KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZASTITll
KLASA 6 (5)
f INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 MARTA 1937
PATENTNI SPIS BR. 15000
Consortium fiir elektrochemische Industrie G. m. b. H., Miinchen, Nemačka. Postupak za spravljanje anhidrida sirčetne kiseline.
Dopunski patent uz osnovni patent broj 11687.
Prijava od 7 januara 1936.	Važi od 1 aprila 1936.
Traženo pravo prvenstva od 16 januara 1935 (Nemačka).
Najduže vreme trajanja do 30 novembra 1949.
U patentu br. 11687 opisan je postupak za spravljanje ketena, koji je. naznačen time, što se para sirčetne kiseline za-greva na visokoj temperaturi pod smanje-nim pritiskom uz upotrebu katalizatora za anhidrid, posle čega se voda, anhidrid i sirčetna kiselina kondenzuju hladenjem i zatim se keten, kojeg ima u znatnim količinama, izoluje ili upotrebi za neku hemi-sku reakciju, prvenstveno za reakciju za gradenje anhidrida dejstvom na sirčetnlt kiselinu.
Spravljanje anhidrida ovim p ut e m izvodi se sa naročilom prednošču na niže o-pisani način. Karakteristično je za ovaj oblik izvodenja upotreba sirčetne kiseline, ko ja se kod postupka po patentu br. 11687 istovremeno sa vodom hladenjem kondenzuje, za reakciju sa ketehom i to pošto je oslabljena voda pomoču kontinu-alne frakcione destilacije, koja se izvodi posle kondenzacije. Slikom 1 pretstavljen je ovaj postupak.
Sirčetna kiselina koja se dovodi kroz vod x i koja služi kao polazna materija isparava u sudu a i zagreva se na visokoj temperaturi u peči za razlaganje b. Ovaj i sledeči postupci izvode se pod smanje-nim pritiskom, koji proizvodi purnpa i na kiaju aparature. U postrojenju ža hla-denje c kondenzuje se što je moguče pot-punije negradena voda pored sirčetne kiseline i anhidrida dobrim hladenjem. Kon-denzat otiče neposredno u koloni! za frak-
cionisanje d, koja radi kontinualno, iz njenog gotnjeg kraja, odlazi usled destilacije voda sa još nešto kiseline. Ona se kondenzuje u g i otiče kroz cev h. Keten gas se odvodi kroz vod y jspod naprave za hladenje c i odvodi se u stub e. U njemu nailazi keten na sirčetnu kiselinu, koja se oslobodena vode u koloni d i gradi anhidrid. Zbog toplote, ko ju	proizvodi
reakcija u e ispari jedan deo sirčetne kiseline. Para sirčetne kiseline i ostaci indiferentnih gasova, koji sadrže keten do-laze kod ovog načina izvodenja u d. Toplota koju sadrži para sirčetne kiseline is-koriščava Se za frakcionisanje u d. Pumpa 'za tečnosti f odstranjuje iz stuba e kroz vod z nagradeni anhidrid.
Pri izvodenju postupka nlože da se u-potrebi i uredaj koji je predstavljen slikom 2. Kod ovog uredaja ne reflektuje se na iskoriščavanje reakcione toplote, koja se oslobada u e za frakcioni rad u d- Ptostori za gas d i e nisu u medusob-noj vezi kao u slici 1, nego se ostatak ga-sa posle apsorpcije ketena u e odvodi ki oz w neposredno vakum ptimpi. Reakci-ona toplota u e odvodi se ovde sa ploča-ma za hladenje, pri čemu je celishodno sirčetnu kiselinu, koja otiče iz d hladiti još pre stupanja u e. Jedna prednost ovog uredaja je poboljšavanje vakuma usled snižavanog pritiska pare U e kao i pobolj-šavahje frakcionog rada u d zbog te či-njenice, što kroz kolonu d prolazi osta-
Din. 10.—
tak gasa. Toplota iz e može se naravno odvoditi i tako što se smeša anhidrida sirčetne kiseline kružno vodi upotrebom jedne pumpe i jednog sistema za hladenje, koji se nalazi izvan prostora e ili na neki drugi način. Umesto d^i se pusti da sir-četna kiselina, koja je oslobodena vode dotiče u e u sirovom stanju, može se isto odvoditi i iz donjeg prostora za paru d, u jednom posebnem kondenzatoru kon-denzovati i tako u čistom stanju uvoditi u e radi apsorbcijc ketena.
Sa naročitom prednošču upotreblja-vaju se pri izvodenju postupka za razlaganje sirčetne kiseline kao katalizator! isparljive materije, koje sadrže fosfora shodno patentu br. 11820. Pari sirčetne kiseline, koja se proizvodi u a, pri ovonr dodaju se male količine ili trietilfosfata, čije se dejstvo sem tog može da poveča dodatkom isparljivih azotovih baza u znatnim količinama kao što je amonijak ili piridin. Pri razlaganju sirčetne kiseline u vakunru, moguče je naročite pri upo-trebi pomenutih gasovitih katalizatora temperaturu razlaganja terati preko 800” i time postiči razlaganje sirčetne kiseline bez i suviše velikog raspadanja u takvoj meri da ne nedostaje sirčetna kiselina da sav keten pretvori u anhidrid. Manjak sirčetne kiseline može da nastane i tako, ako vodeni destilat iz d odvodi sobom i znatne količine sirčetne kiseline. U ovom slučaju treba u e uvoditi kroz vod v još i poseb-nu sirčetnu kiselinu, koja ne sadrži vode. Ova se celishodno tako dozira da se sav keten prevede po mogučstvu u jako kon-centrovani anhidrid.
Primeri.
Kadilo se sa aparaturom, koja je prestavljena slikom 2 propuštajuči 1000 de-*ova pare sirčetne kiseline uz dodatak od 3To trietilfosfata i 1" ,,, amonijaka kroz jednu cev od neke legure, koja sadrži hroma, pri 780° i trajno održavajuči pri-tisak od 30—40 mm. žive na kraju aparature. Pare su kondenzovane vodom i ras-tvorom za hladenje i rashladenje na 0°. Kondenzat — 655 delova na sat — sadr-žavao ie 17,6 % vode, 67°/0 sirčetne kiseline 15,4 % anhidrida. Kondenzat se stalno odvodio u kolonu za frakcion-sanje d. Sa gornjeg dela ove odlazio je destilat od oko 255 delova jedne sme-še sa oko 45 % vode i 55% sirčetne kiseline. Istovremeno oticalo je Sa dna ove kolone na sat 400 delova jedne smeše od oko 75% sirčetne kiseline i 25% anhidrida. Ova zadnja smeša pošto je dobro hladena odvojena je u stub za apsorpciju e; sem ovog uvodeno je u ovaj
stub još 70 delova čiste kiseline na sat. U stub za apsorpciju e uvoden je odozdo istovremeno pri razlaganju nagradeni keten — 247 delova — koji je sadržao još 60 delova pare sirčetne kiseline, koja nije kondenzovana u c. Toplota, koja se oslo-bada pri reakciji ketena sa sirčetnom ki-selinom u e odvedena je pomoču usprav-nog kondenzatora 1. Iz e je odvedeno 770 delova 90% anhidrida sirčetne kiseline na sat.
Preimučstva postupka za spravljanje anhidrida termičkim razlaganjem sirčetne kiseline pod smanjenim pritiskom shodno opisanom pronalasku prema starijem pos-tupku je sledeča: največi deo dobivenog anhidrida nije potrebno odvajati od vode, dok je na suprot ovom kod starijeg pos-stupka potrebno bilo odvajati celokupni anhidrid od vode, pri čemu su kao što je poznate neizbežni gubitci u anhidridu zbog ponovnog postojanja sirčetne kise-line. Po našem postupku šta više moguče je ne preduzimajuči dalje mere, dobivanje jednog anhidrida, koji sadrži malo sirčetne kiseline. Voda može da se odvaja od sirčetne kiseline malim utroškom toplote za frakcionisanje jer se nalazi u konden-zatu proizvoda razlaganja u večoj koncentraciji. Ali pre sveg pokazalo se je da su gubitci kod ovog postupka naročito mali (kao što je to več istaknuto u glav-nom patentu) usled toga moguča je bila upotreba visoke temperature i time poš-tizavanje dobrog prinosa u anhidridu.
Patentni zahtevi:
1.	Oblik izvodenja postupka za spravljanje ketena i anhidrida sirčetne kiseline termičkim razlaganjem sirčetne kiseline pomoču katalizatora, koji grade anhidride pod smanjenim pritiskom po patentu 11687, naznačen time, što se rashladivanje proizvoda razlaganja dobiveni kondenzat, koji sadrži anhidrida pored sirčetne kiseline sa mnogo vode, stalno odvodi u jednu kolonu za frakcionisanje, koja kon-tinualno radi pod smanjenim pritiskom i što se u zadnjoj dobivena sirčetna kiselina, koja ne sadrži vode a sadrži nešto anhidrida pusti da dejstvuje na gasoviti keten, koji je dobiven pri razlaganju u da-nom slučaju uz dodatak nove sirčetne kiseline.
2.	Postupak po zahtevu 1 naznačen time, što se kao katalizator! za disociaciju sirčetne kiseline upotrebljavaju isparljive materije, koje sadrže fosfora u malim količinama celishodno uz istovremenu upo-trebu malih količina isparljivih azotovih baza u danom slučaju na temperaturama iznad 800".
Ad pat.br 13000