Zakon o narodnim školama 5. decembra 1929. (Službene Novine, 9. decembra 1929. Br. 289—CXIX.) GLAVA I. Opšte odredbe. § 1. Narodne škole su državne ustanove, ciji je zadatak: da, nastavom i vaspitanjem u duhu dr* žavnog i narodnog jedinstva i verske trpe* ljivosti, spremaju učenike za moralne, oda= ne aktivne članove državne, narodne i drw štvene zajednice; da šire prosvetu u narodu neposredno i posredno saradnjom sa kulturnim ustano« vama za narodno prosvečivanje. § 2. Nastava je u narodnim školama, opšta i obavezna u celoj Kraljevini Jugoslaviji. Svako dete, čiji su roditelji nastanjeni na teritoriji Kraljevine Jugoslavije, vaspita« va se prema svojim sposobnostima bilo u redovnoj narodnoj školi bilo u naročitim dr= žavnim zavodima a po odredbama ovog Za* kona. Državna vlast če prinuditi roditelje ili staratelje, koji zanemaruju vaspitanje svoje ili poverene im dece, na vršenje dužnosti prema njima. Ona ima prava da od rodite« lja ili staratelja, koji su nesposobni za vrše* nje tih dužnosti (zbog raznih poroka, bolesti ili nemarnosti) oduzme decu i smesti u druge porodice ili u državne zavode. § 3. Država se stara o otvaranju narodnih škola, postavlja i plača sve nastavnike u nji* ma, po odredbama ovoga Zakona. § 4. Nastava je u narodnim školama besplat« na u granicama ovoga Zakona. Učenici narodnih škola ne plačaju ni upisninu ni školarinu, niti kakve druge daž* bine. §5. Svaka narodna škola ima svoj pečat sa državnim grbom, nazivom škole i imenom mesta u kome se nalazi. § 6. Reči: nastavnici, učitelji i učenici, u smU slu ovoga Zakona obuhvataju i nastavnice, učiteljice i učenice. ako drukčije nije odre« deno. GLAVA II. Vrste narodnih škola i trajanje nastave. § 7. Narodne škole su: osnovne škole i više narodne škole. Narodne škole su i zabavišta, škole za nedovoljno razvijenu i defektnu decu i usta= nove, koje služe opštem narodnom prosveči* vanju: analfabetski tecajevi, škole i tecajevi za domačice. privredni tečajevi, higijenski tečajevi i slicno. §«. Osnovna škola traje četiri godine (prvi, drugi., tredi i četvrti razred), a viša narodna škola za decu koja su svršila osnovnu ško= lu pa do navršene četrnaeste godine takočte četiri godine (prvi drugi, treči i četvrti raz* red). Za Svih ovih osam razreda školovanje je obavezno. § 9. Za decu kojoj državni jezik naše Kra* ljevine nije maternji može se uz osnovnu školu otvoriti pripravni razred. On se ne računa u propisani broj godina obaveznog školovanja. Upis u pripravni razred nije oba* vezan. § 10. Deca. koja posle svršeneg cetvrtog raz* reda osnovne škole produže školovanje u gradanskoj. srednjoj ili kojoj stručnoj školi, oslobodavaju se od daljega pohadanja na* rodne škole. To vredi i za one učenike koji pre navršene četrnaeste godine odu na za= nat i trgovinu ili pohode zanatsku trgovačku školu. Ko iz pomenutih škola. odnosno zanata. i^stupi pre vremena kada bi svršio obavezno školovanje u narodnoj školi, mora se vratiti u nju da dovrsi propisano osmogodišnje ško* lovanje. § II. U osnovnoj školi vrši se samo redovna nastava. U višoj narodnoj školi vrši se re* dovna ili skracena nastava. Koliko če biti olakšica u pogledu raspo= reda rada po mesecima u godini za one raz* rede više narodne škole koji imaju skradenu nastavu odreduje Ministar prosvete prema mesnim priiikama, po predlogu mesnog škol= skog odbora i bana. U koliko je redovna nastava več zavede* na ostaje nepromenjena. § 12. Gde su roditeljima neophodno potrebna deca iz viših narodnih škola kao pomoč za vreme poljskih radova može Ministar pro« svete u razredima za koje je potrebno, na predlog mesnog školskog odbora, uvesti re* dovnu nastavu u pet zimskih meseci, od po= četka novembra do kraja marta, i skradenu nastavu u ostalo vrcme školske godine. §13. Osnivanje zabavišta je obavezno za ve* če gradove i industrijske centre. Zabavišta se mogu otvarati na zahtev opština ili roditelja ako se za pohadanje upiše najmanje 50 dece, ili gde prosvetne vlasti to nadu za potrebno. Upis u zabavišta nije obavezan. U zabavišta se primaju deca muška i ženska od navršene četvrte godine. Program i način rada u žabavištu propisuje Ministar prosvete. U zabavištu se ne sme izvoditi nastava propisana za osnovne škole. § 14. Škole za nedovoljno razvijenu i defekt* nu decu pohadaju ona deca koja su nespo* sobna da prate nastavu u narodnoj školi (slepa, gluhonema, telesno i duševno za= ostala). § 15. Škole za nedovoljno razvijenu i defekt* nu decu izdržavaju se o državnom ili bano« vinskom ili zajedničkom trošku. Program i način rada u tim školama propisade Ministar prosvete naročitim pravilnikom. Ove škole su po pravilu internatski uredene. Ministar prosvete de odobriti, a prema budžetskim sredstvima i pomagati, i one škole i ustanove za duševno zaostalu i de= fektnu decu, koje su osnovane od samo* upravnih tela, privatnom inicijativom ili od humanih udruženja. § 16. U cilju narodnog prosvečivanja i pri* vrednog usavršavanja otvaraju se škole i pri« vremeni tečajevi prema potrebama pojedinih krajeva. Ovamo spadaju škole i tečajevi za domačice, kao i tečajevi za bdrasle nepisme* ne (analfabete), i drugi tečajevi. GLAVA III. Otvaranje i izdržavanje škola. § 17- Osnovna škola če se otvoriti onde gde u okolini od 4 kilometra u poluprečniku (ra* dijusu) ima najmanje 30 dece obavezne da pohadaju školu. Tamo gde bi pristup školi bio otežan, škola če se otvoriti i sa 20 učenika. Više narodne škole otvarače se postup* no prema otvorenim uslovima u tom mestu. § 18. U mestima gde nisu ispunjene pogodbe za otvaranje škole, a ima najmanje 10—20 dece dorasle za školu, mogu se otvoriti pris vremene školske stanice ili ambulantne škole. U školskim stanicama traje rad od 1. septembra do kraja juna. Nastavu izvodi učitelj susedne škole tri puta nedeljno po pola dana. U ambulantnim školama rad tra* je pet meseci u jednoj školskoj godini. U njima rade mladi učitelji koji nemaju stalno mesto službovanja, nego rade pet meseci u jednom, a pet meseci u drugom mestu. Upravne opštine daju za ove ustanove zgradu, ogrev i najpotrebniji nameštaj kao i podvozna sredstva ili naknadu za podvoz na= stavnicima, a nagradu nastavnicima dodelju* je Ministarstvo prosvete. Na kraju rada drži se ispit u prisustvu školskoga nadzornika, na kome se utvrduje rad i postignuti uspeh za svakoga učenika. § 19. Školska opština je školska upravna je* dinica koju čine jedna ili više upravnih op* ština ili delovi istih. Dužnost školske opšti* ne je da izdržava jednu ili više škola. Svako naselje mora biti u sastavu jedne školske opštine. • Pored imena mesta može škola nositi ime koga od istorijskih priznatih naših nacionalnih velikana. Ovo ime odreduje Mini« star prosvete, prema predlogu banske uprave. §20. Svaka školska opština ima svoj mesni školski odbor. §21. Gde u upravnoj opštini u smislu ovoga Zakona treba da bude više škola, opštinski odbor odreduje mesto i područje za pojedi* nu školu. Ovoj izbor zemljišta i odredivanje pod* ručja konačno rešava ban. § 22. Dužnosti upravne opštine za školu su ove: dati potrebno zemljište za školu. škol* sko dvorište, igralište, zemljište za praktičnu poljoprivrednu nastavu, učiteljski vrt (u se« lirria obavezno, a u gradovima po moguč* stvu), i za učiteljske stanove, sve to po mo* gudstvu u blizini škole; starati se da svi pu* tevi koji vode školi budu ispravni. § 23. Dužnosti školske opštine su ove: 1. sagraditi i u dobru stanju održavati skolske zgrade, u kojima moraju biti: po* trebne učionice i radionice, udešene prema higijcnskim i pedagoškim pravilima; po mo* gučstvu dvorana za školske svečanosti, koja če služiti i za sobnli gimnastiku; potrebne kancelarije i zbornica; stanovi za nastavni* ke i za poslužitelje; 2. nabavljati nameštaj i učila za školu, a siromašnoj deci knjige i školski pribor; 3. davati ogrev za školu, upravitelja i školskog poslužitelja, ako stanuju u školskoj zgradi; 4. starati se o otvaranju novih škola, odeljenja i tečajeva u smislu § 16 ovoga Za* kona; 5. starati se, pp mogučnosti, za školske kuhinje kao i za obdaništa za decu; 6. gde je god moguče stvoriti i urediti školska kupatila i dečje poliklinike za spe= cijalna lečenja; 7. podmirivati sve stvarne potrebe oko izdržavanja škola (opravki školskih zgrada, plačanje služitelja, osvetljenja, pribora za zabavišta i dr); 8. pomagati prosvetne ustanove. kojima se širi opšta prosveta u narodu. § 24. Industrijska preduzeda dužna su poma* gati školskoj opštini u podizanju školskib zgrada i učiteljskih stanova, ako ne učestvu* ju u srazmeru sa obimom preduzeda u tome mestu u snašanju opštinskih tereta ili ako nemaju sopstvenih školskih zgrada. U tome slučaju o doprinosu ovih preduzeča odlučuje opšta upravna vlast. Ovaj doprinos ne može biti veči od sume. koju bi preduzeče platilo za školsku opštinu, ako bi se u dotičnoj upravnoj opštini#oporezovalo. §25. Svaka školska opština mora imati svoj budžet. Školski budžet sastavlja školski od« bor dotične školske opštine. Ako se školska opština podudara sa upravnom opštinom, ili ako je više školskih opština pod jednom upravnom opštinom, onda školski odbor bu= džet predlaže upravnoj opštini koja o njemu raspravlja i uvrščuje ga u svoj opštinski bu= džet, a školski odbor ima pravo žalbe sre? skom načelniku, ako drži da su njegovi za* htevi opravdani. U slučaju da školska opšti^ na obuhvata više upravnih opština ili delove upravnih opština, onda školski budžet sa* stavlja školski odbor dotične školske opšti« ne i predlaže preko sreskog načelnika bano« vinskom školskom odboru. Kad ga banovin« ski školski odbor odobri, dostavlja ga odbo« ru nadležne upravne opštine da ga uvrsti u godišnji opštinski budžet. Upravne opštine ne mogu budžet školski odeliti od budžeta za opštinske potrebe, nego ga imaju uvrstiti kao sastavni deo opštinskog budžeta pod posebnim naslovom »Nastava narodnih ško* la« i s njim ga zajedno predložiti višoj vlasti. § 26. U budžetu se predvidaju sume za redov* no izdržavanje škola. Povečanja ne smeju da predu 10% ranijeg školskog budžeta. Veče opravke i investicije, koje prelaze poveča; nje 10% preko školskog budžeta za isteklu godinu, mogu se učiniti samo ako ih, s obzi* rom na ostala opterečenja te opštine, odobri Ministar prosvete i Ministar Finansija. § 27. Zgrade narodnih škola moraju biti na podesnim zdravim mestima; moraju biti suve i svetle, i imati dovoljno prdstora za uče= nike. Ministar prosvete u 'sporazumu sa Mini* strom gradevina i Ministrom socijalne poii^ tike i narodnog zdravlja propisuje uredbom odredbe o podizanju školskih zgrada i uči= teljskih stanova, o nameštaju. o uredenju školskih vrtova, dvorišta i drugo, kao i od» nosne ugledne planovc za školske zgrade. § 28. Gde opština nema podesnog zemljišta može ga nabaviti putem izvlaščenja (ekspros1 prijacije). § 29. Svaka škola mora pored stana upravite* ljevog imati u blizini škole onoliko propis* nih starova za nastavnike koliko ima poseo« nih odeljenja, kao i stan za jednog posluii« telja. Ilez propisnog broja ovih stanova sa potrebnim prinadležnostima ne može se otvoriti skola niti novo odeljenje. U varošima i varošicama može opština umesto stana davati stanarinu. Stanarina iz* nosi: u Beogradu i Zagrebu po 500 dinara mesečno na svakog nastavnika, u varošima preko 50.000 stanovnika po 400 dinara, varoši* ma izmedu 30.000 i 50.000 stanovnika po 350 dinara, varošima ispod 30.000 stanovnika po 300 dinara, varošicama po 200 dinara. § 30. v Po odobrenju nadležnih vlasti, školska opština putem licitacije ili u svojoj režiji gra* di sve zgrade za školsku potrebu, služeči se narodnom radnom snagom i materijalom ko» jim raspolaže. Plan za podizanje školske zgrade odo=> brava ban. §31. Opštine mogu podizati o svome trošku zgrade namenjene narodnom prosvečivanju kao: škole za poljoprivredu, za domadice, stručne škole itd. U ovu svrhu može se više opština udru« žiti. §32. Kod svake nove gradnje i dogradivanja zgrada što ih opštine dižu u prosvetne svr« he, bilo koje vrste, pomaže"država svima op« štinama, osim gradskim, koje imaju svoje gradevinske stručnjake, na njihovu molbu i o svome trošku u ovome: izraduje gradevin* ske planove i predračune, vodi vrhovni struč* ni nadzor i daje sve potrebne stručne komi« sije za pregledanje gradevine, § 33. Onim opštinama, koje nemaju propisnih školskih zgrada niti imaju materijalne mo* gudnosti da ih same podižu, pomagade bano* vine i država pri podizanju školskih zgrada. Nadležne vlasti mogu odobriti da se za gradnju škola upotrebi radna snaga i mate* rijal, kojima raspolaže država. § 34. Ban de narediti upravnoj opštini, kad se ukaže potreba, da otvori novu ili proširi po* stojedu školu. Protiv ove odluke ima pravo upravna opština žaliti se Ministru prosvete. § 35. Da bi se otvaranjem novih škola brže i jače podigla narodna prosveta, osniva se Dr* žavni školski fond pri Državnoj hipotekar* noj banci, kome de se svake godine iz držav* nog budžeta dodavati potrebna svota, dok ne dostigne ukupno 150,000.000 dinara. Jz toga Fonda de se davati samo zajmom za grade* nje novih zgrada za škole i stanove učitelja obuhvadene ovim Zakonom. Zajmovi za gradenje novih zgrada pr* venstveno de se davati mcstima gde škola uopšte nema. Rok se odreduje prema količini uzajm* ljene svote i imovnom stanju dotične op* štine. Siromašnim školskim opštinama u koji« ma je najmanje 60% nepismenih pozajmica se daje sa manjom kamatom ili bez kamata sa rokom do 20 godina. Državnim školskim fondom upravlja Ministar prosvete u sporazumu sa Pretsed* nikom Ministarskog saveta prema pravilima, koja ce on propisati u sporazumu sa Mini« strom finanslja i po saglasnosti sa Pretsed« nikom Ministarskog saveta. § 36. Školska zgrada i školsko dvorište ne mo* gu se upotrebiti ni za što drugo osim za ško* lu i ciljeve, koji su u skladu sa opštim ci* ljem narodnih škola (§ 1) . § 37. Imovinu jedne školske opštine sačinja* vajti: 1. sve školske zgrade i celokupno nepo« kretno školsko imanje; 2. sav školski nameštaj; 3. zbirke učila i školske knjižnice; 4. mesni školski fond; 5. gotovina od raznih prihoda. § 38. U mesni školski fond idu svi pokloni, zadužbine i drugi prihodi namenjeni toj svrsi. Mesni školski fond služi: 1. za pomaganje siromašnih učenika, na=> ročito onih bez roditelja; 2. za pomaganje učeničkih izleta i utak* mica, školskih knjižnica za decu i odrasle; 3. za školske kuhinje i obdaništa; 4. za potrebe narodnog prosvedivanja uopšte. § 39. Skolska opština mora se ubaštiniti na sve nepokretno školsko imanje. Od školske nepokretne imovine ne mo« že se ništa upotrebiti u kakve druge svrhe, niti otuditi ili zadužiti, osim u one koje pro« pisuje ovaj Zakon, a po odobrenju Ministra .prosvete. § 40. Ako se iz jedne školske opštine izdvoji nova školska opština ili jedan deo školske opštine, imaju pravo na razmeran deo zajed* ničke školske imovine. Podela ce se izvršiti sporazumno. U slučaju nesporazuma rešava spor ban. § 41. Za podmirenje potreba svaka seoska skolska opština ima školsku blagajnu u koju ulazi: ,m 1. svote kpje daje upravna opština na ime izdržavanja škole po redovnom prora* čunu; 2. prihodi od školskog imanja, fonda ili čega drugoga, što školi pripada; 3. svote koje banovinski školski ddbor daje školi; 4. razni prihodi. Kako- de se vršiti ppslpvi školske blagaj* ne propisade Ministar prosvete pravilnikom. GLAVA IV. Nastava. § 42. Nastavni predmeti u narodnim škola* ma su: 1. nauka o veri sa moralnim poukama; 2. narodni (srpsko*hrvatski=slovenački) jezik; 3. narodna povest (istorija) s najzname« nitijim dogadajima iz opšte povesti; 4. zemljopis naše države s osnovnim po« znavanjem drugih zemalja; 5. račun sa osnovima geometrije i geo* metrijskog crtanja; 6. poznavanje prirode; 7. prakticna privredna znanja i umenja prema potrebama kraja; 8. higijena; 9. domadinstv,o; 10. ručni rad sa naročitom primenom na* rodnih motiva; 11. crtanje; 12. lepo pisanje; 13. pevanje; 14. telesne vežbe po sokolskom sistemu. §43. Verska nastava je obavezna za sve pri= znate veroispovesti. Veronauku predaju sveštenici ili učitelji dotične konfesije, prema želji roditelja. Sveštenik=veroučitelj mora biti državljanin Kraljevine Jugoslavije. Gde se roditelji odluče da veronauku predaje učitelj, ali nema učitelja iste verois« povesti koje su i učenici, veronauku de pre* davati sveštenik, a gde nema ni jednih ni drugih, veronauku de predavati druga pogod« na lica. Veroučitelje ssveštenike postavlja Mi= nistar prosvete iz reda kandidata predlože* nih od nadležne vlasti doticne konfesije. a nagradu im odreduju i pladaju mesne verske opštine ili samo roditelji. Isto ovo važi i za druga lica koja u nedostatku sveštenika i uči* telja predaju veronauku. Veroučitelji: sveštenici, radi zadobijanja potrebne pedagoško=metodske spreme pola* žu naročiti veroučiteljski ispit. Veroučitelje^sveštenike i druga lica van učiteljskih i svešteničkih krugova koji pre* daju veronauku Ministar prosvete de na predlog banske uprave razrešiti dužnosti, ako njihov rad u školi ne odgovara pedago* šlčbsmetodskim načelima ili njihovo držanje u školi i van nje nije u skladu sa opštim ciljevima narodnih škola. Nastavni plan i program iz veronauke propisuje Ministar prosvete po saslušanju Ministarstva pravde. § 44. Opšta redovna nastava u narodnoj školi izvodi se na državnom jeziku a po nastavnom planu i programu koje propisuje Ministar prosvete, po saslušanju Glavnog prosvetnog saveta, za celu državu. rukovodedi se nače* lom koncentracije nastave u aktivnog učešca učeničkog. Nastavni program treba da pruži mo* gudnost za prilagodavanje nastave prilikama i potrebama života u kraju u kome se škola nalazi. U višoj narodnoj školi nastava raz= vija smisao za poljoprivredu, a za zanat, tr« govinu i industriju gde je to potrebno. § 45. U mestima gde u znatnoj meri stanuju državljani drugog jezika, otvoride se poseb* na odeljenia osnovne škole za njihovu decu. U ovim odeljenjima ne može biti manje od po 30 učenika. Izuzetno se može otvoriti ovakvo odeljenje i sa 25 u6enika, o čemu odlučuje Ministar prosvete. Program i plan nastave isti je kao i u ostalim osnovnim školama u zemlji. Nastava u ovim odeljenjima izvodi se na maternjem jeziku učeničkom. U ovim odeljenjima predaje se državni jezik kao obavezan predmet. Gde u mestu ima više odeljenja iste na= rodne manjine, ona mogu imati svog poseb« nog upravitelja. §46. Ako u mestu postoje odeljenja, odnos* no šbole sa nastavnim jezikom državnim, a uz to i posebna odeljenja ili škole sa nastav* nim jezikom druge koje narodnosti, miora= ju deca državnoga maternjega jezika poha* dati osnovnu školu s državnim nastavnim jezikom; deca druge narodnosti i jezika mogu. po volji roditelja pohadati odeljenja s državnim nastavnim jezikom mesto odelje* nja svog maternjeg jezika. Deca jedne narodne manjine ne mogu polaziti školu druge narodne manjine. U mestima gde ima dece narodnih ma= njina školski obavezne, koja po svome bro* ju ne mogu imati nastavu na maternjem je»' ziku, moraju ta deca polaziti školu s držav« nim nastavnim jezikom. § 47. U svima narodnim školama nastavu iz< vode državni nastavnici i oni moraju potpu* no vladati državnim jezikom. To važi i za veroučitelje. Učiteljice poučavaju prema potrebi u ručnom radu u domadinstvu i učenice iz onih odeljenja, u kojima inače redovnu na« stavu vrše učitelji. § 48. Narodne škole su nepodeljene ili pode» ljene. Škole s jednim nastavnim licem (za op« štu nastavu), koje poučava sve učenike do* tične škole. jesu nepodeljene; one s dva ili više nastavnih lica, u kojima se deca razdele na pojedina nastavna lica za poučavanje, je* su podeljene. § 49. Učenici, koje poučava jedno nastavno li* ce u posebnoj školi, čine školsko odeljenje. Učenici se, radi nastave, rasporeduju u razrede. Razred čine učenici, koji zajedno uče jedne iste predmete po jednom istom na» stavnom programu. U školama, gde jedan nastavnik pouča« va u isto vreme više razreda, mogu se spo=° jiti učenici dvaju, a u višim razredima na« rodne škole i triju razreda u jedan kombi* novan razred. Učenici ovako kombinovanog odeljenja redovno se zajedno poučavaju u istoj stvar* noj gradi, te se prema tome mogu za tu svr« hu prirediti i naročiti udžbenici. § 50. Vaspitanje muške i ženske dece je za« jedničko. Gde prilike dopuste, imaju se odvojiti muška i ženska deca u zasebne muške i žen== ske škole ili u zasebna odeljenja. §51. Svaki nastavnik ima svoje odeljenje. Odeljenje s jednim razredom po pravi* lu ne može imati više od 50, a sa više razre« da više od 40 učenika. Kad broj učenika bu* de vedi, odeljenje se deli. §52. Uza svaku seosku narodnu školu, a po mogudstvu i uz druge, mora biti školski vrt, koji ima služiti za opšte nastavne svrhe a naročito za nastavu iz prihodnih nauka, praktično vežbanje učenika u poljskoj pri« vredi kao i školska kuhinja za vežbanje uče«... nica u kudanstvu. Ministarstvo prosvete pro* pisade uzorne planove za školske vrtove. Prihod od ovih vrtova pripada nastavni« cima. Podela ovoga prihoda uredide se pravik nikom. Ministar prosvete odredide, gde je po= trebno, tri dana u godini, kada de učenici na= rodnih škola, pod vodstvom uditelja, vršiti pošumljavanje i podizanje nasada. Na pojedinim mestima osnovade se škol* ski gajevi. Brigu o održavanju nasada (od* brana od suše, stoke itd.) vodide udenici po uputstvima učitelja. § 53. Narodna škola mora imati zbirke potreb« nih učila i knjižnicu za učitelje, učenike a po mogudstvu i za gradane školske opštine. § 54. Školski rad redovno traje deset meseci, od početka septembra do kraja juna, a škol= ska godina se računa od 1. septembra do 31. avgusta. Veliki školski odmor traje redovno dva meseca, u julu i avgustu. Ostale odredbe o prekidu školskog rada zbog potreba pojedi* nih krajeva, o praznicima, kao i ekskurzija* ma i svečanostima školskim, propisade Mini* star prosvete pravilnikom. § 55. Na dan 28. juna održade se u svakoj na« rodnoj školi završna školska svecanost. Ta= da de se vr>šiti i nagradivanje ili pohvaljiva* nje udenika koji su odlični ili vrlo dobri iz učenja i vladanja. GLAVA V. U6enici. § 56. U školu se upisuju sva sposobna muška i ženska deca, koja do kraja dotične kalen* darske godine navršuju sedmu godinu. Telesno i duševno osobito razvijena deca mogu biti upisana u školu i s potpuno navr* šenom šestom godinom, ako u školi ima do= voljno mesta. § 57. Upis učenika vrši mesni školski odbor najdalje do 1. jula svake godine, na osnovi lekarskog pregleda sve dece za školu dorasle, po spisku koji pod svojom odgovornošdu sa= stavlja upravna opština i prema njemu. pres ko roditelja, poziva decu pred školski odbor. Utvrdeni spisak upisane dece uz spisak one dece, koja su ostala neupisana, potpisu« je mesni školski odbor i šalje opštoj uprav* noj vlasti na pregled i odobrenje. U spisku neupisane dece obrazložava se zašto nisu upi* sana. iPrilažu se i sve molbe i žalbe, ako bi ih bilo. Na koji de se način vršiti lekarski pre« gled dece za upis u školu propisade Ministar« stvo socijalne politike i narodnog zdravlja u sporazumu sa Ministarstvom prosvete. §58. Na osnovi lekarskoga pregleda oslobo* davaju se od pohadanja narodne škole deca: 1. koja zbog telesne nesposobnosti ne mogu dolaziti u školu niti mogu s uspehom pratiti nastavu (slepa, gluhonema itd.); 2. koja su bolesna uma ili su umno ne« dovoljno razvijeni; 3. koja boluju od zaraznih bolesti. O ovoj deci uprava škole i dalje vodi ra* cuna po § 15. § 59. U slučaju neotklonjivih prepreka za re* dovno pohadanje škole Ministarstvo prosve* te dozvolice privatno polaganje ispita. Ovo važi za decu koja žive na kulama svetiljama (na pučini), opservatorijama na visokim pla« ninama, na ostrvima gde nema škola i tome slicno; takode i za decu koju dugotrajno bo* lovanje sprečava da redovno pohadaju ško= lu. Takva deca moraju polagati ispit svake godine u najbližoj školskoj opštini. Privatnog ucenika ne može ispitivati ono lice koje ga je poucavalo. § 60. Sva upisana deca moraju redovno dola* ziti u školu. Za izostajanje su odgovorni ro« ditelji ili staratelji, a i oni koji bi školsku decu primili u službu. Izostanak od škole opravdavaju ovi slu* čajevi: 1. bolovanje deteta; 2. smrt clana porodice; 3. elementarna nepogoda, kad poplava, oluja, vejavica ili snežni smetovi spreče do* lazak u školu. Privremeno ne smeju polaziti školu deca koja su od toga isključena po sanitetskim propisima. §61. Učitelj vodi tačnu evidenciju o izostaja* nju učenika od škole, pa ih prema prilikama opravda ili ne opravda. O neopravdanim izostancima sastavlja poseban izveštaj prema potrebi, a najmanje svakog prvog i petnaestog dana u mesecu i dostavlja ga preko upravitelja mesnom škol« skom odboru. Mesni školski >odbor pozove preko po* glavarstva opštine roditelje ili staratelje naj* dalje u roku od četrnaest dana i posle pis« menog saslušanja izriče kaznu, koja moze biti: 1. opomena; 2. novčana kazna od 10—20 dinara na jedan izostali dan. Kazne se po pravilu upotrebljavaju ozna« denim redom. U težim slučajevima može se preko reda upotrebiti teža kazna. Protivu kazne mesnog školskog odbora može se u roku od osam dana žaliti opštoj upravnoj vlasti protiv čije odluke nema žalbe. Novčane kazne izriču se u korist Držav« nog školskog fonda. Napladuje ih opštinska uprava (poglavarstvo) u roku od petnaest da* na po prijemu presude. U slučaju da uprava opštine ne naplati kaznu od roditelja u od« redenom roku, plada je pretsednik (poglavar) dotične opštine. Novčana kazna se može si« romašnim roditeljima zameniti radom na školskim ili opštinskim poslovima, na njiho* vu molbu. Bliže odredbe o postupku pri izricanju i izvršenju ovih kazni propisuje Ministar pro* svete. §62. Roditelj, koga pozove mesni školski od* bor, mora se pozivu odazvati. Ako se ne oda* zove, dužna je opštinska vlast postupiti isto onako kao i u slucajevima neodazivanja pos zivu koje druge javne vlasti. § 63. Učenički napredak u nastavnim predme* tima i vladanje ocenjuje se dva put godišnje: krajem prvog polugodišta meseca januara, i krajem drugoga polugodišta meseca juna. Uspeh učenika u pojedinim predmetima ocenjuje se ocenama: odličan (5) vrlo dobar (4). dobar (3), slab (2), rdav (1). Učeničko vladanje ocenjuje se ocenama: odlično, vrlo dobro, dobro, loše. Prevodenje učenika u stariji razred vrši se krajem školske godine na osnovi ocene uspeha. Kod odludivanja o prelazu učenika u sta* riji razred ima se uzimati u obzir celokupan njegov napredak u školi. Onaj ucenik, koji pokaže uopšte slab uspeh, a nema izgleda da de dostidi drugove u starijem razredu, ostav« lja se da ponovi razred. §64. Prevodenje učenika iz jedne škole u dru* gu vrši se na zahtev roditelja, naročitim pre* vodnicama, koje upravitelj škole neposred« no šalje upravitelju one škole, u koju učenik prelazi. Prevodnicu dobijaju i oni učenici, koji pre navršenoga obaveznog školovanja, a po navršetku 14 godina života, prelaze u gradansku, srednju stručnu školu, ili odu na zanat ili trgovinu (§ 10). Iz upisne knjige prve škole učenik se ispisuje onda, kada upravitelj druge škole odnosno sopstvenik radnje izvesti da je uče^ nik tamo upisan. Učenici, koji su svoju školsku dužnost po navršetku godina obveznog školovanja ispunili, ispisuju se iz škole i dobijaju sve^ dočanstvo o svršenoj osnovnoj, odnosno vi= šoj narodnoj školi. Upravitelj škole ima po naročitom spi* sku voditi brigu o svima ucenicima, koji stu» pe u druge škole, i paziti da se ne čine zlo* upotrebe. § 66. U toku osmogodišnjeg školovanja uče^ nik se može ispisati iz škole u ovim slučaie* vima: ¦ i a) kada teško oboli od kakve neprebolne bolesti; b) kad zbog poznijega upisa ili ponavlja« nja razreda za školu prestari, te muškarac navrši 16, a devojcica 15 godinu. U oba ova slučaja o ispisu rešava mesni školski odbor na molbu roditelja ili po svom nahodenju, a odluku odobrava opšta uprav* na vlast. §67. Telesna kazna je zabranjena. Druge kaz» ne se mogu upotrebiti samo u meri koja ne* de ubijati volju i samopouzdanje učenika! § 68. Udenici ne mogu biti clanovi udruženja na verskoj osnovi, niti udruženja koja bi ma u kom vidu smetala verskoj snošljivosti ili bila protivdržavnog ili narodnog jedinstva Srba, Hrvata i Slovenaca. § 69. Osim čisto školskih svečanosti u6estvo» vanje učenika može biti samo u onim javnim svečanostima i javnim časovima koji imaju državno ili opšte nacionalno značenje ili su u uskoj vezi sa školom. GLAVA VI. NASTAVNICI. I. Vrste nastatvnika i njihova sprema. § 70. U svima državnim narodnim školama, (školskim zabavšitima) i školama za .nedo* voljno razvijenu i defektnu decu, tečajevima za odrasle nepismene, kao i u drugim sličnim školama, koje su pod Ministarstvom prosve* te, nastavu izvode učitelji i stručna lica. Oni mogu biti zaposleni, sem nastavnim radom, i kao upravni školski organi kod vla» sti i ustanova po ovom Zakonu. Učitelji mogu po službi biti privremeni i stalni. , , ¦ i i Za privremenog učitelja može se posta« viti onaj, koji je svršio državnu učiteljsku školu i položio učiteljski ispit zrelosti, od* nosno učiteljski diplomski ispit, ili višu pe^ dagošku školu, ili pedagoške nauke na filo* sofskom fakultetu. Za stalnost učitelja utvrduje se privre« meni učitelj, koji je položio praktični uči* teljski ispit. § 72. Prakti6ni uciteljski ispit može polagati privremeni učitelj posle dvogodišnjeg uspeš* nog rada u osnovnoj školi. Oni privremeni učitelji, koji za četiri godine ne polože prak* tični ispit ne mogu dalje ostati u službi. § 73. U zabavištima rade učiteljice koje su is* pitane i za zabavilje. Zabavilje dobijaju stalnost posle praktič« nog zabaviljskog ispita, koji mogu polagati posle dvogodišnjega uspešnog rada u zaba« vištu. One zabavilje, koje za četiri godine ne polože prakticni zabaviljski ispit, gube službu. Zabavilje mogu biti i učiteljice bez pot« pune učiteljske kvalifikacije ako imaju naro« čitu kvalifikaciju za zabavilju. § 74. Postavljanje i unapredenje učitelja i za« bavilja vrši se u smislu odredaba Zakona o činovnicima i ostalim državnim službenicima gradanskog reda od 31. jula 1923 godine. §75. U osnovnoj 'školi mogu predavati učite« lji i učiteljice bez obzira na pol učenika. U višoj narodnoj školi valja nastojati i gde god je to mogude provesti s obzirom na broj uče« nika i učiteljskih lica, da učitelji poucavaju mušku, a učiteljice žensku mladež. U nepodeljenim školama rade prvenstve« no učitelji. §76. Za pojedine stručne predmete, a naroči« to u višoj narodnoj školi. mogu se postav» ljati stručno obrazovana lica kao honorarni nastavnici. 2. Ehižnosti ndetavnika. §77. Svaki učitelj, ma koje vrste, mora pri stu* panju u državnu službu položiti zakletvu pro=> pisanu Uredbom o polaganju zakletve za sve činovnike i službenike u resoru Ministarstva prosvete, a gde je sam učitelj pred opštom upravnom vlašdu. Nastavnike uvodi u dužnost upravitelj. a u nepodeljenim školama predsednik mesnog školskog odbora. §78. Svi nastavnici su dužni: 1. vaspitavati decu po pedagoškim nače* lima i poučavati u svima nastavnim predme« tima, prema propisanom planu i programu, u duhu odredaba § 1. i § 42. ovoga Zakona; 2. po pravilu držati onoliko časova, koli= ko ih je za dotidni razred, odnosno odeljenje propisano, a najviše dvadeset osam nedeljno; 3. uredno voditi razredne i školske upis« nice i sve ostale propisne školske knjige; 4. obradati podjednako pažnju na sve ucenike bez razlike i ocenjivati njihov uspeh i vladanje pravično i nepristrano; 5. u dane, koje odredi Ministar prosvete voditi decu na službu Božju; 6. izveštavati upravitelja škole ili mesni školski odbor o izostajanju učenika od škole, ako roditelji ili staratelji ne bi opravdali izo« stanak; 7. zamenjivati obolele i otsutne nastavni* ke po rasporedu i naredenju upraviteljevu; 8. čuvati u ispravnom stanju sve poveres ne im školske stvari, za koje oni materijalno odgovaraju; 9. saradivati u nastavničkim i roditelj« skim vedima, koja se sastaju radi pretresanja vaspitnih pitarija; 10. pohadati uz pripomod države i banovi* na naučne i praktične učiteljske tečajeve i predavanja, koja se prireduju radi upoznava« nja naučnih novina ili radi postizavanja jed= noobraznosti u nastavi i vaspitanju; II. raditi na narodnom prosvedivanju. § 79. Nastavnik de prilikom primanja razreda ili škole primiti i sve školske stvari: učila, arhivu, knjižnicu, razredni imenik i sve osta* lo, što dotičnom razredu ili školi pripada, i sve čuvati u ispravnom stanju do predaje. Za sve stvari nastavnik potpisuje inven* tar i materijalno je za njih odgovoran. § 80. U sludajevima krade bolesti ili otsustva pojedinih nastavnika razredi se, po pravilu, spajaju u odeljenja s večim brojem dece. § 81. Svi nastavnici moraju se vladati u službi i van službe onako kako dolično obrazova« nim ljudima i vaspitačima omladine i naroda. Ueitelj je dužan davati primer gradan* ske, verske, političke i kulturne trpeljivosti. Zato on ima izbegavati sve akcije privatnog i javnog, naročito čisto političkog, karaktera, koje mogu dovesti do ove netrpeljivosti. To=> ga radi učitelji ne mogu biti ni članovi orga* nizacije koje su ma u kome pogledu štetne po ciljeve narodnih škola (§ 1), niti se zanimati poslovima koji se ne slažu sa učiteljskim po< zivom. Za vršenje drugih takvih poslova, osim učiteljskih, moraju oni prethodno tražiti odo* brenje od Ministra prosvete. § 82. Nastavnici če pomagati svaki rad van škole, koji se preduzima radi prosvedivanja širih narodnih krugova u duhu ovoga Zako* na. Ministarstvo prosvete ee prema svojim budžetskim sredstvima odredivati nagradu onim nastavnicima, koji budu s osobitim uspehom radili na narodnom prosvedivanju van škole, kao i za rad u poseb,nim tečaje* vima. § 83. Svaki izostanak od dužnosti mora nastav* nik blagovremeno i potpuno opravdati na na* ein koji je propisan Zakonom o činovnicima. 3. Prava nastavnika. § 84. Svi nastavnici državnih narodnih škola su državni činovnici i imaju položaj i sva prava državnih činovnika po Zakonu o činov« nicima i ostalim službenicima gradanskog reda od 31. jula 1923. godine, ukoliko ovim Zakonom nije drukčije odredeno. Svi državs ni nastavnici narodnih škola imajo pravo na stan, odnosno stanarinu, po § 23. i § 29. ovog Zakona, kao i na ogrev po selima. Učiteljica udata za neučitelja ne može dobiti stan u naturi. §85., Ne može se prevesti u učiteljsku službu činovnik: a) koji ima više od 30 godina, ako pre toga nije bio učitelj; b) koji je bio učitelj, ali je imao prekid duži od deset godina u vanprosvetnoj službi; v) koji je bio učitelj, ali ima više od 35 godina službe; g) koji je zbog nepodobnosti za učiteljs sko zvanje ved jednom uklonjen iz učiteljske službc. §86. Učitelj, koji je bio van učiteljske službe više od pet i manje od deset godina, može se ponovo primiti u učiteljsku službu ako po= novo ponovi praktični učiteljski ispit i ako dokaže da njegovo dotadanje vladanje i za= nimanje nede škoditi učiteljskom pozivu. . § 87. Kad učitelj iii zabavilja navrši 35 godi* na efektivne državne službe, ima prava na onoliku penziju, koliko su mu bile poslednje godišnje redovne prinadležnosti uvedane sa 15% osnovne plate. Nastavnici koji budu penzionisani pre navršenoga vremena za punu penziju, dobi« vaju u ime penzije 50% od penziskoga osno= va za prvih deset godina službe, a za svako dalje pola godine službe odreduje se proce* nat u smislu poslednje alineje čl. 140 Zakona o činovnicima i ostalim službenicima gradan= skog reda od 31. jula 1923. godine. Po navršenoj 35 godini efektivne službe nastavnici se po molbi stavljaju u penziju. Učiteljice, majke koje imaju više od tro* je dece. mogu se posle navršenih 20 godina efektivne službe penzionisati po svojoj mol* bi, s pravom na penziju koja im prema godi* nama službe pripada. 4. Pisciplinski propisi. § 88. Nastavnici i školski nadzornici koji se ogreše o svoje dužnosti kazne se prema od* redbama ovoga Zakona. Kazne su: 1. opomena; 2. ukor; 3. gubi« tak plate od tri dana do tri meseca; 4. preme* štaj u drugo mesto bez naknade selidbenih troškova; 5. otpust iz službe bez gubitka ste* čenih prava u slučaju povratka u službu; 6. otpust iz službe s gubitkom nekih ili svih ste* čenih prava; 7. stavljanje u penziju bez uma= njenja ili sa umanjenom penzijom. Kazne se odreduju prema veličini krivi* ce, prema okolnostima koje olakšavaju ili otežavaju krivicu, i prema tome da li se na* stavnik kazni prvi put ili se kazna ponavlja. Nijedna se kazna ne može izredi dok se krivica potpuno ne isledi i dok se nastavnik pismeno ne sasluša. § 89. Opomenom kazni nastavnike upravitelj. Opomenom i ukorom kazni sreski naeclnik. Gubitkom plate do petnaest dana kazni ban. Ostale kazne može izredi samo Ministar. U roku od petnaest dana može se na* stavnik žaliti sreskom načelniku protiv kazne koju je izrekao upravitelj i Ministru protiv kazne koju je izrekao sreski načelnik ili ban. Ministar prosvete obrazavade pri Mini* starstvu prosvete naročiti disciplinski odbor od pet lica pod predsedništvom načelnika za osnovnu nastavu, koji de kao savctodavno te* lo davati mišljenja po onim nastavničkim krivicama po kojima kaznu izriče Ministar. U težim slučajevima može Ministar prosvete pre donošenja svoje odlukc iziskati mišlje« nje Glavnog prosvetnog saveta. §90. Krivice nastavnika izvidaju upravitelji ili školski nadzornici u slučajevima školske prirode, inače to biva redovnim putem preko zemaljskih vlasti. Izvidanje nastavničkih krivica vrši se po redovnoj nadležnosti ili po neposrednom na* redenju Ministra prosvete koji u tom slučaju može odrediti i svog specijalnog islednika. Za vreme sudskog isledenja nastavnik se prema prirodi krivice može ukloniti od duž* nosti i za to vreme prima polovinu plate pa ako se oslobodi kao nevin, vrada se u službu i dobiva zadržanu polovinu plate. A ako se oslobodi iz nedostataka dovoljnih dokaza, onda Ministar po predlogu Glavnog prosvet* nog s"aveta, rešava da li de nastavnik i dalje ostati u službi. Nastavnik koji bude osuden na kaznu zatvora vedu od šest meseci gubi platu za vreme zatvora. Nlastavnik koga zemaljski sudovi osude za bezčasna dela otpušta se iz službe s gu= bitkom svih stečenih prava. Ovakav se na« stavnik ne može povratiti u državnu službu. § 91. Nastavnici koji u dve godine uzastopce dobiju nedovoljnu ili rdavu ocenu otpuštaju se iz službe. Ako su stekli pravo na penziju otpuštaju se bez prava na ličnu penziju. §92- Ako se nastavnik koji je jedanput kaž* njen opomenom ili ukorom ili gubitkom pla=> te do petnaest dana, u toku od tri godine posle toga ni u čem ne ogreši o svoje duž» nosti smatra se kao da nije ni kažnjen. Nastavnik koji je jedanput otpušten iz službe može se opet vratiti u službu po pred« logu Glavnog prosvetnog saveta, a s obzirom na njegovo vladanje i zanimanje posle oU pusta i s pogledom na opšte zakonske pro« pise. 5. Postavljanja, premeštanja, otpjuštainja i penzionisanja. § 93. Gdegod je mogudno, učitelji koji prvi put stupaju u službu odredivade se u prvoj godini službe, a učiteljice za prve dve godine na rad samo u školama sa najmanje dva na* stavnika. Novim učiteljskim kandidatima daje preče pravo na bolja mesta samo svedočan* stvo o boljem uspehu na učiteljskom diplom* skom ispitu. Učitelji iz prvoga stava ovoga paragrafa. po navršenoj prvoj i učiteljice po navršenoj drugoj godini službe, premestaju se obavezno u manje seoske škole. Broj praznih učiteljskih mesta objavljus je Ministarstvo prosvete krajem svake škol* ske godine. § 94. Postavljanje, premeštanje, penzionisanje i uvažavanje ostavke službenika obuhvadenih ovim Zakonom vrši se ukazom na predlog Ministra prosvete ili neposrednim rešenjem Ministra prosvete. Od ovoga se izuzimaju službenici od 2. grupe III. kategorije pa na niže; njih nasvo= joj teritoriji postavlja ban. No premeštanje ovih službenika iz jednc banovine u drugu vrši Ministar prosvete. §95. Nastavnik može ostaviti službu samo onda kad mu bude uvažena ostavka. Ostavka se može podneti po isteku škols ske godine, i onda mora biti uvažena u smi:1 slu Zakona o činovnicima i ostalim službeni* cima gradanskog reda. Ostavka podneta pre isteka školske godine ne mora' biti uvažena, a ako se uvaži, učitelj ne može dobiti drugo mesto u toku te školske godine. Ako nastavnik, bez odobrenja i bez do* voljnog opravdanja, izostane od svoje duž? nosti pet dana u mestu, ili deset dana van mesta, ili ako ne ode na novu dužnost za deset dana od dana saopštenog mu postav« Ijenja ili premeštaja, smatra se da je napu= stio službu, i njegovo se mesto oglašava za upražnjeno u smislu 61. 133. t. 7 Zakona o dinovnicima i ostalim službenicima gradan« skog reda od 31. jula 1923. godine. i§ 96. Ako je nastavnik za vreme školovanja uživao državnu pomod, ne može mu se uva« žiti ostavka niti dopustiti prelaz u drugu dr« žavnu službu. dok kao nastavnik ne otsluži dva puta onoliko vremena koliko je pomod primao, ili dok ne vrati primljenu pomod. Isto tako i nastavnik koji se uz državnu pomoc spremao za rad u specijalnim školama {za nedovoljno razvijenu i defektnu decu, do= madičke škole i dr.) morade raditi u tim ško* lama najmanje dvaput onoliko vremena, za koliko je uživao državnu pomod (u otsustvu, novcu ili inače) ili vratiti primljene prinad* ležnosti i pomoč. § 97. Premeštaji se vrše po pravilu samo na kraju školske godine. Za vreme trajanja školskog rada (od 1. scpternbra do kraja juna) ne mogu se vršiti premeštaji po molbi. O izuzecima, ako nisu protivni interesima službe, odlučuje Ministar prosvete. § 98. Po svršetku školske godine, a najdalje do 5. jula banske uprave podnede Ministrstvu prosvete predlog za raspored nastavnika po* dručnih narodnih škola. Ovaj predlog podnose banske uprave sa* glasno članu 62. Zakona o činovnicima i osta* lim službenicima gradanskog reda, uzimajudi u obzir i sledede okolnosti dotičnih nastav* nika: 1. uspeh u školi; 2. uspešan rad u seoskim školama u ne« podeljenim odeljenjima i težim mestima; 3. rad na narodnom prosvedivanju, šire* nju pismenosti, organizovanju kulturnih usta« nova, organizovanju i pomaganju zemljorad* ničkih zadruga, čuvanju narodnog zdravlja, suzbijanju alkoholizma, rad na književnosti prvenstveno školskoj; rad u organizacijama za jačanje svesti o narodnom jedinstvu i ose* čanja verske snošljivosti; 4. porodične potrebe (dece za školova« nje, izdržavanje brade i sestara ili iznemog* lih roditelja); 5. vreme službovanja (uz jednake pred* nje uslove odlučuje duže službovanje, naro* čito duže službovanje u istom mestu), i 6. odredbe § 133. in 114. ovoga Zakona. §99. Na osnovu predloga banskih uprava a s obzirom na qpštu potrebu službe u celoj zcmlji Ministarstvo prosvete vrši raspored nastavnika. Ovaj raspored ima biti gotov najdalje do 15. avgusta svake godine a premešteni na* stavnici imaju biti u novim mestima najda* ljc do 25. avgusta. § 100. Molbe sa premeštaj podnose se preko nadležnih vlasti opšte uprave. Ne mogu biti premešteni po molbi na= stavnici: 1. čija prosečna ocena za poslednje tri godine ne iznosi dobar uspeh (3); 2. koji su poslednje godine ocenjeni oce* nom nedovoljan (2) ili rdav (1); 3. koji još nisu u mestu dobivenom po molbi proveli najmanje dve godine, izuzevši slučaj braka izmedu učiteljskih lica. § 101. Varošice mogu dobiti nastavnici sa naj« manje 5, varoši sa najmanje 8, varoši sa pu« nom srednjom ili stručnom školom najmanje sa 10, a varoši sa fakultetom sa najmanje 12 godina uspešne učiteljske službe. U školama sa manjinskim nastavnim jc zikom mogu se po potrebi za učitelje posta* viti i lica bez ovih uslova. Isto tako mogu se prema potrebi sa ma* njim godinama službe postavljati u varošima i varošicama oni učitelji koji imaju pored opštih školskih kvalifikacija i neko posebno stručno osposobljenje (svršili su na primer kurs za ručni rad, gimnastiku, muziku i slično). § 102. Sve odredbe ovoga Zakona o postavlja* nju i premeštanju važe i za zabavilje. 6. Ocenjivanje nastavnika. § 103. Nastavnike (u školi i van ,nje) ocenjuju sreski i banski školski nadzornici. § 104. Nastavnici se ocenjuju u toku cele škol* ske godine. Pri tome upisuje školski nadzor* nik sve važne napomene u list ocenjivanja svakoga učitelja, koji se nalazi kod sviju prosvetnih vlasti. Obrazac ovog lista propi* suje Ministar prosvete. Nadzornik upisuje u prvome redu svoj stručni*sud o pregledanom nastavnom radu. Osim toga upisuje svoj sud o učiteljskoj strUčnoj spremi; o predanosti poslu; o even« tualnom otsustvu i bolovanju, o vladanju u službi i van službe .(§ 81); o radu na narod* nom prosvedivanju; o drugom eventaualnom radu i svojstvima učitelja, koji ga karakte* rišu kao vaspitača, nastavnika i gradana; 0 eventualnim nepovoljnim ujicajima, koji su sprecavali vaspitanje i nastavni rad u ško= li. Ove napomene treba da su proizvod ob* jektivnog kritičkog merila, :sa svima obziri* ma ^oje nalaže prosvetna služba. Sve havedene prilike ima nadzornik pro* ceniti i na osnovi toga suda, a najdalje do 1. jula, utvrditi konačnu opštu ocenu, kojom de oceniti učitelja kao školskog radnika. Oce« na ima uglavnom da se osniva na opštem sudu, da li je učitelj svoju dužnost isavesno vršio. Ocene su za učitelje kao školske radni* ke: odličan (5), vrlo dobar (4), dobar (3), ne« dovoljan (2), i rdav (1). Ocenom »nedovoljan« i »rdav« ocenjuje se onaj učitelj čiji rad ne zadovoljava, a ko« ji je uz to i kriv za neuspeh u školi. § 105. Nadzornikov sud koji ima znacaj godiš« nje ocene učitelja upravitelj škole de posle inspekcije u overenom prepisu dostaviti nadležnom sreskom školskom nadzorniku. Na svršetku školske godine v,de sreski školski nadzornik sve to is pregledom konač= nih godišnjih ocena dostaviti banskoj upra« yi radi upisa occna u službeničke listove i Hst ocenjivanja kod banovine i Ministarstva. 'Pregled ocena ima.se podneti u dva prim&rka, jedan za banovinu, a drugi za Ministarstvo. § 106. Upravitelj škole de posle svake inspeks cije nadzornikov sud ubeležiti u list ocenji= vanja slati sreskom nadzorniku u overenom prepisu radi uvodenja u Iist ocenjivanja do* tičnog nastavnika, koji se nalazi kod sreskog 1 banskog nadzorništva, kao i u Ministarstvu prosvete. Takode on ce taj sud dati nastav* niku na uvidaj, a isud s rdavom, nedovoljnom i dobrom godišnjom ocenom ima dotičnom nastavniku odmah dostaviti u overenom pre* pisu. Na ocenu »rdav«, »nedovoljan« i »do« bar« može se nastavnik žaliti banu u roku od tri dana po saopštenju. U tom slučaju ban de odrediti ponovni pregled preko nekog drugog nadzornog organa. Troškove ponov= nog pregleda plada žalilac, ako se tim pre» gledom potvrdi prva ocena. Ako učiteljev rad pregleda i oceni i sre« ski i banski školski nadzornik, odlučujuda je za tu školsku godinu ocena banskog školskog nadzornika. GLAVA VII. Staranje o zdravlju učitelja i učenika. § 107. Najmanje dvaput godišnje, u razmaku od šest meseci, mora se svaki uditelj i učenik podvrdi lekarskom pregledu koji je bes* platan. Pregled vrše školske poliklinike ili sre= ski sanitetski referenti. § 108. Ne može vršiti službu u školi lice, koje boluje od aktivne tuberkuloze ili neke druge zarazne bolesti, koja se može preneti na uce* nike. Ministarstvo prosvete pomodi de osniva? njc i izdržavanje doma za oporavljanje 6bo= lelih učitelja. § 109. ŠkoLska zgrada ne sme se podizati, ako za to odredeni lekar higijenicar, ili u otsu* stvu njegovu nadležni lekar, nije ispitao me= sto, na kom se ima podidi. § HO. O zdravlju učitelja i udenika staraju se: 1. školske poliklinike; 2. školski lekari. U mestima, u kojima školu pohada višc od četiri stotine učenika, osnovade se školska poliklinika s kupatilom. Školske poliklinike su posebne ustanove za besplatan pregled i lečenje učitelja i učenika sa svim potrebnim uredajem za zaštitu njihova zdravlja. Osni* vanje i izdržavanje školskih poliklinika pro= pisade se naročitim zakonom. Rad školske poliklinike ne sme ni u kom pogledu ometati rad u školi. Školski lekari po pravilu treba da su ra= dili najmanje dva meseca u školskim polikli= nikama. Na dve hiljade učenika mogu se po? staviti specijalni školski lekari, i to .samo u slučaju, ako su najmanje tri meseca radili u školskim poliklinikama i pohadali te6ajeve za socijalnu medicinu i školsku higijenu u trajanju od tri meseca. Ministarstvo socijalne politike i narod« nog zdravlja propisade u sporazumu sa Mini* starstvom prosvete pravilnik o delokrugu, de= lovanju i dužnostima školske poliklinike i školskog lekara. Prinadležnosti lekara školskih poliklini= ka i školskih lekara odreduju se Zakonom o činovnicima i ostalim službenicima gradan« skog reda od 31. jula 1923. godine. Sve ove lekare postavlja Ministarstvo socijalne politike i narodnog zdravlja uz od= obrenju Ministarstva prosvete. Njihove pri« nadležnosti predvidede se u budžetu Mini* starstva socijalne politike i narodnog zdravlja. § 111. Učenici narodnih škola ne smeiu se uzi« mati u najamni i privredni rad radi zarade. Izuzima se zajednički rad u samoj školi u nastavnim i vaspitnim smerovima. GLAVA VIII. Uprava i nadzor. ' § 112. Vrhovnu upravu i nadzor nad svim na* rodnim školama, zabavištima i drugim pro= svetnim ustanovama vrši Ministar prosvete neposredno i posredno. Posredno vrši preko uprava škola, sreskih načelnika i banskih uprava. 1. Upraiva škole. § 113. Svaka zasebna narodna škola, kao i ško= la sa zabavištem i pripravnim razredima, koji su s njom u neposrednoj vezi, ima svog upra* vitelja. Upravitelja postavlja Ministar prosvete iz reda mesnih učitelja a na prvom mestu izmedu onih, koji su se istakli svojim radom u školi i van škole. Do popunjenja upraviteljskih mesta banska uprava privremeno postavlja za upra« vitelja škole prvenstveno najstarijeg učitelja dotične škole, o 6emu odmah izveštava Mi= nistarstvo prosvete. Kada je u školi samo jedan nastavnik, on je u isto doba i njen upravitelj. U odvojenim ženskim školama za \ipra= viteljicu se postavlja po pravilu učiteljica. U muškim školama upravitelj je uvek učitelj, a u mešovitim može biti i učiteljica. U školama sa više od dvanaest odelje* nja upravitelj se oslobada rada u razredu. § 114. Školski upravitelj vrši narocito ove duž< nosti: ; 1. upravlja školom i vodi neposredan nadzor nad nastavom, vaspitanjem i redom; 2. uvodi u dužnost i razrešava od njih nastavnike; saopštava im naredbe školskih i drugih nadležnih vlasti, koje se njih tiče i stara se o njihovu izvršenju ; 3. pazi da svi nastavnici dolaze uredno na dužnost i da se u radu tačno pridržavaju propisanih nastavnih planova i programa i uputstava; 4. pazi da se u školi upotrebljavaju sa^ mo odobreni udžbenici; 5. pazi da se učenici na vreme ocenjuju i da se ocene upisuju u razrednu upisnicu; ^ 6. nadzirava rad i vladanje nastavnika i vcroučitelja u pogledu dužnosti iz § 1. ovog Zakona i prema potrebi opominje na ispu* njavanje dužnosti u smislu odredaba ovoga Zakona; 7. izveštava seoskog načelnika o neured* nim i nesavesnim nastavnicima i o njihoviin krivicama; 8. odreduje zamenu obolelim ili otsut« nim nastavnicima ili ih prema prilikama i sam zamenjuje i izveštava o zamenama sre= skog načelnika, ako zamena traje više od tri dana; 9. daje nastavnicima u slučaju potrebe u toku jednc školske godine otsustvo do tri dana i o tome izveštava sreskog načelnika; 10. pazi da se na vreme izvrši pregled i upis učenika u školu i vodi računa o onima koji su prešli u druge škole; 11. pazi da učenici uredno polaze školu i na vreme izveštava roditelje (staratelje), školski odbor i sreskog načelnika i neoprav* danim učeničkim izostancima; 12. saziva nastavnička veča i rukovodi njihovim radom; 13. pazi da se održava u dobrom stanju školska zgrada i sva školska imovina, za što je zajedno sa školskim odborom i materis jalno odgovoran; 14. traži blagovremeno potrebne opravke ili dezinfekciju školskc zgrade; 15. prima i otpušta školsku poslugu i sta« ra se o održavanju čistode u školi; 16. pomaže školskome lekaru u vršenju njegove lekarske školske dužnosti i unaprc* denju zdravstvenih prilika u školi; 17. podnosi krajem svakoga polugodišta, a prema potrebi i češde sreskom načelniku iscrpan izveštaj o stanju svoje škole kao i predloge za unapredenja nastave, ukazujudi naročito na nemarne i nesposobnc nastav? nike; 18. sprovodi prepisku ostalih nastavnika sreskom načelniku i ostalim vlastima; 19. saraduje sa mesnim (.školskim odbo« rom, da pravilno i na vreme sastavi školski budžet i godišnje račune i upuduje ga na tačs no vršenje dužnosti prema školi; 20. vodi i čuva svu školsku prepisku pod svojim potpisom i odgovornošču; 21. čuva i upotrebljava školski pečat; 22. kažnjava nastavnike po propisima ovoga Zakona. 2. Sreski škobki nadzmrnik. § 115. Radi stalnog administrativnog i instruk« tivnog nadzora Ministar prosvete obrazuje školske srezove i postavlja sreske školske nadzornike. • U delokrug jednog sreskog školskog nadzornika računa se 50—150 nastavnika, odnosno školskih odeljenja, zabavišta i dru« gih prosvetnih ustanova. Broj odeljenja koji u oznaeenom okviru pada na jednog nadzor* nika zavisi od terenskih i saobradajnih pri* lika. U mestima i srezovima u kojima ima više od oznaeenog broja odeljenja, mogu se postaviti i po dva sreska školska nadzornika, ako ima budžetske mogučnosti. Sreski školski nadzornik je prosvetni referent sreskog načelnika. Bliže odredbe o vršenju nadzorničke službe propisade Ministar prosvete uredbom. § 116. Postavljenja, premeštanja i razrešenja sreskih školskih nadzornika vrši Ministar prosvete po potrebi službe, a prema odred* bama ovoga Zakona. Za sreskoga školskog nadzornika može se postaviti onaj nastavnik, koji je sa pro« pisnim diplomskim ispitom svršio filosofsko« pedagošku grupu predmeta na univerzitetu ili viši tečaj više pedagoške škole, položio ispit iz školske administracije za sreskog školskog nadzornika i ima najmanje desct godina efektivnc službe u narodnoj ili gra= danskoj školi. Isto tako Mdnistar prosvete može posta* viti i onoga nastavnika, koji ima niži tedaj više pedagoške škole i diplomski ispit, ispit za sreskog školskog nadzornika i najmanje dvanaest godina efektivne učiteljske službe. Takode može postaviti nastavnika koji ima redovno učiteljsko osposobljenje, najmanje petnaest godina efektivne službe u narodnoj školi, ispit za srcskog školskog nadzornika, istakao se prosvetnim radom u narodu i" u nedagoškoj književnostd i kome prosečna ocena iznosi najmanje vrlo dobar. § 117. Sreski školski nadzornik kao stručni re* ferent opšte upravnc vlasti vrši naročito ove dužnosti: 1. pregleda i predlaže šefu opšte uprav« ne vlasti na odobrenje početkom svake škol* ske godine »raspored, koji izraduju upravitelji škola sa svojim nastavničkim vedem, i spre* ma odluke po žalbama o dodeljivanju raz* reda pojedinim nastavnicima; 2. pohodi najmanje dva puta u godini narodne škole i ostale niže prosvetne zavode u svome srezu, starajudi se da dobro upozna nastavne prilike i da uklanja smetnjc u škol« skom radu; 3. poučava prcma potrebi nastavnika u praktičnom škoiskom radu i stara se o nji« hovu usavršavanju; prilikom pregleda škola i rada drži ugledna predavanja ili sam ili naizmenice s nastavnicima, u čemu učestvu« ju sva nastavna lica; 4. nadgleda službeni rad upravitelja, na* stavničkih veea i školskih odbora u ime šefa opšte upravne vlasti; overava sve školske in* ventare i knjige školske administracije; 5. u ime šefa opšte upravne vlasti sa* ziva sresko nastavničko vede, utvrduje nje* gov dnevni red i rukovodi njegovim radom; 6. brine se u otvaranju novih odeljenja, novih škola i ueestvuje pri izboru mesta za podizanje školske zgrade, kao i pri pregledu privatnih zgrada za školsku upotrebu; 7. čini predloge šefu opšte upravne vla* sti da se na vreme objavljuju školski zako* ni i naredbe preko upravitelja škola; 8. izvida krivice nastavnika narodnih škola i prcdlaže kazne u krugu nadležnosti sreskog načelnika; žalbe na izrečene kazne i krivice čije rešenje ne spada u nadležnost sreskog naeolnika, dostavlja banskoj upravi; 9. izvida i predlaže rešenja ličnih spo« rova izmedu nastavnika i mesnih školskih odbora, a o materijalnim sporovima sprema izveštaje za bansku upravu; 10. izraduje za bansku upravu izveštaj o svima slučajevima nevršenja dužnosti pd strane predsednika i članova mesnih školskih odbora; 11. sprema predloge banskoj upravi o prekidu nastave u vanrednim prilikama a^ u hitnirn slueajevima ishodi odluke šefa opšte upravne vlasti o prekidu do pet dana; 12. stara se o popunjavanju praznih uči« teljskih mesta i odreduje nastavnike kao za= menike bolesnim nastavnim licima; spora= zumno s banskim školskim nadzornikom sta* ra se za zamenu, ako je ona potrebna za duže vreme; najhitnije podnosi predloge za za= menu i stara se o njihovom ostvarenju ,u onim slučajevima gde bi se bez nje škola imala zatvoriti; 13. daje mišljenje i prcdloge po molbama nastavnika za otsustvo po privatnom poslu i radi oporavljanja posle bolesti; 14. vodi statistiku svih škola, odelenja, nastavnika i učenika u svome srezu; 15. pazi pod ličnom odgovornošdu da se samo udžbenici državnog izdanja upotreblja* _ vaju u školama i da se za školske knjižnice nabavljaju na teret školskoga budžeta one knjige koje odgovaraju svrhama knjižnice; 16. predlaže odluke o upisivanju i ispisi* vanju učenika; 17. učestvuje u radu nadzorničkih veda; 18. izraduje za bansku upravu polugodiš* nji izveštaj o stanju škola u svome srezu i eini potrebne korake za popravak toga stanja; 19. u ime šefa opšte upravne vlasti vodi prepisku sa svima školskim i drugim vlasti* ma i posreduje u prepisci izmedu upravitelja narodnih škola i viših nadležnih vlasti; 20. stara se o izvršenju naredaba viših nadležriih vlasti i u svome radu upravlja se u svemu po upustvima koje propiše Ministar prosvete o nadzoru škola; 21. ocenjuje nastavnike narodnih škola po odredbama ovoga Zakona; 22. sprema predloge banskoj upravi o mestima u kojima treba otvoriti školu za ne* dovoljno razvijenu i defektnu decu, i stara se da se takva deca šalju u te zavode; 23. pomaže nastavnicima u radu na na* rodnom prosvedivanju; 24. pazi da svi školski odbori blagovremes no sastave budžet za izdržavanje škole i da ga podnesu nadležnoj vlasti; 25. stara se o stvaranju zabavišta, pri* pravnih razreda i .tečajeva za odrasle nepis* mene, kao i ostalih ustanova za narodno pro* svedivanje; 26. sprema odluke po prijavama 6 nemar« nom pohadanju škole od strane učenika; 27. sprema odluke o početku svakodnev* ne nastave u školi; 28. sprema predloge koje opšta upravna vlast podnosli Ministarstvu prosvete preko banskih uprava o privatnom poučavanju uče= nika narodnih škola i o ispitima tih učenika (§ 59); 29. pazi na rad i ponašanjc nastavnika van škole; . 30. vrši nadzor da |i knjižari u dotičnom srezu imaju na skladištu državne udžbenike i preporučena druga nastavna sredstva za narodne škole. — Odluke po tačkama 1, 5, 8, 11, 12, 13, 16, 26 i 27 ovog paragrafa do« nosi šef prvostepene opšte upravne vlasti. § 118. Sreski školski nadzornici, ako su činov^ niiVi I. katcgorije imaju prinadležnosti po Za« konu o srednjim školama. Ako su činovnici II. kategorije, imaju pored redovnih prinadležnosti, kao i stana ili stanarine po § 84 ovoga Zakona još i po= vedane prinadležnosti po 61. 7. Zakona o 6i= novnicima i ostalim službenicima ¦ !gradan* kog rcda od 31. jula 1923. godine, a pored to* ga i naroaiti dodatak od 300 dinara mesečno. 3. BansM ško^ski nadzornik. §119. Banski školski nadzornik je šef otseka za osnovnu nastavu u prosvetnom odeljenju banskc uprave. On de se starati i o poslovima narodnog prosvedivanja. § 120. : Za banskog školskog nadzornika može se postaviti onaj nastavnuk, koji je svršio s propisanim diplomskim ispitom pedagošku grupu prcdmeta na filosofskom fakultetu ili viši teeaj više pedagoške 'škole, položk) pro* fesorski ispit i ima najmanje 15 godina na« stavničke službe. ; § 121. Banski školski nadzornici su čtnovnici I. kategorije i imaju prinadležnosti po Za« konu u srednjim školama. § '122. Banski školski nadzornik, kao stručni školsHi referent prosvetnog odeljenja banske uprave vrši naročito ove dužnosti: . : 1. najmanje jedanput u godini obilazi pojcdine delove banovine, starajudi se da prouči prosvetne prilike i da kontro&še rad sreskih školskih nadzornika, mesnih školskdh odbora i narodnih škola, i pri tom daje po= trebna uputstva i oeenjuje rad onih nastavni^ ka, čiji je rad pregledao; 2. predlaže otvaranje novih škola i ode* ljenja u svom području; 3. predlaže popunjavanje upražnjenih nad'zorničkih i nastavničkih mesta, najhitnije Vshodi odluku banske uprave o zameni u ionim školama koje bi se bez zamene morale kzatvoriti, kao i o zameni nadzornika; I 4. pregleda i dopunjava podatke za na= fetavničke službeničke listove; 5. pregleda molbe nastavnika narodnih fckola i sreskih školskih nadzornika za otsu* •ijtvo po privatnom poslu i radu oporavljanja >posle bolesti, i ,daje po njima svoje mišljenje 'za bansku upravu i Ministarstvu prosvete; ' 6. izvida sporove u ime banske uprave 'izmedu nastavndka školskih odbora i sreskih Vskolskih nadzornika i sprema i rešenja po 'njima; i 7. izvida u ime banskc uprave krivice isreskih školskih nadzornika i sprema, u smi= 'slu disciplinskih propisa, potrebne predloge li mišljenja po njima za bansku upravu i.Mi« inistarstvo prosvete; tako isto postupa i sa /krivicama nastavnika narodnih škola; 8. sprema predlog za odobrenje prekida rada u školi do 10 dana zbog zarazne bolesti 'ili kakve druge potrebe na osnovi predloga .'školskih lekara i šefa prvostepene op.šte *upravne vlasti, i o svemu tome vodi eviden* ^ciju; 9. sprema predlog za odobrenje uvode« nja skradene nastave mesto redovne, gde to ne'ophodno potreba zahteva; 10. stara se o preduzimanju svega što je potrebno za popravku zdravstvenih iprilika od kojih zavisi napredak skole; 11. prikuplja i sreduje statističke podatke nastavnika, učenika, škola i svih drugib pro* svetnih ustanova u svome delokrugu; 12. sprema za Ministarstvo prosvete gos dišnji izveštaj iz koga de se videti celokup« ni rad narodnih škola u banovini; 13. stavlja posebne predloge o svemu šŁo bi trebalo u banovini uraditi za unapredenje nastave i prosvete; 14. izraduje predloge za ,priredivanje te« čajeva i usavršavanje učitelja i upoznavanje sa nastavnim naučnim novinama; 15. saraduje sa banovinskim školskim od? borom u svemu za napredak nastave i pro« svete, i aktivno učestvuje u radu na narod* nom prosvedivanju; 16. u ime banske uprave saziva prema potrebi sreske školske nadzornike i nadzor« nička veča radi pretresanja raznih školskih pitanja; 17. pregleda predloge o izboru zemljišta i o području pojedinih škola, i daje mišljes Mje po njima. Odluke po tačkama 5, 8, 9 i 17 .ovog paragrafa donosi iban. i 4. Mesni ško^ski odbor. ' § 123. Mesni školski odbbr čini: 1. prcdsednik upravne opštine; 2. upravitelj narodne škole, koji je ujed= no i poslovoda odbora; 3. upravitelj gradanske škole; 4. opštinski rajonski lekar; ^ 5. pet ugl-ednih lica, naših državljana, koja za svaku školsku opštinu bira opštinski odbor. Gde školska opština obuhvata više upravnih opština, bira svaka po jednog 61a= na u mesni školski odbor. Po mogudstvu treba školski odbornici da budu oni koji imaju decu u školi, koji su ujedno opštinski odbornici i koji su iz raz* nih mesta, ako se iz više mesta sastoji škol* ska opština. Ako ima više lica onoga zvanja kome pri= pada po pložaju članstvo u školskom odboru ulazi najstariji po rangu. U otsustvu predsed^ nika sednicama odborskim predsedava upra= vitelj škole. Ako je predsednik odbora upra* vijelj on sam odreduje sebi zamenika za slu= čaj da mora otsustvovati. > § 124. i Mesni školski odbor u gradovima sa naj = manje 30.000 stanovnika čine: 1. predsednik opštine ili njegov zamenik; 2. nadzornici koji vrše nadzor gradskih škola; 3. upravitelj učiteljske i gradanske ško^ le, ako ih ima u mestu; 4. školski lekar; 5. opštinski inženjer; 6. dva najstarija po rangu upravitelja i jedna upraviteljica narodnih škola; 7. pet članova opštinskog odbora (grad* skog zastupstva). Članove školskog odbora, osim kojih ula= ze u odbor po položaju, bira odbor upravne opštine za ono vreme, na koje je i opštinski odbor postavljen. Izmenom opštinskog od« bora menjaju se i birani školski odbornici. Upražnjena mesta popunjavaju se u ro= ku od jednog meseca. Ako ima više lica onoga zvanja, kome pripada elanstvo po položaju u gradskom školskom odboru, ulazi najstariji po polo« žaju. ' § 125. Predsednik je mesnog školškog odbora, kad je odbor u sedištu upravne opštine, pred* sednik (načelnik) dotidne opštine. Predsednike drugih školskih odbora biraju članovi tih odbora iz svoje sredinc. Seoski mesni školski odbor bira blagaj* nika izmedu svojih članova, a u ostalim škol« skim opštinama ovu dužnost vrši opštinski blagajnik. Ako je za predsednika izabran upravitclj škole odbor bira pogodno lice za poslovodu, redovnu izmedu svojih članova ili učiteljskih lica iz mesta. Ako je poslovoda lice van školskog od= bora, nema prava glasa na sednicama. Sprečenoga predsednika školskog odbora zamenjujc u seoskim opštinama po godinama najstarije lice, a u ostalim školskim odbori^ ma lice najstarije po rangu. § 126. Sednice sc drže redovno jedanput meseč* no na poziv predsednika ili njegovog zameni= ka, inače kad god se ukaže' potreba. Članovi sc pozivaju na sednicu pismenim pozivom, u kome se mora naznačiti i dnevni red zakazane sednice. Na sednicu se moraju pozvati svi clano* vi. Odluke su punovažne kad je prisutno vi* š;e od polovine celokupnog broja članova, a odlučuje se vedinom glasova. Predsednikov glas odiučujc kad se glasovi podele. Sednica se mora sazvati na zahtev upra« vitelja škole ili jedne tredine članova. U selima se drže sednice školskih odbo* ra u školskoj zgradi; po gradovima mogu se držati i u opštinskoj zgradi. § 127. Školski odbor vrši narocito ove dužnosti: 1. stara sc da upravna opština tačno iss punjava sve dužnosti, koje joj zakon pro* pisuje; 2. svake godine sastavlja budžet za iz^ državanje -škole u narednoj budžetskoj go= dini i u odredeno vreme šalje ga nadležnoj vlasti; 3. prima i odobrava izveštaje o stanju školske blagajnc najmanje dva puta u polu* aodištu: ovom prilikom prema potrebi pre= <5ieda blagajnu; u slučaju nepravilnosti pre= duzima osiguranje školske imovine; 4. pazi da se upišu sva za školu dorasla deca; 5. pazi da sva upisana deca uredno pola* ze školu po odrcdbama ovoga Zakona; 6. vodi računa o onoj deci, koja su otišla u druge škole pre svršetka obaveznoga školo^ vanja; 7. vrši upis školske dece u smislu ovo» ga Zakona; 8. brine se za .odelo, obudu, lekove i hranu siromašnih učenika; 9. brine se za učeničke izlete, utakmice i drugo, što pomaže uspch u nauci i vaspitanju; 10. vodi brigu i nadzor nad stanom i hra* nom svih učenika, koii nodivaju kod škole; 11. stara se o osnivanju i povedavanju školskih fondova; 12. pomaže upravitelju škole i učiteljima prilikom priredivanja školske svečanosti i ro* ditcliskih sastanaka i prisustvuje im; 13. stara se da se najhitnije i napotpunije izvršuju odredbe i uputstva školskog lekara i! pogledu suzbijanja zaraze i čuvanja zdrav* ]ja dece; 14. potpomaže sva preduzeda na korist škole i narodnog prosvedivanja: 15. potpomaže rad mesnog uciteliskog ve< ea oko osnivania učeničke, učiteljske i jav« ne knjižnice u školi i stara se o njihovu na* pretku; 16. stara se da upravna opština uvrsti u budžet sve krcdite, koji su potrebni za napre* dak i uspešan prosvetni rad u školi i van ško? le u narodu; 17. nabavlia u granicama odobrenoga Skolskos budžeta. ogrev, školske knjige, pri* bor za pisanje, crtanje i ručni rad; 18. stavlia predloge u pogledu nastave u viši~. razredima narodne škole (§ 11—12): 19 stavlja predloge nadležnim vlastima. šta bi trebalo uraditi radi unapredenja pro« svetnih prilika u školskoj orjštini; 20 izvršuic naredbe nadležnih vlasti uko^ liko se tiču škole: 21. pomaže matcrijalno tečajeve za doma* eice i privredno^zadružne tečajeve § 128. Šolski odbor zvanično predstavljaju njc fjov predsednik i poslovoda. § 129. Blagajnom školskog odbora po zakon« skirn propisima rukuje blagajnik, a predsed« nik je naredbodavac, no obojica odgovaraju materijalno i krivično. Svaki prijem i izdatak novca ima se spro; vesti kroz blagajniekc knjige. Svaki dokumenat o primanju i izdavanju novca moraju overiti predsednik i blagajnik, sa premapotpisom delovode; prvi kao odgo« vorni naredbodavac, drugi kao izvršilec. Novac koji nije potreban za redovno iz* državanje škole predaje se na čuvanje mes= noj ili najbližoj poštanskoj štedionici, a fon^ dovi i državne obveznice ili hartije od vred« nosti predaju se na čuvanje Državnoj hipo= tekarnoj banci. Po isteku računskc godine, a najdalje po« sle mesec dana, ima blagajnik sastaviti go= dišnji račun za tu godinu i predložiti ga na prcgled školskom odboru. Blagajniku se može dodeliti nagrada, ko= ja se odreduje školskim budžetom. § 130. f Upravna opština dužna je krajem svakos ga meseca izdati školskoj blagajni najmanje jednu dvanaestinu od odobrcnog školskog budžeta. U slučaju neizvršenja, kažnjavaju se l^o žalbi upravitelja škole predsednik i bla* gajnik uprave opštine sa po 200 dinara u ko= rist Državnog školskog fonda, uz uvedavanje kazne u svakom ponovljenom slučaju sa po 50%. Ovu kaznu izričc i izvršuje sreski na* čclnik u roku od 20 dana slededeg meseca. Za ncvršcnje ove dužnosti optužide sreskog načelnika Ministar prosvete po § 129. alineja 2 tačka 1 i 10 i § 149. Zakona o unutrašnjoj upravi. • i § 131. Mesni školski odbor upravlja jcelokup^ nom školskom imovinom po odredbama ovog Zakona. ^. § 132. Poslovoda sastavlja zapisnik odborskih sednica, rešenja, izveštaje, pretstavke i dru* go; vodi svu prepisku, pomaže predsedniku u vršenju dužnosti i cuva odborsku arhivu. Za rad u odboru može se poslovodi odrediti na« grada koja se predvida školskim predraču« nom. § 133. Za nevršenje propisanih dužnosti sreski nacelnik može kazniti članove seoskih škol« skih odbora, organizovanih u smislu § 123, novčanom kaznom do 100 dinara u korist Državnog školskog fonda. Protiv ove kazne dopuštena je žalba banu čija je odluka izvrš* na. Kaznu izvršuje sreski nacelnik u roku od 30 dana po saopštenju. § 134. Sva prepiska mesnog školskog odbora sa školskim i svim drugim javnim vlastima je službena prepiska i ne plada se za nju ni taksa ni poštarina. 5. BanovinBki školski odbior. § 135. Svaka banska Uprava ima svoj banovin* ski školski odbor, koji čine: pomodnik ba^ nov, načelnik prosvetnog odeljenja, banski školski nadzornik. šef odseka za srednju na= stavu u prosvetnom odeljenju, po jedan sa= nitetski, poljoprivredni i tehnički referent banske uprave i po jedan upravitelj učitelj* ske, srednje, gradanske i narodne muške i ženske škole u koliko ima svih ovih škola u sedištu banske uprave, jedan činovnik naj= više finansijske vlasti u mestu i pet gradana koji se interesuju školom i prosvetom u toj banovini, koje odredi ban. Ako ima više lica onoga zvanja kome po položaju pripada članstvo u banovinskom školskom odboru, ulazi najstariji po rangu. § 136. Predsednik banovinskog školskog odbora, je pomodnik banov. a zamenjuje ga načelnik prosvetnog odeljenja. IzvestiTac odbora je banski školski nad* zornik; u pitanjima školske higijene i škol* skih zgrada izvestioci su dotični banovinski stručni referenti, koji su u odboru. Za vrše* nje administrativnih poslova stavlja ban na raspolaganje potrebno osoblje. Načelnik prosvetnog odeljenja odreduje za poslovodu banovinskog školskog odbora jednoga od banovinskih referenata prosvetne struke. § 137. Banovinski školski odbor deli se na širi i uži banovinski školski odbor. Uži banovinski školski odbor čine: nred« sednik, podpredsednik i tri člana koji žive u sedištu banovine, a bira ih sam odbor. Delokrug rada užeg banovinskog škol« skog odbora odreduje se naročitim ovlašde* njem od strane šireg banovinskog odbora. § 138. Predsednik saziva sednice užeg i šireg od» bora prema potrebi. Predsednik se stara da se izvršuju odborske odluke. Sednice se drže u sedištu banske uprave. Članovi se pozivaju pismeno, a u isto vreme dostavlja im se dnevni red. Odluke su punovažne kad je prisutno vi« še od polovine od celokupnog broja članova. Odlučuje se vedinom glasova prisutnih 61a=> nova. U slučaju podele glasova odlučuje glas predsednikov. §139. Banovinski školski odbor vrši naročito ove dužnosti: 1. izraduje i podnosi banu detaljan i obrazložen predlog onoga dela banovinskog budžeta koji se odnosi na narodne i ostale škole i narodno prosvedivanje u banovini; 2. predlaže na odobrenje školske budžes te pojedinih škola i po odobrcnju dostavlja ih nadležnim opštinama najkasnije mesec dana pre početka nove budžetske godine; 3. stara se o podizanju novih škola gde ih još nema, kao i o opravkama i proširenju postojecih školskih zgrada i o svemu tome podnosi potrebne predloge; 4. pomaže širenju pismenosti medu sta* rijim naraštajem, koji je prešao doba redov* nog školovanja; 5. predlaže pomod materijalnu i drugu, za otvaranje školskih tečajeva u mestima gde nema škole, kao i nagradu nastavnicima za taj rad iz banovinskih sredstava; 6. stara se o podizanju, otvaranju i izdr= žavanju banovinskih škola za duhovno zao* stalu i defektnu decu; 7. predlaže materijalnu pomod za nastav* ničke tečajeve i ustanove, koje se otvaraju radi usavršavanja i upoznavanja učitelja s naučnim i pedagoškim novinama; 8. predlaže pomod, materijalnu i drugu, za nastavnieka i učenička putovanja radi upo« znavanja naroda i otadžbine; 9. stara se o stvaranju i uvedavanju stal= nog banovinskog školskog fonda radi podiza« nja školskih zgrada i unapredenja prosvete u celoj banovini; 10. daje predloge za rukovodenje škol* skom i prosvetnom imovinom banovine: za= dužbinama, poklonima, fondovima itd., uko= liko nije drukčije propisano Zakonom o za« dužbinama; 11. predlaže materijalnu pomoč za na= bavku potrebnog školskog nameštaja, učila, knjiga i drugoga; 12. stara se da se svi učenici u banovini na vreme snabdevaju udžbenicima i priborpm za pis.inje, crtanje i dr.; 13. lspituje pravilnost rukovanja škol* skom imovinom i školskim fondovima svih narodnih i ^radanskih škola u banovini i čini predloge u cil.iu preduzimanja potrebnih me* ra za obezbedenje školske imovine i fondova; 14. čini predloge za obrazovanje, spajanje i razdvajanje školskih opština, kao i predloge za podelu školske iiaovine dotičnih opština; 15. pomaže u svakom pogledu savetima i delom prosvetnim vlastima u unapredenju na* stave i prosvedivanju naioda; 16. stara se za popunjavanje školskih -knjižnica; 17. predlaže materijalnu pomod za teča* jeve za domadice i privredno^zadružne te= čajeve. § 140. Banovinski budžet, u onom delu koji se odnosi na narodne i ostale škole i narodno prosvedivanje u banovini, podleži saglasnom odobrenju Ministarstva prosvete i Ministra finansija. § 141. Banovinski školski odbor ima svoj zase* ban delovodnik, arhivu i pečat. Sva se prepiska vodi pod potpisom pred* sednika ili njegovog zastupnika. Arhiva se čuva u zgradi banske uprave: njom rukuje poslovoda. § 142. Članovima banovinskog školskog odbora pripadaju dnevnice za vreme odborskih sed* nica, a onima koji stanuju van sedišta bano* vinskog školskog odbora nadoknaduju se i putni troškovi. Clanovima koji su državni či* novnici i jedno i drugo odreduje se prema propisima Uredbe o dnevnicama i putnim troškovima činovnika kada putuju službenim poslom, a o dnevnicama i putnim troškovima onih članova odbora koji nisu državni činov* nici propisade naročitu uredbu Ministar pro« svete u sporazumu sa Ministrom finansija. Dnevnice i putni troškovi padaju na te« ret budžeta dotične banovine. Blagajniku može banovinski školski od= bor odrediti honorar i ispladivati ga iz svoga budžeta, ako ovu dužnost vrši pored svoje redovne. § 143. Sva prepiska banovinskih školskih odbo« ra službena je i ne plada se za nju ni taksa ni poštarina. GLAVA IX. STRUČNA NASTAVNIČKA VEČA. 1. Mesno nastavničko veče. § 144. Svi nastavnici jedne škole sa svojim upraviteljem čine nastavničko vede te škole. Ono drži sednice svakoga meseca po pras vilu jedanput, a po potrebi više puta. Sednice saziva i rukovodi njima upravi* telj škole. Odlučuje se vedinom glasova. Pri jednakoj podeli glasova odlučuje ona polovi= na gde bude upravitelj. Posedivanje sednica je obavezno. Važni* je odluke nastavničkoga veda šalju se sre= skom načelniku na uvidaj. § 145. Nastavničko vede radi ove poslove: 1. dogovara se o jednakom postupanju svih nastavnika, u pogledu vaspitanja školske dece i održavanja reda u školi i van nje; 2. dogovara se o metodičkom postupku i o držanju veze i jedinstva u nastavi kroz sve razrede; 3. izvodi po dogovoru učeničke izlete, utakmice, školske svečanosti, zabave i drugo; 4. predlaže nabavku potrebnih učila, knjis ga za knjižnice, nameštaja i drugoga; 5. odluduje o nagradi učenika na kraju školske godine; 6. bira i predlaže siromašne i valjane uče* nike, koje treba pomodi iz školskoga fonda ili drugih izvora; 7. rasporeduje po razredima knjige i školske pribore; 8. stara se sa školskim odborom o ure« denju školskih fondova i druge imovine, o njihovu povedavanju; 9. brine se o napretku svoje škole i ču= va njen ugled; 10. odlučuje, po predlogu upravitelja, ko= ji de nastavnik poučavati u kojem odeljenju; 11. prireduje roditeljske sastanke (večeri) u školi radi jačega održavanja veze izmedu škole i doma. Nastavničko vede može upotrebljavati školske prostorije za sve svrhe koje služe širenju prosvete u narodu. 2. Sreskjo nastavničko veče. § 146. Svi nastavnici državnih narodnih škola u jednom školskom srezu čine sresko nastav« ni6ko vede. U velikim gradovima gde ima po dva ili više nadzornika, svi nastavnici u mestu, bez obzira na broj školskih nadzornika, čine samo jedno nastavničko vede. § 147. Sresko nastavničko vede sastaje se najs manje jedanput godišnje. Vede saziva i njime rukovodi sreski škol* ski nadzornik. Posedivanje sednica je obavezno. Na* stavnici nemaju pravo za ovaj rad ni na put» ne troškove ni na dnevnice. § 148. Sresko nastavničko vede vrši ove po« slove: 1. pretresa pedagoška pitanja koja se t)6u narodne škole, a koja su stavljena na dnevni red; 2. saslušava i ocenjuje ugledna predava« nja, koja drže pojedini članovi; 3. odreduje pitanja za raspravljanje na idudem sastanku i bira izvestitelja za njih; 4. dogovara se i radi na stručnom usa« vršavanju svojih clanova; 5. pretresa pitanja o smetnjama u škol* skom radu i o načinu kako da se one uklone; 6. pretresa pitanja o prosvedivanju na* roda i o načinu kako de škola pojačati svoj uticaj na prosvedivanje; 7. raspravlja o priredivanju ucenickih iz« leta, utakmica i školskih svečanosti; 8. raspravlja o svima drugim pitanjima koja se tiču škole i nastave. O svima sastancima i radu sreskih na« stavničkih veda školski nadzornik podnosi šefu opšte upravne vlasti opširan izveštaj za bansku upravu. 3. Banovinsko nastavničko ve6e. § 149. Banska uprava poziva jedanput godišnje sreske školske nadzornike svoje banovine u banovinsko nastavničko veče radi dogovora o jednoobraznom školskom radu i radi pre* tresa važnijih načelnih pitanja koja se odno* se na nastavu, vaspitanje, uredenje škola, udžbenike, nastavne članove i sve drugo što se tiče banovine. Banovinskim nastavničkim vedem ruko= vodi načelnik prosvetnog odeljenja ili njegov zamenik. Odluke banovinskog nastavničkog veda dobtavlia banska uprava Ministarstvu pro= svete. One imaju kao predlozi savetodavni značaj. Učesnici na sednicama banovinskog na= stavničkog veda imaju pravo na putne troško? ve i dnevnice. GLAVA X. Odnos škole prema gradanima, porodici i opštini. § 150. Dužnost je učeničkih roditelja da se oba* veštavaju o radu i vladanju njihove dece u školi i van nje. § 151. Škole de priredivati roditeljske sastanke radi zbližavanja doma i škole u njihovoj za* jedničkoj saradnji na vaspitnom poslu. Prema potrebi pojedine odluke ovih sa« stanaka dostavljaju se preko školskog od* bora pojedinim nadleštvima, čija je saradnja i pomod potrebna. § 152. Opštinska uprava (poglavarstvo) je duž* na pomagati narodnu školu i ukazivati joj pomod u svakoj prilici i naročito u pogledu vaspitanja i zaštite školske dece van škole. GLAVA XI. Narodno prasvedivanje. , § 153. Za lica do 25 godina starosti, koja su u doba školske obaveze ostala bez školskoga obrazovanja, obavezno je posedivanje teča^ jeva za odrasle nepismene (analfabete), koji se redovno otvaraju pri svima seoskim narodU nim školama. Nastava u ovim tečajevima drs ži se u vreme od 1. novembra do 1. marta idude godine u večernjim časovima. Za lica starija od 25 godina ovi tečajevi nisu obavezni, ali ako se ova lica dobrovolj^ no upišu, posedivanje tečajeva je obavezno. Učitelji narodnih škola koji rade u ovim tečajevima izvodide sa redovnim učenicima narodnih škola poludnevnu nastavu (pre pos dne) u vremenu trajanja ovih tečajeva. Otvaranje ovih tečajeva pri narodnim školama u gradovima regulisade se naročitim pravilnikom. Ministar prosvete odredivade naročitu nagradu nastavnicima ovih tečajeva i ispladi* vade je za svakog učenika za koga se is* pitom komisijski utvrdi da je obučen u na= stavi čitanja, pisinja i računanja. Za obuku nepismenih u vojsci Ministar= stvo prosvete po pristanku Ministra vojske i mornarice postavlja stalne učitelje za pojedine vojne edinice. Položaj, prava i dužnosti ovih učitelja regulišu se narocitim pravilnikom, koji de zajednički propisati Ministar prosve* te i Ministar vojske i mornarice u saglasnosti sa Ministrom finansija. U mestima gde nema škdlske zgrade, upravne opštine su dužne postarati se za lo* kale u kojima de se izvoditi tedaj za odrasle nepismene, kao i za najpotrebniji nameštaj, ogrev i osvetljenje. Otvaranje ovih tečajeva i imenovanje nastavnika za iste vrši ,Ministar prosvete po predlogu nadležnih vlasti, a po* hadanje istih je obavezno za decu i lica do 25 godina starosti, ako su se upisala u tecaj. § 154. U cilju narodnog prosvedivanja osnivade se za ženske niže domadidke škole i tečajevi za domadice, a za muškarce privredno^zadružs ni tečajevi. U školama za domadice nastava traje od 1. februara do kraja novembra, a škola je uredena internatski. Učenici dobijaju sve potrebe osim odela i obuce. U školu se primaju ženska deca koja su svršila najmanje narodnu škoiu, a navršila 15 godina. Podizanje i izdržavanje ovih škola pada na teret državnog ili banovinskog bu* džeta. Ove se škole podižu prvenstveno u naj« zaostalijim krajevima. Tedajevi za domadice i privredno=zadruž» ni tečajevi otvaraju se uz narodne škole, a otvoriti se mogu i u mestima gde nema ško* la, ako opština pripremi potrebne prostorije za rad, stan za nastavnike, kao i ogrev i osvetljenje. Nastava je u ovim tečajevima na prak« tičnoj osnovi sa naročitim obzirom na mesne prilike i potrebe, i izvodi se na državnom jeziku. Ove tečajeve uz privatnu inicijativu iz« državaju i nagradu nastavnicima odreduju i pladaju banovine i država. U tečajeve se primaju !ica od 15 do 30 godina. Tečaj traje sa ženske 3—6, za mu« ške 2—4 meseca, a ureden je prema prilikama internatski ili eksterno. Pohadanje je oba« vezno za one koji se dobrovoljno upišu. U školama i tečajevima za domadice ra« de svršene učenice više domadičke škole, učiteljice narodnih škola i druga pogodna li« ca, koja postavi Ministar prosvete, a u pri« vredno*zadružnim tečajevima predaju učite« Iji narodnih škola i druga stručna lica upu« dena u zadružni život i zadrugarstvo uopšte. § 155. Nastavne planove i programe kao i de* taljniju organizaciju i rad u svima pomenu« tim ustanovama za narodno prosvedivanje propisuje Ministar prosvete. § 156. Privatnu inicijativu kulturno=prosvetnih ustanova u cilju narodnog prosvedivanja, a naročito narodne univerzitete na selu i in* dustrijskim centrima Ministarstvo prosvete de pomagati, zadržavajudi sebi pravo odobra« vanja otvaranja pojedinih ustanova, kao i pravo nadzora. § 157. U sporazumu sa Ministrom vojske i mor« narice, Ministrom trgovine i industrije i Mi* nistrom socijalne politike i narodnog zdrav« lja, a u saglasnosti sa Predsednikom ministar« skog saveta, propisade Ministar prosvete uredbu kojom ,de se odrediti postupak i uput« stvo za objedinjavanje celokupne državne i privatne akcije na narodnom prosvedivanju. 1 Ovom de se uredbom obuhvatiti sve dr* žavne i banovinske ustanove kao i sva pri* vatna udruženja (humana, prosvetna, patriot« ska, pevačka, viteška, profesionalna i struč* na), čiji je rad ma u kom obliku vezan za narodno prosvedivanje. I ovom uredbom i drugim shodnim me« rama Ministarstvo prosvete starace se da akcija privatnih udruženja i banovinskih ustanova na narodnom prosvedivanju bude u skladu sa nastojavanjem državnih vlasti i ustanova da se spreči štetan paralefizam de« lovanja, da se uklone sukobi gde postoje, i da se ujedine ustanove sa istim zadacima gde god je to potrebno i od koristi. GLAVA XII. Preliazna naredtenja. § 158. Obavezna osmogodišnja nastava počinje se izvoditi od naredne školske godine 1930s31, a izvodide se postupno prema § 8 ovoga Za* kona, nastavljajudi se dalje na sadašnji broj godina obaveznoga školovanja, propisan do* sada važedim zakonima. Sadašnji razredi opetovnih i produžnih škola, dok se ne budu mogli u pojedinim me» stima pretvoriti u razrede viših narodnih ško* la sa redovnom nastavom, imaju se saobra* ziti ovom Zakonu kao viši razredi narodnih škola sa skradenom nastavom. § 159. Do pocetka naredne školske godine nad* ležne vlasti izvršide sve pripreme koje su u šmislu ovoga Zakona potrebne da nastava rnože pravilno i nesmetano početi u vreme i onako kako ovaj Zakon odreduje. § 160. Novi mesni školski odbori obrazovade se u smislu ovoga Zakona najdalje u roku od dva meseca po njegovu stupanju na snagu. § 161. Dosadašnje škole i tečajevi za narodno prosvecivanje osnovani u pojedinim pokra* jinama po dosadašnjem pokrajinskim zako« nima (ekskurendne, pomodne i druge škole) imaju se u svemu saobraziti ovome Zakonu. § -162. Radi spreme sviju vrsta nastavnika i dru« goga stručnog osoblja potrebnoga za izvrše« nje ovoga Zakona, Ministar prosvete se ovla« ščuje da može prema potrebi otvoriti speci* jalne tečajeve. Osim toga ovlašduje se da može slati o državnom trošku pitomce u ško« le u inostranstvo radi stručnoga usavršava» nja, ako ima odobrenog kredita u budžetu. § 163. Sadašnji privremeni učitelji i učiteljice narodnih škola, koji nemaju potpune kvali* fikacije za stalne učitelje po ovom Zakonu, oostavide se za stalne, ako polože propisane ispite u roku koji de odrediti Ministar pro* svete; u protivnom slučaju bide razrešeni od učiteljske dužnosti. § 164. Izuzetno od § 1 ovog Zakona privatne narodne škole koje budu postojale na dan stupanja na snagu ovog Zakona modi de i dalje postojati, ako se najdalje za četiri me« seca posle stupanja na snagu ovog Zakona u svemu saobraze njegovim propisima. Izbor nastavnika privatnih narodnih ško« la podleži odobrenju Ministra prosvete. Nove se privatne narodne škole ne mo« gu otvarati niti postojede iz mesta u mesto premeštati. § 165. Školske opštine koje se sastoje od de« lova više upravnih opština saobrazide se u svemu ovom Zakonu za dva meseca od stu« panja njegovog na snagu. § 166. Kontraktualnim učiteljima, koji su kao nacionalni radnici prešli u službu naše drs žave. računade se. kad postanu redovni dr» žavni službenici, vreme kontraktualne službe po 61. 137 u vezi 61. 242 Zakona o činovnici« ma i ostalim državnim službenicima gradan* skog reda od 31. jula 1923. godine. Učiteljima koji su na dan objave rata bili u službi u bivšoj Austro=Ugarskoj. pa su iz službe tokom rata iz političkih razloga otpušteni bez otpremnine i prava na penziju, a posle oslobodenja vradeni u službu, računa« de se na isti način vreme koje su proveli van službe no bez prava naknade za pro« teklo vreme. § 167. Licima koja su do 1912 godine vršila uci« teljsku službu u srpskim školama na terito* riji bivše Turske Carevine, a koja nisu po školskim kvalifikacijama mogla biti uvršte« na u nastavnike po osiobodenju, ako imaju najmanje pet godina javne službe, može se dodeliti stalna mescčna pomod od 1000 di« nara; njihovim porodicama (žena, mati, otac, kceri i maloletni sinovi) polovinu te sume. § 168. Ministar prosvete de zatečene stalno po? stavljene veroučitelje (katihete) rasporediti na službu tamo gde su u smislu § 43 najpo= trebniji, a oni zadržavaju pravo koje im po zakonu pripada. Veroučitelji koji nisu stekli pravo na penziju po Zakonu o činovnicima i ostalim državnim službunicima gradanskog reda od 31. jula 1928. godine bide otpušteni iz državne službe. § 169. U roku od jedne godine po stupanju ovoga Zakona na snagu mogu se po potrebi premeštati bez prava na putne i selidbene troškovc oni nastavnici koji se prema pred= logu i occni prosvetnih i upravnin vlasti svo= jom krivicom pokažu štetnima ili nepodes* nima u svome mestu službovanja. § 170. U domovima i zavodima za nedovoljno razvijenu dccu postavljade se nastavnici u sporazumu sa Ministrom socijalne politike i narodnog zdravlja. Kada dc i ukoliko de ovakvi domovi i zavodi predi pod staranje Ministarstva pro* svete, a u smislu § 7 ovog Zakona, odredide naročito uredbom Predsednika Ministarskog saveta. § 171. Gde još nisu organizovane upravne i školske opštine, starade se nadležni sreski načelnici o sastavu i izvršenju školskog bu« džeta narodnih škola. § 172. Na teritoriji Uprave grada Beograda po* slove koji po ovom Zakonu spadaju u nad« ležnost bana vršide Ministarstvo prosvete. Bliže odredbe o broju i sastavu mesnih školskih odbora i njihovoj nadiežnosti; o sastavu, radu i nadležnosti jednog opšteg školskog odbora za celu teritoriju Uprave grada Beograda, kao i o svemu poslovanju koje se ima obavljati po ovom Zakonu na ovoj teritoriji propisade Ministar prosvete posebnom uredbom. § 173. ¦ U onim selima gde škola nema stanova za nastavnike dužna je školska opština da ih podigne najdalje u roku od šest godina od kada ovaj Zakon stupi na snagu, u protiv* nom slučaju škole ce se zatvoriti. Na ime stanarine u seoskim školama ko* je nemaju stanova pladade opština svakom nastavniku po 150 dinara mesečno. § 174. Stanarina po <§ 29 i 84 ovog Zakona pri* pada nastavnicima od 1. aprila 1930. godine, i ima se odmah po obnarodovanju ovog Za« kona uneti od opštinskih uprava u odgova* rajude opštinske budžete. § 175. Stanarinu za školske nadzornike, po § 84 i § 118 ovog Zakona, pladaju opštine u koji* ma je sedište školskog nadzornika. § 176. Pomodni referenti Ministarstva prosvete imaju sve prinadležnosti kao i sreski školski nadzornici. a pored toga po 500 dinara me* sečnog dodatka. Pomodni sekretari Ministarstva prosvete imaju prinadležnosti kao i ostali činovnici II. kategorije, a pored toga po 300 dinara do* datka mesečno. Na ove prinadležnosti pomocni referenti i pomocni sekretari imaju pravo od 1. aprila 1930 godine. Na mesta pomodnih referenata i pomoč* nih sekretara mogu se postaviti za prvu go= dinu dana od dana stupanja ,na snagu ovog Zakona bivši ili sadašnji inspektori, referen* ti i sekretari Ministarstva prosvete ili bivšeg Ministarstva vera, iz II. kategorije. a tako isto i učitelji narodnih škola, bez obzira imaju li ispit za školskog nadzornika, ako imaju naj* manje petnaest godina efektivne učiteljske službe. Pomodni referenti i pomodni sekretari postavljaju se i unapreduju u svemu po Za* konu o činovnicima i ostalim državnim služs benicima gradanskog reda od 31. jula 1923. godine a mogu napredovati i jedni i drugi u sve grupe II. kategorije. § 177. Izuzetno od § 73 ovog Zakona mogu biti i dalje zadržane u službi zabavilje koje su pokazale u dosadašnjem radu naročiti uspeb i sposobnost. § 178. Dok ne bude dovoljan broj kandidata za banske i sreske školske nadzornike sa kva* lifikacijama iz ovoga Zakona, mogu se na ta mesta postavljati i kandidti sa nižim te« čajcm više pedagoške škole, koji su se od* likovali u svojoj službi i proveli kao sreski nadzornici najmanje detiri godine; takode mogu se postavljati učitelji narodnih škola sa najmanje petnaest godina državne službe, ako su se odlikovali svojim radom u školi i na narodnom prosvedivanju. Oni <ee imati sve prinadležnosti po § 118 ovog Zakona. § 179. Dok'se ne dopune mesta sreskih škol» skih nadzornika u smislu ovoga iZakoria, ovlašduje se Ministar prosvete, da može u pojedinim srezovima poveriti vršenje te služ« be školskim upraviteljima. Za to vreme bide ti upravitelji oslobodeni nastave u razredu, ali de vršiti dužnosti upravitelja škole i za« držati sva prava spojena sa vršenjem te duž* nosti. § 180. Državni nastavnici u školama za nedo« voljno razvijenu i detektnu decu ako imaju ?a ovu vrstu nastave specijalnu spremu i is« pit, uživače, pored stana odnosno stanarine po § 29. i 84 ovog Zakona, i dodataka po č!. 7 Zakor.a o činovnicima i ostalim držav* nim službenicima gradanskog reda od 31. jula 1923 godine. Plačanje stanarine ovim nastavnicima re« gulisade se u smislu § 15 ovog 'Zakona. § 181. Ovlašduje se Ministar prosvete da u ro« ku od dva meseca kada ovaj Zakon stupi u život proširi opšti pravilnik za primenu ovog Zakona. § 182. Ovlašduje se Ministar prosvete da od= redi položaj svima onim nastavnim licima, koja nisu naročito spomenuta u ovom Za= konu, a zateknu se u državnoj sluJbi kad on stupi na snagu. iMinistar de ih. prema njiho* vim kvalifikacijama i državnim potrebama, moči zadržati u službi. penzionisati ili raz« rešiti od dužaosti. ako nisu stekli pravo na penziju. : § 183. Ovaj Zakon stupa na snagu kad se ob* javi u »Službenim novinama«. Otada orestaju u.celoi Kralievini važiti svi dosadašnji zakoni, zakonske naredbe. uredbe, i svi ostali propisi koji su se odno« sili na narodne škole. Preporučujemo Našem Ministru prosvete da ovaj Zakon obnaroduje, svima Našim Mi* nistrima da se o njegovom izvršenju staraju, vlastima zapovedamo da po njemu postu* paju. a svima i svakome da mu :se poko= ravaju. ONBr. 97.948. 5. decembra 1929. godine Beosirad. ALEKSANDAR s. r. Ministar prosvete, Bož... Ž. Makgimovid s. r. Video i stavio Državni pečat, Čuvar Državnog pečata, Ministar pravde, Dr. M. Srškič s. r. P~edsednik Ministarskog saveta Ministar unutrašnjih poslova, Počasni adutant Nj. V. Karlja, Divizijski deneral, Pet. Živkovid s. r. Sploina vestl. — VESELE BOŽIČNE PRAZNIKE vos ščita vsem cenjenim sotrudnikom, naročnis kom, bralcem in prijateljem uredništvo in uprava »Učiteljskega Tovariša«. — Objava zakona o narodnih šolah. V današnji številki prinašamo zakon o narod« nih šolah, in sicer v originalnem tekstu, po »Službenih Novinah«. V zadnji številki je bila objava iz tehniških razlogov nemogoča, ker smo original dobili šele v zadnjem tre* notku. Dosedaj še ni izšel avtentičen pre* vod. Prinašamo zakon v izvirniku, to pa predvsem za to, da bo imelo uciteljstvo pri rokah original in ga bo lahko vsak čas pris merjalo s prevodi. Prav iz tega razloga smo natisnili zakon kot posebno prilogo, da si jo iahko vsakdo spravi. — Prihodnja številka »Učiteljskega To= variša« izide 30. decembra t. 1., ker je izšla današnja številka v dvojnem obsegu. V no= vem letu izide list redno 9. januarja 1930. — Učiteljstvo se opozarja na »Grudicoc«, ki jo uprizori v božičnih dneh mestno gleda= lišče v Mariboru. I«ro je spisal O. Zolnir, ter ie izšla v založbi Podmladka Rdedega križa v Beogradu. Sedaj pride na oder v predelani obliki in bo gledališka uprava pridala še ra* jalne vložke in več pevskih todk. Igra bo nu= dila mladini, pa tudi odraslim gledalcem lep užitek ter bo še posebne važnosti za vse ti^ ste, ki se udejstvujejo po podeželskih odrih. Predstava se vrši v popoldanskih urah ter imajo zunanji udeleženci ugodne železniške zveze sem in nazaj. Natahčneja obvestila bodo princsli časopisi. — Tovariše, oziroma tovarišice prosim, da mi javijo naslov približno dvajsetletnega dekleta, ki bi šlo v službo in ima vsaj osnov« ne pojme o gospodinjstvu. — B. Zdolšek, Letuš, p. JŠmartno ob Paki. — V članku zadnje številke »Učit. Tov.« o rajnem tovarišu I. Krajniku se je vrinila ti* skovna pomota. V 3. odstavku bi se moralo glasiti: »Tu je prebil čas svetovne vojne, zanj tem usodnejši...« ne pa ugodnejši! — Javna zahvala. Ravnateljstvo deške in dekliške meščanske šole v Tržiču izpolnjuje tem potom prijetno dolžnost, da se javno zahvali vsem svojim številnim dobrotnikom, ki so izkazali šoli v njenem jubilejnem letu dcsetletnega obstoja kakršnokoli uslugo ali dobroto. Imenoma pa se zahvaljuje mestne= mu županu g. Ivanu Lončarju in njegovi so^ progi Ivanki Loncarjevi za pokroviteljstvo jubilejnih prireditev in za kumstvo šolarski zastavi, tržiški predilnici in tkalnici za brez= plačno prepustitev predilniških dvoran in za brezplačno napeljavo potrebne razsvetljave, tovarni »Peko« za jubilejni dar in za bogato božično obdarovanje dijakov meščanske šo» le, gozdarskemu uradu barona Borna za ju* bilejni dar, za mlaje in za dobrega jelena, ki ga je naklonii šolarski kuhinji tovarnama Mallv & Demberger in Pavel Bohinc za po= klonitev lepih dobitkov za srečolov, kakor vsem številnim darovalcem najrazličnejših darov v tem jubilejncm letu. Vsi prebivalci tržiškega sodnega okraja so v tem letu z da* rovanjem različnih daril bodisi za šolarsko kuhinjo, ali za knjige revnim dijakom, ali za jubilejno proslavo pokazali do šole toliko na^ klonjenosti. da je ne odtehta najtoplejša be« seda zahvale. Vsem bodi na tem mestu izre* čena iskrena zahvala za vse, kar so dobrega storili šoli v pravkar ugašajočem letu. Še po^ sebej pa veljaj ta zahvala požrtvovalnosti tržiške godbe na pihala prosvetnega društva sv. Jožefa, ki je sodelovala pri vseh jubilej^ nih slavnostih brezplačno in neumorno. Ko izreka ravnateljstvo meščanske šole v imenu mladine svojo zahvalo, Vas obenem prosi, da ohranite šoli še nadalje svojo naklonjenost in uspehi ne bodo izostali. — V Tržiču. 18. decembra 1929. — Lajovic Albin, ravnatelj. — Kastavsko učiteljišče. V Primorju se jc mudil ban savske banovine dr. Šilovic, ki je obiskal vsa primorska mcsta. V Kastvu ie v družbi s prosvetnim ministrom Božom Maksimovidem razpravljal o ponovni otvo= ritvi učiteljišča. — Današnji številki našega lista je prilo* žen katalog priznano dobrih HUMANIK« čevljev, na katerega opozarjamo naše čita« telje. Stanovski organizac^i UJU Vabila: = LOGAŠKO UČITELJSKO ORUŠTVO bo imelo v soboto, dne 4. januarja 1930. iz*> redni občni zbor v osnovni šoli na Rakeku. Pridetek ob 9. uri. Ker se vršijo ponovne volitve odbora in delegatov je pričakovati polnoštevilne udeležbe! = UČITELJSKO DRUŠTVO ZA SRE« ZA MARIBOR LEVI IN DESNI BREG zbo= ruje v soboto dne 4 januarja 1930. ob 10. uri predpoldne v mali dvorani Narodnega doma v Mariboru, in sicer po sledečem dnevnem redu: 1. Tekoče in nerešene zadeve in situ= acijsko poročilo. 2. Smernice za bodoče dru* štveno delo. 3. Še nekaj slik z dunajske eks« kurzije. 4. Novi šolski zakon. 5. Predloge je vsaj 3 dni pred zborovanjem poslati društve* nemu predsedniku. 6. Slučajnosti. Poi ure pred zborovanjem je seja odbora. ki bodi temelj in nekak parlament društvenega dela in ho* tenja — torej! Ne zabite vsi tovariši(ice); 1. Na točnost in polnoštevilnost udeležbe! 2. Na velike članarinske dolgove! 3. Na pred* ložitev dobrih predlogov glede razposlanih predsednikovih vprašalnih pol! Morda za važno 4. točko dobimo poročevalca od po= verjeništva. Odsotnost in netočnost je opra= vičiti! — Predsednik. Nove knlige. —k Vladimir Kapus: Pesmice iz prirode. Samozaložba. V Ljubljani 1929. — Cena 17 Din. Zbirka obsega 58 pesmic, ki v njih ope* va avtor razne živali in poda o njih tudi glavno karakteristiko vsake posamezne v pcsmi opevane živali. — Zbirko je ilustriral Niko Pirnat. Naroča se direktno pri avtorju v Ljubljani, Prule 6. —k Recueil pedagogique. Publie par le secretariat de la societe des Nations Geneve. Prix: Fr. 2"50 (argent suisse). — Knjigo se naroča na naslov: Societe des Nations. Sec« tion d' information. Chambre 197. —k Kukuruz. Spisal prof. dr. V. Mande* kič. — Ratarska knjižica, svezak 4. — Cijena Din 4. — Naklada »Gospodarskih novina«, Zagreb 6, Pretinac 61. — Naroča se pri _ala= gatelju in pri vseh zagrebških knjigarnah. —k F. M. Dostojevskij: »Selo Stepančis "kovo in njegovi prebivalci«. Humorističen ro= man. Poslovenil Vladimir Levstik. V Ljub* Ijani 1929. Založila Tiskovna zadruga. Pre* vodne knjižnice 12. zv., str. 244. Cena broši* rani knjigi 44 Din, v platno vezani 56 Din, poštnina 2 Din. »Selo Stepančikovo« je ro= man prav za tiste bralce, ki jim je drugače Dostojevskij »pretežak« in »prežalosten«, in kaže svojega avtorja na višku njegove umet= nosti, a z nove, skoro nepričakovane strani. Ni preveč, če imenujemo to njigo najboljši humoristični roman na svetu. —k Socialno zavarovanje. Učiteljstvo do* stikrat pogreša primerne pripomočke za pra= vilno razumevanje sodalno zavarovalnih vprašanj. Vsa aktualna vprašanja našega so» cialnega zavarovanja, ki temelji na statistič« nih podatkih poslovanja Okrožnega urada za zavarovanje delavcev v Ljubljani, obravnava lirošura »Važna vprašanja našega delavske* ga zavarovanja«, ki stane komad 15 dinar« jev. Priporočljivo bi bilo, da si učiteljstvo, zlasti pa šolske knjižnice nabavijo to knjigo. Brošure ima na zalogi OUZD v Ljubljani in njegove ekspoziture s sedežem v Mariboru, Slovenjgradcu, Murski Soboti, Gornji Rad* goni, Ptuju, Konjicah, Celju, Šoštanju, Za* gorju, Kranju, Jesenicah, Kamniku. Krškem, Novem mestu, Tržiču, Kočevju. Knjige se naročnikom odnošiljajo le proti plačilu v na* prej. Naslov za posamezno ekspozituro je: Ekspozitura okrožnega urada za zavarovanje delavcev v  —k Zorko Prelovec: Šest narodnih pesmi za srednji, oziroma nizki glas s spremlje* vanjem klavirja. Cena 25 Din. V zadnjem času so se naši skladatelji s hvalevredno vnemo poprijeli izdajanja bi« serov naše glasbene literature, naših ljubkih narodnih popevk v priredbi za en glas s spremljevanjem klavirja. Naš agilni pevo=> vodja in skladatelj Prelovec je. izdal in sam založil drugo zbirko samih izbranih sloven* skih narodnih pesmi: »Hišca na cest' stoji«, »Odpiraj dekle kamrico«, »Vsi so prihajali«; koroških narodnih: »Pojdem v rute«, »Gor čez izaro« in slovenske narodne iz Idrije »Ko ptičica na tuje gre«. Kot uvod vsaki pesmi služi v klavirski spremljavi kratek motiv do* tične pesmi, največ štirih taktov z običajnim držajem (korono). Klavirski part je pisan v lahki, preprosti harmonizaciji, tako da je dostopen vsakemu, ki se je vsaj nekaj učil klavirja. Vse pesmi so skrbno opremljene s potrebnimi dinamičnimi znaki, lega glasu pa je tako prikladna, da jo zmore pevc ali pevka visokega, srednjega ali nizkega glasu. — T"e pesmi so jako dobrodošle za razne društve* ne prireditve, ppsebno pa za domače zabavne večere. Oprema zvezka je jako okusna in lična, stavek je skrbno in razločno pisan in natisnjen v litografiji Čemažar in drug, ki ji dela vso čast. Cena ni pretirana. Učiteljstvu najtoplejše priporočamo to lepo zbirko v na=° bavo in pevsko zabavo. —k Jurij Fleišman, napevi iz Grlice, Zdravic in Besede. Za samospeve s sprem« ljevanjem klavirja priredil ;prof. dr. Pavel K o z i n a. Samozaložba. Natisnila Čemažar in drug. Cena zvezku 25 Din. Vsebina I. zvezka: »Metuljček«, »Moje jutro«, »Veseli gpdec«, »Žalovanje«, »Vinski hram«. — II. zvezek, ki je že dotiskan, vsebuje samospe« ve: »Zadnji kozarec« (En starček je živel...), »Moje drago«, »Noe in trte«, »oModrijan«, »Prevzetna« (Ti si urce zamudila...). Skladatelj Jurij Fleišman je naši mlajši generaciji malo znan. Zato priporočamo av» torju, naj obelodani v III. zvezku, ki bo tudi kmalu izdan, kratek Fleišmanov življenje« pis, da tako seznani naš mlajši rod s tem ljudskim skladateljem, ki mu je bila lastna tako izrazita narodna melodija v njegovih ljubkih pesmih, da so po večini ponarodele. Pri vsaki pesmi je prof. dr. Kozina ozna« čil pod črto, čigav je napev in v kateri zbirki je bil prvotno natisnjen. Fleišman je ureje* val zbirko slovenskih pesmi pod imenom »Grlica« in sam izdal 3 zvezke »Mičnih slo» venskih zdravic« in 3 zvezke »Besede«, pesmi za veselice. Prav hvaležni smo avtorju, da je žrtvoval čas in gmotna sredstva za izdajo in založbo Fleišmanovih pesmi ter jih tako otel pozabljivosti. Spremljevanje klavirja je pisano v jako preprostem in lahkem slogu za vsakega tudi šibkejšega igralca na klavirju. Notni tisk je razločen in jasen, ovoj je ličen in opremljen s Fleišmanovo sliko. Melodijozni napevi bo* do vsakomur nedvomno jako ugajali in se takoj uživeli in udomačili med vsemi, ki lju* bijo lepo našo pesem. Učiteljstvu kar naj* toplejše priporočamo. da te samospeve pricU no naroča, jih z vnemo priporoča in širi med narod ter jih uvršča v programe pevskih in zabavnih kulturnih prireditev. Zbirka Fleiš* manovih pesmi je jako primerno božično in novoletno darilo vsem prijatcljem in ljubite« ljem melodijoznih pesmi. Dobiti jo je v Uči= teljski knjigarni in v vseh trgovinah z muzi* kalijami. Ufltellskl pravnlk. —§ Upokojencem s popolno službeno dobo pripadajo selilni stroški po čl. 45. urad. zak. Uredbi D. R. br. 150.000 z dne 29. no* vembra t. 1. le, če se izjavijo v 1 mesecu po prejemu upokojitvenega dekreta, kam se pre« selijo, drugače nimajo pravice do selilnih stroškov. Tovariši(ice), ki bodo upokojeni, naj pazijo na to odločbo (Roč. katalog stran 105). —§ Od kdaj pripadajo višji prejemki ob napredovanju. Po 2. odstavku čl. 106. uradni* škega zakona prično teči prejemki ob na* predovanju, če je uslužbenec napredoval v prvi polovici meseca, od 1. dne istega me* seca. Ko se je uporabljal ta predpis v dr« žavnemu svetu, je nastal spor, da«li se ta do» ločba mora uporabljati samo pri obračunu službenih prejemkov ob priliki napredova* nja v višjo skupino ali pa se je ravnati po njem tudi pri obračunu prejemkov, če je uslužbenec bil pomaknjen v višjo stopnjo osnovne plače. Tako je na tožbo glavne kon* trole 'državni svet v svojem I. oddelku z razsodbo od 11. januarja 1926, št. 48.082, raz* veljavil rešenje finančnega ministrstva od 5. septembra 1925, št. 15.233, ker je našel, da je treba uporabljati 2. odstavek čl. 106. urad. zakona samo ob napredovanju v višjo sku« pino, ne pa pri obračunavanju prejemkov, ki pripadajo uslužbencu ob pomaknitvi v višjo stopnjo osnovne plače. Nasprotno je pa na tožbo glavne kontrole VI. oddelek državnega sveta z razsodbo od 17. septembra 1927, št. 15.852/26 zavrnil tožbo glavne kontrole, ker je našel, da bi se 2. odstavek čl. 106. nav. zak. imel uporabljati ob vsakem napre* dovanju, tudi pri napredovanju v višjo stop* njo osnovne plače, ker se iz predposlednjega odstavka čl. 165. (?) urad. zak. vidi, da se beseda »napredovanje« v zakonu enako upo* rablja za skupine in za stopnje osnovne pla* če. V prilog pravkar navedenega stališča VI. oddelka je navesti še to, da se ne vidi samo iz predzadnjega odstavka čl. 165. urad. zak., temveč tudi iz členov 24., 25., 56., 59., 62.(2. nav. zak., da se izraz »napredovanje« nanaša na napredovanje po stopnjah osnovne in po skupinah položajne plače. Prav tako je v čl. 106. urad. zak. določeno, od kdaj teko »prejemki«, a v čl. 28. je osnovna plača mišljena na prvem mestu »prejemkov«. Če pa v prvem odstavku čl. 106. urad. zak. izraz »prejemki« vsebuje v prvi vrsti osnovno plačo, ni nobenega povoda, da bi se v 2. od» stavku istega člena osnovna plača izključila iz pojma »prejemkov«. To vprašanje je tvo» rilo predmet razprave splošne seje držav* nega sveta od 27. aprila 1929. Pod št. ,16.024 je bila v tem pravnem vprašanju izdana ple* narna odločba, ki se glasi: »Določbo 2. od* stavka čl. 106. urad. zak. je uporabljati tudi ob priliki napredovanja v višjo stopnjo osnovne plače.« V podkrepitev izdane od* ločbe splošne seje državnega sveta je nave* sti še to, da je očividno 2. odstavek čl. 106. urad. zak. bil dodan zaradi lažjega obraču* navanja prejemkov ob napredovanju. Ako je namreč uslužbenec napredoval v prvi polo* vici meseca, tedaj trpi škodo država, ker se uslužbencu izplačajo prejemki že prvega dne istega meseca. Če pa se je napredovanje iz* vršilo v drugi polovici istega meseca, tedaj trpi škodo uslužbenec, ker se mu prejemki izplačajo šele od 1. dne prihodnjega meseca. Ni opravičenega razloga, da bi se moralo smatrati, da je ta predpis uporabljati samo ob priliki napredovanja v višjo skupino, ne pa tudi ob priliki napredovanja na višjo stopnjo osnovne plače. »Naš Glas«.