KRAUEViNA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 21 (1).
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 SEPTEMBRA 1936
PATENTNI SPIS BR. 12534
Allgemeine Eleklricitats — Gesellschaft, Berlin, Nemačka.
Postupak za smanjenje posrednog govora kod sistema noseče struje.
Prijava od 14 februara 1935.	Važi od 1 septembra 1935.
Traženo pravo prvenstva od 14 februara 1934 (Nemačka).
Kao što je poznato, kod prenošenja telefonskih struja proizvoljne vrste preko vodova potrebno je, da se paralelni vodovi tako uzajamno izravnaju, da govorne struje jednog voda ne mogu da se čuju u drugom vodu. Tako je izmedju oba voda potrebno prigu-šivanja sporednog govora odredjene veličine, koje mora u toliko biti veće, u koliko je veće prigušenje voda i u koliko je stoga veće i eventualno pojačanje korisnih telefonskih struja. Ovo pak prigušenje sporednog govora opada kao što je poznato sa povećanjem frekvence i stoga pričinjava teškoće, da se izvodi besprekoran rad nosečim strujama preko telefonskih vodova koji su izravnati za nisku frekvencu.
Predmet pronalaska je sada postupak za smanjenje sporednog govora, koji otklanja ove teškoće, a da ne bude potrebno naročito izravnavanje vodova s obzirom na rad nosećom strujom. Pronalazak polazi od razmišljanja, da je srazmera sporednog govora sa modulisanom visokom frekvencom znatno povoljnija no kod prenošenja nemodulisane visoke frekvence. Prijem je pri modulisanoj visokoj frekvenci, kao što je poznato, moguć samo, ako na prijemnom mestu postoji kako bočni frekventni opseg tako i sama noseća frekvenca. Pošto sad obe amplitude kod prelaska od smetajućeg voda u smetani vod bivaju prigušivane odgovarajući postojećem prigušenju sporednog govora, to je amplituda koja se javlja na kraju smetanog voda prigušena za dvostruko prigušenje sporednog govora. Ali ovo sad važi samo tako
dugo, dok na smetanom vodu. noseća frekvenca ili ne bude dodata pri prijemu dola-zeće modulisane smetajuće amplitude ili pak u govornim pauzama ne bude nemodulisano prenošena preko voda. Ako se na primer radi sa potpuno ugušenom nosećom frekvencom i tome odgovarajući noseća fekvenca bude u prijemniku uvek dodavana, to će i amplituda sporednog govora u smetanom vodu biti znatno veća, ako se ovaj vod u trenutku slušanja isto tako nalazi u radu i stoga u prijemniku noseća frekvenca bude dodavana i prijemnim strujama sporednog govora, dok je pri izostanku noseće frekvence prigušenje sporednog govora beskrajno veliko. Dokle god se na vodu, u trenutku prijema struja sporednog govora, bude govorilo, ova činjenica je bez značaja, pošto su struje sporednog govora i tada još veoma male u odnosu prema normalnim govornim strujama i bivaju ovim potpuno prekrivene. Drukčiji je ipak slučaj u govornim pauzama, u kojima amplituda govora istina ne biva prenošena, ali u kojima ipak amplituda noseće frekvence biva pri prijemu još uvek dodavana. U ovim govornim pauzama mogu na ovaj način struje sporednog govora da dobiju vrednosti, koje bez daljeg omogućuju prisluškivanje.
Ove teškoće bivaju po pronalasku iz-begnute time, što na izvesnom podesnom mestu sistema za prenošenje noseći talas tako biva upravljan pomoću po sebi poznatih sredstava, da biva samo za vreme stvarnog da prenošenja znakova aktivan za struje koje treba
Din. 10.—
še demodulišu. Podesno se ovo upravljanje vrši neposredno pomoću govora, no ipak u slučaju potrebe može biti korišćeno uprav-ljanje pomoću pomoćne frekvence.
Za izvođenje misli po pronalasku dat je niz mogućnosti, koje se delom upravljaju prema upotrebljenim sistemima prenošenja. Tako na primer nemodulisana noseća frekvenca može uvek biti isključena u tom trenutku, u kojem govorne struje prestaju i odgovarajući pri početku govora odmah ponovo biti uključena. Mesto, na kojem se pre-duzima uključenje i isključenje, može pri torne da se nalazi na početku ili na kraju voda, ako je u pitanju sistem za prenošenje, kod kojeg se amplituda noseče frekvence prenosi zajedno preko voda. Ako se pak radi sa u-gušenom nosećom frekvencom, to isključenje noseče frekvence naravno može biti preduzi-mano samo na kraju voda.
Na priloženom nacrtu su šematski predstavljeni nekoliki primeri za isključenje noseće frekvence u govornim pauzama. U sl. 1 N označava vod niske frekvence, a T vod noseče frekvence. Poslednji je modulatorom M pomoću prekidača S uvek tada isključen, kad rele R nije nadražen govornim strujama, to on uključuje prekidač S, tako, da noseča frekvenca biva stavljana na modulator. Rele R biva podesno opremljen usporačima pada, da ne bi padao između pojedinih reči, već tek tada, kad nastupi stvarna govorna pauza. Isto vezivanje se daje primeniti i kao prijemno vezivanje. U ovom slučaju jedino na mesto modulatora dolazi demodulator. Kod rasporeda po si. 2 prekidač S je postavljen iza demodulatora; on tako ne samo isključuje noseću frekvencu, već uopšte prekida emisi-oni krak u govornim pauzama. Osim obe ove mogućnosti postoji naravno još niz daljih mogućnosti. Tako, kao što je već pome-
nuto, niože govornim strujama biti oslobo-djena pomoćna frekvenca, koja sa svoje strane opet stavlja u dejstvo prekidač za pri ključenje ili isključenje, ili može u cilju isključenja noseće frekvence da bude prvoj superponova druga noseća frekvenca sa suprotnom fazom. U poslednjem slučaju se može takodje, ako se želi uopšte da izbeg-ne prekidač, da niskom frekvencom upravlja jedino faza druge grane noseće frekvence, na primer pomoću induktiviteta sa više ili manje zasićenim jezgrom. Dalje se može pomoću niske frekvence izvesti i pomera-nje potencijala rešetke na oscilacionoj cevi za noseću frekvencu ili na zajedničkom pojačivaču. Uopšte mogu odgovarajući naći primenu skoro sva na ovomo poznata sredstva za zapreke sprezanja u nazad. Bitno je samo, da je pri svim vezivanjima pruženo jemstvo, da se noseća frekvenca nalazi u demodulatoru samo tada, kada se govori.
Primena misli pronalaska takodje nije ograničena na oba gore pomenuta sistema, naime ststema kod kojeg noseća frekvenca biva potpuno ugušena, i sistem kod kojeg ona biva potpuno prenošena, već može potpuno na isti način naći primenu kod deli-mičnog prigušivanja.
Patentni zahtevi:
1)	Postupak za smanjenje sporednog govora kod sistema noseće struje, naznačen time, što noseći talas pomoću po sebi poznatih sredstava biva tako upravljan, da bude samo za vreme prenošenja signalnih struja aktivan za struje koje treba da da se demodulišu.
2)	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što noseći talas biva posredno ili neposredno uključivan pomoću govornih struja,
Ad pat.br. 12534

M