KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 21 (3)
PATENTNI SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 februara 1933.
BR. 9597
i .;n .on
Societa Italiana Pirelli, Milano, Italija.
Sud za izravnanje uljanog pritiska za kabl koji leži u ulju i postupak za njegovo izvodjetije Prijava !od 27 novembra 1931.	___________ Važi od 1 aprila 1932.
Već su poznati k blovi za transport e-nergije, u čijoj su unutrašnjosti predviđeni jedan ili više kanala koji su ispunjeni meŠavmoni za pritisak, da je na ovaj način izolacija kabla stalno natopljena pomenu-tom meša vinom, Gore pomenuti kanali su na kraju i na nekolikim središnim tačkama kabla, u vezi sa podesnim nap' jajućim sudovima, koji tečnu masu, koja ispunjuje kabl,, i pored temperaturnih promena, Ko-jirna je kabl izložen, održavaju između utvrđenih granica pritiska.
Sudpvi koji su podesni za gore pomenuti cilj, Opisani su na pr. u patentu br. 4958. Ovi sudovi se sastoje iz zatvorenog suda, koji je izdeljen u ćelije, sa elastičnim zidovima, koje su ispunjene vazduhom, i čija zapremina zavisi od pritiska ulja, i na ovaj način odgovarajuće promene' zapre-mine ulja u kablu bivaju izravnate. Kad se pomenuti sudovi pripremaju da se postave na svoje mesto, ćelije obično bivaju ispunjene vazduhom ili kakvim drugim gasom, pri atmosferskom pritisku. Najmanji pritisak ulja u kablu, koji odgovara najnižoj temperaturi koja verovatno može biti dostignuta, biva pri tome uvek održavan višim od atmosferskog pritiska, da bi se, pri eventualnom oštećenju olovnog omotača, izbeglo da vazduh ili vlaga prodre u kabl.
Ako sud prvi put biva vezan sa kablom, sa pretpostavkom da ovo biva izvođeno kad je pritisak u kablu minimalan, teče iz-vesna količina ulja iz kabla u sud. Ova količina ulja, pošto ie izvela izvestan pritisak na ćelije, smanjivši-tako njihove zapremi-ne, ostaje trajno kao mrtav teret u sudu, i ne učestvuje više u širenjima i skupljanji-
ma ćeiija, koja se prouzrokuju prpmenama uljanog pritiska u kablu.
Promene zapremine, koje su stvarno' is-korišćene u sudu, dakle su manje od onih, koje odgovaraju njegovoj stvarnoj veličini; osim toga postoji nezgoda da kod postrojenja mora biti upotrebljeno više ulja, no što je neophodno potrebno.
Ovome pronalasku cilj je da otstrapi ove nezgode time, što promenljivi kapacitet suda biva potpuno iskoriš.ćen, da bi se izravnale promene zapremine ulja u kablu. Da bi se ovo postiglo, vazdušni pritisak, odn. gasni pritisak u ćelijama suda, već od samog početka biva održavan pod najnižim pritiskom koji se u kablu može podesiti, da bi se, pod ovim okolnostima, količina ulja, koja se sadrži u sudu, svela na izvestan minimum. Svako d lje smanjenje zapremine U ćelijama služi tome. 'da.'ižćav-na odgovarajući priraštaj zapremine ulja ii kablu, koji biva izazvan jiovećanjitha 'temperature.	;>i i
U s{edećem šematičkom primeru je’objuš-njen gornji navod. u •	r' p' .
U sl. 1 A B C D pretstavlja ukupnu za-preminu ćelija suda, ako pritisak vazduha koji se sadrži u ćelijama odgovara atmosferskom pritisku. Uzmimo da ukupna zapremina odgovara jedinici. Ako sud, pomoću male cevi b, biva vezan sa kablom to ulje prodire u sud, jer je najniži pritisak ulja u kablu uvek veći od atmosferskog pritiska. Ako se pretpostavi da je najniži apsolutni pritisak jednak pritisku od 1,5 atm., ukupna zapremina će se smanjiti na A B E F, dakle na 1/1,5 = 0,67 i deo C D E F suda će uvek ostati ispunjen uljem.
Din. 10.
Povećanja uljanog pritiska preko 1,5 atm., koja bivaju izazvana promenama temperature u kablu, smanjuju još ukupnu za-preminu ćelija i ovo do na minimum koji je pretstavljen sa A B G H, i koji odgovara najvećem pritisku ulja u kablu. Premene zapremine suda koie stvarno bivaju is-korišćene, da bi se izravnale odgovarajuće promene zapremine ulja u kablu, pretstav-Ijene su tako u E F G H, dok je deo C D E F, kao što je gore pomenuto, uvek po-sednut uljem, i prema tome ni na koji način ne biva iskorišćen.
Ali ako, kao u ovom pronalasku, vaz-duh, koji ispunjuje ćelije, već od početka, i to pre no što je kabl vezan sa sudom, bude sabijen, to se pri pritisku od 1,5 atm., mogu izvesti iste važne promene E F G H ćeliske zapremine, pri čemu se polazi od početne zapremine A B E F, koja, kao što je gore pomenuto, pretstavlja samo 67% zapremine A B C D, koja je bila potrebna kod starih sistema, u kojima su ćelije bile ispunjene vazduhom koji se nalazi pod atmosferskim pritiskom.
Dakle se postiže isto dejstvo sa 33%-nim smanjenjem ukupne zapremine ćelija. Dakle mogu da se izrađuju manji i stoga jev-tiniji sudovi.
Da bi se gore navedeno moglo praktično izvoditi, može na pr. biti upotrebljen kostur, koji može biti obrazovan iz štapova 1 (si. 2) koji su naizmenično dugački ili kratki i koji bivaju održavani u sastavu pomoću dva kotura 2 i 3. Na obimu gornjeg kotura 3 predviđeni su otvori, u kojima se štapovi mogu slobodno kretati tako, da kotur sam, po volji može biti spuštan ili dizan.
Ćelije koje treba da obrazuju sud, bivaju pre toga ispunjene vazduhom, pod atmosferskim pritiskom, i zatim bivaju her-metički zatvorene. Posle toga bivaju one postavljene u gore pomenuti kostur, kao što je pokazano u si. 3. U početku ćeliski
stub ima visinu, koja odgovara dugačkim štapovima. Da bi se postigao željeni pritisak vazduha, koji je viši od atmosferskog pritiska, dovoljno je da se izvede priteza-nje zavrtanjskih matrica 4 sa dugačkih štapova tako, da se kotur (ploča) 3 spušta, i da se ćeliski stub sabije, dok ne bude dostignuta takva visina, u kojoj krajevi kratkih vodiljnih štapova vode iz odgovarajućih otvora na koturu 3. Pomoću zavrtanjskih matrica 5, koje se sad postavljaju na vrhove kratkih štapova, ćeliski stub biva održavan pod pritiskom koji odgovara visini kratkih štapova. Prema tome se zavr-tanjske matrice 4 dugačkih štapova mogu odvrnuti i zajedno sa dugačkim štapovima ukloniti sa kostura, koji je sada obrazovan samo iz kratkih štapova, i prema tome može biti postavljen u sudu koji odgovara visini kratkih štapova.
Razumljivo je da se mogu upotrebiti i druge naprave, kao na pr. hidraulične prese itd. da bi se sabili ćeliski stubovi, dok vazduh koji se sadrži u njima, ne bude dostigao željeni pritisak.
Patentni zahtevi:
1.	Sud za izravnan je uljanog pritiska za kabl, koji leži u tečnom ulju, a koji je sud izdeljen u ćelije sa elastičnim zidovima, koje su ispunjene vazduhom ili kakvim drugim gasom i koje se sadrže u zatvorenom sudu, koji dolazi u vezu sa uljem iz kabla, naznačen time, što ćelije već pre početka upotrebe bivaju punjene vazduhom odu. gasom koji se nalazi pod višim pritiskom od atmosferskog pritiska.
2.	Postupak za izvođenje suda za izrav-nanje po zahtevu 1, naznačen time, što sve ćelije suda bivaju jednovremeno sabijene u kosturu, koji je obrazovan iz dugačkih i kratkih štapova, dok ne bude dostignut željeni pritisak, pri čemu se kostur stavlja u sud, pošto se uklone duži štapovi koji su poslužili za sabijan je ćelija.
ft
* ;V	- M ^
): f
0! ,' •'r 1
Adpafentbrcy95S7
3