тшШ liSB год.
Држа^мом тужшоштпЈ

Као што je познато, ja сам објавио брошуру „Наши даки", j' i.ojoj сам изнео сеој крп-вични кспит пред Окр. Судом за град Београд од 17,11-1938 год., у коме сагл трожко да се поведе кривични поступак против Д-р Милана Стојадиновпћа, данашњсг Претседника Краљ. Владс, зато што je у току 1933 и 1934 г. говорио, радио и припремао убиство Благкеноупокојсног Краља Ллексакдра,
На жалост не само да надлежне судске власти по томз ннсу г:ишта радиле, већ ии по тој брошури против мене се никакав поступаг: није водио, а и тешко се може водити, пошто би то повукло поступак против Д-р Стојалииовића.
Призкајем да je та оптужба особито тешка, али je много тежс што се у Краљевпни Југославији, под владавином Њ. В. Крал>а Петра II, о животу чијег се оиа овдс радило, по поме-нутом питању, које сам покренуо, ништа не ради.
To питање није могло да изкђе пред суд ни кад су га стотинама петицнја, са .хиљадама потписа, упућених Краљ. Намеспиштву с места покушавали да крену.
Доказ: мој кривични испит пред Окр. судом за град Београд од 17-11-1938 г., — брошур.1 „Наши дани" (коју Државно тужиоштво иначе има)...
Сматрајућп да се овде ради о једној изванредној тешкој ствари отежаној нерадом судских. власти, био сам прииуђен ствар изнети пред најшире народне масе.
При томе сам поступао заиста врло пажљиво.
Претходно, 17-11-1938 изнео сам ствар пред Суд...
Не добивши потом, од 17-11-1938 па до почетка јуна 1938 (пуна три и по месеца) ни гласа о каквом раду, решио сам се да ствар објавим преко штампе.
Па кад je прогало два месеца од објављивања путем штампе — и кад су сви моји поку-шаји да се по тој ствари утврди истина, пропдли, био сам принуђен ствар изнети пред широке народне кругове, на зборовима, живом речју.	^
Доказ: Д. В. Љотак, као сведок.
Власти мени не дозвољавају зборове и конференције противто закону од 2-IIM937 год., на основу незаконитог наређења Пов. бр. 8746 које je издао Министар Унутр. Дела, Д-р Корошец.
На име, Д-р Корошец je наредио у том распису да ми се скоро у читавој земљи, све док не добијем дефинитивно одобрење, зборови не одобравају.
Доказ: да суд прибави горњи распис.
А TO по закону није, јер закон даје право свакоме на држање зборова и конференција и појединцима, а камо ли начелно одобреном политичком покрету.
С друге стране, као што je познато, власти дозволавају „бившим" растуреним политичким организацијама, које по закону не постоје, и које немају ни начелно одобрење, зборова и конференције.
Доказ: сведоци Артур Штурм, капетан у пензији, Л>у6ланица, Целовшка 28; Милорад Мојић, новинар, Петровград, Саве Текелије ул. 9; Михаило Олћан, поседник, Петровград, Соколски кеј ул. 4; Милорад Живадиновић, новинар, Београд, Косанчићев венац бр. 17,
„Збор" je могао тражити дефинитивно одобрење, али то није учинио са разлога што je маја 1937 год. добио поруку од Д-р Милана Стојадиновића да он неће одобрити рад Збору, макар све (рормалности испунио, јер „он хоће то што Збор хоће".
Доказ: брошура „Порука фашистичком шегрту" коју 'Државно тужиоштво има и исказ Д. Л>отића, као сведока.
Од кад сам пред масе народне, пошто су судске власти и други фактори, у овој најтежој ствари потпуно обуставиле сваки рад, изнео ову ствар, власти су раније забране само продужили, ничим иначе не пеоштравајући свој став.
Једино су у Прел>ини, на дан 21 VIII, власти, дозволивши збор, тако удесили с конунистииа да они несметано упадну, и пре почетка конференције нападну најбруталније учаснике и мене, тако да се само револверским метцима испаљеним свакако са стране некога од мојих присталица, има благодарити што су нападачи прекинули свој злочиначки напад, несметано припремлен, власти у напред познат, и исто тако несметано извршен.
Кад je сутрадан, у „Политици", изашла моја исправка, која утврђује право стање и открива да су TO учинили комунисти, власт je „Политику", 23/VIII, издање за унутрашњост, забранила.
Доказ: Милија Диковић, адвокат из Ужица; Милорад Мојић, новинар из Петровграда Јован Тановић, уредник „Политике", као и Д. В. ^отић, као сведоци.
Видевши да се ja на забраие зборова, конференција и састанака не могу обзирати, јер je све TO противно закону, — не смејући да ме иначе предаду Суду да тамо одговарам, — осећајући с друге сву страховитост ситуације, властодршци су решили да отворено загазе не само у безакоња, већ и у саме злочине.
Тако je дошло до крвопролића у Селевцу, где je платио главом, невино и нескривл>ено мој пријател», Радослав Торлаковић, из Селевца.
Сам догађај се одиграо овако:
18 септембра, полазећи за збор у Винчи (срес Опленачки), ja сам рано ујутру, написао и предао две пријаве, једну Нач. среза Орашког, Нач. среза Јасеничког, у првој сам пријавио да ћу доћи на састанак у Лозовик, пред кафаном до задруге, 21 септембра, око 17 сати по подне, ради виђења и разговора са пријатељима, а у другој да ћу истог дана, 21 септембра, око 9 сати бити у Селевцу, око 11 Vä у Глибовцу, а око 14Va сати у Голобоку — све исто онако као у пријави ср. ора-шком, с молбом да власти не чине никакве сметње овим састанцима, на које по закону имам право.
По тим пријавама нисам добио никакво решење о забрани ни до данас.
Доказ: као напред.
Стигавши око 9,45 у Селевац на уречено место затекао сам тамо неколико стотина окунље-них Јћуди, својих пријател>а с којима сам се отпочео поздравлати.
Одмах ми јс пришао г. Коста Мајсторовић, свештеник из Азање, и рекао да му je иза-сланик ср, начелника, пр. Секретар Станковић, саопштио да ће збор силом растурити и при томе ће, ако затреба, „пуцати у месо".
До11аз: Мајсторовић Коста, свештеник из Азање, као сведок.
Примио сам TO с неверицом, не могући веровати да ће власт у тој мери бити безочна.
Одмах ми je пришао Станковић, па ми je то исто рекао пошто ми ее претставио.
Одговорио сам му да сам ja састанак пријавио, да ћу по закону поступити, а он нека поступи по закону.	^
Затим сам се попео на једну узвишицу, док je Станковић стао поред мене, и чим сам а рекао: „БраНо!", он ме je ухватио за рукав, прекинуо, и саопштио народу да се разиђе са збора који je забрањен.
Ja сам му рекао да ме може ухапсити, ако има право, али да док сам слободан, мораи се својим законим правииа служити.
Тада ми je рекао да ће ме одмах и ухапсити и наредио жандармима да ме ухапсе, а да народ силои растерају.
У TOM тренутку изашао сам пред жандарме, тако да je маса била иза мене. Два до три жандарма су ми уперили пушке у прса и позвали ме у „име закона" да сам лишен слободе.
Свесан да по закону немам ради чега бити лишен слободе, одговорио сам им да ћу се повиновати само сили. Тада су ме двојица шчепали за руке и повукли и тада сам ja пошао, вођен тако с њима.
Али у тај мах се народ раздражио и покушавао да ме отме. Одмах сам се окренуо, - ослободио од жандарма, наређивао и молио народ да буде миран, да ме остави да ме жандарми воде, па ће иорати да ме пусте.
Народ ме je послушао и умирио се и ми смо пошли од места где сам ухапшен ка општини.
Доказ: Коста Мајсторовић. из Азање, Јован Петровић, Рајко Камарић, из Селев1Ја, Жива-дин Богдановић, студ. из Смедерева, и Д. В. Лзотић, као сведоци.
Тако смо кренули горе ка општини, па сам тако на неколико места, у неколико критичних тренутака, успевао народ да умирим, а у исто време и самог претсгавника власти и жандарме корио и опомињао да не изазивају, да не млатарају пушкама у правцу народа без потребе.
Такав je критичан тренутак био нарочито код започете грађевине црквеног дома, где je народ истрчао, запосео грађевину и окупивши цигле чекао да прођу жандарми у^намери да жан-дарие нападну.
Видевши TO, ja сам преузео сам потребне мере, наредивши народу и молећи га да не чини безакоња, а спровод упутио таквим путем, где ће најмање опасно бити.
Доказ: напред поменути сведоци.
Међутим, на супрот оваквом мом држању, од почетка, пом. секретар Станковић je радио тако као да му je циљ да дође до најгорег.
Тако je он, стигнувши пре мене са жандармима, ушао у доњу кафану и ту једно за другом испио преко двадесет чашица љуте ракије, стојећи.
Доказ: сведок Јован Петровић и деловођа, Љубомир из Селевца.
Затим je истом деловођи и још некима причао да je, кад je послат за задатком да растури збор, тражио писмено наређење даможе употребити оружје ради пуцања у месо.
На послетку je својим нетактичним држањем, сталним претњама и вређањима само до-ливао ул>е на ватру.
Кад смо прошли мирно поред црквеног дома, он се почео дерати и називати Селевац и Азању, побуњеничким местима у која ће он послати батаљон војске.
Доказ: напред помеиути сведоци.
Како смо се приближавали улазу у општинско двориште, предосећао сам да je то иај-критичнија ситуација, па сам и даље, с једне стране умиривао свет, а с друге стране опомињао жандарме да буду пажљиви и не греше душе. Тако смо дошли пред сам улаз.
С леве стране од улаза налази се кафана, пред којом има као неки трем. Ту се било искупило доста света.
Кад смо улазили у двориште, осетим интуицијом опасност, — па се обратим Стаиковићу, и ако сам на путу с њим морао, због његовог увредљивог држања, прекинути сваки разговор, с молбон да ми дозволи да застанем и опет умирим свет, али ме je Станковић, сав из6езумл>ен, најгру6л>е одбио и повикао жандармима неке речи, којих се сад тачно сетити не могу, али чији je смисао да иду до краја.
Како су жандарми непрестано, држећи пушке на готовс, млатарали у правцу сак'упл>еног народа, као бодући, уместо да стоје мирно и употребе оружје, по прописима службе, то je неко једном столицом у правцу наредника Башића бацио, а овај ту столицу на нож дочекао. Онда je из исте гомиле полетела каиеница и ударила Башића по глави, и овај je тада опалио два метка, у ' вис — без опомене.
Ово се десило за пола минута, а вал>да и мање после моје молбе да интервенишем код народа.
На ове метке, напад je престао и гомила се разбегла.
Али тада су, без опомене и без потребе, отпочели пуцати и остали жандарми, већином из клечећег става, и то у правцима одакле никакав напад ни пре пуцња Башићевог није долазио, па je тако и дошло да je метак погодио покојног Радослава у дворишту кроз капију, преко пута улаза у двориште суднице. Ca тог правца никакав напад није долазио.
Доказ: сви сведоци напред поменути, као и послужитељ општински, писар општински, деловођа општинвки.
Напомињем да je погодак Торлаковићев страховит, као што се види и из протокола уви--ђаја. Просто не знам како се обичним пешачким метком може таква рана произвести.
Доказ: протокол увиђаја и секције.
После тога еам сазнао још и ове ствари:
За све време спровода од кафане до улаза у двориште суднице, један каплар, муслиман, лз Кусад. жандармеријске станице, идући позади мене држао je пушку уперену на мене, с прстом
десне ркуе на обарачи. Он мене с ока никако није скидао. И док су други жандарми своје пушке уперивали час на овога, час на онога, овај ме није пуштао са својом пушком из очију| и ако за TO није било никгкве потребе, јер ис само да нисам бежао, већ на против, по мишлењу свију присутних, само мени има да се благодари што je само један човек погинуо, а није било десетину и више мртвих.
Поред тога, тај каплар je показивао знаке изузетне иервозе.
Да je све то пало стотинама сведока у опи, те су мп онн по после мог ослобађања и доставили,
Доказ: напред поменутп сведоци.
Из овога се види:
1)	Да Je Нач. среза Јасен1:ч1»ог злоупстребио власт забранивши ми састанак — без раз-лога — па мн чак о том ин решеље није достагио;
2)	Да je даље злоупотребио власт тнме што je послао сакретара Станковића да силоМј . па чак и пуцањем у месо, збор растури.
3)	Да je даљс секрстар Станковг.ћ злоупотребио власт штс je пркстао да изврши око под'^2).
4)	Да je своју функцију вршио тако да би било н всћс зло да мене и мсг умкрујућег утицаја на л>уде нијс било;
5)	Да јс своју функцију вршко, пошто je себе претходно допео, употребом великог броје чашица љуте ракије, у нарочито стање;
6)	Да je једаи жапдпрм 1:аплар непрестано, све док од масе, улазом у општинско дпо-риште, нисам био одељен, и без готребе држао ма с пушком на готовс на оку, без потребе, — из чега се закључује да je по наређењу илп по сопственој иинцијативп, узео на ссбе, да ме у пуцњави што би настала, убије, па je у томе сметен пше што сам, и не знајући за то, Божијом помоћи, дејствовао умирујућп на обе страке, све док ме нису од масе, yso^eFbeM у двориште, одвојили, — а тада већ и није могао, пошто нигоко не би у том случају могло да се претстави да сам погинуо случајно у гужви.
7)	Да ми je секретар Станковић спречио да у најкритичнијем тренутку, као п дотле успешно, интервенишем, већ je довикивао нешто узрујано жандармима што су онн морали с".ватити обавештени унапред о Hapeijeiiy за употребу сружја, пуцањем у месо, као сигнал, — па су, пошто je наредник Башнћ, погоЈјен циглом, опалио два метка у вис (што je било довољно) отпочели пуцати, без опомеие и потребе, и тако кепознати (или*може бити нар, Жувела из Азаље, или Taf каплар из Кусатка) мн од њих (не могу се сеткти) из клечећег става пуцао, знајући да се иза капије налазе људи, јер их je пре тога впдео да отуда гледају, и тако смртоносно повредио Радославг (Овде Станковић и сви жандарми за непрописну п недозвол.ену употребу оружја, а непозкати мк од њих још и за убиство хотимично.
Пријављујем ова кривична дела напред означеиих лица и молим да према њима даљв по закону поступи за дела нз § 395 к. з„ као и за дело из g 167 к. з., а оног каплира из Кусадачке жанд. станице за припремање и покушај убиства нада мном, и молим да се даље по закону посгупи.
У поступку ћу учествовати као вриватак учесник, па ћу на претресу, одмах у почетку прнјавити и своја прнватно-правна потраживања, са којим се придружујем овом крив. поступком.
Таксу не плаћам.
24 септембра 1938 год.	Приватни учесник
Смедерево	Д. В, ЉОТИЋ
Претседник Југ. народ. покрета ,.Збор"'

ШТАНПАРИЈА МАРИНКОВИИ, ОИВДЕРЕВа
3628