(POKOLvJKI
0~GLA^NIK
6LA5ILO 5AVEZA 50K0LA KRALJEVINI			JUGOJLAVIJE
V Čuvajte Jugoslaviju!	Izlazi svake subote Godišnja pretplata 50 din Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 Telefon uredništva 30-866 i 26-516, uprave 30-866 -O- Račun Poštanske štedionice br. 57.686 Oglasi po ceniku Rukopisi se ne vračaju	Beograd, 24 juli 1937 God. Vlil ♦ Broj 23	
Vil redovna godišnja skupština Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije
Resolucija
VII godišnje skupštine Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije,
održanc u Beogradu 18 o. m.
Glavna skupština Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, održana u Beogradu 18 jula 1937 g., primila je na znanje izveštaj Uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije i dala joj razrešnicu. saslušavši delegate sviju župa o prilikama Sokolstva, glavna skupština ie konstatovala:
1) Da je jugoslovenska misao bila i da ostaie zavetna misao jugoslovenskog Sokolstva i da je vera u tu misao živa 1 nesalomljiva u svim sokolskim redo-vima. Ona će biti rukovodna misao eitavog sokolskog de anja i verovanja u budućnost. Oživotvorenje te misli u svim područjima narodnog života i duha biče cilj novih pojačanih napora celokupnog jugoslovenskog Sokolstva Na očigled zabloda, malodušnosti i zlonamernosti koje se u pogledu jugo-slovenske nacionalne misli žalosno oči-luju u našem javnom životu, skupština Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, Poziva svoje jugoslovensko Sokolstvo da ostane nepokolebljivo odano ne sa-nio svojoj velikoj misli, več da joj jed-nim novim zamahom vere i pregalaš-*'a pribavi važnost i poštovanje u či-lavom našem nacionalnem životu.
2) Da je Sokolstvo nepolitička organizacija. Konstatujuči to još jedanput, glavna skupština Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije najodlučnije odbija sve P.nkušaje ma s koje strane oni dola-
da se Sokolstvo uvuče u dnevnu Politiku i takva politika u Sokolstvo.
* kao ideja i kao organizacija Sokoljo je bilo i ostaje pobornik i ču-var jugoslovenskog državnog i na-fodnog jedinstva. Osnivajuči se na demokratskim načetima ravnopravnosti bratstva i pravde, Sokolstvo stoji i jdajače iznad svih prolaznih političnih grupacija, jer je ono nosilac jedne ikonske i večne ideje.
3) Glavna skupština Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije isto tako naj-°dlučnije odbija sva podmetanja protiv-mka i neobaveštenih krugova koji namerno i s planom iii iz neobavešte-nosti obeležavaju Sokole kao komuniste ili fašiste. Mcđutim i fašizam i komunizam su podjednako daleko od sokolskog rada i sokolskih nastojanja, jer se protive osnovnim sokolskim načetima, koja su jednaka i zajednička svi-ma Sokolima ma gde oni bili.
,.4) Jugoslovenska sokolska erganiza-c'ja treba da protka i prožme sve narodne redove u gradu i na selu, da Se prisno, radom i ljubavlju veže za narod, kako bi u duhu naroda i shod-u° njegovim potrebama našla p ave direktive za svoj rad i za primenu op-stih sokolskih ideja. Skupština Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije još jed-n°m podvlači važnost našeg sela i i-s«Ce, da je pravi uslov uz jedino jem-styo i za uspeh sokolske Petrove Petoletnice i za pobedu sokolske ju-goslovenske misli, a za ostvarenje SyHi sokolskih ideala u jugoslo-yenskoj sredini u torne, da se Sokoljo veže nerazdružno sa izvorima na-uarodnog duha i života sa selom, i
uzme narodno predanje kao osnovno merilo Čitavog svog rada.
5)	Glavna skupština Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije saslušala je izveštaje starešina župa i sa zadovoljst-
vom utvrduje, da Sokolstvo u svima krajevima vrši ne samo sokolske duž-nosti u potpunom skladu sa načelima i propisima sokolske organizacije, več i u radu za opšte nacionalno sokolske ideale daje lep primer sokolske svesti i borbenosti. Proučivši temeljito i sa pažnjom sve izveštaje, skupština smatra za dužnost da odlučno odbije sva sumnjičenja i obede upučene protivu Sokolstva u župama Ljubljana, Celje, Maribor, Kranj i Novo Mesto kao potpuno neosnovane, smatrajuči ih samo izrazom onog duha koji je od po-četka sokolskog rada, pre, za vreme i posle rata bio protivan osnovnim i nacionalnim stremljenjima jugoslovenskog Sokolstva.
Skupština upučuje sokolskoj brači u ovim i svim ostalim župama gde se Sokolstvo naiazi u sličnoj borbi izraze bratske simpatije i solidarnosti, o-dajuči puno priznanje i izražavajuči divljenje i bratsku ljubav naročito onoj brači, koja su hrabro ispovedanje sokolskih načela platila glavom, unište-njem imovine i drugim progonstvima ma s koje strane ona dolaziia.
6)	Glavna skupština Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije sa zadovoljstvom utvrduje, da je zamhao sokolske Petrove petoletnice naišla na oduševljen prijem i puno razumevanje ne samo u sokolskim jedinicama i sokolskim re-dovima, nego i u vansokolskim nacionalnim krugovima. Skupština želi da nova uprava ovom sokolskom zavetnom pothvatu posveti punu brigu, a sve sokolske jedinice i pripadnike poziva da ulože u ovo veliko sokolsko delo naj-veču meru požrtvovnosti i pregalaštva za slavu Kralja Mučenika, za sreču mladega Kralja Petra U i jugoslovenskog naroda.
Zdravo!
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije
U nedelju dne 18 o.m. održana je u Beogradu VII redovna godišnja skupština Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Iako je skupština ove godine održana docnije nego obično< i u doba najvećih vručina, ipak je bila od strane delegata sokolskih jedinica iz svih krajeva naše zemlje posećena u plinom broju i pračena s najživljirn interesovanjem.
Ovogodišnja savezna skupština privlačila je ne manju pažtiju i sve naše sokolske javnosti što je imala da ne samo oceni sokolski rad izvršen u periodo od prošlogodišnje skupštine i da donese potrebne zaključke i smernice za daljnji rad našega Sokolstva, več i da zauzme svoje gledište i svoj stav i prema nekojim događajima, koji su se kroz period od prošlogodišnje skup-štine odigrali' u našem javnom životu, a koji su duboko tangirali i naše Sokolstvo, te osim toga da opetovano podvuče svoj utvrdeni stav u odnosu pre!..'>. nekojim osnovnim pitanjima našeg državnog i nacionalnog života.
Sva sokolska javnost je stoga oprav-dano očekivala i odlučno tražila, da ovogodišnja skupština, kao najkompe-tentnije sokolsko telo, kao najpozvani-ji pretstavnik celokupnog jugoslovenskog Sokolstva, tumač njegove volje i njegovih osečanja, zauzme dostojan, ali ujedno i rezolutan stav i dade svoj meritoran odgovor na sve odnosne do-gadajje i na sva pitanja koja se postavljajo, te da ocenjujuči temeljito i objektivno sve činjenice i prilike u sa-dašnjici prosudi situaciju u kojoj se danas naiazi jugoslovensko Sokolstvo.
Kako je težište i sva pažnja ovogodi-šnje savezne skupštine pala gotovo samo na ta krupna i delikatna pitanja, zbog kojih je naše Sokolstvo u svo-
me sokolskom, nacionalnom i otadžbe-ničkom radu bilo nepravedno i s ni-malo skrupula napadapo i ometano, vidi se i po tome, što je skoro! i skup-štinska pretkonferencija kao zalim i sama skupština sve izveštaje o prošlogo-dišnjem radu primila jednoglasno, akla-macijomj, i svu svoju pozornost skrenu-la na traktiranje tih pre pomenutih pitanja.
Ostavljajuči ovde na stranu izvesna diferenciranja u mišljenjima, koja se obično posvuda ispoljavaju, u kombinacijama pojedinih ličnosti, bi li ili ne bi trebale da uđu u sastav novog vodstva organizacije, pri čemu često do-lazi do izražaja i lična sujeta pojedina-ca, manje ili više poznavanje prilika ili potreba organizacije, kao i drugi momenti koji se u toj prilici znadu da življe ispolju — mi vidimo, da je i pretkonferencija i sama skupština znala da se dostojanstveno izdigne iznad ličnih gledanja kada su u pitanju interesi, čast, ugled, rad) i napredak našega Sokolstva. Jedinstveno i jednodušno gledanje u tim kaai. i u svim odlučnim časovima po sokolske i nacionalne interese, belodano je pokazalo, da je sokolska organizacija solidarna, kompaktna, složna( i istovetnih pogleda i težnja.
Uzdignuti se iznad svih sitnih i ličnih dnevnih zadevica i ličnih ambicija, i sa višine sokolskog dogleda sagledati u široke horizonte, jedino tako je moguče vidno i bistroumno obuhvatiti celinu sokolske i nacionalne zajednice i kao vodi odrediti siguran put u bolju budučnosti. I samo tako da-lekovidni pogledi, sa dušom nadahnu-tom uzvišenim idealima velike sokolske i nacionalne misli, sokolski vodi mogu da s uspehom vode organizaciju u izvršavanju i največih zadataka i u
Pretsedništvo skupštine s pretstavnicima Saveza bugarskih Junaka i češkoslovačkog i ruskog Sokolstva
najtežim i usudiiirn časovima. A to je i u svetloj prošlosti našega Sokolstva bila njegova velika i svetla odlika, ka-da je ono u teškoj i više puta neravno j borbi davalo svoj izdašni oboi za nacionalno oslobođenje i ujedinjenje i kada je prinosilo i teže i dragocenije žrtve, ali tim sigurnije i časnije odno-silo i odnelo punu pobedu idealinia kojima se bilo zavetovalo. 1 kao što je ono časno odigralo svoju istorijsku ulogu u građenju naše današnje nacionalne zajednice, Kraljevine Jugoslavije, ono će uvek znati, složno, jedinstve-no i zbijeno u svojim redovima, isto tako da stečeno čuva, unapreduje i u svakome času brani i odbrani, imajuči uvek pred svojim očima sveti amanet Velikog Kralja Mučenika.
U današnjim stoga vremenima naše Sokolstvo posle ovogodišnje skupštine svoga Saveza treba da odbacujuči sve lično i sitno, nastavi mirno i ozbilj-no svoj plemeniti rad, da ga svim svojim silama pomnogostruči, da razvije svoju punu snagu i delatnoi^t i da kroz period preduzetog i zavetovanog rada sokolske Petrove petogodišnjice najča-snije iskupi svoju reč i svoj zavet — na korist, čal'*t i slavu Kralja, Naroda i Otadžbine.
*
Pre same skupštine, i to u četvrtak popodne dne 15 o.m. održana je u sa-veznim prostorijama sednica izvršnog odbora Saveza; sutradan, u petak 16
o.m. kroz ceo dan zasedavao je plenum uprave Saveza, a istodobno odr-žan je zbor župskih prosvetara te zbor sokolskih radnika na selu. U subotu pak ujutro nastavljen je rad zbora župskih prosvetara i ujedno održan zbor župskih načelnika i načelnica te zbor pročelnika župskih narodno-odbranbenih referenata. U subotu popodne u 15 ča-sova počela je skupštinska pretkonfe-rencija, kao poverljivi sastanak uprave Saveza i skupštinskih delegata, koja je potrajala sve do duboko u noč. Na svim ovim sednicama i sastancima bila su temeljito pretresana sva pitanja u vezi s glavnom godišnjom skupšti-nom i doneseni odnosni potrebni za-ključci. Na poverljivom sastanku osim toga sastavljena je, prema odluci plenuma savezne uprave, rezolucija za glavnu skupštinu u ve/l s aktuelnim pi-tanjima i događajima, kao i na koncu lista nove savezne uprave.
Nakon trodnevnih zasedanja pre po-menutih odbora i zborova, održana je u nedelju, dne 18. o. m., u 10.20 ča-sova pre podne, u velikoj dvorani So-kolskog doma Beograd-Matica, VII redovna godišnja skupština Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Sama skupština bila je više manifestacionog i re-zolutivnog značaja.
Pored uprave Saveza i skupštinskih delegata iz 24 župe, skupštini su pri-sustvovali i broj ni pretstavnici državnih vlasti, korporacija te mnogih kulturnih i nacionalnih ustanova i u-druženja, medu kojima: ministar za fizičko vaspitanje naroda brat dr. Josip Rogič, izaslanik ministra vojske i mornarice, general g. Avgust Marič, izaslanik ministra prosvete, inšpektor mi-nistarstva brat Adolf Štefan, pretstav-nik češkoslovačkog poslanstva, sekretar brat dr. Franja Bahtik, izaslanici Senata g. dr. Uroš Krulj i g. Vaso Glušac, rektor beogradskog univerzi-teta, g. dr. Dragoljub Jovanovič, izaslanik pretsednika beogradske opštine, general g. Zivan Rankovič, izaslanik komandanta grada Beograda, art. major Vojin Đorđević, nadalje pretstavnici: odbora Crvenog krsta, g. dr. Ljubiša Olič, Jadranske straže, min. u penziji g. Milojevič, Udruženja rezervnih ofi-cira i ratnika, g. Aca Blagojevič, U-druženja ratnih dobrovoljaca, brat Miroslav Krejčik, Jugoslovcnskog učitelj-skog udruženja, g. Dragomir Ostojič, Narodne odbrane, g. dr. Marko Kr-.stič, šefa Centralnog presbiroa, g. Jovan Popovič, beogradskog žandarme-rijskog puka, kapi. I ki. g. Lazar Lain-bič, Saveza zadruga za poljoprivred-ni kredit, g. dr. Novakovič, Saveza zanatlijskih zadruga, g. Života Lazarevič, direktor III muške gimnazije, g. Milan Karič i mnogi drugi.
Osim toga skupštini su prisustvovali pretstavnici bratske češkoslovačke obce sokolske njen tajnik brat dr. Jaroslav Vodička i član načelništva ČOS brat Buhumil Havel, u ime bratskog Saveza bugarskih Junaka starešina Sa-
veza junaka brat Raško Atanasov i blagajnik Saveza Junaka brat Hiisto Ljutov, a u ime ruskog Sokolstva starešina Saveza brat Roman Drajling.
Za pretsedničkim stolom sa delega-tima ČOS, Saveza Junaka i ruskog Sokolstva nalazili su se: zamenici sa-veznog starešine brača: Gangl, Paunko-vič i Smiljanič, savezni tajnik brat dr. Mibailo Oradojevič, savezni načelnik br. dr. Alfred Pihler, savezni prosvetar br. dr. Vladimir Belajčič, savezna načelnica sestra Elza Slakarjeva, zamenik savez-nog načelnika brat Mi oslav Vojinovič, te članovi savezne uprave brača: dr. Milan Arsenijevič, dr. Mirko Buič, dr. Milorad Dragič, dr. Kosta Petrovič, Vojislav Todorovič, general Dragomir Živanovič i Verij Švajgar.
U 10.15 časova stigao je izaslanik Nj. Vel. Kralja, major g. 'Petar Pokorni, koji je od svih prisutnih bio o-duševljeno i burno pozdravljen.
Odmah zatim brat Gangl konstatovao je, da je na skupštini prisutan dovoljan broj delegata, a zatim imenovao je za-pisničare skupštine, za overovitelje zapisnika braču: dr. Kostu Petroviča, Voju Todoroviča i dr. Mirka Buiča, a za brojače glasova braču d-ra Mihaila Gra-dojeviča i Verija Švajgara.
Nakon što su tada bile izvršene sve formalnosti, brat Gangl otvorio je skupštinu sledečim govorom:
Govor brata Gangla
USPOMENI KRALJA MUCENiKA — Braćo, sestre!
I danas neka naše duše polete na Oplenac, da se kao ranjene ptice sjate oko svetog groba i zaklikču u jednom dghu: Zašto Te više nema medu nama, mrtvi Kralju Mučeniče? — Ovaj sveti grob izišao je iz veličanstvenog Božjeg hrama i uzidao se u temelje naše domovine. Tamo na Oplencu na'azi se samo Njegova spoljašnja slika. A dole, baš na dnu jugoslovenskog državnog zdanja istorija je našega naroda taj sveti grob pretvorila u granit ogrom-nog opsega i dala tom mrtvom ka-menu moč čudotvorca, da i mrtva tvar izriče čovečju reč, tako živo, u-verljivo, jasno i istinito, da je ne može prečuti niko, ko nije otupeo u svojoj duši i ko kao gluh i slep ne juri u tminu i zabludu. „Moja sveta duž-nost” — govori taj sveti grob, položen u temelje naše Kraljevine i podignut u veličanstvu Božjega hrama, obasjan njegovim misterijem i obuhvačen več-nošču, kojoj je taj Božji hram svedok i svetionik — „da svim sredstvima čuvam državno i narodno jedinstvo. I ja sam rešen, da ovu dužnost bez kolebanja izvršim do kraja, čuvati jedinstvo naroda i celinu državnu, to je naj-viši cilj Moje vladavine, a to mora biti i največi zakon za Mene i svakoga. To Mi nalaže Moja odgovornost pred narodom i istorijom, to Mi nalaže ijubav prema Otadžbini i pijetet prema bezbrojnim dragocenim žrtvama, koje padoše za taj ideal”.
Taj največi zakon za Njega i za svakoga od nas prodro je do korena na-šeg sokolskog života. Tamo je pala kap Njegove krvi, prolivene za nas, tamo je pao Njegov lik. Njegov rad i,prepleo je korenje i žile našeg sokolskog sta-bla. Sve Njegove težnje, svi Njegovi napori, sva Njegova borba, Njegova pobeda i Njegova mučenička smrt — sav taj puni, viteški, junački, krepo-sni, istinski kraljevski život obuhvaćen je u izvoru našeg sokolskog života, tako da On idejno, duhovno, delotvar-no živi i dalje medu nama. U nama, baš tamo u izvoru tog našeg života, nagomilalc su se sve boli ranjenih sr-daca i razmahale su se sve muke domovinske ljubavi. Svaka je Ijubav naj-veća slast, ali svaka je ijubav ujedno i najdublja žalost. On je mačem pisao junačke pesme na ratničkim šljemovi-vima i štitovima. Kad tih pesama ne bi bilo, duh večnosti presekao bi naš op-stanak i našu budučnost. Ovako je ta pesma zapisana u činima, koja — kako kaže Njegoš u „Gorškom vijencu" — „vaš če primjer učiti pjevača, kako treba s besmrtnošču zboriti” — ipak neispevana, koja se je u silnim akor-dima dizala k višini do neslučene snage i veličanstvenostl, koju mi Sokoli ose-čamo u duši, koja nas ispunja odu-šcvljcnjcm, odanošču i vernošču, pesma, tako slatka, tako omamljiva a u-jedno i tako strašna, da nam se krv skručuje u žilama, da se uspravimo kao
da smo iz Čelika iskovani, da nam ruke same od sebe kao u potsvesti sižu za oružjem, a da nam duše burno i demonstrativno kliču: Za Te, Kralju, narode i domovino — sve, pa i život svoj! (Burno pljeskanje).
U zbilji, put istorije čitavog čove-čanstva prate križevi i lomače, krvave rane i grobovi — takav je i put istorije našega naroda. Ali kao što ima svaka stvar svoje mesto, svoje vreme i svoju vrednost, tako su i ovi simboli našeg narodnog života postavljeni tamo, gde oni stoje, postavljeni su tada, kada je za njih sazrelo vreme, i ocenjeni su vrednošču koja im pripada. A sve je to skoncentrisano u grobu, uz koji stojimo sada duhom i na kojem čitamo, pamtimo i dajemo vrednost živoj reči mrtvoga Kralja. Čini mi se, da u ovom trenutku osečamo gigantsku snagu narodne volje, da jasno vidimo križeve i lomače njegovih borba, da vidimo krvave rane i grobove njegove požrtvovnosti. I čini mi se, da nas obuzima duh slobodoljublja, da našim žičem struji čuvstvo bratske zajednice i toplina narodne duše. Konačno mi se čini — to sasvim jasno osečam, gotovo u bolno j spoznaji — svu našu unutra-šnju bit, sve one simbole naše istorije, sve križeve i lomače, sve krvave rane i grobove isprepliče jedna i to glavna žila, žiia svesti i snage — ponosna i nepobedii'a svest Jugoslovena! Znamo sasvim tačno, sasvim jasno, neopore-civo i neoborivo, da su hteli ubiti nosioca državnog autoriteta, da bi se Njegova tvorevina raspala i da bi se Njegovo životno delo uništilo. I u o-vom otsudnom vremenu, koje nam je naprtilo novi križ na leda, koje nam je otvorilo novu ranu i iskopalo nov grob zaplamsao je novi kres, koji je zapaliia volja naroda, i taj kres otkrio je veličinu narodne svesti, koja je povezala sve te simbole u autoritet državne suverenosti i nedeljivosti — u autoritet, koji ta ista narodna volja produbijuje u sebi i u sebi zadržava, dok je ne prenese na belo čelo mladoga Kralja! (Burni i dugotrajni poklici „Živeo!”)
Tako smo dovoljno očiščeni sami u sebi, dovoljno zreli u prosudivanju tih simbola, dovoljno ubedeni o bivstvu dr-žavnoga autoriteta i narodne volje, dovoljno sposobni da ocenimo vrednost tog granitnog kamena, koji počiva u temeljima naše državne suverenosti i samostalnosti i konačno dovoljno smo sposobni da razumemo reči, koje su uklesane u te temelje, da se možemo smemo i želimo pokloniti Mrtvom Kralju s rečima: „Ti si, Viteški Kraiju Aleksandre I Ujedinitelju, oganj i moč naših nastojanja, naših napora i naših požrtvovanja! Slava Ti — (Skupština ustaje i kliče „Slava!”)
POZDRAV NJ. VEL. KRALJU PETRU II
Okrcnimo se sada mladome Kralju, našem ljubljenom i milom bratu starešini! Zdrava mladica raste na stablu roda slavnih Karadordevi;a. Njegova preuzvišena Mati (oduševljeni poklici „Živela!”) krasi Ga cvečem svoje div-ne duše; Njegovi učitelji i uzgojitelji pretvaraju to cveče u korisne plodove znanja; telo Mu jača naš telesno uz-gojni sistem; rosa, koja pada na Njega iz zlatnoga plašta Božjeg plavetnila i iz neherpnog vrela nebeskog blagoslova, oživljuje i pospešuje Njegov duševni napredak. Narodna volja, koja sc je u ljubavi i odanosti spojila uz Njega s obeju strana Dunava, Save i Drine u siguran i obrambeni pojas, kuje Mu krunu, a mač koji treba da opaše, naoštrilo Mu je junaštvo naše narodne vojske. Sve od Kneza Aleksandra i Kneza Mihajla dalje do Kralja Petra I i Aleksandra, oca Njego-vog, dizao se Njegov presto iz muče-ništva stotine tisuča, dizao se iza triumfalnih vrata, podignutih iz kostiju palih boraca junaka. S prestola pu-caju vidici u skorašnje vreme, gde Ga očekuje budučnost domovine, da u nju udahne svoju dušu i da joj žezlom pokaže put snažnog razvitka na sve četiri strane sveta: od mora do mora, od gora do gora od planine do planine! Ko bi mogao točno da označi granice domovine, kada ona živi u nama silna i velika, razprostranjena u nedogled! Po-glcdaj sokola na kraljevskem žezlu, kako raširenih krila čeka trenutak da poleti. I k nama uputi svoj pogled,
mladi Kralju, uputi pogled na naše vežbaonice, na naša vežba išta, na tabore naše omladine, u zbornice naših vodnika, starešina, prednjaka i načelnika — jeste, poletiče najpre k nama i medu nas! Na razgaljene moje napete grudi položi uho da čuješ kako u njima vre, buči i struji vruča krv: čovek sam, Soko sam, Jugosloven sam! (Buran du-gotrajan pljesak). I kao takav Tvoj sam, kao takav pozdravljam Te: Tebi, mladi Kralju — sokolski Zdravo! (Skupština ustaje i priređuje oduševljene du-gotrajne ovacije Nj. Vel. Kralju, a zatim je otpevana himna).
Tada je brat Gangl pročitao i pred-ložio da se upute sledeči pozdravni telegrami:
POZDDRAVNI TELEGRAM NJ VEL.
KRALJU
— Njegovom Veličanstvu Kralju Petru II
Bled
Sokolstvo Jugoslavije, održava-juči svoju redovnu saveznu godi-šnju skupštinu, šalje Vašem Veličanstvu, svome milom Kralju i prvom Sokolu, izraze dubokc ljubavi svojih vernih i odanih Vam sokolskih srdaca. Primivši dobro-voljno na se petogodišnji zavet ne-utrudivog i pojačanog delanja, ono hoče da dokaže, s koliko se predanosti okuplja oko Vašeg sve-tlog prestola i s koliko odlučno-sti ide za tim da pojača njegov divni sjaj. Stoječi pri tome neot-stupno, Sokolstvo je ponosno da to čini u korist velike i jedinstve-ne otadžbine i za slavu mladog Sina Velikog Oca te kliče:
Da živi Vaše Veličanstvo, naš prvi i najmiliji sokolski brat!
Da živi svetli Dom Karador-deviča!
Da živi Jugoslavija!
Čitanje pozdravnog telegrama skupština je saslušala stoječi i na koncu priredila Nj. Vel. Kralju spontane dugo-trajne oduševljene ovacije.
POZDRAVNI TELEGRAM NJ. KR.
VIS KNEZU NAMESNIKU PAVLU
— Njegovom Kraljevskom Viso-čanstvu Knezu Namesniku Pavlu
Brdo, Kranj
Visoko ceneči Ijubav i biagona-klonost, koju ste u svakoj prilici ukazivali našem Sokolstvu, Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije sa svoje redovne godišnje skupštine moli Vaše Visočanstvo da izvoli primiti izraze našeg dubokog po-štovanja i tople sokolske blago-darnosti. Sokolstvo je uvek spremno i za svaki otadžbenički rad o-dušcvljcno i spokojno kad zna, da se pod Vašim toplim okriljem jača i snažno razvija prvi naš Soko, uzdanica močne Jugoslavije!
Da živi Vaše Visočanstvo!
Da živi Jugoslavija! —
Pozdravni telegram Nj. Kr. Vis. Knezu Namesniku Pavlu skupština je po-pratila burnim i oduševljenim pokli-cima „Živeo!”.
Isto tako skupština je pozdravila o-duševljenim poklicima i burnim plje-skom sledeče pozdravne telegrame Kraljevskim namesnicima gg. dr. Stankoviču i dr. Peroviču, te Savezu sloven-skog Sokolstva i Savezu poljskog Sokolstva:
POZDRAVNI TELEGRAMI KRALJEVSKIM NAMESNICIMA
— Kraljevskom Namesniku gospo-dinu d-ru Radcnku Stankoviču
Beograd
Znajuči da u Vama ima svoga iskre-nog prijatelja i dobronamernog po-bornika večno lepih sokolskih ideala, Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije sa svoje redovne godišnje skupštine pozdravlja Vas, gospodine Namesniče, uz duboko poštovanje iskrenim sokolskim pozdravom Zdravo! —
Kraljevskom Namesniku bratu d-ru Ivi -Peroviču
Beograd
Sa svoje redovne savezne godišnje skupštine celokupno naše Sokolstvo spremno da uvek i u svim prilikama
Izaslanik Nj. V. Kralja, major g. Petar Pokorni i ministar za fizičko vaspitanje naroda brat dr. Josip Rogić; više desno pretstavnik Ćeškoslovačkog poslanstva brat dr. Franjo Baktik
•stinski služi visokim ciljevima otadž-hine, pozdravlja toplo i oduševljeno svoga dragoga brata i odličnog Sokola, budnog stražaia jugoslovenskog prestola, iskrenim i bratskim pozdravom Zdravo! —
POZDRAVNI TELEGRAM SAVEZU SLOVENSKOG SOKOLSTVA
— Savez slovenskog Sokolstva
Praha III
Verno idealima sokolskim i slovenskim i spremno da se za njih uvek i do kraja založi, Sokolstvo Kraljevine Jugoslavije sa svoje redovne godišnje skupštine pozdravlja vrhovno p.etstav-ništvo sokolsko toplim i bratskim pozdravom Zdravo! —
POZDRAVNI TELEGRAM PCLJSKOM SOKOLSTVU
— Savez poljskog Sokolstva
Varšava Saška Kepa 26
Odazivajući se glasu isktenog sokolskog i slovenskog srca, Sokolstvo Jugoslavije sa svoje godišnje skupštine pozdravlja bratsko poljsko Sokolstvo toplim i bratskim pozdravom: Czo-lem! Zdravo! —
Zatim je brat Gangl nastavio svoj govor:
UMRLOJ BRACI I SESTRAMA
Poklonimo se sata, sestre i bračo, uspomeni onih, koji su se za uvek ra-slali od nas. Od našeg starine Đorđa Josifovića, pa sve do mladog Miloša Mikoliča — kako je dugi niz novih grobova, koji su progutali tako krasne 1 tako drage sokolske živote!
Kako nas ima mnogo, jer je sokolska njiva tako prostrana, to je svake godine žetva smrti na toj našoj njivi tako obilna! Koliko je pod kosom smrti palo tihih, skromnih života, koliko je več takvih neznanih junaka, koji su se s poteškočama probijali kroz teške socijalne prilike, da konačno fizički su-stanu pod preteškim teretima bede i bolesti, ali ostali su nam verni do groba! Vidim, kako nam sada iz tih grobova žari živ mir i mrtva tišina, koji spajaju naše pokojnike s nama: mrtvi
• živi život svih onih i svih nas teče kao jedna sama reka. U toj reci mrtvog
* živog života vidim sestru Renatu Tir-šfvu, koja je bila jedina, prva i po-slednja žena, koja je iz praizvora sokolske misli — iz duše svog oca Fignera 1 Iz duše svog muža Tirša, — crpela plemenitost i bogatstvo svoje velike 1 plemenite slovenske sokolske duše. Sestra Renata uvek se je živo zanihala zp nas baš kao i za svoj narod i svoju domovinu i naročitu je pozor-nost obračala nada sve značajnom radii naših sokolskih četa. — U toj reci mrtvog i živog života vidim i brata načelnika Ivana Bajželja — čoveka van-rednih sokolskih vrlina i vanrednog stručnog znanja, koji je največu važnost obračao naobrazbi našeg pred-njaštva i koji do iscrpljenasti svih svojih snaga a sam neverovatno skroman,
primerno pošten i idealno veran, ispu-njavao velike zadatke na svom odgo-vornom i visokom položaju. Brat Bajželj prvi je savezni načeinik ujedinje-nog jugoslovenskog Sokolstva, kojega je smrt istrgla iz naše sredine. — U toj reci mrtvog i živog života vidim brata Branka Živkoviča, gospodara našeg Sokolskog saveza, bivšeg starešinu beogradske župe i starešinu društva Zemun. Bio je Soko od svojih mladih godina i osnivač mnogih naših jedinica još pre svetskog rata, kojima je udahnuo pravi sokolski duh, da te jedinice još i danas savesno i bcrbcno ustraju u našim neprebojnim i čvrstim redovima. U toj reci mrtvog i živog života vidim njegov krasni značaj, nje-govu otpornu delatnost i neiscrpivu e-nergiju, koja je na junački način dala dokaza odanosti i vernosti sokolskoj misli. Brata Branka nije mogao pokole-bati nikakav vihor i nikakav udarac sudbine na ravnom i nekompromisnem putu njegove sokolske svesti i njego-vog jugoslovenskog narodne g osvedo-čenlja. — U toj reci mrtvog i živog života vidim brata dr. Ljudevita Pivka, karzanskog atamana, Sokola junaka, koji je svojim činima u svet-skom ratu, izlažuči največim opasnosti-ma svoje najmilije, dokazao svima i svakome, da je Sokolu biagodat otadž-bine prvi zakon! Izbio je krvniku mač iz ruke, koji je visio iznad njegovog vrata, i sav se predao oslobodiiačkim
borbama našeg naroda, kada je vreme najbolje sazrelo da se jednom zauvek reši pitanje budučnosti našeg naroda. Kao i ostala brača dobrovoljci i br. dr. Pivko stao je u red neimara Jugoslavije. — U toj reci mrtvog i živjig života vidim brata Momčila Branovač-kog, blagajnika našega Saveza, koji je več od malih nogu stajaa u našim redovima, veran našoj misli, odan našoj bratskoj porodici, zaslužan za razvitak i jačanje Sokolstva daleko u okolini svog rodnog kraja. —i I tamo sLopuda, oplakivanog valovima našeg Jadrana, diže se sena brata Frana Učelinija, vladike kotorskoga, visoko dignuta u svečeničku slavu, ozarena milinom be-smrtne duše i uzveličana rodoljubi-vim činima. Iz te sene dolazi blagoslov njegova verna srca, i taj blagoslov struji kao vrelo života preko svih naših krajeva, gde kucaju sokolska srca. Blagoslov donosi utehu i radost, snagu i napredak svima, koji se s poštova-njem klanjamo toj veličanstvenoj pojavi Božjeg službenika. —* I ta reka mrtvog i živog života, koja je ponesla i brata Učelinija u hram besmrtnika, bučno šumi svojim valovima, da nam pokaže put i da nas opomene, da ni-kada i ni u kakvim prilikama ne od-bacimo i ne izneverimo vernost prema bratu i domovini, i da je največa sramota i za nas i za domovinu ako iko tu čast izneveri! (Odobravanje) I ta reka mrtvog i živog života, koja če
danas ili sutra i nas ponesti sa sobom, šumi kao vesnica istine i pravde: da nema više domovine onaj, koji joj se je izneverio, jer je samoga sebe ba-cio izvan njenih granica. Nevernik i izdajnik nema domovine nigde na svetu! (Burno odobravanje) — I ta reka mrtvog i živog sokolskog života svojim šumom govori nam, da su samo vrline srca ona veza, koja treba da spaja čoveka s čovekom, taj šum nam govori, da njen glas nije glas samo današnjih dana, dh nije samo glas sa-dašnjosti, koji budi nas žive i koji nas pozivlje na rad i požrtvovnost, več da postoji i neki drugi glas, koji nam neprestance zapljuskuje dušu, gias koji nas opominje, bodri i pozivlje u zbor: glas mrtve brače i sestara, glas svih znanih i neznanih sokolskih junaka i boraca, glas onih sokolskih mučenika, koji su zbog vernosti sokolskoj misli, zbog vernosti jednom i jedinstvenom jugoslovenskom narodu, zbog vernosti prema jednoj i jedinstvenoj jugosloven-skoj domovini tu vernost platili svojim životima! (Skupština kliče: „Slava im!” Glas naših pokojnika živom nam rečju govori največu ozbiljnost i du-boku spoznaju bivstva, zadatka i cilja sokolskog života: živim još samo za druge, za sebe nimalo! — (Odobravanje).
I u tu reku mrtvog i živog života neka se spuste lovorovi venci naše za-hvalnosti i naših bratskih i sestrin-skih čustava, da smo svi — živi i mrtvi — jedan sam sokolski rod: mrtvi da bodre žive, živi da daju poštu mrtvima! Nama živima ne treba ni časti ni hvale, jer čemo biti deonicima večne nagrade u sreči i snazi domovine, kada se za nju iserpemo do zadnje kapi svoje krvi, bilo da stojimo na vrhovima, na vodečim, mestima, ili da obavljamo za njcnu snagu i slavu najteži težački rad! Svoj počivšoj brači i svim po-čivšim sestrama: Slava! (Skupština u-staje i kliče „Slava!”).
POZDRAV GOSTIMA
Kada smo se bratski odužili uspomeni pokojne brače i sestara, iskreno se i s poštovanjem obračam na vas, koji ste došli medu nas, da svojom pri-sutnošču počastite ovu našu glavnu skupštinu. Sve vas bratski pozdravljam.
Tada je brat Gangl biranim i toplim rečima pozdravio izaslanika Nj. Vel. Kralja, majora g. Petra Pokor-nog, moleči ga, da na najvišem mestu izvoli biti tumač nepokolebljive vernosti, ljubavi i odanosti, koje jugoslo-vensko Sokolstvo gaji prema svom uzvi-šenom mladom Kralju, Njegovom Veličanstvu Petru II, svom ljubljenom starešini.
U torne času skupština je priredila dugotrajne spontane burne ovacije Nj. Vel. Kralju i Kraljevskom Domu.
Prelstavnici vlasti, korporacija i udruženja i skupštinski delegati
Dalje je brat Gangl toplim rečima pozdravio prisutnog ministra za fizičko vaspitanje naroda brata d-ra Josipa Rogića, koga je skupština također živo aklamirala.
Posebno je brat Oangl toplo pozdravio izaslanika gospodina Ministra vojske i mornarice, generala g. Avgusta Mariča, izrazujuči tom prilikom u ime svega jugoslovenskog Sokolstva dubo-ku blagodarnost starešinama naše dične vojske za potporu koju ukazuju našem Sokolstvu u njegovom radu.
„Nije tajna — rekao je brat Oarigl — da Sokolstvo rame uz rame stupa s na-šom viteškom vojskom, a kada nado-đe čas svi če Sokoli i pod jednom za-stavom odazvati se najspremnije pozivu na odbranu Kralja i Otadžbine!”
Reči brata Gangla cela skupština pro-pratila je dugotrajnim oduševljenim o-vacijama vojsci.
Zatim je brat Gangl poimenično toplo pozdravio sve pretstavnike, koje je i skupština svakoga od njih živo aklamirala.
Naposletku brat Gangl obratio se našoj slovenskoj sokolskoj brači: pret-stavnicima bugarskih Junaka, starešini Saveza Junaka bratu Rašku Ata-nasovu i bratu Hristi Ljutovu, koje je skupština pozdravila oduševljenim dugotrajnim -poklicima i pljeskom, pretstavnicima bratskog češkoslovačkog Sokolstva, brači dr. Jaroslavu Vodički i Bohumilu Havelu, koje je skupština burno i oduševljeno dugo aklamirala, te starešini Saveza ruskog Sokolstva, bratu Romanu Drajlingu, koga je skupština također srdačno i toplo pozdravila. Svu ovu braču brat Gangl pozdravio je najtoplijim rečima, uveravajuči ih, da jugoslovensko Sokolstvo stoji dubokom uverenju, da je sokolsko i junačkog bratstva i slovenske zajed-nice te međusobne prisne saradnje, u dubokom vuerenju, da je sokolsko i junačko slovensko bratstvo na ponos naših prijateljskih i bratskih naroda i da če ono poslužiti napretku i sreči čitavog Slovenstva.
Zatim je brat Gangl u nastavku svog govora rekao sledeče:
Mi Sokoli želimo mnogo, ali sve što želimo, želimo da stvorimo punom sna-gom. Kod nas nema ničega polovi-čarskoga, nema ničega što bi bilo iz-građeno na pesku ili u oblacima. želimo da naš rad izvire iz čistote mišljenja i da taj rad vodi nesebičnost našeg sokolskog patriotizma. Namerno naglašujem taj sokolski patriotizam, jer želimo s time podvući da nam je rad ispred reči i da ne tražimo za ono što želimo pomoč i uporište ni od koga izvan nas, več da to tražimo ovde u ovoj zemlji i u volji onog naroda, koji se je svom vlastitom odlukom pridružio nama i koji u premnogim konkretnim slučajevima traži oslonac, pomoč i spas samo još kod nas. Svi su ga drugi razočarali.
i taj naš narod, koji nas poznaje, koji nas svaki dan gleda na našem delu s ogorčenjem odbacuje one klevete i ona podmetanja, koja kaljaju našučast, da smo mi jugoslovenski Sokoli komuniste, Izdajnici, moralne propalice. Ja se u ime sviju vas priključujem tom protestu našeg naroda, svaku ovakvu klevetu najenergičnije odbacujem od nas, da ona padne natrag svom teži-nom i svim ogorčenjem na klevetnika samog! (Burno odobravanje i poklici: „Tako je!”
Taj oslonac, ta pomoč i taj spas dvojake su naravi: moralne i mate-rijalne. Konkretno znam, da smo na ti-suče njih spasili moralne propasti, one koje je več gutao vrtlog dna života, gde se prodaje ljudsko meso i njegov značaj. Sokolske vežbaonice stvaraja čuda. U materijalnom pogledu stvaramo ono, što nam mogučnosti dozvoljavaju. Naše socijalne akcije kreču se u okviru materijalnih mogučnosti; koliko pak pojedine! učine prema zapovedi sokolskog bratstva za ublaženje neodrživih socijal-nih i zdravstvenih prilika, to ti poje-dinci sami zna ju. U svojoj borbi pro-tiv nemorala i krutog materijalizma moramo biti dosledni, jer oni potko-pavaju temelje narodnog zdtavog života. U tom Životu ima još mnogo glu-posti, laži, himbe i zlobe, zbog toga su napori sokolskog uzgoja upučeni preko svih teškoča na lečenje dubo-kih rana, koje zevaju u dušama 1 sr-cima, jer znamo da je samo dobrota jedini 1 pravi uslov kulture, jer nam
je poznato, da je samo plemenitost ona snaga, koja nam pomaže podnositi te-žinu života. Što stoji izvan naroda i što ga vabi i privlači k sebi bilo svojim bučnim, varavim zavodničkim obli-kom bilo sa svojom sumnjivom, neu-kusnom i nezdravom sadržinom — sve je to kao miriš ploda iz tudeg sveta, koji nas doduše uznemiruje, draži i buni, ali koji nas odbija od sebe* 1 kao što nije cena ni jedne umetnine u tome, koliko ona vredi, več je njena cena u tome koliko ona radosti donosi vlasniku, tako se ni vrednost našeg čo-veka ne sastoji u prosudivanju njegove spoljašnosti, več njegova cena leži u vrednosti njegovog radosnog dela, koje se tim više gomila pred njim, ukoliko je taj čovek više naš. Tako je pred sva-kim od nas rasprostrto preopširno, bezobalno, bezdano more napora, koje pokreče i uzdiže vesela svest, da kora-čamo preko onoga, što je u životu glu-po, lažno, himbeno i zlobno, do upo-rišta i ishodišta svoje pozitivne de-latnosti: do dobrote, koja obuzdava strasti nasilja i otvara i obuzimlje naša srca čuvstvom pravednosti. Naš uzgojni rad teži da u svakom našem pripadniku probudi svest, koju može da rodi samo poznavanje samoga sebe, takva svest da moje postojanje na svetu ne znači nesreču za domovinu. lako mudrost narodna kaže, da uvek neki gradi, a neki drugi razgrađuje, tada moramo i mi Sokoli kazati, da smo u zajednici naroda i domovine oni, koji gradimo, i da smo protiv onih, koji razaraju. (Burno odobravanje). I ova naša pozitivna delatnost zahteva nešto što je zapravo načelo svih kulturnih ze-malja i svih kulturnih naroda, a to je: da se svaki pošteni rad poštuje i rad-nika ne proganja (jednodušno odobravanje), da se dakle i sokolski rad uvažava, a ne da se kleveče. Za svoj rad tražimo — rešpekt! (Usklici: „Tako je!”) Jer samo ovo dvoje je moguče ako smo mi Sokoli u zajednici naroda i domovine potrebni, dajte nam Slobodan put da se do kraja izživimo u toj zajednici! Ako pak mislite da nismo potrebni, kažite nam to i dokažite da dignemo ruke od te zajednice! (Odobravanje). Dok nam je dana mogučnost te pozitivne delatnosti, mi Sokoli želimo da stvorimo sve, da dbde do pune vla-sti pravda, dobrota i istina! (Oduševljeno odobravanje).
SLOVENSKO SOKOLSTVO
Bez rezerve, s pohvalom, sa zadovoljstvom i radošču moram spomenu-ti tri velika dogadaja, koja su za našu državu uopšte, a za naše Sokolstvo po-sebice od izvanredne važnosti i trajne koristi. To je poseta starešine ČOS i SSS brata d-ra Bukovskoga (burni poklici: „Živeo!”), sporazum o več-nom prijateljstvu s bratskom Bugar-skom (oduševljeno odobravanje) i prvi službeni poset Beogradu sa strane pretsednika bratske CSR brata d-ra Be-neša, (oduševljeni poklici: „živeo!”). Kolika je sreča i koliki je to ponos za nas, da možemo te dogadaje obuhvatiti u širini slovenskog Sokolstva. Naši dr-žavnici učinili su odlična dela — hvala im! Mi Sokoli gradičemo i napred u smislu starih tradicija i novih potstre-ka, koje smo primili u riznicu svog u-nutrašnjeg sveta da s njima potvrdimo več prokušane bratske veze, koje se granaju u sve predele slovenskog sveta. Ta mi slovenski Sokoli ne radlmo ništa drugo, več svojim radom nastavljamo jedino istoriju svog naroda iz prošlosti, da u sadašnjosti — t. j. svaki dan i u tom svakom danu svakog trenutka — stvaramo nove uslove i razvojni put istorije budučnosti. „Ranije su ljudi umirali za čast i blagodat svog naroda”, kaže Karel Havliček, a mi čemo iz istog razloga živeti i ra-diti. — Ova, baš pomenuta budučnost živi dakle medu nama. Naslučujem njen silan zamah, vidim veličanstvenu zoru na dalekim horizontima, koji se steru u beskonačnost kao bregovi onoga, pre pomenutog mora naših napora i naše radosti. 1 kada bude naše čuvstvo — čuvstvo slovenskog sokolskog bratstva — ispunilo do vrha svaku slovensku dušu i kada bude produbljeno u njoj do dna, tada če s neslučenom snagom samo buknuti u našem radu kao gru-vanje topova! I Njegoš nam kaže: Treba služiti časti i imenu!
Ponos svakog izgradenog slovenskog Sokola državljanina je u svesti njegove vlastite snage. Tu svest, koja je u meni,
u mojoj duši i u mojoj fizičkoj i mo-ralnoj snazi, ne može uništiti nikakva vanjska sila. Zbog toga ovni o meni samome, da Ii želim ili ne želim biti Soko. Slovenskim dakle Sokolima ne može niko oduzeti tu svest. Mi slovenski Sokoli o svom biču i žiču sami odlučujemo! (Odobravanje).
Misaona konstrukcija izgradena je več od Tirševih vremena, i ona počiva na čvrstim i solidnim temeljima. Ona koči i preči požare strasti i zablu-da, i daje mogučnost pozitivnog rada svim zdravim telesnim i duhovnim sna-gama, da se u tom pozitivnom radu stopi u zdravu celinu svog naroda i putem tog svog naroda sa celinom Slovenstva. Rodenje samo po sebi, pa bilo ono kakvo mu drago, bilo na slami ili u ziatnoj kolevci, nikoga ne sramoti, ono nas ne čini niti plemenitima, niti dobrima, niti surovima, niti zlima, ono je samo svedodžba jednakosti i pravde prigodom stupanja u život, kao što je i smrt zaključak i potvrda te jednakosti, pravičnosti i pravde. Od tog početka do tog svršetka, od nesve-sti u punu svest slovenskog sokolskog života, dug je i naporan put, koji pro-lazi kroz sokolsku vežbaonicu, a koji bez prestanka vabi i ometa od ravnog toka savladivanja samoga sebe, samo-odricanja i požrtvovanja nebrojene pogreške i zablude, dok ga punom i sil-nom snagom ne obuhvati i ne obujmi nesrušiva i neprobojna snaga sokolskog bratstva. Borba izmedu morala i strasti, koji §e neprestano hrvaju po či-tavom svetu, borba između laži i 1-stine, između demokracije i nasilja, iz medu svetla i tmine, ta borba ima u nama slovenskim Sokolima svoju stalnu rezervu, koja stoji na strani onoga, koji se bori za pozitivna dobra čovečanstva. U toj borbi otpadaju svi plašljivci, slabiči i strašljivci, koji se vračaju onamo gde se vodi računa samo o individualnim interesima, gde pojedinac vredi više nego celina i gde stoji jedna osoba iznad narodne i državne celine. Gde strasti orgijaju nad pogaženim nače-lima lične slobode, vlastitog mišljenja, morala i humanosti — tamo Sokolima nije mesto, jer ne možemo, nečemo i ne smemo da idemo natrag i nizbrdo. Za naš rad i naš život odlučan je i merodavan poziv našeg opstojnog prava u višem smislu i cilju narodnog života, nas pozivlje i oduševljava lepota i prostranost slovenskog sveta, nas vodi nagoveštanje pobede duha nad ma-terijom, nas jačaju, podžižu i opajaju široki pogledi u jedinstvenost snage i u budučnost pobedonosne snage Slovenstva! Ta budučnost dakle, istinski živi medu nama. U našem velikom optimizmu visoko sukljaju plamenovi naših ideala i u njima lepršaju naše zastave, koje kliču: Bračo, sestre, napred bez odmora! Svako od nas živi još samo za druge, za sebe ni malo!
To je naš naročiti, naš izraziti sokolski svetovni nazor. Očeličen u tom osvedočenju, spreman uvek da za to mišljenje i osvedočenje položim svoj život, pozdravljam s ovog mesta svu našu braču i sve naše sestre širom slovenskog sveta, neosiobodene i o-slobodene, naročito pak pozdravljam naše saradnike i saveznike u Sa-vezu slovenskog Sokolstva, braču Ce-hoslovake, Poljake, bugarske Junake i ruske Sokole, te one, na koje osim nas slovenskih Sokola i Junaka niko drugi ne misli: braču Lužičke Srbe! Svoj ovoj brači i sestrama: Na zdar! Czolem! Zdravej! Zdorovo! Zdravo! (Ponovni oduševljeni poklici).
Tada je brat Gangl posebice srdačno pozdravio prisutne pretstavnike češkoslovačkog Sokolstva, braču Bogu-mila Havela i d-ra Jaroslava Vodičku, pretstavnike bugarskih Junaka, starešinu Saveza Junaka brata Raška Atana-sova i brata Hristu Ljutova te starešinu Saveza ruskog Sokolstva brata Romana Drajlinga, kojima je skupština priredila oduševljene dugotrajne ovacije.
Konačno — nastavio je dalje govor brat Gangl — upučujem bratski pozdrav svima vama, sestre i bračo, koji ste došli ovamo da izvršite svoju dtižnost. Došli ste na ovu skupštinu iz svih kra-jeva naše jedine i jedinstvene krasne domovine Jugoslavije, gde živi jedan i jedinstveni jugoslovenski narod! (Burno odobravanje). Jedan Kralj! Jedan narod! Jedna domovina! Jedno Sokolstvo! (Dugotrajno oduševljeno odobravanje).
Kada bi svuda i uvek bilo sve tako jedno i jedinstveno, sve zadahnuto duhom sokolskoga bratstva i kada bi sve u svakom radu bilo pošteno, skromno i pravedno upučeno u duhu sokolske demokracije, ne bi bilo ni-kakvog spornog i nerešenog pitanja u granicama naše domovine. Kralj neka vodi, a svi mi radimo! Zajednički ra-dimo za napredak i snagu domovine! (Oduševljen pljesak). U tome je reše-šenje svakog problema.
SOKOLSKA PETROVA PETOLETNICA
Sada, bračo i sestre, stojite u punom radu, koji želimo i moramo izvršiti za vreme od pet godina do puno-letnosti našeg mladog Kralja. O toj sokolskoj Petrovoj petoletnici govoriosam več prošle godine dne 6 septembra, kada smo svečano objavili da s tim danom petgodišnjica stupa na snagu. Tim rečima nemam danas što da dodam niti oduzmem.
Bratske župe izradile su u okviru opštih uputa, koje su primile od Saveza, potrebne radne načrte, koji od-govaraju prilikama i potrebama njihova područja. Pojedini krajevi, društva i čete, upravo se takmiče izmedu sebe, ko če obaviti više rada za opštu korist. I več danas vidimo, da če 1941 godine, kada bude završena ta petogodišnjica, svi krajevi, gde deluju naše jedinice, mnogo dobiti na lepoti i vrednosti, jer inicijativa i uvečana radinost svih naših pripadnika žele da dodu do punog izražaja. Opšte geslo tog rada možemo obeležiti ovim re-čimaV svaki neka dokaže da smo mi Sokoli ljudi rada, da sa svim sredst-vima želimo da postignemo ono, što postiči možemo! — Da nam se i u o-vom slučaju, kada se radi o opštim ko-risnim činima i kada Sokolstvo u ve-Iikoj meri dragovoljno preuzima na sebe zadatke i dužnosti, koje imaju državne vlasti prema narodu i njegovim potrebama, prave neprilike i zapreke, koje bi trebale — ako več ne da potpuno onemoguče, — da barem ome-taju naš rad, skoro je samo po sebi razumljivo, jer od sitnih ljudi, koji vide samo svoje strančarske koristi, ne mo-žeš ništa drugo niti očekivati. (Usklici : „Tako je!”). Bacaju nas iz sokolskih prostorija, premeštaju naše najbolje radenike, sumrijiče ih i denun-ciraju i tako uz ravan put naših narodnih i junačkih podviga podižu bedne spomenike svoje zagriženosti i usko-grudosti. Ali sve im to ne pomaže. Sve te bedne spomenike pregaziče i sa-trti naš pojačani i podvostručeni rad. Ostače samo gorka uspomena na sitne ljude, koje je dostiglo i prestiglo veliko doba. Protivnik nam uvek stoji za vratom, da nam zarine nož u srce. Pa uzmemo li to simbolično ili doslov-ce: on nam želi smrt!
I radost mi je, što mogu u ime svega jugoslovenskog Sokolstva — kako smo to čuli juče i prekjuče, izraziti Sokolstvu u Dravskoj banovini punu solidarnost (burno odobravanje) u nje-govoj borbi za sokolske ideale. Ova solidarnost neka bude svima i sva-kome dokaz, da nije u našoj zemlji na njenom severu i zapadu jedno Sokolstvo, a na njenom jugu i istoku drugo Sokolstvo. (Jednodušno odobravanje). Jugoslovensko Sokolstvo je svuda jedno te isto i to što je uči-njeno jednom bratu ili jednoj sestri učinjeno je svima nama bez razlike i bez izuzetka! (Burno i oduševljeno odobravanje).
Mi Sokoli želimo baš u ovo doba dokazati, da moraju prednosti jugoslo-venskog državljanina biti u muževno-sti i kreposti. Želimo dokazati, da naš narodni život raste iz časti, poštenja i rada pojedincaida je otporna snaga ила-šoj volji. Samo tako ostače nam lepota misli i oduševljenje kao ideali-Nismo zato da se predamo lagodhosti-ma i da vodimo sokolski rad za zelenim stolom. Moramo napol je, na bojne poljane u vihore i borbu! Otpočinu-čemo na kamenu uz cestu i goloj zemlji, da bi se tako, odtekavši se slasti i udobnosti približili razumevanju teškoča i gorčina onog brata i one sestre, koji nemaju niti kamena, niti koma-diča zemlje, gde bi nasloniti umornu glavu. (Oduševljeno odobravanje), želimo reformirati moral, da bi se tako reformirala i domovina. Ne sedimo izmedu četiri zida — izadimo napolje, na sunce, na livade u šume i u gore! Ta-
mo je naš život, tamo klija i miriše mlado cveče. Na takvim nam se poho-dima otkrivaju tajne sveta i života, tamo nam se otkriva bivstvo svega što je živo, što počiva u nevidljivim, be-skonačno sitnim, malim stvarima, kako kažu filozofi, a što im moramo i mi Sokoli potvrditi. Svaki naš pojedinac pretstavlja deo mozaika narodne celine 1 u svakom tom delu odražava se individualno lice pojedinca, a u celini pvih tih delova vidi se harmonija boja | Ukova, koju ti deiovi sastavljaju, i ta je harmonija himna i vidljivi izraz čuvstva lepote, koju je Sokolima usekao u dušu sokolski uzgojni rad. Tako smo sve bliže 1 bliže Bogu i sve bliže Preporodu svoje rođene grude. Zbog toga znamo, da s narodom nije vezan 1 da narodnu dušu ne razume onaj, koji neprekidno i čvrsto ne stoji u njego-voj sredini. Mi pak znamo, što zna i svaki naš seljak, da su muka, napor, žuljevi i znoj pravo vrelo života našeg čoveka, i taj je život visok po svo-joj vrednosti i dubok po svojoj mu-drosti. (Odobravanje).
i iz te narodne mudrosti naučio je naš Soko seljak, da je zemlja ponosna na svoju plodnost, jer je ona nepro-cenjivi dar onog Boga, kojega on — gospodar te zemlje — nosi u svojoj duši. On zna da je žuljevita ruka sva-jiog našeg radinog čoveka — seljaka j radnika — znak njegova sužanjstva 1 njegove slobode: sužanjstva, jer je njime vezan uz svoj rad i o njemu o-visi; slobode, da sam po svojoj viasti-toj volji upravlja svojom snagom. On 2na, da je sav naš život, tako široko razgranat i tako sužanj u obuhvatu dveju ruku, da se taj naš život od1 ju-čer, od danas, od1 sutra, zbiva u je-dan sam trenutak, koji svaki proživ-ijuje u naporima i očekivanjima, u ra-aočaranjima i uspesima, a svaki se od njih trenutak za trenutkom uzdiže i skuplja u svesti o dužnosti i pravu. Zbog toga našem čoveku nije ništa odvratnije od demagogije i nasilja.
Naš čovek zna, da je največa slabost nepoverenje prema samome sebi. On zna, da je svaki samosvesni korak u vrtlog sadašnjosti izvršen u spoznanju onog zakona morala, koji je upisan u njegovo j duši: ne škodi nikome, ka-Ја radiš za sebe! Seljak Soko i rad-n*k Soko daju i u očajanju i u bolesti, i u radosti i u nevolji oduška syojim mirnim ili razbuktalim čuvstvi-Ima s izrazima one ljubavi, koja ga veže sa svim onim što je njegovo, da se još v*še i tesnije združi sa svojom doma-čom grudom. Zbog toga je njegova Ijubav prema domovini nada sve uzvi-šena, jer raste iz malenoga u veliko. Ja Ijubav izvire iz njegove duše i ona je duboka baš kao što je duboka i duša rađnika i seljaka, jer je sve u n joj: sav je život u toj ljubavi, a iz-van te ljubavi nema ničega više na svetu. Bez te ljubavi sve je prazno i mrt-wo, a s njome i u njoj sve je živo i puno. Zbog toga je Soko seljak uvek spreman da opaše mač i da brani domovinu, da brani čast svog naroda • svoje države i da gine za svog mla-dog Kralja.
Da, da! Blesak zdravih, bistrih se-IjaČkih sokolovih očiju, njegove sveže snage, koje umiva jutarnja rosa, koje obasjava podnevno sunce i koje hladi večernji mir, njegov mladi, junački zanos, njegov duboki i zdravi razum i njegova vedra, verna duša — sve je to bogatstvo i lepota naše narodne celine.
Tako mi Sokoli stupamo u Petrovoj petoljetci doduše na stare, ali iznova obeležene staže narodnog života. Sami krčimo put svojom snagom, koja Živi u nama i koja korača, leti, kipi, spojena u stotinama tisuča sokolskih sr-daca i duša, pred nama, moč, obasja-na vidovdanskom zorom, vesnica preporoda našeg jugoslovenskog naroda u borbi za lepotu, zakonitost i pravdu! I samo ono, što izvire iz tajnog kipenja i strujanja vlastite krvi, što se nikoga i ničega ne boji, što je spremno za svaku žrtvu — samo to stepenuje našu snagu i tera je ka pobedonosnom Poletu u budučnosti: mi Sokoli gradimo vcličinu domovine!
1 oživljavajuči, bodreči i pomlađuju-
izvor junačke i viteške duše našeg naroda, kojega je več zahvatila i pro-dahnula sokolska misao, izbija u čež-nji za ostvarcnjem ideala pravičnosti, ■čestitosti, lepote i slobode. Čast i po-
nos svakog od nas jeste: državljanin sam Kraljevine Jugoslavije i još ne-što više — Soko sam! (Oduševljeno o-dobravanje).
Ovime otvaram sedmu redovnu glav-nu skupštinu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije! Zdravo!
Konac govora brata Gangla popra-čen je gromkim poklikom: „Zdravo!”
Burno i oduševljeno pozdravljen stu-pio je tada na govornicu tajnik Češkoslovaške obce sokolske, brat d-r Jaroslav Vodička, koji je održao sledeči govor:
Govor brata d-ra Jaroslava Vodičfie
— Teško mi je da rečima izrazim radosno uzbudenje sa kojim prvi put uzimam reč na vašoj skupštini, da vam isporučim srdačne i bratske pozdrave češkoslovačkog Sokolstva, kao i ličnu
I •' i
■
Brat dr. Jaroslav Vodička, tajnik ČOS, govori na našoj saveznoj skupštini
toplu poruku njegovog starešine i starešine Saveza slovenskog Sokolstva, brata d-ra Stanislava Bukovskog.
Svestan sam, a izvesno svi vi to o-sečate sa nama, da naše međusobno učešče u sokolskom radu i kod naših unutrašnjih i spoljnih manifestacija nije možda samo običan izraz učtivo-sti ili manifestacije intelektualnog inte-resovanja. Kada mi govorimo jedan dtugom, onda tu u prvom redu govore naša srca. Naši medusobni odnosi zasnovani su tako duboko, da ih ništa ne može pokolebati.
Veza, koja baš jugoslovenski i češ-koslovački narod spaja u ovom brat-skom udruženju, to je bratstvo i uza-jamnost duha, ktvi, jezika i kulture.
Nije moguče izraziti ovaj ogromni značaj sokolske ideje za sveslovenstvo. Sveslovenska ideja proživljuje časove radosti i sreče, kao što je morala pro-laziti kr oz bol i razočaranje; u svim tim časovima uvek smo bili verni jed-ni drugima; nikada nismo gajili sumnje i nikada nismo izgubili veru, da nas baš sokolska ideja, koja nas je odr-žavala u prošlosti, neče ni u budučnosti pustiti da propadnemo. Verovali smo u nju i znali smo, da če nas ona prevesti preko ovih prividno ne-premostivih provalija, i da če ponovo spojiti Sokolstvo u nacionalno stablo. Nijedna druga ideja ne bi možda bila u stanju da ukloni tako teške smetnje, kao što je to učinila sokolska ideja. Sečajuči se bratske zajednice izmedu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije i bugarskih Junaka, ja moram podvuči, da je to bila sokolska ideja, koja je nadvlada'a sve nesporazume, koje su izazvali neprijatelji slovenskog jedin-stva, a koje oni i sada izazivaju.
Ja molim braču i sestre, da na današnji dan ponovo prime od nas o-bečanje, da čemo zauvek ostati verni našoj zajedničkoj ideji, i verujem da ni vi 'nečete napustiti nas, i da nema i neče biti samostalnog češkoslovačkog naroda bez samostalne i snažne Jugoslavije.
Bračo i sestre, ja imam još jedan drugi, lični razlog, da baš na današnji dan govorim pred vama sa naročitim
osečajima radosti. Odfastao sam u generaciji, koja dolazi, koja je sarađi-vala na delu Sokolstva i koja je primlla na sebe svoj deo odgovornosti za sve što su nam izgradili naši očevi i što nam predaju. Ova generacija nije imala sre-ču da zajedno sa svojim očevima uče-stvuje u velikoj borbi, koja je nastu-pila za vreme svetskog rata; ona nije proživljavala užase borbi svetskoga rata; medutim, ova je generacija rasla pod uticajem ove borbe i doživela kraj svetskog rata i svetsku pobedu. Mi smo več primili od naših očeva gotovo delo, na kome nismo mogli sa-radivali, ali naša odgovornost nije manja od amaneta naših otaca, od dtžavne samostalnosti, od naše ideje. Ova mlada generacija svesna je toga, da u duhu ideja koje su joj ostavljene u amanet, mora da obrani ono što nam je naj-draže: slobodu i snagu Slovenstva.
Sokolska ideja je toliko srečna, da njen opstanak ne zavisi ni od ličnosti ni od pokolenja. Ona je vecito živa i nepromenljiva, uvek večito istinita, i tako neizmenjena prelazi s generacije na generaciju. U torne je moralna snaga Sokolstva.
Završavam moleči vas, da verujete jednako kao i mi, da češkoslovačka omladina zna isto tako kao jugosloven-ska omladina, šta je njena dužnost: ostati na onom mestu, na koje ju je stavila njena misija, i nikada ne na-puštati sveslovensku ideju. —
Govor brata d-ra Vodičke bio je više puta prekidan oduševljenim odobravanjem i na koncu popračen burnim poklicima i frenetičnim pljeskom.
Naročito oduševljeno i burno pozdravljen stupio je na govornicu starešina Saveza bugarskih Junaka brat Raško Atanasov, koji je održao sledeči govor:
Govor brata Rašfia Atanasova
— Draga bračo Sokoli i sestre So-kolice!
U ime Saveza bugarskih Junaka te i u ime svoje kao starešina Saveza srdačno vas i bratski pozdravljam pri-godom vaše godišnje skupštinp i želim vašem sokolskom radu najlepši uspeh.
Brat Raško Atanasov, starešina Saveza bugarskih Junaka, pozdravlja našu saveznu skupštinu
Danas živimo u jednoj značajnoj istorijskoj eposi, u kojoj se slovenski narodi duhovno preporadaju i veruju-či u svoju svetlu zvezdu očekuju bolje dane svoje budučnosti. Zaboravlvši te-ška sečanja na svoje stare međusloven-ske raspre, odmoreni od svojih drugih medusobnih borbi i nesuglasica, a odu-ševljeni osečajima za zbliženje i uza-jamnu pomoč, slovenski narodi ulaze več u jedan nov stadij razviča i svojih uzajamnlh odnosa. Bratstvo između njih postoji več kao vrhovni princip njihovog života. Dostojanstveno pošto-vanje sja na slovenskom nebu kao sveta dogma, a tolerantnost prema bratu Sloveninu uzdiže se kao neumitan u-kaz velikog slovenskog Boga!
I zaista, danas nije ono isto kako je to bilo juče, i sutrašnji dan budi u svima nama još bodrija prcdoseča-nja. Eto, draga bračo, načela na ko-jima treba da se gradi zajedničkim pa-
porima i na kojima mora da se izgradi sutrašnja sudbina južnog Slovenstva pa i celog slovenskog roda. Ja verujem u tu sudbinu, verujem, jer tu veru ispoveda dvadeset milijuna Bal-kanaca sa svojim uzvišenim vođima.
Sokolstvo — veliki nosilac krasnog načela sveslovenskog bratstva — po-bornik je i avangarda velike ideje sve-slovenske slobode i pravdet 1 treba da priznam, da je za taj odnos Sokolstvo, a naročito jugoslovensko Sokolstvo, u-radilo vrlo mnogo, priznajuči ujcdno da mu pretstoje i veliki zadaci na rašči-ščavanju starih nepoverenja. Savez Junaka ispoveda isto sokolsko „vjeruju", ne zaostajuči u torne i ulažuči svoje skromne sile da bude na korist ne samo svome narodu več i ideji opšte slovenske solidarnosti. Mi Junači zajedno s jugoslovenskim Sokolima ra-dujemo se da rodni Balkani više nisu zastrti mračnim maglama i da njihove visove obasjavaju zlatni zrači našeg le-pog sunca.
Draga bračo i sestre, mudto i hladnokrvno pogledajmo na stvarnost, da vidimo istinu, pa čemo se uveriti, da je naša snagjai i Ipaš napredak u bratskoj slozi, a da je naša slabost i naš grob u rasprama i razjedinjenju. Posle onog značajnog susreta u Sofiji 1935 godi-ne i posle onog nedavnog, pre jed-nog meseca, u Beogradu, naše veze se razjašnjavaju i ojačavaju. Naši ose-čaji postaju čišči i srdačniji, i u ovo-me času ja vam podnosim te osečaje sa svim najlepšim željama za vaš napredak.
Bugarski Junači su srečni što danas mogu da ispune jedan svoj bratski dug prema jugoslovenskim Sokolima i da im upute svoj pozdrav „Zdravej!”
Da živi prvi Soko Jugoslavije — Njegovo Veličanstvo Kralj Petar II!
Da žive Njegovi dostojni pomočnici!
Da živi Jugoslavija!
Da živi naša solidarnost u veke veko va!
Zdravejte! Ura! —
Govor starešine brata Atanasova bio je često prekidan oduševljenim odobravanjem i na koncu popračen burnim poklicim'a i pljeskom.
Zatim je stupio na govornicu starešina Saveza ruskog Sokolstva brat Roman Drajling, koji je biranim) i toplim bratskim rečima pozdravio saveznu skupštinu i celokupno jugoslovensko Sokolstvo. Kao i na početku tako i na koncu svog govora brat Drajling bio je toplo aklamiran.
Kao poslednji još se javio za reč pretstavnik Jugoslovenskog učiteljskog udruženja g. Dragomir Ostojič, koji je, također toplo pozdravljen, s nekoliko biranih reči pozdravio skupštinu i rad jugoslovenskog Sokolstva, u čijim se redovima kao istaknuti sokolski rade-nici nalaze baš naši učitelji.
POZDDRAVI SKUPŠTINI
Nakon toga je savezni tajnik brat dr. Gradojevič pročitao sledeče pozdrave upučene skupštini:
Pozdravni telegrami Kraljevskih Na-mesnika
Kraljevski namesnici gg. dr. R. Stankovič i dr. I. Perovič poslali su sledeče pozdravne telegrame:
„Pozdravlja rad redovne godišnje skupštine Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije — Kraljevski namesnik d-r Radenko Stankovič".
„Pozdravlja rad redovne godišnje skupštine Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije — Kraljevski namesnik d-r Ivo Perovič".
Pozdrav pretsednika Kr. vlade g .d-r M. Stojadinoviča
Pretsednik Kraljeske vlade g. d-r Milan Stojadinovič uputio je na ruke zamenika saveznog starešine brata Gangla pismo sledečeg sadržaja:
„Primio sam Vaš poziv za skupštinu Saveza, na dan 18 o. m., pa Vam zahvaljujem na pažnji. Skupštini želim uspešan rad i žalim što usled zauzetosti državnim poslovima nišam u mogučnosti odazvati se Vašem pozivu".
Pozdravni telegram Saveza slovenskog Sokolstva
Od Saveza slovenskog Sokolstva skupština je primila sledeči pozdravni telegram:
„U ime Saveza slovenskog Sokolstva upučujem najlepše želje za pun uspeh vaše skupštine. — D-r Bukovski”.
Osim toga stigao je veči broj pozdravnih telegrama od strane sokolskih jedinica i od pojedine brače.
Posle toga brat dr. Gradojević pro-čitao je rezoluciju, koja je donešena na poverljivom skupštinskom sastanku s tim da se ista predloži na prihvat samoj skupštini.
Čitanje ove rezolucije, koju objav-ljujemo na drugom mestu, bilo je neprestano prekidano jednodušniin odobravanjem i na koncu popračeno burnim pljeskom.
Na pitanje zatim pretsedavajučeg brata Gangla, ,da li skupština prima ovu rezoluciju, svi učesnici skupštine jednoglasno odgovaraju: „Prima se.”
Nakon toga je brat Gangl rekao, da kako u uvodu rezolucije stoji, da je skupština primila sve izveštaje to zna-či, da su jednoglasnim primanjem ne-tom pročitane rezolucije jednoglasno primljeni i svi izveštaji.
LJ tome trenutku izaslanik Nj. Vel. Kralja, major g. Petar Pokorni, burno i oduševljeno pozdravljen, oprostio ise i napustio je skupštinu.
Tada se javio za reč delegat Sokolske župe Celje, brat Zdenko Verstovšek, koji je, u pogledu izveštaja o prošlogodišnjetn radu kao i o svim predlozima rekao, da je o svemu tome bilo potanko raspravljano na sastan-cima i zborovima pred samu skupštinu kao i na samoj poverljivoj skupštin-skoj pretkonferenciji, pa stoga predla-že, da skupština sve te izveštaje i sve predloge primi aklamacijom. Predlog brata Verstovšeka skupština je usvojila aklamacijom.
U ime saveznog revizionog odbora pročitao je tada izveštaj njegov pret-sednik brat Vladoj Veselic, na osnovu kog je zatim skupština dala razrešni-cu staroj upravi Saveza.
Tada je ustao delegat Sokolske župe Cetinje, starešina župe brat Gavra Miloševič, koji je skupštinu izvestio, da je na skupštinskoj poverljivoj pretkonferenciji bio za izbor nove savezne uprave sastavljen kandidacioni odbor, koji je, pod pretsedništvom delegata Sokolske župe Sarajevo, starešine župe brata d-ra Vojislava Besaroviča, sasta-vio listu nove savezne uprave, koju či-ta i predlaže skupštini. Skupština je tada jednoglasno i živo aklamirajuči primila izbor nove uprave, čiji sastav donosimo na drugom mestu.
Na koncu, kada je dnevni red skupštine bio iscrpljen, brat Gangl je istu zaključio sledečim rečima:
ZAVRŠNA REC BRATA GANGLA
— Kako je sada iscrpljen dnevni red, mogu da pristupim zaključku ove naše današnje glavne skupštine, koja je bila na odgovarajučoj višini sokolske oz-biljnosti i sokolskog dostojanstva. O-vakva višina spojena sa ozbiijnošču i dostojanstvom, neka se uvek i svuda izražava u sokolskom radu i životu.
Zahvaljujem brači i sestrama, koji su poslednja tri dana pred samu glav-nu skupštinu pripremali gradivo za o-vaj naš bratski zbor. Oni su dali vodstvu Saveza SKJ mnogo novih potstreka za još uspešniji rad u idučoj godini. Pozdravljam braću, koja danas prema zaključku savezne skupštine stupaju u našu saveznu upravu i u naš izvršni odbor. Računam sa njihovom vernom saradnjom. Svaki i najmanji doprinos pojedinca dragoceno popunjava ogromnost naših napora i onih plodova, koji neka donesu opšte koristi našem narodu.
Smatram nadalje za svoju dužnost da izrečem bratsku hvalu svoj onoj štampi u čitavoj našoj zemlji, koja paž-Ijivo i stalno prati rad i napore na-šeg Sokolstva, koja ocenjuje pravilno naša nastojanja dobrovoljno stavljena u službu naše narodne organizacije. O-voj svojoj zahvali pridružujem molbu, da bi nam bila pomočnik i u buduč-nosti.
O izvršenom radu govore štampani izveštaji, koje imate pred sobom, u kojima doduše nije potanko navedeno sve ono što sačinjava svu veličinu iz-vršenog posla, a bez čega ne bi bilo postignuto ni jedno naše veliko delo. Znam, da niko od nas ne traži priznanja za sebe, jer je nama svima, a i svakom pojedincu od nas največe zadovoljstvo svest izvršenih sokolskih dužnosti. U toj svesti leži motorna moč
naših težnja za još večom radinošču, da bi u toj radinosti stalno napredovala naša država. Naš rad od jučer i danas i onaj od sutra je kao još neizgo-vorena reč naše čežnje za većim, lepšim i boljim. U toj neizgovorenoj reči nagomilani su napori naših život-nih snaga, u toj živčanoj i fizičkoj napetosti je koncentracija i sabranost na še volje. Kralju, otadžbini i narodu ne možemo dati više nego same sebe.
Naši odnosi u duhu sokolskog bratstva sa svim članovima Saveza sloven-skog Sokolstva iskreni suis a no se sve tešnje povezuju. To dokazuje poseta bratske župe Beograd Vitoškoj oblasti Junaka u Sofiji te poseta ove junačke oblasti beogradskom Sokolstvu. Dokaz je tome i naše učestvovan’e na VIII polj-skom sokolskom sletu u Katovicama, koji je održan pre nekoliko dana i na kome se je ponovno afirmirala naša slovenska sokolska zajednica. U Katovicama mi slovenski Sokoli postavlii smo za naš buduči rad! i život načelo: Prošlost pripada istoriji, sadašnjica gradi mostove preko svih provalija i zapreka u veliku budučnost Slovenstva! (Oduševljeno odobravanje).
Kada smo bili u Katovicama, u Polj-skoj, digao se katolički vladika d-r Adamski i blagoslovio je rad i plodove slovenskog Sokolstva.
A kada sam na povratku preko bratske češkoslovačke imao pri iku i čast da me primi pretsednik ČSR dr. Edu-ard Beneš na Praškom Gradu, zamolio me je da svemu jugoslovenskom Sokolstvu isporučim njegove pozdrave.
Vršim s toga ovu prijatnu dužnost i isporučujem vam blagoslov visokog dostojanstvenika katoličke crkve u brat-skoj Poljskoj i pozdrave pretsednika bratske češkoslovačke Republike sa molbom i željom da ih ponesete u svoje čete, svoja društva i svoje župe i isporučite od srca do srca i od duše duši.
Još	jače čemo	ovu našu	sokolsku
uzajamnost mamfestova i iduče godine na X jubilarnom svesokolskom sletu u Pragu. Naš rad treba več sada u tome pravcu da bude od prvenstvene važnosti i zbog toga tražimo, da mu se to prvenstveno i prizna. Uvereni smo, da če našem primeru slediti i dvžav-nici, političari i diplomate, jer to dvu-gačije	i	ne može	i ne sme	biti.	Rastemo, s	nama idu	mase slovenskih	ro-
dova. Ovaj ogromni pokret sokolske misli	i	talasanje	slovenske	krvi	ne
može nikakva sila više zadržati.
Dva principa jednake veličine i jed-nake dubine pokazuju pravac čitavom našem narodu: Velika Jugoslavija i Veliko Slovenstvo! Zdravo!
Konac govora brata Gangla bio je popračen clugotrajnim oduševljenim po-klicima i pljeskom, a zatim su svi otpevali sokolsku himnu „Hej Sloveni”.
Time je skupština bila završena.
Nova upirava Saveza SKJ
Novu upravu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije sačinjavaju sledeča bra-ča i sestre:
zamenici starešine:
I Engelbert Ladislav Gangl, Ljubljana,
II Dura Paunkovič, Beograd,
III dr. Oton Gavrančič, Zagreb,
IV dr. Vladimir Belajčič, Novi Sad,
V arh. Milivoje Smiljanič, Beograd;
načelništvo:
načelnik: dr. Alfred Pihler, Beograd,
I zamenik: Miroslav Vojinovič, Beograd,
II zamenik: Ivan Kovač, Beograd,
III zamenik: Josip Jeras, Ljubljana;
načelnica: Elza Skalar, Zagreb,
I zamenica: Ljubica Jovanovič, Beograd,
II zamenica: Joža Trdinova, Ljubljana,
III zamenica:	Olga Skovran, Pančevo ;
prosvetar:
Miloš Stanojevič, Petrovgrad.
*
članovi uprave:
1. dr. Milan Arsenijevič, Beograd,
2. Mladen Belčič, Varaždin,
3. dr. Vojislav Besarovič, Sarajevo,
4. Ivan Branovački, Skoplje,
5. Đuro Brzakovič, Beograd,
6. dr. Mirko Buič, Split,
7. dr. Milorad Dragič, Beograd,
8. Hranislav Gvozdenovič, Niš,
9. dr. Milan Gorišek, Maribor,
10. dr. Mihailo Gradojevič, Beograd,
11. Čedo Milič, Mostar,
12. Gavra Miloševič, Cetinje,
13. Dragutin Živanovič, Sisak,
14. Miloje Pavlovič, Kragujevac,
15. dr. inž. Kosta Petrovič, Subotica,
16. dr. Ivo Jelavič, Osijek,
17. dr. Josip Pipenbaher, Ljubljana,
18. Ivo Polič, Sušak,
19. inž. Radivoje Radulovič, Beograd,
20. Joža Smrtnik, Celje,
21. Staja Stajič, Beograd,
22. Jakob Špicar, Kranj,
23. Verij Švajgar, Ljubljana,
24. Milan Teodorovič, Novi Sad,
25. dr. Hugo Verk, Zagreb;
zamenici:
1. Mihajlo Nikolič, Beograd,
2. dr. Branko čipčič, St. Pazova,
3. dr. Milorad Feliks, Beograd,
4. Đorđe Ilič, Beograd,
5. Svetislav Marič, Novi Sad,
6. dr. Miša Maiič, Petrovgrad,
7. Luka Pešič, Beograd,
8. Jovan Petrovič, Tuzla,
9. dr. Srečko Poturica, Šibenik,
10. dr. Jovan Perenčevič, Banja Luka,'
11. Marko Sablič, Karlovac;
revizori:
1. Vojislav Todorovič, Beograd,
2. dr. Relja Aranitovič, Beograd,
3. Stevan Atanackovič, Beograd,
4. Đorđe Draškič, Užice,
5. dr. Ivan Vasič, Novo Mesto,
6. Husejin Brkič, Sarajevo,
7. Mihajlo Bajič, Cetinje,
8. Frano Gregorič, Beograd,
9. Milivoje Jelačič, Mostar,
10. Čedo Mileusnič, Split,
11. dr. Tihomir Protič, Beograd,
12. Vlado je Veselič, Zagreb,
13. Mihajlo Vukobratovič, Bjelovar,
14. Milan Sterlekar, Ljubljana,
15. Mirko Domač, Novi Sad;
sud časti:
1. Dimitrije Petrovič, Osijek,
2. Dragomir Ilič, Beograd,
3. dr. Joža Ravnik, Beograd,
4. Inž. Svetislav Vučkovič, Beograd,
5. Mirko Skovran, Pančevo;
zamenici:
1. dr. Janko Olip, Beograd.
2. Ante Grgič, Beograd,
3. Dušan Živkovič, Zemun.
Naše Sokolice na slefu u Klermon~Feranu
Klermon-Feran, jula 1937.
U danima od 16—19 o. m. Francuska ženska federacija za gimnastiku i fi-zičko vaspitanje održala je u Klermon-Feranu svoj slet sa takmičenjima. Na ovim priredbama Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije bio je zastupan s jednom vrstom naših najboljih vežba-čica, koje su, osim jedne, sačinjavale i našu olimpijsku vrstu. Zajedno s vod-nicom ove vrste, sestrom Jožom Trdinovem, zamenicom savezne načelnice, ovome sletu učestvovalo je devet naših Sokolica.
Pre svog odlaska u Francusku sestre su vežbale delomično u Ljubljani a delomično u Beogradu, a pred sam odlazak trenirale su zajedno dva dana u Ljubljani, odakle su dne 10 o. m, otputovale preko Austrije i Švicarske u Klermon-Feran. Put preko Austrije i Švicarske nije bio toliko ugodan, jer su vagoni bili prepuni, vani je o-pet padala kiša, a na gorama vrlo ni-sko bilo je snega.
U Pariz smo stigli uveče te smo se' sa stanice odvezli u prenočište Me-clunarodnog ferijalnog saveza. U Parizu smo ostale tri dana i upotre-bile tu priliku da letimično razgledamo najvažnije znamenitosti, Versaj, svet-sku izložbu.
U četvrtak, dne 15 o. m. ujutro,. otputovale smo u Klermon-Feran. Po dolasku na kolodvoru su nas dočekali pretstavnici Federacije, a naročito lepo su nas primili borci sa solunskog fronta udruženi u Poali Dorian, koji su nas takoder odinah počastili šampanjcem i pecivom.
Posle skupštine: novoizabrano vodstvo Saveza SKJ s pretstavnicima bugarskih Junaka
i češkoslovačkog i ruskog Sokolstva
Monumentalni Sokolski dom u Sarajevu
boji če biti posvečen Viteškom Kralju Ujedinitelju
otvoriče se na veoma svečan način na rodendan Nj. Vel# Kralja Petra II dne 6 septembra o.
Ovaj dom, čija je Izgradnja stajala 4 nrilijuna dinara, biče najmoderniji sokolski dom u državi
Stanovale smo u nekoj školi. S hra-nom smo bile sve zadovoljne. Svuda nam je ukazivana najlepša pažnja, a naročite od strane članova Poali Do-nan, koji su nas kad smo bile slo-bodne izvozili u svojim automobilima na izlete u lepu okolicu.
U petak, dne 16 o. m. pred večer, bila je svečana povorka, u kojoj su vežbačice učestvovale u vežbačkom o-delu, i to svaka organizacija i svalco mesto u drugačijem. Mi smo obukle narodne nošnje, a takoder i sestre iz Češkoslovačke. Jugoslovenske narodne nošnje pobuđivale su posvuda največu
Varšava, jula 1937.
Veliki genije, tvorac današnje Poljske, Josip Pilsudski, gradeči Poljsku iz osnova, uvideo je veliki značaj te-lesnog vaspitanja te je 1928 godine pa-digao jedan od najlepših zavoda za telesno vaspitanje u Evropi, a možda 1 n svetu. U tome zavodu spremaju se vaspitači omladine, koja če izgrađivati novu Poljsku. Taj veliki vojnik uvideo je za vreme borba za oslobodenje Poljske, da se telesnim vaspitanjem o-mladina može da osposobi da izdrži velike napore. Stoga je predvideo i stalno školovanje aktivnih oficira, koji lrnaju da budu organizatori telesnog vaspitanja u svojim pukovima. Pored toga, svake godine održavaju se šestmesečni tečajevi za podoficire iz raa-čevanja i boksa.
Profesori na ovoj školi istaknuti su naučenjaci, koji su svoja znanja do-punjavali na najčuvenijim univerziteti-ma u inostranstvu. Instruktori za sport-ske grane su apsolventi ove škole, koji su se istakli svojim teoretskim i praktičnim radom. Od profesora naročito se ističu svojim naučnim radom g. g. dr. Midlarski, dr. Mišjuro, dr. Gile-vić i dr. Vojčehovski, a od najistak-nutijih instruktora je g. As. Lokajski, k°ji je smatran za jednog od najboljih kopljaša na svetu.
Zahvaljujuči lepom broju profesora koji se ističu svojim naučnim radom, °va visoka škola za telesno vaspitanje Postala je veoma čuvena i u inostranstvu. školu vrlo često posečuju naju-gledniji gosti. Tako je za vreme svog nedavnog boravka u Varšavi, učinio posetu ovoj školi i rumunski kralj Karol II, a prigodom ovogodišnjeg zasedanja Medunarodnog olimpijskog ko-miteta u Varšavi, članovi komiteta posvetili su jedan ceo dan razgledanju ove škole te je toin prilikom pretsed-nik Olimpijskog komiteta g. Baje La-tur rekao sledeče: „Razgledajuči Vi-soku školu za telesno vaspitanje u Varšavi, našli smo odgovor na pitanje, kako je poljski narod, posle toliko teških iskušenja, mogao u tako kratkom vremenu da vaspita takmiča-re, koji stiču olimpijske lovore”. Od jugoslovenskih gostiju ovu školu po-setili su članovi Jugoslovenskog olim-pijskog odbora general g. Đukić i profesor g. Bučar.
Do sada su kroj ovaj zavod prošli mnogi naši stipendisti a i drugi študenti, koji su se školovali o svoin trosku. Sada se na študijama u ovome zavodu nalaze naša brača Radovanovič,
pozornost i zanimanje i izazivale jed-nodušno dopadanje. Posle povorke bio je prireden prijem u svečanoj dvorani magistrata. Tom prilikom izvršena je i predaja prelazne savezne zastave gradu Klermon-Feranu. Tada je vodnica češkoslovačkih sestara održala krači pozdravni govor, a za njom i vodnica naše vrste, što su svi prisutni popra-tili oduševljenim pljeskom.
Dalje o ovom učešču naših Sokolica na sletu u Klermon-Feranu izvestičemo u jednom od prvih narednih brojeva.
Nišavič i Stevanovič, prva dvojica u trečoj, a Stevanovič u drugoj godini. Večina naših studetfata nastojala je da dostojno pretstavlja svoju otadžbinu, postizavajuči često bolje rezultate i od samih Poljaka. Tako treba spomenuti brata Branka Poliča, koji je u zavodu važio za jednog od najboljih teoreti-čara, a brat Grgo Zlatoper postigao je odličan uspeh naročito u vodenim granama. Od mladih studenata treba spomenuti brata 'Radovanoviča, koji je i u prvoj i u drugoj godini postigao prvo mesto u telovežbi i lakoj atletici, brat Nišavič pak ističe se u skijanju i plivanju, a brat Stevanovič u lakoj atletici.
Varšavska visoka škola za telesno vaspitanje ne samo da privlači študente iz celoga sveta (iz Brazilije, Kanade, Amerike, Jugoslavije i Bugarske), več takoder i naučnike, koji žele da upot-pune svoje stručno znanje. Naš poznati antropobiolog brat d-r Božo Škerlj, docent ljubljanskog univerziteta, proveo je u ovome zavodu na študijama go-dina dana, ispitujuči zajedno s docentom dr. Midlarskim uticaj telovežbe na fiziološki razvoj karlične kosti kod žena, a o kojoj je študiji več pisano i u na-šoj štampi.
Pitomci ovoga zavoda na čelu sa direktorom g. dr. Oilevičem te sa nekoliko profesora i instruktora spre' maju se da skorih dana podu na ve-liku ekskurziju te če tom prilikom pose-titi i našu zemlju. Program puta ove ekskurzije je: Varšava — Bukurešt — Konstanca — Varna — Sofija — Beograd — Zagreb — Ljubljana — Postojna — Sušak — Split — Budimpešta — Varšava. O tome je izvešteno naše Ministarstvo za fizičko vaspitanje naroda, koje je pozvalo pitomce zavoda da prilikom ove svoje posete na-šoj zemlji održe i nekoliko priredaba, pa če nam tako oni prikazati igre: od-bojku, košarku, rukomet i hazenu kao i metode učenja boksa. Na ovu ekskurziju polazi oko 70 učesnika. Ekskurzisti nose sa sobom i divne poljske narodne nošnje, te če u našim večim mesti-ma prikazati vrlo zanimljive i lepe poljske narodne igre, kao „mazur”, „polonez”, „krakovjak”, ,,kujavjak” i druge.
Verujemo, da če i naše Sokolstvo i ovom prilikom sinovima bratskog poljskog naroda ukazati svoje tradicionalno toplo i iskreno gostoprimstvo, u želji da svi učesnici ove ekskurzije ponesu i o našoj zemlji i o našem Sokolstvu najlepše utiske. — S. R.
Dne 6 septembra o. g., na roden-dan Nj. V. Kralja Petra II, biče na veoma svečan način otvoren u Sarajevu novi veliki Sokolski dom Kralja Ujedi-nitelja, koji se dovršava ovih dana, a čiji je kamen temeljac postavljen 9 o-ktobra 1935 godine.
Ideja o gradnji velikog sokolskog doma u Sarajevu javila se odmah posle oslobodenja, ali njeno ostvarenje naila-zilo je na prepreke. Sarajevsko Sokolsko društvo niti je imalo novaca za gradnju niti raspoloživog zemljišta. I-stina, medu Sokolima je pokrenuta akcija za sakupljanje priloga za podizanje doma, ali je prikupljena suma bila isu-više malena. Tek kad je država dala zemljište na uglu Bonevolencije i Mis Irbine ulice, a Kr. banska uprava i Opština po 2 milijuna dinara, pristupilo se gradnji doma.
Projekat za ovaj dom izradili su ing. Milivoj Radovanovič i ing. Lavoslav Pavlin, dok je izvodenje radova preu-zelo gradevno preduzeče . „Moravec”. Nadzorni inžinjer za armirano betonske radove bio je ing. Anton Baldazar.
Ovaj Sokolski dom u Sarajevu je najmoderniji dom u državi, modernija i od Sokolskog doma u Novom Sadu, ako ne po prostorijama, a ono sigurno po spravama za vežbanje, koje su potpuno mehanizovane.
Sama zgrada, koja je podignuta u sa-vremenom stilu i rasporedom prosto-rija uredena za sokolske svrhe, deli se na desno i levo krilo, u koje se ulazi kroz četiri ulaza.
Desno krilo zgrade, u koje se ulazi iz Mis Irbine ulice, više je od levog i u njemu se nalaze svečana dvorana, vežbaonice i garderoba sa kupatilima. Najviši deo toga krila zauzima svečana dvorana, koja je veča od gornje dvorane sarajevskog Oficirskog doma i u kojoj če biti 650 sedišta. Njena površina iznosi 400 m2. Oko zidova te dvorane nalazi se balkon, a iza zadnjeg zida kabine za reflektore i filmske aparate, tako da če se u toj dvorani moči prikazivati i filmovi. Na parketiranom podu, koji če se postaviti na asfaltnu podlogu, tako da se ne diže prašina, nalaziče se stolice i fotelje kao u ki-nematografima, potpuno modernizirane, tako da če za njihovo montiranje i de-montiranje trebati veoma malo vremena. Zidovi ove dvorane biče potpuno obloženi Tirastovinom.
Ova dvorana služiče prvenstveno za velike sokolske priredbe, a izdavače se u zakup i pojedinim društvima za njihove svečanosti i skupove.
Svečanu dvoranu opkoljavaju pozor-nica i ispod nje odeljenje za orkestar, kao i soba za glumce, foaje, garderobe, soba za pušenje, bife, toalete i sporedne prostorije, pa napokon jedna
Kod donašanja odluke, da se ovogo-dišnja opšta takmičenja održe kao žup-ska takmičenja imali smo na umu prvo to, da župska takmičenja nismo odr-žali več 4 godine, drugo, da usled sma-njenja broja jedinica u našim malim okružjima pojedine kategorije nisu ima-le gotovo nikakvu konkurenciju, a ko-načno i to, što smo hteli, da u pro-menjenim prilikama i nakon čiščenja naših redova sakupimo sve naše takmi-čare na jednom mestu.
Učešče na tom takiničenju bilo je obvezatno za sve jedinice. Tu je odluku doneo zbor društvenih i četnih načelnika a potvrdila i glavna skupština župe.
Od 48 jedinica učestvovalo je na takiničenju njih 26. Nadodajmo još i to, da je do odredenog roka poslalo prijave samo 20 jedinica. Ostale se nisu ni ispričale, a niti su uopšte reagirale.
Samo takmičenje obuhvatilo je: tak-mičenje članova u četiri skupine, takmičenje naraštajaca u tri skupine, takmičenje naraštajki u jednoj (najvišoj) skupini. Kao posebni deo bilo je takmičenje dečjih vrsta, prvaka pojedinih o-
velika terasa na kojoj če se leti sedeti.
Ispod svečane dvorane smeštena je sokolska vežbaonica, Ona je isto tako velika kao i svečana dvorana. Interesantno je to, što če pod u vežbaonici biti od suberita, jedini pod takove vrste u Sarajevu. To je neka smesa od pluta, koja če se položiti u pločama 50X50 cm. Prednost je njena ta što je mekana, topla i ne kliza se.
Sprave za vežbanje biče potpuno mehanizovane i najmodernije. Tako če se na pr. preča spuštati u pod i izdizati.
Pozadi vežbaonice nalazi se mala vežbaonica za članove, dok če se odmah kraj stubišta nalaziti velika garderoba pre ulaza u svečanu dvoranu.
U suterenu desnog krila zgrade, pod vežbaonicom, nalaze se svlačionice za vežbače i vežbačice, tuševi, česme, uini-vaonice, kade za pranje nogu itd.
U levom delu zgrade, koji je za jedan sprafniži od desnog, nalaze se stanovi, sobe za sednice, čitaonica, biblioteka i ostale sporedne prostorije, kao i praonica u suterenu.
Izmedu oba krila zgrade, Benevo-lencije ulice i Druge gimnazije, biče uredeno veoma prostrano letnje vežba-lište.
U celoj zgradi uvedeno je centralno grejanje, koje če na tri načina zagreja-vati prostorije. Tako če se svečana sala zagrejavati vazdušnim loženjem, i to pomoču specijalnih motora koji če zagrejavati prostorije pre početka priredbi. Osim svečane dvorane vazdušnim načinom zagrejavače se i velika vežbao-ca, dok če se ostale prostorije grejati radijatorima i lokalnim loženjem.
Više glavnog velikog ulaza pa na-više uz celu fasadu izdiže se ogromni prozor za osvetljavanje stepenica. Njegova površina iznosi preko 80 m2, pa je taj prozor sada največi u Sarajevu. Njegovi veliki kvadrati biče ispunjeni lednim staklom, kroz koji če ulaziti velika svetlost na široko stepenište od kamena iz kamenoloma sa Brača i iz Jajca.
Iako zgrada novog Sokolskog doma sada gleda samo na dve ulice, i to Benevolenciju i Mis Irbinu, ipak ima tri fasade. Treča fasada zgrade nalazi se prema novoprojektovanoj ulici koja če spajati Mis Irbinu ulicu sa Obalom Vojvode Stepe, a prolaziti izmedu Za-družnog doma i Druge gimnazije i izbijati tamo gde se sada nalazi ka-fana „Apolo kina”.
Dne 6 septembra, kada bude otvo-renje doma, ta ulica neče biti probijena, ali kada do godine Opština izvrši ovo uredenje nove ulice, zgrada če imati još impozantniji izgled.
Tako Sarajevo uskoro dobiva najrno-derniji Sokolski dom u državi i još jednu reprezentativnu zgradu.
kružja u igrama za prvenstvo župe. U sklopu naraštajskog takmičenja održano je ujedno i takmičenje za prelaznu župsku naraštajsku zastavu.
Zastavu je branio ženski naraštaj Sok. dr. Osijek-Matica, a osvojio ju je i postao čuvar za ovu godinu muški naraštaj Sok. dr. Vinkovci.
Takiničenju je pristupila: 1 vrsta članova I skupine (srednji odio) Sok. dr. Osijek-Matica, 4 vrste članova II skupine (niži odio) Osijek-Matica, Osijek Dol. Orad, Borovo i Vinkovci, 5 vrsta članova Ill*skupine (šestoboj sa jednom spravom po volji) Sok. dr. B. Manastir, Knež. Vinogradi, Br. Vrh-Šečerana, B. Brdo, Tenja, 11 vrsta članova IV skupine (šestoboj) Sok. dr. Osijek-Retfa-la, Borovo-selo, Branjina, Vera, Jagod-njak, Lovas, Opatovac, Luč, P. Slatina, Podolje i Kneževo. Ukupno 21 vrsta članova.
Naraštajske vrste: 4 vrste I skupine (viši odio) Sok. dr. Vinkovci Sl. Brod, Vukovar, Osijek-Matica, 4 vrste II skupine (niži odio) Sok. dr. Valpovo, Osijek Matica, Osijek Dol. grad, Sl. Požega i 8 vrsta III skupine (šestoboj)
Visoka škola za fizičko vaspitanje u Varšavi — plivački bazen
T.
Visoka škola za telesno vaspitanje
u Varšavi
Početbom avgusta pitomci ove škole sa svojim direktorom i nekoliko profesora posetiće našu zemlju
Opšta takmičenja Sokolske župe Osijek
Sok. dr. Beli Manastir, Đurđenovac, Knež. Vinogradi, Belo Brdo, Ten ja, Kneževo I, Kneževo II i Čepin. Ukup-no 16 vrsta naraštajaca.
Naraštajke takmičile su se samo u I skupini (viši odio). Pristupile su 3 vrste Sok. dr. Osijek Matica, Vukovar i O-sijek Dol. grad.
Svega je takmičilo 40 vrsta. Pore-dak vrsta, koji je naveden kod kategorija, ujedno je i poredak, kojim su se pojedine vrste plasirale.
Dečjem takmičenju pristupile su kod ženske dece vrste Sok. dr. Osijek Matica, Borovo, Belišče, Sl. Brod, Dur-denovac, Vinkovci. Nije bilo zastuplje-no okružje belomanastirsko. Takmičilo je 6 vrsta.
Kod muške dece: vrste Sok. dr. Ga-boš, Vukovar, Osijek-Matica, Sl. Brod, Beli Manastir, Belišče i Đurđevonac. Zastupljena su bila sva okružja; takmičilo je 7 vrsta.
U subotu 12 juna o. g. održana je sednica sudaca, izžrebani su sastavi i sprave i date upute za sudenje. Tak-iničenje je počelo u 6 sati zajedničkim nastupom sviju takmičara i sudaca, svi-ranjem himne i podizanjem državne
zastave. Takmičare je pozdravio načelnik župe br. ing. Kvapil, starešina župe br. dr. Ivo Jelavič, starešina domačeg društva br. Tomo Maksimovič i delegat saveznog stručnog odbora br. Čo-nič iz Beograda.
Završetak takmičenja usledio je, kako je bilo i predvideno, u 12 sati, ka-da je ponovno izvršen nastup sviju takmičara i sudaca. Radi kratkoče vremena objavljeni su bili samo rezultati takmičenja naraštaja za prelaznu žup-sku naraštajsku zastavu i rezultati takmičenja dece.
Naraštajsku zastavu predao je starešina župe pobedničkoj vrsti naraštajaca Sok. dr. Vinkovci, dečije prelazne zastavice muškoj deci čete Gaboš i ženskoj deci Sok. dr. Osijek-Matica.
Opčenito uzevši tok takmičenja bio je dobar. Priziva nije bilo. Kod takmičenja dece vodnici nisu bili na mestu; vrste su došle kasno, međusobno objašnjavanje vodnika nije bilo dolično.
Članske vrste IV skupine, sem nekih iznimaka, i sve vrste naraštajki nisu bile na višini u pogledu spreme. Suci dobri.
Ing. Kvapil
Opšia župska takmičenja članstva, naraštaja i dece Sokolske župe Bjelovar
Petogodišnji plan rada Sokolske župe Bjelovar, koji je napravljen u vidu SPP, predvida kao najvažniji deo uz.goj sokolskih prednjaka i provedbu sokolskih takmičenja. Uprava Sokolske župe Bjelovar smatrala je za važnije i koris-nije, da u SPP odgoji izvestan broj dobrih prednjaka i pomoču takmičenja dobrih boraca, a podizanje raznih mostova, bunara itd. dolazi tek kao drugi deo rada SPP.
Ovogodišnja opšta župska takmičenja, koja je župa priredila, uspela su, uzev u obzir prilike i obzirom na ostale župe, dosta dobro. Verujemo, da pro-cenat jedinica koje su sudelovale na takmičenjima neče ostati ovakav več da če se popraviti a isto tako po-znavajuči stanje naših jedinica, znamo, da je sa malo više volje i razumevanja i ove godine taj procenat mo-gao biti bolji.
Od 42 jedinice, koliko ih župa sada ima, takmičenju je pristupilo samo 12 jedinica, što nas ne može nikako zadovoljiti, a pogotovo s razloga što ima jedinica koje su sa svojim članstvom, naraštajem i decom trebale da sude-luju u punom broju, samo da ne sma-traju to kao suvišnu stvar u Sokolstvu. Ukupno je takmičilo svega 44 vrste sa 354 pojedinca i pojedinke.
Naročito ovde moramo istači, da je uspelo takmičenje koje je održano 6 juna u Bjelovaru, a da je uspeh takmičenja održanog 20 juna u Grubišnom Polju bio mnogo manji. Tom prilikotn pokazalo se, da je utakmice najbolje pri-priredivati u jednom mestu i u jedan dan.
Virovitičko okružje dalo je največi broj takmičara, a naročito Sokolska četa Dijelka, koja je nastupila sa 6 vrsta (46 takmičara). Od društava najbolje je takmičare i najviše vrsta dalo društvo Virovitica, i to 12 vrsta sa 94 pojedinca i pojedinke. Društvo Bjelovai ove je godine zakazalo sa članskim kategorijama. Na takmičenju u Grubiš-nom Polju bilo je svega 6 vrsta, i to iz društava Daruvar i Grubišno Polje te čete Velika Barna, a društvo Ga-rešnica dalo je svega 2 vrste dece. Ovde nas je jako iznenadilo Sokolsko društvo Hercegovac, koje je do sada na takmičenjima bilo jedno od najjačih društava u župi, a isto tako Sokolsko društvo Daruvar sa svojim četama nije dalo očekivane rezultate. Društvo Ga-rešnica i Vukovje uz malo dobre volje mogli su sa vrstama članstva i naraštaja pristupiti ovogodišnjint takmičenjima.
Uspesi postignuti na ovini takmičenjima su sledeči:
Ženska deca:
a)	vrste mlade dece:
1 Daruvar sa 32.50 tač. 81.25%
2 Dijelka sa 30.25 tač. 75.63°/o
3 Bjelovar 1 sa 27 tač. 69.50%
b)	vrste starije dece:
1 Koprivnica sa 54.43 tač. 90.71%
2 Virovitica I sa 54.36 tač. 90.60%
3 Daruvar sa 51.30 tač. 85.50%
Vrste kod takmičenja ženske dece
dala su društva: Bjelovar, Daruvar, Ga-rešnica, Grubišno Polje, Koprivnica i Virovitica te čete Dijelka i Vel. Barna.
Muška deca:
a) vrste mlade dece:
1 Koprivnica sa 30.37 tač. 75.92%
2 Daruvar sa 25.50 tač. 63.75%
b) vrste starije dece:
1 Grubišno Polje sa 61.61 tač. 88.3%
2 Velika Barna sa 60.86 tač. 86.94%
3 Dijelka sa 60.37 tač. 86.24%
Za takmičenje muške dece dala su vrste društva: Daruvar, Grubišno Polje, Koprivnica i Virovitica te čete Dijelka i Vel. Barna.
ženski naraštaj:
Natecala se je samo vrsta društva Bjelovar, u nižem razdelu, koja je po-stigla 1328 tačaka ili 65%.
Kao pojedinke postigle su prva tri mesta:
1 Jambrešič Zlata 330.50 tač. ili 97%
2 Krajnovič Vlasta 247.50 tač. ili 72%
3 Sarko Janja 199.50 tač. ili 58%.
Muški naraštaj:
a) šesteroboj — uspesi vrsta:
1 Dijelka 2768 tač. 70.97%
2 Bjelovar I 2700 tač. 69.02%
3 Nova Gradina 2698 tač'. 69%
4 Bjelovar II 2507 tač. 64.28%
5 Daruvar 2357 tač. 60%
6 Majkovac 2251 tač. 57.71%
Kao pojedinci dobili su male povelje: Suri Vlastislav, Bjelovar, sa 511 tačaka; Milojevič Slobodan, Bjelovar, sa 498 tačaka; Predojevič Bogdan, Dijelka, sa 489 tačaka; Rešetnik Petar, Bjelovar, sa 485 tačaka; Savilj Sveto, Dijelka, sa 481 tačkoin; Oinčikus Filip, Bjelovar, sa 453 tačke; Pušara Milivoj, Nova Gradina, sa 451 tačkom; Jan-čarevič Dušan, Bjelovar, sa 443 tačke; Marčetič Vaso, Nova Gradina, sa 440 tačaka; Borkovič Milan, Bjelovar, sa 427 tačaka; Kerkez Stevo, Dijelka, sa 427 tačaka; Jelača Milan, Bjelovar, sa 416 tačaka i Kasavica Vaso, Nova Gradina, sa 413 tačaka.
Osmeroboj — niži razdco: uspesi vrsta:
1 Virovitica 4361 tač. 85.49% — mala diploma,
2 Bjelovar 4287 tač. 81% — mala diploma.
Veliku povelju s vencem dobio je brat Pučko Fran, Virovitica, sa 757 tačaka.
Velike povelje dobili su: Sabolovič Zvonimir, Bjelovar, sa 702 tačke; Sestric Marcel, Koprivnica, sa 689 tačaka; Ra-dujkovič Ranko, Bjelovar, sa 682 tačke; Kovač Dragutin, Vi ovitica, sa 676 tačaka; Rivaroli Franjo, Bjelovar, sa 670 tačaka.
Male povelje dobili su: Štraus Ivan, Virovitica, sa 702 tačke; Mežnarič Stje-pan, Bjelovar, sa 698 tačaka; Obradovič Branko, Virovitica, sa 656 tačaka; Milič Ivan, Bjelovar, sa 655 tačaka; Livan-čič Eduard, Virovitica, sa 654 tačke; Milovanovič Branko, Koprivnica, sa 651 tačkom; Dovič Stanko, Virovitica, sa 636 tačaka; Kelbl Slavko, Koprivnica, sa 628 tačaka; Kosiček Aleksandar, Koprivnica, sa 626 tačaka; Filipič Ivan, Koprivnica sa 620 tačaka i Kaplarevič Ljubiša, Bjelovar, sa 610 tačaka.
Takmičare kod muškog naraštaja dala su društva. Daruvar, Bjelovar, Koprivnica, Virovitica' i čete: Dijelka, Nova Gradina i Majkovac.
Članovi
a)	šesteroboj — uspesi vrsta:
1 Nova Gradina 2674 tačke 68%
2 Dijelka 2535 tačke 65%
3 Zrinj 2422 tačke 62%.
Male povelje dobili su: Vilenica E-mil, Sokolovac, sa 485 tačaka; Januše-vič Todor, Nova Gradina, sa 419 tačaka; Blažinovič Ivan. Zrinj, sa 405 tačaka; Gimeša Mile, Nova Gradina, sa 405 tačaka i Sonenšajn Albert, Sokolovac, sa 393 tačke.
b) osmeroboj — niži razdeo: uspesi vrsta:
1 Virovitica 4169 tačaka 81.1% — mala povelja,
2 Grubišno Polje 3586 tačaka 70%.
Velike povelje dobili su:	Gvozdič
Branko, Bjelovar, sa 694 tačke; Raduj-kovič Marko, Bjelovar, sa 672 tačke; Korhelik Stanko, Virovitica, sa 662 tačke.
Male povelje dobili su: Plevnik Božo, Virovitica, sa 702 tačke, Altšteter Vlado, Virovitica, sa 666 tačaka; Božič Savo, Virovitica, sa 665 tačaka; Vuletič Pero, Bjelovar, sa 655 tačaka; Dražič Milan, Grubišno Polje, sa 615 tačaka; Kuprešamim Milan, Virovitica, sa 606 tačaka; Sušanj Ivan, Bjelovar, sa 594 tačke; Glumač Proko, Virovitica, sa 581 tačkom; Relič Duro, Grubišno Polje, sa 575 tačakfa i Galoši Antun, Virovitica, sa 530 tačaka.
Takmičare članove dala su društva: Bjelovar, Grubišno Polje, Sokolovac, Virovitica, te čete Dijelka, Nova Gradili 4 i Zrinj.
Drugi deo ovogodišnjih takmičenja Sokolske župe Bjelovar održače se 19 septembra u Bjelovaru,. i to u prostim granama te takmičenje odbojci.
Osvcćcnje temelja Sokolsko# doma u Metko vicu
boji ćc se podignufi kao spomenik Kralju Pefru I Velibom Oslobodiocu
Dne U o. m. održana je u Metkoviču jedna skromna, ali u isto vreme impozantna i uzbudljiva svečanost. Toga dana naime izvršeno je svečano polaganje kamena temeljca Sokolskog doma, koji podiže Sokolsko društvo Met-kovič.
Ovaj dom če ujedno biti i veličan-stveni spomenik Kralju Petru I Ve-likom Oslobodiocu, zamenjujuči skro-man spomenik, koji se je imao da podi-gne u mesnont parku.
Toga dana varoš je bila iskičena zastavama. Svečanosti su sudelovali pret-stavnici državne vlasti, zamenik starešine Sokolske župe Mostar, naročiti delegati okolnih sokolskih društava i četa i ч pretstavnici raznih udruženja i u-stanova. Od pretstavnika crkava bio je prisutan srpsko-pravoslavni paroh, dok se rimokatolički župnik, kojemu se društvo bilo obratilo radi osvečenja doma, nije pozivu odazvao. Bila je ot-sutna i opcinska uprava, koju je društvo pozvalo naročitim pozivom (rani-ji doprinos opčine za spomenik kao i dotadanja mala pripomoč Sokolskom društvu brisani su u novom opčinskoin budžetu).
Svečanost je počela uzbudljiviin' i o-sečajnim govorom starešine brata dra Koščine, koji je zanosnim rečima govo-rio o pozivu Sokolstva i značaju Sokolske Petrove petoljetke, veličajuči ci-ljeve i stremljenja sokolskoga rada i veličinu i snagu idealizma, te da Sokoli, pristupajuči svečanom činu, u skromnosti svojih snaga, u obilju svojih stremljenja, zazivaju božji blagoslov za svoje današnje delo i za svoj buduči trud.
Brat starešina izneo je zatiin histo-storijat podizanja spomenika velikom Kralju Oslobodiocu, istaknuvši, da i-ako, ovoga časa, nedostaju dovoljna sredstva da dom več sada bude potpuuo ureden, da če ipak još ove godine dom biti doveden pod krov pa če, makar nedovršen, bili zalogoml i ostanom dalje-ga nastojanja društva, da uoči 6 septembra 1941 godine ude u potpuno dovršen i ureden svoj dom.
U temelje doma postavljena je povelja, ispisana na pergameni, koja glasi: „Izvršavajuči svoj zavet u prvoj godini Sokolske Petrove petoljetke — 1936 — 1941. god., — u slavil Boga, za pokoj duše Kralja Mučenika Aleksandra 1, sretanj i dug život mladoga nam Kralja Petra II, sjaj i veličinu Jugoslavije, Sokolsko društvo u Metkovičima, danas U jula 1937 ovom domu, kao trajnom spomeniku Kralju Petru I Velikom O-slobodiocu — doprinosom gradana, svojih članova, brigom) i trudom Upravno-ga odbora* i Odbora za gradnju doma, u prLustvu pretstavnika državne vlasti, udruženja, ustanova, delegata br. župe, sokolskih društava i četa, svojih člano-
va, naraštaja i dece, gradanstva, temelje postavi. Vjerni ainanetu Viteško-ga Kralja Aleksandra I Ujedinitelja, čuvat demo Jugoslaviju.”
U povelji navedeni su svi članovi upravnoga i građevinskoga odbora.
Nakon što je brat starešina naročitim simboličnim činom i rečima položio i uzidao diplomu u temelje doma, go-vorio je izaslanik Sokolske župe u Mo-staru, direktor gimnazije brat Bruno Marčič, ističuči značaj ovoga dana i čestitajuči Sokolskom društvu na nje-govom trudu i uspehu.
Sokolski dom metkovičskog društva biče impozantna monumentalna grade-vina sa velikom dvoranom, pozornicom,. galerijama, odelenjiina za čitaonicu, za pojedine sekcije društva te s prostranim dvorištem, koje če služiti za letuje vež-balište
Sredstva da se dom izradi i pokrije osigurana su, dok če za njegovo unu-trašnje uredenje društvo pregnuti da ih nabavi i tako da se dom potpuno u-redi najdalje do 6 septembra 1941.
Iz naših župa
Sokolsko društvo Grubišno Polje o-
držalo je svoju javnu vežbu dana 4 o. m. uz sudelovanje Sokolskih društava Bjelovar, Daruvar, Miokovičevo te Sokolske čete Vel. Barna. Program izvele su sve kategorije, ošini članica, i to u prostim vežbama te članovi društva Grubišno Peolje na vratilu a društva Bjelovar na razboju. Muška i ženska deca izvela su igre. Članstvo je odve-žbalo proste vežbe dosta dobro, a vrsta društva Bjelovar na razboju bila je naj-bolja tačka programa.
Sokolsko društvo Bjelovar održalo je svoju javnu vežbu dana 6 juna o. g. na letnjem vežbalištu Sokolskog doma
1.	Javna vežba održana je kao večernja priredba. Vežbalište celog dana bilo je vrlo živo, jer su se istoga dana održa-vale župske utakmice članstva, naraštaja i dece, koje su počele u 9 i Vrajale sve do 13 sati. Popodne su utakmice nastavljene, a ujedno vršeni su pokusi za nastup te odigrane utakmice u odbojci izmedu društva Bjelovar-Koprivnica-Virovitica.
U 9 sati na večer održana je javna vežba na kojoj su nastupile sve kategorije (osim članica), sa ukupno 278 vežbača i vežbačica.
Sve tačke programa izvedene su dosta dobro, a kao najbolje tačke bile su igre dece te vežbe naraštajka sa venčičima. Posle programa razvila se sokolska veselica. Uspeh priredbe bio je dosta dobar.
Izdaje za Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije Đ. Paunkovič, Rumunska 56 • Glavni i odgovorni urednik Stjepan Celar, Jovana Rističa 6# Uredjuje redakcioni odbor
Štamparija Drag. Gregoriča, Strahinjiča Bana 75. — Beograa