može taj da nas vodi, kada ne na-lazi za potrebno, da svoju decu vaspitava u sokolskom duhu — u sokolskoj vežbaonicL
Takvih doduše nema mnogo, ali je žalosno ako ima i jedan. Bračo, — ugledajte se u mnoge naše sitne I male sokolske rad-nike, ugledajte se u mnoge Iz našeg šireg članstva! Mogu ustvr-diti, da Još nišam susreo jednog našeg člana, koji je bio samo re-dovan vežbač, a da nije svoje dete, tek što je prohodalo, poveo u sokolanu, pa ga upisao u kate-gorijjj dece, iako još nije moglo vežbatl. Tu vidimo lep primer ljubkvi za sokolstvo, tu vidimo člstu i Iskrenu bratsku dušu, koja daje sve što ima, samo da napreduje ideja za koju on živL
Sokolstvo treba decu starih sokolskih boraca, jer oni su na-stavak delovanja njihovih otaca, oni unose pravi sokolski duh u sokolane. ŠTA MOŽE BITI LEPŠE, BRAĆO I SESTRE, NEGO DA SE U SOKOLANI I NA JAVNOM NASTUPU NADU OTAC, MAJKA I DECA, — SVI NA DELU ZA DOBRO KRALJA, NARODA, OTADŽBINE I SOKOLSTVA?!
MARIJAN MARŽAN
лила огваду, пружала прозеблу руку и показивала пут ка раз-беснелој реци што се међу кланцима пробијала кроз пито-му нашу земљу—
— Мајко! — узалудно дози-вала кћи. Износила јој мало хра-не која се пушила на помахри-талом ветру.
— Иди у кућу... Не зеби... Ја сам мајка, друго је то... Мој Јова страда™
А када би вече освојило и са-мо се могло чути жмићкање цо-кула и фркање коња у ромону кише, повлачила се у кућу, се-дала уз огшиште и тихо јецала. Топла чорба на примакнутој си-нији, пливала је у облачићима паре која се лагано дизала спрам пламена разгореле ватре. Пара се лагано пушила све тањим, све ређим праменовима. Ћерка дре-мала крај материног скута...
Док су првих дана пролазиле читаве трупе, касније се све Malte групе ћ">влачиле према Дри-, ни. Муницијске каре, топови, npo-вијант и коњица давно су проч макли оставивши за собом раз-ривен пут и мнрис л>удскога зноја. Последња кола пролазилл су са рашеницима и болничком
Ошвекци за снгжиу југославшу!
Прошле недеље састали су се у Љубљани претставници свих националних и културних дру-штава Словеначке, па су, са те конференције објавили веома значајан проглас на народ, у коме се између осталог каже: „Претставници и чланови на-ционалних, просветних, вас-питних и културних друшта-ва, СОКОЛСКОГ САВЕЗА и народно-одбранбених и рат-ничких и омладинских opra-низација констатовали су да је битол>ска несрећа нарочито показала апсолутну повеза-ност свих Југословена у овим тешким данима. И одлучне ре^ чи бана бановине Хрватске биле су прожете истим ду-хом. У овој прилици словена-чки национални, просветни и културни радници поново из-ражавају своја чврста увсре-ња да је јединство Словенаца, Хрвата и Срба најтврђи те-* мел> наше народне слободе и независности. Зато су одлучни да чувају нашу слободну Ју-гославију под вођством нгро-дне династије Карађорђевића, свуда и увек, свим силама, у-верени да је воља народа према слободи и спремност на све жртве најмоћније о-ружје у борби за Краља и до-мовину.”
Partizanstvo u atletici
»Sokolski glasnik« je več u proštom broju javio o velikom nezadovoljstvu hrvatskih i srpskih atle-tičara sa područja Banovine Hr-vatske, zbog uvlačenja partizanstva u »Hrvatski atletski savez«, a zbog čega su iz tog saveza isključeni najboiji atletičarl, samo zato što su nastupili u državnoj reprezen-taciji, u Balkanskim igrama. Javili smo i to, kako »Hrvatski dnevnik< tv rdi da je akcija nezadovoljnika inspirisana sa Strane jugosloven-sklh Sokola, što ne menja ništa na činjenici, da su pravi sportisti več siti cepanja i partizanstva. Sada se medutim javljaju i SLOVENAČKI ATLETIČAR1, koji su u zasebnom apelu na isti način osudili partizanstvo u športu, izjavljujuči, da
спремом. Издалека мирисало кар-болом. Коњи једва вукли прето-варена кола, људи јечали, киша сипила, колона нестајала. Само што се то ноћу јасније чуло, изгледало још стравичније.
Јовина мајка све видела, све осећала. И у сну, крај огњишта, чула лелек људи, осећала мирис лекарија. Њено будно срце, је-цало за скорим временом, забо-равивши све, и ужасе неочекива-ног рата, и пожаре што изненада избише у селу, и фијук грана-та, и врисак стрељаних, и мрцва-peifee стараца, и...
Чезнула је за сином као што свако материнско срце чезне. Дозивала ra обхрвана умором, прокисла и промрзла на новем-барском ветру. Дозивала и тепа-ла речи пуне милоште, чекала да јој се врати у матерински за-грљај, у родну кућу, у завичај. Њене наде пеле се висинама ти-хе сеоске cpehe, спокоја и рада Koin ће cć расцветати када ови једанпут прођу.
И, мало је требало дз викне тима што су бежали: „Журите' Журите! Ускоро he покладе. Свадбе ће npehn... А мој Јова? — Бежите тамо! Тамо је Дрина!“
Sokolsko društvo Split slavi godišnjicudolaska srpske vojske
Sokolsko društvo u Splitu i ove godine proslavilo je 20 novembra godišnjicu dolaska u' Split oslo-bodilačke i slavom ovjenč.ane srpske vojske. U dupkom punoj dvorani, poslije podizanja jugo-slovenske zastave, jedna naraš-tajka je u zanosnim riječima is-takla herojstvo i historičnu ulo* gu srpske vojske za naše oslo-bodenje i ujedinjenje, na što je članstvo otpjevalo državnu him-nu.
Sestra Maja Čulič održala je predavanje o dolasku srpske vojske u Split, na dan 20 novembra 1913 godine. Mirnim, ali punim ganuča glasom, dočarala je u najljepšim detaljima pred duše slušalaca one potresne i duboke časove, kada se je slavna srpska vojska, pod zapovjedništvom ma-jora Stojana Trnokopoviča, uz neopisivo oduševljenje čitavog Splita iskrcala, i kada je, nošena na rukama, ušla u grad. Nije bilo brata ni sestre, a pogotovo o-nih koji su imali sreču da te velike časove dožive, kome se nije duša potresla pred veličanstve-nom vizijom, pogotovo kad je završila pozdravom junačkoj voj-sci i starom Splitu, koji, svoju dušu ni danas nije izgubio.
Zamjenik starešine, br. Dr. Z. šiinunič, pročitao je manifest Nj. V. blagopok. Kralja Petra I. od 17/11 — 1918, u kojemu imenuje generalom Nj. V. Prestolona-sljednika Aleksandra i nabraja slavna djela i podvige srpske vojske, pa je, uz oduševljene po-klike i uz pjevanje sveslavenske himne, dovršen prvi dio proslave.
U drugom dijelu davan je pozo-rišni komad »Djeca Otadžbine«,_ iz vremena oslobodilačkog rata, koji su naši naraštajci i naraštaj--. ke odlično odigralu
je pomenutim isključenjem, hrvatski i jugoslovenski šport izgubio najbolje svoje atletičare, i da je postupak prema tim atletičarima bio partizanski i nepravedan. U a-pelu se poziva, da se ispravi uči« njena krivica, *čime če se u hrv at-ske i jugoslovenske redove opet povratiti sportski borci, zaslužni, ne samo za hrvatski, ved i za celokupni naš lakoatletski športe.
A они бежали. Читаве даве и ноћи. Она стајала на плоту и гледала како одлазе, знајући добро да за к>има долазе наши.
Најзад се виђали ређе. Поче-ли пролазити још по један, два... у све већим размацима времена. Онда престадоше. Tbra се дана у селу говорило свашта. Скри-вено у срцу, село се радовало вести да су наши у атару, да he око подне бити ту, код нас~ Радовало се, али и стрепело. За* то су чељад, бојажљиво вирила кроз плотове. Једино мајка би-ла на плоту. Мотрила.
Наједном, ок;> подпе, на путУ угледала позрати јој сури ши-њел и плавкасто-сиву шапку. Ко* жа јој се најежила. „Зар јоШ, идете? Зар вас joui има?“ — У срцу јој се понова распламтела силна мржња и раз-лила целим телом! — „Проклет био мајци да Бог да!" клела дижући високо помодрелу рукУ« а војник споро ишао, вукући р** н>ену ногу. Час по чзс брисао зној са ieua, а на путци преба-ченој попут мотке, теглио вој-1 нички ранац, успахирен, зади-хан, с муком вркао рањену во-гу.
Овоме војнику неће Јованов*
За искрене братске односе између Јгословена и Бугара!
Дневна штампа је већ детаљ-во обаввстила о дебати у бу-Гарском Собраљу, у којој су не-Ки крајњи елементи изнели захтеве и узели став према Ју-Гославији, који викако не одго-®аРЗ, ни пакту вечитог при-Јатељства који постоји између вашв две државе, нн братским односнма којв је наш народ Увек пропагнрао у односу пре-Ма бугарском народу, и који су Взсумњнво у интересу једне и ДРУге земље. Чланци у „Полн-Тиии” и осталим нашим листо-Вима су подвукли став читаве Ваше јавности у односу на те Говоре, као и на извесне гласо-86 У бугарској штампи, који су Нмали исти тон и исту намеру.
Држећи се начела, да не рас-ПиРУЈемо страсти, наша днев-На пггампа је казала отворено и одлучно својв мишљење.
Ако ико, то је југословенско соколство, у читавом свом ра--,[У. ишло за пгто искренијим зблнжев>ем између уугословена н Бугара, па је у то.м циљу о--Ржавало најинтимније везе, не само са удружењима бугарских •Јунака”, него и са свнм родо-жубнвим бугарским факторима, к°ји истински осећају за сло-венство и за јужно словенство. Југословенско соколство је ула-гало увек све своје напоре, да ce збришу сва тамна сећања На вебратску прошлост, па је Пбстигло, да су многн његовн чланови заборавили тешка стра-Дан>& и посве се предали сну ® лепшој будућности Југосло-вена и Бугара, о братској са-Радњи на заједничком добру. Нивомв, дакле, не може теже Да падне свака несугласица у ЈУгословеноко - бугарским одно-сима, него ли југословенсксни .еоколству.
Појаве у бугарском Собраљу в У бугарској штампи заболеле СУ нарочито наше соколство, soje, ношено непоколебљивим вдеализмом и поред тога верује, Да оне не претстављају правс I **ишл>ен>е бугарског народа. У | *°ј мисли поткрепљује нас сећа- ј Ro на многе дивне часове, про-; бављене у Софији, Пловдиву, Варни н другим бугарскЈгм кра-1 Јввнма н као што и срдачне ма-Внфестације којима је, све што je бугарско, било увек прнмано У Југосл&вији, а нарочнто ме-
by југословенским соколством. Чини нам се немогуће, да је све io било неискрено, или да je све то заборављено. То нам показују и речи угледног бугар-ског полнтичара, бившег прет-седника владе, r. Мушанова, који је својим високим аутори-тетом оштро осудио потстре-качке изјаве, дубоко уверен да све то не може донети користи ни општој ситуацији на Балка-ну, а најмаље Бугарској.
Убеђени смо да, сем г. Муша-нова, има у Бугарској још згао-го, најбољих родољуба, који су противници сваке авантуристи-чке политике и који никако не желе, да се Бугарска поврати на искушења, кроз која је већ иеколико пута прошла, баш кривицом таквих авантуриста. Последње вести, које долазе из Софије и које кажу, да је штам-па умерила свој тон, дају нам наслутити, да је одговор југо-словенске јавности правнлно схваћен. А тај одговор је неу-вијен и недвоуман: Желимо за-иста ввчиТо пријатељство и нај-тешњу сарадњу између Југо-словена и Бугара; али нисмо вољни да се дамо застрзшити ни од кога! Бугарском народу желимо искрено најлепши про-цват, срећу и напредак, а нај-више од свега, да се ослободи штеточина н да одоли искуше-ibuual
У погледу југословенско бу-гарских односа треба забележи-ти писање софиског листа „Сло-во“, који између осталог каже: „Ми желимо добре односе са свим нашиу суседима, а разуме се, најбоље са Čpahou Југосло-венима, с којима нас везује пакт о еечнои ' пријатељству. Сви се сећамо с коликок је радошИу дочекан у своје време тај пакт, како у Југославији, тако и у Бу-гарској. Овај павт одговара ■-сторијској иеопходности, задо-вољава жеље два суседна брат-ска народа, ствара услове за бо-љи живот у будућности. Бугари и Југословени ие желе n ие тре-ба да проливају братску крв. То диктује здрав разум, то налажу императивно иитереси оба наро-да Ми neheuo да кажеио да је чзиеђу нуих све уређено e да спорних питања пема. Али свако спорно питањс иа Балкану ре* шиће се узајамно в сагласношћу и уступањеи а не крвљу.“
У Собрању је било поново говора о односима са Југосла-вијом, па су том приликом r. Цанков и г. Петар Кјосеиванов, брат бившег претседника владе, казали, да не треба придавати
важности речима посланика Ду* манова, који је држао познати подстрекачки говор против Ју* гославије. Г. Кјосеиванов је том приликом изјавио, да жели што ужу еарадњу између Југослави-је и Бугарске, док се ни г. Цан-ков није изјавио против прија-^ељских односа, али је изричито подвукао захтеве Бугарске. Г. Цанков је том приликом казао „Судбина балкаиских држава уопште не зависи од њих са-УИХ. Ие ИИ, већ други решава-ју, да ли he бити unp или рат, а сваки he взабрати позицију према својим иитересииа в uo-гућностима.
Сиатрамо да ово мишљење, ве само што није тачно, већ баш оно претставља најфатгл-нију грешку балканске политике у прошлости. Јер сваки свестан и поносит народ стоји на гле-дишту да судбина народа зави-си у првом реду од њега самог, а поготово кад је реч о читавом склопу држава, које, ако су за-иста вол>не да се међусобно не нападају, имају и снаге, да ту своју вољу чине поштивати. То „изабирање позиција, према ин-тересима и могућностима* је већ и раније увлачило балканске државе у авантуре, што се не бн догодило, кад би позиције биле одређене преиа истинским интересима земље и народа, в према интересима општег мира аа Балкану.
i..	V
Чланови Соколског друштва Београд VII пошумлав ају „Петров гај“
МаЈка хтети да каже „где је «Рива!“ Њено срце исувише је чекало да прође та црна повор-Ка Што отера наше сииове и о-Чеве негде далеко, далеко, да Км ни гробове можда, нико неће Знати.
Војник се приближавао. Окре-730 се на раскрсниии и погледом “олно.,
^ даљини се неочекиванп за-*°РИ0 радостан усклик села. кРоз познојесењу кишу,' кроз Гвзрован пут из свих кућа, иза ТаРаба, јуриле су жене, изне-Иогли старци, необучена деца и
све
се роче слегати око једног
^оњаника који је у галопу ју-Рч°. Свет га опхрва. Заустави. Ма Н>сму шајкача, она наша по-8°сна шајкача за коју cv паше МаЈке всровале д& је више ни-*аДа неће видети.
«0. снови мојн!— О, надо!..." зарадовала се мајка, полете-ла Керци, онда вратницама.„ из летела на улипу, као кпик јур-^ла гомили која ie, понета сил-►им усхићељем. грлилз јунака *Убнла коњска оелра. урлала. Озакала, певала...
Непријатељски војннк зистпо
Ун
Роми;
^зверено се ста>> обрташ
— Непријатељ! Ено неприја-	захвалности прсма старици и,
,ei,a'	најзад... дубока, плаха туга... Те
.	очи гледале cv je нежно, топло,
Коњаник хитро ckhhvo с лепа
оолно... и таквим су остале све
пушку, поче се освртати, онда у	док прехо њих HHje прешла тан-
зе неко завика:
онда
наједном нанишани.
Војиик се збуни. Покуша да потрчи, стаде, окрену ce, а за све време ранаи га на пушци за носис v страну.
— Нееее!... — захори се нгчији крик Јовансва мајка, раширсиих руку, разбарушене косе, дзк јој се ирна хал ина вила на встру, полете рањенику... Војник јој, као мајци, испружи руку, као да he ra она задржзти да не падне у неки понор, закорачи.
Пуиањ од.јекну.
Прво је пала пушка, na ранац тупо звекнувши, онда— човек ухватив се рукама за груди-
Мајка притрчала. Клекла. По-духватила војниково тело, пови-ла на крилс, оида посрнула У кал и воду— Унила очи у рање-инково лиие... ; помодреле усне, v тавки Mias крви који покуља у левој стрзни уснииа, у плаву таласаву косу... у младићеве као :ieo«» 1пзве, тужне u-ш, у који-’.i се иза пренеражења, лагано ј paba.io помирење, ти.ча ссика
ка прсвлака стакластог cjaja™
— Сдне!.. Сине!... — болно сс кидало из њених груди. — С-и-н-е™ — шаптала суво, дуго дубоко матерински, а руком бла-го, благо, миловала плаве мла-дМсве увојке.„
— Сирота, — шаптали око ње, — жали непријатеља, а не зна да су Јову уоили.
Кошаник, дирнут, постићен, од-јурио дал>е. Гомила полетела у-лазу у село одакле су наши на-вирали као набујала река. А Јо-ван ва мајка остала с мртвим непријатељем на крилу, разба-рушена, скамешена, са неизре-цивим болом у оку, као што је насликан бол у оку мајке Бого-човека, који тек uno je издахнуо у Чзеном крилу—
У даЈЈИни, на улазу села, пуи-ши и песма, цепали тишину су-морног познојесешег предве-чсрја._
Бранислав Дражнћ
НАРАШТАЈ ДРУШТВА БЕ01РАД—МАТИЦА ЗА llO-СТРАДАЛЕ У БИТОЛ.У!
На Аранђелов-дан дне 21-Х1-1940 године одржао је Нара-штајски одсек соколског дру* штва Београд-Матица посело, чији је чисти приход био наме-ibeH пострадалим соколима У Битољу. Председник Н. О. на-раштајац Младеновић је истакао сврху приредбе а оркестар јс одсвирао неколико музичких ко-мада. Одељење мушког нара-штаја наступило је са преско-цима преко стола и изведено је неколико нараштајских ефест-них скокова. — Као задља та-чка програма био је говор Константина Марковића, npo-челника литерарне секције о теми: „СЛОБОДА НАШЕГ НА-РОДА КРОЗ ВЕКОВЕ". У
ПРВИ ДЕЦЕМБДР
Било је доба ропства и сиче, ал’ страх нам није кидао жиле; певасмо онда У паклу јада, гусле нам беху утеха, нада.
Стезгсмо срца, етискасмо зубе под л»утим бичем пакости
грубе;
ниеу нас могле рушити буре; остасмо јаки к’о стене суре.
Остасмо јаки и крв смо лили и на пут свакој стали смо сили; жртве смо многе и светле дали. Велики бесмо и никад малп.
И међе кад нас делише туђе, ни страх, ни стрепња у нас пе
УћеЈ
дух нас је Један спајао свуда, међе се нису шириле туда,
Данае кад међа више тих нема, сме ли нас каква да тресе
трема?
Делови нисмо више без трупа, Данас смо једно и сви смо скупа!
Целина данас једна смо Јака под сјајем топлих сунчевих
зракае
никад јачи ми били нисмо, нег’ данас што смо, — свето је
писмо.
Сме ли нам неко онда да дирне дарове лепе слободе мирне? Нек куша само, — ал’ ве без
крвн!
У том је знаку ДЕЦЕМБАР
ПРВИ! ЈОВАН УДИЦКИ
ДВОРАНА УЈЕДИЊЕЊА О-ТВОРЕНА ПУБЛИЦИ ПРВОП ДЕЦЕМБРА Како смо већ јавили у пропм лом броју, Савез Сокола K. X свечано he декорисати историј-* ску дворану Уједињења, која се налази у Савезном дому, Те« разије 34, и отворити је преко целог дана 1 децембра за родо-љубиво грађанство, да би се свако упознао са местом, на ко-ме је извршен највећи акт Hame историје. За успомену на тај дан, посетиоци he моћи у. Савезном дому да откупе уз це-ну од један динар посебне до-писне карте са нарочитим жи* гои на коме је следећи текст: „Поздрав из историјекв дворане, у којо] Је Првог Д»-цембра 1918 године, прогла-шено Уједињење и Ослобође-ње свих Југословена. — Бео-град, 1 децембра 1940“.
Тога дана- продаваће се тако-ђер на читавом подручју Саве-за Сокола посебне пропагандне карте и књижице соколске на-родне библиотеке »Велико за-вештање14 и „Рсчи Јована Цви-јића", свака уз цеиу од једног динара по комаду.
свом лепом говору је казао да се слобода мора увек свим снагама и напорима чувати и бранити, јер се по томе може најбоље оценити, колико је је-дан народ свестан, а љубав за слободу се код нашег народа јасно оцртава у нашој народној пословици: „Боље гроб, него роб!”.
Kralj Ujedinitelj o pobedi ili smrti!
.. Ko se odvažno reši na pobedu ili smrt, torne Bog pomaže i taj redovno pobedu odnosi, jer tada pred nje-govom odlučnošću neprijatelj malaksava duhom, njime ovladuje strah i napušta bojište.“
Reči KRALJA UJEDINITELJA ALEKSANDRA, iz
knjižice „VELIKO ZAVEŠTANJE“, koju je izdao Sa-
vez Sokola K. J., a koja staje sa I DINAR.
\
Првоцецембарске соколске приредбе у Београду
Као у свим соколским дру* штвима у Југославији одржаће се и по београдским соколским јединицама прводецембарске со-колске приредбе. Поред обавез-ног програма у свим јединица-ма којега је прописао Савез со-кола, одржаће се по свим со-колским друштвима у Београду, Земуну и Панчеву соколске а-кадемије и посела.
Соколска жупа Београд, у споразуму са свим београдским друштвима, одржаће прославу соколског празника на свечан начин. У народиом позоришту, код Споменика, одржаће се у 11,30 часова свечана академија са овим дневним редом:
1) Државна химна — пева певачко музичко друштво Стан-ковић, 2) Реч старешине жупе, бр. Велимира Поповића, 3) Тај-ник жупе, Д. Јовановић, чита посланицу Соколског Савеза, 4) Певачко музичко друштво „Стан-ковић" пева Десету руковет од Мокрањца, 5) жупска соколска музика свира „Српску рапсоди-ју“ од Бродила, 6) Чланови београдских соколских друшта-ва вежбају „Из братског загр-љаја" од Ивана Ковача, 7) Чла-нице сокол. друштва Београд II вежбају „Народне мотиве" од Љубице Јовановић, 8) Драго-Љуб Гошић, члан Нар. позори-шта рецитује „Молитву за Ју-гославију" од А. Ковача, 9) Хор, музика и присутни певају соколску химну „Ој Словени".
Соколско чланство и нараштај обавезно је да учествује у со-колском оделу, или са значком и траком друштва у цивилном оделу. За преостале улазнице треба се обратити канцеларији Соколске жупе Београд, Бал-канска 17, тел. 30-610.
Соколско друштво Београд-Матица приређује 30 новембра У 20.30 часова у свом дому, Делиградска 27, теловежбену а-кадемију.
Соколско друштво Београд I приређује у својој вежбаоници, у Кнеза Павла улици, академи-ЈУ, У 20.30 часова.
Соколско друштво Београд 11, Чижаће 1 децембра свечано посело, у 16 часова у својим нросторијама, код Саборне ир-кве. На програму су теловежбе-
не тачке и хорске рецитације.
Соколско друштво Београд 111 приређује у својој вежбаоници у Војвођанској улици 30 нове^ бра, у 20.30 часова, теловежбе ну академију.
Соколско друштво Београд IV, на Чукарици, приређује а-кадемију, 1 децембра, увече.
Соколско друштво Београд V, на Сењаку, одржаће 30 новем-бра у „Дому Културе", свечану' академију. Свира војна музи-ка. .	r
Соколско друштво Београд X, одржаће 1 децембра, у 20 ча* сова у школи на Вождовцу, све-чану академију. Свира војна музика.
Соколско друипво Земун-М&-тиаа приређује 30 новембра у Народном дому, академију.
Соколско друштво Земун I, одржаће 1 децембра, у 16 часо-ва, код Коњичке школе, свечану академију.
Соколско друштво Панчево приређује 1 децембра, у 20.30 чаеова, академију, код Вајфер-та.
Иван Седлачек.
Ра/мп демпкси!
Zdravo da si, veliki Dane Ujedi-
njenja,
Mesijo sviju naših pokoljenja; sveto svijetlo u petvjekovnoj noči I u ropstvu smo vjerovali da češ nam doči.
Velike su za Te pod nošene žrtve to svjedoče grobovi što čuvaju
mrtve,
koji su herojski umirali za te, ne čekajuč hvale, priznanja i plate.
Blagoslov ti dao Sava je sveti, Strosmajer, kog če da budi i nijeti. Ti si bio ideal ilirskog pokreta 1 silna snaga svth naših poleta.
Zato ostavimo sitnice i s vade, na narodnom poslu nek se svako
nade.
Ozbiljna to od nas traže sad vremena
da, bez razlike vjere i plemena,
na branik Jugoslavije stupitl nam
valja,
da branimo slobodu, dom, i svoga
Kralja
A Sokoli uvijek, prvi če i smjelo, izvršiti zavjet i veliko djelo!
Jure Mimica,
četa KutleŠa, župa Split.
Свечано отвозење Соколског дама Петра Мркоњића у Бос. Градишци
Прије више од 30 година ос-новано је у Бос. Градишци со-колско друштво, иницијативом неколицине националних бора-ца, који су активно сарађивали у револуционарном покрету на ослобођењу народа испод ту-ђинског јарма. Неуморним ра-дом и упорним настојатем о-вих, и многих других соколских трудбеника, подигнут је дом,
који је посвећен успомени Пе-тра Мркоњића, носиоца борбе у ратовима за ослобођење.
Тај дом друштво ће на свечан начин отворити у недјељу, 1 де-цембра којом ће се приликом извршити и прослава великог соколског празника Уједињења.
Ова прослава треба да буде права слика искреног соколског ocjehama.
1
* >• ■ $
Ј||| V ;
' М
30 godina od Tolstojeve smrti
Pre nekoliko dana navršilo se trideset godina od smrti jednog od največih genija slovenstva, velikog ruskog književnika, Lava N, Tolstoja. Nema čoveka u našem narodu, koji nije čuo za veliko Tolstojevo ime; niti ima naroda na čitavoj zemaljskoj kugli, koji nije prevodio Tolstojeva dela i smatrao ih opštim dobrom čovečanstva. Sigurno nema pisca u poslednjih 100 godina, koji je u čitavom svetu stekao takvu slavu i popularnost, kao što ju je stekao Tolstoj, jednako zbog visoke umetničke vrednosti svojih dela, kao i zbog njihove idejne dubine i širokogrudnosti
Tolstojev književni rad je o-groman, ali najčuvenija su mu dela »Rat i mir«, Ana Karen.jina«, »Vaskresenje«, »Krajcerova Sonata«, »Hadži Murat« itd. Nema sa-vremenog pisca, koji je sa tako elementarnom snagom i genijal-nim zahvatom uspeo da poveže najteže probleme modernog čoveka, koji se odnose na ljubav i sreču, na socijalnu pravdu i na-cionalnu borbu, na veru u Boga i budući život, kao što je to uči-nio Tolstoj. Tolstojevi romani su grandiozne epopeje savremenog čoveka, sa nezaboravnim, živim likovima i sa mnogo tople poezije i osečaja. Sve ih medutim pno-žima najdublje čovekoljublje i istinska hriščanska ljubav, koja ukazuje na bratstvo medu ljudi-ma i na mir na zemlji.
Pored ovih dela, Tolstoj je na-pisao velik broj manjih knjiga i članaka, u kojima je propagirao svoje čovekoljubive i hriščanske misli, svoju veru u plemenitost čoveka i mir medu ljudima na zemlji. Te njegove misli učinile su ga poznatim i kod najzaba-čenijih naroda na svetu, jer su ,svi ljudi, željni mira, bratstva i pravde, u tom уеНкош sloven-kom geniju osetili borca za pravičnost i za istinu. Slovenstvo može da se ponosi, što je rodilo genija, kao što je Tolstoj; koga jugoslovenski narod duboko po-Stuje i ceni, tako da su sva njegova dela prevedena na naš jezik.
IZ SOKOLSKOG STUDENTSKOG SREDIŠTA Obaveštavaju se članovi Sredi-
šta da se uobičajepi saštanak članstva subotom neče održatj •30 ov. mes., zbog proslave dana Ujedinjenja. Redovan sastanak Članstva održače se u subotu, 7 decembra.
Sednica Odbora za reviziju
Uspele lakoatietske i pa-trolne utakmice u Zemunu - Matica
Sokolsko društvo Zemun-Mati-ca priredilo je u nedeiju veoma uspele obavezne lakoatietske i patrolne utakmice. Utakmice su se delile na lakoatietske, gde sil se takmičili članovi, članice, mu-ški i ženski naraštaj (156 takmi-čara i takmičarki), i na patrojne utakmice za gadanje, za članove i muški naraštaj.
Lakoatietske utakmice sastoja-le su se iz obaveznog troboja: trčanje 60 m, skok u vis i baca-nje kugle. Članovi .7,25 kg., muški naraštaj 5 kg., članice 4 kg-i ženski naraštaj 2,5 kg.
Postignuti su veoma dobri rezultati. Kod članova: 60 m 7.6; skok u vis 173 cm, bacanje kugle 12,10. m. Kod članica: trčanje 60 m: 9,1, skok u vis 120 cm, bacanje kugle 7,10 m. Muški na' ■ raštaj: 60 m 7,7; skok u vis 166 cm, bacanje kugle 14,90 m. Ženski naraštaj 60 m: 9,1; skok u vis 127 cm i bacanje kugle 10,30 m.
Najbolje rezultate postigli su kod članova Subotin Stevan, kod članica Nana Šnothauer, kod mu-škog naraštaja Hajduk Dura i kod ženskog naraštaja Ozmec Mira.
Patrolne utakmice održale su se izmedu tročlanskih patrola; članova i muškog naraštaja: patrola je morala da trči 1200 m., posle toga trebala je da preskoči preponu visoku 220 cm, x da trči 200 m do strelišta, gde je svaki član patrole morao vaz-dušnom puškom da obori tri balona i da do cilja pretrči u sprintu 100 m.
Ove utakmice izazvale su veoma veliko interesovanje kod pripadnika društva i veliku borbenost, što pokazuju i rezultati: prva patrola postigla je vreme od 5,34, a druga: 5,47, a treča 6,03, itd. Interesantno je napo-menuti, da je naraštajska patrola postigla bolje vreme od članske patrole.
Utakmice su u svakom pogledu uspele. Vodilo ih je načelništvo društva, a održane su na letnjem vežbaiištu Sokolskog društva Zemun-Matica.
Ivan Sedlaček
članova i pravila biče u sredu, 4 decembra ov.'god., u 17 i 30 ča-sova, u prostorijama S. S. K. J-Istoga dana, u 19 časova, biče sednica.	SL Nič ,
Брату др. Лазару Цару
дугогодишњем Старешини Савеза хрватсних сонола о прослави 80-годишњице рођења
'Лраги брате, мој Соколе мили, Старешино, кпнли и закрили! Још ти кличу и стари и нови, вазда верни твоји Соколови!
Па и сада након тол’ко рада Још из доба од срдашца млада, Кад сц вио и јатио свуде 'Да ти живот пун радости буде, А ког ии сад још чпшта ие слама, Јер je nechia сама!
Осамдесет гвојцх пуних лета Још ме ceha нашег Петог слета Кад cv.o били у Златноме Прагу, Узносили нашу младу снагу, Свесоколску Божју сдогу ону И тсшили сваку душу бону-ПУТЕМ ЗДРАВЈБА И БРАТ-
СКИ ВРЛИНА НА ЗЕМЉИ ЋЕ БИТИ РАЈЕ-ВИНА, —
ЧАСНИ СОКО ЦЕЛОМ СВЕТУ
ТРЕБА
КАО ПАРЧЕ ХЛЕБА!
Први пут се та/Т указа венап Браћа Срби, Хрват и Словенац! На челу сам наших Срба био
И млађаном сиагом предводио! K'o Соколи првц пут смо тада Збратили се боље за свакада, — А наш ЦЈајнер, наша душа рајска, Беше с нама као ружа мајска: Прими Савез Српских Соколова, Као члана нова!
Од тог доба мало ли је прошло? Али пово много што-шта дошло! Беше често и претешких сгаља, Али никад, никад очајања!
А увреда ако је и било, —
Од наших је, па се опростило1 Јер ко својски једном Соко поста Тај вечито као Соко оста!
Ти си увек на висици био, — Као Соко вио!
Ти cn, брате, зчао шта си xjeo, А к'о Coko соколски и смео!
За то крај свих мегежа и врења Превалисмо многа искушења.
Али наше племе Соколово Ocrahe нам ма шта дошло ново!
ИЕМА БРАТА БЕЗ БРАТА
ХРВАТА, —
ИИ СЕСТРИЦЕ А БЕЗ
ХРВАТИЦЕ! СВАКОМ БРАТУ БРАТ ЋЕМО И БИТИ
И СОКОЛСКИ ВИТИ!
Својим путем ишао си право,
Јер си хтео и часно n здраво; Такврм радом једино се може Користити роду, — помоз’ Боже! Ал’ почети увек ли је тешко, — Ну, Соколу то је тек витешко!
И на добром добро he се crehn, Тешимо се што можемо рећи: РАДИЛИ СМО, — ТЕМЕЉ
Г10СТ АВИСМО, ДАНГУБИЛИ ИНСМО!
3а то, Лазо, првзнаку ти јавио: Има иешто што је у те славно: Осамдесет тн си превалио, —
Arf се ииси ничим престравио!
За то, Лазо, живећецг и живи Само радом, мој Соколе сиви! Стваралачки пример дај и даље Свима с тобом на cpehy и
здравље! А лако ти: имс збори за те, — Царуј, Лазо, брате!
Здраво!
Београд.
Др. Boj. В. Рашић
Ј. Cvijić o Ujedinjenju
»Javna j’e lajna da nije završen rad na stapanju Srba, Hrvata i Slovenaca u kulturno - nacinonalnu celinu. Ne smemo se u tom pogledu obmanjivati. Predstoji nam zna-tan rad na razvijanju zajedničke državne svesti, koja treba da prodre u najšire narodne slojeve. Moraju svaki Srbin, Hrvat i Slovenac biti svesni da ne mogu imati po-litičke sigurnosti ni samostalnog i pravog materijalnog i duhovnog razvitka bez jedinstVene države. A radi nje, moraju se neprekidno oslobodavati regionalnih i separa-tistickih navika i predrasuda, koje su se razvile tokom istorijske projlosti. Samo če tako oni u istinu postati gradani jedne velike države, koja če imati sve uslove za najraznovrsniji razvitak, čije se krajnje tačke ne mogu sada ni dogledati. Svaki član našega' naroda iz Maribora i sa jadranskih ostrva, mora se prožeti svešču da su pot-puno njegove zemlje oko Timoka, oko Skoplja i Bitolja; da on s tim sunarodnicima ima ista prava, dužnosti i iste interese, i da on mora što pre doči, da tamo širi svoje političke i nacionalne poglede, kao i obrnuto. Osim toga mora se svaki naviči na to, da su interesi našega naroda podjednako dragoceni. Sve ih moramo braniti i održati sa istom ljubavlju i energijpm!«
*
Iz knjižice »REČI JOVANA CVTJIĆA«, koju je izđao Savez Sokola K. J., a koja staje samo 1 DINAR PO KOMADU.
Potsetnik našim župama i jedinicama
Dužnosti i problemi, koji se ne smeju zanemarivati
(Nastavak)
GLAVNA GODISNJA SKUP-STINA SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE izntla J<- nekoliko važnih problema sokolske organizacije i izvršili pregled rada, ukazujuči na NE-DOSTATKE I PROPUSTE, koj: su u tom radu učinjeni na svim branama. Potrebno je da BRATSKIM JEDINICAMA SKRENE MO PAZNJU NA NEKOLIKO TIH VAZNIH PROBLEMA i da Ul POTSETIMO UZGRED I NA OUZNOSTi ko je bi trebalo izvršiti, bilo na one velike ili one male, sitne, od čijeg izvršenja zavisl solidnost našega sokol-skoga dela.
BORBENA OBUKA U SOKOLSTVU U svom nastojanju da učvrsti i sto bolje odganizuje sokolsku od-branbenu pripravnost, Savez je učinio jednu žrtvu time što je odlučio da štampa veliku knjigu »Borbena obuka u sokolstvu«, koja sadržava sve ono što je potrebno u radu sokolske odbranbe-pe pripravnosti i da tu knjigu kda, uz cenu od samo 5.— din. Po komadu. Time je ova knjiga Postala sigurno najjeftinija knji-£a< koja je izdata u Jugoslaviji Poslednjih godina.
Savez je ovo u!inio da bi omo-gučio i najsiromašnijem sokol-skom članu da nabavi tu knjigu. Medutim ni dosada jedan velik broj jedinica nije se obratio Sa-vezu sa narudžbom tih knjiga. Bez te knjige teško da se može Izvršiti uspešna narodno-odbran-bena akcija u pojedinim jedinicama, i mi ne možemo da razumemo da se može nači jedna sokolska jedinica koja u toj akciji ne bi dosad uzela učešča. Što više knjiga »Borbena obuka« u je-dinici tim više izgleda da če uspeti u poslu odbranbenostL
POPULARNA IZDANJA SAVEZA SOKOLA Prosvetni odbor Saveza sokola otpočeo je sa izdavanjem jevtinih knjižica, sa korisnim štivom za Široke redove sokolskog članstva. Prva knjižica »Veliko zaveštanje«, donosi misli Blaženopočlvšeg Kra-JJa Aleksandra 1 Ujedinitelja, sa Njegovom slikora na naslovnoj strani. Knjižica staje za jedinlce ®vega 80 para, a jedinice prodaju članstvu za 1.— dinar, iako je knjižica u prodaji postigla sraz-njerno velik uspeh, ipak ta uspeh •jUe toliki, koliko bi se moglo o-čekivati. Razlog je tome što se mnoge jedinice nisu potrudile da knjižicu proture u narod u “to večem broju. Očekujemo da naše jedinice nadoknaditi taj Propust i da če od Saveza naru-j-jtj što veči broj tih knjiga i pro-»iriti ih u narod kako bi se oču-vala živa uspomena na našeg Ve-tikog Kralja i osvežile uspomene Da njegove velike misli i poruke. , Isto tako izišla je iz štampe druga knjižica »Reči Jovana Cvi-Nča«. Cena je ista, i ako je obim knjige dvostruko veči. Verujemo da če naši sokoli i ovu knjigu Primiti oduševljeno, kao što su Primili i prvu svesku ove popularne biblioteke.
PROPAGANDNE KARTE
U cilju sokolske propagande, Savez sokola izdao je dve vrste Propagandnih karata, vrlo ukusno *zradenih. Iako su karte štampa-u šest boja, mi ih dajemo na-^lm jedinicama po 0.50 din., tako °a ih one mogu prodavati uz ce-nu od l.— din., prilikom raznih Priredaba, zabava, posela, mati-i t. d. Nadamo se da če sokolske jedinice iskoristiti ovu pri-"ku da dodu i jevtino do prvo 'ePih karata i da na taj način u-ledno izvrže uspešnu sokolsku
propagandu. Čist prihod od tih karata koje prodaje jedinica osta-je blagajni jedinice.
REVIZIONI ODBORI
Konstatovano je da se u mnogim jedinicama dužnosti revizio-nog odbora ne poklanja velika pažnja. Pošto je slučajevi gde re-vizioni odbori ili ne pregledavaju računsko poslovanje jedinica, ili ga pregledavaju pred samu skup-štinu, i to površno i netemeljito. Iz takvog gledanja na ulogu re-vizionog odbora došla je i praksa da se pri izboru revizionog odbora postupa površno, pa se biraju, ili lica koja nisu sposobna za taj posao, ili nisu uopšte pitana za pri-volu. Neobično je važno da se o-vako gledanje na zadaču revizionog odbora koja je neobično važna i korisna ustanova, izmeni, i da se preduzme sve da postoječi revizloni odbori vrše uredno svo-ju dužnost, a da se prilikom novih skupština izabiru u revizioni odbor lica, koja su sposobna da taj posao uredno vrše.
RADIO CASOVI
Da bi 'što bolje privukli pažnju sokolske i vansokolske javnosti na rad sokolstva, udesili smo sa upravom Radio stanice u Beogradu, da se svakog utorka, u 18.20, daju sokolske vesti preko radija. Mi smo se obratili našim jedinicama, obaveštavajuči ih o ovom uspehu sokolske propagande i molili da organizuju zajednlčka slu-
šanja tih vesti i da nam javljaju vesti koje bi, po njihovom mišljenju, trebalo javljati preko radija, i da nam uopšte saopštavaju svoje mišljenje o tim sokolskim radio-vestima. Malo se jedinica zainteresovalo za ovu poruku Saveza, pa nismo dobili dovoljan broj dopisa po ovom pitanju. Molimo bratske jedinice, da u budu-če i ovom pitanju obrate punu pažnju.
STVAR KOJA RDAVO SVEDOČI O NAŠOJ SOKOLSKOJ DISCIPLINI
»Veliki statlstički Izveštaj« je pitanje u kome se gotovo svake godine rdavo ogleda naša sokolska disciplina i svest. Iako smo Sinili sve da br. jedinice ubedimo
0 važnosti urednog ispunjavanja
1 slanja ovih statističkih izveštaja, iako smo tražili te izveštaje na sve moguče načine, i putem štampe i putem radija i putem telegrama, nismo nijedne godine uspeli da se prikupi ni približno o-naj broj izveštaja, koji bi nam bio potreban da stvorimo pravu sliku rada i stanja naših sokolskih jedinica. Mi to pitanje več sad potežemo pred naše jedinice, sa željom da one učine sa svoje strane ono što je potrebno, da ove godine odista dobijemo od svake Jedinice na vreme veliki sta-tistički izveštaj i da našu statistiku postavimo na potpuno stvarnu osnovu.
(Nastaviče se)
Село и сонолство
Данас када југословенско со-колство на терену развија пу-ну своју делатност, своју бла-готворну националну осећај-ност; када соколство са радош-ћу очекује годину стуаања на
Наше соколство не сме оста-ти ни у једном селу непознато. Ниједан сеоски младић не тре-ба да преживи годину радостн, 6ез учешћа у правој радости целокупне нације.
Сеоска Соколска чета Рановац
нресто најдичиијег Согсола м&-ђу Соколима, младог Краља Петра Ц, — данас нашв сокол-ство неминовно захтева да се у његовим редовима нађу и младе енаге наших села. Село, извор моћи нације и државе, село стваоалачка и одбранбена снага отаџбине, треба бити про-жето соколском идејом. Младн-ћн, дивии синови села, млади-ћи једри и спажни, оличење наше праве pace, здрави духом и телом, морају наћи својв пра-во меето у југословенсвом со-колотву. Та потреба ce oceha и из љубави према нашем младом Краљу, и из побуда здравих националннх снага, којв су на селу увек бплв најјизразитије. Година 1941 Треба бити година ираве смотре наше омладине, смотра омладине свију нашвх крајева, смотра омладине свих народних слојева, па прегма ro-мв, a с обзиром ua многоброј-ност сеос-ког становшшггва, права смотра омладине наших села. Зато се данас мора ра-дити вите него пре, и то баш на селу! Све што досад није урађоно, све тто досад нијо поотигиуто, мора се постићи.
Зато браћо, ви који ств нај-позванији да радите, интелвк-туалци са оела и напреднији сељаци, имајтв на уму да вас данас зове ваша савест и за-хтева од вас да радите више него икада. Радитв са радошћу тамо где су чете јаке; јачајте чвтв тамо гдв су слабв; оснивај-тв четв Тамо где их нема! Имај-те на уму, да је ово задња го-днна Петрова пвтољвтке, годи-на највећег рада, година смотре нашвг сонолског дешан>а, година смотре наше напионалнв зрв-лости и наше југословенсве мисли!
Boja СтввановиН
старошииа чете — Рановац
id tvocod!
TA, ki ljubi narod svoj zanj dela In trpi in, (e treba, v smrtni boj se iti ne boji!
Ni za slavo, ni za last, za narod šel bo v boj in sovražnik mora past, če srce je stebojl
A. K.
STA DRUGI PISU
Sušački list *Primorje«, koji na-ročito naglašuje svoj katolicizam, objavio je nedavno ilanak u kome kaže:
»Ne smijemo se boriti za prava crnaca i Kineza, dok smo sami, kao bijelci, pred ostalim narodima na njihovo} razinl. Iz korjena treba isčupati iz srca svakog Hrvata onu slavensku široko-grudnost, čovjekoljubivost i aitruizam prema nehrvatu... Egoizam, i to grubi i neuničljivi, za sebe i svoje suna-rodnjake!«
lstQvremeno čitamo a ^Varaždinskim Novostlma* da, I pored toga što se naziva listom HSS, »PRIMORJE* nije uopšte list radičevog ni hriščanskog duha, več da se u njemu krlju »kamuflirani frankov-ci. Gornji >hriščanski€ citat to najbolje pokazuje. Samo je pitanje, zašto se trpi i dopušta slična »kamuflaža*?!
Čitamo da ]e o splitskom grad-skom zastupstvu došlo do krize, zbog toga što je dvojici članova tog zastupstva Izgledalo, da je i sadašnja opštinska uprava, koja čitava pripada HSS, premalo hr-vatska, pa da bi trebala da se vodi još radikalnija politika, koja bi išla »za potpunom slobodom hrvat-skog naroda«.
Glavni potplsnik te izjave je neki Marin Segvič, koji je, tako tvr-dl splitski »Narodni list*, sve do
svoje 30 godine bio gorljivi itali-janaš, pa se isto tako radikalno borio protiv hrvatstva Splita, kao što se i danas bori protiv njegove, hrvatske uprave...
»Hrvatski dnevnik< komentariše borbe na italijansko-grčkom fron-tu i kaže da, pored svih uspeha. Grči ne smeju da se prepuste su-više velikom optimizmu, naročito zbog italijanske avijacije, koja je mnogo jača od njihove i zbog mo-torizovanih jedinica, za koje su Italijani izgradili vrlo dobre pu-teve. Dalje »Hrvatski dnevnik« piše:
»Grčka epizoda, rat na tom teškom terenu pokazao j£, da se i mali narodi, ako su duševno složni, ako su dobro vodeni, mogu pokazati dostojnim braniteljima svoga tla«.
Splitski »Narodni list« donosi vest iz zagrebačkih »Novosti*, o tome kako je u Zagrebu poginuo Stevo Vraneševič, o čemu smo pisali u proštom broju. »Novosti* pišu da je ovoga puta žrtvom pao jedan »skroman* čovjek, tramvajski kondukter*, a »Narodni list* nado-daje:
»Bio je uistinu »skroman čovjek«, ali je bio nacionali* sta i, ako se ne varamo, član upravnog odbora jednog so* kolskog društva u Zagrebu«,
пан мло&ођша
И дошао je једпон raj чудии Дап.
У црнии шамијама певале су иајке,
Певале су химну једнои новом добу —
Хииву Слободи. И као из веке бајке
Тако се из песне ове испредала нагија.
Испредала се она к'о златна танана нит.
Хорови отаца певали су помамно
Сједињујући патње в радости у чудни велнки мит.
Двоструку песну певала су велвка звона:
„Осана во вишњих" жељеној Слободи,
И поснртну песму херојвиа палим.
У бистрој југословенској Јордав-водв
Стајаху велике Месије: Отац и Сип.
Сунчани ореоли блистаху врх њихових глава.
На обали је чекала легија бораца,
И вила се засгава црвено-бело-плава.
Арсеније Будовалчев
Akcija za širenje pismenosti treba da se nastavi u širim razmerama!
Prosvetni odbor Saveza SKJ raspisao je več pred dve godine sokolsku akclju na ŠIRENJU PISMENOSTI. Ta' akcija prema uputttvlma, koja su dobili prosvetni odbori, treba da se vodi na dva načina: TECAJIMA PISMENOSTI I UČENJEM POJE-DINACA. Za organizovanje teča-jeva data su detaljna uputstva, 1 kao pomočno sredstvo izdat je BUKVAR »SOKO«, koji je naišao na opšte priznanje. Ove godine je Prosvetni odbor Izdao i BUKVAR ZA SAMOUKE, koji če biti pomočno sredstvo za obuča-vanje pojedinaca, najpre u čita-nju, pa onda u pisanju.
BUKVAR ČE IZAĆI OVIH DANA IZ STAMPE, pa če na taj način sokolska akcija dobiti sva po-močna sredstva za pun uspeh ove važne prosvetne akcije, bez koje nem ni daljnjeg kuiturnog ni opšteg preporodnog nastojanja n
našem narodu. Bukvar če naše župe dobiti u toku iduče nedelje, sa svim potrebnim uputstviraa. Prosvetni odbori župa treba da uzmu ovu akciju u temeljiti pretres 1 da iznadu agilna i sposobna člana za poverenika.
Tekst zaveta novega članstva na dan 1 decembra
Zaklinjem se, da ču n društvenem, privatnom i javnom životu vršiti savesno i verno sve dužnosti, koje mi nalaže svetost i uzvišenost sokolske misli. Izjavljujem, da su mi poznati propisi društvenih pravila i da ču ih se bezuvetno držati. Kunem se, da ču ostati veran Jugoslovenskom državnem i narodnom jedinstvu, te ideji zajednice sviju Slovena. Zdravo!
Stran a _________________*______________
Kratke vesti iz našeg sokolstva
de*nw/Ura
Mati, moja domovina, oj, kako si krasna ti; ti na svetu si edina, lepše svet še videl ni!
Tvoja jezera in gore mi očarajo oči; krasne so jutranje zore, bajnih kaj je tu noči!
Mična tvoja so dekleta, fantje krepki, hrabri so, moč ljubezni vse prepleta, a v bodočnost 'zre oko.
Bistra Sava, Krka, Drava mi šumijo noč in dan; njih šumenje me uspava in zaziblje v sladki san...
A ko zjutraj zora vstane, tja na gore pohitim, pa mi v prsih dih zastane in začuden obstrmim:
Morje! — Morje Adrijansko, tebe čuva!, branil bom!
Srce ljubi te slovansko, ljubi Kralja, rod in dom.
A. K.
6qlosi i bglašivaU u današtofan
Naši čitaoci mogu sami da se uvere, da smo ovako obilat i raznolik svečani broj, posvečen velikom Prazniku našeg narodnog i državnog ujedinjenja, mogli izdati, iz-medu ostalog i zato, što smo dobili tako velik i lep broj oglasa raznih naših uglednih privrednih i ostalih ustanova, i rodoljubivih trgovačkih i industrijskih firmi, je-dnako kao i pojedinačnih privrednika.
Svima koji su nam dali oglase, uredništvo »Sokol-skog glasnika« izriče i ovim putem najsrdačniju hvalu, a ostaloj brači i ostalim dobrim Jugoslovenima stavlja ih kao primer, da se i oni na njih ugledaju, pa da ogla-šuju u »Sokolskom glasniku«. „Sokolski glasnik'1 je več danas toliko raširen i toliko čitan list, da se oglašavanje u njemu nesumnjivo isplačuje, utoliko pre, što su cene oglasa srazmerno niške.
Pored ostalih cenjenih oglasa, ističemo naročito veliki broj oglasa iz Slovenačke, koji još jednom poka-zuje, koliko su rodoljubivi Slovenci odani sokolskoj misli i koliko su spremni da podupru svaki rodoljubivi jugo* slovenski napor.
Upozoravamo naše čitaoce, da pregledaju pomno sve te oglase i da se kod svojih nabavaka i potreba u prvom redu obrate baš onim firmama i ustanovama, koje svojim oglašavanjem podupiru „Sokolski glasnik", i koje su time zaslužile da se sokolska i jugoslovenska publika na njih obrača.
Sokolsko društvo u Splitu, u
sklopu prosvjetno-nacionalnog ra da, koji iz dana u dan postaje intenzivniji, kao reakcija na sve ono što hoče da ga sputa u nje-govom radu, održava svake sri-jede svoj članski sastanak. Ti sa-stanci, koji se drže uvijek u dupkom punoj dvorani, služe za to da, uz opču nacionalno-duhov-nu okrepu, pruže članstvu i sta-novitu pouku iz svih područja socijalno-kulturnog života.
Sastanak počinje dizanjein ju-goslovenske zastave, koju diže naraštajka ili naraštajac u kroju, dok članstvo pjeva sokolski pozdrav. Isti naraštajac drži članstvu kratki nagovor, iznoseči u-vijek misli i dužnosti. Cjelokup-no članstvo pjeva državnu hnm-nu, a onda slijedi predavanje, što ih naizmjence drže najsprem-nija brada i sestre. Ovaj dio sa-stanka završava brat starešina, koji citiranjem odlomaka iz dje-la i govora naših narodnih velikana evocira snagu i historički kontinuitet jugoslovenske nacionalne misli. Zatim obavještava članstvo o radu društvene uprave, o sokolstvu uopče, pa sc pjevanjem sveslovenske himne završava prvi dio sastanka.
Drugi dio sastanka izvadaju članovi pozorišnog odsjeka, kra-čom pozorišnom predstavom, ili pjevači i pjevačice, tako da se članstvo, poslije ovoga, osječa okrepljeno za dalnje vršenje svojih nacionalnih i sokolskih dužnosti.
*
Sokolsko društvo Celje matica
javlja: Prosvetni odbor ‘je priredil tečaj za novo članstvo. Na predavanje 20. novembra niso prišli vsi med letom na novo pri-stopli člani in članice in bo društvo izostale ponovno pozvalo, ker ne more nikomur dovoliti izjeme. Bratje in sestre, ki so izostali brez opravičila, so prišli v nasprotje z disciplino, potrebno zlasti v današnjih časih, zato društvo ne more pričakovati od takih pripadnikov, da bi mu mogli koristiti, pa se bo po tem ravnalo. O ideologiji je govoril /brat dr. Savo Zužič, o zgodovini in organizaciji sokolstva pa brat Franjo Čepin. Prosvetni odbor bo z ideološkimi razpravami nadaljeval na debatnih večerih. Za slavnostno akademijo 30. novembra, ki bo obsegala 15 točk, so priprave končane.
*
Sokolsko društvo Ljubljana — Šiška obvešča bratska sokolska društva, da se vrši žrebanje naše nagradne loterije nepreklicno 28 decembra 1940. Loterija ima lepe nagrade kakor:	motorno
kolo »Victoria« 150 cm, 20 koles znamke »Puch«,	»Miele«,	»Kos-
mos«, pogrezljiv	šivalni	stroj
znamke »Pfaff«,	radijski	spre-
jemnik, pisalni štroj, vreča mo-kr;, »Agfa« fotoaparat in mnoga druga praktična	darila.	Cena
srečki je 5.— din. Ne zamudite ugodne prilike, nabavite si takoj naše srečke. Naročite srečke pri našem društvu, ki Vam jih bo takoj poslalo. Denarna nakazila na ček. račun 13.557 pri poštni hranilnici v Ljubljani. Sokoli in Sokolice! Kupujte naše srečke.
*
Obmejno kobansko Sokolsko društvo v Selnici ob Dravi je odločilo postaviti Sokolu lastno streho, da bo tudi v zimskem času uspešno vršil svoje zvišene naloge med obmejnim kobanskim prebivalstvom. Malo nas je, ali hmamo poguma, lotiti se dela tudi v najtežjih časih. Ne bojimo se nobenih žrtev, mi smo prepričani, da mora ravno meja danes biti najtrdnejša. Poletno delo naše edinice je po naših močeh uspešno, v zimi pa delo počiva, ker nimamo potrebnih
prostorov. Smo revni mejaši, a za gradnjo imamo pripravljene že vse zidne in strešne opeke. Naši domačini so nam obljubili, da bodo po svojih močeh prispevali k uresničenju naše zamisli. Trdno smo uverjeni, da bomo tudi tam, kjer bomo trkali in prosili pomoči naši meji, uslišani in podprti. Z zaupanjem gledamo v bodočnost, saj bratje Grahor Viktor, Volmajer Ivo in Kenda Maks, nam so jamstvo, da bo dobil Sokol v Selnici svojo lastno streho.
Prosvetar Sokolske župe Skoplje, brat M. Jovanovič, priredio je sa bratom župskim prednja-kom, dve filmske pretstave u Bi-tolju, 9. o. m., i jednu u Prilepu, 10 o. m. U Bitolju je prvog dana održana pretstava za učenike gimnazijskog internata i bogo-slovije. Pored 280 daka bio je prisutan i general g. D. Ilič i rektor, Dr. Dordevič. prikaziva-nje je ponovljeno isti dan za Upravu Sokolskog društva i sta-rije dake. Prigodno predavanje održao je brat župski prosvetar.
U Prilepu je bilo preko 600 gledalaca: daka gimnazije, sokola sviju kategorija itd. Prigodan govor i ovde je održao brat Jovanovič. U oba mesta prikaziva-ni su filmovi:	Sokolsko hodo-
čašče na Kajmakčalan, Sofijski slet 1939, Sahrana Kralja Aleksandra i dr. Moralni i propagandni uspeh je velik.
*
Sokolsko društvo n Kovačiči,
posle izvesnog zastoja, počelo je opet intenzivnijim radom, nakon što je došlo ponovo u posed svoje vežbaonice. Obnovljenje i rad muzičke sekcije, a tehnički i prosvetni rad su u punom zamahu. Vrše se velike pripreme za pro-slavu 1 decembra. Uprava je rešila da u idučoj godini povede snažnu akciju za pranju doma.
*
Sokolsko društvo Subotica počelo je da održava, od početka oktobra, svake nedelje sokolska sela, sa zabavom za omladinu. Svake druge nedelje održavaju se pozorišne pretstave u sokola-ni, gde mladi diletanti nastupaju sa mnogo uspeha. U oči prvog decembra biče priredena svečana akademija u Gradskom pozori-štu, za koju se vrše velike pripreme. Za drugi dan katoličkog Božiča sprema se selo, pod »Jelkom«, za decu. Polovinom janu-ara biče priredeno naraštajsko selo sa tombolom od kog če čist prihod iči u korist siroinašnog naraštaja.
Самлске c&euiHActuu na Цетињу
Соколство Црне Горе прослзвило je на Цетињу годишњицу присаје-њења са осталом Југославијом. Нарочито је свечана прослава била на Цетињу, где јс одржа-на, после благодарења, свечана соколска академија у препуној дворани Народног позоришта, коју је пригодним говором о-творио старешина жупе, брат Гавро Милошевић, а предавање-о значају дана одржао je Јо-ван Контнћ. Изведено је још не-колико тачака, које су као и говори биле пропраћене урие-бесним овацијама јединству и слози. Са академије су упућени поздравни телеграми Њ. В. Краљу, Савезу Сокола и прет-седнику Извршног одбора 11од-горичке народне скупштине.
Reči д. dr. Šubašića 0 jugoslovenstvu
Splitski »Narodni list« obiav-ljuje govor, što ga je današnji ban. Dr. Ivan šubašič, još g. 1920 održao e Zagrebu, na svečanom dočeku Nj. Kr. Vis. Regenta Aleksandra, u ime omladine za-grebačkog univerziteta. Sadašnji ban Šubašič je u tom govoru ka-zao, da govori »u ime jugoslovenske omladine, omladine Vla-dara narodne krvi«, pa je pod-vukao da je »genij jugosloven-stva več od najstarijih vremena preo niti ujedinjenja Jugoslavije, koja u nerazdvojnim granicama nosi ostvarene težnje: Dušanovo carstvo, Krešimirovo kraljevstvo
1 iskupljeno proročanstvo slove-načkih knezova, veliku Sloveni-ju!«
Тако je!
Љубљанско „Јутро" објављу-je чланак o пробуђеној жи-вотној снази нашега народа", у коме између осталог каже:
Последњи дани су показали, да Јужна Србија није само срп-ско питање, иего исто тако хр-ватско и словеначко. Битољ nuje uoryhe отргнути од Југосла-вије, једнако као ни 6ило који други крај, без борбе иа живот и смрт са свпма Србима, ХрвД-тима и Словенцима. Haui народ oceha инстинктивно, да иам је noryh само заједнички живот и зато је приправан да заједнички и умире, ако треба. Шта год се дссило, ништа неће сломити на-шу вољу, да no сваку цену очу-вамо своју иезависност, у непо-рушеној државној заједници!"
•
Лист „Ријеч" који излази У
Славонском Броду, објављује разговор ca r. В. Вилдером, се-патором, у коме се каже:
„Битно је даиас слобода, пе-зависност наше заједипчке ку-he. Нема друге могуБности, нема другог поретка, који би Србима, Хрватима и Словенцима, као на-ролу и као појединцима, дао боље услове за eehy слободу и Bchc благоста/ге, него им пружа Југославија. Томе сазнању мо-рали бисмо све подредити. Јача-ње унутарње фронте, onhe соли-драности у одбрани, ноже наи сачувати мир, а може нас npo-ннјети живе и читаве кроз сваку невољу“
Одликовање соколских стрелаца
Ценећи пзтриотски н за вој-
ску од велике важности рад со-колских јединица, са највишег места одобрено је, да се и чла-нови стрељачких отсека, дру-штава и чета, могу одликовати војничком медаљом „Добром стрелцу”, ако испуне услове, предвиђене Правилником, од-штампаним у књизи „Потребна знања за соколске стрељачке отсеке“.
По овоке правилнику код по-јединих соколских јединица, код којих постоје стрељачки отсе-ци, извршене су \ утакмице по „Правилнику за извођење утак-мица у гађању у соколству1' (види исту књигу).
Савез Сокола примио је од Жупе Београд:
Соколско друштво Београд Ма-тица, браћа: Костић Т. Бранко, чиновник, Бахтик Др. Ф. Фра-
њо, прив. чиновник, Атанацко-вић Р. Драгољуб, директор грађ. школе, Буђински К. Сте-ван, ђак, Мандић А. Лазар, тр-говачки путник, Новотни А. О-токар, банковни чиновник, Јо-вановпћ М. Милутин, ђак, Ма-ринковнћ Ж. Добривоје, приват-ни намештеник, Томић М. Гој-ко, стругар, Ћоровић А. Јово, приватни чиновник, Буђински К. Рудолф, ђак, Жиц А. Фрањо, наставник Војне Академије, Јо-вановић Ж. Владнмир, Как, Станковић С. Зоран, ђак, Мар-ковић М. Коста, ђак.
Соколско друштво Београд V, браћа: Рел>ић С. Михаило, ви-ши чиновник народне банке, Смил.анић Ј. Мнхаило, машини-ста, Будислав М. Ивановић, службеник народне банке. Ће-саров Р. Василије, обућар и Иавловић Чедомир, пешадијски наредник на служби у Краљевој Г арди.
Медаље и дипломе за одлико-вање добиће соколска друштва и чета преко жупе, а жеља је, да се медаље и дипломе пре-дају одликованим на свечан на-чин.
Савез Сокола и са своје стЈ>а-не честита одликованим, и по-зива и осталу браћу, ла се у-гледају на њих, за добро Кра-л>а и Отацбине.
Збор жупских начелника Чешке Обце Соколсне
Збор жупских начелника Ч. О. С. одржао је јесењи збор у Пра-гу, аа коме су донети многж закл>учци за будуки успешан рад. Збору је гтретседавао на-челник Ч. С. О. бр. др. А. Г1е* хлат, а^присутне начелиике свиХ жупа је поздравио n етарешина Ч. O. C., бр. др. Ј. Келер. Из из-вештаја начелништва примљен® је на знање припремање при-ручника за испите предњачки* помоћника, штампање брошуре уговора Ч. O. С еа спортским Савезима и бројно стање реги-строваних чланова и нараштајз* ца у појединим такмичарскиМ гранама. Број тих чланова изно-си 3535 и нараштајаца 1371. Но ови бројевн ни из далзине не одговарају стварној опсежно* сти соколског такмичења и броја такмичара. — Нарочита пажн>з обратиће се васпитању предња-ка. Одобрен је календар школз који за 1941 год. садржи ове течајеве: 14 предњачких у Тир* шевовом дому, 6 специјалних ван Тиршевог дома, од којих ће бити два стручњачка, једав простих грана, један боравка У. природи н два излетничка. 1 Знатан део рада na збору посве ћен је организацији, садржајУ такмичења n потребној израдв нових такмичарских прописа. —
Поигто проучавање телесног васпитања захтева добар пре* глед све литсратуре телесног васпитања, Ч. O. С. издаваће библиографију телесног васпи-тања у облику нарочите карто-теке. Ради брже израде стати-стике, у години 1941 увешће се ново преуређени статистички подаци, обавезно за све жупе и друштва. — Ново установљенз биографско-фотографска секци-ја стараће се за васпитне фил-мове телесног васпитања. — Расправа о раду малих јединИ* ца изнела је драгоцено иску* ство и предлоге за будући рзД Утврђено је да се рад на с°* колском телесном васпитању све више шири и продубл>ује. Да би тај рад био успешан и убудуНе, еелики труд посветиће се шко-ловању предњака и сгалноИ проучавању телесног васпита* ња.
Naši ljudi i prilike
Davno nekad grčki je mudrac yjetiljkom po sunčanu danu tra-,.10 čovjeka«. Istorija ne kaže je ga našao, ali da g- traži danas tr * . teško našao. Nu pojam tf3* ? čovjeka« veoma je ela-'can i promjenljiv. I stalne defi-lc\Je o »Čovjeku« nema. Taj pojam afira prema tome, ko ga postav-Ja i kakav je ona j, ko ga po-av'lja: pojedinac, stalež, zajedni-> narod, religija, nauka, filozofa itd. U nekojim prošlim epo-ama, u kojima su dirigovale u-a Jene ideje i načela, ili u koji-a su socijalno uredenje i odno-iznieda pojedinaca, kasta i /Л ,bili Čvrsti i od svakoga ; večine) odobreni, kao dobri, j. karakter pojedinaca i skupina ipizirao se prema tim idejama i
nošajima. I odgoj j<» išao u tom
mis,lu. Danas, u ovom haotičnom Oc4alnom previranju; u bijesnoj grcevitoj vorbi bezbrojnih i kontradiktornih ideja i načela o pre-ast i pobjedu u svijetu; u lju-°m sudaru čovjeka-zvijeri protiv °vjeka; u negiranju i gaženju i °zjih i ljudskih i moralnih za-°na pri nabijanju trbuha; u trči a položajima, u želji za neradom, Uz>tkom itd., itd. skoro se ne bi m°S'o ni govoriti o »čovjeku«. I nehotice nameče se pitanje: mož-?a smo mi kroz istoriju moralne 'h' K-ltUrne еуо*ис'Је — u želji da j.1takav, ili pod utjecajem re-.fja. ~ idealjzovali čovjeka i po-entificirali ga s Božanstvom, a je u suštini svojoj Stanovnik Zung!e, koja se zove: cio svijet. Teško je poznavati i proučava-1 čovjeka, teško zači u prašumu nJegove duše, njegovih čežnja i °sječaja. Teško je razumjeti one Motive koji prouzrokuju djelova-nJe ljudi, ali uza sve to ipak čo-'jjekje. dijete Prirode u pr.vom гет u> a u drugom je čedo svoga r5mena. Prirodne i kulturno.rso-■jalne potrebe jesu dvije osnovne a^e> Po kojima možemo da pro-l'oujerno ljude u svako doba i to ozirom na njihov lični stav pre-a društvenom poretku, dogada-“na i promjenama, te obzirom na Jinov rad za zajednicu.
Mi
se nečemo u ovome članku
Vlt> analizom tih opčih pitanci ^as interesuju ovdje ljudi: Uudi u našim prilikama!
Jeanom posmatraču našega nalil r°^- ^vot:a> a osobito naših a!> činilo bi se sve nekim tra-nj®m bez cilja, nekom neodre-Suno^, nekom težnjom ka hao-‘ što je najgore: nekarakter-v vCU- Kao po onoj basni: svraka a i/	u visinu, rak u vodu,
ba °/nja^a P° zemlji! Dječja dio-tre^ ?ra*ia: dok se oni svadaju, lun ' uzima iezgru, a njima daje Pinu. Dokaz nesamostalnosti i "Zrelosti!
su“5a, čjelokupnog našeg jugo-svo■ . - °£ naroda, u bitnosti je Joj Ista i jedna, jer je sve svo-don•u.nc*amentalne karakteristike Kr0‘Jel.a s°bom 1 z pradomovine. Votn-t,istor‘ju> РП mijenjanju ži-i So .. us'ova, političkih dogadaja k^og razvoja različito i ne-Oia i °. u nažim trima plemeni-Па’ °^^no je, da je i ona prvpt-Poti Zaje<^nii;ka duša izgubila ili aeitsnu,a u potsvijesni rezervoar (I °sebine, a poprimila nove. lika3 temel'iu tih novih, šilom pri-na navu^enih i površnih osebi-u \ ?Je se nisu mogle učvrstiti neki!- k.80 nJezin sastavni dio, smo f . d' hoče i dokazuju da |an ri naroda). Po njima povr-vatj P0*matrač sudi, da Srbi, Hr-rakt ' venci imaju različite ka-s drere; Prirodne potrebe, borba stjt0U®’lm narodinta, čuvanje vla-jHirn8 zernljišta stvarala je od Preri°K- ^ovena u pradomovini ne-k0jj °.	ratnika	na Balkanu,
Petn је гпао *na S6 nož ' na za' 2adr PU^CU udariti«. Od velikih m;ra??a u staroj postojbini for-a se u novoj sve veča i veča
plemena, dok od svih tih plemena nisu postala tri jaka, velika plemena, koja su se borila za svoju samostalnost teritorijalnu i za duhovno ujedinjavanje, izražavano nesvijesno u narodnoj književnosti narodnim rukotvorinama, a svijesno kroz djela naših ratnih i intelektualnih velikana. Na državno i socijalno uredenje djelo-vali su razni faktori u Evropi, a osobito se opaža kod nas Jugo-slovena utjecaj Germana, Romana, Tatara i Turaka. A svako naše pleme poprimilo je više onih elemenata, u čijem su susjedstvu živjeli, te je i nerazborito i nepra-vedno prigovarati jedni drugima te razne utjecaje, kad niti smo svi »crni kao vuci, ni bijeli kao janjci«. Udruženi zajedno imamo i jednu homogenu dušu i narodni karakter, koji če nas instinktivno voditi napred i čuvati od štetnih utjecaja. Tko voli da se pozivlje na istoriju, onda istorij-ski dogadaji od dolaska na Balkan najbolji su dokaz o izdržlji-vosti i vitalnosti i rasnosti našeg, jugoslovenskog naroda. Razdvojeni: imačemo samo jedan dio dobrih elemenata zjedničke psihe, a zadržačemo sve one rdave, po-primljene od drugih. Dokaz je: politički i socijalni i nacijonalni život Jugoslavije od 1918 do danas. A da su ti plemenski, rdavi utjecaji potisnuli onaj- dio homogene rasne duše i izašli na povr-šinu dominirajuči i u politici i u javnom i privatnom žvotu dobar nam je dokaz razdoblje od ovo nekoliko zadnjih goidna.
Vikalo se na centralizam. Sve zlo i nepravda dolazilo je od njega. Danas više nema tog centralizma. Jugoslovenstvo bila je e-tiketa, pod kojom su oni što su ga propagirali radili sve ono, što je bilo najgore u državi. Danas su u modi plemenska imena — ' stare hiljadugodišnje firme savremeno lakifane. I u njima stari ljudi. Djela im mirišu na svakojake uti-caje i svačiji talog, samo ne na domače porijeklo. »Čovjeka« nema, ni one svjetiljke, kojom bi mogao da se pronade.
Naši ljudi — odraz vremena i prilika — izobličiše se, isprevrta-že, izokrenuše, ne postidiše se pred samim sobom i — jurnuše za sinekurama, položajima, časti-ma i sadističkim željama svojim — otkriše golotinju svoju i ne nade se još nitko da ih pokrije. Tri firme omogučiše trostruko polje rada. A Majka, duboko obo-rivši glavu, plače nijemim, besuz-nim plačem, koji joj ispija srž iz duše. Gdje je ljubav i poštova-nje prema Majci! — To su več otrcani osječaji, koji su se brojili u romantiku i sentimentalnost. Moderan je samo božanski, lični egoizam u svim svojim ispo-Ijavanjima. Zrak je več prepun fraza o radu za zajednicu, o uz-goju osječaja za kolektiv itd. S takovim parolama razmeču se i oni odozgo i oni odozdo. Jedni radi straha, drugi radi potrebe, a svima služe te fraze da prikriju svoje pohlepne i strastvene žud-nje za podizanjem jedinog i sa-mog svoga »Ja«. ,
Što su naši ljudi uradili za zajednicu, a što za se? Kad bi se mogla da vagne jedna i druga strana, koja bi prevagnula i u kojemu bi smijeru stajale? Lični stav prema društvenom poretku, dogadajima i promjenama, bivšim i sadanjim — negativan je kod večine. — Jer nemarno ljudi, tj. o-nih i onakovih ljudi, koji se znadu izdiči iznad vlastitih interesa i ra-diti za opče dobro, za Domovi-nu, jednu i jednaku Majku sve brače — mi sječemo granu na kojoj sjedimo. Dok se sve snage i sve sposobnosti i sve fizičke, gospodarske i duhovne moči u ci-jelom svijetu sjedinjuju organi-
zuju za jedan zajednički cilj, dot-le naši ljudi ostavljaju sudbinu Domovine nekom istoričkom pravu, rukama prividnosti ili sentimentalizmu susjeda.
Sve ove zle pojave kod nas mo-gu se razumjeti, ali se ne dadu oprostiti. Kad ne bi izvan naših granica potresali se stožeri stare Evrope, mogli bismo i dozvoliti fermentaciju ovog društvenog ta-loga, dok ne izide sasvim na po-vršinu i ne baci se. Ovako svaki je časak i važan i sudbonosan. Popustile su kočnice i morala i poštenja, sve ljudske i socijalne vrednote izgubile su vrijednost I život je izgubio cijenu. Radi toga i ostalo je malo ljudi, malo karaktera, malo onih, koji imadu pred očima opči, zajednički Ideal, a danas baš nam takovih više nego ikada treba.
Ima li kod nas ljudi, koji imaju
oči da vide i uši da čuju i ruke da energično postave sve na svoje mjesto i upregnu milom ili šilom svakoga, da radi za dobro jedne nam i zajedničke Majke Jugoslavije?
Josip Boko
Drugi broj „Naše Radosti“ za naraštaj i djecu
Izašao je iz štampe drugi broj »Naše Radosti«, lista za jugoslo-venski sokolski naraštaj sa pri-logom »Našim maHšanima«, za sokolsku decu, ukr;ašen velikim brojem slika, vinjeta i crteža i pun raznolikog štiva za pouku i zabavu. Pored ostaloga, u ovom broju su članci:	»Nismo slabi«,
od J. Udickog, — »Padalci« med živalmi, »Kot hiša visoki valovi«,
— »Kralj Matjažev zaklad«, — »Skakanje sa padobranom«, — »Galebovi«, priča F. Kafrariniča,
— »Zgodovina letalskih rekordov«, — zatim nastavci iz proš-log broja: »Karadordeva zvezda i njeni vitezovi«, od Matešiča, — »Bartik«, — • »Brzina, brzina ...«,
— »Dodo«, od Katariniča itd. Od pesmica u ovom broju su »Kasna jesen« od Mrežničkog, »Škoisko zvonce« od Dr. V. Rašica i »Kiča Sokolič« od Udickog. Napose je lep zemljopisni opis Pohorja sa slikama. Na omotu je »Kuča čuda i druge zanimljivosti. — I u prilogu »Našim mališanima« ima lepih priča, pesmica i slika za naše najmlade.
Voda Knežak (Nevesinje) izradila — U slavu Boga i pokoj
Sok. župa Mostar 19S9—1940, duše Kralja Mučenika
Saveznf smučarski tečaj za stariji muški naraštaj
Od 23 decembra do 4 .januara 1941 održače se osmodnevni Sa-vezni smučarski tečaj za stariji muški naraštaj, od 16, 17, i 18 godina, na Kopaoniku, Jahorini i u župi Kranj.
Na Kopaoniku če se održati tečaj za naraštajce sa teritorija župa: Cetinje, Kragujevac, Novi Sad, Niš, Petrovgrad, Skoplje i Beograd.
Na Jahorini za župe:	Banja
Luka, Mostar, Sarajevo, Split, Osijek, Tuzla i Užice.
U župi Kranj za župe:	Bjelo-
var, Celje, Karlovac, Kranj, Ljubljana, Maribor, Novo Mesto, Sušak, Šibenik, Varaždin i Zagreb.	'
Ovakav raspored učinjen je u-glavnom radi župa koje imaju slabije razvijeno smučarstvo, kako bi one mogle poslati veči broj naraštajaca na tečaj, kao i radi jeftinijeg podvoza tečajaca.
Zupe pod 1 i 2 daju po tri na-raštajca u tečaj, a župe pod 3 daju po' dva.
Na tečaj če se primiti: u župi Kranj, bolji smifčari koji če se spremati za takmičare u alpskoj kombinaciji; — na Kopaoniku i Jahorini, bolji smučari koji če se spremati za takmičare, a isto tako i početnici; — naraštajci koji če se pripremati za rad na organizovanju smučarstva po društvima i buduče smučarske vodnike.
Вести из Ошвечке
Орган словачког министра у-нутрашњих послова, Шање Ма-ха, „Гардист“ отворио је оштру кампању против садашњег пар-ламента у Словачкој, оптужују-ћи моге посланике, да саботи-рају изградњу национал-соција-листичке државе и да су раније били у служби Чеха. Парлгмен-ту је поднет захтев, да се пони-Шти имунитет посланика Црно-гурскога и Моравчика због ши-рења неистинитих вести и због увреда словачких министара. „Гардист” тражи потпуно уки-нуће парламента, па је лист „Словак”, за кога се сматра да је близак претседнику владе, био присиљен да уђе у полеми-ку са „Гардистом”.
Izložba ratnih umetnika
Udruženje ratnika slikara 1 va-jara 1912—1918, prireduje od 1 do 10 decembra prvu veliku izlo-žbu, skulpture i grafike, u Umet ničkom paviljonu »Cvijete Zuzo-rič«. Kako ovo Udruženje ima visoke patriotske ciljeve, a radi se o umetnicima, koji su i na bojnom polju pokazali svoju vrednost, preporučamo i našem članstvu da izložbu u što večem broju poseti, da otkupi po neki rad, i da prisustvuje svečanom otvaranju, koje če biti obavlje-no 1 decembra, u 11.30 4sati.
Koliko je »Naša Radost« omi« ljena, najbolje svedoči činjenica, da je prvi broj za nekoliko dana potpuno razgrabljen, iako je štampan u znatno povečanoj nakladi, koja je za ovaj broj tako-der povečana, ali je interes sve j&či, pa upozoravamo braču i sestre, kao i sve jedinice, da na vreme se pretplate na »Našu Radost«. Pretplata je tako mala, da manja ne može biti: svega 10 (deset) dinara godišnje, a šalje se na čekovni račun, broj 57-686. Narudžbe slati upravi, Beograd, poštanski pretinac 342.
•
Upozoravamo sve pretplatnike »Naše radosti«, koji su zadržali 1 broj, da smo im poslali i 2 broj, te da čemo ih zadužiti za pretplatu, koju molimo da nam pošalju čekovnom uplatnicom, a koju čemo priložiti 3 broju, koji če izači iz štampe početkom decembra. Svi oni koji ne žele ostati pretplatnicima molimo da nam vrate primljene brojeve, jer. su nam potrebni za nove pretplatnike.
Film „Golgoia Srbije"
Naše domače preduzeče, »Ar-tistik fiim«, iz Beograda, izradilo je monumentalan	domači doku-<
mentarni film »Golgota Srbije«, koji je prikazivan prvi puta pro-šlog utorka za novinare, a koji po sadržaju i ospeloj tehničkoj obradi zaslužuje da prode čitavu našu zemlju i da ga svi vide* film če najpre biti davan u Beogradu.
Od sarajevskog	atentata, pa
sve do oslobodenja otadžbine i do veličanstvenog	revija jugo-
slovenskih trupa, sve slike su snimljene na mestu zbivanja, pračene muzikom simfonijskog orkestra Kraljeve	garde i zbo-<
rom Akademskog pevačkog drui štva iz Zemuna. Umesto suvog opisivanja upotrebljeni su od« lomci iz pera velikih ličnosti, koje su veličale hrabrost srpskih boraca., Nezaboravne su scene opsade Beograda, pa snimci bi-> taka na Ceru i dr., ali slike po« vlačenja srpske vojske kroz Al* baniju, preko planina pokrivenimt snegom' i ledom, zapanjuju gle* daoce i ispunjaju svačije srce divljenjem prema junacima, ka« kve ne pozna istorija roda ljud-< skogal Svuda se vidi živa figura Regenta Aleksandra, čija pojava osvežuje i najizmučenije, kao i lik Kralja Petra Oslobodioca.
Slike se redaju dalje. Ratnici polaze na solunski front, gde se bore sa saveznicima i dobrovolj-cima. Leševi, krv, haos, pustoš i smrt, carevali su na Kajmakča-lanul Ali pobeda je sve te strahote nadjačala! Istovremeno gledamo užasne borbe oko Verdena i strašnu bitku kod Jitlanda, gde su hiljade mrtvih našle groznu smrt u valovima mora.
Sretna je bila zamisao, da se snimkom Kralja Petra II i Kneza Namesnika Pavla i revijom naših trupa kruniše ovaj komad. Jer sam pogled na sve rodove vojske naše, na avione, topove i tenko-ve, uleva pouzdanjel	Jm.
POVRATAK BRATA BATE
ATANACKOVIĆA U BEOGRAD
Posle dvomešečnog boravka br. Atanackoviča, tajnika Saveznog prosvetnog odbora po službenoj potrebi u Kratovu, 27 novembra o. g. vratio se natrag u Beograd, pa je na istu dužnost vra* čen.
ObaveStavamo svo članstvo da je ponovo preuzeo dužnost tajnika Saveznog prosvetnog odbora.
Sokolstvo u Radio - emisiji preko Okeana
SOKOLSTVO U RADIO-EMISIJI PREKO OKEANA
Beagradska Radio stanica prvi put je emitovala sokolske vesti u prekookeanskoj emisiji za nage iseljenike u Severnoj i južnoj Americi, u noči 27—28 novembra. Savez Sokola K. J. uputio je pozdrave svima sokolskim društvi-ma i našim iseljenicima u Americi, i poslao im prve vesti o ra-du sokolstva u Americi i u o-tadžbini. Naročiti apel uputio je na one jedinice, koje još nisu stupile u vezu sa Savezom SK.I, pozivajuči ih, da se što pre stave u dodir sa bračom iz domovine.
Ove emisije davače se od sada redovno dva puta nedeljno i do-prineče mnogo snaženju sokolske i nacionalne misli u iseljeništvu.
НАШИ У АМЕРИЦИ
Просветни клуб наших Црно-гораца у Саут Чикагу, „Његош“ приредио је велику свечаност на успомену свог патрона, Влади-ке Рада, која је била неочеки-вано посећена од бројног гра-ђанства, а напосе од југословен-ске омладине.
Лакоатлетски савез наших и-сељеника у Северној Америци одредио је да се 1941 године, у марту месецу, одржи велика турнеја такмичења у баскет-ба-лу, у Детроиту. Како у самом Детроиту, тако и у осталим ва-рошима Америке, где се налазе друштва наших лакоатлетичара, врше се велике припреме за ову приредбу.
Коло сестара „Кнегиња Зор-ка“ решило је да сакупља био-графије наших знаменитих и заслужних исељеника, у коју је сврху ступило у везу са и-
стоименим друштвом у Београ-ду. И Коло сестара у Акрону имало је леп број приредаба, које су побудиле интерес и код остале публике. Ова удру-жења пропагирају у свакој при-лици нашу уметност и културу у америчким савезним држава-ма.
Највећи амерички лист наших исељеника, који излазн на на-шем језику, у Питсбургу, „Аме-рички Србобран", донео је у броју од 28 септембра опширан чланак др. Милорада Драгића, о ходочашћу југоеловенског со-колства на Кајмакчалану.
NAŠE SOKOLSTVO U JUŽNOJ AMERICI
Naše sokolstvo u Južnoj Americi iz dana u dan je sve aktiv-nije. Napose se ističe Sokolsko društvo u Santiago de Čile, koje je, pored niza sokolskih i nacionalnih manifestacija, počelo izda-vanjem društvenog glasila., is-punjenog, uz sokolsko štivo, i vestima iz domovine. List donosi i časove srpsko - hrvatskog jezika za omladinu iseljenika, koja ne zna dobro materinji jezik. Društvo je osnovalo i čitaotiicu, koja poseduje brojna jugosloveti-ska i sokolska dela, a moli sve koji imaju raspoloživih knjiga za ovu knjižnicu, da im pošalju, preko Saveza Sokola K. J.
I sokolsko društvo u Magalle-nesu (Južna Argentina) takoder uspešno radi. Uprava, na čelu sa vrednim starešinom, Franjom Batričevičem, preduzela je niz novih akcija, u cilju okupljanja omladine i čuvanja narodne sve-sti.
HOBE НЊИГЕ И ЛИСТОВИ
„ПЛЕЈАДА ДИНАСТИЈЕ КАРАЂОРЂЕВИЋА”
У Београду je основана би-блиотека „Југословенски влада-ри, великани и знаменити л>у-ди, која је, као прву свеску, издала књигу „Плејада дина-стије КараБорђевића“, од A. Н. Јовићевића.
Књига обухвата 460 страна, а у њој су чланови династије Ка-рађорђевића приказани у речи, слици, лириии, народној поези-ји, одабраним радовима наше и стране литературе и т. д. При-казани су нарочнто Карађорђе, Кнез Александар Карађорђевић, Крал> Петар I и Крал- Алексан-дар. Врло вешто су пронађени ■ сакупљени одломци из нај-бољих домаћих и страних дела, која описују голему улогу ових великих владара у ослобођењу и подизању нашег народа и у стварању Југославије. Библио-тека је била воћена мишљу, да је данас више но икада потреб-но указати на бесмртна дела ди-настије Карађорђевића, која је оживотворила најлепше идеале југословенског народа.
К|вига je укоричена и илу-стрована многобројним слика-ма, а цена јој је 100 дин.
„ПРВЕ ЖРТВЕ”
Брат Милош Т. Томашевић, шеф персоналног отсека Кр. Бзнске управе и Уредник Вр-баских Новииа" у Б. Луци, ро-дом из Фоче, написао је и ових дана штампао прву своју драму „Прве Жртве”.
Сзмо дело, по својој садржи-■и. још један је речит докуме-ват борбе и прегалаштва иашс
предратне и ратне омладине у Босни, за националну слободу и Уједињење нашега народа.
Књига је стилски лепо обра-ђена па је стога присгупачна широким народним масама. На-писана је у три слике са пре-дигром те се са лакоћом цело градиво може савладати и дава-ти на соколским позорницама, тим пре што писац у њој опи-сује, поред осталог и рад пре-дратног Српског Сокола у Бос-и, чији је и сам писац био ис-такнути члан и раднк.
Драма „Прве жртве" од брата Мнлоша Томашевнћа, по својој вредности заслужује да нађе^своје место у књижници свију соколских јединица. Књи-ra стаје 20 динара и може се набавити директно од писиа Петар П. Алексић
ISTORIJA TELESNOG VASPI-TANJA U RUSIJI
»TASS« javlja iz Moskve: Ovih dana izlazi iz štampe knjiga »Is-torija telesnog vaspitanja u Rusiji«. Knjiga izlazi u tri dela i počinje s poglavljem o fizičkom odgoju kod starih Slovena. Iz tog poglavlja vidimo da su stari slovenski narodi vrlo često pri-redivali utakmice u plivanju, frčanju, gadanju strelom i jahanju. Vrlo su zanimljiva poglavlja koja govore o prvim početcima sistemaskog telesnog odgoja, za vlade Petra I. Car Petar osobito je vodio računa o telesnom odgoju u vojsci. U knjiži se doslo-vno citira neka njegova naredba, da svaki Stanovnik Petrograda mora naučiti veslati i rukovati jedrom. ‘ Po njegovoj naredbi u-vedene su redovno vežbe u veslanju oa Nevi, u čemu je u grupa-
Statue sokola
Savez Sokola K. J. dao je iz-raditi statue sokola iz gipsa, pa-tinirane, visoke 50, a široke 65 cm. Cena je 250 dinara. U cenu je uračunato i pakovanje, dok poštarinu plača kupac. Skrečemo pažnju na to svima jedinicama, jer če im pomenute statue dobro doči za dekoraciju sokolskih pro-
storija. Statue se nabavljaju kod, Saveza SKJ uz unapred poslani novac na čekovni račun br. 53.600.
ИЗ СОКОЛСКОГ ДРУШТВА БЕОГРАД I Соколско друштво Београд I
отпочело je ca часовима вежба-ња у својој знмској вежбаоници, у Кнеза Павла улици број 24 са овим распоредом вежбања: Мушка деца недељом од 9—-10 часова. Жекска деца недељом од 10—11 часова. Мушки нара-штај I група понедељником и четвртком од 18.45 до 20,15 ча-сова. Мушки нараштај П група уторником и петком од 20,45 до 21.45 часова, женски нараштај уторником и четвртком од 18.45 до 19.45 часова, чланови поне-дељником н четвртком од 20.30 до 21.30 часова, чланице уторни-ком и петком од 19.45 до 20.45 часова. Старија браћа средом од 19.30 до 20.30 часова.
Позивају се сва браћа n се-стре: чланови, чланице, мушки и женски нараштај и мушка и женска деца да отсада редовно посећују часове вежбања У вежбаоници у Кнеза Павла ул. 24, јер се часови сем изузетних случајева, неће одржавати у вежбаоницама на летњем веж-балишту до идућег летњег пе-риода вежбања.
KRATKE VESTI
Sokolska četa Don ji Krčin, društvo Kruševac, priredila je izlet za 25 vežbača, u poljoprivrednu izložbu, u Niš. Tom prilikom po-setili su i Čele kulu i razgledali varoš. Izletnici su, od Krčina do stanice i natrag, prevalili 46 ki-lometara puta pešice.
ma moralo sudelovati čitavo pe-trogradsko muško gradanstvo. Slavni ruski vojskovoda, maršal Suvorov, također je u svakoj prilici isticao značenje telesnog odgoja. U svojoj knjiži »Veština pobede« je rekao, da se oficiri
i vojnici moraju izvežbati svi od reda u trčanju, hrvanju i pe-njanju.
„PUTNIK*
Planinsko-turistička revija Društva Fruška Gora, izašla je kao trobroj za septembra, oktobar i novembar i donosi niz članaka, opisa naše zemlje i njenih lepota, zatim nekoliko rasprava o turizmu. Kao dodatak listu nalazi se i vesnik Društva Fruška Gora. Godišnja pretplata 50 dinara. Uredništvo Novi Sad, Društvo Fruška Gora, Kraljice Marije 14/L
Naraštajka iz Slovenije o Splitu, Sućurcu i Trogiru
Bilo je kasno jutro in brzovlak je hitel proti Splitu. Z bratom sva slonela pri oknu iz željno čakala, da bova prvič v življenju zagledala naš Jadran, naše morje, ki sva ga poznala iz pesmi in iz čudovitih pravljic. Opazovala sem kamenito pokrajino in jo primerjala z našimi gorenjskimi zelenimi livadami. Kar naenkrat vzklikne brat: »Morje! Miloša, ata! Morje!« V daljavi se je bleščalo, kakor velika, sinja cesta, morje. Sonce je pravkar vzhajalo in srebrna svetlava se je odbijala v morju, da je jemalo vid. Strmela sem v to krasoto in solze so mi stopile v oči. Naše morje! Preskromne so naše pesmi in premrzle, da bi mogle pričarati pred naše oči ta najlepši del naše zemlje. »V Splitu smo, iztopimo!« naju je opomnil oče. Odhiteli smo na obalo. Ogledavala sem krasen parnik, ki je bil v pristanišču in primerjala kako bi izgledal, če bi ga prenesli v blejsko jezero. Občudovala sem tudi palme na obali in Dušan je v misli že kar plezal na nje. Prišel je k nama oče in naju opozoril, naj si ogledava spomenik na obali. Na tem mestu so Splitčani 26. VII. 1910 prvič pozdravili bodočega jugoslovanskega kralja. Na istem mestu so ga izkrcali tudi zadnjikrat, ko se je vrnil mrtev v domovino. Srce se mi je stisnilo in pred oči so mi stopili oni strašni dnevi v mesecu oktobru 1. 1934. Majhna sem bila še takrat in vso nesrečo sem spoznavala samo iz solza. Same solze povsod in če bi se še godili čudeži, bi se moral iz solza vzbuditi on, ki ga je umorila hudobija in zavist Na spomeniku so napisane besede, ki jih _ je izrekel kralj Aleksander 20 IX: 1925. »Budite otsada kao i dosada verni čuvari našega mora, za vama čvrsto stoji ujedinjena otadžbina«. Njegove besede morajo ostati resnične. Jadran je naš, s krvjo priborjen in nihče ga nam ne sme in ne more vzeti.
Odpeljali smo se v naš novi dom, v Kaštel Sušurac. Ljubezniva gospodinja nas je pozdravila: »Zdravi bili! in nam ponudila smokve, ki so zelo sladke. Seveda je bila naša. prva pot v sokolski dom, kjer. je tudi kopališče. Zelo se mi je zdelo lepo, ker so imeli ljudje, ki smo jih srečavali, skoraj vsi sokolske znake. Tako bi moralo biti povsod, saj po znaku se Sokoli spoznamo. Najbolj me je zanimalo, če je morje tako strašno slano in mnogo bolj toplo kot naša Sava. »Pa zleziva v vodo, Dušan«, pravim. Kar naenkrat pa naju primejo za roke in noge in vržejo v morje. V Sučur-cu namreč zelo radi mečejo ljudi v morje. Nesreča je bila samo ta, da sem pozabila zapreti usta in sem zato pravo dobro vedela koliko je slano morje. — Z brati in sestrami iz Sučurca smo se dobro razumeli, a predmet občudovanja pa je bil Tarzan (nar. Cirilo), ki je »vedno najdalje zdržal pod vodo, gotovo samo malo manj kot pol ure. S ponosom so nam razkazali bratje svoj krasni sokolski dom, ki so si ga zgradili sami, ki pa je tudi res občudovanja vreden.
Neki dan smo se odločili, da si ogledamo Trogir. Odpeljali smo se z motorno jadrnico. Čudovito lepa je kaštelanska obala. Povzod zeleno polje in na njem raste kakor v pravljici, pravo resnično grozdje. V ozadju pa mirno stoji sivi Kozjak. Povsod pa je razposajeno rajanje po vodi, povsod se čuje samo smeh in človek bi mislil, da v tem zemeljskem raju bi-, vajo samo .»srečni ljudje. Ko pa sem se ozirala nazaj, nas je še
oddaleč pozdravljal naš sučuraa-ski sokolski dom.	s
V Divuljah pa smo občudovali velike sive ptiče, kako varno Prl*. lete v svoja gnezda. Plavati njimi nad morjem, to bi bila sre*
V Trogiru smo najprej ogledaH cerkev. Z velikim zanimanjem sem-poslušala razlogo raznih slik, 141 sem jih deloma že poznala iz P°' uka zgodovine v šoli. Pokazali so nam tudi spominsko knjigo, v kateri so podpisane razne velike o*. sebnostL Prosili smo, naj na® pokažejo podpis kralja Aleksa® dra in kraljice Marije. Zadrhte® mi je srce, ko sem zagledala, k® sem zagledala tvrde črke, ki J1” je sam napisal naš nepozab® kralj. Kako smo bili takrat še srečni! Ko smo se vračali, je bi® morje nemirno. Valovi so nas oblivali, da smo bili čisto premočeni. Malo me je bilo strah, f*' prav smo pluli blizu obale. Voskati in smejati se, ko se morje tako peni in šumi, je pa tu® lepo.
Poseben dogodek je bil za ®e-ne, ko smo šli ponoči loviti ribe-Čudovit je bil pogled na morje, ko je luna sijala in razlivala P° morju velikanski pramen srebrne svetlobe. Z nočno lučjo so privabili ribe in jih nabadali na ost-Vse je bilo tiho, le luči ribičev so se počasi premikale sem in tja-kot skrivnostne vešče.
Tudi ponos Splita, prekrasni Marjan smo si ogledali. Res je Marjan, vendar sem pa želela-da bi mogla vsem Dalmatince® pokazati naše gorenjske naravne parke, da bi oni videli krasote Jugoslavije tudi na severni mejl* Tarzan bi lahko postal pravi Tab* zan, ker so naši gozdovi v P0'* meri z dalmatinskimi res prave džungle. Zamenjati bi morali, o® nam kos morja, mi pa njim nas® zeleno Jelovico. Samo Triglava n bi mogla dati, ker mora stal«0 stati na straži.
Obiskali smo tudi Solin, kjer s® izkopanine iz rimske dobe. Vide smo v Splitu obrise Dioklecijanove palače. Poklonili smo se pfe kamenitnim sarkofagom <®n^ Buliča. Se mnogo in mnogo za nimivega in lepega bi vam labk povedala.
Res je krasna naša domovin**.
zelena Slovenija, vsa obdana
visokih gora, pravljična Dalma^ ja, ovita s sinjim morjem. Zato P jo ljubimo in čuvajmo, kot je ukazal z zadnjim dihom svoJ bogate duše, naš viteški kral> Samo še v Šomadijo bi rada^ n Oplenac. Moja najsrčnejša žeU je, nesti pjemu rože, г naših ^ hov.
Horvat Miloša,
naraštajka Sok. društva Radovlji*
Папа o праведном миру
Приликом молитве за рата, одржао је Папа говор-коме је зажелео да се успостЗ* праведан и трајан мир. СвЗт Отац је казао, да се треба лити, да се разорена слога ме" народима успостави правед«1^ и општим поретком, који би гемељио на принципима ведности и који би смириа3^ страсти и уклањао узроке мр^ ње и борбе, а који би осигУР* свима народима удео на извоР“ ма благостања, у миру н слоб^ ди. Коначно је казао, да ч°в треба да ие дозволн себи, * чини оно, што ие жели да чини њеиу н шего&ој отаиб*0*
DOGAĐAJI U SVETU
r Nakon pristupanja Madžarske trojnom paktu izmedu Nemačke Italije i Japana, o čemu smo javili u prošlom broju „Sokolskog glasnika", pristupile su tom paktu još i Rumunija i Slovačka. Govorilo se i o pristupu Španije i Bugarske tom istom paktu, ali poslednje vesti iz Berlina i Rima kažu, da u diplomatskoj akciji sila osovine trenutačno nastupa izvesna pauza i da se za sada ne postavlja pitanje o prilazu Bugarske i Španije trojnom paktu.
*
Agencija »Tass« javlja iz Moskve, da nije tačna vest, koju je agencija »United Press« donela,
0 pisanju nemačkog lista »Hamburger Fremdenblatt«; a prema kojoj bi pristupanje Madžarske trojnom paktu bilo ostvareno »u saradnji i sa potpunim pristankom Sovjetskog Saveza«.
. i.	*
Vojničke	operacije	u	italijan-
sko-grčkom	sukobu	nastavlja ju
se i dalje. Italijani javljaju, da su evakuisali varoš Korču, a Grči tvrde da su napredovali zapa-dno od Moskopolja, koji se nalazi 15 km. na zapadu od Korče. a severu se bitke vode oko Pod-gradeca na Ohridskom jezeru, a na jugu Grči javljaju, da njihove trupe napreduju dolinom Vo-juše u pravcu Argirokastra. Italijani demantuju vesti, da bi izvestan broj talijanske vojske bio prešao na jugoslovensku teritoriju.
Najnovije saopštenje grčkog generalnog štaba javlja, da su Grči slomili italijanski otpor pred Podgradecom i, posle ogorčene borbe, zauzeli Podgradec. Iz Rima javljaju, da se na liniji Podgradec—Moskopolje sprema italijanska protuofanziva.
1	*
Pre nekoliko dana donosili su strani listovi vesti o vojnim pri-premama Bugarske i o napetosti koja postoji na Balkanu. Sa tim u vezi, bugarski zvanični krugo-vi objavili su saopštenja, kojima demantuju, da se vrše bilo kakve agresivne pripreme prema Grč-koj, ili kojoj drugoj granici; a u novinskim izveštajima se tvrdi, da Bugarska želi i dalje da saču-va neutralan stav.
Govorilo se i o pristupanju Bugarske trojnom paktu, ali se iz Sofije javlja, da to sada nije aktuelno i da su nestinite vesti o putovanju bugarskih diplomata u inozemstvo. S tim u vezi je izazvala veliki interes poseta sovjetskog diplomate, g. Sobo-ljeva, koji je bio primljen u au-dijenciju od cara Borisa i od pretsednika vlade.. Iz Sofije se javlja, da »treba očekivati definitivno stabilizovanje prilika, ne samo u Bugarskoj več i na celom Balkanu«.
*
Vesti iz Turske također govore o popuštajju zategnutosti na Balkanu i o izgledima, da se na tom sektoru očuva mir. Odlučne mere koje je Turska bila predu-lela u svom evropskom delu, bile su samo plod predostrožno-sti, dok se inače izjavljuje, da se Turska ne smatra ugroženom. Sto se tiče opšte spoljne politike Turske, štampa izjavljuje, da se ne može očekivati nikakav preo-
' kret u tom pravcu.
*
DNB javlja iz Bukurešta, daje jedna grupa legionara, u noči izmedu utornika i srede, streljala 64 politička krivca, koji su se Balazili u vojnom zatvoru u Žilavi. Medu streljanima se nalazi bivši pretsednik' vlade general Ardešanu, bivši šef policije general Marinesku, zatim general Bengliju, šef tajne službe Moru-
zov itd. Prema jednoj drugoj vesti DNB, kaže se, da je u toku dana streljano još nekoliko bivših političara, čija imena još ni-su poznata. Istovremeno se javlja, da je uapšeno još mnogo bivših državnika, kao n. pr. bivši pretsednici vlade, Džigurtu, Tataresku i Ardžetojanu, zatim bivši ministri Kamelijanu, Ilijaše-vič itd. Zvanično se potvrduju te vesti, a objavljeni komunike kaže, da vlada osuduje ovo delo.
*
Agencija „Stefani* Javlja iz Sofije, da je tamo izazvala paž-nju izjava engleskog državnog potsekretara za spoljne poslove, g. Butlera, koji je kazao, da če nezavisnost i integritet Bugarske biti poštovana od Engleske na kraju rata, pod uslovom da Bugarska niti pasivno ne potpoma-že sile osovine i da ne napada saveznike Velike Britanije. „Stefani" veli, da bugarski politički krugovi tu izjavu smatraju nastavkom britanskih intriga.
*
Strana štampa vrlo mnogo pi
še o napetosti na dalekom isto-ku i o golemim naporima za naoružanje Amerike, koji su u vezi sa time. Agencija „Stefani" javlja, da če američki ministar rata u januaru zatražiti od kongresa još pet milijardi dolara za naoružanje vojske od dva milio-na ljudi. Listovi javljaju, da je nov državni budžet več gotov i da su u njemu predvideni ogromni izdaci za vojsku. Američki general Marshall je izjavio, da je Americi potrebna vojska od preko tri miliona ljudi, za slučaj da bi bila uvučena u evropski rat. Iz Vašingtona se javlja, da su tvornice aviona u Baltimoru i San Diegu dobile porudžbinu od 2.000 hidroavioha za američku ratnu mornaricu.
Ruska štampa se bavi takoder ratnim pripremama na dalekom istoku i golemim naoružanjem Amerike, pa naročito podvlači važnost zajedničke, američko-bri-tanske baze u Singapuru. Moskovski „Trud“ piše, da su američki posmatrači u Engleskoj informirali američku vladu o otpo-ru Velike Britanije, pa da je zato Amerika odlučila da se sve više angažuje u vojnoj saradnji sa Velikom Britanijom. Agencija „Reuter" ističe naročito izjavu američkog generala Yunga, koji je kazao, da je pun divljenja pre-
ma Englezima i da je moral sta-novništva odličan. U vezi s time javlja, da je Amerika odlučila poslati u Englesku 26 novih velikih aviona, koji se zovu „leteče tvrdave".
*
DNB javlja, 14 novembra, da je vanredni sud u Poznanju osu-dio na smrt 6 Poljaka, koji su se prošlih meseci ogrešili o život i imovinu Nemaca. I) jednom dru-gom postupku osudeno je na smrt 6 članova jedne poljske bande, koja je izvršila mnogo u-bistava. Isti DNB javlja, da je preki sud u Varšavi 24 novembra osudio na smrt 4 Poljaka, zbog nedozvoljenog držanja oružja.
*
Savezno veče švajcarske republike je, na osnovu Zakona pro-tiv protudržavne propagande iza zaštitu demokratije, odredilo da se rasturi „Nemački nacionalni pokret" u Švajcarskoj; da se o-bustavi izdavanje listova tog po-kreta, i da se onemoguči osniva-nje bilo kakve druge organizacije, koja bi išla za istim cilje-vima. Odluka kaže, da je „Nemački nacionalni pokret išao za „nasilnom izmenom režima u Švajcarskoj, pomoču nezakonitih sredstava". Francuski listovi javljaju takoder iz Berna, da su ras-puštene sve nacionalsocijalističke organizacije u Švajcarskoj, koje su stajale pod uticajem Ernesta Hofmana, sa obrazloženjem, da su imale revolucionarne ciijeve.
Švajcarski listovi javljaju, da je najviši državni sud doneo pre-sudu u veleizdajničkom procesu, u koji je bilo upleteno sedam stranaca i dva Švajcarca. Optu-ženi su imali nameru da vrše sabotažna dela, ali je pokušaj na vreme sprečen. Svi su osudeni na doživotnu robiju.
Ukcvz doHošftiicc:
P roiz voditi više poljoprivrednih proizvoda!
Sokolsfvo Skoplja za posiradale u Bifoiju
Sokolsko društvo Skoplje-Ma-
iica održalo je 25 novembra re-dovnu sednicu pod pretsedni-štvom starešine arh. St. Gazika-loviča. Sednici je prisustvovao i načelnik Župe, brat ing. Vojislav Pajič. Odlučeno je, da se na dan 7 decembra u svojim prostorija-ma održi bratsko veče sa igran-kom, posvečeno Bitoljcima.
Zidne novine Sokolskog društva Borovo
*	i
Sokolsko društvo Borovo počelo je izdavanjem »Zidnih novi-na«, koje ureduje vredni društveni tajnik, br^t Pavao Granjaš, uz pomoč brače J. Brandajsa i na-raštajca Z. Šolca. »Zidne novine« donose razne poučne članke, vesti iz sveta, zemlje i sokolstva, šaljive karikature, zabavni mate-
rijal itd. a namenjene su celo-kupnom članstvu. Članke pišu i sestre. Tako su u prošlom broju pisale: s. S. Durič, naraštajka i s. B. Batos. Interes za »Zidne novine« je vrlo velik kod sveukup-no članstva. Za 1 decembra sprema brat urednik »svečani broj«.
Danas uvida svaki čovek, bio varošanin ili seljak, bio radnik ili činovnik, bio bogat ili siro-mah, da je pitanje dovoljne is-hrane naroda, i to svih narodnih slojeva podjednako, najvažnije narodno i državno pitanje.
Kroz prošlih 20 godina nismo osetili svu težinu ovog pitanja, i to iz jednostavnog razloga, što je naša poljoprivreda ipak proizvodila dovoljno životnih na-mirnica za ishranu našeg naroda. Izvoz poljoprivrednih proizvoda bio je međutim otežan zbog jake konkurencije prekomorskih agrarnih država,' koje su dovozi-le svoje poljbprivredne proizvode na evropsko tržište, po nižim cenama od onih koje su tražili naši seljaci. Svetske tržišne cene bile su niže od naših proizvodnih troškova.	\
Današnje ratne prilike, u kojima se Evropa nalazi, iz temelja su promenile pitanje narodne is-hrane. Što više: u nekim predeli-ma evropske celine oskudica u životnim namirnicama vrlo je velika i narodi če u poljoprivredno deficitarnim predelima Evrope, radi nemogučnosti uvoza hrane iz prekomorskih država, morati preko ove zime uvesti krajnu racionalizacju hrane i ostalih životnih namirnica.
Naša agrarna politika trebala je u toku prošlih decenija podiči nivo naše poljoprivredne proizvodnje, kako bismo sada, u prilikama u kojima se nalazimo, mogli odmah preči na jaču upotrebu veštačkih gnojiva. Ako samo pomislimo koliko biljnih hraniva se gubi neiskoriščeno, usled neure-denih dubrišta, koliko je poljoprivrednih površina zamočvarenih i neiskoriščenih, itd. dodemo do zaključka, da bi bilo potrebno u-rediti najpre sve te nedostatke.
Da bismo ipak, .uprkos tome, dobili za današnje prilike zadovo-ljavajuče žetvene prinose, potrebno je raspoloživu zemlju dobrom obradom i dubrenjem, stajskim i veštačkim gnojem, iskoristiti što bolje. Za naše prilike treba (obzirom na to što seljak nije dovoljno upučen u upotrebu veštačkih gnojiva) preporučiti upotrebu potpunih gnojiva u kojima se na-laze sve, biljci neophodno potrebne hranive tvari, a te su: Azot (dušik), fosforne kiseline, kalij i vapno (kreč). Danas troši naš seljak, u koliko u opšte troši ve-štačko dubrivo i kupuje ga u najviše slučajeva pod imenom »veštačko dubrivo«, od agenata jednostrana dubriva, koja su do-duše jeftinija, ali za naše prilike manje efikasna. Mnogo puta nema ni očekivanih uspeha i tako seljak izgubi poverenje u sva, takva i slična pomočna sredstva. Kupnjom »potpunih dubriva«, kao što je napr. Nitrofoskal, seljak ne može pogrešiti.
U našoj državi imamo jaku in-dustriju veštačkih djubriva, koja vcči deo svoje proizvodnje vap-nenog dušika (cianamida), izvozi u Italiju, Nemačku i druge zemlje.
Veštačka gnojiva su za svako napredno i intenzivno gazdova-nje (koje- se karakteriše, izmedu ostalog, u visokim žetvenim pri-nosima po jedinici obradljive površine!) neophodno potrebno pro izvodno sredstvo. Posle svetskog rata, 1914—1918, potrošnja veštačkih dubriva gotovo se udvo-stručila. Potrošnja napr. azota iz-nosila je pre svetskog rata ukup no 700 hiljada tona, u svima državama sveta. U godini 1929/1930 svetska poljoprivreda trošila je 1,800.000 tona azota, to jest 2 i
po puta više od predratne potrošnje. U godinama poljoprivredne krize potrošnja je nekoliko opala, ali je opet porasla u godini 1937 i 1938, na 2,500.000 tona či-stog azota. Potrošnja veštačkih dubriva je medutim prošle i ove godine naročito porasla u evropskim državama, a u prvom redu u državama, koje pripadaju oso-vini.
Te brojke dokazuju, da je svet-ski rat naučio gusto naseljene države srednje i zapadne Evrope, da je moguče jedino racional-nom upotrebom veštačkih dubri-va podiči poljoprivrednu proiz-vodnju i na taj način osigurati ishranu stanovništva. Danas na-stoje sve evropske države, da proizvedu same sve što trebaju, i da budu tako što manje ovisne o uvozu. Dakle veštačka dubriva postala su neophodno potrebno pripomočno sredstvo u poljopri« vredi. Kazali smo:	pripomočno
sredstvo, i to zato, jer je stajsko dubre ostalo i biče uvek osnovno dubrivo. Stajsko dubre pretstavlja fizikalno i biološko sredstvo; to. znači da svojom organskom ma* som i bakterijama održava zemlju vlažnu, poroznu i živu. Po sadr-žaju biljnih hranivih tvari, medutim, stajsko dubre dosta je siromašno. U 100 kg stajskog dubra ima oko pola kila azota, */< kg fosfori.e kiseline i nešto više od l/s kg kalija. To ovisi o materiji koju seljak upotrebljava za ste-lju. Ako uporedimo količinu hranivih sastojaka stajskog gnoja* sa veštačkim gnojivom, vidimo, da 5 kg Nitrofoskala ima istu količinu hranivih tvari, kao što s« nalazi u 100 kg stajskog dubra. U 100 kg Nitrofoskala Z, nalazi se na ime 8 kg azota, 12 kg fosforne kiseline 6% topive u 4%\ cit kiseline, 8 kg kalija i 30 kg kreča. U 100 kg vapnenog dušika (cianamida) nalazi se 16 kg a-zota i oko 60 kg kreča. U 100 kg superfosfata nalazi se samo 16 kg. fosforne kiseline.
Nitrofoskal Z i vapneni 'dušik dolaze u obzir za dubrenje u jesen, zimu, i u rano prolječe. Ova dubriva proizvodi Tvornlca dušika d.d. Ruše, u Rušama kra] Maribora.
Vapneni dušik i Nitrofoskal Z mogu se upotrebiti za dubrenje svih poljoprivrednih kultura. Za kulture na lakšem tlu upotrebljava se za gnojenje Nitrofoskal Z, za kulture na težem tlu upotrebljava se vapneni dušik. Vapneni dušik služi kao vrlo dobro! dopunsko dubrivo u svim onim. slučajevima1, kad poljoprivredni-ku nedostaje stajskog gnoja, a zemlja je siromašna u azotu.
Kod upotrebe ovih dubriva treba obratiti pažnju na nekoliko svojstava tih dubriva. Kod svog rastvaranja u zemlji, djeluje dubrivo dosta oštro na zelenu bilj-ku. Zbog toga treba gnojiti redovno pre setve i gnojivo na sirovo brazdu i drljačom dobro promešati zemljom. Gnojivo ne sme se sejati zajedno sa semenom. Za jedno jutro'potrebno je oko 100 do 150 kg pomenutog ve-štačkog dubriva.
Ako je ozimina več fenikla, može se lepog sunčanog dana posejati gnojivo „na zeleno (na črlavu), do 100 kg na kat. jutro. Na glavu može se sejati veštačko dubrivo i rano u prolječe.
Nitrofoskal Z je vrlo efikasno dubrivo i za vinograde, vočnja-ke i livade, koje treba gnojiti, ako nema snega u zimskim mesečima, ili rano u proleče, pre nego vegetacija krene.
Kod današnjih cena potjopri-vrednih proizvoda, isplad se »po-
treba veštačkih đubriva više nego ikad.
Zemljoradnici, udvostručie pri-nose vaših obradljivih površina pravilnom upotrebom veštačkih dubriva; pomognite na taj način svoin narodu i državi.
Zbog prevoznih troškova, treba sakupljati narudžbe za vagon-ske pošiljke. Narudžbe treba sla-ti, preko organizacje, Tvornici dušika d. d. Ruše u Rušama kraj Maribora.	(57-1)
Američka i japanska ratna mornarica
Obzirom na sve jaču napetost Szmedu Amerike I Japana, treba istači, da bi sukob izmedu te dve države mogao da se razvija u glavnom na moru. Zato je važno uporediti stanje američke i japan-eke ratne mornarice. I ako su, po starosti i po tonaži, prilično jed-nake, američka je mornarica, što se tiče velikih brodova, mnogo jača od japanske, u srazmeru 15 prema 9. Pored toga je jača i u artiljeriskom naoružanju, jer ima 124 topa od 350, i 24 topa od 408, dok japanski bojni brodovi imaju svega 80 topova po 356 i 16 topova po 408. Japanski bojni brodovi su doduše brži od ame-ričkih, jer prave 22 čvora na sat, a najmoderniji £ak i 26 čvorova, dok najbrži američki brod, »Misisipi«, pravi 21 čvor. Jedna i druga mornarica ima po 6 nosača aviona i otprilike isti broj kr-starica. Ali medu američkim kr-staricama ima 8 teških. Ameri-
čka flota je jača i u razaračima (220 prema 118) i u podmornicama (94 prema 64). Sem toga, Amerika gradi 6 novih bojnih brodova, koji če stupii u službu g. 1941, dok Japan gradi samo 4. Ti novi japanski brodovi imaju medutim 45.000 tona, dok američki imaju 35.000 tona; ali novi japanski kolosi mogu teško da budu gotovi pre 1943 g.
Opšte stanje američke ratne flote izgleda danas ovako:	Se-
vero Američka Unija ima sve za-jedno 688 pomorskih ratnih je-dinica. Od toga je 15 velikih bojnih brodova, 6 matičnih brodova za avione, 37 krstarica, 197 razarača, 103 podmornice. Pored toga se nalazi u gradnji 10 velikih bojnih brodova, a 7 ih je po-ručeno; što bi sa dosadašnjim dalo 32 velika bojna broda. Matičnih brodova za avione nalazi se takode u gradnji 4, a 8 ih je poručeno. U gradnji se nalazi i 21 krstarica, a 27 ih je poručeno. Isto tako se nalazi u gradnji 56 razarača (115 poručenih) i 39 podmornica (43 poručene).
Садржина соколских листова
»BRATSTVO«
Glasnik Sokolske župe Osijek donosi biran sadržaj u 11 broju, za novembar, izmedu koga se o-sobito ističe uvodnik „Sokolstvo na svom putu“, koji završava re-čima:
„Sokolstvo, kao etičkl i moralni, dakle kao i duhovni pokret u svojo/ suštinl, ostaje stalno na svom
putu i kao nepomirljiv borac za najviše ideale Otadžbine i Čove-čanstva odbija od sebe sve recepte suvišnih diagnostičara i njihovih zabluda, kao i sva izazivanja sitničavih neprijatelja".
Zanimljivi su i članci „Pogrešili smo“, „Šest nedelja u sarajevskoj sokolani" itd. I „Naraštajska stra-na“ obiluje prilozima mladih sa-radnika. Ovaj je broj takoder pun i ilustracija.
„SOKOLSKI ŽIVOT"
List subotičkog sokolstva po-svetio je čitav svoj 17 broj bratu Nenadu Rajiču, bivšem starešini društva Subotica-Matica, prilikom
ЧАСОВНИЧАР И ЈУВЕЛИР
M. МИТР0ВИЋ
Теразмје 22 (до Москве)
* -
има швајцарских часовника ва руку в џеп, златног на-кита, крвстала, сре-бра, пехара иплакета
Браћи и сестрама попуст
Цене врло солидне. Стручан рад
Тражнте цене sa израду клппаца а sначака
(3-sti
х pom дтич н н
ТРАЖИТБ
БЕСПЛАТАИ
UEHOBHUK
Шшцмуаке-
калица
за готово и наотпла-ту најпо вољније
K О Д Ф И P M Е
.ИЗВОР'
ББОГРАД, Палмотићева 13
51-1
ZA DAME
MANTLOVI
haljinc i bluze
NAJVEĆI IZBOR U SPECIJALNOJ RAD-NJ! 2ENSKČ KONFEKCIJE
V
TOG A“i
PINKASI KOMP. Beograd
Knez Mlhallova br. 8 (ugao)
(6—10_______________
БЕОГРАД KPAfbA МИЛАНА 9 ТЕЛ.20-333
„INKA"
mastilo, tu-ševi, lepila su odličnog k va liteta
„INKA"
proizvodnja mastila i kemikalija
TRAŽITE NAŠA MASTILA ZA NALIV P E R A
ZEMUN
Kr. Petra ul.57 Tel.br. 37-079
njegovog odlaska iz Subotice, o čemu je več javio opširno i „So: kolski Glasnik". List donosi i o-biman pregled društvenog rada u kom su kao novina uvedene pozo-rišne pretstave svake druge nedelje. Naročito su uspeh pobudile komedije „Dvojnik" i „Gluvi zet“.
»VESTNIK LJUBLJANSKEGA SOKOLA«
Izašao je broj 4, za novembar, vesnika Ljubljanskog Sokola, sa zanimljivim sadržajem u tekstu i slikama. Dr. V. Murnik napisao je uvodnik. Večina članaka posvečena je pitanju gradnje doma, o čemu opširno pišu brača Dr. V. Ravnihar, Dr. L Pustišek,
Ing. N. Perkg i dr. S tim u vezi je raspisana i anketa, na čelu sa odgovorom brata Gangla. Svi odgovori ističu potrebu gradnje samostalnog Sokolskog doma za Soko Ljubljana-Matlca.
»SOKOLSKA VOLJA«
Glasilo ljubljanskog sokolstva u 187 broju donosi raznovrstan sadržaj, izmedu koga se napose ističe uvodni članak, »Korak na-pred«, u kome se pledira za os-nivanje sokolskih bratstava i po« vereništava u svakom selu Jugoslavije, kako bi se ustrajnim radom ostvarila davna želja svih Sokola:	»Ko	Jugosloven, taj
Soko!
Гимназија за самоуке
Људи запослени у свом звању могу, да заврше по-једине разреде па и целу гимназију. По положеном испигу могу, да се упишу на Универзитет, а да ни један дан нису седели у школским клупама. Више хиљада грађана, у старости од 15 па до 50 година положили су испите гимназије учећи код своје куће помоћу штампа-них свезака „ВИДОВИЋЕВЕ ГИМНАЗИЈЕ” за самоуке. Дирекција школе шаље поштом својим ученицима све-ске за учење, писмене задатке о методу раду, задатке које треба решавати и све друго што спада у систем ове јединствене школе. Ученици решавају добивене за-датке и науче градиво појединих предмета, те доставл>а-ју Дирекцији школе решено градиво на преглед и ко-ректуру. Тако су ученици у сталној писменој вези са својим професорима.
Овај систем школе, покра.ј тога што је педагошки испробан и успешан, јер „ВИДОВИЋЕВА” дописна школа за самоуке постоји већ 15 година, још је врло јефтина, |ер за два разреда годишње плаћа се месечно само Динара 60.—.
АДРЕСА: „Видовићева” дописна школа за самоуке, Београд, Бријанова улица број 15, телефон 26-819.
50-1
„ГРАНАД"
ТРГОВАЧНО ОДЕЉЕЊЕ
В ласници:
Гранад а. д. и Фил. В. Ашковић
БЕОГРАД, Кнеза Павла 9
Телефон 2о-929
Има велико стовариште и бави се продајом на мало и велико гвожђарским и грађевинским материјалом и то: цемент портланд Беочински, специјалан цемент (брзо-везујући) бели цемент за фасаде и степенице, бстонско гвожђе свих димензија, трегера (гвоздених носача), свих профила жице, ексера, трске, паркета, шперплоча, пене плоча. Свих врста изолирајућег мате-ријала, креча, керамичких плочица. Шамотних цигла и шамотног брашна, линолеума свих десена. Извођење ксилолит патосе. Целокупни материјал за ксилолит па-тосе, ашове, пијуке, лопате, гвоздена колица, свињска длака, бетонска вратанца и други гвожђарски и грађе-вински материјал.
92-1
Izdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije arh. M- Smiljanič, Alekse Nenadoviča 6) — Ureduje redakcioni odbor (Pretsednik Dr Vlad. Belajčič) —
Odgovorni urednik Niko Bartulovič, Prestolonaslednike trg.34 — Štamparija »Luč«, Mitrovič i Lazarevič — Beograd, Kraljice Natalije ulica broj 100. Tel. 21-722.
■■■
Dli'IIEDUD
MARIBOR
zaloga galanterije, pletenin, papirja itd* na veliko in na drobno
Veletrgovina z železnino
OGLEJTE Sl NAŠO ZALOGO! PREPRIČAJTE SE O CENAH!
Hotel
„Atau&ocski dvac
Maribor
Podpuni komfor Telefon 23-02
(19-1)
Enoletni trgovski tečaj Slov. trgov, društva v Mariboru v prostorih drž. trg. akademije, Zrinjskega trg 1.
Omoguča staršem, da pri nizki šolnini preskrbe N svojim otrokom v enem letu temeljito znanje v trgovinskih predmetih — Le praktičen pouk — 38 tedenskih ur — 14 predmetov — poučujejo protesoriji drž. trg. akademije.
Priporoča trgovskim, industrijskim in obrtnim podjetjem svoje absolvente(kinje) za pisarniško službo. Končni izpiti jamčijo z? dovoljno znanje. Priznalna pisma šefov dosedanjih absolventov. Zahtevajte prospekte I
(22-1)
A
i
PIMTER & LENUHU, MARIBOR, ALEKSANDROVA G. 34. t
k
																					
																					
Hcuadhi dfato
v Macitocu
zadruga z omejenim jamstvom
Najstarejši slovenski denarni zavod v Mariboru. Deležna glavnica 600.000 Dinarjev. Rezervni skladi f2 imSjonov Dinarjev.
<3W)
IVAN KRAVOS, MARIBOR
ALEKSANDROVA C. 13 - TELEFON 22-07
%
(23-I)
%	|| J. I	Lastnik: Josip Povodnik
o	Hotel	Млш	cvpf	sr “a el-*■7 0
^	Ppctsi ir^inf	§ 1 ■	^	VI	d	W	W	l	Braći 1 sestrama*se
M	IvCOluUI CII lli	' *	preporuča sa 10% popusta.
^	(24-1)
Samo plašč in obleka po meri
odgovarja
Vaši postavi in Vašemu okusu
Dobro in okusno oblečene dame in gospodje kupujejo za svoje obleke blago- najboljše kvalitete, ki jo ima v bogati in veliki izbiri
Franjo Majer, Maribor, Glavni frg 9
025-ђ
CiNKfll
ll* ll
CELJE
Osnovana 1923. god., kada je preuzela poslovanje dotadanje Državne cinkarne osnovane več 1873. godine
Pumduk- i iskadšeam dnkat/u
Glavni proizvodi Cinkarne d.d.:
cink, sirov i rafiniran u blokovima, fini cink	sumporna kiselina, glover pa i	koncentrirana,
cinkovi limovi svih dimenzija,	2eIena Rca ( 0ždeni vitriol),
olovnv hmovi svih dimenzija,	...
cinkovi prah,	cinkovo belilo marke „Briljant",
cinkove ploče polirane za autotipiju,	glauberova sol,
litografiju, of-sett,	katran (ter)
Giavno zastupstvo za prodaju fabrikata Cinkarne d. d. ima firma:
Metalno	akcionarsho	-B E 0 G R A D
Karađorđeva 1.,
koje vrši veleprodaju te ima stalno na stovarištu: modru galicu (plavi kamen), lito-pon, minium, kalaj u blokovima pa d šipkama, aluminiju m, b a k a r, antimon. Pored toga firma trguje i starim metalima i otpatcima metala svih vrsti. i0_u
O'
i
ELKA“ —	l
TEKSTILNA TOVARNA CELJE
SPODNJA
M
l
Izdeluje vse vrste bombažnih tkanin v pri- Cenjene odjemalce vabimo na znano dobri kvaliteti in stalnih barvah, ogled moderno urejene tovarne.
»E I* K A* tekstilna tovarna - Celje - Lastnik: JLEO K U D I Š
12—1
■ V;. v.'--■ ■:V ? <* ..• > . -
Celjska posojilnica d.d. v Celju
M
je najstarejši narodni denarni zavod v Celju
Vse hranilne vloge, vložene pri CELJSKI POSOJILNICI D.D. V CELJU
so varno naložene, se ugodno obrestujejo in se izplačujejo točno ,v gotovini.
Denar, naložeg v domač denarni zavod, donaša koristi vsemu domačemu narodnemu gospodarstvu.
nalasute CELJSKI POSOJILNICI d.d. V CELJU - NARODNI DOM
SVOJE PRIHRANKE V
Centrala; CELJE, Narodni dom — Podružnice: MARIBOR, ŠOŠTANJ — Telefon št. 22 — Poštanskl ček. račun 10.591
(*v' ■	■'	-	•	'	■	■	1	(	.:>ч,	'V.	v	j?	‘	i*4	,*V.	#r.'	Lv&v' '•‘■'■•• г ;-.-т ■ - •	\.	•'	-K	■■	■».	\	'	'
a—i
SAVINJSKA
POSOJILNICA V ŽALCU
- jle^idcauana zadcuga z ншпцш* zaveza. 1Ман&/Цена1ВВ7 S
HMELJARJI!
Nalagajte denar pri
do
macem zavo
du!
Račun Poštne hranilnice št. 10.994 Brzojavke: „Posojilnica*1 Telefon št. 2
Nudi popolno varnost za vloge na hranilne knjižice in v tekočem računu ter jih obrestuje najugodneje
BLAGAJNIŠKE URE:
ob delavnikih od 8,do 12. in od l5.do 17.
(42-1)
SOKOLSKA KREDITNA ZADRUGA
Z OMEJENIM JAMSTVOM-MARIBOR
A&don Tleti
MARIBOR, SLOVENSKA ULICA 4
l/Kodna Ug&vUva
44-1
|	V, LESJAK I
g modne damska in moška moda Ш
J zaloge!
Ljubljana, Selenburgova in Hotel Slon =5
46-1	=■
43-1
VSEH
VRST
IZUCLUJC I
fA
: | ŠAU_____________
LjU BIJANA, DALMAIINOVA 13	{£^§ЦЈЈ
45-1
Рхеко- 30 tet
obstoja slastičama
Slovenska ulica 6, podružnica Meljska 2
JOS. TICHY i dr. trgovina - elektrotehnično podjetje MARIBOR, Slovenska ulica 13, tel. 27-56 47-1	REZERVIRANO 48-1
I „Gostilno pri Turistu" Maribor, Betnavska cesta I L|e 49-1 1	
Manojlovic i Vujasinović - Split
Modno manufakturna trgovina Poljana Kralja Tomislava br. 2
(26-1)
R O J N I K IHAN Slovenjgradec
(27-1)
tvornica metrova
Jvan Mikolič
Slovenjgradec
(28-1)
Pripadnikom sokola se priporoča gostilna
HOČEVAR
FRANC
LJUBLJANA
Tyrševa ul. 13
1IBIHIHII
PETER STEPI Č
lastnik
(31-1)
MIRKO STEPIč
VELETRGOVINA
VINA
LJUBLJANA VII.
шшшШ
Zahtevajte ilustrovani cenik
EU I SLEJ
Vse vrste gumirane in ne-gumirane etikete na papirju in kartonu, za različne potrebe. Štampilje iz gumija in kovine, ter vsa graverska dela. Delo solidno in zmerne cene.
_______________________________(34-1)
TURK
špedicija — Prosto javno skladišče - LJUBLJANA
PREVZIMA:
Ocarinjene
uvoznih |n Izvoznih pošiljk to hitro, sk.bno in po najnlži tarifi. Revizija pravilnosti zaračunanja carine in vse informacije brezplačno. VINARJEVA CESTA ŠT. 33 (nasproti nove carinarnice) Telefon št. 24-59 PrevaSenJe vsakovrsnega blaga, kuriva, strojev, selitve v Ljubljani in izven Ljubljane z vozovi in avtomobili in to hitro ter po nizki ceni. MASARYKOVA CESTA ŠT. 9 (nasproti mestne elektrarne) Tel. št 21-57 VskladlšCenje
raznega blaga kot tod! poklštva v vlaet-
nem, mestne trošarine In uvozntne prostem JAVNEM SKLADIŠČU. Obskrba inknso -povzetij. • KOTNIKOVA ULICA бГ. 18 (nasproti mestne elektrarne) T. št 30-73
_________(35-1)
Plaii/e^ce^ us pe>Ue>
na takml6enju sleta g. 1941 postiti! ćete uk it vežbate na spravama specijalne
TVORNICE GIMNASTIČKIH SPRAVA
7. (hcumn
RIBNICA
OSNOVANA g. 1881
(36-1)
isa
DELNIŠKA DRUŽBA PIVOVARME UNION II LJUBLJANI
priporoča svoje izborne izdelke: ’
svetlo in črno
U H I O H PIVO
v sodih in steklenicah
PEKOVSKI KVASAC
IN ŠPIRIT VSEH VR ST
13-1
Ljubljanska kreditna banka u Ljubljani
Filijale:
Beograd, Celje, Kranj, Maribor, Ptuj, Rakek, Slovenj Gradec, Split, Šibenik, Zagreb
\
Prima uloške na Štedne knjižice i tekuče račune uz najpogodnije uka-maćivanje, financira trgovinu i indu-siriju te vrši sve bankovne poslove brzo i kulantno.
14-1
Požar
provala
nezgoda
život
kao i sve ostale vrste osiguranja vodi
SLAVIJA
Jugoslovenska osiguravajuća banka U IJUBLJANI
Ekspoziture: LJUBLJANA
u novoj zgradi — GAJ EVA UL. 2
Podružnice: Beograd, Novi Sad, Osijek, Sarajevo, Split, Zagreb,
Centrala: Celje, Maribor, Skoplje, Vršac.
ZASTUPST V A S V U D A
15-1
Jos. Bergman
Parna topilnica loja • industrija crev
4
Ljubljana
POLJANSKA CESTA ŠT. 85-87 — TELEFON ŠTEV. 20-61
IM
J O S. BENKO
Murska Sobota Tehšt.8
TVORNICA MESNIH IZDELKOV IN MESNIH KONZERV, I. JUGOSLOVENSKA PROIZVODNJA BAKONOV IN EKSPORTNO PODJETJE
priporoča	svoje	priznan
izdelke in raznovrstne konzerve.
ZAHTEVAJTE CENIK!
PRODAJALNE: Maribor, Glavni trg 16,
Maribor, Aleksandrova c. 19, Celje, Kralja Petra c. 13, Celje, Glavni trg 8 in Gornja Radgona.
(37-1)
f\<нЦеЦа
GORNJA RADGONA
џ
Opekarna v Borečih
\r
Opekarna v Crešnjevcih
*	i
nudijo svojo priznano prvovrstno strešno in zidno opeko po najnižjih dnevnih cenah
Tudi Vi rabite
Stroje za obdelovanje železa in lesa, žage, kamenolome 1 L d. a	Motorje	za vsako napetost, za bencin, surovo olje i L d.
Poljski železniški materijal Tračnice, kretnice, okretnice, (Mul-denkipper) normalne železniške tire.
<S4|>4 Traverze gradbene, kotno železo (Fischeisen), betonsko železo, pločevine.
Transmisije Ležaji i t. d.
Cevi za ograje v6de.
Vse dobite kot priložnostno priliko rabljeno vendar popolnoma ohranjeno, Raznovrstne kovine pri
Justin Gustinčiču—Maribor
mehanična delavnica Tattenbachova ul. 14, Kopališka ul. 19, Frančiškanska ul. 20.
TELEFON 21-30
'	O	potrebi	vprašajte,	s	tem	si prihranite Vaš denar.
Ш) DOMAČI
KVALITETNI J) PRIDELEK
naš renomirani šampanjec in vina v steklenicah se prodajajo
V VSEH boljših trgovinah
БEOГРДДСКА ОПШТИНСКА ШТЕДИОНИЦД
у сопственој згради у Бранковој улици број 2
Телефони: 26-722, 26-723, 21-313
БЕОГРАД	ФИЛИЈАЛИ:	3	Е	I*f	¥	Н
Краља Александра ул. бр. 97	Кргља	Аленсандра	ул.	бр.	8
Прима улоге на штедњу, повољно укама^ује и испла+нује, на захтев улагача
За улоге одговара Општина града Београда неограничено и
неопозиво.
ИЗДАЈЕ КАСИЦЕ ЗА ДЕЧИЈУ ШТЕДЊУ ЕСКОНТУЈЕ МЕНИЦЕ И ДАЈЕ ХИПОТЕКАРНЕ ЗАЈМСВЕ
Прниа у залогу:	НаплаћуЈе:
хартије од вредности, злато, сребро и остале драгоцености, као и све друге схвари.
без икаквих трошкова рачуне за утрошену електричну енер-гију, водоводне и остале општинске таксе.
НаплаћуЈе таксу
за одржавање гробница и обнову њихових закупа.
Штедионицом управља самостални управни одбор
Речна пловидба КраљевИне ЈугославиЈе
Диренција: БЕОГРАД, Босанска 16 и Загребачка 7 и 9
Својим удобним и брзим бродовима одржава редован ВуШнички саобраћај.
Велике повластице за путовањг у земљи. Специјалне повластице за викенд путован>а. Комбиновани саобра-ћај између Речне пловидбе Краљевине Југославије, Југослов енских државних железница и југословенских поморских бродарстава.
условима исхране.
На свима путничким бродовима постоје врло добро уређени Удобне кабине и постеље уз скромне цене.
ресторани са повољним
Речна Вловидба у заједници са cdFickum бродарским друшШвом одржава редоваи Slepe 7ihu саобраћај за шлепареке товаре са свих и за све станице на Дунаву од Реген-сбурга до Сулине на Tucu, Сави и осталим пловним рекама и кананима дунавског слива.
РЕЧНА ПЛОВИДБА ИМА АГЕНЦИЈЗ:
у НЕМАЧКОЈ: у Регенсбургу, Пасави, Линцу и Бечу; у СЛОВАЧКОЈ: у Братислави; у МАЂАРСКОЈ: у Коморану, Бу-димпешти; у РУМУНИЈИ: у Темишвару, Ђурђеву и Браили; у БУГАРСКОЈ: у Лому; у ЈУГОСЛАВИЈИ: у Бездану, Апати-ну, Вуковару, Бачкој Паланци, Новом Саду, Сланкамену, Земуну, Београду, Панчеву] Гроцкој, Смедереву, Ковину, Ду-бравици, Банат. Паланци, Вел. Градишту, Голупцу, Доњем Милановцу, Текији, Кладову, Брзој Паланци, Михајловцу, Прахову, Радујевцу, Осијеку, Тителу, Новом Бечеју, Старом Бечеју, Ади, Сенти, Старој Кањижи, Петровграду, Забрежју, Шапцу, Срем. Митровици, Босанској Рачи, Брчком, Босанском Шамцу, Босанском Броду, Босанској Градишци и Сиску.
ОбавешШења се могу добиШи код Дирекци/е и њенвх агенција у земљи и иностранству.
ua..
Glavno zastupstvo za Jugoslaviju
Jugoslovensko automobilsko prometno d. d.
FIAT
llOO
BEOGRAD
Kralja Aleksandra 20
Telefon 29-371
Agenti u svim većim mesfima