KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU KLASA 72 (5)
INDUSTRIJSKE SVOJINE IZDAN 1. OKTOBRA 1924
PATENTNI SPIS BR. 2140.
Ing. Thčedore Lafitte, Pairs.
Pešadiska granata
Prijava od 23 decembra 1922.	Važi od 1. maja 1923.
Pravo prvenstva od 30 januara 1922. (Francuska.)
Granata tipa sa krilcima, koja je pred met tog pronalaska udegena je tako da mo že biti ispaljena, bez prethodne znatne iz mene, iz pešadijskog topa ili iz ruke. Ovaj projektil može naročito biti ispaljen pomoću pešadijskog topa koji je predmet patenta broj 2139 On predstavlja u ostalom jed nu potpunu stabilnost, koja se dobija dodatkom jednog prstena na zadnjem kraju krilaca i apsolutnu sigurnost udarnog sistema.
Jedan eblik izrade ove granate predstavljen je kao primer na priloženom nacrtu.
Fig. 1. je presek učinjen kroz osovinu granate.
Fig. 2. je presek u velikoj razmeri udarnog sistema.
Fig. 3. je izgled zadnjeg kraja krilaca i zakačivanja rukavaca ili spoljneg dela.
Fig. 4 je izgled spoljnjeg dela u perspektivi.
Fig. 5. je perspektivni izgled jednog od prstenova spoljneg dela
1. Prestavlja samo granatu a 2. jedan rukavac ili spoljni deo pokretan, koji se upotrebljava samo za ručno paljenje.
Granata je sastavljena iz jednog šupljeg tela od livenog gvoždja 3 udegenog oblika Ovo telo nosi na oko 2At svoje visine jedan cilindričan strugan deo 3a, čiji je prečnik jednak šupljini otvora topa, smanjen, za jedan ležeran medjuprostor. Oba kraja granata se zavrguju jednim izrezom, koji je obradjen zavojcima i jednom rav-
nom površinom uglačanom. U gornji izrez obradjen zavojicom uvrti se udarni sistom, u donji izrez obradjen zavojicom rep, koji nosi krilca.
Udarni sistem sastoji se iz jedne cevi izrezane u zavojicu — nosača —• rasprski-vača 4, čiji suženi deo prima iznutra ras prskivač 5. Ovaj nosač raspsrkivač uvrti se direktno u telo granate pomoću zarezanog zubca u svome kobru U unutrašnjosti ovog nosača rasprskivača uvrti se jedna matrica izrezana u zavojicu 6, koja stegne ras-prskivač 5. Ta matrica prima u svoju unutrašnju zavojicu, uvek uvijanu u levo, je dan udarač 7, na čijem je kraju zalomljena jedna konična kupica 8 od presovanog li ma, koja nosi na površini pločice nagnute čiji je hod upravljen na desno. Jedna opni ga9 je smeštenaizmedjukuiijeimatriceb Najzad jedan rascepljeni klinčić 10,kojinosi jednu masu olova 11., sprečava okretanje udaraca u matrici za stezanje rasprskivača
Treba napomenuti da su zavojci spoljni i unutrašnje zavojice matrice 6 uvek suprotnih pravaca i da su smisao pločica kutije i izrez zavojice udarača isto tako suprotnog pravca
Donji izrez u zavojicu tela granat) prima jedan rep čeličan 12, probušen rupama i izdubljen na jednom velikom delu svoje dužine. Na tome repu zalemljena su krilca od lima 13 i ta su krilca na njihovom do njem delu spojena prstenom 14, tako isto zalemljenim na njemu
Din. 8.
Na toj celini granate privezuje se, na po. kretan način rukavac ili spoljni deo od su kna 2 koničkog oblika (fig. 4).; okrugli oblik toga spoljneg dela sačuvan je zahva ljujuči elastičnim prstenovima 14 i 15 u obliku klavirske žice. Ti prstenovi su ra stegljivi stoga što njihovi krajevi nisu za lemljeni, (fig. 5).
Kao što je gore rečeno, granata može biti ispaljena pomoću jednog udegenog topa ili rukom.
1 aljenje iz topa — Za paljenje iz topa granata ne nosi spoljni deo. Unese se u izdubljenje repa 12 jedan metak koji se uglavi malo čvrsto u to izdubljenje Zatim se pusti da granata padne u top kroz nje gova usta. Metak se udari (opali), okidajući udarni mehanizam topa.
Gasovi proizvedeni eksplozijom metka, odilaze kroz pobočne otvore repa 12 i ispunivši prostor izmedju zatvarača topa i gra nate, daju ovoj potreban impuls za razdaljinu, koju ova treba da predje. Kao što je gore rečeno, olovna masa 11 — vezana je za granatu samo klinčićem 10 stavljenim u rupe obličaste i poredjane u red na uda raču 7 i matrici 6. U običnom stanju krajevi ovog klinčića razmaknuti su i tako zadržavaju masu sigurnosti. Klin sprečava u darač 7 da se okreće i prema torrte da do-dje da udari rasprskivač 5, što bi moglo da proizvede ozbiljne nesrečne slučajeve za vreme rukovanja. Potrebno je da ovaj klinčić bude skinut pri polasku, da bi dozvolio udarnom sistemu slobodno funkcio nisanje. Ovaj rezultat postignut je automat ski, inercijom mase sigurnosti. Ova uzima u polasku, zbog svoje inercije, jedno ubr zanje negativno prema celini granate, koje je dovoljno, da iščupa klinčić udarača Masa sigurnosti oslobodjena klina, povučena je tada van topa granatom Udarač, oslobodjen, počne da se okreće pod dejstvom otpora vazduha, koji deluje na pločice kutije 8, tako kao što ja gore rečeno, hod pločica i izrez u zavojicu udarača su protnog su smisla; iz toga izlazi, da se u-darač uvrti u matricu 6 dotle dok se njegove poslednje zavojice ne izmaknu od o-nih matrlčinih U tom momentu udarač je oslobodjen u okretanju kao i u pomeranju; on je samo zadržat udaljen od rasprskiva-ča oprugom 9, koja pritiskuje donji deo matrice 6. Da ne bi pritisak vazduha koji dolazi od velike brzine pri paljenju iz topa zabio udarač u rasprskivač nekoliko su rupa ,17 probušene u konusu kutije, da bi olakšale odilazak vazduha Tako je na gra nati udešena kupela na taj način, da jedan čak laki udar na kraju kutije proizvodi za-
rivanje udarača, čiji vrh tada udara ras-Prskivač
Ovaj se rasprska i učir.i, da eksplodira količina eksploziva, koja se sadrži u unutrašnjosti granate.
Granata treba uvek da bude sa vrhom napred u smislu njenog hoda; ovaj rezultat osiguran je tim, što su krilca 13 spojena prstenom 14, koji sprovodi vazduh i sprečava kretanje njihanja; granata tako sačuva potpunu stabilnost na svome putu Iz ovog usavršenja izlazi, da nije više potrebno kao do sada, da se jako oi tereti prednji deo ili ove vrste projektila, može se na protiv masa rasporediti pravilno na dužinu granate i dati njenim zidovima de bljinu dosta jednostavnu, što je od koristi u pogledu potpunog i uspešnog delenja granate
Raspored prstena 14 ima u ostalom pre-imućstvo, da osigura sa opsegom 3a dugo upravljanje granate u topu i prema tome jedan pravac dovoljno tačan u polasku.
Činjenice, da su spoljne i unutrašnje zavojice matrice 6 suprotnog hoda daje sigurnost montiranja Pošto je rasprskivač unet u nosač - rasprskivača zavrti se celina matrica, udarač 7, kao što treba klinom ali nepažnjom monter može da ne zapazi, da je klin pr.-l<ao ili presečen. U slučaju da on ne postoji monter može bez opasnosti okretati udarač u smislu zavrći vanja celine pošto se tada udarač odvrće i ne može udariti u rasprskivač
Korisno je, da se granata napuni za metcima razne težine prema razdaljini na koju se puca Ova razlika u težini kombinovana sa različitim nagibima topa daje slobodu domašaja, koja može da ide n pr od 60 do 150 metara za top od 60 m m unutra šnjeg prečnika. Da bi se mogle brzo raz likovati metci za upotrebu, oni su različito obojeni po serijama, svaka boja odgovara jednom, odredjenom domašaju kao primer: od	60 200	metara bele
„	200-500	„	žuto
„	500—900	„	plavo
„	90)—1500	,	crveno
Ove boje su još vidljive, pošto je granata napunjena, zahvaljujući pobočnim otvorima repa 12.
Iz toga izlazi, da je za osoblje, odredje-no za pucanje, jedna olakšica rukovanja a brzina pucanja nepoznate do danas Pucanje iz ruke. — Kao što je gore rečeno top može da puca na razdaljinu minimum oko 60 metara. Ako protivnici, protiv kojih se puca, napreduju, ljudi koji se služe topom, mogu se braniti bacajući granatu iz ruke pošto su skinuli masu, koja
nosi klin sigurnosti. Pošto je početna brzina granate mnogo manja nego u slučaju pucanja iz topa, donja krilca bi bila nedovoljna da dobro održe projektil na njegovom putu i da se napred pokaže udarni sistem prilikom pada. Da bi se osigurala stabilnost granate dodaje se spoljni deo 2-Učvršćivanje se dobija nameštajuči gornji rastegljiv prsten 15 spolnjeg dela na prsten krilaca. Rastegljivi prsten steže se na krilcima i drži spoljni deo zakačen Za vreme hoda granate, končiči vazduha prolaze u spoljni deo i stvaraju jedan kupi koji dovodi granatu na njen pravilan pravac u slučaju kad bi ona htela da se od njega udalji.
Zabeleženo je, da je zavojica udarača uvek na levo. Prilikom pucanja iz topa broj obrta, koje treba da izvrši udarač, dosta je visok, da bi se izbegla prerana prskanja, potreban broj zavojica mora biti relativno znatan. Za pucanje iz ruke, na protiv, pošto je brzina pomeranja u vazduhu dosta man;a, potrebno je da ima malo zavojica. Ova dva protivrečena uslova su sprečila do sada stvaranje granat , koja se pali zgodno istovremeno i iz topa i iz ruke
Granata ovde gore opisana ima svoj u-darač izrezan u zavojicu na levo da bi se otklonila ta nezgoda. Udarač ima jedan dovoljan broj zavojica za obično paljenje iz topa. Za paljenje iz ruke, prirodni udar dat granati od bacača, koji baca desnom rukom, daje obrtanje na levo. Kako je udarač odupirući se inercijom rotaciji, izrezan u zavojicu na levo, on počinje da se uvrćuje pod tim udarom i nastavlja za vreme puta da se pomera u napred za nekoliko ostalih zavojica, koje je trebalo dodati za norma lan pucanj topa.
PATENTNI ZAHTEVI:
1). Pešadijska granata naznačena tim što ima kombinaciju utiska granate sa dodat-
kom jednog rukavca ili jednog spoljnjeg dela od sukna pokretnog, koji sačinjava dopunski utisak za pucanje iz ruke, pošto taj rukavac treba ukloniti za pucanje iz topa.
2 Granata prema zahtevu 1, nasnačena time, što ima raspored na zadnjem kraju jednog prstena koncentričnog sa osovinom grana te, koji pomaže u širokoj meri da se osigura stabilnost metka na njegovom putu kanalizujući vazduh.
3)	. Granata prema zahtevu 1. naznačena tim, što se smanjuje dejstvo vazduha na kutiju, koja nosi pločice udarača, pomoću rupa probušenih u toj kutijici, u cilju da izbegne prerani udar na rasprskivač.
4)	. Granata prema zahtevu 1, naznačena tim, što se dobija sigurnost za vreme rukovanja pomoću leđnog klina vezanog za jednu tešku masu, koja je uneta u jednu ovalnu rupu nameštenu kroz udarač i nje govu matricu.
5)	Granata prema zahtevu 1, naznačena tim, što se upotrebljuju metci raznih težina i boja, raznih za punjenje granate, prema razdaljini, na koju se puca, pošto reo ove ima otvore poprečne koji dozvoljavaju da se vidi boja metka.
6)	. Granata prema zahtevu 1. naznačena tim, što ima nagib udarača u suprotnom smislu zavojice matrice u koji se uvrti i koji se sa svoje strane uvrti u nosač-ras-prskivača u cilju da se izbegne uvrćivanje udarača u nevreme prilikom montiranja, ako nije bio prethodno učvršćen sa pomeli u tom matricom
7 . Granata prema zahtevu 1, naznačena tim, što je kretanje u levo dato zavojici udarača u cilju da se dobije, za vreme bacanja iz ruke. dopunsko obrtanje koje osi -gurava potpuno zavrćivanje udarača i po red kratko predjenog puta granate.
A c/ patent broj 2140.
8
II
13
14
•k
M
:

!*

' :: n ' >
■A
Va
-A
>


'■•A
-
.
i: V-
■ ■

• Z;
*"
- ■... ■■
: ?
:	""niš-
..M
'v A r ■ if

I
-J-