OKOLvJ M
GLASNIK
GLA5ILO JAVtZA 50K0LA KRALJE.VINL JUGOSLAVIJE.
Čuvajte Jugoslaviju!
Izlazi svake subote Godišnja pretplata 50 din Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 Telefon uredništva 30-866 i 26-516, uprave 30-866 ♦ Račun Poštanske štedionice br. 57.686 ♦ Oglasi po ceniku	Rukopisi	se ne vraćaju
Beograd, 1 decembar 1938 God. IX ♦ Broj 43
DVADESET GODINA UIEDINJENE JUGOSLAVIJE
Sokoli i Sokolice
Prvoga decembra navršava se DVADESET GODINA od onoga značajnoga istorijskog dana 1918 godine, kada je u Beogradu Regent Aleksander, u prisustvu legitimnih pretstavnika s v i h deiova n a-šeg naroda, proglasio ujcdinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca u j e d n u jedinstvenu držav u. Prvi put u istoriji jugoslovenskog naroda našla su se u zajednič-koj državi sva naša plemena. Narodni ideal mnogih generacija je ostvaren.
Mučno i teško ostvareno je naše narodno i državno ujedinjenje. 'Ieškim žrtvama i stra-danjima cclog naroda plačena je narodna i dir-žavna sloboda. Nema primera u istoriji da je ijedan narod dao za svoju domovinu tolike žrtve kolike je dao naš narod.
S ponosom možemo da gledamo na svoju prošlost, ispunjenu teškim borbama za opstanak, teškim porazima ali još slavnijim pobedama. S ponosom se sečamo onih velikih generacija koje su stvarale ovu državu. S poštovanjem klanjamo se njihovome moralu i duhovnoj snazi, jer su delom i žrtvom dokazale iskrenost svojih ideala, deloml i žrtvom potvrdile veliku veni i ljubav prema narodu i otadžbini. U teškoj i neravnoj borbi pokazale su te velike generacije ogromnu m o ral n u snagu, besprimernu hrabrost, nesalomljivu upornost i istrajnost i nepokole bljiv optimizam.
U tim duhovnim vrednostima, a ne u broju, leži snaga i veličina našega naroda; te duhovne vrednosti pretstavljaju najjačc jemstvo za veliku budučnost Jugoslavije.
U uzvišenom osečanju koje nas obuzima na dan dvadcsetogodišnjice narodnog ujcdi-njenja, zaboravimo sve lične brige i interes domovine neka nam stalno lebdi pred očimja i neka ispunjava sve naše misli i o s c ć a n j a. Ljubav prema narodu i rodnoj grudi neka nadvisi sva druga ose-čanja, neka potisne sva lična i grupna nezadovoljstva, ma koliko se inače činila oprav-dana.
Posvetimo današnji svečani dan sečanju na Prvi Decembar 1918 godine i sečanju na one teške dane koji su mu prethodili. Osvežimo us pomen u na teške časove narodnog stradanja, na telesne i duševne patnje, na gorka poniženja koja smo preživeli u danima ropstva. Setimo sc sa zahvalnošču naših očeva i brače koji su živote i delove svoga tela dali za našu bolju budučnost, koji su svoje kosti uzidali u temelje Jugoslavije i svojoin krvlju zalili narodno jedinstvo.
Setimo sc, dalje, onog spontanog odušev-Ijcnja i divnog zanosa kojim je ceo naš narod pozdravio pohodu i ostvarenje slobodnc države. Narod koji je neposredno iz ropstva do-ziveo vaskrs slobode najbolje može da oceni i oseti vrednost i značaj slobode. Zdrav instinkt naroda, jači od svakog rezonovanja i
NICKA, MOČNA DRŽAVA PRUŽA SIGUR-logike, duboko je osetio da JEDINO ZAJED-NO JEMSTVO ZA NAŠ NACIONALNI OPSTANAK i dalji kulturni! i pri vredni napredak svih deiova našeg naroda.
To osečanje, u slobodi za poslednjih dva-deset godina, tu i tamo, na mahove, počelo je da slabi. Danas o pet, pod pritiskom teških dogadaja u celome svetu, pred opasnošču koja počinje da pritiskuje dušu narodnu, osečanja i raspoloženja iz 1918 godine ponovno i intenzivno obuzimaju ceo naš narod. Sve više jača svest da je za očuvanje slobode katkada potrebno učiniti iste tolike naplore i žrtve kao i za njeno stvaranje.
Naš narod je u teškim časovima bio uvek veliki, u teškim časovima dolazile su tek do punog izražaja najlepše narodne osobine: hrabrost, pripravnost za borbo) i žrtvovanje, istrajnost i upornost, vedar optimizam.
Herojski duh predaka živ je još uvek n nama. Janački jugo-slovenski narod spreman je za bor bu.
On se borbe nije nikada plašio. Ta cela naša istorija ispunjena je teškim*! krvavim borbama!
Jugosiovensko Sokolstvo svake godine slavi dan Prvoga Decembra. Ove jubilame godine Prvi Decembar ima naročiti značaj. Uz zavet koji če danas položiti Sokolstvu nova brača i sestre koji stupaju u naše redove, celokupno
SOKOLSTVO SA CELIM JUGOSLO-VENSKIM NARODOM ZAVETUJE SE DA CE JUGOSLAVIJU BRANITI ONOM ISTOM HRABROŠCU I OD-LUCNOŠCU KOJOM JE I STVARANA;
zavetuje se da če za narodnu slobodu, ako bude potrebno, dati one iste žrtve koje su dali oni koji su nam je stvorili. Baštinu koju smo nasledili od naših o ta ca sačuvačemo ne-dirnutu. Ostačemo dostojni njihovog herojstva i junaštva, i njihovo zaveštanje: JUGOSLAVIJU predati neokrnjena a još močniju mladim naraštajima!
U današnjim teškim i možda sudbonosnim danima za sve narode, naročito u ovome delu sveta, razvijena svest o zajedničkoj sudbini i uzajamnoj povezanosti svih deiova našega naroda, i dobra volja i pripravnost za sporazumno i pravično rešenje svih problema i ne-suglasica, stvoriče zajednicu koja če celokup-nom jugoslovenskom narodu — i Hrvatima, i Slovencima, i Srbima — dati najbolje uslove za svestrani razvitak i još iepšu budučnost.
NepoHolebljivo verujemo u Hrabri i junačfii jugo slo vensfii narod, u ve-lifiu budučnost jatie i močne Jugoslavije. Ne Ha živi KRALJ PET AR U J Nefia živi jugoslovensfii narod! Netia živi Jugoslavija /
Netia živi jugoslovensHo sokolstvo !
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Pogled u prošlosf * budućnosf
Smisao proslave ovogodišnjeg, dvaaesetog Prvog Decembra treba da bude: trezveni, objektivni i kritički pogled unatrag i muški, pun od-lučnosti i pun vere pogled u budučnost!
Na svetu pošto je dve krajnosti: črnoglede i ljudi ko ji su sa s vime. vrlo komotno zadovoljni. Oni prvi če, kad bace pogled unatrag, pronači samo zlo, same greške, same nepravde i same negativne rezultate. A oni drugi če nojevski zavuči glavu u pesak i, poput Volterovog Kandida, pe-vati da je »ovaj svet najbolji od svih mogučih svetova« i da su svi oni ko ji misle da su se stvari mogle bolje ili drugačije urediti, zlonamerni i nepatriote.
Soko, — baš zato što ima oko sokolovo, što gleda ostro, ali ipak sa višine; što vidi sve mane, ali ipak ne zavlači kljun u blato, — ne može da primi ni jednu od ovih krajnosti. Sokolstvo zna dobro da ni jedan ljudski rad nije bez greške, pa tako ni napori što su kroz minulih dva-deset godina učinjeni na nacionalnom, političkom, kulturnom, socijalnom i ekonomskom jačanju ujedinjene i novostvorene države; ali nikako ne može da primi tezu onih koji, zbog nezadovoljstva (pa i najopravdanijeg!) sa pojedinostima, ili zbog nerešen ja izvesnih krupnih problema, neče da priznadu ni mrvičak dobra, učinjenog za tih dvadeset godina, več u s v e mu vide samo neuspeh i negativne strane.
Ne, — i u prošlih dvadeset godina uradilo se vrlo mnogo, kod svih delova naroda, kod svih staleža i grupa, na polju javne, kao i privatne inicijative, te na terenu socijalnih, zdravstvenih, kulturnih, ekonomskih, urbanističkih, pa i nacionalno-političkih stremljenja. Moglo se, naravski. još bolje, — pa ima primera gde je zaista neshvatljivo da se nije učimlo više; — ali kada se sve to uporedi sa onim što smo zatekli, nakon stras nog rata, nakon okupacije Srbije i Crne Gore, i nakon vekova tudeg go-spodstva u zemljama Austro-Ugarske monarhije, — onda moramo ipak priznati da nam se na mnogim područjima ukazuje velik napredak.
Čak i na onome području, na kome se čini da stojimo naj gore, položaj nije bez izvesnog napretka, — a to je stvar uzajamnog približen ja naših nacionalnih delova i misao narodnog jedinstva. Nesumnjivo je tacno da u pristajanju na jugoslovensku misao, brojčano stojimo gore nego li g 1918, — ali smo zato daleko bogatiji u iskustvima i u saznanju kakvim putevima i kakvim sredstvima treba da se radi na nje-nom ostvarenju i kakve greške treba izbegavati da je dovedemo do pobede I još jedno: Pred dvadeset godina smo se, doduše, odusevljavah ' jedni za druge, ali, ne samo, što se ni malo nismo poznavali, nego m pojma nismo imali o torne, šta koji od nas u novo j državi traži, šta od nje očekuje, šta joj donosi i kako uopšte zamišlja naše unutarnje odnose. Dana s smo, naprotiv, otkrili stvari ko je nam mogu biti, i piijatne i ne-prijatne; ali smo zato stekli iskustva za solidni je iz grad iv an je, širen je i produbljivanje jugoslovenske misli, u budučoj dvadesetogodišnjici naseg
državnog života!	.	v	.	.	„	.	,.	■„
Ako zaista vode ka Jugoslovenstvu, ka jacanju države i podizanju naroda, ka ljubavi prema Kralju i Dinastiji, ka sve tešnjoj zajednici i ka zbližavanju, ko je če jačati svest o jedinstvu— svi su putevi dobri i1 sv su Sokolstvu dobrodošli! A mi smo ubedem da nema tog Srbina, Hrvata i Slovenca koji zaista želi dobro srpstvu, hrvatstvu ih slovenastvu, koji bi mogao za svoj cilj da radi, ako u jedno ne radi i za jugoslovanstvo.
Sokolstvu to, naravski, ne može da bude dovoljno, jer je ono v ec potpuno razradilo i najdubl.je doživelo u sebi osečaj i oživotvorenje jedinstva i ono u sebi pretstavlja najvišu evoluuju jugoslovenstva, najna-. predniju etapu na putu stoprocentnog osečanja o jedinstvenoj naciji, ko ja ne može nego napred, a nikako natrag.
Sokolstvo u jugoslovenstvu predvodi, i to je ono što mu daje iz-nimni položaj i što mu nameče dužnosti u našem nacionalnom životu. Jer, baš zato, što su za njega mnogi problemi več rešeni i jasni kao na dlanu, koji su mnogima drugima još nejasni i podoznvi bas zalo je Sokolstvo (kao neki iskusniji brat) dužno da ima sirokog razumevanja za sve što na bilo koji način, može da se zadobije za Jugoslovanstvo i da u nasto jan jima koji vode ka konačnom cilju, okupi što šire i sto mnogo-
brojnije elemente.	....
Jugoslovenstvo je doživijavalo, i pre našeg državnog ujedinjenja,
' teških kriza, pa je ipak, — kad je došlo do najteže kušnje i kad se radilo
0 »biti ili ne biti«, i Srba, i Hrvata, i Slovenaca, — jedrno ono bilo u sta-niu da sve spase i da sve dovede do pobede, zadobivanjem nezavisnosti i s lobode Tako če biti i u budučnosti! Obogačeni iskustvima i saznanjima minulih dvadeset godina, mi treba da smo obogačen, i verom, koja izvire baš iz tih iskustava i koja nam kaže, da nema te sile ko ja jedanzdrav narod, koji je svaki pedal j nezavisnosti sam sebi izvojevao, može da zaustavi na putu napretka i veličine. A veliki i jaki mi mozemo da budemo^ samo, ako smo jedno! Samo Jugoslavija može da osigura ravnopravnos:
1 nezavisnost svima Srbima, Hrvatlma i Slovencima, i samo Jugoslavija, — jaka konsolidovana i konstruktivna, — moze da posluzi miru i uza-jamnosti medu narodima, na neobično važnom i dragocenem položaju, na kome ju je Providnost smestila.
Zato, Sokoli, — razmahnite krila i poletite, sa pojačanom verom, u obzorja novih decenija, koja se otvaraju pred vašim srcima, zeljnim viteških podviga, upornog nastojanja, borbe i suncane, jugoslovenske
pobede!
Sokolsko državljansko i nacionalno	vaspitanje
Kralje\ina Jugoslavija plod je ne- putem rada i idejom slovenskog so-brojenih žrtava. O tome svedoči sva-	kolskog bratstva u širinu Slovenstva,
ka strana naše nacionalne istorije.	Гако mora da bude naše držav ljgn-
Naše sokolsko vaspitno delovanje,	sko i nacionalno vaspitanje ono
nakon	ujedinjenja, trajno je na-	stvarno sredstvo,	koje naš narod postajalo	da u toni	spoznanju	vaspi-	stavija u isti red	kulturne višine sa
ta sve svoje pripadnike, ravnajuči se	ostalim slovenskim narodima. 1 sva-
po Tirševoj nauči, da možemo je-	ka tečevina, u tam pogledu, mordla
dino u	slobodi i	disciplini,	takmi-	bi da bude naša	zajednička svojina,
čuči se	u snazi i u	uzajamnoj	ljubavi	jer je ona plod	naših zajedničkih
sve brače i sestara, zajednički vas- napora.
pitati pokoljenje, koje če biti puno Sokolstvo nesme i ne može da zivotne snage i cilosti, koje se nece	priznaje privilegija, jer je naš vaspit-
hvaliti samo slav om svojih piedaka,	nj rad upcren protiv svakoga izko-
nego ce biti sposobno i da sledi	rištavanja. Hočemo, da savesno po-
njihove svetle primere.	dižemo moralnu i fizičku kakvoču
Sokolstvo je pokazalo ,edini pra-	pojedmca. Samo time nam se pru-
vilni put nacionalnog i državljan-	ža mogU(cnost cia narod; preko svih
skog vaspitanja, jer je nasa ideja	teškoča, zapreka i nevolja privedemo
pognala svoje korene u dub.nu na-	|ep^lntl životu. Svemu zlu, koje da-
rodne duše i rasirila se od si ca do	nas tare narod, najpre i najviše je
srca citavog naroda. Kada su diu-	jzvor u nama samima; zato je po‘
gi, van nas, resavali cuzavna i na-	trebno da lekovita vrela poteku ta-
cionalna pitanja metodama stranac-	koder i najpre iz nas samih. Mi,
kih borba ili lične koristi, sokolsko	Sokoli otv oričemo i svoje žile, ako
državljansko i nacionalno vaspitanje	ja Jjj|0 potrebno da se narod izleči
pokazivalo je na stetnost svih znako-	j njegova sloboda sačuva našom
va separatizma i inctividualnog ego-	krvlju!
izma, te je odbijalo i ispravljalo mi-	v	,	,
stifikacije istorijskih činjenica, čuva-	, as njpralm osecaj nece clozvohti
juči i braneči monumentalno zda-	™ "v° z*vi i radi sam^ za sebe, na
nje največih duhova i junaka minu-	steiu naroda, njegove časti i njego-
lih vekova!	ve samostalnosti! Ko ne izvrsava svb-
Nevidljiva mreža nacionalne i dr-	le dužnosti, koje svaki mora da ima,
žavne svesti rasplitala se je iz so-	Prema potrebama i zabtevima sada-
kolskog v aspitnog rada j>o svim na-	snjice, taj nema prava ni na tece-
šim krajevima, tako da je narod tu	vin.e> koje dozrevaju iz smotrenog
ideju prihvatio kao svoju zajednic-	rada svi ju, na korist nase narodne
ku stvar, koja ga preko svakidaš-	zajedniee! „Budimo rad■ ni! Biidac-
njih sitnica, straničkih borba i ne-	'J"‘j1 pripada radmorn i smionoin!'
utaživ og materijalizma, nosi i diže	ak° nas uc*	1 irs.
do sve večeg stepena nacijonalne kul-	Po dvadeseti	put obnavlja se ove
ture. Samosvest naroda rasla je, a	godine naš Prvi deoembar. Još uvek
sa nacionalnim shvatanjem, dizali su	odjekuju Kraljevske reči Regenta A-
ise i savest i ponos Sokola državi ja-	icksandra, širom cele otadžbine: „U"
nina, koji su svesni 1 irseve izreke,	veren sam, da oviin činom ispunjam
da nam ne jiomaže ni oružje ni odu-	svoju vladarsku dužnost, jer njim
ševljenje, ako u osudnom casu nema	samo privadim konačno u delo ono,
sposobnih i od važnih nruževa! _	što su najbolji sinovi naše krvi, sve
Sokolsko, državljansko i nacinal-	tri vere, sva tri imena počeli pri-
no vaspitanje stavija svakog našeg	prcmati, te progiašavam ujedinjenje!“
^ P •	.... ^ •
služba na	j na temejju	to„a narodnog i dr-»
roda , otadžbine, ,er mu to vasp.ta- ^ ujedinjenja, mi Sokoli sve-n,e Sovor. da je snaga pojedmca	^ smo	( ,	d
samo u celinli i Ida pojedinac moze da	2aljmo sanu) to cla nismo za tih
uspeva samo u to, celim.	dvadeset godina stvorili još više i
mnogo više za narodno blagostanje,
Sve sile naroda mora da se o-
drazuju u nepatvorenom obhku, sa- ja	styori|i w toliko kolik0
mov u S1 «.«) narodno, zajednic. 1	se visoko dižu plamenovi naše ]ju.
pošto svak. pojedinac, po načelu so- bay.	našoj	otadžbini:	da	bi
kolskog brats.va i sokolske jednako- v.n.ma v ујЉ dokaza|. уе^
sti, stavba samoga sebe u sluzbu na-	--u	^ i i i -u j v
’ . f	/	svojih sokolskih duša prema svima
roda, on time dragovo jno preuzima . i ..	,	.	■
’ -	b	’	■	*	■	onima, kop su nam braca po krvi
na sebe i sve dužnosti, koje celi-
i jeziku, a koji još nisu okupljeni
mini
svima i svakome, koji su nas udru-da stvaraju velika dela, ako ih vežu žili u močnu Jugoslaviju. Mislima i
Proslava 1 Decembra u Čehoslovačhojj
Češki listovi javljaju, da če prosla-
Kuča, u ko jo j je proglašeno ujedinjenje Jugoslavije, 1 decembra 1918. a u ko jo j se danas nalazi sedišt e Saveza SKJ
na zahteva od pojedinca.	pod	našim	zastaVama.
Z,ato je sve to, sto smo za ovih • dvadeset godina postigli dobra i le- Sada hočemo da pohrlimo dalje! pa, stečeno poštenim ra d o mi i skrom-	Raditi moramo podvojenim snaga-
nim životom, i pretstav lja tečcvinutvr-	ПШ) nego što smo do sada ra-
dog i ustrajnog rada pojedinaca. Jer	^ d& ^ pokažemo blagodar
i tako zvani mah ljudi — a tih je u Sokolstvu ogromna večina — mogu	*Vma
da stvaraju velika dela, ako ih vežu	z\\i u
iste težnje i zajednička stremljenja.	činima moramo da se pokažemo sve-
Mi Sokoli uvek smo nastajali da	sni, neustrašivi i požrtvovni glasnici
pompgnemo narodu do pobede nje-	s|ovensk sokolskog bratstva!
govih ideala. Delovali smo pozitiv-
no i time odstranjivali zapreke, koje	L. L. Gangl
su imale da narod zadržavaju u njegovo m razvoju. Svaki uspeh, koji su postigli pojedinci, ili koje je posli-gla naša skupnost, na bilo kome području života i rada — posebi-ce sokolskog i javnog uopšte — pri-
nosimo na korist opšteg narodnog	va j Decembra	u/eti i pve	godine	u
blagostanja, lako Sokoli posve dra-	. ,	.	v,	.	...	v	.	.	.
b i. ' v i. .	*.	i	čehoslovackoi narocito svečani karak-
gov oljno pomazu celini, a time narod	.	J .	.........
dobija na ugledu, dobrome imenu i	ter- Trad.cionaln. ' oncerat ce biti pn-
i autoritetu, jačajuči svoju egzisten-	reden pod protektoratom ministra spolj-
ciju i otjiorniost i tnnožeči svoju od-	nib poslova, dr. Hvalkovskogf, i posla-
branbenu snagu. Sokoli su štit i mač	njka Jugoslavije u Pragu, dr. Proti-
džbhe/ S°k0,i S“ S ' * ”	°ta‘	ća- Pr°ffram koncerta če biti isklju-
,,	v	.i	i	..	.	čivo jugoslovenski i čehoslovački.
Svaki nas pojedinac, koji se je	___________________________________—.
sokolski vaspitao zna, da je Sokol-	■
stvo živa tvorba hfcenja i volje, koja	,	.	,
želi da bude predstav nicom naj vi-	Jcdna	parola CeskOg
šeg stepena svih dobara narodnog	Sokolstva
zdravlja. Sve moralne i fizičke kreposti, koje narodu nameče sokolska „Kao što su nekada Češka Brača u vaspitna delatnost, moraju da se zr-	šumama tražili skloništa i snage, pošle
cale u značaju nase nacije, na kojoj	leatastrofe, tako danas Sokoli u če_
jeclino počiva sva snaga i veličina	hoslovačkoj traže snage u svojim vež-
naL Jugoslaviji bi jugoslovenski na-	baonicama”, - to je geslo, koj? čitamo
cionalizam morao da kroči realnim	u češkim sokolskim listovima.
Sv! pretstavnici naroda, s vi krajev«, sve partije i svi staleži,
- ZA JEDINSTVENU JUGOSLAVIJI!!
(Izjave i dokumenti t z vremena stvaranja Države)
Osjećamo se sretnima, što u ime Narodnoga Viječa Slovenaca, Hrvata i Srba inožemo da pozdravimo Vaše Kraljevsko Visočanstvo u prestolnici oslobodene Srb.‘je, kao vrhovnoga komandanta pobjedonosne narodne vojske, koja je u zajedničkoj borbi s vojskama močnih saveznika stvoriia uvjete za izvršenjc velikoga djela našega narodnog ujedinjenja. Slovenci, Hrvati i Srbi, koji su na teritoriji bivše Austrougarske monarhije izveli prevrat i privreineno konstituirali nezavisnu narodnu držvu, prožeti idejoin narodnog jedinstva i osianjajuči se na veliko načelo de-mokratije, koje traži da svaki narod ima sam da odluči o svojoj sudbini, izjavili su več u objavi Narodnoga Vijeća, od 19 oktobra, da žele i hoče da sc ujedine sa Srbijom i Crnom Gorom u jedinstvenu narodnu državu Srba, Hrvat« i Slovenaca, koja bi obuhvatala sav neprekinuti etnografski teritorij Južnih Slovena. Da se ova misao provede u djelo, zaključilo je Narodno Viječe, u svojoj sjednici od 24 novembra, da proglašava ujedinjenje države Slovenaca, Hrvata i Srba, sa Srbijom i Crnom Gorom u jedinstvenu državu i izabralo je svoje odaslanstvo, koje stupa pred Vaše Kraljevsko Visočanstvo, da Vam ovaj zaključak Narodnog Viječa zvaničnto i u svečanoj formi saopči....
Neka živi Njegovo Kraljevsko VeSičanstvo Kralj Petar!
Neka živi Vaše Kraljevsko Visočanstvo!
Neka živi naš ujedinjeni Srpsko-lIrvatski-Slovenski narod!
Neka živi slobodna ujedinjcna JUGOSLAVIJA!
(Iz adrese ko ju je je pretsednik Narodnog Viječa, u Zagrebu, Dr. A. Pavelič, pročitao pred REGENTOM ALEKSANDROM, 1 decembra 1918, u Beogradu)
Primajuči to saopštenje, uveren sam, da ovim činom ispunjavam svo-ju vladalačku dužnost, jer njiin samo privodim konačno u delo ono, što su najboiji sinovi naše krvi, sve tri vere, sva tri imena, s obe Strane Dunava, Save i Drine, počeli prip rcinati još za vlade blažene uspomenc moga deda Kneza Aleksandra I i Kneza Mihajla, ono što odgovara željama i pogledima moga naroda, te u ime Njegova Veličanstva Kralja Petra I proglašavam ujedinjenje Srbije sa zemljama nezavisne države Slovenaca, Hrvata i Srba, u jedinstveno Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca....
....Ja Vas, poštovana gospodo odaslanici, molim, da moju vladar-sku reč i pozdrav odnesete svoj mojoj miloj brači, širom naše slo-bodne i 'ujcdinjcne JUGOSLAVIJE!
Živio ceo narod Srpsko-Hrvatsko-SIovenački!
Neka nam uvek bude srečno i slavno naše kraljevstvo Srba, Hr-vata i Slovenaca!
(Iz odgovora REGENTA ALEKSANDRA na adresu Narodnog Viječa)
*
Uverena u rešenost celoga srpsko-ga naroda da istraje u sveto j borbi za odbranu svoga svetoga ognjišta i slobode, vlada kraljevine smatra kao svoj naj glavni ji i u ovim sudbo-nosnim trenucima jedini zadatak, da obezbedi uspešan svršetak ovog veli-kog vojevanja, koje je, u trenucima kad je započeto, postalo ujedno bor-bom za oslobodenje i ujedinjenje sve naše neslobodne brače Srba, Hrvata i Slovenaca.
(Izjava srpske vlade, u Nar. Skupitinl u NiJu, 24 novembra 1914)
Mi izjavijujemo da iz svečanih izjava hrvatskoga sabora proizlazi, da se Hrvate i Srbe smatra jednim istim narodom, koji imade jedne iste ideale, koji je jedan i nedeljiv po svetom jedinstvu materinske zemlje, krvi i jeziku.
(Hrvatski Odbor u Rimu, u decembru
1914 godlne)
*
Slovenac, Hrvat, Srbin, jedan je narod, jer istim jezikom zbori, jedna ga misao spaja, isti os ječa j veže... To je jedinstven narod jugoslovenski, jedini zakoniti gospodar svoje zemlje, široke zajedničke domovine, Velike Jugoslavije!
(Proglas Jadranske Legije, Iz januara,
1915 godine)
*
Jugoslovenski narodi, koje histerija pozna je pod imenom Srba, Hrvata i Slovenaca, jedan su isti narod, ujedinjujuči sve uvjete da postanu jedna narodna nezavisna država; on ima sva historijska i etnografska prava na čitavo zemljište gdje živi u kompaktnim masama.
(Jugoslovenski Odbor, u memorandumu Irancuskoj vladi, 6 maja, 191 S)
U eminentnom je interesu opčega mira, da se ostvari ovakva država, koja če pretst avl jati več jednom ri jesen nacionalni problem Srba, Hrvata i Slovenaca. Ovakva je danas kolektivna volja cijeloga jugoslovenskog naroda.
(Manifest Jugoslov. Ujedinjene Omla-dine u Ženevi, avgusta 1915]
*
Ipak tri su principa ovoga troime-nog naroda, koji ga mor a ju voditi u budučnosti: jedan narod, jedan vladar, jedna država, od Beljaka do Soluna i mnogo, mnogo slobode.
(Dr. Janez Ev. Krek, g. 1916)
*
Pomognite Srbiji, da izvrši sv o ju bratsku i božju misiju, da oslobodi i u jedini sve jugoslovenske zemlje. Tude nečemo, ali svoje ne damo. U to ime neka je srečan i od Boga bla-gosloven vaš rad.
(Nikola PaJič, 30 novembra, 1916)
*
Pre svega, pretstavnici Srba, Hrvata i Slovenaca ponovo i najodsudnije
naglašavaju, da je ovaj naš troimeni narod jedan isti po krvi, po jeziku govornom i pisanom, po osečajima svoga jedinstva, po kontinuitetu i celini teritorije, na ko jo j nepodvojeno živi, i po zajedničkim životnim inte-resima svoga nacionalnog opstanka i svestranog razvitka svoga moral-nog i materijalnog života.
Država Srba, Hrvata i Slovenaca, poznatih i pod imenom Južnih Slovena ili Jugoslovena, bit če slobodna, nezavisna Kraljevina s jedinstvenom teritorijem i jedinstvenim državljanstvom. Ona če biti ustavna, demokratska i parlamentarna monarhija, na čelu sa dinastijom Karadordeviča, koja je dala dokaza, da se s idejama i osečajima ne dvoji od naroda i da stavi ja narodnu slobodu i vol ju vrh svega.
(iz Krfske deklaracije, polpisane od N. Pašiča i A. Trumbiča, 7 jula 1917)
*
Zaupni shod »Narodne Stranke« zahteva ujedinjenje vseh delov jedin-stvenega naroda Slovencev, Hrvatov in Srbov, (SHS) v samostojni neodvisni, vsake tuje nadvlade prosti državi.
(Rezolucija slovenačke »Nar. Stranke«, 13 januara, 1918)
*
Stoga jedinstveni narod Slovenaca, Hrvata i Srba smatra pitanje svoga držav noga ujedinjenja i slobode važnim pitanjem opčega mira medu na-rodima te traži, da mu medunarod-nim garancijama bude osigurano oži-votvorenje bezuvjetnoga prava narodnoga samoodredenja.
(Rezolucija Jug. akademske omladlne u Zagrebu, 24 januara 1918)
*
Sklicajoč se na pravico samoodločbe narodov, vidijo spas slovenskega naroda v združitvi Hrvatov, Srbov i Slovencev v eno državno ozemlje; notranja uprava te narodne državne skupnosti se mora urediti i izvesti po demokratčnih načelih v najširšem zmislu, pri čemur je sporazumno vpoštevati posebnosti vseh treh delov troimenskega naroda.
(Rezolucija Nar. Napredne Stranke u Ljubljani, 2 februara 1918)
«
Sve džinovske borbe u Francuskoj, združene sa našim i naših saveznika herojskim naporima na mačedonskom frontu, stvorit če naše narodno ujedinjenje i donet če pravdu i slobodu našem troimenom narodu, Srbima, Hrvatima i Slovencima, kao i celom čovečanskom rodu.
(Regent Aleksander, u proglasu vojsci, 5 maja 1918)
*
Proletarijat Hrvatske i Slavonije stoji na stanovištu, da su Slovenci, Hrvati i Srbi jedan jedinstveni narod, pa da i njih prema tomu idu svi atributi jednog naroda, a naročito prema torne pošto ji i neutrnljivo pravo, da i ta j narod sebi uredi samostalnu, slobodnu i nezavisnu državu.
(Rezolucija Hrvat, socijaldemokrafske stranke, 1 maja 1918)
*
Narod Hrvata, Srba i Slovenaca jeste, pod tri imena, jedan isti narod.
Dosledno tomu, upiruči se o pravo narodnog samoodredenja, tražimo ujedinjenje i slobodu u nar od no j državi Slovenaca, Hrvata i Srba, u ko jo j če narodne osebine troimenoga je-dinstvenog naroda biti očuvane, a osigu ran držav no-prav ni kontinuitet historičko-političkih teritorija. Upiruči se napose o historisko-državno pravo, tražimo očuvanje kontuiniteta hrvatske državnosti.
(Rezolucija SJarčevičeve stranke prava, od 5 juna 1918)
*
Etničko jedinstveni narod Srba, Hrvata i Slovenaca ima neotudivo pravo i dužnost, da sredstvom samoodredenja ostvari svoju jedinstvenu nezavisnu državu.
(Rezolucija Nar. Zbora u Splitu, 2 jula 1918)
*
Jedna od takvih istina je činjeni-ca, da je narod Slovenaca, Hrvata i Srba etnički jedinstven narod i da to jedinstvo ima ostati prema opče po-znatom nacionalnom načelu nerazdeljivo i bezuvjetno, koliko s obzirom na njegov neprekinuti teritorij, toliko i na državnu pripadnost.
(Izjava slovenačkih, hrvatskih i srpskih pretstaviika u Zagrebu, 24 septembra 1918, potpisana od Dr. A. Koroica, Dr. G. Bulala, Dr. A. Paveliča, Sfjepana Radiča, Dr. D. Krasojeviča, V. Korača, Dr. S.
Budisavljeviča, Dr. I. Lorkovića i Dr. Janka Simraka)
*
Tražimo ujedinjenje ejelokupnoga našega naroda Slovenaca, Hrvata i Srba, na čitavom njegovom etnograf-skom teritoriju, bez obzira na ma koje pokrajinske ili državne granice, u ko jima danas žive, — u jednu jedinstvenu, potpuno suverenu državu, na načelima političke i ekonomske demokracije, što u sebi sadržava do-kidanje sv ih socijalnih i ekonomskih nepravda i nejednakosti.
(Deklaracija Narodnog Viječa u Zagrebu, od 19 oktobra 1918, potpisana od Dr. A. Koroica, Dr. A. Paveliča I Sv. Pribičeviča)
*
Pretstavnici Vlade Kraljevine Srbije i skupštinskih političkih grupa, pretstavnici Narodnog Veča u Zagrebu, pretstavnici Jugoslovenskog odbora u Londonu, skupi jeni u Ženevi, varoši slobode, sretni su što mogu jednodušno, svečano i pred celim svetom konstatovati svoje ujedinjenje u državu Srba, Hrvata i Slovenaca.
(Ženevska Deklaracija, od 9 novembra 1918, potpisana od N. Paiiča, Dr. A. Koroica, Dr. Trumblča itd.)
*
Narodno Viječe SHS, u skladu sa svojim dosadašnjim zaključcima i prema izjavi vlade Kraljevine Srbije, pr oglašuje ujedinjenje države Slovenaca, Hrvata i Srba, obrazovane na cijelom neprekinutom jugosloven-skom području bivše austro-ugarske monarhije, s kraljevinom Srbijom i Crnom Gorom u jedinstvenu državu Srba, Hrvata i Slovenaca.
(Odluka Nar. Viječa, od 24 novembra
1918	godine)
*
Da se Crna Gora s bratskom Srbijom u jedini u jednu jedinu državu pod dinastijom Karadordeviča, te tako ujedinjena stupi u zajedničku Otadžbinu našeg troplemenog naroda Srba, Hrvata i Slovenaca.
(Odluka Podgorlčke Skupitine od 26 novembra 1918)
Jeste ti poslali pretplatu za sotiolsfie listove?
N j. Vis. Regent Aleksandar prima izaslanstvo Nar. Viječa Slovenaca, Hrvata i Srba, iz Zagreba, 1 decembra 1918. (Prema slici I. Tisova)
Na pragu trećeg desetleća
Sokolstvo, u 20-godišnjici osnivanja Kraljevine
U jednom intimnom razgovoru na Krfu, dok je još sudbina našeg' naroda lebdela nad vrhovima Kajmakčalana, Kozjaka i Dobrog polja, tada još mladi italijanski diplomata Karlo Sforca re-kao je Nikoli Pašiču, da je ujedinjenje Jugoslovena istoriski zakon dvadesetog veka. G. 1922, godinu dana posle pro-glašenja Vidovdanskog ustava, u Parizu, prilikom posete u hotelu Kontinentalu, koju mu je Sforca bio učinio kao italijanski ambasador, potsetio ga je Pasic na tu izjavu, veleči da ni jednog trenutka nije na nju zaboravio.
I mi, kada o dvadesetoj obletnici Pr-vog decembra hočemo da jednim obu-hvatnim pogledom unazad stvorimo ja-snu i odredenu sliku o suštini ono-ga što se u toku minulih dvadeset godi-na zbilo u našem narodnom i državnom životu, u obilju dogadaja, u množini složenih činjenica, iznenadnih i neo-čekivanih obrta, promena u ljudima i u mišljenjima, suprotnih i nedoslednih odluka, skretanja u levo i u desno, zaletanja unapred i vračanja unat ag, — u celom tom vijugavom zbivanju kroz ta dva desetleča, moramo sa dubokom unutrašnjom verom da gledamo kao u postepeni proces, u postepeno ostva-renje toga istoriskog zakona. Prvi de-cembar spoljašnji je simbol ideje uje-dinjenja, koji svojim svečanostima o-življava i produbljava u nama svest o njegovu značenju; samo ujedinjenje pak, kao unutrašnje, duhovno i organsko stapanje u celinu pojedinih delova i stvaranje jedne jedinstvene nacionalne svesti i duše, nije trenutni događaj nego pretstavlja istoriski proces koji traje decenijama, pa i duže.
Prvom decembru 1918 nije prethodio samo Veliki svetski rat negfo i ceo De-vetnaesti vek: od Karadorda i Miloša, Gaja i Štrosmajera, Njegoša i Kneza Mihajla, i mnogih drugih slavnih imena pa sve do Kralja Oslobodioca i Kralja Ujedinitelja. Ujedinjenje našeg naroda nije osamljeno ni slučajno. Ono pretstavlja tako reči završnu fazu po-bede nacionalne ideje i prava sajnoopre-ljenja naroda u Evropi, na koju smo mi, 'kao i večina slovenskih naroda, po ma-čehinskoj čudi Istorije, morali kao poslednji da čekamo preko sto godina. Još 1848, u jesen, rekao je grof Ka-vur kao mladi pijemontski poslanik, u govoru koji je o slovenskom pokretu o-držao u parlamentu u Turinu: „Postoji na teritoriji Carevine (austrijske) miio-gobrojna, energična, smela rasa, koja več vekovitna prolazi kroz teška isku-šenja; to je slovenska rasa. Ona se širi od obala Dunava do čeških planina. Ona hoče da se potpuno oslobodi, da ponovno zadobije svoju samostalnost. Stvar za koju se bori pravedna je i plemenita; iza nje stoje legije još neobra-zovanih ali neustrašivih i energičnih njenih sinova; ona dakle u dalekoj bu-dučnosti mora pobediti... Ne mislim da ovde pevatn himne Hrvati na, pa čak ni njihovom neustrašivom vodi, banu Je lačiču. Napominjem samo da je zastava, koju su oni razvili, slovenska zastava, a nikako, kao što neki misle, zastava reakcije i despotizma... Verujem da borba koja se vodi u nedrima Austrije nije ni u kom slučaju politička borba kao što je bila ona u martu (1848), nego u prvom redu predigra strašnog rata Da se ostvari spoljašnje naše ujedinjenje, bilo je potrebno da se sruše dve imperije, i da se tako ispuni proro-čanstvo apostola poiidčkog ujedinjenja i oslobodenja italijanskog naroda, Maci-nia, koji je več pedesetih godina pro-šiog veka jugoslovenski pokret obeležio kao najvažniji, posle italijanskog, za buduču Evropu, i kioji je 1871 godine, godinu dana pre svoje smrti, napisao: „Tursko i austrisko carstvo neminovno su osudeni na propast... A držak mača koji če ih uništiti, nalazi se u rukama Slovena”. I zato se može reči da istoriski zakon dvadesetog veka nije samo naše ujedinjenje nego i ujedinjenje i stvaranje i ostalih slobodnih slovenskih država, čehoslovačke i poljske.
Ali time proces ujedinjenja i unutrašnje izgradnje ni kod nas, ni u drugim slovenskim državama, još nije ni blizu okončan. Načelo da Sloven sa Slo-venom,	treba da
vlada, još nije svuda ostvareno. Još se svuda traži ravnoteža, unutrašnja i spoljna; odatle svi trzaji i sva previ-
ranja.	Kraj
takvog stanja stvari nije čudo što razvi-tak dogadaja ne ide uvek onako glat-ko i u pravoj liniji, kako smo mi to očekivali i želeli. Ujedinjenje i stvaranje slobodne nacionalne države nije samo sebi cilj. Time naš nacionalni za-datak nije izvršen; on zapravo time po-činje. Oslobodenje znači uklanjanje i uništavanje spoljašnjih smetnja za ne-nalnih snaga na zajedničkom delu. I jedno i drugo treba da služi kao o-snovica, ne samo za biološku, nego i za kulturnu afirmaciju naše narodne individualnosti, dakle za kulturno stvara-ralaštvo i za povečanje opštečovečan-skih vrednosti. 1 čovek pojedinac i narod kao celina dostojni su zemaljskog života samo kao kulturni i moralni či-nioci opšteg napretka. Pocepani u pro-šlosti, podložni raznim politički.nj i kulturnim uticajima, mi nismo u zajed-ničku državu uneli potpuno ujednačene poglede na mnoga osnovna pitanja našeg nacionalnog života. Kro/ nas sve’
U svesti, dotično potsvesti svih nas, tinja dejstvo nama suvremenihl i od nas starijih povesnih zbivanja. Od Gvozda do Kosova; od Ivana Gunduliča do An-drije Kačiča; od Garašaninovih „Na-črtanija” do Napoleonove Ilirije; od Gaja do Račkoga i Štrosmajera; od „Ju-goslavenskog Carstva’’ do „Ljubljansko jugoslovenskog programa”; od Mi-letičevog jugoslovenskog narodnog je-dinstva do Petra Mrkonjiča; od povratka Karađorđevića na prestolje do Splita te Riječke i Zadarske resolucije; od balkanskih ratova do svetskoga rata; od albanske Golgote do proboja solun-skog fronta; od zaključka Hrvatskog Sabora 29 oktobra do 1 decembra 1918; od Kralja Petra 1. Velikog Oslobodio-oca do Viteškog Kralja Aleksandra I. Ujedinitelja; od Marseljske tragedije i amaneta Kralja Ujedinitelja „Čuvajte Ju-goslaviju” do velike nade svih Jugoslovena, miadoga nam Kralja Petra II., — u neprekinutom nizu redaju se i kod Srba i kod Hrvata i kod Slovenaca veliki neimari jugoslovenskog narodnog jedinstva, koje je Viteški Kralj Ujedini-
Pretsednik Narodnog Veča SHS, Dr. A, Pavelič, čita zaključak Nar. Veča za ujedinjenje, 1 decembra 1918.
govori prošlost raznim svojim jeziciina i zato se često ne razumemo ni Iako ni pravo. Sukobi koji se pojavljuju, plod su i izraz tih tudinskih kalemaka koje su vekovi iz raznih( i suprotnih podne-blja nakalemili na našu nacionalnu dušil. Da se sve te suprotnosti ublaže i da se ceo naš nacionalni život u svemu svede na jedan zajednički kulturni ime-nitelj, potrebno je mnogo vremena, potrebno je mnogo strpljenja, mnogo dobre volje i ljubavi, mnogo uvidavnosti i mnogo širokodrudosti. Jedinstvena nacionalna svest ne stvara se mehanič-kim nivelisanjem i nasilnim brisanjem raznolikosti nego poštivanjem živih tradicija koje imaju duboka korena u ose-čajnosti pojedinih delova narodja/ i Oera-jeva i postepenim njihovim poveziva-njem u skladnu celinu. Na taj če način ono što je istinsjkli i originalno nacionalno, neprimetno potisnuti i izbrisati ono što je tude i nakalamljeno. Ovakav proces sporiji je i duži, ali u toliko si-gurniji, lakši i bezbolniji. Takav je hod istorije bio i kod drugih naroda, i samo su izuzetno veliki i krupni doga-daji mogli da ubrzaju njegov tempo. — Mi takvih velikih dogadaja, u kojima bi zajednički učestvovao ceo naš narod, do sada nemarno; zato nemarno ni tako snažnih) i u dubini duše svih delova našeg naroda jednako usadenih zajedničkih tradicija, u kojima je naj-veča koheziona snaga svakog naroda. U tolikv nam je v*še potrebna postupnost i opreznost u unutrašnjoj izgradnji naše državic i u dtuhovnom sta-panju našeg naroda. Čuveno jugoslo-vensko „sutra”, zbog koga su nam se Nemci tako često s pravom i/.rugivaii, u ovom smislu najviše je na mestu, kaio i u engleskoj spoljnoj politici ono poznato Asquithovo „vvait and see”.
Jugoslovansko Sokolstvo može s pravom da reče za sebe, da je bilo duhovna avangarda našeg nacionalnog u-jedinjenja. Ono pretstavlja jednu od ret-kih tradicija koje su prethodile Svet-skoin ratu;	jugoslovensko
u svojoj srži, ono je več tada bilo op-šta narodna svojina, doživljaj u kome je učestvovao ceo naš narod u sviin svojim delovima i pokrajinama. I |Za-to je duhovni kapital koji je naše Sokolstvo unelo u našu zajedničku dr-
telj konačno postavio u temelje jugoslovenskog državnog života. —
Danas kada slavimo dvadesetu go-dišnjicu osnivanja Kraljevstva i kada u vremenskoj perspektivi vidimo pred svojim očima nanizana sva zbivanja kroz ovo ra/doblje, možemo, unatoč hvalitelja prošlih i u nepovrat pošlih vremena i unatoč zadnjih a, nadajmo se, i poslednjih epigona jedne nepri-rodne, nepolitičke, nenarodne i nada-sve nedržavne involucije, ponoviti i na Jugoslaviju primenuti reči, koje je naj-veči neimar talijanskog narodnog jedinstva i največi državnik, koji je ikada rukovodio sudbinom ma koga naroda na putu k slobodi, Kamilo konte Ben-co di Kavur, kazao na samrtnoj postelji,
žavu ogroman i neocenjiv. Proces du-hovnog stapanja i formiranja jugoslo-venske nacionalne duše u sokolskim re-dovima najviše je uznapredovao. U svo-me jugoslovenskom elanu, ono je kat-kada inoždja i suviše odjurilo napred is-spred širokih narodnih masa, koje — teže obremenjene prošlošču — nisu mogle uvek da ga sa takvom br/inom slede. Zato če Sokolstvo, visokb i čvrsto držeči u rukama jugoslovensku zastavu, nastajati da taj razmak smanji. Ali, i u trečoj deceniji posle ujedinjenja, kao i ranije, ono če ostati verni, po-žrtvovni i nepokolebljivi borac jugoslo-venske misli, neumorni saradnik 'na izgradnji jugoslovenske nacionalne svesti u širokim slojevima naroda, i tako jedan od glavnih činilaca i tvoraca i-stinskog, realnog jugoslovenstva, u kome če biti u punoj meri ostvarena pravedna ravnoteža unutrašnjih snaga
i interesa, poštovanje osveštanih tradicija svih delova i pokrajina, organska sinteza celokupnog, i sipstva i hrvat-stva i slovenaštva. Sa takovoin živom dušom nadahnuti jugoslovenski narod biče tada ne samo silan, močan i ne-? pobediv, negto i istinski stvaralac kulturnih vrednosti i saradnik na napret-ku čovečanstva, u čijoj sredini če zau-zeti ono mesto koje mu po njegovim duhovnim i moralnim vrednostima neo-sporno pripada.
Dr. Vladimir Belajčič
na dan svoje smrti: „Italija je bezmalo stvorena. Mi smo svi Italijani. Mnogo smo stvorili, stvorih smo Italiju. Da, Italija postoji; stvar ide!”
Nego prostor lista, a naročita sokolska sredina, kojoj su ove moje reči namenjene, preče me, da se dalje po-zabavim načinom, kojim su kroz ovo dvadesetodište bila rešavana i politička, ustavna, sudska i upravna, finansiska i prosvetna pitanja, koja, sa tolikim drugim, vojne i opšte odbrambene prirode, kao i sa onim zastupanja države na strani, pretstavljaju bitne sastojke spoljašnjeg i unutrašnjeg uredenja jedne države.
Put ujedinjenju plemenskog Sokolstva obeležen je trima godihama: 1912,
1919	i 1929. Godine 1912 počinju u Pragu dogovaranja o ujedinjenju plemenskog Sokolstva u Jugoslavensko Sokolstvo, do kojega dolazi tek 1919, jer je u meduvremenu buknuo najpre Balkanski, a zatim svetski rat.
Uvod u to ujedinjenje i jstovremeno uvod u veliku jugoslavensku simfoniju bila su četiri velika veleizdajnička procesa u Vojvodini, u Hrvatskoj, u Bosni i u Dalmaciji, i austro-madžarska vešala, kuršumi, tamnice, zatočenja i taoštva, sokolski i prema torne jugoslovenski zadojenih pojedinaca! Na ovaj način Austrija, koja nije progonila plemenski zadojene gradane, nego ih je uspešno snubila^ i u njima nalazila sa-veznike, htede ubiti Sokolstvo a preko njega jedinstvo jugoslovenskog naroda.
A jer je inisao narodnog jedinstva večna kao i sam narod, a Austrougarska bejaše samo jedan izveštačeni geografski pojam i tipično verska imperija, Sokolstvo odbi udarac i ostade da i dalje vrši svoj visoko etičko-nacionalni poziv u jugoslovenskom narodu, a A-ustro-Ugarska monarhija surva se u nepovrat!
Dana 26 januara 1919 pretstavnici Hrvatskog sokolskog saveza, Srpskog sokolskog saveza i Slovenske sokolske sveže jednoglasno pristadoše da se mi-sao ujedinjenja provede u Sokolstvu.
Država proživljava prve bure; preti pogibelj boljševizma, protiv kojega tre-z ba, kao odbranu i .štit, postaviti samo narodni moral i narodne vrline. U času kada smo postigli slobodu i ujedinjenje, sokolstvo pomaže da država, koja je svaki čas (radi ideje boljševizma), mogla doči u križu, a njezin op-stanak u pitanje, ne padne u veče zlo nego li je bilo i igamo austro-madžar-sko ropstvo.
Sokolstvo vrši svoju poglavitu ulogu: Čuva tek posadenu jugoslovensku bilj-!ku i na sokolskom sastanku u Zagrebu, 26 januara 1919, proglašuje stapanje Sokolstva u jedan savez.
Dolazi do prvog, vidovdanskog sokolskog sabora u Novom Sadu juna 1919 godine.
Sokolstvo dobiva time svoje krštenje u oslobodemoj i ujedinjenoj Otadžbini. Prvi Sokolski Sabor postaje konstituan-tom dotadašnjeg plemenskog Sokolstva, koje se u duhu Oslobodenfa. i Ujedinjenja ujedinjava u Jugoslovenskom sokolstvu. Jugoslavensko Sokolstvo, be* obzira na pleme, veru i stalež, ide za tim, da provede moralno, fizičko i duševno obrazovanje naroda, služeči u slobodnoj domovini svome narodu 1 svojoj državi svim fizičkim* i moralnim silama, da stvori viši kulturni tip jugo-slavenskog čoveka, da svakoga svoga člana tako uzgoji, da postane dobar, telesno, duševno i moralno harmoniČ-ki razvijen čovek.
Na devet godina kasnije nastaje iz-van Sokolstva krvava katarza mahnite plemensko-strančarske parlamentarne borbe. Tada sazre mudra. odluka Genija jugoslovenskog naroda, Kralja Viteza Ujedinitelja, da jednim od onih orlovskih pogleda, koji obuhvataju ihtav svet, postavivši Svoga Sina na celo Sokolstva, pozove Sokolstvo da mU pomogne skrenuti Zemlju sa puta, kojim se više nije moglo iči. Tada sino svi mi bili pozvani da konačno pocedimo u sebi prošlosjt i ono što nas Je po htenju i zamisli drugih imalo razdvojiti te da u punoj sintezi svih naj* plemenitijih sokolskih tradicija, izgradi; mo najjači bedem odbrane narodnog državnog jedinstva.
Baš u činjenici osnivanja Sokola Kr * ljcvlne Jugoslavije Otadžbina dolbi.| „granitni bedem o koji če se lomiti s
Sokolske žrtve
Smrt Dr. Ante Trumbica
Velika dela i prave vrednosti ne stva-raju se i ne postižu se bez žrtava. To je, izgleda, zakon koji važi za po-jedinca kao i za čitave narode. U pod-nošenju žrtava kao da se nalazi neka etička latentna, skrivena snaga, koja se posle podnesene žrtve oslobađa u po-tencijalnu, aktivnu energiju, koja stvara nova dela, a donosi ujedno osečaj du-ševnog mira i sreče.
I naše sokolstvo može da prinese kandilo i da pripali voštanicu dostojnim žrtvama, palim radeči na sokolstvu kao zavetnoj narodnoj misli. Isto tako, naše sokolstvo može sa puniin ponosom da ukaže na svetla sokolska imena, koja su podnela teške i krvave žrtve tamničkih sužnjeva i koja se i danas nalaze na trnovitoj, ali svetloj i čestitoj staži sokolsloog i narodnog delanja.
,v;:
■
Miško Jovanovič
Na jubilarni dan naše narodne slobode i ujedinjenja sa puno topline, lju-bavi i zahvalnosti mi se sečamo ovih sokolskih žrtava, podnesenih za Kralja, Narod, „Veru i Otečestvo”. Sa zahval-nošcu i pijetetom sečamo se, na današnji dan, progona i tamnovanja naših sokola, njihovih fizičkili' i duševnih bolova kaq i svili strada;nja i suza njihovih porodica. Sa istim poštovanjem mislimo ujedno na sve riaše sestre i braču, koja su za sokolstvo, narodnu H^ast i slobodu podneli sve muke, borbe i tamnovanja, pa i danas svoju ljubav i veru prilažu u savesnorn i čestitom sokolskom radu.
*
Teško je saznati i oceniti težinu po-jedinih sokolskih žrtava, priloženih u borbi za narodnu slobodu i slobodu ljudske savesti. Ali na profilu znanih i neznanih sokolskih žrtava sa naroči-tom plastikom ističu se sudske odaje, i tanine i hladne prostorije kazamata, u koje su dovodena naša brača i se-i stre zbog svog sokolskog rada i zbog vere u vrednost podnošenja žrtava za narod i njegovu slobodu. Ta tužna mesta ujedno su svedoci veličine pod-netih žrtava, koje i danas ukazuju, ko-jim putevima treba iči radi očuvanja tekovina, stvorenih ovim žrtvama.
Kada se prelistaju zapisnici sudskih
talasi naših neprijatelja”. Ove proročke reči Kralja Viteza ostvaruju se na deset godina pošto su bile izrečene. So-ko Kraljevine Jugoslavije postaje zaista bedem, o koji se lome svi talasi u-nutrašnjih protivnika i neprijatelja naroda, države i dinastije.
U temelje ove velebne zgrade, koja je naša zajednička kuča, uzidane su kosti stotina tisuča njezinih najboljih sinova i najlepše stranice naše povesti.
Danas, o dvadesetoj gx)dišnjici njezina osnivanja, mi Sokoli gledamo na nju sa perspektive, gde prestaju sitne pre-Pirke, inat zbog nezadovoljene ambicije i odvratna lična razračunavanja, koja zasenjuju vid i zamračuju razum. Mi Sokoli, momčad na mrtvoj straži jugoslavenske državne lađe, vidimo kako talasi uzburkanog mora udaraju o njezine bokove, ali pogledom usmerenim
0	pramac njezin vidmio i Juku, kamo ®na juri, vodena sigurnom rukom. Ona Ce pouzdano i sigurno tamo stiči, na dan punoletnosti našega Ijubljenog Vla-dara, koji če preuzeti njezino vočstvo i ^boružan ljubavlju svojih vernih državljana, u prvome redu nas Sokola, po-Vesti je putevima časti, napredka i slave- Nestače mestimičnih oblafca i iobo-rina i u celoj našoj Otadžbini sinuti ce sunce, jugoslovensko sunce, da ogreje Sve nas, Srbe, Hrvate i Slovence!
Dr. Hugo Werk
veleizdajničkih sokolskih procesa, kada se pročitaju optužnice državnih tuži-laca i pitanja sudija bivše Austrou-garske Monarhije, i kada se procene dela, zbog koji h su sokoli u vremenu Svetskoga rata izvodeni na veleizdaj-ničke procese, bacani u tamnice i ve-šani, onda se nesumnjivo sme tvrditi, da su sokoli u mnogome prestavljali preteču naše narodne borbe za slobodu i ujedinjenje. U ovom pogledu sokolske žrtve kao da su podnošene u ime unutrašnjeg, iskonskog narodnog nagona, koji je odredivao pravac i da-vao oblike sokolske duhovne revolucije, koja je počela da dobija svoje vidne i snažne izražaje več od prvih godina ovoga stoleča.
Ova iskonska narodna snaga upravila je poglede naših sokola iz tadašnje A-ustrougarske na malu i mladu zemlju Srbiju, na njenu vojsku i na njenog sedog i omiljenog Kralja Petra 1 Ka-radordeviča. Da nije bilo narodne volje, ne bi bilo ni narodnog oslobođenja. Ta narodna volja na instinktivan, lep i vidan način bila je izražena u onim smelim ‘1 divnim poklicima jugosloven-ske omladine, koja je sedoga Kralja Srbije pozdravila kao svog prvog ju-goslovenskog Kralja. Ta ista narodna volja bila je izražena u sokolskom po-kretu jugoslovenskih krajeva, koji su isto tako upučivali svoje misli i srca Kralju Petru I i njegovoj narodnoj vojsci, pretstavniku solidnog i hrabrog neimara naše jugoslovenske domovine i slobode.
I zbog ovakvog svog osečanja i rada, sokolstvo je izvedeno pred teški sud. I svuda, u Sarajevu i Banjoj Luci, u Tuzli, u Zagrebu — svuda gde se hapsilo, ispitivalo, osudivalo i ve-šalo, osečalo se da je kod tih uhapše-nih, ispitivanih, osudivanih i vešanih postojala duboka ljubav i vera u narodnu slobodu, u vojsku Kralja Petra, u konačno oslobodenje i ujedinjenje.
Tako je — miran, pribrah i sa puno vere — izveden prvi na vešala naš dragi sokolski brat Veljko čubrilovič, za-tim starešina tuzlanskih sokola, Miško Jovanovič i najzad Danilo Ilič. Ta-kode veliki broj tuzlanske gimnaziske i sokolske omladine bačen je kao su-žanj teških tamnica dvojne monarhije.
Često su podrhtavala vešala i na njima se njihala mlada i sveža tela naših sokola. Ostali su čekali na svoj red i na svoju sudbu.
Tako su odvojeni od svojih milih naši najbolji, čestiti sokoli: i Čedo Milič, i Petar Bilbija i Milutin Jovanovič, i Vojo Besarovič, i ,Jovo Popovič, i Stevo Žakula, i Božo Tomič, i Vlado Malič, i La/Ja Popovič i mnogi drugi. Svojim žrtvama iskupili su sokolske žrtve male Srbije, i njenih sokola i vojnika. Nad jednima je izvršena justifikacija vešanjem. Drugi su očekivali izvršenje ovakve iste justifi-kacije. A ostali su čekali i dočekali u tamnicama ne samo dan svoje slobode, več ujednio i d!an slobode i ujedinjenja celog naroda.
Veljko čubrilovič
Ove sokolske žrtve daj11 moralno pravo našem sokolstvu da traži poštovanje i čuvanje tekovina, zadojijenih prilaganjem ovako dragocenih i svetih žrtava. Ujedno, ove i sve druge sokolske žrtve, podnesene u velikim danima borbe za naše narodno oslobode-\nje i (ujedinjenje, ukazuju da žrtve uvek stvaraju i velika dela.
To je veliki, nepisani zakon prirode i sveta: Treba imati moralne snage, koja čini da se za velika dela podnose često i velike žrtve.
dr. Milorad Dragič
Prešle nedelje, 18 novembra, premi-nuo je u Zagrebu vrlo ugledni naš političar i prvi ministar spoljnih po-slova ujedinjene jugoslovenske države, Dr. Ante Trumbič.
Roden 17 maja 1864 god. u Splitu, od seljačkih roditelja, Dr. Trumbič je nakon svršenih pravnih nauka postao advokat, a 1895 je prvi put izabran za poslanika u dalmatinskom saboru. Godine 1897 izabran je i u bečki par-lamenat. Pripadao je Starčevičevoj Stranci, ali se ubrzo razišao sa dr. Josipom Frankom) i sa frankovim pravaši-ma, pa je, zajedno sa Jurjem Bianki-nom, postao jedan od osnivača Hrvat-ske Narodne Stranke u Dalmaciji, koja je u svoj program unela misao sloge i jedinstva sa Srbima.
Dr. Trumbič je bio jedan od glavnih inicijatora Riječke rezolucije, g. 1905, kao i t. zv. Zadarske rezolucije od iste godine, kojirna se čitava nacionalna politika na slovenskom jugu u biv-šoj Austro-ugarskoj monarhiji, postavila na bazu srpsko-hrvatske zajednice i sklopila sporazum sa opozionim Ma-darima, za zajedničku borbu protiv Be-ča.
Godine 1907 dr. Trumbič je postao pretsednik opštine Splita, a kad je god. 1914 buknuo svetski rat, prebegao je u inozemstvo, pa je najpre stupio u t.zv. Hrvatski odbor u Rimu, koji se izjasnio za zajednicu sa Srbijom, a protiv Austrije, a koji se docnije proširio i pretvorio u Jugoslovenski odbor. Zbog svoga velikog ugleda, erudicije i poli-tičkog takta, dr. Trumbič je bio izabran za pretsednika toga Odbora, pa je kao takav bio na čelu svih borba i nastojanja naše emigracije u inozemstvu, za vreme rata, za oslobodenje svih Srba, Hrvata i Slovenaca ispod hab-zburškog jarma i za stvaranje samo-stalne jugoslovenske države. Naročito treba podvuči njegovu borbu protiv Londonskog ugovora, da spasi Dalma-ciju za jugoslovensku državu; kao i stvaranje Krfske deklaracije, koju je kao pretstavnik Jugoslovena iz bivše monarhije, potpisao skupa sa N. Pa-šičem, kao pretstavnikom Srbije, a ko-jorn su postavljeni temelji današnje naše ujedinjene države.
Nakon ujedinjenja je dr. Trumbič postavljen za prvog ministra spoljnih po-slova nove jugoslovenske države, na kome mestu je ostao do posle skla-panja rapalskog ugovora, kojiin su konačno odredene granice naše države prema Italiji. God. 1920 bio je izabran za poslanika u Dalmaciji. Nakon toga, dugo vremena nije bio biran, dok nije opet god. 1935 bio izabran kao poslanik kotara Imotskog. Poslednjih desetak godina dr. Trumbič je pripadao Radičevoj partiji bivše HSS, i na n jenom programu je izabran za poslanika.
Nad grobom ovog retko zaslužnog i uvaženog nacionalnog radnika, borca i političara, našla se složna, u isticanju njegovih zasluga, čitava jugoslovenska javnost, srpska, hrvatska i slovenačka, kao i sve gruple i jpartije. Počivši dr. Trumbič je u svorne dugom i plod-nom životu pripadao različitim partijama, ali niko nikada nije mogao da mu porekne duboki patriotizam i velike zasluge koje je imao za rušenje bivše Austro-ugarske monarhije, za rad na zajednici Srba i Hrvata, za stvaranje jugoslovenske države i za spa-šavanje što večeg dela našeg nacionalnog teritorija za našu zajedničku državu. Dr. Trumbič je još i posle rata, u jednom važnom momentu, naročito podvukao svoje jugoslovenstvo, a to je bilo prigodom glasanja Vidovdan-skog ustava, u julu 1921. U svojim vrlo zapaženim govorilna, Dr. Trumbič se več onda odlučno zalagao da se u Vidovdanskoin ustavu našoj državi dade ime „Jugoslavija”, a ne „Država SHS”. Podneo je čak o torne ikonkre-tan predlog, po kome je prvi član u-stava trebao da glasi:
„Jugoslovenska država je ustavna,
demokratska, parlamentarna monarhija, sa dinastijom Karadordeviča.
Naziv je monarhije: ujedinjena Jugoslovenska Kraljevina. Ime je državi: Jugoslavija.”
Na koncu treba napomenuti i to, da je dr. Ante Trumbič još u iniadim godinama postao član tadašnjeg Hr-vatskog Sokola u Splitu, pa je to jedan
razlog više da mu, nad njegovim grobom, oda počast i celokupno jugoslovensko Sokolstvo. Slava Dr. Trumbiču!
*
Ova dva pasusa iz govora i nadplsa Dr. Trumbiča, najbolje pokazuju, kakve su bile njegove smernice i želje, za vreme stvaranja Jugoslavije:
„Direktiva za mene i moje drugove jeste ova: jedan narod — jedna država, osnovana na demokratskim principima tslobode i jednakosti. To je naš aksiom, sve ostalo je za diskusiju. Naše jedin-stvo mora da bude sinteza naiodne eje-line, u kojoj ima da se fuzionišu sve dosadašnje narodne tekovinte i osobine. S toga Jugoslavija nije ni srpska, ni hrvatska, ni slovenska, nego demokratsko stapanje partikularnih plemenskih dijelova u jednu narodnu ejelinu. Svi pri-toci neka se slivaju u glavno korito. Bez toga nećemo uspjeti da stvorimo ni naciju, ni državu. U njoj nam je slo-boda i dužnost.
Narod smo od tri imena, od tri vje-re, od tri zastave, ali pored toga nismo troje, jer ni ime, ni vjera, ni zastava nisu narod. Narod je duša, a ona je jedna, kako su zasvjedočili naši heroji na Ceru, na Rudniku, u Dobrudži, na Kajmakčalanu, na Sokolu, na Dobrom Polju, na Veterniku, na Kozjaku i na stotinu manjih bojišta, gde su izdr-žali muke i svJadali otpore za četiri dobre godine, što su ih mogli izdr-žati i svladati samo legendarni divovi, a ne ljudi. Svi su bili nedostiživo veliki u hrabrosti i požrtvovanosti. Sva naša snaga i sav ponos naš, sve je u našem divnom narodu.”
*
„Nama se ne radi o sjedinjavanju više država, nego o ujedinjenju jednog istog naroda u jednu jedinstvenu dir-žavu. Kao što ima samo jedan narod, tako neka bude i jedna jedinstvena država. Samo tako moči če da živi jedan solidan organizam, sposoban da osi-gura cijelom narodu njegove životne, moralne i tmaterijalne interese”.
„Medutim, ideja jedne jedinstvene u-stavotvorne skupštine za cijelu državu, ne znači da svi državni poslovi moraju da ostanu koncentrisani samo u jedno zakonodavno tijelo i povjereni samo jednoj izvršnoj vlasti. Ideja jedne države ne povlači za sobom sistem stroge centralizacije. Država može da po-istoji i u slučaju gdje se ostavljaju kom-pentenciji središnjeg parlamenta i sre-dišnjoj izvršnoj vlasti, samo poslovi spoljne politike i oni poslovi iz politike unutrašnje, koji su apsolutno potrebni za opstanak, i razvoj države kao jednog cijelog organizma. Ovi poslovi mogu da budu slijedeči: vladalac, spolj-na politika i njeni pretstavnici na s!ra-ni, carina, narodna odbrana, novac i zajedničke financije, saobračaj u koliko se odnosi na interese cijele države, trgovinu itd. Ovaj problem unutrašnjeg uredenja jedan je od velikih zadataka ustavotvorne skupštine.”
Ministar Mastrovic u Savezu SKJ,
Ministar fizičkog vaspitanja naroda, brat Ante Mastrovič, posetio je 19 o. m. prvi put prostorije Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, u pratnji šefa kabineta, brata S. čelara.
Ministar Mastrovič je došao u prostorije Saveza upravo u vreme dok je zasedao Izvršni odbor Saveza SKJ, pa ga je u ime uprave Saveza pozdravio I zam. starešine, brat Gangl. U svome govoru brat Gangl je podvukao zadovoljstvo što je na čelo resora za fizičko vaspitanje došao ponovo jedan brat Soko, ističuči da vrhovni cilj Sokolstva, danas kaio i uvek, ostaje rad za Kralja i Otadžbinu, vaspitanje naroda na svim područjima javnog života i odbrana i-deala na kojiina je Jugoslavija sazdana.
Ministar fizičkog vaspitanja odgovo-rio je, isto tako srdačniin rečima, pod-vlačeči, da več od najranije mladosti pripada Sokolu i da je uvek pratio sa zadovoljstvom svaki sokolski uspeh. Zato če i u buduče podupirati S0..0I-stvo u svim njegovim nastojanjiina,s,:ia-trajuči da 0110 pretstavlja najidealniju i najuzvišeniju narodnu organizaciju.
Posle toga se Ministar Mastrovič za-držao dugo u razgovoru sa članovima Savezne uprave i obišao sve prostorije i sva odeljenja u Savezu SKJ.
U Saveza S/C/.
Sednica Izvršnog Odbora
Dana 19 i 20 o. m. održana je u Beogradu sednica Izvršnog odbora Sa-veza SKJ, na kojoj su raspravljejia mnoga važna pitanja. Sednici je pretseda-vao prvi zamenik starešine br. Engel-—bert Gangl, a bila su prisutna i ostala tri zamenika starešine kfap i gotovo svi članovi Odbora.
Zamenik starešine br. Dr. Vladimir Belajčič podneo je u ime Starešinstva kratak izveštaj o Saveznoj školi, o Sa-veznom domu, o poseti čehoslovačkog poslanika br. Lipe, o Sokolskom stadionu, o Prvom decembru i o pitanju činovnika Saveza.
Poglavarstvu grada Beograda predata je molba za besplatno dodeljivanje gra-dilišta za Saveznu školu, koja bi se imala podići u bližini Pančevačkog mosta, a služila bi za savezne prednjač-ke, prosvetne i ostale stručne tečajeve. S a vezni dom imao bi se podići u središnjem pojasu Prestonice, pa je u tu svrhu pregledano nekoliko zgrada ko-je dolaze u obzir za otkup. Konačni izbor još nije izvršen, a ima da se učini do naredne sednice Izvršnog odbora.
Sa pitanjem Sokolskog stadiona pozabaviće se Starešinstvo ponovo u drugoj polovini meseca decembra.
U ime Odbora za proučava-nje pitanja Savezne štampe podneo je izveštaj i konkretne predloge zamenik starešine br. Dr. Vladimir Belajčič. Zaključeno je, pored ostaloga, da se savezni listovi „Soko”, „Sokolska Prosveta” i „Sokolič” ujedine u jedan list, tako da če počevši od januara meseca 1939 god. izlaziti tri savezna glasila: „Sokolski Glasnik” kao nedeljni list, potpuno prilagoden tipu novina; zatim savezni mesečni časopis, koji če — pored opšteg ideološkog dela — imati teh-nički stručni deo, prosvetni stručni deo
i	deo za stariji sokolski naraštaj, te „Naša Radost” za sokolsku decu i mladi naraštaj. — Potvrden je novi uredivač-ki odbor, uži i širi-, i odobreni svi predloži u vezi sa smernicama za uredivanje listova kao i za preuredivanje administracije. Sve promene uvešče se u život početkom 1939 godine.
O	narodno-odbrambenom radu u Sokolstvu, o njegovom preuredenju, smernicami i proglramu rada podneo je iscrpan izveštaj zamenik starešine br. Dr Vladimir Belajčič. Svi su izneseni predloži prihvačeni i pret-sedniku N.O.O. Saveza dato je ovlašče-nje za dalji rad.
O	prilikama u Sokolstvu u vezi sa aktualnim dogadajima u zemlji podneo je izveštaj zamenik starešine br. Dr. Oton Gavrančič, koji je na osnovu izveštaja primljenih od župa dao pre-glednu sliku. Izmena misli o tome na-staviče se na narednoj sednici Izvršnog odbora.
O	odnosu Sokolske župe Beograd prema Savezu SKJ izvestio je zamenik starešine br. arh. Milivoj Smiljanič. Rasmotreno je pi-
sanje župskog organa „Oko Sokolovo” u poslednjem broju i istaknute sve ve-oma štetne posledice koje od ovakvog načina pisanja proističu, i sa giedišta sokolske ideologije, i sa giedišta sokolskog morala, i sa giedišta sokolske discipline i načela autoriteta sokolskog vočstva. Donesene su potrebne odluke da se tome u buduče stane na put. Naročita pažnja obračena je pitanju što prisnije saradnje izmedu Save/a i župe uopšte, a osobito u vezi sa svima pri-premnim radovima za Svesokolski slet u Beogradu u 1941 godini. Izražena je jednodušna želja da do takve saradnje što pre dode.
Rasmotreno je i pitanje redovne godišnje skupštine Saveza u 1939 godini, pa je zaključeno da se ta skupština održi početkom aprila meseca, s obzirom na to da če na toj skpuštini imati da se izabere Savezna uprava koja če morati odmah da pristupi organizovanju i sprovodenju svih radova u vezi sa održanjem Sve-sokolskog sleta u 1941 god. Župe i niže jedinice imače da bezuslovno o-drže svoje godišnje skupštine u, Statutom i Pravilima predvideno vreme: župe do kraja februara, a niže jedinice u toku januara.
Gospodar Saveza br. Mika Nikolič podneo je iscrpan izveštaj o savezni m f i n a n s i j a m a. Donete su potrebne odluke da se zaostala dugovanja Savezu naplate.
Zajam za sanaciju sokolskih domova, u iznosu od 10,000.000 di-nara najzad je ostvaren kod Drž. hipotekarne banke i Savezu stavljen na raspo-loženje, a Sokolskim jedinicama, koje su udovoljile postavljenim uslovima, več se šalju odobrene svote i sa time če se nastaviti prema utvrdenom planu. No-vac se po pravilu šalje jedinicama neposredno, dok se župe o tome samo izve-štavaju.
Saslušani su zatim izveštaji pojedinih saveznih časnika i donete potrebne odluke o tekučim poslovima.
Na dnevnom redu bila su, u okviru opšte teme o prilikama u našem Sokolstvu jošt i pitainja: putefvii; i ciljevi Sokolstva u današnjim prilikama, pitanje te-ritorijalne podele župa i pitanje revizije sokolskih jedinica. Medutim, u ле-dostatku vremena, ostavljeno je rasprav-ljanje tih pitanja za narednu sednicu Izvršnog odbora.
U Načelništva SSKJ.
TAKMIČENJE CLANICA I 2ENSKOG NARASTAJA U SMUČANJU
Kako dosadašnji rezultati naših žena na saveznimt i župskim smučarskim u-takmicama, a naročito njihov broj ni malo ne odgovara stvarnom broju smučarki koje postoje u našem Savezu, to se na sednici Zbora župskih načelni-ca-ka od 22 i 23 oktobra o. g. zaklju-
čilo, da se takmičarke u smučanju podele u dva razreda: bolje i slabije! Bolje se takmiče i dalje u smuku i smučarskim likovima, a slabije samo u laganom smuku.
Prema tome, kod održavanja župskih smučarskih utakmica koje su u 1939 godini obavezne za sve župe gde za to postoje uslovi, postupite prema o-votne zaključku.
PELERINA ZA CLANICE I ZENSKI NARAŠTAJ
Zaključkom sednice Zbora župskih načelnica-ka od 22 i 23 X. o. g., prim-Ijena je kao neobavezna za članice sme-da (braon) pelerina uz svečanu odo-ru. — Kako je i za ženski naraštaj primljena pelerina (tamno plava), oba-veštavamo Vas, da je kroj za obadve isti kao kroj dosadašnje pelerine za članove. Dužina pelerine je preko kolena sa kapuljačom.
OPSTE SAVEZNE UTAKM1CE CLANICA I 2ENSKOG NARASTAJA U VIŠEM 1 NI2EM ODELENJU 1939 GODINE
Zaključkom sednice Zbora župskih načelnica-ka od 22 i 23 X. o. g. ra-spisujemo opšte savezne utakmice članica i ženskog naraštaja u višem i nižem odelenju (a i b).
Načelništva župa če održati izbirna takmičenja za sastav župske vrste, od najboljih pojedinki, koje na izbirnim utakmicama postignu najmanje, u višem odeljenju 60%, u nižem 75°/o od svih mogučih bodova. Svaka župa treba u nižem odelenju da postavi najmanje jednu vrstu.
Pripreme se vrše na isti način kao za društvene utakmice tj. prema knjiži Pro-vaznik-Skalar, i prema objavi u „Sokolu” br. 9 o. g.
UCESTVOVANJE SEST ARA U SVEČANIM ODORAMA NA SOKOLSKIM PRIREDBAMA Preporučite sestrama koje imaju svečanu odoru, da učestvuju u svečanim sokolskim priredbama u što večem broju. PRVA MEĐUNARODNA SMUČARSKA SKOLA ZA SKOKOVE U PLANICI
Kap i svake godine taikjo i ove, voč-stvo ove škole nas je izvestilo, da članovi Saveza Sokola KJ mogu poseči-vati besplatno ovu školu. Škola poči-nje svoj rad u decembru i traje do marta meseca. — Molimo Vas, da o prednjoj pogodnosti koja nam se pru-ža obavestite svoje jedinice.
PROSTE SLETSKE VE2BE ZA 1939
Proste sletske vežbe za članiqe i ženski naraštaj koje su primljene prema konkursu Načelništva Saveza SKJ za 1939 godinu, nalaze se u štampi. Cim budu gotove objavičemo način raza-šiljanja i cenu.
!z našiti jedinica
PREMESTENJE BR. M. S. MILOSAVLJEVIČA
Pišu nam iz Skoplja:
Pre kratko vreme premešten je u Prizrenski Brod, u srez Gorski, brat Miodrag S. Milosavljevič, jedan od najrevnosnijih Sokola skopskog kraja i neumoran prosvetni radnik. Brat Milosavljevič je najpre tri godine službovao u Stipu, gde je bio tajnik Sokolskog društva i jedan od glavnih organizatora vrlo uspelog okružnog sleta župe Skoplje, u Štipu. Pored toga je bio sekretar čitavog niza kulturnih udruženja i ustanova, kao na pr. prevačkog društva „Jedinstvo", Jadranske straže, Crvenog Krsta, Učiteljskog društva itd. Godine 1914 brat Milosavljevič je bio premešten u selo Matejču, gde je još intenzivnije nastavio svojim nacionalnim, kulturnim i sokolskim radom. Za vreme punih sedam godina bio je načelnik, a zatim starešina i prosvetar sokolske čete u Matejču, koja je za dugi niz godina održala prvenstvo Sokolske župe Skoplje i postala nosilac srebrnog venca, dar Blaženopočivšeg Kralja Aleksandra I Ujedinitelja. Pored toga je i u Matejču brat Milosavljevič bio duša ostalih prosvetnih udruženja, jedan od osnivača zemljoradnič-ke potrošačko-nabavljačke zadruge, inici-jator za podizanje pravoslavnog hrama itd. Poslednje dve godine bio je sekretar Ju-goslovenskog učiteljskog udruženja, sekcije za Vardarsku banovinu, kao i pretsednik sreskog učiteljskog društva u Kumanovu.
Za žaljenje je da je brat Milosavljevič premešten u jedan gorski kraj, -sa slabim vezama, gde če njegova agilnost i patriotizam ostati neiskoriščeni, dok če mu u kraju, koga je protiv svoje volje ostavio, biti teško nači zamenika.
ODLAZAK BR. VOJ. GAVRILOVIČA
Javljaju nam iz Kneževca:
Sokolsko društvo Novi Kneževac, u za-jednici sa Jugoslovenskim učiteljskim udru-ženjem, priredilo je 20 o. m. svečani opro-štaj bratu Vojislavu Gavriloviču, koji )e premešten za školskog nadzornika sreza Vršačkog. U ime obih društava oprostio se od brata Gavriloviča brat Zvonimir Ma' hulja, starešina Sokolskog društva i Pret" sednik Jug. učiteljskog udruženja. Sen1 toga su držali govore sreski načelnik Ma* rič, ovdašnji rimokatolički sveštenik, Vat itd. Na koncu je muški i ženski podmiadak izveo vrlo lepe ritmičke vežbe.
Sokolsko društvo Novi Kneževac mnogo žali što je odlaskom br. Gavriloviča izgu* bilo jednog od najboljih članova, koji Је punih 18 godina radio na kulturnom i na-cionalnom poslu, a koji je stekao simpatije čitavog stanovništva Novog Kneževca 1 okolice.
JEDAN SOKOLSKI DOM ZA MUSLIMANE
Sokolski dom za muslimanske podiže se u selu Odžaku, u Bosanskoj Posavini-Odžak je nastanjen muslimanskim težačkim svetom, koji je veoma aktivan u radu n3 humanom i kulturnom polju. O svom tro-šku i svojom radnom snagom, ovi težaci podigli su i Sokolski dom, koji su udesih prema mesnim prilikama, a naročito za muslimanke, koje če odsada moči nesmetam> da prisustvuju svim sokolskim priredbama-U akciji oko podizanja ovog doma ističu s* naročito hodže i starci.
Prvi Decembar
Na krilih bežečega časa, iz temnih
globin
robstva in muk, iz belih kosti, iz zevajočih ran, iz naroda solz, iz vzdihov sirot, iz mečev ostrin, iz topovskih žrel, iz mrzlih grobov, iz nad, iz nikdar ugasle volje — ti rodil si se, nad nami kot solnce
obstal —
Prvi december!
Veš li, kako so Človeka na križ
pribili,
kako so mu z žolčem žejo hladili, ker narod je ljubezni učil?
A narod, naš narod so teptali, ker ljubil je zemljo, so ga prodali, a v lastnem trpljenju se je krepil, skoz trnje, skoz smrt se je privil do tebe — Prvi december!
Če bila bolest bi v snov položena, kot gora vzkipela bi do neba, tako pa je, med vse razdeljena, razpredla od srca se do srca, kot ptica ujet na tam kljuvala, po dušah strupena in blazna orala, dokler ni vsak bil kremen in jeklo, dokler ni sovraga pogoltnilo peklo
in zarja sijajna ni zaigrala nad nami — Prvi december!
Ti trnja cvet, ti krona junaštva, vozel v razdobju zlosti in pravde, med umiranjem in vstajenjem mejnik, zakopan v zgodovino, vznesen do veličastva zmage —
Prvi december!
Izpod tebe — razgled v daljave,
širjave,
kjer slava tke Slovenstvu zastave, pod tabo razmah vseh zdravih moči, vzlet duš do smele zaznave: on hoče vse, on zmore vse, komur kdajkoli iz grobov in krvi, iz robstva verig zmagovito privre — Prvi december!
Mi Sokoli, čuj nas nebo in svet, mi Sokoli — kot v bron in kamen
vzpet —
vsak v pozoru stoji, a z dušo živo in s srcem zvestim domačo njivo straži, da plevel in osat ne zaduši plodovitih trat, da vekomaj, vekomaj boš sijal nad nami, pred nami kot kristal — Prvi december!
E. L. GANGL
Život I enačenje Miroslava Tirša i Jindriha Figncra
(Svršetak)
Tek godine 1880, stanje je počelo da se popravlja, narod je počeo da dolazi k sebi, a interesovanje za sokolstvo je oživelo. Posle četvorogodi-šnje pauze, Tirš ponova kreče list „Sokol” —t i u prvim člancima objašnjava zašto je sokolstvo bilo zamrlo. Uzrok propadanja on vidi u opštem društve-nom stanju: materijalna oskudica, ne-dostatak discipline i uvlačenje politič-kih sporova u sokolske vrste.
18 januara, 1882 godine, proslavljena je 20-godišnjica života Praškog Sokola i 20-godišnjica Tiršovog neumor-nog rada na sokolstvu. Tada je prire-den i prvi Svesiokolski slet, kome je učestvovalo 15722 sokola, u sokolskoj odori i 700 vežbača.
Godine 1883 Tirš, zbog bolesti, daje ostavku na vočstvo praškog Sokola. Sokolsko odelo je obukao poslednji put 18 novembra 1883 godine, na pogrebu velikoga narodnoga borca, Josipa Baraka. Poslednji put je govorio članstvu na glavnoj skupštini, 7 aprila 1884
godine, a več 8 maja se teška srca rastao sa društvenim odborom, jer je po savetu lekara trebao da se povuče
i	da otputuje u Tirolsku, na oporav-Ijenje.
Krajem meseca jula 1884 god., I^r-Tirš je krenuo u Alpe, odakle se nije više ni vratio. Došavši u dolinu reke Eca, lepota prirode toliko ga je za-nela, da je odlučio da tu ostane.
8 avgusta je ustao, kao obično. 1 otišao u šetnju, ali se ni u noči nIJe vratio. Sutradan je stigla Tirševa su pruga, i vest o muževljevom nestank strahovito je na nju delovala. zete su sve mere da se Tirš Prona.] ali zaludu. Gospoda Tirševa obrati se tada Pragu. Odmah, 13 avgusta, krenula su iz Praga dva člana >>PraS..°, Sokola” da traže svoga vodu i učit Ija, ali bez rezultata. Tek posle dana jedan ribar, loveči ribu, zapazi u reci Ahi pliva Tirševo telo, koje J odmah izvučeno i odneto u školu se la Habišena.
Is slovensfiog sokolstva Pitanje spajanja telovežbačfeih organizacija u Čehoslovačkoj
O	češkoj javnosti se mnogo raspravlja
o	torne, da se sva društva za telesno vaspitanje udruže u jedno; naročito zato, što je čitav javni život pojednostav-Ijen i što su političke partije pristale također da stvore zajedničku veliku stranku narodnog jedinstva.
Mišljenja se ipak razlikuju u tome, da li je potrebno baš potpuno sta-panje svili organizacija za telesno vaspitanje u jedno društvo, ili je dovoljno da se medu njima stvori samo sa-radnja, na svim područjima koja su od opšteg interesa, za državu i iza narod, a da svako društvo očuva svoju neza-visnost, obzirom na idejnu stranu svojih programa. Iz sokolskih krugova na-glašavala se uvek pripravnost da se saraduje i sa „Orlom” i sa Radnič-kim organizacijama; ali se naročito pod-vlači činjenica, da su osnivači Sokola, Jirš i Figner, dali Sokolu odredene idejne osnove, koje su u tradiciji Sokolstva i kojih se Sokolstvo ne može odreči. Sa strane radničkih udruženja za telesno vaspitanje čuju se takode Prigovori protiv potpunog stapanja. Tako je, 11 novembra, objavljen komunike, u kojem se zagovara praktična sa-todnja svih društava za telesno vaspitanje, ali se ističe, da radničke organizacije ne bi mogle da prihvate „glajh-šaitovanje”, koje bi bilo nametnuto i koje ne bi dovelo do duhovne celine. Inače je na gimnastičkom, kao i na humanom i kulturnom području pripravno da saraduje sa ostalim gimna-stičkim udruženjima. I „Vjcsnik Sokolske župe Istočno češke” ističe takoder, da treba dobro promisliti pre nego što hi se nametnulo potpuno stapanje svih društava za telesno vaspitanje; jednako iz idejnih, kao i iz praktičnih razloga.
Poslednjih dana je, medutim, akcija za potpuno spajanje u velike porasla. Tako na pr. „Lidove Noviny”, od 19 o. m., objavljuju načrt za organizaciju telesnog vaspitanja u CSR, na bazi što Uzeg jedinstva, a „Narodni L'sty”, od 20 o. m., objavljuju članak u kome se kategorički traži, da se sve organizacije za telesno vaspitanje udruže u jednu celinu. List piše:
„Danas, kad nema više političkih partija, ne sme da bude više ni partijskih udruženja za telesno vaspitanje. Mora da nestane i „Orla”, i Radničke gimnastičke jednote, i Cen-tralnog Saveza za telesno vaspitanje itd. Treba da ostane samo Soko, koji če posle odvajanja slovačkog Sokola, ostati samo češki Soko, voden n duhu njegovih velikih osnivača, Tir-ša i Fignera, i njihovih naslednika, Šajnera i Vanjičeka; ne doduše pod vočstvom današnjih prestavni a, koji su se u mnogočem ogrešili. Ne shvati li se ta potreba stapanja u pravi čas, neka se niko ne čudi, ako stranka narodnog jedinstva učini odtočne korake a tom smislu. To spajanje ne sme biti mehaničko, več mora biti provedeno u duhu, u ko-
me če se razvijati čitav naš buduči
narodni život.”
Gotovo u istom smislu pišu i „Lidove Noviny”, od istog datuma, i tra-že da, sa nestajanjem starog partizanstva, treba da nestanu, i partijska društva za telesno vaspitanje. Naročito tvrdi, da je danas nepotrebno Rad-ničko društvo za telesno vaspitanje, pošto nova Stranka radnog naroda neče trebati nikakve avangarde za svoj rad. Postajanje Orla bilo je tesno sfjojeno sa postajanjem katoličke narodne stranke; a pošto se i ta stranka razišla, to prestaje i potreba Orla. „U koliko pre se sve te organizacije same ra-zidu, u toliko bolje. Treba da imamo pred sobom jedinstvenu organizaciju za telesno vaspitanje, sa Sokolom na četo!”
„Sokolske Listy”, organ praške župe Šajnerove, objavljuje u broju od 21 novembra, odlučan članak protiv nasil-nog stapanja telovežbačkih organizacija i kaže da, ni Sokol, ni Orao, ni Rad-nička organizacija nisu nikada bile samo gimnastička društva, več u prvom redu idejna, a Tiršova ideja ne može nikako da postane predmetom kompromisa, preko mehaničkog stapanja sa drugim organizacijama. Sokoli nebi nikada prihvatili to, da prestanu egzi-stirati i da predu u neku novu organizaciju; jednako kao što nebi mogli da se slože ni sa time, da vlada raspu-sti druge organizacije, a da njihovo članstvo, naredbom priključi Sokolu. „Zar je moguče da neko bude Soko, ako je priključen po naredbi?”, pita se list i završava: „Treba odabrati drugi put. Treba širiti Tirševu misao u sve slojeve naroda i živeti prema njoj, pa tako ukazati svakome, da je ta jedina
misao, koja može narodu da pomogne”.
*
Novi duh u čehoslovačkom sokolstvu
„Sokolski Vjesnik”, organ češkoslo-venske Obce Sokolske, piše u broju od 16 novembra, na uvodnom mestu,
o	disciplini i održanju međusobnog po-verenja u sokolskim redoviina, tvrdeči da je to medusobno poverenje neopho-dno nužno da se sokolski i nacionalni život izvede na nove puteve, nakon nesreče koja je zadesila čehoslovačku državu. Članak odtočno ustaje protiv iz-vesnih insinuacija, uperenih protiv naj-uglednijih sokolskih starešina i ističe da starešina ČOS nije nikada bio pripadnik nikakve partije, pa tako ni so-cijalni demokrat, ni narodni socijalist. Kao primer agitacije protiv sokolstva, članak navodi anonimne letke, koji šire svakojake laži. „Dalje ruke, završava članak, i neka svi oni, koji ne-maju veze sa sokolstvom, ostave da ono samo odabere svoj put. Medusobno poverenje medu bračom je osnov čita-vog sokolskog rada.”
U istom broju „Sokolski Vjesnik” donosi opširan članak o jubileju brata Miroslava Vojinoviča, kao i članak „Odziv na Jugu”, u kome se‘ističe da kod jugoslovenske javnosti, a naročito kod jugoslovenskih Sokola, postaji uvek ne-promenjena simpatija prema Čehoslo-ivačkoj i češkom Sokolstvu. Kao primer gledanja na čehoslovačko Sokolstvo i
na njegovu ulogu, članak navodi nekoliko pasusa iz napisa Nika Bartu-loviča, koji je objavljen u poslednjoj svesci „Češkoslovensko - jugoslovenske revije”, o utiscima sa sleta u Pragu.
Novi podaci o gubicima češkog sokolstva
U proštom broju smo javili neke podatke o gubitcima Čehoslovačkog Sokolstva, nakon odredivanja novih gra-nica. Prema poslednjim vestima, medutim, ti gubitci izgledaju ovako: u devet čeških župa je otpalo 390 društava i 98 odelaka, sa 112, 141 članova. Največi gubitak beleži župa Kru-šnogorska, koja je u celosti potpala pod Nemačku i izgubila 75 jedinica, sa 22.000 članova. Gubitak na pokretnom
i	nepokretnom sokolskom imetku, iznosi 70,150.459 Kč; ali tu nisu uračunati sokolski bioskopi, njih 50 na broju, ni gubitci jedinica u Slovačkoj i u Pod-karpatskoj Rusiji. Sem toga moramo tu uračunati i tek nedavno otvorene sokolske domove u Mimoni, Vrhlabi i Libercu, čija vrednost iznosi oko 50 miliona Kč.
Smernice slovačkog Sokola
Posle autonomije Slovačke, odvojen je
i	slovački Soko od českog, pa je prošlih dana saopštio slovačkoj vladi program svog rada. Pripravni odbor je proučio pojedinosti o novoj organizaciji, a kao geslo svoga rada, uzeo je reči velikog nacionalnog borca i mučenika, generala Milana Štefanika: „Verovati, ljubiti i raditi!”. U saopštenju se kaže, da je ljubav prema bližnjemu baza hri-ščanske nauke, jednako kao i sokolske etike, i zato slovačko sokolstvo radi na hriščanskoj liniji. Metode sokolskog telesnog odgoja, koje su se tako sjajno pokazale u češkom i ju-goslovenskom narodu, prestavljače dragoceno sredstvo za odgoj širokih masa. Negovače se najbolji odnosi sa češkim i uopšte slovenskim sokolstvom, a naročito če se raditi na tome, da se odstrane nesporazumci izmedu Čeha
i	Slovaka. Sokolstvo če se kloniti sve-ga što bi moglo da dovede do nepri-jatnih odnosa sa crkvama, jer stoji na gledištu, da hriščanski rad mora biti poduprt od Sokolstva.
NOVA UPRAVA SAVEZA SKAUTA
L’ Beogradu je održana skupština Saveza jug. skauta. Skupštini su prisustvovali iza-slanik Nj. V. kralja, izaslanik ministra vojske, i drugi. Za starešinu je izabran general Miodrag Damjanovič, za njegove zame-nike Boža Krstič, načelnik ministarstva unu-trašnjih poslova, i Đorđe Drenovac, kasaci-oni sudija.
Prvovrsten Kino-aparat, znamke „Er-mann”, kompleten v oklopnem ohišju proda Sokolsko društvo Trbovlje, Dravska banovina.
Tri velike sokolske priredbe u godini 1939
Poslednji sastanak svih župskih načelnika i članova Saveznog tehničkog odbora SKJ, zaključio je i odobrio da se u godini 1939 održe tri priredbe večeg stila. Te priredbe su: „Jubilarni slet” u Ljubljani, „Slet Sokolstva na Jadranu” na Sušaku i „Utakmice za mač Nj. V. Kralja Aleksandra”, koje če se održati u Zagrebu.
„Jubilarni slet” u Ljubljani održače se na Vidovdan 1939. To je ujedno proslava 75-godišnjice od osnivanja na-šeg najstarijeg sokolskog društva u Jugoslaviji. Kako je poznata, prvo sokolsko društvo osnovano je u čehoslovačkoj, po dru Miroslavu Tiršu go-Mdine 1862, a godinu dana kasnije o-snovan je u Ljubljani „Ljubljanski Soko”, koji je i danas još naše najnapred-nije sokolsko društvo.
„Slet Sokolstva na Jadranu”, koji se u mesecu junu 1939 održava na Sušaku, je tradicionalni sokolski slet sokolskih župa na Jadranu i to: župe Split, Sušak i Šibenik. Taj slet se o-država redom, jednom u Splitu, drugi put u Šibeniku, a treči put na Sušaku. Ovi sletovi spadaju u sletove večega stila, na koje dolaze, pored gore pome-nutih triju župa i sokoli iz ostalih župa u Jugoslaviji i iz inostranstva.
„Utakmice za Kraljev Mač”. Godine 1925 poklonio je Blaženopočivši Viteški Kralj Aleksandar I Ujedinitelj sku-poceni mač, ukrašen dragim kamenjem, najboljoj sokolskoj gimnastičarskoj e-kipi, kao prelazni dar. Te utakmice spadaju medu najteže gimnas.ičke utakmice, jer obuhvataju i sve grane na spravama i lakoj atletici. Prve takve utakmice održane su 1925 na Medusletskim utakmicama u Beogradu, druge 1930 u Beogradu, pril ikoni velikog sveso-kolskog sleta, treče 1933 u Ljubljani, četvrte 1937 u Zemunu. Sva četiri puta mač je osvojila gimnastička sokolska ekipa „Ljubljanskog Sokola”. Sledeče utakmice za Kraljev mač održače se 17 i 18 juna 1939 u Zagrebu. Za ova takmičenja u celom sokolskom svetu vlada veliki interes.
UJENIDJENJE LEGIONARA U ČEHO-SLOVACKOJ
Javljaju iz Praga da su sve organizacije bivših čeških legionara odtočile da stvore jedinstvenu legionarsku organizaciju, pa je izabran naročiti odbor, da taj za-ključak sprovede u delo. Do sada je u čehoslovačkoj postojalo dvanaestak legionarskih organizacija, koje su se razlikovale prema ideološkoj bazi, ili prema području, na kome su se za vreme rata borili. U od-luci o ujedinjenju se kaže, da je cilj legionara, da svoje snage stave potpuno na ra-spoloženje zdravim nastojanjima za reor-ganizaciju države i za jedinstvo naroda.
IZ ČESKOG GIMNASTIČKOG ŽIVOTA
Javljaju iz Praga, da su komunističke organizacije za telesno vaspitanje, koje nikada nisu bile naročito brojne u ČSR, zaključile da se dobrovoljno razidu. Time su prestale da egzistiraju poslednje gimnastičke organizacije u Evropi, koje su bile začlanjenje u Savezu sportske internacionale, u Moskvi.
Toga večera su u Habišen stigla
i	oba Tirševa prijatelja, dr. šajner i Kiksi. Taj dirljivi prizor ovako opisuje sam [jr šajner: „U grudima nam je zastao dah, reč nam je zanemila na usnama, a na oko nam je navrela bol-suza, kada smo ugledali ono omi-Ijelo i plemenito lice. U besomučnoj *Sri prirode, voda je izbrisala sa lica °naj topli izraz, koji je u nama raspa-Jivao oduševljenje i ljubav prema na-rodnoj stvari. Klonula je junačka desni-|pa > prestalo da kuca verno i plemeni-“ srce. Zanemila su usta koja su, čas glasom groma, koji sve ruši, čas va-toenom reči koja oduševljava, a čas než-npšču slavuja, umela na nas da se °oračaju”.
Tirševo telo je 23 avgusta, preneto na seljačkim kolima u Eco i sahra-njeno na mirnom seoskom groblju. Ali P_e za dugo. Veliki rodoljub, koji je ziveo i radio samo za svoj narod, "4^™° ostati u tudini, daleko od
o	adzbine. česi su ga morali preneti a rodnu grudu, da im njegov grob e zaloga gradanskih vrlina, viteškog Ponosa i narodne slobode.
'rsevo telo je preneto u domovinu ovembra 1884. Iz vagona su ga po-
smrtnim kolima preneli u kapelu sv. Setvana, a 8 novembra su poneli sokoli svoga vodu iz dvorane „Praškog sokola” na večni počinak. Dvorana je bila u črno zastrta, na odru je bilo poredano bujno zelenilo, a na podnožju kovčega je ležao srebrni venac, što ga je Tirš, 1882 g., dobio na jubilar-noj proslavi, od prednjačkog zbora „Praškog Sokola”. Na postolju odra ležali su mnogobrojni venci, znaci du-boke zahvalnosti i poslednji pozdravi češkoga naroda. Kovčeg je čuvalo osam sokolova u sokolskim odorama i sabljama u ruci. Pre nego što če pogreb krenuti iz Sokolane održao je posmrtni govor brat dr. Gregr, i u njemu pri-kazao Tirševe ideje-vodilje i njegov značaj za Sokolstvo.
Tiršev pogreb je bio kraljevski. Do groba ga je otpratio, utučen od tuge
i	bola, sav češki narod.
Jindrih Figner je roden 12 septembra 1823. Godine 1832 je stupio u gimnaziju, ali njegov otac, prost čovek, nakon četiri godine školovanja, izva-dio ga je iz gimnazije i dao ga u tr-govinu. No veliki i napredni duh Fig-
nerov osečao je nedostatak svoga školovanja. Da bi taj nedostatak popra-vio, Figner je krenuo na put po Nemač-koj, Belgiji, Francuskoj i Holandiji. Taj put je bio prava škola života, koja je imala ogromnog značaja za Fignera.
Skroman idealista, energičan, čvrst, istrajan i neumoran u odbrani svojih ubedenja, Figner se nije nikada istr-čavao napred. Radio je bez ambicija, služio je samo opštoj stvari, pa je po njegovoin primeru i proklamovano geslo: „Ni za korist, ni za slavu!”
Revolucionarne, 1848 godine, Figner je bio četovoda osme čete, petog puka Narodne Odbrane. Od godine 1862, Figner je živeo samo za Sokolstvo, a za Sokolstvo je i umro.
Dr. Miroslav Tirš je, jednoga dana, šetajuči se po Jakimovu, sreo simpa-tičnog čoveka, izrazitih i blagih očiju
i	elegantnih manira. To je bio Jindrih Figner, koji je došao u selo na letovanje. Od prvoga susreta ove dve srodne duše se sprijateljiše.
U februaru, godine 1862, na skupštini, na kojoj je bilo sakupljeno 75 učesnika, osnovan je praški Soko i za njegovog starešinu Izabran je Jindrih Figner.
Prva briga Fignerova bila je, da u svome društvu potstakne istrajnost i da zavide disciplinu. U samoj soko-Iani Figner je imao svoj stan, pa je tako i danju i noču bio u dodiru sa članstvom. Bio je upravo duša društva.
Nažalost, Figner je ubrzo ozbiljno oboleo, ali njegova gvozdena volja, njegova nepokolebljiva energija, njegova ljubav prema sokolstvu, održali su ga,
i	♦"ko bolna još dugo na nogama.
Kada je Figner, 15 novembra 1865 godine, iznenada preminuo, kod njega se nalazio samo njegov nerazdvojni drug i prijatelj, Dr. Miroslav Tirš, koji je i sam satnovao u prizemlju sokolane.
Sam Tirš ovako opisuje smrt Fig-nerovu:
„Znali smo da je bolestan, ali ipak nismo očekivali da če tako br/o u-mreti... Ležao je u svojoj sobi, na prvom spratu, i kad sam ušao, osetio sam da moj dobri prijatelj preživljuje poslednje trenutke. Ubrzo je stigao i Novotni sa lekoin. Posle kratkoga vremena osetilo se dejstvo leka. Figner otvori svoje umorne i pametne oči, izgovori moje ime i stisnu mi ruku, pogleda me blago, kao da je hteo nešto
Povodom jubileja brata D. Sulce
Prilikom jubileja brata Dragutina Sulce, o kome je „Sokolski glasnik’' pisao u prošlom broju, uputila je Českoslo-venska Obec Sokolska bratu Sulce sr-dačnu čestitku, u kojoj kaže:
„U danima, kada se Jugoslovensko Sokolstvo seča Tvoga velikog i 'za-služnog rada, sečamo se i mi, u ČOS, dugogodišnjih srdačnih i bratskih veza i iskrene saradnje s To-bom. Naročito se sečamo sokolskih izleta na Slovenski jug, još pre svet-skog rata, kada su veze naših sokolskih radnika sa Tobom bile najživlje; sečamo se Tvojih poseta u Pragu, i osečamo da nam je prijatna dužnost da se pridružimo svima onima koji ti, za Tvoj sokolski rad zahvaljuju, koji ga cene, i koji Ti žele još mnogo godina zadovoljnog života.”
*
Od brata Sulce primili smo ovo pismo zahvalnosti, sa molbom da ga objavimo: Draga bračo i sestre, — prigodom 45-godišnjice moga skromnog sokolskog rada i prigodom svečane akademije, ko-ju je priredila bratska Sokolska Župa Zagreb, u zajednici sa bratskim sokolskim društvima Zagreba i Kustošije-Vrapča, primio sam toliko dokaza bratske pažnje, da mi uz najbolju volju, a osobito zbog slaboga zdravstvenoga stanja, nije moguče da se napose i ц doličnoj formi zahvalim svima, koji su se bilo na koji način setili mene i koji su doprineli zamernom uspehu akademije, bilo svojim radom, bilo svojim dopri-nosima.
Ova mi je
nezaslužena pažnja dokazala, da sokolsko bratstvo nije tek pufefffa i prazna fra-nost. U takvom nabiranju potkrepljuju me u prvom redu tople čestitke, koje sam primio o4 bratskog Saveza SKJ i od bratske Československe Obce Sokolske, kao i pozdravi koje sam primio od bratskih Sokolskih župa, od mojih bivših učenika, nadalje od brače Gan-gla, Dr. Murnika, Dr. Tončiča, Heu-mera, Bogunoviča, Žestiča, Vuksana, Če-lapa, i sestre Čelap. Srdačna hvala njima, kao i svima koji su potpisali čestitku, uručenu mi u krasnoj spomenici, bratskom Savezu SKJ te bratskoj So-kolskoj župi Zagreb, koji su mi omogu-čili dalje lečenje, Sokolskom društvu Zagreb I i sestri Ing. Zaljepugina. Posebna pak hvala mojim najmladim dru-govima u Sokolstvu, brači i sestrama vježbačima i vježbačicama, autorima posebnih vežbačkih tačaka, muzičkoj prat-nji vežbi kao i glazbi Sokola I.
Svima najiskreniji bratski pozdrav: — Zdravo!
Dragutin Sulce.
BEČKl SOKO OPET RADI
Javljaju iz Beča, da je tamošnji češki Soko dobio, 16 novembra, od nadležnih nemačkih vlasti dozvolu, da može ponovo nastaviti vežbanje u svojim sokolanama.
Iz stranog gimnastičftog sveta
LINGIJADA U STOCKHOLMU 1939 GODINE
Švedski gimnastički savez prireduje u Stockholmu, naredne godine, „Lingijadu", u počast 100-godišnjice P. H. Linga, „oca švedske gimnastike”. Ta „Lingijada” sadrži svetski gimnastički slet, medunarodni znanstveni kongres gimnastičkih stručnjaka i internacionalni tabor. Posebni priredivački odbor, koji je osnovan od Švedskog saveza, saraduje na tome sa Medunarodnim save-zom za Lingovu gimnastiku. Pokrovitelji ove svečanosti su švedski kralj Gustav V i naslednik prestola, a pretsednik počasnog priredivačkog odbora je Princ Gustav Adolf. Poslanik kraljevine Jugoslavije u Stockholmu, Dr. Milorad Stražnicki, tako-de je član počasnog odbora, a poziv na sudelovanje je poslan u 52 zemlje, medu kojima je i Jugoslavija. Posebno su pozvana i sva Ministarstva tjelesnog odgoja, više škole telesnog vježbanja, gimnastički sa-vezi i istaknute ličnosti iz vodstva pojedi-nih narodnih pokreta telesnog odgoja omladine.
„Lingijada” počinje 20 jula 1939, svečanim otvaranjem u olimpijskom stadionu, gde če defilirati svi vežbači ovih igara. Od petka 21 do nedelje, 23 jula, traju gimna-stičke vežbe i svečanosti. U ponedeljak, 24 jula, počinje svetski kongres telesnog vaspitanja, koji traje do četvrtka, 27 jula. U petak 28 su izleti u razne predele južne Švedske, a od subote 29 jula do 4 avgusta traje logorovanje u Malmkopingu, 100 kilo-metara severoistočno od Stockholma.
U svim zemljama gde je prošireno vežbanje po Lingovom sistemu, dakle u Nor-veškoj, Poljskoj, baltičkim zemljama, Dan-skoj, Nizozemskoj, Belgiji i Velikoj Britaniji, veliko je zanimanje za Lingijadu. Biče to največi dogadaj te vrste u godini 1939.
I stručnjaci iz Jugoslavije se spremaju da u večem broju podu na Lingijadu.
Po jednoj derivaciji Lingovog su-stava vežbalo se dugo vremena u našim srednjim školama, u kojima su bile uvedene i sve tipične „švedske gimnastičke sprave”, kao ribstol, bom, okviri, penjalke, lestvice, niške klupe, čreda — itd.
SMRT OSNIVAČA MULLEROVOG SISTEMA
Javljaju iz Artusa u Danskoj, da je 17 o. m. preminuo tamo, u 72 godini života, Jens Peter Miiller, osnivalac gimnastičkog sistema, koji je u čitavom svetu bio poznat pod imenom „Miillerov sistem”.
Miiller je najpre učio teologiju i medi-cinu, pa je godine 1888 ušao u vojsku, kao ženiljski oficir. Ali tada se posvetio pot-puno športu i anatomičkim študijama. Mnogo je proučavao gimnastičke sisteme u raznim zemljama i sam pravio dugo-godišnje eksperimente, pa je na osnovu svega toga sastavno knjigu „Moj sistem"; koja je prevedena na sve svetske jezike i čija nauka je osvojila celi svet. Propu-tovao je gotovo sve velike zemlje i držao predavanja, a godine 1912 je u Londonu osnovao sopstveni institut za telesno vaspi-tanje.
Miillerov sistem je danas več u velike zastario, jer su ga drugi, savremeniji sistemi istisnuli. Pa ipak su zasluge Miille-
Ua me moli. Pokušao sam da ga tešim, ali on bolno upre pogled u mene, kao da mi je hteo reči: „Osečam da je sve svršeno”. Podiže još jednom ruku, koja odmah klonu po pokrivaču. To je bio poslednji pokret jednoga vrednoga i radnoga života. Položio sam ruku na njegove grudi; i osetih kako pod mojom rukom umiru poslednji ot-kucaji toga plemenitog i patriotskog srca. Sve je svršeno. Ugasio se naj-plemenitiji život koji sam poznavao i ineni onoga trenutka čitav svet izgle-daše pust i prazan...”
„Ta tužna vest proletela je munje-vitom brzinom kroz Prag. Prvi koji je stigao, bio je Toma Cerni, potonji za-tnenik Fignerov. Zagrlismo se i gorko zaplakasmo nad mrtvim teloin oca našega Sokolstva”.
Tako je u najboljim godinama za-uvek prestalo da kuca največe sokolsko srce. Figner je bio plemenit i iskren, voleo je odlučnost, a mrzeo mlitavost. Sta je za sokolstvo značila Fignerova pojava, najbolje je ocrtao brat dr. Gregor, u govoru održanom 6 maja 1866, pri otkrivanju Fignerova poprsja u so-kolani praškog Sokola.
Nerazdvojni drug i prijatelj, Dr. Miroslav Tirš, ovako je prikazao značaj Fignerov za češku naciju: „Figner je bio čovek koji je, ne misleči na ze-maljsku svakidašnjicu, težio ka nebeškim višinama. Njegova najsvetlija vera bio je napredak i razvitak čovečanstva. On je uvek verno i nepokolebljivo bra-nio zastavu šlobode, koja je u isto vreme i zastava čovečanstva. On je bio predan pobornik ljudske jednako-sti. Radnik sa črnim rukama i poštenim srcem vredio je za njega više, nego li gospodin koji je začmao u neradu i duševnoj tami”.
Imena Miroslava Tirša i Jindriha Fignera, njihov rad i njihov udeo u stvaranju, održavanju i razvijanju sokolstva, toliko su inedusobno ispre-pleteni, da je Figntera i Tirša sad ne-moguče razdeliti, i oni čine nerazdvoj-nu celinu.
Nama i mladim sokolskim generacijama treba da uvek lebdi pred očima svetao primer prvih Sokola i očeva našega sokolstva. Život i rad naše velike brače dr. Miroslava Tirša i Jindriha Fignera treba da nam bude zvezda vodilja u sokolskom radu.
Vlastimir šolajič
rove za telesno vaspitanje u svetu od velikog značaja, što mu je i priznato mnogo-brojnim odlikovanjima.
DVOBOJ NEMAČKIH I FINSKIH GIMNASTIČARA
Na olimpijskim utakmicama najboljih vežbača na spravama, u Berlinu 1936 godine, pobedili su Nemci dosadašnje favorite, Švicarce, a veliko je iznenadenje bila po-beda Finaca nad Čehoslovacima u borbi za treće mesto; dok su, u borbi za peto, uspeli Talijani da svladaju jugoslovenske Sokole, kojima su se dosta približili madarski vežbači. Ovih sedam nacija sačinjavaju tako zvanu „Gornju kuču” medunarodne gimnastike na spravama. Za olimpijske utakmice, 1940, počele su intenzivne pripreme svih imenovanih gimnastičkih, odnosno sokolskih saveza, pa tako i kod nas.
U Helsnkiju su se prošle subote sastali izabrani vežbači Nemačke i Finske, u me-dudržavnoj utakmici na spravama, u prisu-stvu sedam hiljada gledalaca, medu kojima i nemački poslanik i finski ministar unu-trašnjih poslova, Kekkonen, koji je poznat u svojoj zemlji kao oduševljeni sportist. Nemci su pobedili sa 346,60 :340,50, od 360 mogućih bodova. Najbolji pojedinac je bio Finac Uosikkinen, pred olimpijskim pobed-nikom iz Berlina, Nemcem Schvvarzma-nom. Finac je postigao 58,90, a Nemac 58,85, od 60 mogučih bodova. Ipak je Nemac jedini od svih 16 takmičara, postigao desetku, i to u preskoku konja uzduž.
JUBILEJ DANSKE GIMNASTIKE
Od 6 do 9 aprila 1939 slavi Savez gimnastičkih društava u Danskoj 40-tu godišnji-cu postojanja. Tom prilikom se prireduje največa telovažbačka utakmica, što ju je Kopenhagen ikada imao, a na kojoj če uzeti učešča oko 600 vežbača. Pozivi su upučeni i stranim gimnastičkim organizacijama.
Različife vesti
JUBILEJ JEDNOG VELIKOG ČESKOG SLOVENOFILA
Jan Hejret je nesumnjivo jedan od naj-oduševljenijih čeških Slovenofila, koji je tom idealu posvetio čitav život i kao malo ko saradivao sa svim slovenskim narodima.
Roden pred sedamdeset godina u oko-lini Plznja, dao se od mladosti na novinarstvo i uredivao čitav niz listova u Morav-skoj, Šleskoj i Plznju, dok se nije g. 1904 nastanio u Pragu, najpre kao redaktor „Narodnih Listy“, a onda kao redaktor najra-širenijeg češkog lista, „Narodni Politika*, kroz koji je popularnim načinom i največim žarom širio ideje slovenske uzajamnosti u najšire slojeve češkog naroda. Još kao mlad čovek naučio je sve slovenske jezike i pi-sao o kulturnim i političkim pojavama kod svih slovenskih naroda. Rodeni borac za pravdu i slobodu, on je ipak najviše zavolio najnesretnije medu Slovenima, a to su u prvom redu Lužički Srbi, a onda Jugoslo-veni, koji su tada bili razdeljeni na toliko gospodara i dobrim delom čamili u ropstvu kao i Česi. Napisao je čitav niz knjiga i brošura o slovenskim narodima, kao i o češkim i slovačkim manjinama u pogranič-nim krajevima, te se naročito zalagao za Čehe u Šleskoj i za Slovake. Bio je duša Sveslovenskog saveza novinara, i glavni organizator kongresa slovenskih novinara U Beogradu i u Sofiji, g. 1910 i 1911. Srpsko-hrvatski i slovenački jezik je poznavao odlično, pratio čitav naš javni život i pisao o njemu u svojim listovima, a u prijateljskim je odnosima sa čitavim nizom naših javnih ljudi, naročito iz poublističkih krugova.
Sedom i časnom borcu želimo da poživi još dugo i da doživi bolje dane za svoju ljubljenu otadžbinu!
BRAČO SOKOLI!
Držite se gesla:
Svoj svomel i kupujte samo domače proizvode. Preporuča Vam se
AMERIKANSK! BAS AR
MARIJAN BAKARČIĆ Sušah Tyrševa ul. 3
TRANSPORTNO, SKLAOIŠNO I OTREMNIČKO P0DUZEĆE
GUSTAV BRbLiC
llllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll
POMORSKA AGENTURA
Brzojavi: BREG
Tel. intcr. 23
S U S A K
liiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiini
MASARIK0V0 ŠETALIŠTE 5/1
nlllllllllllllllllllllllll
BRODARSKO AKCI0NARSK0 DRUŠTVO	„OCEANIA"	SUŠAK	|
podrsava ovejredovite pruge
I. Jadran « Marseille - Španija - Sjev. Afrika » Kanarsko otočje i povrafak
POLAZAK: iz Sušaka (event. Treta) Šibenika, Splita, Dubrovnika 2 za: Marseille, Barcelonu, Va-lenciju, Oran, Casablanku, Teneriffe i Las Palmas, tičući po potrebi i ostale luke u pravcu pruge
II. Jadran « Malfa *» Španija ~ Maroko i povrafak
POLAZAK: iz Sušaka (event. Trsta) Šibenika, Splita, Dubrovnika 2 za: Maltu, Barcelonu, Valen-ciju, Alicante, Oran i Casablanku, tičući po potrebi l ostale luke u pravcu pruge
III. Jadran « Sjev. Afrika « Valencija - Marseille i povrafak
POLAZAK: iz SuSaka (event. Trsta) ŠibeniKa, Splita. Dubrovnika 2 za: Tunis, Alžir, Valenciju i Marseille, tičući po potrebi i ostale luke u pravcu pruge
IV. Jadran « Sjev. Evropa
POLAZAK: iz Sušaka, Šibenika, Splita i Dubrovnika 2	za: London, Anvers i Hamburg, tičući po /»]
po potrebi i druge luke u pravcu pruge	lil
Za sve informacije obratiti se na upravu društva u	SuSaKU — Telefon broj	131 i 332	/|j
!j|||IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIMIIIIIIIIIIIIMIIIIIIMMII||||MI|||l||l|ll||ll|||||IIHIII||l||IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIMIIIillllllllllllllllHIIII|
‘jadranska plovidba!
Illlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll
D. D. SUŠAK
iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii 2
Dnevna brsta parobrodska služba is Sušaka sta Dalmaciju i obratno, s po laskom ist Sušaka u 16 sati.
Dnevne redovite parobrodske veste u svim smjerovima i sta sva kupališna i Ijetovališna mjesta jugoslovenske obale.
Ugodna turistička putovanja sta Dalmaciju, nadalje sa Dalmaciju i Grčku, uključiv vosnju, firanu i krevet, ust umjerene cijene.
Dva puta sedmično brste pruge ist Venecije sta Dalmaciju i obratno.
Redovita parobrodska služba sta promet putnika i tereta is Sušaka, Trsta i Venecije sa Dalmaciju, Albaniju i Grčku.
Prvoklasni parobrodi — dobra kufiinja, odlična posluga.
Trašite prospekte besplatna	...
Prospekte i upute daje: Direkcija u Sušaku, sve njesine agenciie t svi uredi »Putnika* te društva »IVagons—Lit s) Cook*.
Izdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije (arh. M. Smiljanič, Alekse Nenadovića 6) — dr. Tihomir Protič, Beograd Prestolonaslednikov trg. 34 -
FlUIIIIIIIIIIIIIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIinilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllUlllllUnlllllllllllllllllllllllllllllllUIIIIIIIIIII"11111^
■ Ureduje redakcioni odbor (Pretsednik Dr. Vlad. Belajčič) — Odgovorni urednik Štamparija Drag. Gregorič, Kneginje Olge 21 — Beograd.