KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 40 (1)
INDUSTRiSKE SVOJINE
IZDAN 1. APRILA 1926.
PATENTNI SPIS BR. 3523.
Harald Skappel, hemičar, Peking, Kina.
Postupak za pripremanje ruda, topioničkih proizvoda i legura razlaganjem kristalnih agregata. Prijava od 25. februara 1924.	Važi od 1. aprila 1925i.
Traženo pravo prvenstva od 26. februara 1923. (Norveška).
Ovaj se postupak odnosi na preradu kompleksnih ruda, koncentrata, topioničkih proizvoda, legura i metala, ili uopšte na metalne sirovine, i sastoji se u tome, šlo se razni sastojci ovih sirovina razdvoje i dobiju pomoću novog postupka za razlaganje metalnih, polu-metalnih i drugih kristalnih agregata u njihove komponente. Postupak je naročito podesan za sulfide, selenide, teluride, arsenide, anti-monide, sulfosoli, i slična jedinjenja ili za odgovarajuće rude i topioničke proizvode, kamenje, i t. d. i za legure njihove, ili sa čistim metalima ili se upotrebljava za razlaganje metala u njegove sintetične kristalne komponente,
Ako se metali tope zajedno sa nemetalnim materijalima, sa kojima oni ne reagiraju, onda se obrazuju, kao što je poznato, dva jasno odvojena sloja ili „faze" u rastopini, budući da topljeni metali nemaju nikakvu ili vrlo malu rastvorljivost u — ili moć rastvaranja za nemelalne otopljene mase. Ove osobine metala imaju i izvesna metalna jedinjenja od kojih bi trebalo iščekivati, da se ponašaju kao metali, naročito napred pomenute rude i topionički proizvodi, sulfidi, selenidi, teluridi, sulfo-soli, arsenidi, antimonidi, fosfidi, karbidi i slična jedinjenja, a od ovih naročito ona, koja prema svom prirodnom stanju ili posle topljenja dobijaju metalni ili polumetalni izgled. Ovi poslednji u vezi sa većim ili manjim stepenom metalne moći provodljivosti za električnu struju dokaz su po sebi za metalnu prirodu tih jedinjenja. Dati dokaz čini njihova velika rastvorljivost i moć rastvaranja za čisti metal. Ova metalna priroda ovih ruda upotrebljava se od vajkada — i
to za koncentraciju korisnih sastojaka, kamenja i tome slično, dok se nepotrebni pretvaraju u zguru t. j, vade iz nemetalne faze. Kod običnih zgura bila je i u ovom slučaju uzajamna rastvorljivost obeju faza tako mala, da je se mogla zanemarili — šta više kod izvesnih sulfida bila je tako mala, da je o njenoj suštini medju metalurzima do danas postojala raznolikost u mišljenjima. Pronalazač je našao, da u ovom kao i drugim odnosima,, ovi sulfidi i t. d- zauzimaju, tako reći, neki medjupoložaj izmedju metalnog i nemetalnog stanja. Ako se pak posmatraju prirodni (i veštački) sulfidi, onda će se, po izgledu, naći metalni, polumetalni i nemetalni sulfidi. Ova podela slaže se sa dotičnim osobinama sulfida. Ali čak i najmetalniji sulfidi pokazuju prema čistom metalu opadajuću prirodnost metala, što se u ostalom pokazuje i povećanom i ako malom rastvorljivošću u nemetalnim rastopljenim masama kao n. pr. zgu-rama, i ako se baci pogled na sulfidni red, onda će se naći, da ova rastvorljivost jako rasti kod raznih sulfida, prema tome kako metalne osobine opadaju. Dalje pokazuju čak i metalni sulfidi na suprot nemetalnim izvesan odnos, koji potpuno otstupa od čistih metala, pošto ovi imaju vrlo veliku, praktično neograničenu rastvorljivost i moć rastvaranja za iste.
Pronalazač je našao, da se rastvaranjem nemetainih sulfida u metalne sulfide, metalna p.iroda ovih poslednjih smanjuje, n. pr. njihova moć rastvaranja za i moć rastvaranja u, kao i moć rastvaranja za nemetalne rastopljene mase — n. pr. zgure, i ako se po-
Din. 25.—
služimo legurama izmedju metala i metalnih sulfida s jedne strane i rastvorima poslednjih ■u drugim nemefalnim masama s druge strane, onda dobijamo sredstvo za stvarno sve pre-lazne stadije od metala u nemetal, svakako u rastopljenom stanju.
U ovim odnosima dobija se srestvo da se nemetalni sulfidi (selenidi i t. d.) i druga nemetalna jedinjenja mogu legirati u metalne ili polumetalne rastopljene mase, što je isko-rišćeno u ovom pronalasku. Ako se takve otopljene mase podvrgnu hladjenju, onda iskri-staiizavaju prema svome sklopu razne komponente, kao takve, ili kao odredjena jasno definisana jedinjenja u odredjenom kristalnom obliku i veličini, manjajući sklop zaostale ra-stopine, dok ova ne postigne onaj sklop, koji ima najnižu tačku topljenja t. j. tako zvani eutektički sklop, našta se i ovaj osnovni cedj stvrdnjava. Ovaj će, teko reći, preko volje obrazovati sponu izmedju kristala. Ako se u ^uifidnu rastopinu legira vrlo mali procenat ■fn. pr. I0 «'} nemetalnog ili polumetalnog sulfida, onda će ovaj, pošto se nalazi u vrlo maloj količini a naročito ako mu je tačka topljenja vrlo niska, postati sasvim ili deli-mično sastavni deo eutektikuma (i. j. spona izmedju kristala) i pošto on smanjuje metalnu prirodu rastopine, to će stvoriti jasniju granicu izmedju metalnih i nemetalnih kristala. Zatim se može kao dodalak izabrati takav neme-talrii sulfid (selenid, telurid, arsenid, fosfid i t. d.), ko)i se u vodi rastvara (n. pr. alkalni sulfid) ili koji voda nagriza, vazduh, ugljena kiselina ili drugi lako đohitljivi agensi, (na pr, Ala Sb, Cra S'O i akc se kristalni agregat zatim podvrgne dejstvu ovih agenasa, koji sponu nagrizuju ili menjaju ne napadajući stvarno kristale, onda se ceo agregat razlaže « svoje kristalne komponente, koje su labavo rasporedjene i koje se mogu jedna od druge odvojiti mehaničkom pripremom na osnovu poznatih principa, n. pr. na osnovu različitog oblike i veličine (ispiranje, prosejavanje, ve-irenje), specifične težine (pranje), magnetnih ili električnih osobina (magnetsko odvajanje, električno pripravljanje) i t, d. ili hemiskim tretiranjem po poznatim postupcima. Pomoću ovog procesa podele dobiće se najsitnije izde-Ijeni eutektikum kristalnog agregata, pri čem se isti sastoji osim iz jedne ili više vodora-stvarajućih komponenata, delom od mikroskopski sitno izdeljenog kristalnog praha, delom iz amorfnog sulfida. Ova poslednja pojava objašnjava se time, što je dotični sulfid prvobitno bio prisutan kao čvrsti rastvor u neme-talnom suifidu, koji je smanjio njegovu metalnu prirodu. Ovaj amorfni i sitno izdeljeni sulfid, koji je bio sastojak eutektikuma, može se prostim prepiranjem ili na drugi način lako odvojiti od glavne mase velikih kristala, koji se onda zasebno preradjuju. U eutektikumu
prestavljene su skoro sve komponente kristalnog agregata u većoj ili manjoj količini, ali obično ne osnovu kristalizacionih odnosa i tačke topljenja, pri čem se ove komponetne jako obogaćuju ili sasvim gutaju od eutektikuma, koje su se prvobitno nalazile u malim količinama u sirovini. Jasnije definisano, jedna komponenta naći će se skoro sva u eutektikumu, ako je ona u istoj ili manjoj količini prisutna, nego što bi odgovarala eutektična legura sa drugim komponentama eutektikuma.
Jedna od najvažnijih karakteristika postupka biće prema tome da se, u rudi (ili sirovini) u malim količinama prisutni sastojci, dobiju skupljeni u mulju (odnosno eutektikumu), ili da se mali sadržaj škodljivih sastojaka udalji (izbaci) na isti način, Medjutim ovaj odnos ne isključuje, da se jedna komponenta, koja se nalazi u maloj količini, može dobiti ne u mulju (eutektikumu) već medju kristalima, n. pr. kad izomorfni sklop u odredjenim kristalima, ili šta više u izvesnim kristalnim komponentama, koje su obogaćene do velikog procenta; jer, isto kao što se gore, mogu dobiti iz vodenog rastvora teško topljiva jedinjenja, mogućno je iz rastopljenih rastvora, koji podležu istim zakonima, podesnim primesema „izlučiti*' t. j. izazvati izvesne komponente manje ili više potpuno, da je jedinjenje na temperaturi, koja je manja iznad tačke topljenja eutektikuma, u ovom malo rastvorljivo, ili tačnije, da on iskristalizira (kao takav ili kao odredjena jedinjenja), pre nego što se eutektikum stvrdne. Ovđe tačka topljenja dotičnih jedinjenja igra veliku ulogu, ali nije sama mero-davna, pošto i više ili manje izražena metalna priroda sulfida u odnosu prema prirodi eutektikuma, elektrolitičnom stepenu disocija-cije, igra veliku ulogu kod tačke topljenja eutektikuma kao i priroda eutektikuma. Ranije sam objasnio, kako dodavanje nemetalnog sulfida metalnom sulfidu smanjuje metalnu prirodu poslednjih t. j. stvara, da on u otopljenom stanju postepeno prelazi iz metalno provodljivog u elektrohtično provodljivo stanje. Dodavanjem se povećava i jonizacija mase ili još tačnije elektrolitična disocijacija. U jednoj takvoj rastopini prisutni sulfidi jesu prema tome više ili manje elektrolitično diso-cirani, a stepen disocijacije je veći u koliko je manja metalna priroda sulfida. Sravnjenjem raznih sulfida prijavioc je našao, da je stepen metalne prirode sulfida obrnuto srazmeran toploti stvaranja tako da su sulfidi sa manjom temperaturom obrazovanja n. pr. ispod 25 Cal. na gram atom metalni (sa rastućom metalnom prirodom pri opadajućoj toploti o-brazovanja), dok sulfidi veće toplote obrazovanja n. pr. iznad 35 Cal. na gram atom (a i manje) imaju nemetalan izgled i da su u rastopljenom stanju elektrolitično provodljivi
(n. pr. ZnS, MnS, Ah Sj i t. d), izuzetak čine, kao što smo očekivali, sulfidi koji grade sulfo-soli (Asi Si i t. d.)- Ako posmatramo jednu količinu sulfida u eutektikumu (ili stepen obogaćivanja sulfida u mulju) kod ovog procesa podele, onda moramo razlikovati iz-medju dela, koji ostaje u rastvoru nedisoci-ran i dela, koji se disocira u rastvoru. Ove dve količine medjusobno stoje u hemiskoj
-|- _|.	-j- -J-
ravnoteži n. pr. FeS = Fe -f- S, tako da Fe S = const. pri stalnoj temperaturi. Ako ovu ravnotežu pokvarimo dovodjenjem sumpornih jonova n.pr. dodavanjem jednog drugog jako disocirajućeg sulfida n. pr. ZnS, onda mora di-socijacija gvozdenog sulfida opasti t. j. onai deo gvozdenog sulfida, koji je disociran, mora pasti usled obrazovanja nedisociranog FeS, i ako se rastvor još pre toga zasiti poslednjim, onda će iskristilizirati malo FeO, tako da eu-tektikum osiromaši u FeS uopšte. Prijavioc je našao, da izmedju stepena disocijacije jednog sulfida u eutektikumu i one količine istog sulfida, koji se je pre o'mg procesa podele pokazao kao amorfni sulfid, postoji odnos srazmernosti, medjutim se nedisocirani deo sulfida u eutektikumu nalazi ponovo kao vrlo sitni kristalni prah u mulju, ako materijal nije suviše brzo rashladjen. Dakle možemo pri smanjivanju stepena disocijacije nekog sulfida smanjiti amorfnu količinu dotičnog sulfida u mulju, i time apsolutnu količinu i istovremeno i njen oblik u mulju; u koliko je sulfid disociran tim više na njega je uticala primeša. Ako se n, pr. magnetni šljunak sa malo bakra pomeša legiranjem sa oko 1 /0 NasS, da bi se bakar u mulju obokatio, onda će ovaj dobiti više amorfnog FeS nego CuS, pošto je sadržina bakra samo do 10% kon-centrisana u mulju, koji je većim delom amorfan. Ako se pak legira ZnS obogatiće se isii za oko 5°/o u mulju i usled opisanih okolnosti količina gvozdenog sulfida smanjuje se u većoj meri nego količina bakarnog sulfida, tako, da CuS, u mulju rasti u jednom sulfidu do 17%, kada je mulj izgledao metalan. Dalje iz prednjeg izlazi, da moć disociranja nemetalnih sulfida u metalne sulfide rasti sa njihovom temperaturom stvaranja. Stoga se mešanjem agregata dobija pomoću AI2S ili CržSii i drugih, manje amorfni sulfid u mulju, nego pri upotrebi jako bazisnih alkalnih sulfida, koji imaju mnogo veću toplotu stvaranja na atom S. Osim gornjih okolnosti, igra i tačka topljenja eutektikuma veliku ulogu u tome, pitanje je u kom se obliku i stepenu obogaćivanja javljaju komponente mase posle mešanja, pošto se pri laganom hladjenju na ovoj temperaturi stalni oblici kristališu. Dejstvo se naročito opaža ako jedno te isto je-dinjenje može kristalisati u više oblika. Ali kao što je poznato mogu se brzim hladjenjem (granulacijom u vodi) takvi oblici održali, koji
su inače pri višoj temperaturi od tačke topljenja eutektikuma stalni. Brzina hladjenja i regulisanje ove u raznim slučajevima jeste jedan orio važan faktor u ovom procesu, pošto ona odredjuje kako veličinu kristala tako i vrstu krislala, koji se u agregatu javljaju posle hladjenja, kao i za količinu mulja, Ako se na pr. utvrdi crtanjem dijagrama za topljenje, da je put laganijem hladjenju ras-topine do izvesne temperature jedna odredje-na komponenta sasvim iskristalizirala onda se može brzim hladjenjem rastopine od ove temperature izazvati, da sve kasnije kristali-šuće komponente jspadnu vrlo male, tako, da se one mogu lakše po raspadu mehanički (ili hemliski) odvojiti od prvo izlučenih kristala. U drugim slučajevima može biti obrnuli red od koristi, ili možda i brže hladjenje cele mase, da bi se dobili mali kristali (na pr-za naslupajuću flotaciju) ili i polagano hladjenje, da bi se po mogućstvu dobili slo veči kristali, pošto pad veličina kristala zavisi od moći kristaliziranja i od reda dotičnih komponenata. Ako je sklop kristalnih agregata odredjen, onda će crtanje (snimanje) metalo-grafski krive topljenja smeše i studija nastu-pajućih kristala dati iscrpno uputstvo kako se u svakom posebnom slučaju treba hladili, da bi se komponentama dale korisne osobine za. sledeči rad. U metalografskoj nauci poznali su mnogobrojni takvi dijagrami topljenja za legure izmedju sulfida, izmedju sulfida i metala, i izmedju samih metala, kao i pojedinosti koje se tiču postajućih kristala i t. d., i na toj osnovi može se predvideti, kako treba-odredjeni materijal tretirati i kako će se isti ponašati, naročito ako se uzmu rezultati od nekoliko opita i kriva topljenja materijala. Iskustva sadanje metalografije vrlo mnogo su iskorišćena u ovom postupku, kao i iskustva iz geologije o kristalizaciji iz rastopine, o obogaćivanju izvesnih komponenata u specialne kristalne komponente, pošto se priroda može lako podražavati. I stara metalurgija daje dragoceno objašnjenje o stapanju raznih rudnih sastojaka u i izmedju topioničkih proizvoda, zgura i t. d., sva su ta iskustva opsežno iskorišćena, kao i primena postupka u kombinaciji sa poznatim postupkom ‘opljenja. Ali osim toga ovaj postupak daje osnov za novu po-delu ruda i drugih sirovina s obzirom na kristalisanje komponenata' u takvom obliku, da se kasnije mogu mehanički lake odvajati Isto tako kao što se vlažnim načinom u vodi rastvorljive soli prečišćavaju prekrisialisava-njem, omogućava nam ovaj postupak, da se prekristalisavanjem rastopine dotična jedinjenja i elementi prečišćavaju, pri čem eutektikum preuzima na sebe ulogu glavne lužine. Najbolja srestva za raslveranje sulfida jesu drugi sulfidi, i ako se selimo, da se čisti metali više ili manje mogu rastvarati u drugim čistim
meialima, isto tako rastvorljivi u, i podobni su da rastvaraju nemelalne rastopljene mase ali ne sulfide. U svakom pojedinom slučaju, -ako se osmoire prisutne sirovine, lako je izabrati na osnovu tehničko-ekonomske strukture srestvo za -astvaranje i prema tome rasporediti mešanje sirovina. Zadatak je naročito lak, ako sirovina, koja se treba prekristalisati, ima u odnosu prema običnim sulfidima vrlo visoku tačku topljenja, pri čem će eutektikum vrlo malo sadržavati sirovine, n. pr, ako je tačka topljenja molibdena 2500°, a on se u prirodi javlja vrlo često sa škodljivim bakarnim ili vizmutnim sulfidom, koji mnogo smanjuju vrednost. Usled njegove visoke tačke topljenja može se isti vrlo lako čistiti prekristalisava-njem iz sulfidnog rastvora. Pa pošto on u glavnom služi za industriju gvoždja te eventualna primeša gvoždja ne škodi prirodno je, da se pri prekristaiisavanju upotrebi gvozdeni sulfid kao srestvo za rastvaranje, naročito stoga što se je pokazalo, da se otopljeni prirodni magnetni šljunak i sumporni mogu upo-trebili zajedno sa svojim obilnim primesema tCu. Ni). Na lako pristupačnim temperaturama {od prilike 1300'') rastvara FeS oko 15°/o MoS-i, koji pri hladjenju kristališe u prilično velikim kristalima. Ako se kristalni agregat primesom oke l°/o natrijum sulfida, hladje-njem i postupanjem sa vodom i vazduhom razdeli i potom sastojci eutektikuma udave, onda se mogu lako molibdenski kristali ce' djenjem i na koji drugi način (pranje, dotacija i t. d.) odvojiti od kristala magnetnog pirita- Kristali molibdenita izdvajaju skoro sav slobodni bakar i vizmut, pri čem se ovi sastojci obogaćuju od obe sirovine u mulju (na 9,25% Cu i 1,83% Bi) a muli sadrži samo 1,2% od celokupne molibdenove količine i to u takvom obliku, da se dotacijom iako može izdvojiti. Rastvor natrium sulfida sadrži 0,54% od celokupne molibdenove količine kao sulfo so, koji se, razume se, lako može ponovo dobiti. Ako bi se želela upotrebiti viša temperatura, onda bi se mogao rastvoriti veći procenat molibdenila u rastopini, ali onda se mora, da bi se izbeglo isparenje natriumovog sulfida, isti dodati tek pošto se rastopina ohladi do podesne temperature, izvadjeni kristali magnetita sadrže pri svem tom samo 0,2% Cu i 0,05% Bi, pošto kristalni agregat sadrži više od 1,5% Cu. Kristali magnetita opet su podesni da se i dalje upotrebe kao srestvo za rastvaranje, ali se mogu prevesti u gvoždje čišćenjem pomoću učestanih prekristalisavanja i razdelama i mogu se upotrebiti zajedno sa kristalima molibdena za direktno dobijanje feromolibdena bez ugljenika ili molibdenovog čelika, prema jednoj.od gornjih metoda. U isto vreme primer pokazuje kako se mogu iz magnetnog pirila i sumpor-pirita topljenjem i delentem
dobiti bakar i čisti kristali sumpornog gvoždja. Ako se radi o tome, da se mali sastojci obogaćivanjem u mulju otstrane n. pr. bakar iz magnet-pirita, moramo napomenuti, da je glavna lužina u početku kristalizacije sirotija u bakru, te su stoga kristali magnetnog pirita čistiji nego na kraju kristalizacije — ako je glavna lužina obogaćena sa mnogo bakra. Stoga spoljni deo kristala sadrži više bakra nego unutarnji i često može biti od koristi, da se po lučenju izlože hemiskoj preradi n. pr. kratkoj oksidaciji i potom luženju obrazovanog sulfata bakra i t. d., i s obzirom na male kristale u lužini i mulju može to biti od koristi, naročito što se sitno razdeljeni sulfid vrlo lako oksidiše u sulfat. Što se tiče mešanja ruda to iz gornjeg izlazi, da će biti glavno to, da se sulfidi, selenidi, teluridi, ar-senidi, antimonidi i t. d. ili odgovarajuće rude i topionički proizvodi mešaju s jedne strane sa drugim sulfidima, selenidima i t. d. a s druge strane sa čistim metalom ili čistim metalima. Oksidne rude, mogu se, kao što je poznato, podvrći procesu, pošto se prevedu u sulfide ili metale. U mnogo slučajeva može biti od koristi da se još pre podele izvede odvajanje nekih komponenata (sasvim ili delom) mešanjem. Ovde se mora razlikovati izmedju odvajanja kiselih sastojaka n. pr. sumpor, selen, telur i t. d. i bazisnih sastojaka ili pravih metala (cink, kadmium, živa, gvoždje, olovo i t. d.). Neki mnogo sumpori-zirani sulfidi (arsenidi i f. d.) odaju već zagre-vanjem jedan deo svojih kiselih sastojaka i tome slično (S, Se, As, Asi Sa i t. d.) koji se onda pri rastapanju mogu dobili kao produkii destilacije ili udaljiti. Tako FeSu, kao što se zna, gubi jedan atom S i prelazi u megnetni pirit, FeAsS gubi veći deo arsena i pretvara se u sumporoo gvoždje; NiAss i Coa As uz isparavanje gube As i t. d. Ovi se proizvodi sa podesnim postupanjem mogu hvatati, bilo kao takvt (As, S, As2 Sa) ili pri upuštanju va-zduha ili gasa prevedeni u odredjena jedinjenja (Asa Os, SOs i t. d.), i kao takva dobiti. Važno je što u redu gon: pomenutih kiselih sastojaka S, Se, Te, As, Sb, Pb i t. d. postoji izvesan red, i to takav, ako se vodi računa, da jedan od njih bude u izobilju ili u dovoljnoj količini, onda nastupa, da izvesni odredjeni sastojci za vreme zagrevanja potpuno (ili delimično) istiskuju druge. Tako se moža iz sulfidnih rastopina, kamenja, arsenida i t. d dovodom sumpora, arsen potpuno izgoreti, pošto on destilira kao čist arsen ili Asa Ss. tako da rastopina predje u čistu sulfidnu rastopinu. Ovaj princip poznat je iz ranije za druge promene, medjutim prijavilac je pronašao da je isti korisan u direktnoj primeni za rudu, da se zagrevanjem ili topljenjem arsen izdvoji iz iste. Po kad-kad ruda sadrži dovoljno sumpora za isterivanje arsena, ako
se ona istopi bez prethodnog prženja, inače se mora uvesti sumpor n. pr- mešanjem sum-por-pirito, i istog mora bili u dovoljnoj količini. da bi sve bazisne sastojke kamena vezao kao normalni otopbeni sulfid (t j. da sadtži bez primešanog čistog metala, koji, ako je za vreme kristalizacije nestao, mora biti dodat posla isterivanja arsena). Postupak je važan n. pr, za preobrtanje arseno-nikei-kobaltne rude u čisto sulfidni kamen, za uklanjanje arsena iz kompleksne cinkane rude uz istovremeno rastvaranje cinkblende u kamen, za uklanjanje arsena iz sasitnjenih kalajnih ruda ili volfram ruda zagrevanjem bez topljenja uz dodavanje sumpora i t. d. Ako se obrnuto arsen ili antimon ili odgovarajuće rude hoće dome-šati sulfidnem kamenu,onda valja voditi računa, da ova ruda prestavlja niski sulfidacioni stupanj ili sadrži čisti metal u rastvoru. Na isti način kao šio je pokazano za kisele sastojke, mogu se na osnovu sličnog principa, istiskivanjem, ukloniti odnosno dobiti metalni sastojci iz sui-fidnih i arsenidnih rastopina, pri čem razni metali jedan drugog istiskuju iz jedinjenja sa somporom, Se. Fe, As i t. d. u jednom odre-djenom redu, tako da se, pri dodavanju jednog odredjenog metala ili redukcije istog u restopini, isti reaguje sa drugim sulfidima, tako da se ekvivalentne količine ovih izdvajaju. Ovo pak ne znači da se oni uvek udaljuju iz rastopine, pošto čisti metali imaju izvesnu rastvorljivost u metalnim sulfidima. Najlakše se udaljuju odnosno dobijaju isparljivi metali n. pr. Zn, Cd, Mn i t- d., pri četn većina običnih metala kao Fe, Cu i t. d. mogu, u prkos svom mestu istiskivanja, da isteruju ove, ako se temperatura podesnim načinom održava iznad destilacione temperature dotičnog metala. Od važnosti je, da za ovaj proces, što možemo vrlo lako na ovaj način uklonit, (izdvojiti) cink i kadmium iz cinko sulfatnog kamenja i to dovodjenjem metala (na pr. gvoždja, bakra i t. d.) ili mešanjem sa drugim kamenjem koje drži čisti metal u rastvoru. Ovo poslednje je od važnosti, jer se takvo metalno kamenje ili silfidni sirovi metali mogu jeftino dobiti na razne načine n. pr. elektro-termički redukcijom kiseonika sa sulfidima (Fes Os -|- FeS) ili elektrolitičnim cepanjem sulfida. Značaj postupka za cinko-sulfatni sumporni pirit očevidan je i legirani ili izreduko-vani čisti metali u sulfidnoj rastopini i držani u rastvoru, mogu se prema ovom pronalasku lako izdvojiti; jer ako se legiranjem nemetalnog sulfida smanje metalne osobine rastopine, onda će se istovremeno njihova moć da čiste metale održavaju u rastvoru smanjili, i zbog toga če čist metal potpuno ili nepotpuno biti odan eventualnoj metalnoj fazi. Može se n pr. u prisustvu alkalisulfida sa gveždjem, olovom, izdvajati dosta savršeno iz olovnog kamena, pri čem se hemijska ravnoteža PbS -j- Fe =
Pb ; FeS kvari time, što se metalno olovo (za vreme hladjenja) odaje metalnoj fazi, i olovo, koje se luči. ispada mnogo čistije nego obično olovo. Obrnuto ovi odnosi mogu se upotrebiti za to, da se sumpor, arsen, antimon i izvesni sulfati i t. d. uklone iz sirovih metala i legura time, što se iznad iste obrazuje polumetalna ili nemetalna faza, koja prema iskustvu ima veću moć rastvaranja za sulfide nego čisti metal. Ako se pusti da teče (ili spoji) n. pr. obično olovo, koje sadrži male količine bakra, arsena, antimona, kalaja i t. d. ispod rastopljenog sloja olovno-sulfidnog al-kali-sulfida gde istovremeno mogu biti prisutni ZnS, MnS, Ah S:f i t. d., onda će to olovo odati glavnu masu gore pomenute nečistoće za sulfidnu fazu. Na isti način možemo iz gvoždja jako izmešanog sulfidom istog (ili sumpora) izvući njegov sulfid sa 5% time, što se isto dovodi u dodir u rastopljenom stanju sa sulfidnom fazom n. pr, AF S:i, tako, da preradjeno gvoždje sadrži svega 0,5“/o sumpora (ili manje) a istovremeno i druge nečistoće n. pr, Cu prelaze u sulfidnu fazu. Na ovom se principu može podići nov postupek za prečišćavanje i legiranje sirovih metala, koji se odlikuju time što se dovodi dovoljno sumpor (ili sulfid) da bi nečistoće vezao i potom (ili istovremeno) da se obrazovani sulfid izvuče iz sirovog metala pomoću sulfidne faze nemetalne ili polumetalne koja je obrazovana iznad sirovog metala. Sulfidna se faza može potom sama za sebe prigotoviti ili kao srestvo za podelu kamenja i t. d. upotrebiti, pri čem sulfid prelazi u kamenje. Zatim se mogu kao što je poznato, i oksidacijom sulfidnih rastopina (arsenidne i t. d.) preivoriti u zguru izvesne primese neplemenitih metala ili njihovi sulfidi i to u odredjenom redu (n. pr. MnS, ZnS, BaS, FeS, i t. d.) što može u izvesnim okolnostima biti od značaja kao priprema za nastupajući proces podele, n.pr. ako treba da se očišćeni sulfidi upotrebe za destiliranje Al» S;: reakcijom sirovog aluminiuma, ili ako se uopšte hoće smanjiti broj komponenata pre podele (n. pr. dodavanjem niklo-bakarnog kamena). Najvažnije srestvo ipak za pripremno ukljanjanje odnosno dobijanje sastojaka jeste sam ovaj proces prekristalisavanja i podele, pošto se pri prvoj podeli glavne količine izvesnih sastojaka jedne od drugih odvajaju. Ako se potom padajući koncentrati, svaki za sebe, podvrgne novoj podeli uz promenljive uslove,. onda se čišćenje odnosno podela još više može poboljšati.
Ako posmatramo prirodne sulfidne i arsenidne rude, onda će one većinom pri zagre-vanju ili topljenju odati nešto isparljivih proizvoda, prelazeći u normalne postojane sulfide. FeS2 prelazi u Fer Ss, NiAsa u Nia As i t. d. Ako imamo normalni pri topljenju postojani sulfid i isti pomešamo sa takvim arsenidom, onda ova
smeša ne mora biti postojana pri topljenju. Šta više oni će medjusobno delom reagirati obrazujući isparljivi Asa Ss (Sbj S» i t, d.), koji destilira dok se ne uspostavi ravnoteža, eventualno uz obrazovanje dveju faza, koje prestavljaju jače redukujući stadijurn nego smešane rastopine. Osim toga vrši se izmedju obeju faza izvesna promena metalnih sastojaka, pri čem se neki sastojci prevashodno skupljaju u sulfidnu fazu a drugi u arsenidnu. Na osnovu ovih pojava, dakle tretiranjem sulfida (selenida, telurida) sa arsenidima, anti-monidima i t. d. ili time, što se sulfidna faza stvrdnjava iznad arsenidne faze, mogu se iz-vesni sastojci ukloniti iz obeju faza, pre nego (ili istovremeno) što se izlože ovom procesu podele. Mešanjem ruda može se, tako reći, ustanoviti krajnji rezultat, a da nije ni po irebno komponente zasebno topiti i time, što se jedna ili druga faza pretežno uvećava, tako da druga faza potpuno prestaje, može se postići, da poslednja pomenuta faza služi kao srestvo za odvajanje izvesnih kristala u postojećoj fazi. Sulfidi su naime (S, Se, Pb) tako različiti od arsenida (As. Sb, Sn i t. d ), da čak mala količina arsenida u sulfidu može pokadkad ispuniti velike kristale u vezi sa ižvesnim sastojcima sulfidne faze. Arsen i antimon mogu takodje služiti u istopljenom sulfidu kao srestvo za precipitaciju. Ovo kad-kad može i sam sumpor izazvati u sulfidnoj fazi i arsen u arsenidnoj fazi, ako se uslovi urede tako, da oni za vreme hladjenja ostanu u rastopini. Tako se može n. pr. sumpor uvesti u normalni otopljeni sulfid time, što se za vreme hladjenja rastopina stavlja pod pritisak sumporne pare. Mi znamo n. pr. o magnetnom niklo-magnetpiritu u prirodi, da mala količina kobalta u magnetpiritu jako obogaćuje ništavne sumpor-piritne kristale. Ako pustimo da se tako otopljeni magnetpirit stvrdne pod ižvesnim pritiskom sumporne pare, onda će se obrazovati u rastopini nešto sumpor-pirita U kome se kobalt skupio, koji se potom po podeli ponovo dobija u koncentratu sumpor-pirita. Još važnije nego povećanje količine sumpora u sulfidnoj rastopini, nego srestvo za precipitiranje, jeste to da se, smanjenjem količine sumpoia u rastopini u sravnjenju prema normalnom otopljenom sulfidu, izazovu odredjena precipitiranja, pošto takvo smanjenje količine sumpora izaziva poipuno pro-menjeno obrazovanje kristala To izaziva u rastopini borbu sumpora izmedju zastupljenih metala, tako da niži stupnji sulfidacije, koji imaju druge kristalne oblike i osobine, kri-stališu i pri stalnom smanjenju količine sumpora odvojiće se najlakše redukujući se metal, sulfidi bilo u kristalima u sulfidnoj fazi ili će obrazovati jednu zasebnu metalnu fazu. Stepen redukcije rastopine može se izazvati uklanjenjem sumpora, ali on se može
stvoriti i legiranjem čistog metala ili čistih metala.
Na ovaj se način može iz magnet-pima, koji ima u sebi bakra ili nikla dobiti čista gvozdeno-niklena-sulfidna, koja se može neposredno preraditi u nikleni čelik. Sličan magnetpirit sa Cu i Ni istopljen je dodalo mu je oko 20'>''° gvoždja (strugotine) i oko 1°/» NaS. Obrazovanje kristala ispalo je lako da su se posle cedjenja dobili ovi koncentrati: Konc. br. “/»Ni	“■»Cu “/»skupa primedba
oko 3mm. velike ravne kri-39 stalne skupine vrlo magnetične.
Osrednje jaki 13.04 magnetni kristali.
Kroz najsitnije rešeto malo magnet - pirita. •3b'4b iz br, 2 dodalo ali vrlo malo sam magnetičan, 10 23 Amorfan.
Vidi se da je i ova podela magnetnog pirita zadovoljavajuća. Koncentrat br. 1 može se praktično smanjiti do 0, smanjenjem količine legiranog gvoždja i time, što se kristali izlažu magnetskom odvajanju, može se dobiti dovoljno veliki p/occnat koncentrata nikla. Primer pokazuje, kako se može redukcijom povećati raznolikost magnetskih osobina kristala, i ona postiže homogenost, koja se teško postiže sa drugim metalima. Takvo isticanje raznolikosti magnetskih osobina medju komponentama pomoću prekristalisavanja i naknadnim magnetskim odvajanjem igraće vilo važnu ulogu za ovaj proces raspadanja. Osim toga je glavno povećati pri prekristali-savanju uopšte raznolikost u fizikalnim i he-miskim osobinama medju kristale da bi se isii docnije mogli lakše razdvojili. U nekoliko slučajeva može biti korisno prirodne kristalne agregate deliti bez topljenja, specialno za takve rude, koje kao arsenpirit, sumporpirit, i tome slično menjaju svoj sklop u rastopini. Ovo se lako može urediti grubim slinjenjem materijala, primesom materijala od razdeljenih sulfida (na pr. soda i sumpor, NaCl i tome slično) dužim zagrevanjem smeše do lemperature ispod temperature odvajanja metala (do 500°). usled čega se razdeljeni sulfid (n. pr. Na2S) topi i prožima sirovinu ili se s istom legira na isti način, kao da je domešana u rastopini. Ovde dakle treba birati sulfid sa podesnom, niskom tačkom topljenja, koja se, ako je potrebno. može još više sniziti primesom nekog drugog sulfida, sumpora i čak i vode, koja za vreme zagrevanja isparava. Ovaj se po-
1	0.12	0.43
2	4.32	0.28
3	1.34	0.19
4	2,84	7.27
štupak može n. pr. upoirebili za vadjenje bakra iz sumpornog pirita bez dekompozicija, ili za delenje teško topljivih kompleksnih ruda (n. pr. cinkane rude) i torne slično. Od naročite važnosti metoda može biti za čiščenje ili delenje oksidnih ruda ili sastojaka sulfidno arsenidnih ruda n. pr. arsenpirit od kalajne rude i volframske rude pri čem se samo time sulfidno arsenidni sastojci dele.
Osim sulfida, arsenida i torne slično, mogu se i čisti metali i legure podvrgavati podeli u kristale, prema ovom postupku. Ovo se može vršiti time, šlo se to radi n. pr. rastvorom metala u metalne sulfide, odakle oni za vreme hladjenja opet iskristališu kao metali i razdelom kristalnih agregata primesom sulfida i I. d. Mogu se i čiste metalne legure direktno razdvajati malom primesom od lako nagrizljivog metalnog sulfida n. pr. FeS, čije prisustvo u izvesnim slučajevima omogućava vrlo malu količinu nemetalnog sulfida u eu-tektikumu legure, i ove sulfidne količine omogućavaju da se legure rastvaraju vazduhom i vodom ili jeftinim hemiskim sredstvima (kiselinama). Najbolje srestvo za razlaganje čistih metala i legura jesu čisti metali, koji vodu odvajaju, koji se u maloj količini lako mogu dodati čistim metalima, i koji, ako sačinjavaju sastavni deo eutektikuma izazivaju, da se legura tretiranjem sa vazduhom i vodom razlaže u svoje kristalne komponente, na isti način, kao što je rečeno za sulfidne agregate. Takva se primeša može sastojati iz alkalnih metala (Li, Ka, Na) zemnoalkal-nih metala, aluminiuma i t. d. Na svaki način da su od ovih neki labilno postojani za vodu, ova osobina može se lako ukloniti podesnim daljim dometanjem (n. pr. alkalnog metala) ili tretiranjem sa jačim hemiskim agencijama, nego što je voda, n. pr. A! kao i sa slabim alkdiijama i slabim kiselinama. U izvesnim okolnostima može biti od koristi da se raspodela legura bazira na sledečem tretiranju sa odredjenim hemiskim agencijama, u tom slučaju treba eutektikumu dodati malu primesu koja je osetljiva prema ovim agensima, n. p. kalaj i cink iz kiselina. Takvom dezagregacijom sirovina i legura mogu se postići i važna metalurgiska odvajanja. Ako se nečisto obično trgovačko olovo podvrgne ovoj dezagregaciji n. pr. pomoću metalnog natriuma, koji se eventualno elektrolitički može dovesti iz rastopljene soli, onda će se moći po hla-djenju i postupanju sa vodom dobiti pripremom razne komponente tog olova, svaka za sebe, i ovde će male nečistoče težiti da se u mulju obogate. Vadjenje srebra analogo starom Pa-ttins-onovom procesu može se i na ovaj način izvesti, gde količina olova u srebru ostaje do izvesnog stepena bogaćenja sastavni deo eutektikuma, a naročito onda ako ovaj sadrži malo cinka. Ovo je samo jedna od mnogo-
brojnih metalurgiskih primena. Na isti način može se ova dezagregacija metala upotrebiti za dobijanje malih metalnih kristala, koji imaju podesan obiik za mnoge svrhe (npr. za akumulatore piroforno gvoždje) i t. d.
Iz gornjeg izlazi, da izbor dezagregacionih srestava zavisi od sirovine a naročito od njene manje ili više izražene metalne prirode, pošto se metalima mogu dodati metalni sulfidi i metali, metalni sulfidi i rastvori mogu se dodavati nementalnim sulfidima (selenidima, teiu-ridima, fosfidima i t. d ), i sa opadajućom metalnom prirodom mogu im se dalje dodavati druga nemetalna jedinjenja, koja ako su osetljiva prema vodi (n. pr.: NaCl) mogu pomagati dezagregaciju, ili što se tiče nemetalnih sulfida, izazvati dezagregaciju ili biti srestva za rastvaranje za vreme prekristalizacije. Dezagre-girani sulfid ne mora se kao takav dovoditi, pošto je dovoljno, da se on stvara za vreme dezagregacije hemiskom reakcijom (n. pr. Na« SOi -j- Cl. Tako je NaCl vrlo jeftina alkalna so i ako se n- pr. 3° o NaCl pomeša sa sum-por-piritom za vreme topljenja obrazovaće se reakcijom dovoljno Na2 S za dezagregaciju rastopljenog kamena, ovaj u isto vieme prima malo NaCl. Ako se istovremeno pomeša malo kreča ili koji drugi bazisni dodaci, onda NaCl potpuno prelazi u Na2 S i biva priman od kamena. Luženjem dobija se tada Naa S iz kamena, koji se na ovaj način stvara kao sporedan proizvod. Aluminium-sulfid (hlor-sul-fid i t. d.) može se uvesti dodavanjem čistog aluminiuma ili aluminiumskih legura sulfidnoj rastopini, pošto se At vezuje sa sumporom kamena uz obrazovanje Ah Sa i stvaranjem, istovremeno, redukcionog stepena u sulfidnoj rastopini. Dezagregirajući sulfid može se i elektrolitički uneti, uvodjenjem jonova iz jedne zgure koja se nalazi iznad metalne faze, koja se može upotrebiti kao elektrolit. Tako n. pr. nefelinsieniti iz južne Norveške sadrže oko 5°/o natriuma i S'/o kaliuma, i ako se oni zajedno stope sa sumpor-piritom i služe kao elektrolit sa kamenom kao katodom, tada će se usled reda ulaska prvo količina kaliuma iz sienita prevesti kao sulfid u kamen i omo-gućiće njegovu dezagregaciju.
Ovo je u isto vreme metoda za dobijanje kaliuma iz prirodnih silikata i tome slično. Ako se želi raspad kristalnog agregata u prah pomoću jeftinih agenasa. kao što je vazduh, voda, vodena para, ugljena kiselina i tome slično, onda će biti od važnosti da se proces ubrza. Ovo se može vršiti daljim dodavanjem sulfidima, koje voda jako cepa i vazduh napada, AI2 Ss, Cu2 Sa a i drugim. Isto se može i na taj način izvesti, što se upotrebljavaju jači hemiski agensi nego čto su oni gore po-menuti (n. pr. Cl, kiseline i tome slično) ili što se dejstvuje na višoj temperaturi, ili vrsi grubo sitnjenie, koje ne razbija kristale.
Na traju pomenuću osim gore navedenih primera ukratko nekoliko iz mnogobrojnih meialurgiskih primena postupaka: dobijanje zlata i srebra iz arsen-pirita, sumpor-pirita, galenita, kompleksnih ruda, kamena i tome slično topljenjem i dezagregacijom, pri čem se srebro i zlato do izvesnog stepena bogaćenja skupljaju zajedno sa nečistim prime-sama; dobijanje retkih elemenata iz sulfidno-arsenidnih ruda na isti način, čišćenje nečistog antimona topljenjem, dazagregacijom i uklanjanjem nečistoća (As, Pb, Ag i lome slično) i t. d.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za pripremanje ruda i metalur-giskih proizvoda, naznačen time, što se iste izlažu procesu kristalizacije i pri tom prisiljavaju da u svoj eutektikum prime vrlo oset-Ijivi sastojak, i potom tretiraju jednim agensom, koji napada pomenuti sastojak dok se isti ne rastvori ili ne promeni toliko, da se masa raspadne u prah iz raznih amorfnih i kristalnih komponenata, koje se, na poznati način, mehanički ili hemiski odvajaju.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen lime. što se sirovina topi pre postupka kristalizacije.
3.	Postupak po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se sirovina sastoji iz sulfidnih ili arsenidnih proizvoda ili njinih legura sa metalom, i što se kao osetljivi dezagregirajući dodatak upotrebljavaju nemetalni sulfidi, sele-nidi, teluridi, arsenidi i t. d.
4.	Postupak po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se kao sirovina upotrebljavaju polu-metalni ili nemetalni sulfidi, arsenidi, selenidi, teluridi i t. d. a kao osetljivi dezagregirajući dodatak nemetalna, sulfidna ili druga jako osetljiva nemetalna jedinjenja.
5.	Postupak po zahtevu 1 i 2, naznačen time što se kao sirovina upotrebljavaju metali i kao dezagregirajući dodatak lako osetljivi metali, prvenstveno metali, koji se u vodi rastvaraju, ili lako osetljivi metali i metalni sulfidi, arsenidi, selenidi, teluridi, karbiti itd.
6.	Posiupak za odvajanje ili dobijanje takvih sastojaka, koji se u sirovini nalaze u maloj količini, naznačen time, što se ista izlaže tretiranju, čime se pomenuti sastojci obogaćuju u eutektikumu i obrazuju najsitniji prah ili mulj, koji se po dezagregaciji kristala može lako izlučiti.
7.	Postupak po zahtevu 6, naznačen time, što se postupanje sa ostalim sastojcima odvojenim iz najsitnijeg mulja, skupa ili svaki i posebno ponavlja dok ovi ne dostignu iz-vesnu željenu čistotu, pri čem se pri tom pre-kristalisavanju nečistoće primaju od eutekti-kuma odnosno osnovne lužine.
8.	Postupak za čišćenje nečistih sulfida, naznačen time, šio se ovi u sulfidnim rasto-
pinama podesnog sklopa rastvaraju i onda tretiraju po zahtevima 1-—7.
9.	Postupak za čišćenje teško topljivih sulfida prekristalisavanjem, naznačen time, što se isti rastvaraju u lake topljive rastopine.
10.	Postupak po zahtevima 6—9, naznačen iime, što se dve ili više sirovine zajednički prekristaiišu i sastojci, koji su u sirovinama prisutni u maloj količini uklanjaju u eutektikum odnosno u mulj.
11.	Posiupak za dobiianje odiedjenih .sastojaka iz sirovine po zahtevima 6—10, naznačen time, što se procentualna količina dotičnih sastojaka održava malim dodavanjem drugih sirovina, da njena glavna masa postane sastojak eutektikuma odnosno mulja.
12- Postupak za dobijanje sastojaka, kou se u sirovini u vrlo maloj količini nalaze, naznačen lime, što se sirovina postupa prvo po zahtevima 6—11, i tada dobiveni mulj podvrgne istom tretiranju tednom ili više puta-
13.	Oostupak po zahtevima 1 —12, naznačen time, sto se sirovina pre dezagregacije podvrgava tretiranju sa sumporom ili sulfidima kvji odaju sumpor, tako da se dobije čista sulfidna rastopine uz proganjanje arsena ili drugih elemenata.
14.	Postupak po zahtevu 1 —12, naznačen time, što se izvesni sastojci sirovina dovode u vezu sa arsenidnim elementima pre dezagregacije u cilju kristalisanja.
15 Postupak za mgulisanje kristalizacije po zahtevu 1 —14, naznačen time, što se hla-djenje mase vrši pod pritiskom .sumporne pare, arsenove i tome slično.
16.	Postupak za regulisanje kristalizacije i podelu komponenata mase u raznim kristalima i u eutektikumu po zahtevu 1 —14, naznačen iime, što se uklanjanjem sumpora, selena, arsena i t, d. rastopini daje veći stepen redukcije, ili dodavanjem čistog metala, čime se kristalizacija i osobine kristala potpuno me-njaju.
17.	Posiupak po zahtevu 16, naznačen time, što se izvesni sastojci mase prave jako magnetičnim, tako, da se oni po dezagregaciji magnetskim odvajanjem mogu lako odvojiti od drugih komponenata mase.
18.	Posiupak po zahtevu 17, naznačen time, što se magnetski sastojci izdvajaju po mehaničkom siinjenju mase.
19.	Postupak po zahtevu 17 i 18, naznačen time, što se za dobijanje magnetnog ni-klenog koncentrata upotrebljavaju niklene rude.
20 Postupak po zahtevu 1 —19, naznačen ime, što na osobine, oblik i veličinu kristala utiče regulisanje brzine hladjenja.
21.	Postupak za dobivanje kristala iz čistog metala iskristalisavanjem iz metalnih ili polu-metalnih sulfida po zahtevu 1—20, naznačen time, što se dezagregirajući, nemetalni sulfid
dodaje tek onda, kad kristalizacija odnosno hladjenje postigne izvesan stadijum.
22.	Postupak po zahtevu 21, naznačen time, Ito se dodavanjem nemetalnog sulfida sulfid-noj fazi dezagregacija vrši u novim fazama, naročito, izdavanje čistog metala, u rastvoru, metalnoj fazi.
23.	Postupak po zahtevu 22, za izvlačenje sulfida iz sirovih metala i legura, naznačen time, što se iznad metala u rastopljenom stanju postavlja nemetalna ili polumetalna sulfidna faza,
24.	Postupak po zahtevu 23. za rafiniranje sirovih metala i legura, naznačen time, što se iznad sirovih metala postavlja nemetalna ili polumetalna sulfidna faza, a zatim dodaie sumpor ili lako redukujući se sulfid, koji svoju količinu sumpora predaje nečistoći sirovog metala, čime se nečistoće prevode u sulfidnu fazu.
25.	Postupak za legiranje dezagregiranih sastojaka sa čvrstim sirovinama ne topeči ove po zahtevu 1, naznačen time. što se de-zagregirajući materijal bira tako, da se topi ispod temperature i na kojoj se materijal za-greva nemenjajući se i što se, ako je potrebno, tačka topljenja tog materijala smanjuje dodavanjem sumpora, selena, telura i t. d, ili vode.
26.	Postupak po zahtevu 25, naznačen time, što se uklanjaju sulfidni i arsenidni sastojci iz oksidnih ruda ili se izvlače isti sastojci iz jeftinog kamenja.
27.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se materijal sa podesnom kristalizacijom i eutektikumom postupaju bez prekristalisavanja ili iegiranja jednim agensom, koji napada njihov eutektikum.



• i; -	• f V ' .■!	.'i i
■
i
>
■
: .. . : :
/. ,i	....	■.	-' i ■	■	• :
-i '!■:	,................ ■ i>
] '.a; tj'. .	.■ a* «1	'' f- !
r. i :	.
:
- ■ : ■ .
.