Pošiarirta piaćena u gotova
Cena Din 2*
SOKOLSKI GLASNIK
Gl A $ I l O SAVE ZA S O KOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
y	Izlaji svakog petka o Codišnja pretplata 50 Din ® Uredništvo i uprava naiazi
všs&tBššin i	se u Ueiteijskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6 © Telefon hroj 2177 $ Račun
o	Poslanske štedionice br. 12.043 e Oglasi po ceniku e Rukoptsi se ne vračaju
Ljubljana, 20 novembra 1936 God. VII • Broj ^6
PUT OMLADINE U ŽI VOT
Sa cvetnih vrtova proletnjeg života, kojima prevejavaju snovi, nade, očekivanja, a koji život uznemiruju prvi valovi vruee krvi, od domačeg og-njišta, iz toplog zagrljaja roditelja, iz slatkih napitaka prvog spoznanja srča-nih nagnuča i čuvstava otvara se put 11 život — u ozbiljnost života. Taj život pun sagibanja, zahteva, eežnja, želja i razočaranja, čeka sa svojim ostrim pandžama da ugrabi tog mladog čove-ka, da njime tresne o zemlju ili da mu pokaže mesto i vreme, gde može u narodno j zajednici da se istakne svojim radom i svojim duhom. Kakva za-daća i kakva sudbina eekaju pojedin-ca u toj narodnoj zajednici, ne ovisi o samom životu, nego to još u večoj meri ovisi o samom pojedincu. Čim jc taj pojedinac jači po svojoj moralnoj i fi-zičkoj strani, time sc lakše i uspešnije kao pojedinac približi onom sloju na-rodnog života, koji pokazuje svoje zdravlje i svoj razvitak u duhovnom i telesnom delu pojedinaca: u aktivnom stvaralaštvu narodnog kolektiva. O tom živom toku našega žica i biča rekli smo nekoliko reči u zadnjem broju našega lista na ovom istom mestu; da-nas bi samo hteli da to nadopunimo s posebnim obzirom na otpornu snagu naroda a naročito na otpornu snagu naše jugoslovenske narodne i državne misaonosti. Na tom poprištu našeg za-jedničkog rada i života mesta je i vremena za svakoga, koga sokolski uzgoi-ni rad priprema za aktivnu saradnju u narodnoj i drzavnoj celini.
U našem životu i svem našem ra-du ugled nam je i blagostanje države iznad svega. Služba narodu u pridiza-nju njegovih moralnih i materijalnih dobara mora da iscrpljuje sve dobre, zdrave, napredne i požrtvovne snage svih onih, koji su tada srečni i zadovoljni kada je srečna i zadovoljna narodna celina. Takva narodna zajednica izbacuje iz svoje zdrave kolotečine sve zagrižljivce i moralne pokvarenjake. koji svaki idealni i nesebični rad po-praeuju ironičkim posmehom ili idu za tim, da pokušavaju da poštene namere ocrne prikazujuči ih štetnim i ra-zcrnim. Takvi majstori sude se po svojem laktu.
Tome se ne moramo čuditi, ta naša nam kulturna i politička istorija daje dovoljno dokaza, da su i naši veliki i najveei kulturni i politički radnici bili vrlo često deonicima javnog ismehiva-nja i nepravedne kritike baš onih, koji se boje istine i beže pred njom kao magla pred suncem. — Setimo se samo Franje Račkoga, o čijem je radu i životu predavao dne 12 o. m. u Slovenskem zavodu 11 Pragu naš univ. prof. dr. Ferdo Šišič. O Račkome znamo, da je ustanovitelj modernog hrvatskog istorijskog istraživanja i da je do sada največi jugoslovenski historik ucip-šte. Najviše načelo Račkoga bilo jc traženje istine. Njegova kritika nije stala niti pred legendama, koje su ležale tadanjem nacionalizmu toliko na srcu. Zbog toga zadesila je Račkoga ista sudbina kao i tolike pobornike istine, kao 11. pr. Masarika u njegovoj borbi protiv originalnosti Kraljevo-dvorskih rukopisa: uskogrudni njihovi zemljaci proglasili su i jednoga i drugega kao štetne za narod. Ali danas se veličina obaju ovih naučenjaka i berača za istinu visoko, ponosno i pobe-donosno diže iznad kleveta i omalova-ž a vanj a onih davnih i žalosnih vremena. Njihova su dela u strogo znanstve-110111 kao i u nacionalnem pogledu svetla i nepobitna, jer su ti radovi pobe-dili klevetu i laž!
Rački je za nas Sokole važan i zbog naše sokolske, državne nacionalne i slovenske orijentacije. Rački je u ranoj mladosti usrkao u sc upliv ilir-skog pokreta, i ideji tog pokreta ostao jc veran do svoje smrti. U svojim študijama nije se samo bavio teologijom, nego sc je naročito zanimao za histori-ju, kao i za to da temeljito nauči slovenske jezike. Tako je došao pod upliv Jana Kolara i uzdigao se do svesnog
Teškoče 11 našem
Veliki porast naše sokolske organizacije zadnjih godina spojen je s mnoge teškoča u oživotvorivanju našeg sokolskog programa. Ne samo da jc broj jedinica tako jako i naglo po-rastao, a s time i broj pripadnika — koji ponajveema nisu do tada ješ nigde bili članovi sokolskih jedinica, nisu, dakle, imali prilike da saradnju u sokolskem radu — več su porasli i unu-trašnji poslovi jedinica, a ti su po-slo\ i tako veliki da ih uprave, a naročito prednjački zborovi, mogu da savladuju tek s velikim naporima. S povečanjem broja pripadnika, naročito dece i naraštaja, porasla su i vežbačka odeljenja, dočim u istoj meri i vremenu nije porastao i broj sposobnih prednjaka i prednjaeica. To je i razumljivo, kada su osnovane tolike nove jedinice, koje nisu imale takorekuei niti jednog prokušanog vodnika. lako su se izabrani načelnici i načelnice trudili u svom radu da u celosti izvršuj u preuzete dužnosti, ipak nisu mogli uza svu sioju vol ju da svladaju zapreke, koje stoje na putu svakom početniku. To isto važi i za prosvetne radnikc. Ove teškoče, koje mažemo da smatramo kao neku vrstil elementarnih zapreka u svakoj novoj jedinici, povukle su sa sobom još čitav niz novih teškoča, koje koče rad ne samo interno po društvima i četama, \eč njihov upliv siže u veli-koj meri i u okružja i župe, a što se oseča i pri samom Savezu.
Moramo imati na umu, da je naše Sokolstvo pri osnivanju Saveža S01-kola Kraljev. Jugoslavije brojilo isto tako kao i danas 25 župa. Prilike su se od tada do danas znatno izmenile. Dok su u ono vreme župe ponajveema bro-jile nekoliko desetaka društava i četa, danas vidimo skoro po svim žu-pama toliko društava i četa, da nckoje župe pretstavljaju po broju siojih je-dinica prave malene saveze. Deoba župa na okružja, mnogo je pripomogla u rasterečivanju rada župskih uprava. Još je samo nekpliko župa, koje nisu izvršile tu podclu rada te još uvek vode iz svojih župskih centara sve svoje jedinice. Pre ili kasnije morače i te župe da se ugledaju na ostale i morače da organizuju pedručna okružja, jer če im se inaee toliko nakupiti rada, koji če ukočiti pravilno odvijanje rada. Osnhanjc okružja bilo je poželjno, potrebne i ono ec postati i korisno čim se sve jedinice priuče na tu organizacionu potrebu. To nam dokazuje rad okružja u onim župama, koje su več skoro pre 20 godina bile podeljene u manjc formacije. Okružja su zapravo one najmanje organizacijske više jedinice, gde se još mogu sa sitnim radom po pojedlinim društvima i četama otstraniti mnoge one elementarne unutrašnje teškoče, a s time bi se otstranilc i one teškoče, koje sc odrazuju na celokupnom delovanju organizacije. Okružja s njihovim ma-lcnim područjima, povoljnijim vezama izmedu pojedinih jedinica, bliski po svojim mesnim prilikama i drugim
vesnika ideje slovenske uzajamnosti. Uz to mu je bilo mentor veliki vladika Josip Juraj Štrosmajer, čiji sc na-cicnalno - politički nazori potpuno po-klapaju s historijskim učenjima i konstatacijama historika Račkoga. U ovoj dvojici rodoljuba čuvstvo se je i znanost harmonički stopilo u prodornu snagu jugoslovenske državne i nacionalne misli.
flistoriografski rad Račkoga ima epohalno značenje. Njegova je znanost svestrano orijentirana. Ona je veoma plodna i zrela, tako da je još i danas merodavna za historijska istraživanja, koja još 11 mnogim pogledima nije do sada niko domašio. Historiku Račko-mu bio je cilj traženje istine, a ujedno je kao politik i narodni uzgojitelj radio na torne, da tu istinu stavi u službu naeionalnog života. Njegove historijske študije počivaju na zajednici jugoslovanskih plemena. Kao pitomac ilirizma
zajedničkim pogledima, najpozvanija su, da u tolikim novim jedinieama pomažu otstranjivanjč početnih teškoča i da time u\edu 11 pojedine svoje jedinice čim bolje prilike za rad. Krači okružni prednjački tečajevi, idejne škole, razni sastanci, takmiče-nja, javne vežbe i slično mogu u kratkom vremenu čvrsto da povežu društva i čete. Važan je po ovom pitanju i zaključak zadnjeg radnog sa-stanka župskih načelnika i načelnica, koji je zakijučio, da se okružja organizuju čim potpunije, paee, i po svojoj upravnoj strani. Sada je vreme, da se reč pretvori u delo!
Druga velika teškoča, koja pri-tišče naše Sokolstvo je u tome, što još uvek imamo samo 25 župa s tako ogromnim brojem jedinica. Ko shva-ča što to znači voditi župu s preko 100 jedinica, od kojih je preko polovina novih, a župa nije podeljena na okružja, priznaee nam, da je teret koji pada na leda župskih odgovornih fak-tora, bilo upravnih, telovežbačkih ili prosvetnih, vrlo velik i često vrlo teš-ko izvedljiv. Ako otvoreno pogledamo istini u oči opazičemo, da imaju mnoge župe u svojim programima pri-redivanje škola, raznih priredaba, tak-mičenja, izleta i t. d„ a što često osta-jc samo kao mrtvo slovo u programu. To nije slabo samo po svojoj uzgoj-nej strani za župu i njene jedinice, več to ima i drugih loših posledica. Jedinice iza toga ne učestvuju niti na onim priredbama, koje se zaista i odr-že, jer imaju uvek pred očima neku neizvesnest: da li če se održatj ili su neče održati. Stoga je potrebne, da naše Sokolstvo čim pre pristupi podeli na župe, a nato, razume se, i na okružja, jer če inaee, s vremenom, početi naš rad da zastaje i jenjava. S ovime treba da se pomiri svaka žu-pa, i da zbog interesa Sokolstva čim pre pristupi svojoj podeli na okružja.
Mišljenja smo, da bi sc i rad Sa-veza u mnogočem mogao donekle decentralizovati i to tako, što bi se stanoviti poslovi prepustili t. zv. žup-skim skupinama ili zborovima, o kojima se več duže vremena govori pa i piše. S ovime nikako ne mislimo, da bi se okijaštrilo centralno sokolsko vodstvo, jer smo uvereni, da neko mora da drži u svojim rukama sve niti makar kako velike organizacije. Ali svako če priznati ispravnost našega mišljenja, kada tvrdimo, da mora centralno vodstvo imati i na terenu svoje pomočne organe eksekutivne, naravi s nešto širim područjem rada, da bi sc taj rad mogao glatko odvijati
Glomaznost župa i mnoštvo novih jedinica, koje su često osnovane na br zu ruku, pretstavljaju važne zapreke večem i jačem razmahu našeg Sokol stva.
S o v fin nije ovaj niz teškoča još ni izdaleka iserpljen. Nepotpuno izvršena organizacija pretstavlja samo jednu od tih skupina, koje koče naš rad. Ako pebliže promatramo rad po župama i Savezu čučemo iz redova načelnika,
i kao najbliži saradnik ŠtrosmajcroV za čitavog je svog života zastupao i širio ideju jugoslovenskog jedinstva, kojemu je dao najjasniji oblik. Zada-ea, koju si je postavio kao historik i praktičan politik bila je, što jc utirao put nacionalne svesti k našem želje-nom ujedinjenju u demokratskom duhu. U tom historičkom radu vodilo ga je osvedočenje, da se mora državno pravo ukloniti prirodnom pravu naeionalnog htenja i da treba za proces uje-dinjenja vreme, koje treba da upotpu-ni, pripremi i ubrza podizanje narodne kulture. Što jc Rački očekivao i pri-premao te zajedno sa Štrosmajerom prorokovao i dalekovidnom oštrinom svojega duha predvidao, to doduše nije sam dočekao, ali jc to njegovo duhovno zdanje, na osnovi utvrdenih historijskih istina, postalo stvarnost. 1918 god. došli smo do jugoslovenske narodne države!
prosvetara, tajnika, statistieara pa i ostalih funkcionera, uvek jednu i istu pesmu o netočnosti jedinica, odnosno njihovih odgovornih funkcionera. Ova se tužakanja vuku kao ervena nit kroz sav naš rad. Razumljivo je n. pr. što nova jedinica ne može več u po-četku svoga rada da izbaci eitave vrste međunarodnih takmičara i dobrih prosvetnih radnika. Ali najjednostav-niji principi zahtevaju, da se jedinice redovno javlj’aju okružju, župi ili Savezu, te da na vreme odgovaraju na sva njihova traženja.
Netočnost u dopisivanju znak je da funkcioneri jedinica nisu svesni svojih dužnosti. Takva netočnost mora da se odrazuje i u radu okružja, župe i Sa-veza. Jedna nemarna jedinica može da u stanovitom slučaju pokvari čitav efekat.
Svemu je tome uzrok nedovoljna svest onih, koji se lačaju sokolskih funkcija, a ne potrude se da ih pravilno, točno i požrtvovno izvršuju. Krivica je i na župama, koje ne prireduju dovoljno tečajeva za razne društvene i četne funkcionere. Ne mislimo ovime da treba uzgajati sokolske birokrate, več smo naprotiv mišljenja da su ovakvi tečajevi potrebni i za funkeio-nere koji vode upravnu stranu, kao što su potrebni i tečajevi za prednjake i prosvetarc. Praktički bi najbolje bilo,
da sc ovakvi tečajevi spoje s prosvetar-skim i prednjačkim.
Jedna od peteškoča 11 našem radu izvire i od toga, što se naše sokolske knjige i listovi i suviše malo čitaju. Po našem sokolskom Savezu određena je i minimalna sokolska knjižnica, ali u mnogim jedinieama to se ni do danas nije učinilo.
Iz svega ovoga što smo napred kazali može se zaključiti, da bi u našem sokolskom radu nailazili na mnogo ma-nje teškoča, kad bi u našim sokolskim jedinieama bili na pravim mestima pravi Sokoli. Nikako nas ne sme da zadovolji kakva lepa kritika o našem radu od ljudi, koji nisu potpuno upoznati i s našim' unutrašnjim radom. Iskustva nam govore, da i najuspeliji nastup nije bio bez nedostataka i pogrešaka. 1 u tome je uzrok, koji leži u onim teš-kočama koje smo napred napomenuli. Zbog tega moramo u interesu samog Sokolstva naš rad 11 svakom pravcu produbiti, reorganizovati sve ono gde reorganizacija može da korisno deluje na naš rad, moramo da otstranimo sve unutarnje teškoče, a naročito netočnost i slične pojave, da bi naša organizacija postala čvrsta i borbena u svakom pogledu. Kada nam to uspe ima-čemo samo aktivne jedinice, za čiji če opstanak biti suvišna svaka hojazan.
M. V. S.
Sto	ee bili	sa Sokolskim stadionom
Simi ja Aleksandra 1 u Zagrebu?
U vezi s člankom »Sta če biti sa zagrebačkim stadionom«, objavljenim u beogradskoj »Politici«, od 13 o. m., donosimo o tome pitanju sledeči odgovor Sokolske župe Zagreb i Uprave Sokolskog štadiona:
—	Nije istina da naš stadion stoji »gotovo neupotrebljavan«. Mi smo na kcnfcrenciji o kojoj govori napis (Politika), što ga ispravljamo, a pred Ministrom g. drom Rogičem utvrdili da stadion upotrebljavaju i to stalno: Sokolsko društvo Zagreb 3, sportski klub »Maraton«, srednjcškolska omladina iz zgrade u Solovljevoj ulici (sportska sekcija Zajcdniec doma i škole), otsek gradskog poglavarstva za potrebe oba-veznog fizičkog vaspitanja naroda (nc-dcljom).
Sokolska župa i sokolska društva priredili su tokom ove godine na svom stadionu 9 javnih takmičenja na kojima se takmičilo ukupno 918 takmiča-ra u lakoj atletici, konačno priredio je i lako-atletski saVez dve priredbe in-tcrnacionalncg karaktera.
Na osnovu ovih konstatacija držimo tla možemo najodlučnijc poreči tvrdnju napisa da stadion stoji »gotovo neupotrebljavan«. Istina je, medutim, da je on toliko velik da bi mogao pri-miti još vežbača.
Treba da konstatujemo, da zagrc-bačka sokolska društva ni uprava stadiona nisu činili nikada nikakve smet-njc sportistima izvan svojih redova da dodu i da vežbaju na stadionu. Trebalo jc tek da se javc i da plate svoj prilog za uzdržavanjc, koji je vrlo skroman. Lako-atletski klub »Maraton« na pri-
Na. toj prostranoj zemlji, omcdc-noj našim državnim granieama i povezano j duhovnim vezama našeg sokol skog bratstva, preplieu se sada putevi ombulinc koji vode u zbilju života. Tu su temelji, zidovi i zdanja našeg za-jedničkog doma, koji je podigla kriti-čki utvrdena istina, a dogradivanje tog doma, doterivanje, ulepšavanje i učvrščivanjc zove sve dobre ljude na zajednički rad i mobilizuje svu otpornu snagu naroda, da s fanatičkom ljuba vi j u čuva svoju rodnu grudu. Na tom radu želimo da udružimo svu na-šu omladinu. Na tom poprištu našeg rada neče one silne pandže zbiljskog života tresnuti našom omladinom o zemlju, nego ec ju ponosno usmeriti u svesti, da sa sudbinom budilcih ve-kova. svoje domovine i svog naroda stvara sudbinu sadašnjiee i sudbinu budilcih pokolenja. U velikom stroju aktivnog »tvaralaštva narodnog kolek
mer plača mesečno 501) dinara za upo-trebu stadiona, garderoba i lakoatlet-skih naprava.
Medutim sportski klubovi nisu do-sada pokazali mnogo interesa da vežbaju na ovom lako-atletskom poprištu
i mi ne verujemo da če se oni tu naei ni onda ako stadion prede u ruke MAŠK-a. U tom slučaju smetaee ih što če hiti u rukama jednoga od klu-bova, dok ih danas smeta nešto drugo.
Ne stoji da na stadionu raste korov, več je on držan u dobrom redu prema finansijskim sredstvima koja stoje na raspolaganju. Ne stoji i ne-tačno je da daske na. stadionu trunu. Potpisana sokolska župa ilala jc pred dve godine, odmah posle velikog sokolskog slcta 1934, impregnirati celokupni! drvenu gradu, te je preduzimač s kaucijom garantirao na 5 godina za svaki istruli komad da če ga zameniti novim. Posle 5 godina biče potrebno ponovno provesti impregniranje, ali u manjoj meri, te če se opet na taj način uzdržati za dal j ih 5 godina.
Prema prednjim činjenicama nije točno da je stadion zatvoren, več jc on naprotiv u živoj upotrebi omladine, koja je dobre volje i kojoj ne smeta što je stadion sokolski. Ako sportisti dcista tavore sa svojom omladinom ne-majuči sportskog igrališta, neka se obrate, na to ih javno pozivamo, sokol-skoj župi zagrebačkoj ili upravi stadiona, pa če moči na stadionu vežbati. Ova je naša spremnost poznata lako-atletskom savezu, čiji je donekidašnji pretsednik ofpoectka u upravi stadiona.
tiva svaki je pojedinac bitni deo te ma-šinerije. U njegovem delovanju pak živi lepota njegove mladosti i sva sagibanja, zahtevi, čežnje i razočaranja zbiljskog života mora da primi u tak-včm obliku, kakva su, a njegova volja i njegovo radne poslanstvo mora biti jače, borbenije, pobedonosnije od tog života. Tako če zemlji i životu na njoj bi t i dan novi oblik, koji če dobivati sve jasniji i sve vidniji izraz naših sokolskih duša. Borbena volja požnaje samo jednu zapoved: pobedu!
Tako smo mi Sokoli idejno i stvarno u pravu da svuda i uvek zastupamo svoje poglede i nazore na osnove naše nacionalne i državne zajednice. Tako duhovno spremni imamo pravo, i dužnost da s veseljem oeckujemo naš državni i sokolski praznik. Naš kruli svakidašnji sazreo je na našoj njivi. Blagoslovljen je našim znojem i našom krvi ju.
Istina je da je održana pre neki darr konferencija povodom pretstavke HASK-a na g. ministra za fiz. vaspita-nje naroda, ali u toj prctstavci oni ne traže da im se stadion dade na upo-trebu i čuvanje nego žele da ga dobiju u vlasništvo i preudese za potrebe švo-ga kluba. Prema pokazanim nacrtima na toj konfereneiji HAŠK namerava to preudešenje provesti tako, da bi se porušile severna, istočna i južna tribina.
Ne čemo se spuštati u obrazlaga-nje zašto smo i iz kojih sve razloga proti v toga njihova zahteva, pa je do-sta da spomenemo da če sigurno na stadionu biti puno manje omladine, ako stadion bilo na koji način dode u ruke HAŠK-a, jer če onda na njega dolaziti omladina samo jednoga kluba, dok je on i danas otvoren svima zagre-bačkim sportskim klubovima, eeloj školskoj omladini, Sokolima i obvezni-cima fizičkog vaspitanja. Ovakva mo-gučnost teško je da bi se mogla postiči ako stadion dode u ruke ma koga kluba.
Sto se tiče vlasništva stadiona, ne stoji da postoji neka »mešavina sop-stvenika«. Stadion je gradila Sokolska župa Zagreb, koja je u tu svrhu dobila sredstava iz državnog budžeta, od
Berlinska takmičenja pokazala su nam i mnoge dobre strane na telovež-benom polju. Pre svega traži se put i način kako bi se pojačalo značenje vež-banja na spravama. U Sokolstvu se ni-su vežbe na spravama nikada tretirale kao samostalne vežbe, več su bile re-dovito spojene, i u vaspitnom radu i na takmičenjima, s vežbama u prostim granama pod pojmom opšte telovežbe, koja je osnova sokolske prakse. Ali uza sve to ipak se je pokazala potreba, da treba obračati veču pažnju vežbama na spravama da bi se u torne postigli bolji rezultati. U tom cilju uvedeno je takmičenje u voljnim vežbama na spravama. U tim takmičenjima mogu naj-bolji vrhunski vežbači na spravama da pokažu izvežbanost svog tela i bogat-stvo kombinacija. Ovakva takmičenja priređuje ČOS več nekoliko godina uzastopce. Možda če neko kazati, da same sprave ne mogu biti dovoljne za uzgoj sokolskih takmičara. Ovakav prigovor nije umestan, jer u tim takmičenjima učestvuju samo oni, koji potpuno vladaju svim osnovkama opšte telovežbe. U ostalem možemo se pozvati i na olimpijska takmičenja u telovcz-bi, koja su takoder isključivo takmičenja na spravama. Iz činjenice sto smo i mi članovi Medunarodne gimnastičke federacije proizlazi naša dužnost. da i mi takmičimo na ovaj način.
Za ovogodišnja takmičenja prijavilo se 60 takmičara. Ovaj broj može da zadovoljava. Moramo samo da priče-kamo, kakav če biti rezultat i na ka-kvoj če višini biti takmičari (članak je napisan pre održanih takmičenja), jer tek iz rezultata ovih takmičenja moči se stvoriti zaključak. Možda če ova takmičenja zaista postati kamen međaš, jer če se možda pokazati, da se mogu nači novi takmičari, koji če moči da započnu s pripremama za časnu i od-govornu zadaču — za reprezentiranje Sokolstva i Češkoslovačke Republike na medunarodnim takmičenjima u telo-vežbi godinc 1938, koja .se prireduju za vreme X svesokolskog sleta u Pragu. Radi se, dakle, o pripremi naših takmičara. Čim pre započnemo s tim pripremama, tim bolje. Moramo da stvorimo, kao i ranije, nekoliko centara, u kojima če se vežbači moči pripremati; u tim središtima treba čim pre izvršiti sve predradnje, da bi se rad mogao glatko odvijati. Nije dovolj no da se uvežba samo izvesne osnovke i kombinacije, več je potrebno da sc obrača pažnja i eleganciji te okretnosti, što je ove go-dine toliko utiealo na rezultate. Ova svest mora da provejava najosnovsdjim osnovkama. To zahteva upravo mravi-nju marljivost i istrajnost kako vežba-ča tako i njihovih prednjaka.
Došli smo dakle, do jednog od glavnih kamena temeljaca budučeg vežba-nja na spravama. Omladina — uveren sam, da je imade u našim redovima — mora se pomiriti s činjenicom, da je vežbanje na spravama vrlo naporno, da nijedno drugo vežbanje ne traži toliko marljivosti i istrajnosti. Ali zato je i uspeh obilniji, vredniji. Zbog toga vi, koji imate sposobnosti i snage, naoru-žajte se i s marljivošču i strpljivošču, da budete dostojni naslednici slavne generacije bivših boraca.
Peška je ova zadača, ali ona se može izvršiti. Za ostvarenje te zadače potrebni su svi: i dobri prednjaci-vode i savetnici, i oduševljeni i požrtvovni takmičari, » sposobni gospodarski i upravni funkcioneri, koji trebaju da
gradske opčine zagrebačke, banovine i Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, a i sama je župa uložila veliku svotu (1,300.000 Din). Sve je priloge dobila Sokolska župa Zagreb, ona je gradila stadion tako, da ne može biti reči o nikakvoj mešavini sopstvenika. Vlas-nici zemljišta su preuzvišeni nadbisk.jp zagrebački i prečasni Prvostolni kaptol zagrebački, dok je vlasnik gradevinc stadiona, koji je na tom zemljištu po-dignut, isključivo Sokol, župa Zagreb.
Naj is p ravni j c bi bilo rešenje da stadion kupi država i da ga ona izdr-žava, ali ne bi bilo ispravno da ga dade na upotrebu samo jednom klubu. Ako ga država kupi, treba da stadion i nadalje ostane na raspoloženju celom športu i Sokolstvu, zatim školi i oba-veznom fizičkom vaspitanju naroda.
Radi pokriča troškova uzdržava-nja trebalo bi da se sve velike sport-ske internacionalne utakmice održava-ju na stadionu, gde če biti pristupačno, uz male novce, najširoj sportskoj i so-kolskoj puhlici, ili treba da se uvrsti u budžet stalna svota za uzdržavanje.
Za Sokolsku župu Zagreb starešina: dr. O. Gavrančič s. r. Za upravu Sokol, stadiona Kralja Aleksandra I, pretsednik: J. Pavlina s* r.
stvaraju i stvore povoljne uslovc za ovakav rad. Za taj rad potrebna je potpora javnosti (na priredbama i takmičenjima), potrebna je dovolj na propaganda putem štampe i svrsishodan rad centrale, (organizacije tečajeva za precinjake, takmičare, sudije, veze s inostranstvom, film, radio i t. d.).
Ali sav taj rad treba započeti od temelja. Cilj svih jedinica treba da bude, da se podigne nivo telovežbe na spravama. Ovo je u isto vreme i put k večoj disciplini i točnosti. Ovakvo vežbanje ne znači akrcbaciju, jer krasna vežba na spravi izraz je harmonične telesne i duševne snage, izražaj je marljivosti i disciplinovanosti, a to je i smisao sokolske telovežbe. Ko taj smi-sao vidi drugde, na krivom je putu. Ovo ne treba da znači, da iz našeg programa izbacimo ono, što proširuje naša nastojanja za gajenje raznih gra-na telovežbe, a koje grane trebaju da budu samo dopuna i kao takve treba da ih uvrstimo u našu osnovnu delat-. nost — a ne obratno. Ovo mora da ima u pameti svaki Soko koji vežba. Ovo gledište mora da usvoji i omladina, jer se vi sokolskoj metodi dadu nači sredstva, koja omogučuju i primenu ovog načina. Koristimo se najpre bogatim vrelom domačih sredstava. Time nije rečeno, da trebamo otklanjati i ono, što je dobro i u stranaca. Ovim svojim člankom želim da potsetim sokolsku javnost
—	i one koji vežbaju i one koji nc vež-baju na pravilno razumevanje sokolske telovežbe i to tak ve telovežbe, koja če biti naš ponos i kojom čemo u duhu današnjeg doba i u buduče napredovati. Svaki može da koristi velikom delu. I onaj, koji pokazuje svoje inte-resovanje i onaj koji radom posegne u ostvarenje ove zadače.
Takmičenje ČOS u slobodnim vežbama na spravama pokazuje put, kojim treba iči. Neka se ovo takmičenje svrši odlično ne samo po uspesima, nego i po broju takmičara te Jnteresovanju vežbača i javnosti. Tada če ovo takmi-čenjc biti kamen medaš novih nada —■ novih generacija sokolskih takmičara. Vrhunski takmičari biče onaj kadar, koji če uzgajati i druge vežbače. Ova mala šačica današnjih takmičara ne može da nam bude dovolj na. Sve naše jedinice treba da obuzme težnja da podignu telovežbu na spravama. Čak i najmanja jedinica treba da doprinese svoj oboi da se telovežba preporodi u tom pravcu. Ali ponavljamo, treba na vreme započeti s radom u tom pravcu, treba započeti s omladinom. Ne zabo-ravimo, da je riznica naših najboljih budučih takmičara u kategoriji naše dece i naraštaja.
Baš zbog ovoga, što smo napred naveli, održavaju se svake godine razna opšta takmičenja. U idučoj godini biče takmičenja nižih odeljenja po župama, a najbolji takmičari stupiče u red takmičara za prvenstvo ČOS. U ovim osnovnim takmičenjima treba da učest-vuje svaka jedinica. U junu če biti takmičenje ČOS. Važnost tog takmičenja je u tome, što če se održati godinu dana pre medunarodnih telovežbenih takmičenja. Zbog ovoga biče i takmičenje za prvenstvo ČOS sastavljeno u istom opsegu kao i ono medunarodno i u voljnim vežbama. Pored toga održače se mnoga župska i druga takmičenja. Naše jedinice treba, dakle, da obuzme želja, da telovežba na spravama stalno
napreduje. Tada čemo moči da proširi-mo osnovke na hiijade takmičara, od kojih čemo onda moči kao iz bogatog rezervara da izaberemo one najbolje. Ovo je izvedivo i obzirom na broj naših jedinica i velik broj takmičara, kao i gledom na našu telovežbenu praksu.
Počecl soko!sko§
Pedesetgoclišnpca
Ove godine slavi Soko u Poznanju pedesetgodišnjicu svog opstanka. Sva-kako je ovo časna godišnjica, koja uje-dno znači težak i odgovoran rad pun borbi, ali i lepih uspeha za poljsku na-cionalnu stvar. Prvi interes za Sokolstvo pobudili su medu poznanjškim Poljacima godine 1867 brača Sokoli iz Lavova, koji su 1867 godine, oduševlje-ni uspesima praških Sokola bili osnovali jedno od prvih poljskih sokolskih društava. Poljski Poznanj s velikim je oduševljenjem uočekao lavovske Sokole, koji su mu došli u pose tu pod vodstvom poznatog poljskog književnika i žurnaiiste Jana Dobržanskog i popu-larnog pesnika Adama Asnika. U Poznanju je bio izabran naročiti odbor za doček sokolske brače iz Lavova. U tom su odboru bili najistaknutiji vode poznanjskih Poljaka: filozof Karel Li-belt, narodni poslanik Ladislav Njego-levski, Kazimir Kantak, poznati nacionalni borac i pueki pisac Ignacije Da-njelevski i mnogi drugi.
Ali posejano sokolsko zrno nije moglo iz raznih razloga odmah da pro-klija. Godine 1870 došlo je do prusko -francuskog rata, koji je završen slo-inom Francuske 1871; tada je započelo i osnivanje velikog nemačkog carstva, što je ujedno značilo pojačanje nemačkog pritiska na Poljake, koji su morali sve svoje snage koncentrirati na pariranje nemačkog nacionalnog i poli-tičkog nadiranja. Poljake u nemačkom carstvu, to je naročito potaklo na po-jačani rad u fizičkom vaspitanju naroda, nastoječi da tim vaspitanjem stvore poljski narod jakim, ponosnim i ot-pornim, jer samo tako prerodeni narod može da primi na sebe borbu za slo-bodu. 1 tako je osnovano u tim kraje-vima prvo sokolsko gnezdo godine 1884 u Inovraclavi, a dve godine docnije osnivan je Soko u Poznanju. Naskoro su se i drugi krajevi ugledali u Poznanj, tako da je več 1893 bio osnovan Save/ Sok istva Velikopoljske, a dve godine kasnije Savez poljskog Sokolstva u Nc-mačkoj sa sedištem u Poznanju.
Od samog pečetka poljsko Sokolstvo u Nemačkoj im alti je da se bori sa stotinu zapreka, stalno šikanirano, progonjeno i .sputavano u svom radu. Tako su n. pr. policija i upravne vlasti zabranile nošenje sokolske odore, za-branile su sokolske povorke i t. d. Pruske vlasti smatrale su Soko čisto po-litičkim udruženjem, a nikako telovež-benim. Baš zbog toga je zaključio Savez poljskog Sokolstva u Poznanju 1905 godine, da Sokolstvo treba da radi i na širen ju narodne prosvete. Ovaj zaključak bio je od vrlo velikog značenja za poljsku stvar, jer su malo zatim počele da niču nove jedinice u velikom broju i to ne samo u poznanjskoj pro-
U subotu 14 o. m, održana su u Tirševu domu u Pragu takmičenja ČOS u voljnim vežbama na spravama i u prostim vežbama. Nastupila su 52 takmičara, večinom iz praških društava, dok je 6 takmičara bilo iz ^rna. Takmičare i suče pozdravio je voda takmičenja i načelnik ČOS brat dr. Miroslav Klinger. Odlična organizacija samog takmičenja kao i brzo sredivanje polučenih uspeha omogučili su, da je takmičenje bilo završeno za četiri časa. Takmičari su nastupili u vežbama na razboju i vratilu, na konju i krugovi-ma te u prostim vežbama. Takmičenje je pokazalo, da je i medu mladima do-voljno sposobnih i ambicioznih takmičara, koji doduše još nisu izvežbani i rutinirani, ali več danas se može reči, da če njihovi redovi moči u skoroj bu-
Nastaje zima. Doba unutarnjeg sokolskog života. Doba, kada treba da oživi sokolana, da sc uz sprave ojača telo, a uz rad prosvetnih odbora ople-meni srce i um.
Baš ovima pruža sc u zimskim mesečima široko polje rada, jer njihova je zadača moralno i duhovno unapre-denje Sokola, a preko Sokola celog našega naroda. Mi moramo medu nama izgraditi jednu duhovnu zajednieu, ko-
Smisao sokolske telovežbe moramo da tražimo tamo, gde se ona nalazi. A taj je smisao u osnovnoj telovežbi. Tada če se učvrstiti disciplina, povečače sc smisao za odgovornost i podignuče se nivo naših takmičara!
Dr. J. Šterc, Prag
pokreita tu Poljskoj
Sokola u Poznanju
vinciji, nego i u zapadnoj Pruskoj te u Gornjoj Šleskoj. Ovo je dalo povod ) za još veče preganjanje Poljaka i poljskog Sokolstva od stranc pruskih vlasti.
Godine 1912 organizovao je poznanj ski Soko prednjački tečaj za ska-uting.
Kada je godine 1913 organizovana proslava 50-godišnjice poljskog ustan-ka, bili su poznanjski Sokoli duševni vode svih priprema za ove proslave. Tom su prilikom pruske vlasti naročito oštro nastupile protiv Sokola, koji je podneo protiv odredaba vlasti žalbu čak na najviši upravni sud u Berlinu. Kada je taj sud tražio informacije od lokalnih vlasti u Poznanju primio je odgovor, koji je najbolji dokumenat i dokaz nacionalnog sokolskog rada u Poznanju. U ovom dokumentu kaže se: »da su Sokoli največi buntovnici i neprijatelji pruske države, koji to svoje gledište uvek i svugde neust-rašivo manifestuju.« Iste godine pri-reduje Savez poljskog Sokolstva u Nemačkoj, u okolini Poznanja u selu Urbanovo, svoj veliki slet, na kojem je vežbalo oko 1500 Sokola i 250 Sq-koliea, što je za ondašnje prilike bio ogroman broj. Rad poljskog Sokolstva u Nemačkoj cbustavljen je kada je buknuo svetski rat, ali odmah iza revolucije u Nemačkoj počinje novi sokolski život i poljski su Sokoli najoduševljeniji radnici i borci za sa-mostalnu i ujedinjenu veliku Poljsku. Još pre svršetka rata, u avgustu 1918, prireduju poljski Sokoli slet II okružja u Poznanju i u prisustvu pruske policije peva se revolucionarna pesma pe-snikinje Konopnicke »Četa«. U septembru izdaje vodstvo poljskog Sokolstva poverljiva uputstva, kako treba članstvo da se vežba u rukovanju s oru-žjem; izdata je i parola, da treba u sve javne ustanove ugurati poljska poverljiva lica. Dne 27 decembra 1918 bio je opšti poljski ustanak u Velikoj Poljskoj, koji su u glavnom organizovali poljski Sokoli, iz čijih je redova pala i prva žrtva u tim borbama za oslobo-denje i ujedinjenje svih Poljaka — brat Franjo Ratajček, čije ime nosi danas jedna od najlepših ulica u centru Poznanja.
Več samo iz ovoga, što smo naveli u ovom kratkom članku, može sc vidi ti veliko značenje poznanjskog Sokola na poljskom nacicnalnom polju. Poznanjski Soko ostao je i u slobodnoj otadž-bini veran svojoj tradiciji; on se i danas ubraja medu najsnažnije propaga-tore slovenskog sokolskog bratstva u Poljskoj.
dučnosti dati i medunarodne takmičare. 1 ovog su sc puta, što je i razumljivo, naročito istakla brača iz olimpijske vrste, od kojih prva mesta zauzi-maju brača Hudec, Gajdoš i Kolinger. Od medunarodnih vežbača nisu ovaj put nastupila brača Petrašek i Leiler. Najbolji rezultati na pojedinim spravama bili su ovi: brat Hudec dobio je na vratilu i razboju po 9.90 bodova od 10 postiživih, na krugovima i na konju po 9.80. Najbolji u preskoku preko konja uzduž bio je brat Pavelka, koji je na konju dobio 9.90 bodova. Sveukupni rezultat bio je: brat Hudec (Soko Prag -Vinogradi) 58.35 bodova, brat Gajdoš (Brno I) 57.90 bodova, brat Kolinger (Prag - Karlin) 56.40 bodova, brat Tin-tjera 54, brat Pavelka 53.90 i brat Bor 53.11 bodova.
ja če biti putokaz i onima izvan naših redova. Mi želimo uSčuvati ljuba v i učvrstiti poverenjc. jer je naš ideal je-dinstvo i mir, a naš put gradenje.
Radi toga nije na odmet baš u ovo doba izneti naš pogled.
U našem narodu imade puno fak-tora, koji rastaču naše društvo, a hoče narodni napredak. Teško ih je nabro-jiti. Malo je onih, koji popravljaju i dižu.
Soko je suviše svestan i zna, na kojoj je strani.
U vremenu neznanog junaka Soko sebi bez grlatosti nameču zadaču, da obrazujuči svoje redove — čuva što je dobro i teži za bolj im.
Naš narod sa svim svojim gresima i vrlinama, porazima i pobedama bogata je njiva, koju treba čistiti i ploditi.
Seljak stari istrošeni plug zamenjuje novim, naučnik teži da postane Slobodan obrtnik, trgovac hoče da se podigne, dete želi da što pre odraste, seme raste do ploda, kaplja do mora.
Sve teži za napredovanjem, a najpre oni, koji rade.
Kako da za tim napredovanjem nc teži jedan narod? Zar bi se oslobodila Srbija, da to Srbi nisu hteli! Zar bi se oslobodio i ujedinio ceo jedan narod, da to nije hteo! Zar može Srpstvo. Hr-vatstvo, Slovenstvo kamo skrcnuti ili gde zaostati pred Jugoslovenstvom?
Ono je naša nauka, ono je naša etika i snaga i potreba.
Cela je priroda u borbi, a naša je istorija najljuča borba.
I Jugoslovenstvo može da pobe Ji samo borbom. Najpre ličnom borbom: sa sobom. Onda borbom oko sebe. Borba ova je zdrava, jer teži za ozdravljenjem, harmonijom i savršenstvom.
Jugoslovenstvo nije reč i nije utvara.
Pokolenja su sanjala o njemu, dru ga su verovala u njega. Onda pred nama su sc borili za njega. Mi ga provo-dimo na svim linijama i u šiririu i 11 visinu i rukom i mozgom i srcem.
Sve što se preči pred Jugoslovenstvom, male je snage. Ta moč Jugoslo-venstva nije samo u vremenu i nije samo u broju, ona je pre svega u duhu.
Otac sveta nas je ovamo doveo i sinovi su proš'i svoju Golgotu, a duh sveti nas vezuje i preporada. Duh Ju-goslovenstva sišao je najpre nad apostole, a medu njima prvi i najjači jest vladika Štrosmajer.
A mi vernici smo vojska, čije su legije namnožili vojnici rukom seljaka i kralja, staraca i dece, sirotinjc i bogataša, a čija je duša mlada i bogata, snažna i jedna.
Uz naš krstaš barjak, raširenih krila predvodi Soko, koji je bio ponos svih prvih junaka naših, ptica dana i svetla. Njegov je let smeon i ravan, njegova je brzimi nedostižna, jer Soko ima ne-uporediva krila.
On ne drema u tamnim zakueima i ne odmara se u barama.
On je ptica višine, širine i čistine. U modrilu i širinama, gde nema niti ograda, niti straha, niti težine. On se prži na suncu, jer mu je bliži od puza vaca, nočobdija i vodozemaca. On gleda uvek napred. Soko je naš simbol ~ Jugoslovenstvo naš program! U znaku Sokola hočemo da pobedimo. Soko ne miruje i mi ne mirujemo. Naša je sa-dašnjica u Jugoslovenstvu, naša sutraš-njica u Slovenstvu, a konačno smirenje u čovečanstvu, kada se na suncu Snage, kreposti i svetla očistimo od greha slabosti, sumnje, laži i nedela.
Predi naši su kralj mučenik Petar Svaeič, vitez pravde Kraljevič Marko, Jugovič — majka boli i ponosa, seljak -vojvoda Karadorde, Ded, Otac i Sin. i borac duha gladni študent. Svetitelj naše prošlosti su sveti Sava i Grgur Ninski, pastir predvodnik vladika Štrosmajer. S njima mi ulazimo u sokolski život, život duha, istine i jedin-stva!	Petar	Lasta
Ofonovife pretplaža na soRolslce lisiov&2
S&'MolsIs.€i radio - predfj&anfa
preko Radio - stanica Beograd — Zagreb — Ljubljana od 19X1 do 20X11 ove godine.
dne 26X1 predaje br. Gavro Miloševič, Cetinje, o temi: »Ljedinjenje Orne Gore sa Srbijom ili značaj 26 novembra za Jugoslaviju«;
dne 3 XII predaje brat Tima Dimi-trijevič — Beograd — »Kralj Ujedini-telj Tvorac narodne pedagogije«.
dne 6X11 predaje br. dr. J. Pipen-baher, Ljubljana, o temi; »Grčka gimnastika i Sokolstvo«;
dne 10X11 predaje br. dr. Tihomir Protič, Beograd, o temi: »Propagandna nedelja sokolske štampe«;
dne 17 XII predaje brat Marijan Tratar, Novo Mesto, o temi: »Sokolska propaganda v sokolskem ti.sku« (iz Ljubljane);
dne 20 XII predaje brat Ante Mo-drušan, Kraljeviča: »O važnosti i ši-renju sokolske štampe«.
Za veću izvežbanosi u vežbama na spravama
Poznanjskom Sokolu čestita ovaj časni jubilej i jugoslovensko Sokolstvo.
IV takmičenja Ш5 ti vežfeama na
spravama I ti prostim vežbama
Naš pogled
jGod. VII — broj 46
»SOKOLSKI GLASNIK«
Sir. 3
Delo i kritika
Glavno je, da se vidi, kako čitava naša mašina funkcioniše, počam od onog najsitnijeg pa do največeg kotača, naime počam od četa i društava, preko župa do Saveza Ovo ne bi naglasili, da nemarno uverenja, da kod nas vladaju pojmovi, zbog ko j ih je več propala mnoga zdrava i napredna ideja. To su kritike, koje se kod nas naopako usme-ravaju odozdo sprani gore. A što je najgore pri oceni rada, bilo to sada ove ili one ustanove, često su kritičari padali u grcške, da nisu potpuno odvajali ličnosti od same ideje, več su žrtvujuči ideju napadali ličnosti, koji istina u-pravljaju tim idejama, ali koji ni u kom slučaju ne mogu biti jedno i isto. To se naročito zamečuje po našim društvima.
A ova'zabcravljaju da imadu dvo-vrstan zadatak, naime, da jačaju fizič-ku snagu svojih članova i da jačaju i sa prosvetne strane svoje pripadnike. Od primera, koji se u ovom pogledu bude dao članovima, u mnogom če za-visiti i napredak naše sokolske ideje, za koju se znade da je od velike koristi našem narodu. Kad ovo irnademo na umu onda u toliko pažljivije treba ra-diti u stvarima, koje mogu biti od štete, ako se samo ne bude dovoljno paž-nje poklonilo samoj ideji, koliko je to potrebno, več se bude pažnja skretala sa glavnog na sporedno.
Kod ocene rada — bilo to rada koje sokolske ustanove — ne treba biti skučenih, več sirih pogleda, j er se samo tako može i razumeti značaj sokolske ideje. Kod nas se i u ovom pravcu do-sta grešilo, pa bar u buduče ne treba toga da bude, kako bi u ovom pogledu pokazali, da je vaspitna strana sokolske ideje imala uticaja na sve nas.
No usled rđavog vaspitanja, kod nas se je u javnom životu uvukla jedna mana, koja nam se svaki čas sveti. Pretpostavljati opšte interese pojedin-cima kod nas se več i ne smatra kao greh, več če uskoro preči u vrlinu. Me-đutim u Sokolstvu toga ne može niti ne sme da bude. Naročito to vredi za one, koji se kod svoje kritike zavadaju za-bludom da dele rad Saveza od poje-dinih društava. Dobro! No pri oceni rada u ovom pogledu svaki pojedinac, koji se bude stavljao u položaj kriti-čara, mora najpre početi od sebe.
Neka najpre pretrese svoj rad kao člana, zatim neka pretrese i oceni rad svoga društva, kako u pogledu naspram članova, tako i u odnosu naspram Saveza. Kad sve avo dovede u vezu, tek tada može dobiti pravilnu oeenu zajed-ničkog rada. Ocena na ovaj način do-neta mnogo ee tačnija biti, a bez sum-nje da če i više koristiti samoj stvari.
Zbor drušlvenili delegatov Sokolske žepe
Ljubljana
Naczl Pekove sckoFske petfeike župe
V	mali dvorani sokolskega Tabora se je vršila v nedeljo, 15. novembra ob 9. uri dopoldne važna seja zbora društvenih delegatov Sokolske župe Ljubljana, ki je bila razmeroma prav dobro obiskana, vendar smo na nji pogrešali še mnogo edinic, ki so s svojo odsotnostjo pokazale prav malo sokolske zavednosti in discipline.
Zborovanje je otvori! župni starosta br. dr. Josip Pipenbaeher, ki je po uvodnih formalnostih toplo pozdravil zbrane delegate, rtato pa v lepem govoru podal smernice dela sokolstva v sedanjih časih. Njegovo poročilo je bilo z odobravanjem sprejeto. Sledil je izredno zanimiv referat župnega podna-čelnika br. Franja Lubeja, ki je v daljšem in borbenem govoru očrtal položaj sokolstva na teritoriju naše župe. Poročilo je bilo soglasno in z odobravanjem sprejeto. Tudi dodatno poročilo župnega podnačelnika br. Jožeta Rusa je bilo sprejeto z velikim odobravanjem. Soglasno je bilo sklenjeno, da se bodo vsa vprašanja, tičoča se sokolske organizacije, skušala v vseh edini-cah uveljaviti. Župni gospodar br. Luce Štraus je poročal o gospodarskem položaju župe in župnih edinic s posebnim ozirom na plačevanje članarine in prispevkov, potem pa je podal poročilo o župnem vestniku »Sokol«, upravnik vestnika br. Ivan Prosenc. Pozval je navzoče delegate, da poskrbe pri svojih edinicah in naročnikih za točno plačevanje naročnine in propagirajo vestnik pic d sokolskim pripadništvom.
Z velikim zanimanjem je bil sprejet načrt »Petrove sokolske petletke župe Ljubljana«, ki ga je prečital br. Franjo Lubej. Načrt je velikopotezen in ga bo skušalo sokolstvo naše župe v teh petih letih čim bolj uresničiti in uve-
0 čišceiajuvež&aosiica
Klimatske prilike u našim krajevi-ma traže, tla sc telovežba kroz velik deO godine obavlja u zatvorenim prostorijama, a ne na slobodnom vazduhu. Kako ne bi vežba, koja je namenjena ojačanju zdravija, u vežbaoniei postala štetna, potrebno je da sc prostorije po više puta temeljito prozrače, a onda je nužno potrebno, da su prostorije i sprave uvek čiste. Kod vežbe ne sme da se diže prašina, sprave ne smeju biti zaprašene i uprljane, strunjače imadu
ljaviti. Načrt obsega: 1. notranjo okrepitev: z ustanovitvijo župnega znanstvenega vzgojnega krožka, z ustanovitvijo župnega internata, z ustanovitvijo župnega zbora predavateljev za predavanje in debate, s popolnim in stalnim stikom župnih poverjenikov z vsemi društvi, skrbeti za župni vestnik, z ustanovitvijo vaditeljskih zborov v vseh društvih in z očiščenjem sokolskih vrst. 2. prireditve: 1937 notranje čiščenje, 1938 župni zlet, župne tekme in udeležba na X. vsesokolskem izletu in na mednarodni telovadni tekmi v Pragi, 1939 župni planinski tabor, 1940 župni zlet, 1941 vsesokolski zlet v Beogradu ob proglasitvi polnoletnosti Nj. Vel. kralja Petra II. 3. gospodarska osamosvojitev: z ureditvijo plačevanja članarine in porezov, uvedbo zletnih fondov, s širokopotezno nabavo sokolskih krojev, s sanacijo sokolskih do-mev, z- ureditvijo letnih telovadišč ter drugih telsnosportnih naprav v župi in društvih, z zagotovitvijo prostora za sokolski stadion in z ustanovitvijo sokolske zadruge. Ta načrt je ^zgrajen na podlagi savezne, državne in banovinske pomoči ter ustanovitve lastne sokolske zadruge. Poročevalec br. Lubej je k vsaki točki poda! primeren komentar ter je bil načrt nato cd de-legato\ soglasno sprejet in odobren.
K besedi se je oglasilo več bratov, ki so podali svoje misli k načrtu Petrove sokolske petletke, nakar je starosta z zahvalo delegatom in poročevalcem zaključil ob 13. uri sokolsko zborovanje. Iskreno želimo, da bi sokolska župa Ljubljana v polni meri uresničila načrt Petrove sokolske petletke, ki ne bo v ponos samo lastni župi, marveč vsemu jugoslovanskemu sokolstvu. — Zdravo!
biti opražene, pod oriban i opran ili namazan uljem, odnosno voskom.
Pitanje čistoče u vežbaonicama tim je važnije, kada znademo, da se u njima često puta, dapače prečesto* odr-ž a vaju razne zabave i druge priredbe, kojima ne sudeluju samo zdravi i hi-gijenski odgojeni ljudi. Unatoe napisi-ma »Ne pljuvaj na pod!«, unatoč plju-vaenicama, koje moraju biti u vežba-onici, a naročito u takovim zgodama, u obilnom broju, pod je zaprljan i popljuvan, pa ga treba pic ponovne porabe u vežbačke svrhe, ne samo te-
Pr vodečem^ ar sik: i toro/
Sofcolsfcog glasnika
PrvodecembarsUi broj Solkolslcog glasnika iziči če is šlarnpe nec 27 o, m.
Gradivo sa koje se želi da butJe objavljeno u toma broju žrebu urednišivo da primi naj-dalje do 22 o- tn-
Oglase za taf broj primave uprava lista do 24 o. m.
UREDNIŠTVO I UPRAVA LISTA
meljito očistiti, nego i pravilno oribati, a po potrebi i raskužiti.
Pitanje je dakle, kako se vežba-onice pravilno čiste?
Kako se u pljuvački često puta na-laze bacili tuberkuloze, to traži opreznost, da se popljuvana ili jače zaprlja-na mesta poliju još pre nego se zapo-čne metenjem smeča, sa 5% rastopi-nom kresola (sanitola, lizola, ili ugodno mirisavog sanoforma, lvsoforma). Ova se rastopina dobije ako u litar vode saspemo 4 žlice raskužila.
Nakon toga se prostorije pometu i to kod otvorenih prozora, ali nikada na suho. Dapače niti na taj način, da se pod poškropi, j er se time prašina i blato samo prilepi za daske, več treba pod dobro posipati vlažnom pilo-tinom, a gde su parketf treba mesti samo četkom i to polagano i oprezno!
Nakon toga imade se prašina sa polica, sprava, ormara i svih predmeta, obrisati vlažnom, ali ne mokrom kr-pom.
Tek tada se prelazi na pranje poda. Najpre se oribaju i ostružu naročito uprljana i popljuvana mesta, koja su več pre bila polivena raskužnom rastopinom. Kad je to dovršeno, tad se opere i oriba čitav pod. Kod toga posla treba vodu često puta izmeniti. Dobre je, da se vodi dodaje sode. Opran i oriban pod treba da je beo.
Preporuea se, da se tako oriban i opran pod, naročito posle zabava, još povrh s ve g a obriše gore navedenem raskužnom rastopinom, odnosno da se prevuče krpom namočenem u ovu ra-stopinu.
Kad je sve tako oribano i oprano; raskuženo i osušeno, tada se pod još impregnira uljem protiv prašine ili voskom.
Tada se još, najbolje krpom ovla-ženom u rastopini, obrisu sprave, a sama vežbaonica dobro prozrači.
1 tako je vežbaonica opet spremna za redovitu telovežbu!
Kod periodičnog temeljitog čiščenja, koje sc imade ohaviti redovito svaki tedan. neka se uvek postupa na ovaj način, kake. smo gore naveli.
Dnevno čiščenje imade svratiti pažnju na to, da se ne diže prašina, da* ju se otstranjuje, kako bi se isključila svaka mogučnost. da se u prašini razvija kužne klice, a pre svega tuberkulozne. Zato se i sada imade popljuvano mesto raskužiti i od mah oprati.
Još je pitanje šta se imade učiniti s pilotinom i krpama, koje smo upo-trebili za čiščenje? Pilctina »c baca na gnojište, no najbolje u peč. Krpe se imadu raskužiti iskuhavanjern ili da se namoče u raskužnu rastopinu, jer ina-če preti opasnost, da raz.nesu bolesti.
Dr. J. Tičar, Ljubljana.
Zbor žiapskth načelnika 1 načelnica
Dne 12 i dne 13 decembra o. g. održaće se u prostorijama Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu zbor župskih načelnika i načelnica.
Medmaaroelna škola za smučarske sliokove ii PlaistcI
Svim bratskim župama, društvima i
četama!
Udruženje srnučara Planica daje Savezu SK.l na raspoloženje nekoliko mesta u svojoj školi za smučarske sko-kove. Brača koja žele da se usavrše u Skokovima a imaju za to vremena i sreclstava neka se prijave kod svojih jedinica.
Bratske jedinice neka putem na-čelništava župa prijave do 1 XII o. g. kandidate načelništvu Saveza, kako bi-smo mogli pravovremeno da im osigu-ramo mesta, jer škola treba da počne 15 XII 1936 godine.
Načelništvo.
Iz Sokolske župe Celfe
Propagandni teden za sokolski tisk
V	času od 13. do 20. decembra 1.1. se bo vršil propagandni teden za sokolski tisk. Nanj so bile bratske edinice opozorjene že pred tedni in so sc na tiskovni teden nekatere edinice že tudi pripravile. V naši župi je vse premalo naročnikov na »Sokolski glasnik«, saj imamo celo edinice, v katere prihaja le po en izvod. Prihodnji mesec sc moramo potruditi, da bo naraslo število privatnih naročnikov. Naletimo celo na vodilne društvene funk-cijonarjc, ki nimajo niti enega sokolskega časopisa. Malomarnost, ki sc prihodnje leto ne sme ponoviti. Naše strokovno glasilo »Soko«, ki nudi prednjaštvu prepotrebno strokovno snov, mora dobiti med moškim in ženskim prednjaštvom podvojeno število
naročnikov. Naraščajniki in naraščaj-nice bodo brez dvoma razvili najširšo agitacijo med seboj, da se število naročnikov na »Sokoliča« v naši župi po-spe na častno mesto. Roditelji bodo skrbeli, da dobi deca »Našo radost«, nakar bodo roditelje opozorili bratje prednjaki in sestre prednjačice. Savez-ni prosvetni odbor izdaja »Sokolsko prosveto«, revijo, ki jc na odlični stopnji in se z njo lahko po pravici ponašamo. Uverjeni smo, da bodo z novim letom ne le vse edinice naročene na »Sokolsko prosveto«, temveč tudi sleherni društveni in četni prosvetar, v kolikor že niso vsi ti dosedaj naročeni nanjo. Župa izdaja skupno s sokolsko župo Kranj »Vestnik sokolskih žup Celje in Kranj«. Bratje in sestre, podvojite z novim letom število naročnikov na župno glasilo. Bratje knjižničarji in sestre knjižničarke bodo gotovo v propagandnem tednu za sokolski tisk pregledali knjižnice, ali je nebi bilo treba še izpopolniti. V kolikor gre za sokolsko časopisje, ne bodo dopustili, da bi bile knjižnice brez njih, temveč bodo pri upravnih sejah izposlovale, da sc najvažnejši časopisi naročijo za potrebe knjižnice v več izvodih. Kjerkoli bodo dopuščala finančna sredstva, bodo knjižničarji in knjižničarke zahtevale, da se za knjižnico naročijo tudi glasila ostalih žup, da bo knjižnica popolna in mogla nuditi pripadnikom društva vso sokolsko literaturo. Obenem з sokolskim časopisjem se bodo naročila tudi izdan j a »Jugoslo-venske sokolske matice«.
Pravilnik za javne nastope
Župno načelništvo izdeluje pravilnik za javne nastope. V ta namen je
poslalo vsem društvenim načelništvom prepisa takih pravilnikov br. sokolskih žup Kranj in Maribor, da ju proučijo.
V	zadnji seji ŽTO se je vršila daljša debata zlasti glede društvenih javnih nastopov. Ugotovilo se je, da predpis minimalnega števila telovadcev in telovadk za poedina društva pri javnih nastopih ni izvedljiv. Kakor poznamo prilike, bi bila mnoga društva primorana, da kršijo pravilnik. Osnutek pravilnika za javne nastope v sokolski župi Celje bo po nekaterih predhodnih poizvedbah ponovno predmet seje župnih strokovnih činitcljev.
Župna okrožja
Na seji okrožnih načelnikov in načelnic je bilo društvo Kozje prideljeno sevniškemu sokolskemu okrožju.
Pravilnik sokolskih okrožij se je glede okrožnih načelništev izpremenil v toliko, da odslej okrožna načelništva ne imenuje župno načelništvo, temveč jih volijo, odnosno predlagajo društveni načelniki in načelnice. Predlog mora odobriti župno načelništvo.
Tečaji
Mcseca decembra sc bo vršil v Celju 14 dnevni župni prednški tečaj za članice, mcseca januarja 1937 enak tečaj za člane. Meseca januarja in februarja prihodnjega leta so predvideni razni tečaji po okrožjih.
Župno nčelništvo se je zavzelo za ustanavljanje mladinskih prednjaških zborov. Imajo jih že bratska društva Celje, Laško, Trbovlje in Zagorje ob Savi. ki imajo tudi svoje pravilnike za te zbore.
Uspela akademija Sokola Zapreto IS
Sokolsko društvo Zagreb 11 održalo je u subotu 7 o. m u svojim društvenim prostorijama svoju godišnju aka-demiju koja je -uspela u. svakom pogledu. Gimnastička dvorana i Realne gimnazije bila je posebno aranžirana za ovu priredbu. Na posebno konsiru-iranom podijuinu uz rasvetu reflektora odvijao sc redosled tačaka točno po programu
Priredba je otpočcla svečanim pozdravom državnoj zastavi uz sviranje »Sokolskog pozdrava« i državne himne, koje je izvela društvena glazba. Zatim je starešina društva br. dr. Oton Gavrančie pozdravio sve prisutne, a naročito sve pretstavnike vojnih i civilnih vlasti. Nakon toga otpoeeo je prvi deo programa, kako sledi:
1) Preste vežbe ženske dece uz Po-spišilovu glazbu sestavljene po s. Veri Saku)j. Sastav dobro sastavljen pot-punc edgovara dobi ženske dece, izveden je vrlo dobro. Kao prvi sastav mlade prednjačice potpuno zadovo-ljava.
2) Vežbe na gredi, uz glazbu Matje-jcveca izveo je ženski naraštaj skladno i sa sigurnošču, koja se retko opaža pri izvedbi vežbi na ovoj osetljivoj spravi. Vežbe je sastavila i uvežbala iskusna prednjačica s. Durda Brozovič. Sastav dokazuje poznavanje ženske telovežbe.
3) Skupine uz glazbu br. ing. Stje-pana Hana izvedene po muškom nauč-ničkom naraštaju sastavljene po bratu Ivici Rutaru pružile su naglim i veštim izmenama i lepim slikama dokaz sve-stranosti rada. Izvedene su s mnogo volje i poleta i ostavljaju ugodan utisak.
4) »Osmica« gimnastički sastav s. Zore Kozjak uz glazbu br. ing. Stjepana Hana. Sastav izveden u četiri dela po-kazao je tipične vežbe za žene. Prvi deo odlično izveden prikazao je t. zv. vežbe ugrejavanja, nakon čega dolazi vrlo dobrim prelazom drugi deo vežbe loptama. Takoder dobro izvedene. Nakon istog skladno vezan treei deo vežbe kratkim vijačama. Završni deo sa-država vežbe umirivanja. Sastav svojem originalnošču ostavlja utisak na-ročitog zadovoljstva.
5) Vežbe na doskočnom razboju uz dasku na pero izvedene po članovima bile su efektne i skladne. Prikazale su vežbe visa na ovoj spravi na kojoj se izvode redovito vežbe upora.
Time jc prvi deo programa, koji odaje čisto gimnastički karakter, za-vršen.
Sve točke izvedene su uz pratnju glasovira br. ing. Stjepana liana i na-raštajaca br. Milčeka Horvata.
Za vreme odmora svirala je društvena glazba, pod vodstvom br. Kroupe. Drugi deo programa bio je od prve do poslednje točke u stilu ritmike. Kako je prvi deo bio potpuna harmonija gimnastike, tako je drugi pokazao da je zaista bilo poželjno da bude odeljen od prvoga, jer je i po svom tehničkom nivou bio mnogo jači, dok bi se za izvedbo moglo reči da jc bila jednako dobra u jednom i u drugom delu.
Šesta točka na programu kao prva drugog dela bio je sastav br. .škrgatiča uz Zajčevu glazbu za mušku decu. »Čuvari Jadrana« bio je naslov sastava, koji je pokazao odličnu izvežbanost i preciznu točnost stavova naših matih Sokoliča, koji su u brzim kretnjama i živom tempu ustavili dojam dugogodiš-njih vežbača. Bilo je možda nešto i prebrzih i preteških stavova i izmena stavova, ali su svu težinu deca odlično svladala, i može se kazati da je t:> bila najuspelija točka na celom programu. Brat škrgatie uložio je mnogo truda i pokazao je da se sa čvrstom voljorn i istrajnošeu može decu naučiti i najteže sastave.
7) »Barkarola« sastav uz istoimenu kompoziciju ('.'ajkovskoga po svojoj sa-držini upravo odgovara ženskom naraštaju. S. Brozovič pokazala je i ovde svoje razumevanje za edabiranje vežbi za naraštajke. Ttk nešto malo više živahnosti traži ta doba života, ali koja sc snašla u nežnim iako dosta jedno-ličnim zvucima. Sastav je efektan a dobro izveden, tek tamo u jednom delu u krugu nije bila potpuna skladnost i uve/banost.
8) Brat Ivica Rutar obradio je na glazbenu kompoziciju br. Muhviea brz i oštar sastav devetorice naraštajae.t »Ja sam Varaždincc«. Sastav te poznate pesme, koja je kod nas poprimljena kao narodna, ugodno je delovala na sve prisutne. Sastav jc bio vrlo dobro izveden.
9) »Valse« od Chopina uz sastav s. Zore Kozjak izvele su članice. Proii-njena muzika Chopina ustavila je du-bok utisak na sve prisutne. Nagli prelazi iz polaganog u brzi tempo bili su od velikog efekta, koji je bio potpuno iskoriščen. Naročito su ugodno delovale u pojedinim prelazima vrlo ukuv.no sastavljene slike. Sastav je bio i mu-zički vrlo dobro obrađen, ali izvedbi evog sastava čija jc muzika teška i zahteva mnogo ritma, mekoče i preciznu izvedbu gibanja trebala je biti još skladnija.
10) Poslednja točka programa bila je Chopinova »Polonaise A dur*< sastav načelnika društva br. dr. Stanka. Tončiča, koji su izveli članovi. Sastav je vanredno dobar, snažan, a kretnje su muževne i jake te vanredno obradene po muzici koja zahteva hrza i < štra gibanja. Prelazi iz jedne formacije u drugu nagli su i vanredno obradeni.
Ovaj se sastav može uvrstiti u red naših najboljih sastava, koje ne samo da je užitak gledati nego se i pravim užitkom vežbaju. Ova točka koja je bila završna, upravo je odgovavala za to da bude poslednja, jer je oduševlje-nje glcdalaca dovela do vrhunca.
Celi program ove akademije odaje naročiti stil, kojim se odlikuju sve akademije toga društva. Sami domači sa stavljači takoder su karakteristika le priredbe. Načelnik društva br. dr. Tončič sa svojim prednjačkim zborom za-služuje puno priznanje, kao i br. in-f. Han. neumorni skladatelj muzičkih kompozicija prikladnih za gimnastičke i ritmičke sastave.	V-ič.
Str. 4    _________—	   »SOKOLSKI	GL	A	S	N	l	K	«___•_________  God.	VII	-	broj	46
Jz Savesa SKJ
Osvećivanje sokolskih domova i zastava
Svima bratskim župama!
Savezna uprava primila je od bratske Sokolske župe Sarajevo dopis ove sadržine:
»Na sednici uprave župe od 24 oktobra o. g. pored ostalog pokrenuto je i pitanje osvečivanja sokolskih domova i zastava, pa je tom prilikom kon-statovano da neke sokolske jedinice obavljaju otvorenja svojih domova i razvijanja zastava bez verskih obreda, druge opet osvečuju domove i zastave s verskim obredima i uz učešče svešte-nih lica svih vera u njihovom mestu. Ovo nejednako postupanje dolazi otu-da, što bratski Savcz nije nigde pro-pisao način na koji se imaju naši domovi osvećivati i zastave razvijati.
Stoga je ova župa mišljenja, da bi bilo potrebno da se br. Savezna uprava ovim pitanjem pozabavi i da u najsko-rije vreme izradi i svim jedinieama dostavi poseban pravilnik o razvijanju sokolskih zastava i osvečivanju sokolskih domova.
Pre toga bilo bi potrebno da bratski Savez po ovome pitanju konsultu-je i sve br. župe i tek onda, na temelju dobivenih odgovora, da izradi pome-nuti pravilnik.«
Savezna uprava moli sve br. župe da joj, na osnovu stečenog iskustva, dadu svoje mišljenje i predlog po mo-gučnosti u što kračem vremenu.
Zdravo!
Beograd, dne 16 novembra 1936 g.
SAVEZ SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Zam. starešine:
Đ. Paunkovie, s. r.
Sekretar:
Dr. M. Arsenijević, s. r.
Telovadna akademija na Taboru v Ljubljani
Telovadna akademija Sokola I dne 14. t. m. ni bila le običajen prikaz najbolj kvalitetnih sadov telesne vzgoje v Sokolu, pač pa je po celotnem videzu in skladnosti izvajanj pokazala živo sliko plodnega, pozitivnega dela v sokolski telovadnici. Spored je bil pestro in zanimivo izbran in je obsegal skupno 15 točk.
Akademija, ki je trajala dobro poldrugo uro in je bila lepo obiskana, je uspela z močnim poudarkom, da se mladina v sokolski telovadnici najprimerneje vzgaja v dobre člane družbe, ki bo morala, kadarkoli bo domovini treba zdravih sil, v sokolske vrste ponje. Društveni orkester je zaigral za uvod in konec koračnico in sokolski himni »Pesem sokolskih legij« in »Hej Slovani«, ki so ju vsi navzoči spremljali s petjem; prvo je še posebe pelo vse telovadeče članstvo z naraščajem vred, ki se je ob začetku zbralo na odru, okrašenem z zelenjem in zastavami.
Člani so nastopili s petorico v uvodu in šestorico ob zaključku. Obe točki sta bili vestno pripravljeni, vendar je druga žela lepši uspeh, ker je bilo izvajanje bolj brezhibno in je tudi bila izredno težka. Obe sestavi sta enako še z nekaterimi drugimi, novimi sestavami pokazali zdravo stremljenje sokolskih vzgojnikov, da gredo le naprej in vedno kvišku. »Rajanje« ženskega naraščaja in nastop s kolebnicami sta bila enako primerna okviru zrele akademije. Na visoki gredi pa so se naraščajnice odrezale tar odlično s težkimi, a z gotovostjo izvajanimi sestavami celo iz olimpijskih tekmovalnih vaj. Članice so s svojimi raznoterostmi, z odlično sestavo, izbiro ter izvedbo naravnost presenetile ter močno nadkrilile osmorico, ki je nastopila sicer lepo in \ kljub manj primerni opremi učinkovito. Orodna telovadba članskih vrst na drogu in bradlji je pokazala, da Tabor ustvarja novo vrsto vrhunskih telovadcev, kjer so mlajšim močem v živo vzpodbudo nekateri sta rejši telovadci. Človek bi mu prisodil 25 let, jih ima pa nad 40! Ti posamezniki morajo s svojo nepojenljivo vztrajnostjo in telesno dovršenostjo služiti za primer in vzor sokolske vzgoje. Simbolična točka moškega naraščaja »Olimpije« je po zunanjim učin-
ku in z nadvse skladnim izvajanjem izredno ugajala. Vse točke so sestavili in pripravili člani in članice društvenega vaditeljskega zbora.
Prireditvi je prisostvovalo poleg domačega članstva in uprave še članstvo vseh ljubljanskih sokolskih društev. Med odličniki je bil navzočen tudi novi divizionar general Tonič z brigadirjema Dokičem in Popadićem, dalje konzul ČSR inž. Minovsky in francoski konzul Remerand. — Dvorana je bila polna.
Na*i pofcofnici f Bral prof. Vilko Bernc
Nakon duge i teške bolesti odelio se od nas za uvek naš brat Vilko Benie, profesor realne gimnazije u Senju.
Što je on značio kao prvorazredni profesor, čovek plemenita srca, nacionalista i Soko za ovaj grad, svedoči nam njegov pokop. U tužnu povorku svrstao se čitav Senj: mlado, staro, bogato i siromašno, bez razlike na poli-tičko gledanje. Tu su bila zastupana sva društva i korporacije na čelu s či-tavom gimnazijom i profesorskim zborom.
Mnogo oko se zasuzilo za pokojnikom, koji je kao senjanin bio mnogo voljen od svakoga.
Mnoštvo venaca, koji su u povorci nošeni, potvrdilo je onu ljubav, koju je gradanstvo gajilo prema pokojniku.
Posebno naše Sokolsko društvo otpratilo je pokojnika, kao svog člana i prokušanog i napačenog nacionalistu. Na čelu je nošen venac s državnom trobojkom s natpisom: »Bratu Vilku — Sokolsko društvo« iza kojeg se svrstao lep broj sviju pripadnika našeg društva.
Nad otvorenim grobom oprostio se od pokojnika vrlo dirljivim govorom u ime uprave gimnazije profesor Viktor Rivoseki, u ime profesorskog zbora profesor Peič, u ime daka jedan dak, a u ime Sokolskog društva tajnik brat Vladimir Vahtarič.
Tim govorima sve je rečeno, što je pokojnik bio i što se je njime izgubilo.
Neka je večna slava bratu Vilku Bcniču!
KRONIKA
Ponovno odlikovanje Nikole Tesle.
Osamdesetgodišnjica velikog na-učnika i našeg zemljaka Nikole Tesle bila je proslavljena u čitavom svetu na razne načine; jubilarac je dobio mnoga priznanja u razhim oblicima. Ovih dana zakijučio je senat praške tehničke visoke škole, da podeli našem velikom zemljaku počasni doktorat zbog njegovih velikih zasluga u tehnici. Ovaj zaključak potvrdilo je več i eeškoslo-vačko ministarstvo prosvete, pa če sc još tokom ovc godine izvršiti svečana promocija zaslužnog naučnika.
Izložba umetnina u staroj zgradi narodne skupštine.
U Beogradu, u dvorani dosadašnje Narodne skupštine, priredena je pre nekoliko dana izložba umetničkih ra-dova, koji su prikazani na natečaju za novu skupštinsku zgradu. Kritika se o izloženim delima nije izjavila najpo-voljnije i konstatovala je, da uspeh nije bio baš velik. Tomc je, kako kritika kaže, glavni uzrok, što su u natečaju bili postavljeni prekratki roko-vi, a i nagrade su bile veoma niške. Sama priredba izložbe stajala je mnogo truda i žrtava, ali jc, nažalost, baš iz navedenih razloga uspeh bio malo po-voljan.
40-godišn jica hrvatskog pjev. društva »Tomislav« u Zemunu.
U nedelju dne 15 o. m. proslavilo je Hrvatsko pjevačko društvo »Tomislav« u Zemunu sa svečanim koncertom u velikoj sali Narodnog doma Kralja Aleksandra 40-godišnjicu svog kulturnog i naeionalnog rada. Ovo društvo osnovano je 18% god. kao hrvatsko pjevačko društvo »Odjek«; 1925 nakon fuzije sa zanatlijskim pevačkim društvom »Rodoljub« prekrstilo se u »Tomislav«. Proslava jc veoma lepo uspela i bila je na odličnoj umetničkoj višini. Na proslavi su saradivali orke-star i solisti Narodnog pozorišta iz
Beograda, a svečani govor, u kojem je prikazao i istoriju društva, održao je sadašnji pretsednik dr. Josip Gunčcvič.
f General Prino
Pred nekoliko dana umro je u Francuskoj divizijski general u penziji g. Prino, koji jc bio komandant XVII francuske kolonijalne divizije na so-lunskom fontu. Ovaj veliki i iskreni prijatelj našeg naroda, bio je idealni vojnik: skroman, požrtvovan, istrajan i pravi junak. Zbog svojih vanrednih sposobnosti i odlučnosti bio je brzo unapređen u čin pukovnika i to zbog priznanja njegovog junaštva u koloni-jalnim borbama. Za vreme svetskog rata istakao se u borbama u Šampanji, te je krajem godine 1917 stigao kao komandant XVII kolonijalne divizije na solunski front, da sa svojim velikim sposobnostima i iskustvom saraduje na pripremama za velik u ofenzivu savez-nika, koja je potpuno uspela i koja jc u istoriji poznata pod nazivom proboj solunskog fronta. Upbznavši se dobro s našim oficirima i vojnicima iskreno je zavolio naš narod i bio mu je prijatelj sve do svoje prerane smrti. Umro je u svojoj 63 godini.
Rosne Kulturne vesti
U Budišinu krajem oktobra održa-na je glavna skupština Matice lužičke spojena sa proslavom 80-godišnjice otvorenja lužičko-srpskog muzeja u Budišinu, koji su osnovali lužički rodoljubi uz pripomoč čitavog naroda. Od ondašnjih voda tog najmanjeg slo-venskog naroda, koji su stekli naročite zasluge za osnivanje tog muzeja, valja spomenuti Hornjika, Jenča, Imi-ša i Vjela. Na skupštini je održao govor o tom muzeju i njegovoj istoriji kustos tog muzeja učitelj Meškank.
U Pršerovu umrla je 10 o. m. poznata češka pisateljica Amalija Vrbova, koja je pisala svoja dela pod pseu-donimom Juraj Sumin. Pokojnica je bila rodom iz sela Uhržičice u Morav-skoj. Prve svoje radove počela je ob-javljivati 1895. Za svoje zasluge iza-brana je 1925 za praveg člana češke kraljevske akademije nauka i umetnosti u Pragu.
U Poznanju umro je ovih dana poznati poljski novinar i urednik »Kurjera Poznanjskog« Bogdan Jaro-hovski, veliki Sioven i naročiti prijatelj našega naroda. Pokojnik, kao iskreni demokrat i sloveni;fil. radio je i aktivno na slovenskoj orijentaciji poljske javnosti, bio je u Poznanju pretsednik Poljsko-češkcslov. društva te potpretsednik Poljsko - jugosloven-skog udruženja. — Umro je u 40 godini života.
Poznata i popularna opereta našeg talentovanog komponiste Iva Ti-jardoviča »Mala Florami«, koja je da-vana ne samo po svim pozornicama u našoj zemlji, nego s lepim uspesima i u inostranstvu, doživela je ovih dana u zagrebačkom kazalištu svoju stotu pretstavu.
MALE VESTI
SZ NAŠIH J E D 1 N I C A
DUBROVNIK. — Rapalski dan. U
velikoj dvorani Sokolskog društva pri-reden je na dan 12 novembra t g. ko-memorativni skup prigodom obletnice Rapala, kojem je prisustvovalo oko 500 gradana i gradanki.
Lepu i efektnu uvodnu reč održao je istarski emigrant gosp. Čiril Prelo-vec, tajnik društva »Istra« u Dubrovniku. Zatim je gosp. čurič, nastavnik Gradanske škole u Dubrovniku, proči-tao nekoliko zanimljivih crtica iz da-našnjcg života naše porobljcne Istre. Priredba je završena sa pozorišnim igrokazom »Nada Istre« od Klonimira Škalka, koju je izvela pozorišna sekcija dubrovačkog Sokola. Cela priredba izazvala je buru oduševljenja a kod mnogih slušalaca mogle su sc videti i suze.
DUBROVNIK. — Proslava 18-go-dišnjice ulaska naše vojske u Dubrovnik. Na dan 13 novembra t. g. inicija-tivom svih dubrovačkih nacionalnih društava i ustanova proslavljena je na najsvečaniji način 18-godišnjica oslo-
gradanstvo. Sve javne i privatne zgra-de, kao i sve trgovačke radnje istakle su državne zastave. Ranim jutrom sa starih dubrovačkih zidina prangije su navestile početak velike narodne svečanosti te su sve gradske ulice oživele u svečanom raspoloženju. Kod Gun-duličeva spomenika formirala se je velika i impozantna povorka sa sokol-skom glazbom na čelu. U povorci je uzelo učešča preko 3000 građana, medu kojima je zapažen velik broj omla-dinaca.
U predgradu kod spomenika Kralja Petra Oslobodioca, koji je bio sav u lovorikama, priredcnc su veličanstve-ne manifestacije Kralju i Otadžbini. Tom prigodom starešina Sokolskog društva brat Šutič održao je snažan govor u kojem jc evocirao uspomenu \ na dolazak pobedonosne srpske voj- | ske pod komandom Milana Vladanova Dordeviča, vojnika i diplomate, koji je donoseči slobodu Dubrovniku izgovo-rio ove značajne reči: »... Evo nas vojnika Kralja Petra na vašem a sada i našem divnom moru. Sudbina Srba, Hrvata i Slovenaca definitivno je rešena. Sloboda našeg hrabrog naroda je ostva-rena!«
Govor brata starešine Šutiea bio je pozdravljen frenetičkim, dugotraj-nim aplauzom. Zatim je Sokolska glaz-ba intonirala državnu himnu pa je povorka pošla do Komande mesta, gde je spontano i srdačno pozdravila komandanta generala gosp. Vukoviča. Po tom je povorka, koja je pračena bengalskem vatrom i neprekidnim puca-njem prangija sa svih gradskih zidina, prosledila kroz špalir oduševljenog gradanstva do Kraljevskog Dvora, gde su se manifestanti uz sviranje sokolske muzike razišli u največem redu.
Ova proslava i narodna manifestacija ostavila je kod celokupnog dubrovačkog gradanstva snažan i nezabora-van utisak. —- R-r.
Minimalna sokolska knji šnica
A. Sokolske novine.
»Sokolski glasnik«, zvaničan organ Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, izlazi jedinput nedeljno.
»Soko«, list sokolskog prednjaštva, izlazi mesečno.
»Sokolič«, list za sokolski naraštaj, mesečnik.
»Naša radost«, list za sokolsku decu, mesečnik.
»Župski vestnik« svoje župe, ako ga izdaje.
»Včstnik Sokolsky« sa prilozima »Cvičitel« i »Cvičitelka«, list COS i Saveza Slovenskog Sokolstva.
B. Knjige.
Dr. Bedekovič: Neiscrpiva grada za pripravu prednjaka.
Dr. Pestotnik: Kako voditi sokolska društva.
Organizacija Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije 1930.
Dr. Sajovic: Miroslav Tyrš.
Dr. Mašek: Mala anatomija.
Dr. Košir: Človeško telo.
Dr. Vaniček: Predavanje.
K. Vaniček: Sokolsko evandelje.
K. Vaniček: Sokolska načela.
Dr. Pivko: Sokolstvo.
Dr. Gradojevič: Sokolima o Sokol st Vil.
Hočevar: Sokolski katekizam. Ljuština: Šta da radimo.
Popovič: Sokolska letovanja I. i H* Stepanek: Dnevnik mladog čoveka. Dr. Vinkovič: Bit sokolske misli-Juvanec: Sokolska pesmarica. Bajželj: Slovarček telov. naziva. A. Tadič: Uputstva kako se grade prostori za vežbe.
Bogunovič: Pregled telesnog od-goja.	‘
Bogunovič: Od ujedinjenja do 1L sokolskog sabora.
A. Pichler: Ritmičko vežbanje.
Dr. Pivko: Kratka metodika telovadbe.
Dr. Pivko: Tclovežba, I.—IV; deo Šulce: Sokolski sastav.
Dr. Bedekovič: Vežbe na konju. Pichler: Laka atletika Gangl: Spomenica I. svesokolskog sle ta JSŠ.
Gjorgjevie: Narodno jedinstvo.
Dr. A. Melik: Zgodovina Jugoslavije.
Dr. A. Melik: Jugoslavija.
Dr. M. Rus: Prva pomoč.
E. Gangl: Hram slave.
E. Gangl: Slovenska ideja i slovensko Sokolstvo na delu.
Sokolska knjižnica I. do XI.
Putevi i ciljevi Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Malin: Odbojka (Volley bali). Malin: Praktički udžbenik češkoga jezika.
Ambrožič: Metodika sokolskog vaspitanja.
Dr. Novak: Sveslovenska misao. Dr. Pihler: Fiziologija.
Inž. Voja Petrovič: Gradevine.
Dr. Derganc: Svetozor.
Sve ove knjige možete nabaviti kod Jugoslovenske sokolske Matice Ljubljana, Narodni dom.
235-45
ROSIJa - FONSIER • društvo ata osiguranje i reosiguranfe • BEOGRAD МФ ZTL-. v.	*	e.„gl,	1	—.. .м	ЗЧ.Р.П e- . MH. ■—I-	— •	«■"**	“	-	L|ub,l“*
bodenja Dubrovnika.
Za ovu priliku dubrovačka nacionalna društva, kao i Gradsko poglavarstvo izdela su posebne proglase na
-i
i
o
Preporučamo Ivrlke, kofe otglašuju u
»Sokolskom
glasniku«!
KlišElB
v&e/iviirrjio.
ati najsetidttejk
KLIiASHIAfT-DEU
mmiAMA dmmahhovaII ^ 1ЛШВННГ/
236—45
UČITELJSKA
TISKARNA
IZDELUJE DIAZO-AMONIAK - PAPIR »JASNIT«, ZA KOPIRANJE NAČRTOV, KI JE EDINI 100 »/o DOMAČ IZDELEK TE VRSTE V DRŽAVI