Pošte ring plaćena u golovu
*11
I, (931
Cena Din Z
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO S AVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »Solcolslca l&rosveia«
I4uib>lfo.t!.a,
2Lf5>. nrsL«$xtat 1931.
God- II. - BroJ 13.
Izlazi svakog četvrika • Godišnja prelplala 50 Din e Uredništvo i uprava u Ljubljani (Narodni dom) Telefon br. 2543 « Račun kod poslanske štedionice br„ 12.943 ® Oglasi po ceniku ® Rukoplsi se ne vraćaju
IVANKO BENDIŠ (Kotor):
Jačafmo sokolsku svesl!
U našim sokolskim redovima opažamo živo struj an j e, pogotovo od osnutka Sokola kraljevine Jugoslavije. Prilazi nam sve veći i veči broj članstva, osnivaju se nova sokolska društva i sokolske čete. Novo izabrane uprave društava počele su svoj rad. Brača kao da se takmiče u oživotvo-renju velikog Tvrševog dela, a za na-predak nacije. To je dobro. Svi mi moramo da Sokolstvu dademo ono, čim smo obogatili svoje telo i dušu. Nesebično i iskreno.
Ali sa svih strana konstatirala se i jedna bolna činjenica: da medu članstvom nema sokolske svesti, i iz toga sledi, da u sokolskim jedinicama do-lazi u opasnost nas deeenijama prekaljen sokolski rad.
Put, kojim nam je poči, jasan je ko sunce. Pokazao nam ga veliki Tvrš, a sankcionirao naš-viteški Kralj zakonom o osni vanju SKJ. Danas nema Jugoslovena koji ne uvida da je to u istinii put koji vodi idealima Jugoslo-venstva i Slovenstva. Oni su mu utrti več od prvog Sokolskog sabora. A teško je bilo krčiti neizoranu njivu. Pa ipak se išlo napred. Pomalo, ali sigurno. Ljudima svesnim svoga poziva ništa ne smeta na putu.
Danas smo daleko brojniji. A jesmo li moeniji? Sumnjam. No, možda se i varam? Bože daj! Ali ni-sam ja sam što sumnjam. Ima nas više. Svih nas zabrinjuje kad gledamo neke pojave. Tako vidimo, da ljudi ko ljudi, ne mogu, da predu preko nekih sitnica, ličnih ambicija, ličnih nesuglasica, lične netrpeljjvosti, i da se uzdignu visoko, visoko, pa da žrtvuju sve to radi ideje koju su do-brovoljno, dakle iz uverenja, prigrlili. Mnogi nisu još očistili dušu od raznih nastranosti i lične mržnje, ne mogu da se otresu svih onih zadevica koje su trovale naš javni život, ne mogu još da iz njihova srca posvema isču-paju klice strasti, kojom su mrzili brata svoga.
Ali — reči če se — ljudi nebi bili ljudi, kad bi sve to mahom' zaboravili. Da, ali kad stupc u sokolsku organi-zaeiju i nazivlju brata bratom, moraju da sve zaborave, iako istina ima stvari koje se vrlo teško zaboravljaju. Oni pak, kojima nije do istinskog rada, neka budu toliko čestiti i neka se uklone da ne smetaju jedan veliki patriotski rad. Neka se ne guraju napred i neka ne seju razdor.
Danas se razni mentaliteti okup-ljaju u našem Sokolu. Ali kao Sokoli moraju da se izdignu nad one tamne sfere, u kojima su do sada robovali, moraju da otlbace starog čoveka, i da sc obuku novom, neokaljanom ode-čom sokolske bratske ljubavi. Treba pročistiti srca, zaboraviti prošlost, a raditi za bolju budučnost Jugoslavije. Ne budimo nenavidni na brata svoga. Neka sokolska ljubav i bratstvo prodre u svaki nerv našega tela, u našu dušu. Sokolstvo ne pozna mržnje, ne pozna ambicije, sem u plemenitom takmičenju u sokolskom radu. Svi smo mi jedno, i u zajedničkom radu izgradil jemo ovu našu Jugoslaviju. A ka-kovi smo mi zidari, ako rušimo što se teškom mukom sazidalo. Samo uza-jamnim radom, svesni sokolskih duž-nosti, možemo postiči naše ciljeve. A ko nema volje i sokolske svesti, te neče da nas pomaže, neka otstupi. Sokolstvo če tim dobiti.
Množe se naši redovi. To je uteš-ljiva pojava. Mi imamo ljudi uglednih, od položaja, od znanja, odličnih sposobnosti. Ali treba da svi budu pro-žeti sokolskom idejom, treba da spo-znaju kako medu nama ne postoji ni-kakav drugi cilj, sem sokolskog, da se kod nas ne radi ni za čast, ni za slavu, da u našim redovima vlada sa-mopregor i da pred očima imamo interese države i naroda — Sokolstva.
Mi poznamo samo rad i rad. A veliko je polje toga rada. Svaki položaj u sokolskoj organizaciji treba vršiti savesno. Kritike rada nikad se ne plašimo. Samo da je umesna. Niko nije savršen. Ali kritikom ne iskaljujmo mržnju na brata svoga. To nije ni ljudski, ni sokolski. Obucimo se dakle u čoveka Sokola. Zaogrnimo svoju dušu pravom i čistom sokolskom svešču, a svoje srce napajajmo istinskom bratskem ljubavlju. Tu svest budimo i di-
žimo u našem članstvu i vaspitujmo ga u istinskoj bratskoj ljubavi. Sada kao nikada pre, kada našim redovima prilazi toliki broj, naročito je potrebno da se novo članstvo vaspitava u idejnem smeru, da ga se upozna sa osnovnim principima Sokolstva, njegovim težnjama i radom. Uspeh na-šeg sokolskog pokreta zavisi o razvije-riosti i dubini svesti njegovih nosioca
—	našega članstva — nikako pak o pukoj brojčanoj snazi. I stoga tačna je tvrdnja brata Bogunoviča, da svaka ideja, koja hoče da se održi u obliku pokreta, t. j. koja hoče da prede od ideje u stvarnost, njen uspeh temelji se u prvom redu na svesti članstva i na vrednosti onih, koji svojim radom prenašaju ideju u žrvot i krv naroda.
Brat Kosta Petrovič opaža, da pri-dolaženjem novog članstva, kojemu tali svesti, dolazi u opasnost u sokolskim jedinicama naš deeenijama prekaljen i izraden sokolski duh. Pred-laže za to idejne škole.
Svakako, sasvim je krivo mišljenje da brojčano stanje jedne organizacije odlučuje o njenoj moči, jer je nepo-bitno utvrdeno, da snaga svake organizacije leži u duboko ukorenjenoj svesti njezinih članova. Svest daje im-puls svakome radu. Jedna, pa i najve-ča masa nesvesnih ljudi, vrlo lako ostavlja na cedilu svoju organizaciju, čim oseti da joj je u njoj nelagodno, ili kad joj odnekle dune povoljniji ve-tar za vlastite interese. Takova masa je nedisciplinirana i lako se raspada, kao što se lako okupila. Manja organizacija, ali od svesnih i odanih ljudi za jedmi ideju, za jedan pokret, stva-ra čudesa. To je fakat. Šačica svesnih vojnika ne ustupa ni pred nadmoč-nim neprijateljem, masu pak nesvesnih lako rastera šačica svesnih. Kvalitet, a ne kvantitet, odlučuje svugde pa i kod nas.
Da li u našoj sokolskoj organizaciji štetno deluje veliki priliv novoga članstva i stvaranja naprečac novih društava? Rekao bih da še svaka župa nateče, koja če da osnuje više društava i četa. To bi bilo dobro, samo kad bi se poradilo da se pre osnivanja, novi članovi sokolski vaspitaju. Kad se postavi dobar temelj nije teško graditi, ali na labavom zgrada može da se sroza i da nestane volje da sc više ikad podigne. A to je zlo. Vaspitanja nam dakle treba da naše članstvo postane svesno.
Mi danas susretamo mnogu našu sokolsku braču sa sokolskom znač-kom,'i još vrlo inteligentnih ljudi, i kad ih pozdravite sa »zdravo«, odgo-varaju ti: »klanjam se« i »sluga poko-ran«. Ovakova svest zazebe te usred srca. Mi danas vidimo na sokolskim skupštinama, na odborskim sednica-ma, da tc nekoja brača oslovljuju sa »gospodine«. Ovakovo članstvo ne samo da nema sokolske svesti, nego ne poznaje ni društvenih pravila. I ovakovo članstvo hoče da ude na vodeča mesta u društvu, da stavlja nekakove uslove, da napada jedan predlog iako je umestan, ali pošto ga jc predložio jedan brat s kojim ne stoji u najbo-Ijim odnosima, predlog ne vredi. Ovakovo članstvo se buni kad mu kažeš da to nije sokolski i predbacuje ti da si mu dirnuo u njegov nacionalizam. 1 još mnogo toga.
Jesmo li u našoj organizaciji brača ili ne? Da li ovakovo članstvo tinaprc-čujc sokolski rad ili ga koči?
Neču ulaziti u pitanje, da li je po snagu Sokolstva bilo korisno, da se provela jedna vrsta članstva, ali je ne-osporno, da ogromni prirast članstva bez poznavanja sokolske ideologije, nije ga nimalo osnažilo, a moglo bi mu biti i štetno, ako sc ovo ne izleči. Ovo nije samo moje mišljenje, kako sam u prvi mah mislio. Sa svih se strana čuje ista pesma. Neugodna. Bolna.
Kao dokaz ovoinu, navest ču za primer jedno naše društvo u kome se marljivo radilo sve od oslobodenja. Prilikom godišnjih skupština, jedva bi na istima bilo prisutno nekoliko sokolskih radnika i vežbačeg članstva. Jedva jedvice sastavili bi upravni odbor. Jedne godine nije se mogao da nade prosvetar. Ni učitelja, sem jed-noga koji jc vršio tajničku dužnost, ni profesora (prenula ih u mestu bilo više od dvadeset), ni advokata, ni su-
dija, nikoga ko bi radio malo na sokolskoj njivi. Napokon ta se dužnost morala samo forme radi poveriti eo-veku koji nije apsolutno bio za to, aii nije bilo drugoga, a faktično je vršio to učitelj-tajnik. I društvo sa tim skromnim silama ipak je radilo i napredovalo.
Ove godine okupio se na skup-štini ogroman broj članstva. Puna dvorana. Culo se svega: i kritike, i na-padaja i — ličnih uvreda. Skupština je trajala više od tri sata. Izašle su ništa
manje nego četiri liste za novi upravni odbor. Mi smo se pitali: Šta sve ovo znači? Kud se ovo krcnulo? Je li ovo sokolski rad? Ima li ovde dovolj no sokolske svesti?
I sada dolazi pitanje: da li u našoj organizaciji više vredi kvantitet ili kvalitet? Na vreme treba o ovome povesti računa, da jednom ne nastane darmar u našim redovima. Možda bi idejne škole, kako ih predlaže brat Kosta Petrovič mnogo koristile?
Sokoli neka budu najbolfi sinovi naroda!
»Čovek je biče društveno«, rekao je jedan grčki filozof. Promatrajuči suštinu ove stare grčke izreke, vidimo da su se ljudi u svojoj društvenoj organizaciji oduvek grupisali na raznim osnovama.
Tu nalazimo grupacije prema za-jedničkim težnjama, zajedničkom radu, zajedničkom mišljenju i t. d., a sve sa svrhom da olakšaju materijalne i duhovne uslove života.
U najstarija vremena organizovali su se ljudi da ostvare kolektivnu volju ili da se obrane od zajedničkog nepri-jatelja. Tako su postojala različna ljudska društva religiozna, politička, humana i sl.
Spoznaja zajedničke težnje, interesa ili opšte opasnosti, od uvek bila je movens udruživanja ljudi u razne skupine i zajednice, koje su tokom vekova pretstavljale sliky ljudske društvenosti.
Kod pojedinca uvek je ograničen kolon njegovih vlastitih interesa i to ne može biti od velikog opšteg značaja, a retko kada može ostaviti dublji trag.
Borba pojedinca sa prirodom, drugim ljudima, sa životnim neprili-kama iscrpljuje njegove snage i može dati rezultat samo sa očuvanjem sa-moga sebe.
Samo zajedničko udruživanje, sa ciljem da se zajedničkim, udruženim snagama postigne postavljeni cilj, može biti temelj za postignuče povoljnog rezultata i uspeha.
Svaka i najjača ličnost i delatnost (pronalazač, učenjak, vojskovoda, po-iitičar) pojedinca može imati uspeh samo onda, ako je ova povezana sa interesom ljudske mase.
Sva velika dela u istoriji čovečan-stva, kojima je početak volja pojedinca, osnivala su se na organizovanosti pojedinih grupa ljudi, koji su se toj volji pridružili.
Čim jc kompliciraniji sastav ljud-skog društva tim jača mora biti njegova organizacija, jer samo u tom slučaju postoji mogučnost da se sa uspehom provede jedna zajednička ideja.
Kako u istoriji, tako isto i u obič-nom životu ljudi potrebna je organizacija za zaštitu i očuvanje samog života ljudi, pojedinog naroda. Samo ona j narod može biti otporan i jak te zauzeti odgovarajuči položaj u svetu, koji svesno čuva svoje nacionalno lice, zdravlje, zdravi moral i jaku organizaciju.
Da pojedini narod, država može postiči značaj i stati na zaštitu svojih prava, mora imati dobru organizaciju svojih gradana.
Mi znamo kako savremeni život pod uplivom ekonomskih, kulturnih i socijalnih prilika deli pučanstvo pojedine zemlje na grupe, kojima je cilj zaštita vlastitih interesa.
Stoga jc razumljivo da je upravo sada za nas od neocenjive vrednosti organizacija, koja za osnovu svojih nastojanja postavlja podizanje teles-nog i duševnog zdravlja, jačanje nacionalne svesti i unapredivanje opšteg blagostanja naroda, organizacija koja propoveda i širi ljubav, bratstvo i uza-jamnost u svojem i medu svim slovenskim narodima.
Takovu organizaciju, jedinstvenu po svojim uzvišenim težnjama i cilje-vima imamo u našem Sokolstvu. Naše Sokolstvo jest i mora biti jugosloven-sko i sveslovensko. Ono jest i mora biti jedna celina sa jednim telom, jednom dušom i jednim srcem.
Zadača Sokolstva velika je i teš-ka. Sokolstvo ima da razvije i usavrši
svakog čoveka telesnom vežbom, a moralnim odgojem ojača duh, kulturnim prosvetli um.
Velika i sveta ideja Sokolstva, koja vodi putem zbližavanja svih Slove-na, ne sme i ne može biti predmetom i arenom nikakvih klasnih i političkih borba.
Nije potrebno naglašavati svima poznato delovanje češkog Sokolstva i ulogu, koju je ono odigralo za oslobo-denjc čehoslovačke, a isto tako ne trebamo govoriti o važnosti sada je-dinstvenog Sokolstva za našu zendju.
Sokolska organizacija silno se razlikuje od drugih staleških, profesionalnih, političkih i drugih organizacija, jer joj je cilj mnogo širi i opsežniji.
Sokolstvo mora da ojača i una-predi svoj narod, svoju državu, i poveže sveslovensko kolo sa devizom: »Sokolstvo napred!«
lzlazna je tačka sokolske organizacije stvoriti telesno jak i moralno
čvrst narod, te ga podiči kulturno, so-cijalno i ekonomski.
Svaki gradanin, koji voli svoju državu i svoj narod, koji hoče bratski da radi na korist i dobro svoje zemlje i celog Slovenstva, neka stupa u sokolske redove.
Samo iskrenih, poštenih, nacionalno jakih građana treba Soko, jer se jedino sa takvima može uspešno raditi.
Svaki Soko neka painti, da je bolje malo, ali naprednih i svesnih Sokola, nego mnogo razornog i štetnog elementa.
Sokolska jedinica, pa makar bro-jem kako mala, ali ako jc u sebi uvek složna i jaka, u stanju je da se uspešno razvija i blagotvorno deluje na svoju okolinu i to kudikamo jače i snažnije od velikog i bučnog društva, sastavljenog od članova, kojima je sokolska ideja daleka i strana.
Moramo pamtiti da je ideja Sokolstva velika i sveta tc se mora briž-no čuvati i provadati. Patriotizam pak, predanost Jugoslovenstvu i Slovenstvu, bit je Sokolstva i preduslov nje-govog uspeha i napretka.
U današnje vreme, kada se sve stavlja na komercijalnu bazu i sve računa na dobit, ne smemo dopustiti da u sokolsku organizaciju uvedemo trgovinu, jer bi time okaljali svetli oreol sokolske ideje.
Ima medutim ljudi, kojima bi Sokolstvo trebalo da posluži njihovim vlastitim interesima i takovi obično gromkim rečima nekog tobožnjeg nacionalizma samo profaniraju ono što je veliko i sveto. Mi to ne smemo nikako dopustiti i moramo najbudnije paziti da naši sokolski redovi budu uistinu redovi naj čestiti j ih, najpleme-nitijih i najboljih sinova našega naroda. Samo tako če naše Sokolstvo moči zaista najkorisnije i najbolje da posluži svojem narodu i svojoj državi
—	Jugoslovenstvu i Slovenstvu. —
Soko.
»Jevrejski Glas« o Sokolstvu
Sarajevski »Jevrejski Glas« dona-ša članak pod naslovom »Jevreji i Soko«, u kojem medu ostalim veli:
»Soko je prije išao za tim da se Slovenski Jug oslobodi tudeg jarma i zbog toga članstvo njegovo bilo je ograničeno kao što se i svaka revolucionarna čelija ograničava samo na malen broj trudbenika. Odmah iza oslobodenja, Soko je promijenio svoju fizionomiju. Njegovoj revolucijonar-noj djelatnosti nije bilo više mjesta. Program mu je gajenjem tela i duše, unapredovati telesno zdravlje, moral i nacijonalnu svest državljana. Ova posljednja svrha: »unapredovati na-eijonalnu sviješt državljana« došla je naročito do izražaja u nedavnoj reorganizaciji Sokola, provedenoj na temelju velike i mudre odluke Nj. Vel. Kralja Aleksandra 1. od 6. januara
1929.	Danas, kod nas, nacijonalna svest znači svest o Jugoslovenstvu, čistom od svih plemenskih razlika i u tom smislu, iza 6. januara dan je temelj Sokolu kraljevine Jugoslavije u koji su stupili svi jugoslovenski So-koli, bez obzira na njihovu dotadanju pripadnost i orijcntaciju. I njegova svrha primarna je da gaji i unapreduje nacijonalnu svijest medu članovima svojim, i da propagira duhovno jedin-stvo jugoslovenskog naroda. Svrha i program Sokola i sada su veliki, a njegova zadača lepa, ali realizacija svega ovog traži mnogo žrtava i napora. Dužnost jc svakog svijesnog Jugoslovena i dobrog sina naše kraljevine da stupi u redove Sokola, da radi aktivno u njemu i tako mu pomogne. Soko telesno regeneriše, i duhovno preporo-duje. I mi, Jevreji, kao lojalni gradani kraljevine Jugoslavije moramo da pot-pomažemo dalekosežan i ogroman rad jugoslovenskog Sokola. To je naša dužnost prema Otadžbini koju volimo i koja nas voli. U Sokolu čemo se i mi, Jevreji. telesno regenerisati, a osim toga pomoči čemo da se velika histo-rijska odluka Nj. Vel. Kralja za što bržim i solidnijim konsolidovanjem prilika i odnosa na bazi što šireg Ju-goslovenstva, u kome su okupljeni svi slojevi našega naroda bez razlike na vjeru i pleme, privede što prije ttspješnom i konačnom ostvarenju.«
»Gajret« za Sokolstvo
Sarajevska »Večernja Pošta« do* nosi:
»U redovima muslimanskih javnih radnika, specijalno članova i prijate* lja »G a j r e t a«, posvečuje se ц po* sljcdnje vrijeme naročita pažnja osni* vanju seoskih sokolskih četa u musli* manskim selima kao i u ostalima u zajednici sa ostalom bračom drugih vjeroispovjesti. U našoj javnosti več je istaknuta potreba zajedničkog rada »Gajretovih« prijatelja i Sokola na na* šem selu. U tom smislu upravilo je apel svojim prijateljima i muslimansko glasilo »Novo Vrijem e«, u kome medu ostalim čitamo:
»Muslimani ne smiju da ostanu po strani ovog veličanstver.og pokreta, koji če nesumnjivo preporoditi naše selo. Oni treba da odmah pristupaju seoskirn sokolskim četama tamo gdje su več osnovane, a gd je još nisu osno* vane, treba da ih sami osnivaju i budu preteče novoga sretnoga doba za naše selo.«
Pozdravi Savezu SKJ
»
Novo mesto. S svoje prve glavne skupščine pošilja svojemu milemu bratu Nj. Vis. prestolonasledniku Pe* tru, starešini Sokola kraljevine Jugo* slavije in savezm upravi iskrene in udane pozdrave — Sokolska župa Nos vo mesto.
Plaški. Prigodom osnutka Sokol* skog društva u Plaškom župe Karlo* vac šaljemo bratskom Savezu na čelu sa starešinom Nj. Vis. kraljevičem Pe* trom sokolski Zdravo! — Za Soko Dragoljub Vurdelja.
Jaška. Sokolsko društvo Jastre* barsko pozdravlja sa svoje konstituira* juče skupštine saveznog starešinu Nje= govo Visočanstvo prestolonaslednika Petra i celi bratski Savez sa iskrenim sokolskim Zdravo! — Starešina PoU lak Ladislav.
Sv. Peter v Savinski dolini. Na žal* nem sestanku desetletnice smrti dra. Ivana Oražna pošiljamo udanostne pozdrave svojemu prvemu starosti Nj. Vis. prestolonasledniku Petru z obljubo, da bomo sledili korakom ve* likega sokolskega vzornika v korist kralju in domovine. — Sokolsko dru* štvo Sv. Peter v Savinski dolini.
ROSI J A - FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
/LoVEM/Ko
Izlel ČOS u Pariz
Prilikom 50. jubileja Međunarod-nc telovežbaeke unije u Parizu, prire-diče ČOS veći izlet u Pariz, gde će čehoslovačko Sokolstvo nastupiti sa beogradskim prostim vežbama, a de-lomice i sa prostim vežbama pokrajinskih sletova u Pardubicama i Pre-rovu. Tome izletu biče pripnšteni samo oni, koji imaju svečanu odoru. — 12. i 13. jula biče u okviru svečanosti telovežbačka takmičenja, kojima če učestvovati i čehoslovačko Sokolstvo.
Glavna skupšima Ložičko-srpsfeop Sokolskog Saveza
Pretsedništvo Lužičko-srpskog So-kolskog Saveza sazvalo je ovogodišnju glavnu skupštinu Saveza za 8. marta. Toga dana skupilo se u dvorani Srp-skog doma u Budyšinu preko 100 delegata lužičko-srpskog Sokolstva. Skup-štinu je otvorio i vodio savezni starešina brat Jakub Šajba. Iz njegovog iz-veštaja vidimo, da je lužičko Sokolstvo u jubilejnoj godini lepo napredovalo, da su bile uklonjene mnoge pro-tivnosti i da je danas sokolska organizacija najjača i najbolja organizacija srpske Lužice. Iz ostalih referata sledi, da je Sokolstvo saradivalo kod svih lužičkih narodnih priredaba. Na sve-srpskom sletu u Rakecama bilo je 250 Sokola, od kojih je vežbalo 130 članova i 22 članice. Od velikog je značaja za lužičko Sokolstvo učestvovanje na I. svesokolskom sletu Sokola kraljevine Jugoslavije u Beogradu te proslava de-setogodišnjiee opstanka sokolske organizacije u srpskoj Lužici. — Prema zaključku prošlogodišnje skupštine imaju se osnovati tri župe, od kojih su dve več osnovane. — Savezno glasilo »Sokolski Listy« izlazilo je redo-vito svaki mesec.
Izveštaj o tehničkom radu lu-žičkog Sokolstva podneli su savezni načelnik br. Jan Meškank i savezna načelnica s. Hćrbanec. Lužičko Sokolstvo je prošle godine javno nastupilo 5 puta, održana su tri prednjačka tečaja i tri sednice društvenih i okruž-nih načelnika. Rad u okružjima bio je dobar. Održana su 4 okružna sleta i to u Malešeeama, Bukecama, Panči-cama i Kulovu. Lužičke Sokolicc na-stupile su 4 puta i to u Budyšinu, Draž-danima, Beogradu i Rakecama. Za III. lužičko-srpski svesokolski slet god. 1931. sestre se več sada marljivo spremaju. Proste vežbe za članice sa-stavila je savezna načelnica.
L/TV O
Kod izbora birala se treča skupina savezne uprave. Izabrani su: za tajnika i blagajnika br. G. Janak, za II. podnačelnika br. Merčin Meltka, za načelnicu s. Horbanec, za revizore br. M. Kerk i br. J. Kindermann.
Posle izbora predavao je urednik »Sokolskih Listova« br. M. Nawka o lužičkom jeziku i Sokolstvu. Pozvao je Sokole da čuvaju svoj lužičko-srpski jezik i da ga uvek pravilno govore i pišu. — Pcvanjem sokolske pesme »Naša stara prava« skupština je, koja je trajala 5 sati, zaključena. Nadamo se, da če se lužičko-srpsko Sokolstvo u no voj poslovno j godini još više razviti.
Iz polfskog Sokolslva
U Poljskoj primečuje se, da je rad u sokolskim društvima posle po-znanjskog svesokolskog sleta mnogo intenzivniji i da se Sokolstvo medu narodom sve više i više širi. Svesokolski slet u Poznanju pak nije bio samo revija desetgodišnjeg rada poljskog Sokolstva, več je i pokazao mnoge ne-dostatke, na kojima boluje. Što poljski sokolski Savez najteže oseča, to je nedostatak dobrih prednjaka i pred-njačica, koji bi mogli uspešno voditi rad u društvima, kojih broj stalno raste. U poslednjim godinama Savez je organizirao početne tečajeve za prednjake i prednjačice. Pretsedništvo Saveza jednoglasno je zaključilo, da če se ovakvi četrnaestdnevni tečaje vi održavati svake godine i to po dziel-nicama (župama), da se tako rastereti savezno načelništvo, koje je do sada vodilo sve tečajeve.
Savezno načelništvo ima za ovu poslovnu godinu u programu dva savezna tečaja: jedan četrnaestdnevni i jedan četirinedeljni. Ujedno če se postarati za uzgoj stalnih saveznih prednjaka.
Od 8. marta dalje počelo se po dzielnicama vežbati uzorne vežbe i to pod vodstvom članova i članica sa-veznog načelništva. Po dzielnicama je rad sve intenzivniji i nekoje kane još ovc godine prirediti veče sletove. Tako če Mazo\viecka dzielnica prirediti prilikom 25godišnjice svog opstanka slet u Varšavi, slet Wielkopoiske dzic!-nice biče u Poznanju, Pomorska dzielnica pak se sprema za slet u Gdvni, koji če se održati početkom augusta.
Kraj svih teških privrednih nepri-lika, koje se osečaju i u društvenom životu, ipak Sokolstvo u Poljskoj napreduje, a sokolska misao sve više i više prodire medu narod.
Sokolska izložba u Bos. Petrovcu
Svesokolskom sletu u susret
Glavni organ ČOS »Vestnik So> 1 kolskv« doneo je u jednom od svojih brojeva u rubriei »Što je nova o sle* tu?« sledeči članak pod naslovom »Daljnji poticaji naših čitatelja«:
»Brača Jugoslovem doiaze sitfur* no na naš slet. Svakako se tome vesele, možda više nego što mi mislimo. Doči če, vežbače, posavetovače se s nama, oduševiče se u tom svečanost nom raspoloženju i vratiče se s milim uspomenama na hridinaste obale Ja* drana, u Plodnu Posavinu, na obale Morave i na isušeno Kosovo Polje.
No to ipak nedostajc! Mi im mo* ramo dati više! Dajmo im gostoprim* stvo u našim gradovima i selima, go« stoprimstvo, koje im ne može dati Prag — toplinu naših obitelji, našeg doma.
Pretstavljam to tako: Iza sletskih dana čitava jugoslovenska ekspedicija razišla bi sc u skupinama po društvi« mu, koja se prijave za ugostitelje. Tu bi im dali pristojan stan i hranu u obl^-telj im a te potreban odmor nakon daiekog puta i napornih sletskih dana. Nastamba mora biti što bolja, pa ma< kar i na štetu vlastite udobnosti. Bo* ravak njihov računam najmanje na tri dana. Jedno prikladno veče posve* trlo bi se jugoslovenskoj veselici, na kojoj, razume se, nebi smelo manjkati ni »srpsko kolo« (jugoslovenski ples). Ostali detaljni deo rasporeda stvar je svih sekcija pojedinog društva. Pre* ostalo slobodno vreme posvetilo bi se raznim razgledavanjima. Za duži put upotrebili bi se automobili; ne sum* njanVo torne, da bi se našlo dosta bra* če, koji bi svoj auto dali besplatno na raspolaganje. Isto tako sam siguran, da bi se nekoje fabrike pobrmule za okrepu. Za veliki popust na željeznict od Praga morala bi se pobrinuti ČOS.
I još nešto. To bi vredilo u prvom redu za gradove, u koje bi pošla veča
jugoslovenska ekspedicija. Poželjno je da ta ekspedicija ne bude samo iz jed« ne župe. Poset sleta iz jednog jugoslo-venskog društva sigurno nece biti bro* jan, pa zato neka bi; bili izletnici u je* dan grad združeni iz više društava iz raznih krajeva Jugoslavije, n. pr. jedno društvo iz Dalmacije, drugo iz slovcn^ skih krajeva. treče iz bogatog Banata, četvrto iz Hercegovine, sa Vardara, stare Srbije i t. d. Upoznajmo ih sve, a oni če razneti naše pozdrave i našu ljubav po čitavoj Jugoslaviji.
To sam vam hteo reči, o tom raz* mišljajtc, a imate li daljnji ili podrob* ni ji predlog— napolje s njim! Citate* Iji, što o tom mislite?«
Toliko o tome naš neznani brat sa severa.
Predlog u načelu nije nov. no ne* ma nikakve sumnje, da bi izvedenje te namisli u tako opsežnom stilu imalo pored svih mogučih poteškoča ogrorn* no značenje za medusobno upoznava* nje i širenje sokolskog bratstva.
Držim, da je dužnost naših najvi* ših sokolskih foruma da o toj stvari razmisle i uznastoje provesti tu nami* sao u delo. Razume se, da bi naša duž* nost bila, da kod prvog našeg sleta se* verno} brači uzvratimo ljubav ljubav* lju. — Za naše planinare i ostale pri* jatelje prirode bilo bi osobito privla* čivo da posete na pr. Tatru, Prikarpat* sku Rusiju i druge krajeve. Nebi bilo zgorega da se to pitanje putem »So* kolskog Glasnika« raspravi pre no što stvar sazre za stvaranje definitivne odluke, jer če bez sumnje biti mnogo razloga za i protiv. — Z. M.
Posle uspelog svog društvenog prednjačkog tečaja, Sokolsko društvo Bos. Petrovac zabeležilo je još jedan vidan uspeh u istoriji svoga sokolskog rada priredivši »Sokolsku izložbu« od 19.—23. februara o. g. Ova izložba imala je informativno-propagandistički karakter, t. j. svrhu da kratkim putem, što brže i preglednije, obavesti Stanovnike ovoga kraja o koristi, lepoti i veličini sokolske ideje, koja je u ovome malom gradu razvila svoju zastavu pre sedam meseci.
goljuba Šariča, koja nosi ime »Od Olimpijade 1924. do Svesokolskog sleta u Beogradu 1930.«
Na levoj strani dvorane, na prvom stolu, izložen je materijal iz za-grebačkog i banjalučkog veleizdajnič-kog procesa, u koliko se odnosi na Sokolstvo, kao i neke uspomene iz predratnog Sokolstva u Bosni i Hercegovini. Dalje su se nizali stolovi sa bezbrojnim fotografijama iz sokol, života i rada, pre i posle rata Sokolske župe Banja Luka, jugoslovenskog i ce-
U pročelju dvorane
Izložba je bila smeštena u jednom prostranom razredu osnovne ško-le, koji je bio vrlo ukusno dekorisan. Izložbeni materija! bio je poredan na dugačkim zastrtim stolovima, koji su se protezah oko cele dvorane, te po sredini. U pročelju nalazio se jedan manji sto na ko jem su bile razne sok. knjige i ilustracije, slobodnc za čita-nje, kao n. pr. sletske spomenice, albumi i sl., koje su posetioci sa veli-kom voljom i interesom prelistavali.
Sa desne strane dvorane bile su izložene sve tiskanice iz sokolske administracije, statistike, propagande i reklame. Dalje pak materijal. koji nas brzo upoznaje sa radom Sokolskog društva Bos. Petrovac, zatim sokolski listovi, časopisi i revije. Sto, koji se protezao sredinom cele dvorane, bio je prepun sokol, literature: ideološke, tehničke i organizacijske. Na sredini je stajala debela knjiga sokolskih no-vinskih isečaka, vlasništvo brata Dra-
log slovenskog Sokolstva, kao i mnoge sitnije uspomene na sokolske sletove u Ljubljani, Osjeku, Zagrebu, Sarajevu, Splitu, Sušaku, Skoplju i Beogradu.
Po zidovima bile su izvešene mnoge velike i male uokvirene slike, diplome, sletski plakati i natpisi sa sokolskim geslima.
Izložbeni materijal večim delom je iz zbirke brata Šariča, a jedan deo pripada Sokolsko j župi Banja Luka, koji je takoder bio i na izložbi prili-kom sleta u Beogradu.
Može se reči, da je ova izložba, iako tako mala i skromna, potpuno uspela, t. j. postignut jc željeni cilj, a što su posvedočili mnogobrojni posetioci, koji su istu sa velikim interesom razgledali te se na jedan prost i jednostavan način upoznali i uverili sc o koristi, lepoti i veličini Sokolstva. — Koviljka Rakič.
OPOZARJAMO na današnji oglaa tvrdka /OS. HAFNER, Ljubljana, PHaojna ulica S tar toplo priporočamo omenjeno tvrdko za Izdelavo zastav.
Leva strana dvorane
m
Isključenje
Temeljem povedenog disciplino-vog postupka isključuje se na predlog župe Vel. Bečkerek na osnovu § 30, tačka 4, pravilnika za disciplinski po-stupak iz članstva Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije Nikola Vi d a k, član Sokolskog društva Dala. (Zaključek sednice Izvršnog odbora od 19. marta 1931.)
Svim bralskim drušivima!
Uprava Saveza doznala, je, da se pojedina bratska društva neposredno obračaju kr. banskim upravama radi dodeljivanja pomoči iz onoga iznosa, koji je budžetom predviden kao sokolska pomoč.
Upozoravaju se društva, da se ovaj postupak protivi naredenjima pravilnika o podeli i upotrebi državne i banovinske pomoči.
Uprava Saveza postupiče protiv svih onih društava, koja se ogreže o spomenuta nereden ja te koja se neposredno obraćajftt kr. banskim upravama radi novčane pomoči.
Svim bratskim župama!
Generalna direkcija državnih že ljeznica, komcrcijalno odclcnje, broj 14.072/31 od 21./III. 1931. dostavila nam je akt, koji sadržava razjašnjenje u pogledu putovanja Sokola na godiš-nje skupštine. O tom razjašnjenju več su sve žel. direkcije obaveštene, a u doslovnom prepisu glasi:
Kako se prilikom održavanja sokolskih župskih i saveznih godišnjih skupština pojavila nedovoljna sigurnost u pogledu pravilne primene odredbe § 2. pravilnika o povlasticama na državnim željcznicama i brodovi-ma u državnoj eksploataciji za Soko kraljevine Jugoslavije, objavljenog u br. 24. Službenih Novina saobračajnih ustanova, Generalna dirckcija po odo-brenju gospodina ministra saobračaja, daje sledeče razjašnjenje: Uslovi za povlasticu iz § 2. pravilnika, da Sokoli putuju u grupama od najmanje 10 lica, ne važi za putovanje na godišnje skup-štine, na kojima učestvuje obično po jedan do tri delegata pojedinih sokolskih društava, usled toga članovi Sokola kraljevine Jugoslavije, kada pu-
tuju radi učestvovanja na župskim ili saveznim skupštinama, uživaju, i u' slučaju, da putuju pojedinačno, povlasticu u vožnji od 50% na taj način, što cela karta, kupljena pri polasku, važi i za besplatan povratak uz potvrdu učestvovanja na skupštini.
XXVII. sednica izvršsiog odbora Saveza SEJ,
održana 19. marta 1931. u Beogradu.
Zapisnik prošle sednice gledom na to, da je u celosti bio otštampan u »Sokolskom Glasniku«, i pošto je kon-statovano da su svi zaključci dotične sednice izvršeni, overovljuje se.
Brat Gangl izveštava, da je pri-mio izveštaje funkcionera za glavnu godišnju skupštinu Saveza, pa da če svi izveštaji zajedno sa legitimacijama za delegate biti otštampani u naro-čitoj knjiži i da čc se razaslati svirna delegatima župa, kojih prema izvešta-ju statistiekog odelenja ima 164. Drži, da bi izveštaje trebalo poslati svima onima, koji su u bilo kakovoj vezi sa našim Sokolstvom, kako bi se detaljno upoznali sa njegovim radom i životom. Osim toga, treba da sc izveštaj pošalje i svakom pojedinom sokolskom društvu, pa zato predlaže, da se isti štam-pa u 1500 primeraka. Konačno predlaže, da se štampanje ovog izveštaja stavi na teret stavke budžeta troškova za glavnu skupštinu. Nadalje izveštava, da j c primio pismo od bratske ČOS, kojom mu saopštuje, da če našu glavnu godišnju skupštinu posetiti lično u njezino ime brača zam. staroste Vincenc Štepanck i pretsednik pro-svetnog odbora Antonin Krejei. — Izveštaj brata Gangla kao i svi njegovi predloži primaju se u celosti.
Brat dr. Pavlas iznosi, da u Subotici postoji pokret za izgradnju Sokolskog doma. Sokolsko društvo u Subotici leži na severnoj granici naše^ države te spada medu manjinslca društva. Obzirom na granični položaj ovo društvo mora razviti i naroeitu sokolsku akciju. Ova akcija se ne može zamisliti bez Sokolskoga doma. Na predlog ovoga društva, upučen putem Saveza, maršalat Dvora izvestio jc, da je Njegovo Veličanstvo Kralj dozvolio, da se ovaj dom nazove imenom »Jugoslovenski narodni dom kralja Aleksandra I.« Za podizanje ovog doma po-stoje materijalne mogučnosti. Grad Subotica ima fond za gradske investicije, koji jc porastao na preko mili-jun dinara. Grad Subotica imao bi iz ovoga fonda izgraditi spomenuti dom, koji bi ostao gradska svojina, a bio bi predan na potrebu za Sokolski dom. Celokupno jc gradsko predstavništvo za ovako podizanje Narodnog doma. Medutim potrebno je, da se putem pretsedništva vlade, ministarstva prosvete i banske uprave poradi, da ovi dadu svoju saglasnost. Uslcd toga moli da se hitno intervemše kod ovih ustanova u stvari saglasnosti za izgradnju doma u napred navedenom smislu.
Konstatujc se, da je traženo ve; učinjeno, pa da bi svaka daljnja inter-\cneija za sada bila suvišna. Za slučaj da nebi usledilo zamoljeno rešenje, urgirače se kod navedenih vlasti.
Brat dr. Milorad Dragič kao pret-.ednik ozlednoga fonda predlaže, da sc na osnovu pravilnika ozlednoga fonda doznači: Ivanu Drobinu iz Ptuja, župa Maribor, 210 Din, Joži Knezu i/ flrastnika, župa Celje, 300 Din, Danilu Sadru iz Ptuja, župa Maribor, 300 Din, Mariji Keblič iz Celja 350 Din, Liubomiru Tironisu sa Sušaka 450 Dni i Milku Rošu iz Dola kod Hrastnika 900 Din. — Predlog se prirna.
Brat dr. Dragič iznosi, da je izvršni odbor Saveza svojedobno zamolio ministarstvo socijalne politike i narodnog zdravlja, da ono sazove jednu stručnu anketu, koja če odrediti uslo-ve za zajednički rad Saveza i pomenu-tog ministarstva. Ministarstvo socijalne politike sada je svojom odlukom odobrilo, da se sazove ovakova anketa. Povedenom debatom zaključuje sc, da brat dr. Milorad Dragič povodom ove ministarske odluke stupi u vezu sa bratom dr. Misom Fran tom, gradskim lekarom u Ljubljani, i dr. Rasuhinom, direktorom higijenskog zavoda u Zagrebu i da povodom toga ode po po trebi u Ljubljanu, odnosno Zagreb. Brat dr. Dragič nadalje izveštava, da mu je dodeljen na referadu predlog brata Čede Miliča, prihvačen na plenumu savezne uprave o stvaranju sokolskih zdravstvenih zadruga. Detaljno referiše o samom predlogu, izno-seči važnost njegove sadržinc. Nakon povedene debate zaključuje se, da brat dr. Dragič stupi u vezu sa Save zotn zdravstvenih zadruga radi izvnla nja mogučnosti o stvaranju sokolsM 1 zdravstvenih zadruga, nadalje da preko br. dr. Dragiča ovaj dostavi i anketnoj komisiji, odreoen j od strane ministarstva socijalne po tike i narodnog zdravlja (kada ton sija otpočne rad) i da brat dr. Ura gič u slučaju potrebe eventualno jedno sa upravnikom z^rav.s^^n‘ir 1V. druga ode u sela, gde postoje stvene zadruge i »spita moguenos
kacije ovih zadruga na sokolska društva, odnosno sokolske čete.
Brat Branko Živkovič iznosi, da je »Jugoslovenski prosvetni film« u vezi svoje pretstavke od 12. pr. m., a na osnovu izmene misli u pogledu eksploatacije filma u zemlji i na strani i to sa šest kopija u zemlji, a sa dve kopije u inostranstvu. Trajanje eksploatacije predvida se na jednu godinu dana, računajuči od dana potpisa me-dusobnog ugovora. Navedena zadruga obvezuje se da sprovede organizaciji) prikazivanja sletskog filma u celoj zemlji na taj način, da film bude pri-kazivan u propagandne svrhe ne samo u svim večim mestima, več i u naj vi šem broju naših seoskih općina. Tako če biti moguče, da film uzmognu videti ne samo sve organizacije Sokola, sva školska omladina i pripadnici vojske i mornarice, več i znatan deo na-šeg seoskog stanovništva. Na osnovu ovoga, zadruga se obvezuje opremiti šest samostalnih sekcija, medu koje če biti podeljeno obradivanje cele zemlje. Po ukazanoj potrebi za mesta, gde nema bioskopa, zadruga če upo-trebljavati svoje operatere sa naroči tim prenosnim projekcionim aparati-ma, kojima če ih snabdeti. Paralelno s ovim radom, zadruga če u isto vreme vršiti i intenzivnu propagandu za razvoj našeg Sokolstva na selu, te če preko formiranih sekcija postupati po direktivama, koje če u tom pogledu primati od sekretara Saveza. Doznaka svih iznosa od eksploatacije vršiče se putem poštanske štedionice, a zadruga osigurava Savezu u svako doba uvi-daj u knjige, iz kojih če se svagda moči da razabere stanje akcije u materi-jalnom i organizatornom pogledu. Za svoj rad, organizaciji! i sprovodenje celokupnog posla, kao i za potrebe investicije koje če zadruga imati da pod-nese da akcija uspe, zadruga traži da se prima sa 50% od čiste dobiti. — Ova sc ponuda u principu prihvača, a izradba detaljnog ugovora poverava se gospodarskom otseku Saveza.
Brat ekonom iznosi da je bivši JSS još iz vremena I. svesokolskog sleta u Ljubljani imao novčanih obaveza spram ČOS, iz kojega doba još danas datira dug od 76.312 Din, dok mi sada imamo da primimo od ČOS za izdane sletske značke iznos od 129.731 Din, pa predlaže da se taj dug kod ČOS izravna na taj način, da nam se otpiše od ove svote staro dugovanje.
Brat Paunkovič kao pretsednik sletskoga odbora podvlači, da je prihod za značke prihod sleta, koji dodu-še pripada Savezu, ali da se on knji-govodstveno sprovede kroz sletsku blagajna kao direktan prihod, a Savez neka onda kroz svoje knjige provede dužni iznos kao isplatu. — Jedan i drugi predlog prima se.
Župa Beograd moli, da joj sc za tekuču godinu odobri raspisani žup-ski porez po članu od Din 10-—. — Odobrava se.
Brat blagajnik Bhtnovački refe-riše o nalazu računskog pregleda vo-tiranog iznosa za polazak naše utak-mičarske vrste na utakmice u Luksemburg. Račun rashoda pronaden je u potpunom redu i odobren, samo imadu da se naplate propisne takse na pojedine račune, u koju svrhu moli da se odobri izdatak od 5300-— Din. — Odobrava se.
Nadalje podnosi blagajnički izve-štaj o imovnom stanju Saveza na dan 28. februara 1931. godine. Iz njegovog izveštaja razabire se, da je blagajničko stanje sledeče: 1. gotovina u blagajni i uložna knjižica Din 162.93P57; 2. dobro kod Izvozne banke na tekučem računu Din 107.003'—; 3. na čekov-nom računu kod pošt. štedionice Din 23.099-58; svega Din 293.034’15. A od toga ima sc rezervisati za: a) ozledni fond Din 229.691'50:	b)	garancijski
fond Din 82.690 46; c) fond za sprave novoosnovanim društvima Din 17.547 75 para; svega Din 329'929'72. Pa prema torne ni j e rezervisano Din 36.895 56 para, a to je nastalo sto su u me-mecu februaru usledila neredovna iz-davanja i to: putni troškovi za članove plenuma i nadzornog odbora u iznosu Din 27.224'—.
Za račun uprave sokolskih listova u mesecu februaru primio je Savez *^in 3342"—, a izdao je Din 4360 80.
U mesecu februaru primio je Sa-У,е2 na razne račune od bratskih dru-^tava sledeče: a) za robu Din 2305'—,
b) za garancijski fond Din 4964-________
za sokolski dan 28/29 Din 2524'—, **) za poreže 926/30 Din 32.510'—, e) za Medni fond 929/931 Din 5223-—, f) za J)]id sprava novoosnov. društvima {Jin 1100*—, g) za listove iz 928/29 ‘Jin 1515'--; svega Din 50.241-—.
, Brat Gangl u otsutnosti načelnika Uita Bajželja referiše, da jo isti svo-n }k n° na jednoj sodnici izvršnoga obora izvestio, da je načelništvo Sa-,’fza zauzelo stanovište da se medu-arodnoj utakmici u Parizu, koja če c ove godine obdržavati, ne sudeluje, ,ЈС ova utakmica van programa . cdunarodne gimnastičke federacije.
ra*- načelnik je tada predlagao da se Proslavi 50godišnjice u Parizu prisu-„ Vl4e jednom deputacijom. Ovaj nje-n?-u I2Ye§taj, kao i predlog bio je tada invačcn, Medutim prilike su se znat* j ° Pronienile, pa sve pokazuje, da bi za >avez Sokola kraljevine Jugosla-
vije, gledom na prijateljske odnose izmedu naše države i Francuske, a i gledom na naš prestiž bilo umesno da sudelujemo na utakmicama u Parizu, koje če se održavati 12. i 13. jula o. g. I ČOS je svoj svojedobni slični za-ključak revidirala i odlučila da če su-delovati ovim utakmicama, pa če da-pače na proslavu Unije francuskih gimnasta poslati veču delegaciju vež-bača i vežbačica. Uvažujuči ove razloge savezni tehnički odbor temeljito je raspravljao o svemu ovome i došao do zaključka, da i Savez SKJ pošalje na medunarodnu utakmicu za prvenstvo pojedinaca tri ili četiri vežbača, a naročito več iz toga razloga, jer nema bojazni, da naši utakmičari nebi postigli lepih uspeha. Savezni TO raspravljao je i o troškovima, koji bi nastali radi ove male ekspedicije u Pariz. Osim utakmičara treba poslati jednoga vodu i dva suca, tako da bi cela naša delegacija brojila sedmero brače, neuračunav jednog ili dva brata, koji bi zastupali Šavez kao repre-zentacija našega Sokolstva. Proračun za ovu utakmicu iznašao bi: 1. 14dnev-no zajedničko treniranje četvorice utakmičara pre polaska u Pariz Din 6000'—; 2. trener i voda 1500'— Din;
3.	putni troškovi za 7 osoba u Pariz 42.000'—; 4. troškovi za samu utakmicu 1000'— Din i 5. eventualni nepredvideni izdaci 10.000'— Din, dakle ukupno 60.500"— Din. Naročito treba podvuči, da Savez za ovu utakmicu ima lep broj vežbača, koji su spremni da postignu časno mesto za naše Sokolstvo. Gledom na sve ovo navedeno brat načelnik predlaže, da izvršni odbor odluči žrtvovati gornju svotu i da sudelujemo medunarodnoj utakmici u Parizu. Sam predmet vrlo je hitne naravi, jer do 12. aprila imademo prijaviti našu utakmičarsku vrstu. Vcžbe za utakmicu več su provedene i od-mah nakon zaključka izvršnog odbora odaslale bi se onim natecateljima, odnosno društvima, koja imadu za utakmicu sposobne članove. U koliko bi se moglo, preporuča da se od države
—	recimo od ministarstva inostranih dela — ishodi potpora, jer se u tom slučaju radi o ugledu i prestižu naše države. Razume se samo sobom, da se kod toga ne sme čekati radi krat-koee vremena na odluku vlade. Ovaj se izveštaj u celosti prima i zaključuje, da Savez prema predlogu brata načelnika učestvuje kod ovih utakmica.
Brat Gangl potseča, da se na jed-noj od sednica izvršnog odbora povela reč o otvaranju nemačkih škola, pa da je povodom toga odlučeno, da iznesemo ministarstvu prosvete svoje stanovište gledom na navedeno otvara-nje. Konstatuje, da je odnosni zaklju-čak izvršen i da je navedenom ministarstvu upučena opširna obrazložena prestavka dana 16. februara o. g. pod brojem 978 i nova prestavka dara 18. marta o. g. pod br. 1428. — Prima se do znanja.
Brat Dura Paunkovič iznosi, da je bivši ministar brat dr. Švegel, dok je zauzimao mimstarski položaj, mnogo radio sa upravom Saveza i zauzimao se za potrebe i težnje našega Sokolstva. U svakome pogledn pokazivao je puno volje da nas u našim zahte-vima i potrebama pomogne, pa predlaže da mu se sa današnje sednice uputi pismena zahvala na njegovom zauzimanju i naklonosti prema našoj stvari, uz koju neka se veže i dana molba, da bi sada na svom novom položaju poslanika u Južnoj Americi po-radio na razvitku sokolske ideje medu tamošnjim našim iseljenicima. — Prima se.
Brat tajnik, podnašajuči referat o provedenim skupštinama župa, izve-štava, da su skupštine održale sve župe od reda i podnele svoje izveštaje kao i kandidaeione liste za župske uprave. Do sada nisu podnele liste je-dino župe: Banja Luka, Kranj i Novo mesto. Sami izveštaj i pružaju vrlo interesanten materijal, koji če se proučiti i prema nadenom, kao i iznesenim željama i predlozima pojedinih župa nastojati, da se sva ta pitanja prouče i ost vare, u koliko to dopuštaju moguenosti. Jednako i brača savezni delegati podneli su izveštaje o skupštinama, kojima su sudelovali, pa su i njihovi izveštaji dragocen materijal za upoznavanje prilika, želja i tegoba naših župa. U koliko pojedini delegati nisu tc izveštaje podneli pismeno, moli da to učine naknadno, kako bi se imao sakupljen čitavi materijal. Sve skupštine župa od reda protekle su posvema, kako to propisuje pravilnik i statut, jedino u župi Skoplje došlo je do raznolikosti mišljenja gledom na sastav buduče župske uprave. O sa-moj skupštini za sada ne predleži izveštaj saveznoga delegata, jer je brat Vojinovič zvanično otsutan iz Beograda, a o tome nema sumnje, da treba saslušati njegov referat, a i sam pridržao je pravo da podnese usmeni referat, zatoj drži, da se na današnjoj sednici može provesti imenovanje uprava svih onih župa, koje su pripo-slale kandidaeione spiskove, dok da se imenovanje uprave župe Skoplje odgodi na jedno kratko vreme. Ima još nekih raznolikosti mišljenja u župi Šibenik, ali ove barem za sada ne mogu uplivisati na imenovanje uprave.
Pošto je izveštaj brata tajnika primljen do znanja, zaključuje se da se imenuju uprave župa Bjelovar, Celje, Cetinje, Karlovac, Kragujevac, Ljubljana, Maribor, Mostar, Niš, Novi Sad, Osijek, Sarajevo, Split, Sušak, Šibenik, Tuzla, Užice, Vel. Bečkerek i Zagreb.
Podjedno se zaključuje, da se oba-vesti župu Skoplje, da do imenovanja nove uprave poslove župe ima voditi stara uprava, a one župe, koje nisu priposlale zapisnika glavne godišnje skupštine sa izveštajima svojih funk-cioncra, ima se pozvati da to najhit-nije učine.
Župi Užice u smislu člana 7. statuta odobrava sc višina župskog doprinosa od 5'— Din godišnje.
Na upite raznih sokolskih dru-štava i župa, da li su ona dužna da na poziv svojih sreskih poglavarstva pod-našaju u smislu raspisa ministarstva unutrašnjih. dela izveštaje o svome radu, zaključuje sc uputiti prestavku na ministarstvo unutrašnjih dela sa upitom, da li taj raspis tangira i sokolske jedinice, pošto one i onako podnašaju izveštaje svojim višini je-dinicama, koje kontrolišu njihov rad.
Sokolsko društvo Zagreb I kao spomen na desetu obletnicu smrti
I.	starešine JSS brata dr. Ivana Ora-žena poklanja Savezu posmrtnu mas-ku njegovog lika. — Ova pažnja brat-skog društva prima se sa velikim zadovoljstvom priznanja, a društvu se ima sa Strane Saveza izreči pismena zahvala.
Sud časti Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije dostavlja načrt pravilnika o organizaciji i postupanju suda časti pri društvima i župama. — Ustu-pa se organizaeiono-pravnom otseku na uskladu i konaenu rcdakciju.
Župa Beograd moli, da joj se u pomanjkanju vlastitih prostorija do-zvoli, da njeni pojedini župski odbori i otseci drže svoje sednice u saveznim prostorijama. — Odobrava se time, da se časovi sednica udese tako, da ne bude smetan rad u saveznoj kancela-riji.
Molba Sokolskog društva Kuma-novo, da se poradi, da Nj. Vel. Kralj pokloni društvu zastavu, ne uvažuje se.
Molba župe Mostar, da se Sokol-
skom društvu u Avtoveu dozvoli šahiranje priloga za gradnju sokolskog doma po svima društvima Saveza, odbija se.
Župa Vel. Bečkerek saopštuje, da je po nalogu savezne uprave povela disciplinski postupak protiv brata Vi-daka Nikole, koji je neovlašteno osta-vio saveznu prednjačku školu u Mariboru i svojoj pretpostavljenoj vlasti podneo izveštaj, iznašajuči ničim dokazane svoje tvrdnje, koje su kadre da ponize organizacijo ne samo škole, več i čitavog Sokolstva. Temeljem po-vedenog postupka župa podnaša predlog, da se na osnovu § 30.* tačke 4. pravilnika za disciplinski postupak Vi-dak Nikola isključi iz članstva Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije. — Ovo se isključenje potvrduje i objaviče se u »Sokolskom Glasniku«.
Ministarstvo vojske i mornarice saopštuje svoju odluku, kako če se onim sokolskim društvima, koja ima-du svoja streljačka odelenja, izdavati na privremenu upotrebu puške sa priborom. Dopis upučuje se načelništvu Saveza, da ono po njemu donese svoj definitivan predlog.
Župa Mostar dostavlja molbu Sokolskog društva Dubrovnik, da bi se njegove članove učenike i učenice oslobodilo od plačanja poreza. — Odobrava se.
Župi Mostar odobrava se njezin zaključak, da župski porez bude 12"— Din po elanu.
Župa Pariz dostavlja projekat svoga budžeta za tekuču godinu, moleč da ju Savez podupre u finansijskom pogledu. — S razloga neraspoloživih sredstava molbi se ne može udovoljiti.
Nakon obrazloženja i povedene debate zaključuje se na predlog brata Živkoviča:
1. Da se uplačeni prinosi za ga-rancioni fond zaračunavaju u otplatu dugovanja iz ranijih godina, a ako ih koje društvo nema, da se zaračunavaju u savezni porez za godinu 1931.
2. Da se novo osnovana sokolska društva opraštaju saveznog i župskog poreza samo za onu godinu, u kojoj su osnovana.
3. Da se učestvovanje na saveznoj skupštini u buduče dozvoljava samo onim župama, koje su odgovorile obavezama prema Savezu.
зда i m
Ž.upa Banja Luka
PROGRAM RADA ZA 1931. GOD.
Na sednici društvenih načelnika, održanoj 22. II. 1931., izraden je program rada za tekuču godinu, koji je primljen na skupštini Sokolske župe Banja Luka dne 22. II. 1931.
Program je sledeči:
1. Na Vidovdan 1931. da se održi župski slet u Banjoj Luci.
2. Dan pre sleta, da se obavi žup-sko natecanje sa članicama, muškim i ženskim naraštajem, te sokolskim četama, dok natecanje članova, da se obavi posle sleta po društvima ili više društava skupa, pod nadzorom tehnič-kog odbora župe.
3. Za župsko natecanje svih kategorija u 1931. da se primeni u celosti program natecanja raspisan po Savezu. (»Soko« br. 1. i 2.).
4. Sve vežbe, koje su po župi ras-pisane i razaslane društvima, da se sa svima kategorijama što intenzivnije vežbaju za slct.
5. Natecanje za prvenstvo župe u 1931. da se obavi posle župskog sleta u Banjoj Luci, u celosti, kako je po načelništvu župe raspisano.
6. Prednjački tečajevi da se i nadalje održavaju po samim društvima prema rasporedu tehničkog odbora župe.
7. U novembru 1931. da se održi drugi tečaj za vode sokolskih četa župe Banja Luka.
8. Da se društvene uprave pobri-nu za nabavu vežbačkog odela za članove, naraštaj i dccu, kao i svečanih odora za članove.
9. Za seoske sokolske čete propisuje se vežbačko odelo koje se sastoji iz bele košulje i belih gača, pojasa i sokolske kape.
10. U povorci sokolskim četama, uz vežbačko odelo, dozvoljava se narodna nošnja, dok je gradansko
odelo iskljueeno.
1.	Uprava župe, da se pobrine za potrobiti materijal i nadc preduzimača za izradu kapa za sokolske čete, a čete imaju sa narudžbom kapa da po-šalju župi po 30 dinara unapred.
12. Prihvačen je pravilnik za natecanje sokolskih četa naše župe.
13. Sokolske čete i pojedinci četa, koji na župskom natecanju budil postigli preko 65% da se nagrade diplo-mom.
14. Svima natecateljima sokolskih četa, da se u znak učešča na župskom natecanju u Banjoj Luci, podeli po značka sa Čorkovače.
15. Da se po svim jedinicarna uvede čvršča disciplina i pojača rad.
16. Da se prigodom župskog sleta služi sa vojničkom komandom.
17. Popuna načelništva župe ostav-lja se za kasnije. — Župsko oačelni-štvo.
Župa Beograd
AKADEMIJA RUSKOG SOKOLA U BEOGRADU.
Ruski sokolski otsek, koji več de* setak godina postoji kod »Sokolskog društva »Matica« u Beogradu, prire* dio je 8. o.m. prepodne u sali Manježa svoju akademiju. Program akademije bio je probran, i u svojoj celosti osta* vio odličan utisak 'na prisutne, na ža* lost malobrojnc gledaoce. >
Prisutne je, na otvorenoj pozor* niei u prisustvu celokupnog vežbač* kog članstva, pozdravio starešina So^ kolskog otseka brat Boris Arješkov na našem, a potom na ruskotn jeziku. Nakon pozdravnog govora postrojeno članstvo na bini otpevalo je krasnu i melodičnu rusku sokolsku pesmu, a zatim odmah sveslovensku himnu. Na* kon toga otpočele su vežbe:
1. Proste vežbe: muška deca. Ovaj slikoviti sastav izveden je, sem neko* liko sitnijih grešaka, dobro. Učinjene greške ne mogu se pripisati toliko ne* uvežbanosti, koliko tremi ovih najma* njih vežbača, koji bez sumnje prvi put stupaju pred javnost.
2. Proste vežbe: ženska deca. Vež* be nikako ne odgovaraju ovoj katego* riji vežbača Sastav je pun neodrede* nih ritmičkih pokreta, koji se teŠko uvežbavaju i sa starijim grupama, ra* di toga jc vežbanje bilo veoma ne* skladno, ali krivica nije do ovc male dece, nego u prvom redu do onog koji je odredio da deca vežbaju ovaj sastav, a u drugom redu do onog koji ih je uvežbavao.
3. Skok kroz j>prozor«: članovi. Ovo je jedmi tačlka koju smo uvek i isključivo na priredbama ruskog So* kola vidali; nalazim da je više pri* kladna deci ili naraštaju, nego člano* vima. Tačka je inače bezprekorno iz* vedena.
4. Vežbe s palicama: muški nara* štaj. Veliki broj naraštajaca (25") slož* no je vežbao, no malo je pažnie po* klanjano pokrivanju, što se prilično primečivalo kod ovolikog broja; poje* dini stavovi nisu dovoljno izradeni bili, što svedoči da je prednjak tome polklonio nedovoljnu pažnju prilikom uvežbavanja.
»Soko«
Izišao je 3. ovogodišnji broj »Sokola«, lista prednjaštva SKJ sa sledečim sadržajem:
Hrvoje Macanovič: Utakmice 1931.
—	Minimalni program za sokolske čete SKJ. — Trček Stane: Uzgoj prednjaštva. — A. Kostnapfel: Obrtni in trgovski sokolski naraščaj. — Smuške tekme Sokolske župe Kranj. — Vaje za svetovno prvenstvo posameznikov
v	Parizu 1. 1931. — Proste vežbe za članove sokolskih četa Sokola kraljevine Jugoslavije za IX. svesokolski slet u Pragu god. 1932. — Proste vežbe ženskog naraštaja Sokola kraljevine Jugoslavije za IX. svesokolski slet u Pragu god. 1932. — Razno.
»Sokolić«
Treči broj »Sokoliča« za mesec mart izišao je iz štampe sa sledečim sadržajem:
Brat dr. Ivan Oražen. Naraštaju! — Tovariši v gorah. — Jačajmo krila za novi polet. — kako je zgrajeno letalo. — Otac in sin. — Žali flašu, više nego glavu. — Budimo otporni! — Kaj Američanom pri nas ne ugaja. — Vratio se s pola puta. — Naši pesnici: Prilip. Apoteoza srbijanskim vitezovima. — Radovi našeg naraštaja: Doči ec čas. — Vežbe naraštaja za župska takmičenja u godini 1931. — Glasnik: Dr. T. G. Masaryk. —- Dr. Ivan Oražen. — Prezidcnt Masarvk, ilobroei-nitelj. — f Brat Viktor Homola. — Ob stoletnici Matije Valjavca-Krač-manovega. — Počasi letite. — Bog je Nemec. — Dvadesetgodišnjica Sokolske muzike u Kumanovu. — Glad na Kitajskem. — Vulkani. — Črnci u Udruženim državama. — Stanovništvo čehoslovačke republike. — Madžari su sukrivci svetskog rata. — Iz uredništva. —
5. Skupine: članovi. 40 članova slikovito poredanih u dnu pozornice izveli ku 3 lepe skupine. Čini se, da su skupine premalo uvežbavane, jer »ži* danje« nije išlo brzo i bez guranja, ka* ko bi to trebalo. Koti »rušenja« je bilo isto. Sastav samih skupina i njihova slikovitost bila jc veoma dobra.
6. Vežbe na vratilu: članovi. Prv* tačka posle odmora bila je veoma do* bra. Videli 'smo jedno homogeno ode« len je; nijedan se nije naročito isticao svojom odličnošču ili slabošču. Svi su izveli zajedničku vežbu, neko sa ma* nje, neko sa više Sreče, ali svi su je tačno odvežbali.
U slobodnim vežbama videli smo odličnih kompozicija, koje iziskuju maksimum snage, izvežbanosti i tuti* ne. Slobodno se sme reči, da jc ovo bilo najbolje odelenjc na spravama, na dosada videnim akademijama ovc sezone u našoj župi.
7. Proste vežbe:	Članovi. Lake vežbe, koje nisu stavljale nikakove velike zahteve na vežbače, vežbane su dobro. Ipak nalazim da je trebalo vež* bače probrati, i ne izvesti tako veliki broj (25), jer sc primečivalo da poje* dini nisu dovoljno osposobljeni za na* stup na akademiji.
8. Proste vežbe: članice. Dobar sastav vežban je tačno, ali bez ritma i života. Primečuje se da ova katego> rija nije tako izradena kao članska, i da je manje vremena provela u So^ kolani.
9. Šesnaestorica: članovi. Odličan sastav isto tako i odvežban. Oko uvež* bavanja uloženo jc dosta truda pa i uspeli nije izostao.
10. Dcvetka: članovi (5) i članice (4). Sastav i izvedba bezprekorna, moramo ipak napomenuti za sestre isto'ono što smo več ranije rekli.
11. Završna skupina izvedena od vežbača svih kategorija odlično je uspela. U izvodenju, desna strana je malo zakasnila, što jc donekle uma* njilo efekat, inače u pogledu slikovi* tosti, skupina jc odlično uspela.
Na završetku sme se slobodno reči da Ova akademija bratskog rus* kog otseka spada u red najboljih aka* demija. Otsek ima odličan vežbačiki materijal, (koji je kadar, sistematskim vežbanjem, dati odlične rezultate. Že* leti je da brača tetraju u svome radu, pa verujemo, da če pred veliki praški slet biti najbolji medu najboljima,
M. B. N.
SOKOLSKO DRUŠTVO ZEMUN.
Prednjački zbor.
Na ovogodišnjoj skupštini društva mesto br. Josipa Bogncra izabran je za načelnika br. Slavko Polšak. Brat Bogner zahvalio se na dužnosti načelnika, koju je u društvu Zemun obna-šao dugi niz godina, radi svojih privatnih poslova i teška srca napustio je svoj načelnički rad. Tehnički na-predak društva poslednjih godina po-spešio je br. Bogner, koji je uspeo da oko sebe sakupi odlične snage i spremne prednjake. Sve svoje sile od naj-ranijo dobi posvečivao je samo Sokolstvu. Več u svojoj 17. godini postao je prednjakom te je danas najstariji društveni prednjak i član prednjačkog zbora. Ubrzo zatim postao je i zama-nik načelnika, a po odlasku br. in^. Stevana Šuice postao je i načelnik
društva. Tu je dužnost vršio oko pet godina. Tehnički odbor župe Beograd birao ga je i za zamenika načelnika i tu dužnost vršio je do osnutka SKJ.
U Savezu SKJ preuzeo je funkciju saveznog prednjaka do sleta i u tom radu pokazao najlepše rezultate. Iako bez stručnog ispita, br. Bogner ubraja se danas medu tehnički najspremnije prcdnjake u našem Savezu. Na raznim tečajevima župe, društva Zemun
od toga 7 prednjačica. Svi su članovi stručno obrazovani. Jedan brat, ing. Pajič, ima savezni ispit, trojica žup-ski, a svi ostali društveni. Devetorica slušala su župski tečaj u Beogradu.
Za vreme načelnikovanja brata Bognera živom saradnjom prednjačkog zbora društvo je u tehničkom pogledu postiglo lepe rezultate. Na župskim naraštajskim utakmicama zemunski muški i ženski naraštaj odneo je sve
Prednjački zbor SokoUskog društva Zemun
i u unutrašnjosti vidimo ga kao stručnog predavača. Za žaliti je što brat Bogner šilom prilika mora da za iz-vcsno vreme napusti položaj načelnika. Nadamo se medutim, da čemo ga uskoro ipak moči opet pozdraviti kao^ sokolskog pregaoca ne samo u društvenoj sredini, več i u župi i u Savezu, gde bi njegova sprema dobro i korisno poslužila.
U ostalim svojim članovima prednjački zbor inače nije imao večih izmena. Zbor broji danas 19 prednjaka,
pobede i postavio se na prvo mesto, koje drži sve do danas (osim ž. naraštaj a). Na svesokolskom sletu naraštaj zauzima prvo mesto u Savezu SKJ. Članstvo je takoder u tehničkom pogledu na raznim utakmicama posti-zavalo zavidna mesta.
Društveni tečajevi i utakmice u Zemunu, razne priredbe, saradnja u tehničkom odboru župe, letovanja
i	t. d. sve su to rezultati sokolskog rada bratske i iskrene saradnje sviju članova prednjačkog zbora. — D. Ž.
Župa "Bjelovar
SOKOLSKO DRUŠTVO ĐURĐE-VAC.
Rad ovog društva sve više i više napreduje. Uz tenis sekcij u osnovana je i Sokolska čitaona, koja sada broji 60 članova, a verojatno če još i više porasti. Čitaona če na sebe uzeti i rad oko prosvete ne samo u sokolskim re-dovima nego i izvan njih. Počelo se sa priredivanjem posela i sastanaka.
Dne 1. januara 1931. održana je glavna godišnja skupština, koja je bila brojno posečena. Referati uprave društva o radu jednoglasno su odobreni, a potom je opet i za godinu 1931. u glavnom izabrana dosadanja uprava, koju sačinjavaju brača: starešina dr. Franjo Rajski, zamenik Pero Baltinec, prosvetar Josip Lovašen, blagajnik Josip Berger, tajnik Marko Bete, načelnik Matija Valck, načelnica Štefa Manjam te odbornici: dr. Božo Beck, Tomo Oreškovič, Janaček Ljudevit, Radoševič Božo, Matul Antun, Kovačič Ferdo i Santa Stjepan. Društvo sada ima 160 članova.
Od priredaba društvo je održalo akademiju dne 1. 12. 1930., koja je bila brojno posečena. Društvo je priredilo i pokladnu zabavu dana 14. II.
1931.	i ta je jako dobro uspela. Naše priredbe uvek posečuje mnogo gra-danstva. Vidi se da Sokolsko društvo stiče sve veču i veču popularnost.
Več sada se može kazati da društvo ima vodeču ulogu u društvenom životu u Durdcvcu. Društvo ima sve uslove za lep razvitak.
Školske dece ima u Đurđevcu oko
000	i svi bi rado stupili u Soko, ali ovo društvo nije u stanju dati dovolj-no prednjaka da ih vežba, a učitelja sa pedagoškom sprcmom, koji bi ih mogao vežbati, uopče nema. Obračali smo se na sve moguče oblasti da se u Durdeveu namesti barem jednog učitelja Sokola koji bi preuzeo posao oko organizovanja i fizičkog odgoja te školske dece, ali uzalud. Nismo uspjeli, prem se zato borimo od postanka društva.
TRAŽIMO UČITELJA PREDNJAKA.
Sokolskom društvu u Durdeveu neka se jave brača prednjači, koji su učitelji, a koji bi reflektirali na name-štenje na gradanskoj ili osnovnoj ško-
ii	u Durdeveu. Mi čemo poduzeti sve da sc takav brat ovamo namesti, pod uvetom da preuzme na vežbanje školsku decu u Sokolu. — UPRAVA.
Župa Cel j з
SOKOLSKO DRUŠTVO ZAGORJE.
Od 6. decembra pa do 21. decembra je priredil prednjaški zbor Sokolskega društva Zagorje ob Savi dru-„ štveni prednjaški tečaj. Obvezen je bil za vse telovadce in telovadke ter neobvezen za ostalo članstvo, edino splošna predavanja so bila obvezna za vse članstvo.
Tečaj se je vršil vsak večer od 8. do 10. ter ob nedeljah in praznikih od
9.	do 12. dopoldne.
Na tečaju so se telovadci seznanili natančneje s Tyrševim telovadnim .sistemom, dobili so vpogled v sokol-
sko organizacijo, zgodovino in ideologijo ter so se tudi praktično izvežbaii.
Tečaj je vodil župni prednjak br. Stane Burja, ki mu je pomagal načelnik br. France Klun. Natančno se je obdelalo I. in II. stroko Tyrševega sistema. O telovadbi dece je predaval br. Šulin po mariborskem strokovnjaku br. Lavrenčiču. O zgodovini Sokolstva je predaval br. Košmcrl, ki je lepo očrtal boje in razvoj Sokolstva. Zakon SKJ je razlagal br. Črnele. Najzanimivejša pa so bila predavanja br. dr. T. Zarnika o prvi pomoči pri nezgodah in higijeni, br. dr. V. Murnika
o	sokolski misli in ritmiki ter župnega staroste br. J. Smertnika o Sokolstvu in politiki. Tem predavanjam je priso*
Prednjačiti
tečaj
Saludekog druttva Zagorje ob Savi
stvovalo mnogo članstva, da je vsakokrat napolnilo veliko dvorano.
Obisk telovadcev dokazuje, da je tečaj moralno dobro uspel. Tečaj je obiskovalo 40 telovadcev in 14 telo-vadkinj; telovadnih večerov je bilo 15. Povprečno na večer je bilo 20 telovadcev in 7 telovadk.
Prednjaški zbor je na svoji 2. redni seji, dne 11. marca 1931. razpisal društvene prednjaške izpite ki se bodo vršili 26. aprila 1931. Do tega termina bodo imeli tečajniki dovolj časa za predelavo snovi, ki so jo dobili na tečaju. Skupna predelava snovi bo za prijavljence vsako nedeljo dopoldan v
3.	A razredu v Sokolskem domu v obliki debate. Prijavljenci naj vložijo svojeročno pisane prošnje na prednjaški zbor Sokolskega društva Zagorje ob Savi do 1. aprila 1931.
SOKOLSKO DRUŠTVO VELENJE.
Ustanovni občni zbor Sokolskega društva Velenje v novembru lanskega leta je pokazal, da je bilo društvo zaželjeno in pričakovano. Z navdušenjem in veliko vero se je pričelo delo. Danes po treh mesecih ni vera v uspeh padla, ni navdušenje splahnilo. To nam kaže število članstva, ki presega 170. Društvo zavzema številčno četrto mesto v župi. Kakor večina podeželskih društev, muči tudi naše mlado društvo pomanjkanje primernih prostorov za telovadbo. V mali dvorani Rudarskega doma se je sredi decembra pričela telovadba. Tedensko je rastlo število telovadečih članov. Mali prostor ni zadostoval za število 50 telovadcev, ki so redno obiskovali vaje. Brat načelnik je bil primoran deliti telovadce v dve skupini. Mlajše članstvo, ki ga še čaka vojaška služba, vadi skupno. V drugi skupini pa so bratje, ki so že telovadili bodisi pri Sokolu ali pri vojakih. Telovadci so deljeni, ni pa deljeno tehnično delo, ki leži vse v rokah brata načelnika. Redno obiskuje telovadbo tudi 16 članic. Naraščaj tudi nestrpno pričakuje, da se umakne zima lepšim dnem, ko tudi začne z redno telovadbo. Isto-tako so se odgodile vaje dece radi zime, ki bi vsled razsežnega tukajšnjega okoliša ovirala redno delo. Prednja-kov nam manjka, ker za eno osebo je to preveč dela. Veliko upanja na uspešno delo stavimo na dni, ko bomo zapustili tesne prostore v dvorani in se prične delo na prostem. V za-snutku je skromno letno telovadišče, ki naj bi bilo spočetka opremljeno z najnujnejšim orodjem.
Bratje odnosno sestre smučarji, ki jih je okoli 20, se tudi pridno gibljejo in so priredili že nekaj posrečenih izletov. V zadnjem času so dvignile zanimanje in veselje praške vaje, ki jih člani in članice pridno vežbajo, mnogi z upanjem, da jih bodo izvajali v sokolski Pragi. Prosvetno-idejni smeri služijo nagovori pred vrsto. Uprava izrablja vsako dano priliko, da širi in poglablja sokolsko idejo med člani, ki so večinoma iz vrst rudarjev, delavcev in obrtnikov. V pripravah je tudi dra-matski odsek, ki bo po možnosti in prostorom primerno zaposlil in izobraževal člane, ki jih veseli delo na odru. Imamo tudi nekaj dobrih pevcev, za katere bo preskrbljeno v snujočem se pevskem odseku. Pustno soboto nam jc krajšal čas naš tamburaški odsek, ki se je zelo potrudil in pokazal svojo izvežbanost. Zabava, s katero smo počastili Kurenta, jc vrgla nekaj cven-ka v blagajno, ki bo skušala tudi v bodoče na enak način pridobiti si sredstev, ki jih naš mladi Sokol zelo rabi.
Da smo premagali prve težkočc glede prostora in tudi glede gmotnega položaja, je nemala zasluga uprave tukajšnjega državnega rudnika, ki gre društvu vedno blagohotno na roko, za kar ji gre priznanje in hvala.
Polni upanja gledamo v bodočnost.
SOKOLSKO DRUŠTVO SV. PETER POD SV. GORAMI.
Naš mladi Sokol je prvo sokolsko društvo v kozjanskem okraju. Sokolska misel je postala pri nas močna, sleherni član našega društva je ponosen in zaveden. Obstojamo šele četrto leto, pa imamo že nad 70 članov ter 150 naraščaja in dece. Priredili smo dve veselici, eno igro in pustni korzo. Društvena uprava si je nadela nalogo, nabaviti si čimprej telovadno orodje ter zbirati denar za sokolsko godbo. Že sedaj pripravlja društvena uprava velik telovadni nastop, ki ga misli prirediti društvo v mesecu avgustu. Ker je naše društvo novo in ker je naš prijazni Sv. Peter marsikateremu društvu župe Celje malo znan, bo udeležba prav gotovo velika, tako, da bo naš telovadni nastop prava revija župe Celje. Že za sedaj nam je zasi-gurana velika udeležba s strani bratske župe Zagreb. Ugodne avtomobilske zveze na vse strani bodo omogočile čim večji poset. Sokolska godba iz Maribora bo skrbela za primerno razvedrilo. Telovadba sc vrši redno, in sicer obiskuje člansko telovadbo 20 bratov in 20 sester. Na velikonočni ponedeljek priredimo veliko veselico pod geslom: »Pomlad se bliža«, na katero onozarjamo sosednja društva.
шншшншпншит
■h
■
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA u Ljubljani
registrovana zadruga s ograničenim jamstvom U smislu § 23. pravila sazivlje se
redovna glavna skupština
za petak, dne 24. aprila 1931., u 18 sati u prostorijama Narodnog doma u Ljubljani, Tomanova ulica
DNEVNI RED:
1. Potvrda god. računa i bilance za g. 1929. i 1930.;
2. Apsolutorij upravi zadruge;
3. Promena pravila.
Glavna skupština može starati zaključke, ako je zastupana bčrem Vs svih zadrugara. Ako ihnije to iko,v pola sata kasnije na istom mestu i sa istim dnevnim redom drži se druga glavna skupština, koja može stvarati zaključke bez obzira na broj prisutnih (§ 27. pravila).
Ljubljana, 26. marta 1931.
■
■
■
■
s
■
■
!■■■■■■
Upravno vede.
Župa Cetinje
SOKOLSKO DRUŠTVO KOTOR.
Sokolsko društvo Kotor, to jest njegova pozorišna sekcija, razvila je vrlo intenzivan rad. Od aprila 1930. priredila je desetak pretstava. Ovih dana dala je komediju u 3 čina: »Peg, srce moje« od Manersa i Mottea, kao i »Pucanj iz publike« od Petroviča. Uložilo se mnogo truda oko izvedbe ovih komada, ali su uspeli. Tu smo videli nekoliko dobrih diletanata, a inscenacija je bila takova, da se njom nebi postidela ni koja veča pozornica.
Ali koliko je rad pozorišne sekcije napredovao, toliko je tehnički rad društva zapeo. U sokolskoj vežbaoni-ei rade samo deca. Muški naraštaj vežba neredovito, ženski nikako, članstvo također, a članice i ne postoje. Načelnice nemarno. Celi rad preneo se na pozornicu, a u sokolani se od nedelje pleše. Ovo je jedna vrlo nezdrava pojava, koju treba lečiti.
Sokolski rad mora se paralelno kretati u dva pravca: u sokolskoj vež-baonici i sokolskoj prosveti. Bez telesne vežbe nema Sokolstva, kao ni bez sokolskog vaspitanja. Tehnički i prosvetni rad mora da teče uporedo. Sokolske muzike, fanfare, pozorišne sekcije, samo su pripomočna sretstva u sokolskom radu.
Kod nas se pošlo naopakim pu-tcm. Mi umesto da uzgajamo Sokole, uzgajamo glumce. I izgleda da ovo nije više sokolsko, več pozorišno društvo. Jev dok se dalo desetak pretstava, održala se samo jedna sokolska akademija na 1. decembra, a rad u sokolani minimalan, da ne kažemo nega-tivan.
Neka sc gaji pozorišna umetnost, ali neka se u prvorn redu radi u vež-baonici. Medu diletantima ima ih lepi broj ispod 26 godina, te bi se morali da osposobc da u prvom redu budu dobri Sokoli, a tek onda glumci, jer mi trebamo više dobrih vežbača i vež-bačica, nego dobrih glumača, više sves-nih Sokola, nego svesnih glumača.
Sve rckoh u dobroj nameri i po interese Sokolstva, pa se nadam da če nova uprava pregnuti, da ponovno oži-
vi	rad u sokolani.
Stari Soko.
Župa Karlovac
SOKOLSKO DRUŠTVO KARLOVAC.
Proslava rodendana brata dr. T. G.
Masaryka.
Sokolsko društvo Karlovac u za-jednici sa bratskom »češkoslovačkom Bescdom« kao pretstavnicom čehoslo-vačke kolonije u Karlovcu proslavilo je i ovc godine rodendan pretsednika republike čehoslovačke, brata dr. T. G. Masaryka svečanom akademij om dne 7. marta. Program jc otvorio gu-dalački orkestar Sokolskog društva pod ravnanjem brata Dvoržaka. Potom je mala Libuša Petrikova vrlo lepo deklamovala prigodnu p e smu u po-čast svečara, dok je brat prof. Josip Nikšič i ovaj put održao predavanje
0 Masaryku, istakavši napose Masa-rykov odnos prema Sokolstvu.
Predavač je u prvom redu istakao veliku ljubav Masaryka za telovež-bu, još pred ratom, kad je voden u-katastru najpre Sokola-Praha 111., a potom Sokola na Maloj Strani, kuda je slao svoje sinove Herbarta i Jana, te kčerku Aliču, a kojcg je i danas član. Opazio je činjenicu, da Masaryk nije nikada bio funkcioncr u Sokolskom društvu, te je uza sav svoj sve-strani žurnalistički, nastavnički i kritično filozofski rad vrlo mulo govorio
1 pisao o Sokolu. Medutim je došao veliki rat i tada se je videlo, što jc Masaryk mislio i koliko jc ceni o Sokolstvo, jer je baš starosta Češke Obce Sokolske, brat dr. Scheiner bio prvi, koga je upozuao sa svojim pianovima pre odlaska u emigracijo, a jednako je u velikim danima organizovanja
V
lj
slavnih čehoslovačkih legionara otvo-reno priznavao, koliko ima zahvaliti idejama i sistemu, koji dadoše Sokolu njegovi osnivači i učitelji Tyrš i Fiig-ner. On je to izrekom napisao u svo-me monumentalnom delu »Svetska revolucija«, a priznavao je i priznaje to svakom prilikom, jer u Sokolu vidi opšte narodnu ustanovu. Napose če ostati kao krilatica značajne njegove reči: »Sokolstvo je nešto više nego »Slavija« ili »Šparta«; ono je izraz na-rodnoga osečanja. ... »Sokol je narodni odgoj muževne snage za obranu, bude li je trebalo. Naš je cilj mir u Evropi. Mi radimo iskreno za mir, ali smo pripravni za sve eventualnosti.«
»Nama je to mišljenje — rekao je predavač — utoliko dragocenije, što ga ispoveda čovek na najistaknutijem položaju i priznata svetska ličnost. Zato se i naše Sokolsko društvo sa naj-dubljim uzbudenjem seča umnoga i ilemenitoga brata Masarvka sa že-jom, da mu sunce predvečerja njego-vog bogatog života još dugo i dugo ne zapadne!« Gromki: Na zdar! i dugi pljesak pozdravio je ove značajne reči predavačeve. Program je zaključio pretsednik čehoslovačke Besede brat Kopriva, a potom je nastala ugodna zabava s igrankom, koju je otvorio starešina župe brat Malovič.
Župa CJublJana
LJUBLJANSKI SOKOL.
Ljubljanski Sokol se je v dostojni hvaležnosti in globoki pijeteti oddolžil spominu blagopokojnega dr. Ivana Oražna, prvega staroste Jugosloven-skega Sokolskega Saveza. Na dan 10. obletnice njegove smrti, dne 11. marca t. 1. je posvetil prosvetni odsek Ljubljanskega Sokola svoj večer v proslavo spomina velikega klicarja svobode, apostola Jugoslovenskega Sokolstva in velikega dobrotnika — dr. Ivana Oražna.
Starosta Ljubljanskega Sokola br. Bogomil Kajzelj jc kot njegov vrstnik in drug v svojem temeljitem predavanju izčrpno in nazorno prikazal vsem navzočim, med katerimi je bil tudi I. podstarosta SKJ br. Engelbert Gangl in br. Stane Flegar, tajnik Sokolske župe Ljubljana, pota in cilje njegovega plodonosnega in neumornega živ-Ijenskega delovanja, ki je bilo do zadnjega izdihljaja usmerjeno v prospeh Sokolstva, naroda in domovine. Orisal nam je v njem ideal usmiljenega samaritana in junaka, ki se poslovi od svoje na smrt bolne žene ter pohiti na bojne balkanske poljane lečit ranjene srbske vojake. Njegovo ime bo zapisano v zgodovini Jugoslavije z zlatimi črkami. Treba je bilo takih graditeljev, da je vstala mogočna Jugoslavija! Slava njegovemu spominu!
SOKOL I LJUBLJANA-TABOR.
V	okrilju Sokola I sc je ustanovil »Odbor za postavitev spomenika pokojnemu br. Tonetu Maleju«. Spomenik bomo odkrili ob obletnici smrti našega vzornika v juliju 1931. na njegovem grobu v Bohinju. Doprsni kip pokojnika bo izdelal akademski kipar g. Lojze Dolinar. — Svoje mlado živ ljenje je daroval br. Tone Malej z a čast in ponos domovine. Zavedajmo se njegove velike žrtve in omogočim« postaviti žrtvi primeren spomenik.
Darila za spomenik sprejema »Dd-bor za postavitev spomenika br. » nctu Maleju Ljubljana-Tabor.«
Fr. Vrečar,
blagajnik.
Za odbor:
Iv. Porento-
predsednik-
Župa Mauribor
GLAVNA SKUPŠTINA ŽUPE
U prisustvu mnogobrojnih član®" va i delegata pojedinih drostava i delegata Saveza generala br. j t Kneževina iz Beograda, odrzana J
ske župe Maribor, jedne izmedu naj-jačih i največih, ujedno i najagilnijih sokolskih župa u našoj državi.
Skupštinu je otvorio župski starosta br. dr. M. Kovačič, koji je, iza kratkog pozdrava, podvukao veliko značenje svesokolskog sleta u Pragu buduče godine i pozvao sva društva župe Maribor da se za taj slet temeljito spreme. Nato je delegat Saveza čestitao župi na njenom snažnom razmahu i velikom uspehu na svim poljima sokolskog delovanja.
Neobično zanimiv i iserpan bio je izveštaj agilnog župskog tajnika br. Mihajla Dajčinoviča. On je podao ja-snu sliku ogromnoga rada, koji je župa izvršila u prošloj godini. Sa kako-vim zamahom župa radi, najbolje po-kazuju brojevi. Delovodni protokol
1930. god. broji 1280 brojeva, a stvarno, zajedno sa okružnicama, bilo je otposlatih oko 3000 dopisa. Župska je uprava održala 23 sednice. 31. decembra 1930. župa je brojila 60 društava i 26 četa; sada broji 73 društva i 28 četa. Kada, osnivanjem varaždinske župe, otpadnu 22 društva i 7 četa, ostače joj 51 društvo i 21 četa. Začla-njenih je bilo 7167 članova, 1990 nara-štajaca i 4347 deee; ako od toga broja odbijemo članstvo (1926), naraštaj (485) i decu (1264), koji če pripasti budučoj župi Varaždin, ostače župi Maribor 9820 sokolskih pripadnika, što znači prema 1. I. 1929. god. — s obzirom na pripadnike vežbače, kad je njihov broj bio najmanji — ogro-man porast, i to: kod ženske dece iznad 100%, kod ženskog naraštaja 100%, kod vežbačica — kojih je 1. I.
1931. bilo 477 — iznad 100%, kod mu-ške dece 250%, kod muškog naraštaja 300% i kod vežbača — kojih 1. I. 1931. bilo 1232 — 180%. Broj dece koja pripadaj u Sokolu u odnosu prema celo-kupnom stanju školske dece prilično je povoljan (t. j. od 18.790 školske dece okruglo 25%). Ti odnosi nisu na svim školama jednaki. Vrlo su dobri na gradanskim školama (od 1284 učenika gotovo 38%), dok su na srednjim školama slabiji: najbolji su u Mariboru na realnoj gimnaziji, a najslabiji na humanistično j gimnaziji (gde samo 10% vežba u Sokolu); nešto bolji su na muškoj učiteljskoj školi (20%), a još bolji na ženskoj učiteljskoj školi (blizu 50%). Na prvom pak mestu stoji gimnazija u Murskoj Soboti, gde od 219 daka vežba u Sokolu 191. Od uče-nica ženske učiteljske škole Školskih sestara u Mariboru nijedna ne vežba u Sokolu. Od profesorskog staleža na-lazi se u Sokolu 44%. Svečane odore imaju u župi 395 članova, 24 članice, 28 muškog i 42 ženskog naraštaja. Prešle godine bila su otvorena tri nova Sokolska doma: u Oplotnici, Rušama i Murskoj Soboti. Prema tome, ima u župi 11 Sokolskih domova, a 14 društava ima letna vežbališta.
Župski TO održao je 1930. godine 7 sednica i 2 sednice zbora društvenih načelnika. Rad oko vežbanja bio je velik, koliko u pogledu prednjačkih tečajeva toliko i u pogledu vežbanja u samim društvima. Lepim plodovima su urodile različite utakmnice, kako u župi tako i na svesokolskom sletu u Beogradu, te oba delomična župska sleta, u Rušama i Murskoj Soboti. Na okružnim sletovima učestvovala je prošle godine takoder inžinjerska podoficirska škola iz Maribora i vojnici varaždinskog garnizona. Odnosi izmedu Sokolske župe Maribor i vojske bili su neobično srdačni; župa ima na-ročito u odličnom sokolskom radniku pukovniku Putnikoviču u Mariboru velikog pomagača. Na prošlogodiš-njem sletu u Beogradu župa je bila mnogobrojno zastupana, a njen član br. Primožič postao je svetski prvak na medunarodnim gimnastičkim utak-micama u Luksemburgu. U 1931. god. vršiče Savez SKJ propisane utakmice, a 28. i 29. juna održače se, župski slet u Mariboru kao prva vežbačka serija priprema za svesokolski slet u Pragu
1932.	god. Prc toga, 14. ili 21. juna, imače svoj slet Dravinjski okrug u tvonjicama.
Izveštaj blagajnika br. Janka Zorka pokazuje da je novčani promet u
1930.	god. iznosio 208.00270 Din. Prema bilanci imetak župe iznosi 65.865 95 Din. U vezi sa proračunom, koji pokazuje manjak od 120.000 Din, bilo je odlučeno da še predloži upravi Saveza da župski porez u god. 1931, bude 5 Din po svakom članu. Manjak nada se župa pokriti banovinskom potpo-rom.
Prema izveštaju prosvetara br. Ruperta Lintnera, rad prosvetnih odbora vrlo je razveseljiv, iako još pot-puno ne zadovoljava. Održano je 266 predavanja, 1852 govora pred vrstom, 38 akademija, 13 koncerata, 78 zabava, 54 dramske priredbe, 14 marionetskih pretstava i 19 poučnih izleta, dakle, svega skupa: 2334 prosvetne priredbe. Knjižnice imaju 32 društva sa 17.538 knjiga. Župski PO priredio je 2 admi nistrativna tečaja i dao sagraditi, u svrhu propagande, vlastito marionet-sko pozorište; to je prva institucija te vrsti u jugosiovenskom Sokolstvu.
Iza izveštaj a župskog nadzornika
Saupa i omladinskog otseka, pri-nvačena je nova lista župske uprave koja je predložena Savezu, i to: starosta br. dr. Milan Gorišek, prvi pot-
starosta br. dr. Maks Kovačič, drugi i potstarosta br. dr. Vinko Železnikar, j načelnik br. Franc Mačus, podnačelnik br. Ciril Hočevar, drugi podnačelnik br. Fran Dekleva, treči podnačelnik br. Slavko Komac, načelnica s. Nada Mačusova, prva podnačelnica s. Mira Pipanova, druga podnačelnica s. Vida Hinterlechnerjeva, prosvetar br. Rupert Lintner, tajnik br. Mihajlo Doj-činovič, blagajnik br. Janko Zorko, poverenici za murski okrug br. Gustav Lukačič, za prekomurski br. Joško Volnar, za ptujski br. dr. Šalamun, za slovenjobistrički br. dr. Pučnik i za dravinjski br. dr. Mejak. Na čelu čas-nom sudu stoji br. dr. Franjo Žiher, pretsednik okružnog suda.
Time je bio dnevni red redovite glavne skupštine, koja je trajala puna 4 sata, iscrpljen.
II.	PREDNJAŠKI TEČAJ V PTUJU.
Kakor smo že v preteklem mesecu poročali, je morala Sokolska župa Maribor ponoviti svoj 14dnevni župni prednjaški tečaj in to radi velikega števila prijavljencev.
streljanje se z.-. 1 tudi v tem tečaju radi neugodnega vremena ni moglo izvršiti. Predavali so bratje: Cilenšek, potpo-ručiiik Cvetkovič, I lasi, s. Hinterlechnerjeva, br. Jurko, Komac, Lavrenčič iz Maribora, dr. Mrgole, Pertot, Šterk in dr. Vrečko.
Prosvetni ods^k je tudi tečajnikom II. tečaja priredil celo vrsto predavanj, ki so se vršila v večernih urah. Dne 4. t. m. je predaval prosvetar br. šestem o prosvetnem dolu v društvu;
5.	IH. br. dr. Brenčič o negi zobovja;
7.	III. br. prof. Ji ra k o reklami, plakatu; 9. III. br. Skaza o temi Bratstvo-svoboda-enakost; dne 11. III. br. dr. Štuhec o tuberkulozi in 12. III. gimn. ravnatelj dr. Komljanec o narodnostnih bojih v bivšem Sp. Štajerju. V nedeljo dne 8. III. se je vršilo družabno popoldne naraščaja, dne 14. III. pa družabno popoldne dece, pri katerem je nastopilo prvič lutkovno gledališče, ki si ga je nabavila Sokolska župa Maribor nalašč za gostovanja izven njenega sedeža. Tudi tečajnikom II. tečaja je priredilo Sokolsko društvo Ptuj pozdravni večer, dne 14. III. pa pošlo-
linijama
II.	tečaj, ki se je vršil od vštevše-ga 2. do 15. marca v Ptuju, je posečalo
40 bratov in 18 sester iz najrazličnejših sokolskih edinic obsežne mariborske župe. Ta tečaj je bil v toliko pomembnejši, ker ga je posečalo okroglo
41 obrtnikov in kmetskih fantov ter deklet, to je 70% od celokupnega števila posetnikov. Zastopane so bile s slednjimi v pretežni večini vse novo-osnovane čete.
vilni večer v zg. dvorani Narodnega doma. Ob tej priliki je predaval br. prof. Alič o temi »Doba taborov«, zbor Glasbene Matice pa je pod taktirko br. Šedlbauerja zapel »Slovcncem čast«, »Utopljenko«, »Zapoj mi pesem, dekle«, medjimursko »Ni je volja« in slovaški »Teče voda teče« in Tancuj, taneuj«. V imenu tečajnikov je spregovoril in se zahvalil br. Kuhar iz Puconcev.
IL prednjačiti iečaj Sokolske župe Maribor održan u Ptuju od 2. do 15.11L 1931.
Predavanja so se vršila kakor v I. tečaju v telovadnici mestne deške osnovne šole, popoldne pa v risalnici meščanske šole. Obisk je bil zelo reden, vsi tečajniki so z malimi izjemami z zanimanjem sledili predavanjem in tudi zdravstveno stanje je bilo ugodnejše kakor v I. tečaju. Vsi tečajniki so posečali izven predavanj tudi telovadbo članov in članic, člani pa še posebej pouk v streljanju. Ostro
DRAVINJSKO SOKOLSKO OKROŽJE.
Seja društvenih načelnikov m prosvetarjev Dravinjskega s o kol sike-ga okrožja se je 'vršilia v nedeljo 22. februarja t. t v 'Narodnem domu v Konjicah. Mariborska župa je raz* deljena na 9 okrožij, od katerih tvo* rijo društva Konjice. Oplotnica, Zre* če, Loče, Poljčane, Sokolski četi Ke-belj m Špitalič Dravinjsko' okrožje. Vse te edinice so se udeležile te 'seje, izvzeinši društva Vitanje, ki je ne-opravie.no izositalo. Seji je prisostvoval tudi zastopnik (pripravljalnega odbora za \ufstanovitev Sokollske čete v Stranicah.
Konstituiralo *se je okrožno na-čelništvo, ki ibo odslej vodiilo ifehnič* no in prosvetno delb v okrožju. — Vsa druStiva in čete okrožja napra* vij o 3. maja majniški pešizfet k so* kolski četi v Špitalič, kjer se bodo
V	imenu župe so posetili tečaj br. župni načelnik Mačus in župna načelnica Mačusova, podnačelnik br. Ciril Hočevar, na poslovilnem večeru pa je zastopal župo br. Lavrenčič. Večera se je udeležil tudi mestni načelnik g. M. Brenčič ter lepo število članstva.
Oba tečaja je posečalo skupno 72 bratov in 36 sester, skupaj 108 oseb, število, ki ga do sedaj gotovo ni zaznamoval noben župni tečaj.
vrši'fe tekme v metanju krogle. ■—• Okrožni zlet Dravinjskega okrožja se bo vršil v Konjicah 14. ali 21. ju* nija t. 1 in je obvezen za vse edAnice.
—	8. marca se prične v Konjicah okrožni vaditeljski tečaj, ki bo trajal skozi pet nedelj.
Na sesltanku so poročali zastopniki posameznih edinic tudi o tem, da se z gotove sltraini še vedno rovari zoper SdkoTa in sc mu skuša škodovati na -najraziličaejfše načine. Sklenilo se je tozadevno podvzeti po* trebne Ikorake. Zbor je izrekel tudi protest glede napadov, ki so bili iz® nešeni pri zadnjem zasedanju ban= skega svetla na učiteljstvu, ki opravlja zlasti V okrožju, vetčjd del sokolskih poslov. Potek seje je pokazali, da vlada velika vollja do dela in popolno soglasje med sokolskimi delavci Dravinjskega okfožj#. Dr. M.
Župa Split
GLAVNA GODIŠNJA SKUPŠTINA.
U subotu 28. febraara posle po* dne odiržana je u lepo uredenoj dvorani Sokolskog doma glavna, godišnja skupština Sokolske župe Split u pri* sustvu 80 delegata iz 31 društva.
Starešina župe. 'brat dr. Mirko Buič otvorio je skupšti-iiiu i pozdravio delegate, nakon čega su funkcioneri podneli skupštini izveštaj.e. Izveisitiii su braea: Petar Miklič za tajnika f prosvetaira, Ante Tomaseo za načel* nika, S. Vrdoljak za urednika, a Pavao Ligutiić za blagajnika i administratora »Sokola na Jadranu« i Ante Ce'lič o statistiki župe. U ime revizora podneo je izveštaj br. dr. Ivo Bonači-
Iz tih izvesta j a vidi se veliki rad u 1930. godini.
Osnovana su nova Sokolska društva u Gradcu, Kambeijovcu, Lukšiču, Sutivanu, šešta-novcu i Selcima. Nove su seoske čete: Lečevica, Omiš-Kutile* ša, Podstražje i Piraznicc.
Pctpuno su dovršena dva Sokol* sika doma: u Solinu i Makarskoj, dok je ona j u Splitu preu reden.
Svečano su razvijene dve zastave u Trogir u i Sučutcu.
O	Sinova n c su 2 glazbe, 3 čitao-nice,
3 knjižnice, 1 marionetsko 'kazaliste i t. d Održano je 675 nagovora, 50 akademija, 55 pozoiišnih .pretstava, te 60 koncerata i 8 kino pretstava.. Broj priredaba veči je 50% od o noga u 1929. god.
Okružni sletovi održani su u Ko-miži, Sučurcu, Trogfru i Makarskoj. Održano je javnih vežalba 11, telbvež-benih akademija 38 i 37 izleta.
Održan a su dva tečaja za prod* njake, iprvi u martu 1930. a drugi u1 januairu 1931. Pohadača uk up no 73.
Tiraža »Sokola na Jadranu« povečala. se za 400 primeiraka, a pos,tao je glaskom i Sokolske župe Sušak* Ri-jeka.
Stanje župe 31. dtecembra 1930.
Sokolska župa Split ima da dan 31. decembra 1930.: društava 34, s«o* skih sokolskih čeita 4; članstva 4217, naraštaja 1056, dece 2028; ukupno 7301. (Porasit članstva u prošloj godini 1300).
U župi ima 17 /knjižnica sa oko 4500 knjiga, 15 čiitaoniea, 9 i^aszba, 3 onhestra, pevačkih zborova 3. dec, j i 1, diletantskih otseka 14, dečji 1, kino ii maricnetako kazalište 1.
Sokolskih ^domova ima 5, zastava 10.
Nakon izveštaja uz aplauz dan je apsolutoirij sta roj upravi pa ^e pre* šilo na izveštaje o »Sletu Sokolstva na Jadranu«.
Največa sokolska priredba 1931. godine u našoj dlržavi biče »Slet So* kolsfcva na Jadranu«, koji s<e drži u Splitu kroz tri 'nedelje meis.eea juna. Biče održani posebni dani: I. sredlnjo-šikolske omiadilae (učestvuje omladina iz Primorske banovine),. II. dan} vojske
i	mornarice (mz učešče primorskih gar* nizona vojske, te mornarice iz akade* mije i podoficirske škole, i HI. dani Sokolstva.
Prijave i do sada stižu u ogrom* nom broju, ‘tako da je donesen zdklju-čak, da se na slet primaju, osim iz pri* motrskih župa, iz ostalih samo član* sfrvO u odori i vežbači. Sveje'đ.no če broj ucesinika piema iprihliinom računu doseči do 8000, ,pa da se omo-guči redovito fumkcionisanje istvega što je potrebno za tu priliku, poduzete su sve potrebne mere. O odevnoj akciji
i	povedenoj štednji izvestio je brat Aileklandar Maričie. Izveštaji o sle tu primljeni su'svii na znanje.
Nakon toga se pristuipilo izabira* nju nove uprave, pa se s aklamacijom prihvatila sledeča lista: starešinai dr. Mirko Buič, zamenik I. Pera Vinko, zamenik II. Grgič Mirko, načelnik An« te Tomaseo, zamenik L Lhotsky Fra-no, zamenik II. Murat Zvonimir, na> oei’inica Sket 'Ivanka, zamenica I. čulič Dobrila, zamenica II. Koščina Neda, Trogir, prosvetar Roca prof. Sttjepan, tajnik Miklič Petar, blagajnik šikarič Ante, urednik Vrdoljak Stipe; ocllbor* ni'ci: Pavičič Petar, Grgič Amtc, Solin, Ligutić IPavalo, dr. Pot ar Tripato, Sin j, Marovič dr. Miljeniko, Gjidera Šime, Cel'ič Anite, dr. Jo'sip Škarič, ing. aA. Ivačič Ivan Alfirevič Ivan, Sučurac; zameničš: Maričič Afeksandar, Rado-nič Mate, dr. Sergije Makiedo, Koščina Josip, Trogir, Bučič Jerko, Hvar, !Pu* harič dr. Kleme, Makarska, Lebediha Josip, dr. Mate Be-roš, Šestanovac, Mairkoviič Petar, Sinj, Kodk Boris, Su-pet'ar; revizori: Mi'kačie Marko, Dubo* ković Juraj, Jellsa', Bonači dr. Ivo„ Alji-novič Frane, Jake® Gustav, D. Kašte* la; zameniti: Trebotič Frano, Milna, Politeo dir. BaUdo, St ar ig rad, Brad a no* vič Marko, Vis, Petrič Malte, Komiža., Ostrič Zvonko; časni sud: Majistrovič dr. Ivo, d*r. Prvislav Grisogono, Mika-čič Duje, čulič Mate, Zavoreo dr. Firane; zamenici: Stanger dr. USikse, Kaldbić Bonifacije, ing. Tripo Vukovič.
U evenltualijama izvestio je brat Mirko Grigič o osnivanju Sokolske zadruge za štednju i zajmove, pa siu dane ovlasti upravi da pristupi njenom osnivanju.
Skupština je u stvarnoj debati o izveštajima pot'rajalfa preko 4 sata u punoj suglasnosti svih dctiegata.
Sa skupšt'ine posilan je brzojavni pozdrav Savezu Solkola kraljevine Ju goslavije u Beograd.
Župa Novi Sad
ZAKLJUČCI OKRUŽNIH NAČELNIKA.
U smislu zaključaka načelništva župe, svi okružni načelnici održali su sastanke sa načelnicima svojih društava, radi prikazivanja i učenja svih propisanih vežba za ovogodišnje priredbe i za župske utakmice.
Prema zaključcima župe, sva okružja moraju ove godine prirediti okružne sletove i svako društvo župe, mora prirediti javnu vežbu. Na ovim priredbama ustanoviče se, dali su društva radila i spremala se u vežbanja.
Predspreme za učestvovanje župt na sletu Sokolske župe Split, koji čc sc održati o Vidovdanu o. g., u toku su i ispravci pojedinih vežba razaslati su društvima.
Načelništvo župe izradilo jo pra vilnik za okružne načelnike u pogledi, vršenja nadzora nad radom društava.
U ovom proletnjem roku priredit-je župa dva prednjačka tečaja u No vom Sadu. Jedan za članove, koji čt se održati od 16.—26. marta 1931. z koji je prijavljeno 32 učesnika. Ova je tečaj u glavnom za početnike, od nosno za načelnike novoosnovanih so kolskih društava i četa. Rad za vrcim trajanja tečaja, biče 8 časova dnevni Društva su obaveštena o prijemu kan didata. Za učitelje učesnike traženi je odsustvo od nadležne školske vla sti. Svi učesnici imače besplatno star
i	hranu.
Drugi se tečaj prireduje za člani ce, odnosno načelnice i prednjači« društva od 5.—10. aprila 1931. god Za ovaj tečaj prijavljeno je 37 uees nica, večinom načelnice i prednjačiee Tečaj ovaj priređuje se radi učenji Titmičkog vežbanja i ženske gimnasti kc, te če prema tome biti jedna rit mička škola, u kojoj če se učiti svi vrste ritmičkog vežbanja, kao i nov smerovi ženske gimnastike pod vod stvom sestre Vojinovič Manje, člani ce tehničkog odbora Saveza SKJ. Pri redivanje ovakovog tečaja bilo je po trebno, da bi načelnice i prednjačiee sokolskih društava tačno naučile ovc vrste vežbanja, koja su veoma važni' za ženska odelenja. Društva, koja^ za ovaj tečaj nisu odredila svoje uees nice, pogrešila su, jer se skorim ova kova prilika neče javiti. O prijemi učesnica za ovaj tečaj, obaveštena st društva. I na ovom tečaju imače učes nice besplatno stan i hranu.
Župa Novo mesto
SOKOLSKO DRUŠTVO TREBNJE
V	nedeljo 1. marca t. T. popoldni ob 13. uri je bil otvorjen na tukajšnj osnovni šoli II. društveni prednjašk tečaj. Poleg številnih tečajnikov in te čajnic, ki jih je vpisanih 34, je bil prisotna pri otvoritvi tudi društven; uprava, občino pa je zastopal župai br. Jože Župančič. Na vse prisotne ji imel primeren govor društveni start sina br. Jaka Novak, za njim pa j dal nekaj navodil in razložil urnik br Marjan Tratar, nakar se je takoj pri čel pouk. Predaval je br. Novak o zgo dovini telovadbe, br. Tratar o sokolsk ideji in br. H. Tomšič o sokolskega: sestavu. Poleg številno zastopanega članstva iz domačega društva se tl čaja udeležujejo še iz sok. društev Stična, Ivanja gorica, Mirna, Mirm peč in Št. Janž, od šol pa Nemšk vas. Tržišče in Doberniče. Posebni številno je zastopano učiteljstvo, ki S-z zanimanjem udeležuje pouka. Teea se bo vršil 10 nedelj od 13. do 18. uri do 17. maja t. 1. Želimo tečaju mnog uspehov, da čimprej pridejo iz njeg; novi Tyrševi učenci, ki bodo zače! sejati sokolsko seme v sedaj tako za nemarjeni Dolenjski.
Istega dne zvečer pa je sokolsk dramatski odsek odigral pred poln. dvorano na Marofu znano Meškov« »Mater« prav dobro. Režiral je iz vrstno br. D. Pavlin. Vse vloge s bile zasedene primerno in prav posri čeno podane. Občinstvo je sledil igri s pravim umevanjem, saj je n; pravita nanj najgloblji vtis, kar j znak, da je bila igra dobro podan; Želeli bi le malo hitrejšega tempa i tu pa tam jasnejše vokalizacije. Sci nerija in razsvetljivi pri skromni razpoložljivih sredstvih — primem: Maske manj izrazite. Sicer pa v,s pohvala! Vemo, da se bo dram. oi sek pri gostovanjih, katere namerav prirediti, odrezal enako, kar mu iskro no želimo! Zdravo!
Župa Šibenik - Zadar
SOKOLSKO DRUŠTVO DRNIŠ.
Po novoj godini, rad u vežbaonic znatno je oživeo. Sva odelenja sa ms rom uvežbavaju vezbe za slet primoi skog Sokolstva, koji se održaje ov godine u Splitu. Osim nastupa 'u pro stim vežbama, nastupiti če i nekolik« natecatelja, koji več treniraju potn bite discipline. Vežbačima naročit, prija nova raspodela vežbovnog !sat; prema referatu u predzadnjem broji »Sokola«.
Na pobudu Sokolskog društv; sastavio se je 'jedan gradanski odbo. koji ima izraditi letno vežbalište. U vežbalište bi« če i dečje igralište, : sav teren oko vežbališta, gusto če b
opošumiti, 4ako da de za letnih špar* nih dana ostalo građanstvo imati gde da se odmara.
Društveni zbor prednjaka poverio je braći Hrvoju Mudronji <i Vjeko* slavu Svetecu, da u okviru prednjač« kih časova održe prednjaški tečaj.
P. O. organizovao se. Osim nago* vora pred vrstama, stara se da oku* pi što veči broj predavača i da održi što veći broj predavanja raznih tema. Diletanti pripremaju za najskorije vreme jedan komad, a takoder pri* prema se proslava desetgodišnjice od* laska italijanskih okupatornih vlasti,
ko ji su u ovom mestu sedili preko dve godine.
Usled odlaska Ma. Rajheniča^Ra* he, preuzeo je kapelništvo glazbe brat Slavko Novak, koji se stara, da što više mladih glazbara izuči, jer ovom godinom iz muzike na otsluženje voj« nog roka odlazi preko pet glazbara, što je jaki privremeni gubitak.
Društveni ' prednjači preuzeli su vežbanje školslke dece iz osnovne i gradanske škole. Tako če unapred i školska deca po sokolskom sistemu _i u sokolskim vežbaonicama imati pri* like •za telesno obrazovanje. — h-
-m.
Župa Zagreb
SOKOLSKO DRUŠTVO POSAVSKI BREGI.
Sokolsko društvo Posavski Bregi održalo je 14. februara svoju prvu za-bavu. Sve prostorije brata Hamana bile su prenapunjene i celo selo uzelo je učešča kod ove prve priredbe Sokola. Naročito su se isticale seljanke u lepoj narodno j nošnji naše Posavine. Bratsko Sokolsko društvo iz Iva-ničgrada bilo je zastupano sa 15 čla-
nova pod vodstvom zamenika načelnika brata Cvetka Šantiča.
Društveni starešina brat Luka Vu-činič održao je prigodni govor istak-nuvši razumevanje i ljubav meštana za ovo mlado Sokolsko društvo. Na-zdravio je Nj. Vel. kralju Aleksandru
i	starešini SKJ Nj. Vis. prestolonasledniku Petru, što su prisutni prihva-tili sa ocluševljenim klicanjem.
Zatim su brača I. Puretič i I. Markovič izveli istarsku deklamacij u »Ras-tuženi Soko«, a diletanti s. Š. Vršeč, brača I. Cvoriščec, J. Tudovič i J. Ma-
tica nastupili su sa igrokazom »Dva smušenjaka«. Komad je uveibao za-menik starešine brat dr. Branislav Ma-ričič. Igrokaz se publici vrlo dopao, a diletanti su dobro odigrali svoje uloge.
Brat Zlatko Najman održao je zatim predavanje o Sokolstvu. Članovi Sokolskog društva Ivaničgrad nastupili sa vežbama šestorice od brata M. Jankoviča. Sve tačke programa poblika je pozdravljala oduševljenim pljeskom, a naročito izvedbu »šestorke«. Posle se razvila zabava uz sviranje gudalačkog zbora. Uspeh od prve zabave vrlo je dob ar. — N.
Gostilna
»Pri ICrtonu«
'j Ljubljana, TržaSka cesta 5
Nudi dnevno sveža, najboljša topla in mrzla jedila, pristna vina in sveže pivo v sodčkih. — Priporoča se cenj, gostom
Viki&r Bizjak, gostilničar
Peter Žitnik
Splošno kleparstvo
Instalacija strelovodov po najnovejših sistemih in kritje lesno - cementnih streh
LJUBLJANA
Ambrožev trg 9 TELEFON 31-46
Delo solidno — cene zmerne
JOf. HAFNER
SLETSKE ZNAČKE
kao i sve vrsti sportske i društvene, emajlirane ili samo tlačene, te
ORDENE I MEDALJE
izradjuje u ukusnoj i najlepšoj izvedbi
GRIESBACH I KNAUS
Tvornica zlatne i srebrne robe, sportskih i društvenih znakova
ZAGREB, ILIČA BR. 17 (DVORIŠTE)
s
■
:
■
■
:
zavod za umjetno шшшшшшшт vezenje
Ш LJUBLJANA, Prisojna ulica (Tabor)
ШЖ (Bivši poslovodja firme Neškudla, kojs je uslijed smrti vlasnika prestala da radi)
ЦЦ Izradujemo sokolske zastave najjeftinije po našim ili s== priposlanim nacrtima, obazirajući se na propise SKJ. == Molimo, tražite specijalne oferte i načrte.
>*' ,гд
■■	r-1	A';	тшрх
■ (JjVA]-V£CN(v
ram nim 1ШШ1
LJUBLJANA, PREŠERNOVA ULICA ŠT. 3 je največja regulativna hranilnica v Jugoslaviji.
Ima vlog- nad 430,000.000 Din.
Za vse vloge jamči ljubljanska mestna občina z vsem svojim premoženjem in z davčno močjo.
Vloge se sprejemajo na lmjižice in na lekoei račun. Naložbe proti odpovedi se obrestujejo po dogovoru kar najbolj ugodno.
Posojila se dovoljujejo na posestva, menice in vrednostne papirje čim najceneje.
Za male trgovce in obrtnike obstoja pri hranilnici kreditno društvo, za pupilne naložbe pa sodni depozitni oddelek. — Za varčevanje mladine izdaja domače hranilnike, za pošiljanje denarja po pošti pa svoje položnice.
Telefon št 2016 in 2616.	Pošt. ček. račun št. 10 533.
Uradne ure za stranke so od 8. do 12 30.
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREPŠTINA
Branko PaliKz,8r,b'Kraliiee 6
Dobavljač Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije Brzojavni naslov? .Trikotaža" Zagreb Telefon interurban 26-77
L
Ik.
Izradjujem sve vrsti sokolskih potrepština za javni i izletni nastup svih kategorija našega članstva i to tačno prema propisu Saveza Sokola kraljevine luaoslaviie Slike u originalnim bojama propisnih odi jela nalaze se u knjiži „Organizacija Saveza SKJ“. — Zahtjevajte ejenike i prospekte. — Cijene vrlo
umjerene, a za točnu i sohdnu izradbu jamčim.
Iv. Brunžlč
pleskar In ličar
se toplo priporoča vsem cenj. naročnikom. — Delo solidno! — Cene zmerne! TELEFON it. 3476
Ljubljana
Kolodvorska ulica 23
Гранд Хотел „Петроград“
преко пута железничке станице
БЕОГРАД
L
MEDIĆ - Z ANKL
TVORNICE OLJA, FIRNEŽA, LAKOV IN BARV, D. Z O. Z. CENTRALA V LJUBLJANI — LASTNIK FRANJO MEDIĆ TVORNICE: LJUBLJANA-MEDVODE PODRUŽNICE IN SKLADIŠČA MARIBOR — NOVI SAD
LASTNI DOMAČI PROIZVODI:
Laneno o)jet firnež, vse vrste lakov, emajlno-lakastih in oljnatih barv. Kemično čiste in kemično olepšane kakor tudi navadne prstene barve vseli vrst in barvnih tonov, čopičev, steklarskega kleja itd. znamke «M E R A K L za obrt, trgovino in industrijo, za železnice, pomorstvo in zrakoplovstvo.
CENE UMERJENE. * TOČNA IN SOLIDNA POSTREŽBA.
ЛТА f • Za gotovo, kao i na najdugoročniju J	otplatu	dobijete:
Glasovite STAYER-WAFFENRAD bicikle. - Motocikle „PUCHM
nedostižive preciznosti, kvalitete snage, konku-rentne cijene, kod glavnog zastupstva za Dalmaci ju
Slavko Malešević, Kistanje.
1аввм«вшвш«авввааваааавввввавввввваааввааавававв
RUDE m KOVINE
LJUBLJANA,MASARYKOVA CESTA 15
Naslov za brzojavke: Rude Telefon interurban štev. 2827
En gros:
svinec, cink, cin, aluminij, baker, cinkova pločevina, svinčena pločevina, pocinkana železna pločevina, cinkovo belico (izdelek Cinkarne, d. d., Celje), barve, žveplenokisla glina, aluminijev hidrad, bakrena galica, cinkov prah, katran, stare kovine, kovinasti ostanki, rude vseh vrst
Galerija naših mož
naj krasi stanovanja, društvene prostore in dvorane!
Tvornica gflmnaa tičkih I = sportskih sprava —
J.Oražem
Dobavljač Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
U LJUBLJANI
REG1STROVANA ZADRUGA S OCR A NIČ ENIM JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije n zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuče ciljeva našeg Sokolslva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko-programatskog, uzgojnog i propagan-dističnog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije. Komisijska prodaja odora sviju kategorija
NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA. NARODNI DOM TELEFOh BROJ 25-43. - POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.831
ZAHTEVAJTE CENIK
		
		
T ‘"a		JČ
	R	s.
		
		
Ribnica, Dolenjsko
izradjuje sve sokolske vežbače sprave, opreme čitavih društvenih i škotskih vežbaona, sportske potrepštine za laku atletiku, sprave za letna vež-bališta, kupališta i bašće lju-Ijanke, sprave za decu itd. lzrada savršena i elegantna, poslužba najsolidnija, cene najumerenije. —	11 u s t r o-
vani cenik besplatno.
OSNOVANA 1881. GOD.
1. Trubar	8. Gregorčič	15. Gangl
2. Vodnik	9. Aškerc	16. farma
3. Slomšek	10. Tavčar	17. Zupančič
4. Prešeren	11. Levec	18. Kersnik
5. Levstik	12. Erjavec	19. Maister
6. Stritar	13. Jenko	20. Finžgar
7. Jurčič	14. Cankar	21. Strosmayr
Velikost: 61*5 X47'5 cm Slika a 10 Din
Naročila izvršuje založništvo:
UCiteljska knjigarna v Ljubljani,
Frančiškanska ulic# 6
№
Maja lehnižkih proizvoda dmžtvo s fl.l
„HAMAG
LJUBLJANA
KNAFLJEVA uLICA BR.4
Geodetski Instrumenti i pomagala sviju vrsti.
vse/i vrsl per -fotografij ah-ali risbah.
i ж vr Š uje
n aj sol id n e/še k/išet r««r
ST-DEU
HUB LIANA
DAIMATIN0VA13
Tko oglašuje, taj napreduje!
jaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa^
Hranilnica Dravske banovine, Ljubljana
prej KRANJSKA HRANILNICA V LJUBLJANI
Hranilnica Dravske banovine, Maribor Hranilnica Dravske banovine, podrui. Celje
prej JUŽNOŠTAJERSKA HRANILNICA V CELJU
so PUPILARNO VARNI denarni zavodi DRAVSKE BANOVINE, katera jamči za vse njihove obveznosti z vsem svojim premoženjem in vso davčno močjo.
Sprejemajo vloge na knjižice in tekoči račun z najvišjim obrestovanjem.
Dovoljuje kredite, posreduje v vseh denarnih poslih. NAJBOLJ VARNA NALOŽBA PRIHRANKOV!
sokola krallevlne Jugoslavije (E. Gangl) . Klavni I odgovorni nrednlk SUepan telar o teedule Redakcijski odsek o Za uprovu 1 oglase odgovora Mico KoSievo
Tiska Učiteljska liskama (predstavnik Francč Štrukelj); svi u Ljubljani