U HARAVOSK>?JE 1»
V LJUBLJANI OOTILEK 2A
DOKTORSJU BISERTACIJA
OTICAJ   SREB3TA?A   (ELEETHOLIfA I  FLOHJLAHATA)   W KIZIIIU TALOŽEIfJA TTHDIB ČISTICA 0 THC0ČI1TA1IA
BIPL.   IHG. KOCHAMAB 1USHA
Ljubljana 1965
JUOSLAVIH
11196824
ah (ATAHAtnnroj* i AtriaoHTisLia) avatzctje uoitu
AJUHl6UXIT 9 AOIT8S5 HiafiVT AlMSOJAT UVISflS
AlffiUl OAMAHOO« .0111
S A D H ž A J
tfvod ..............................................   Str. 1
I. deo
I.     Teorija sediaentacije ......................             f
II.    Suapenzija 1 koloidalnoet uopŠte ...........             8
III.   Problem uticaja duplog alo^a, koji postaje ravaotelnl ill flokulacijski proees na suspeaziju solova •••««.....•»••««•••«•»••••    lo
IV.    Električke pojave na razdvo^nim površinaaa               14
V.     Difusni ili Lk>uyev sloj ...........•••••••••           15
VI.    Sternov icodel duplog aloja i ostali primeri             16
VII.   Kriti5ki «eta poteneijal...................           19
VIII.  1'avnoteža odbojnih i privlačnih sila kod
 čestica ........................    2o
IX.    Suiciranje odboja 1 privlačnosti ............           21
X,     Čiata kriva aied^usobnog upliva i
stabilnoot aola .......................•••*•           22
II. deo
II.   Uzorci ssa ave eicsperij&ente su slede<5i ••••••           26
XII•  3<ikro8jLop8ki izgled uzoraka •••••..........•           23
XIII.  Sediffientaeijske analize po aetodi aeroiaetra            32
XIV.   Hticaj elektrollta na proces sedimeatacije               36
XV.    Utleaj polimera na procee aadimentaciie                     73
XVI«  Uticaa roagenata na proces sediaentiranja
dva suapenzoiaa...................•••••••••    97
XVII.  Uticaj organakih reageaata na procee sedia#n-tiranja sa deotiliranoa vodoa ..••••••••••..   Io6
XVIII. Uticaj reageaata sedlpura AD-4 na proces aediBientirania sa destiliranoiL vouom.......   114
XIX.   Utica^ reageuata separaaa-261o oa procee aediisentaci^e sa deetiliranore vodom ••••••••   115
XX.    Površinski napon...........................   125
XXI.   Zaključci..................................   131
XXII.  literatura...............................«.   134
V T 0 D
S«dia«ntiranje Čvrotih deliča može biti u tekučini bez rea-
genta 111 sa reagentoai. Ako su upotrebljeni reagentl sa
flokulaciju, prva svrha tlh jeate da oblikuju flokul« koj«
*bog pove<5ane saat br*o padaju,
Proc#a sedlaeatlranja pojavljuje se svugrde, u vazduhu 1 a
tečno8tlma9 all ovde govoriao aaso o aediacntaciji u tečno-
stl»a9 gde čvrsti dell61 u faznom slstemu tečno-Svrsto pad-
nu na dno ako ^e ajih epecifičaa težina ve<5a kao specififina
te2ina medlja* Usedana« prouzrokuju gravltacljske eile, koj«
dtjatvuju tia dellde.
Kod nafiih opita upotrebljavali smo uzorke u granulaciji -oto5
m9 sato u toj granalacljl vafei Htokeaov »akon o padanju 6e-
stlca.
Ha procea sedifientacije uti<5u razlik« u te*peraturi 1 oblika
Čeetica. PredloŽenu studlja o 80difflentaciji radio saa kod
noraalne temp«ratur« 1 za okrugla zrna.
17 rttdarstYU proces cediaentaci je u vcčini pri««ra vrši 8« u
»gušnjivaču. Samo zgušnjavanja obično delimo na četiri *on«
1 tos Bona elobodnog taloženja, konstantnog, koapresiona 1
zona aabijanja,
Sistea a kojm sm poaeflanc tekuda 1 čvrsta fasa j« u «n«rg«t-
sko meta8tabilno« položaja. 2bog toga taj slatea težl, da s«
aedimentira specifično teža čvrata faza na najnlžea aivo^u
ovoga sisteaa.
Za ubrzanje sedlaientacije dodaje a« različite flokulante, ko-
ji etvaraju flokule. ?aj procea j« rezultat dviju silaj
silu koju pokušava prouErokovati audar« d«llda ti»ef da van
d«r Waalaove oil« održava^u Ceaticc akupa ako au sile dovolj-
no jake, lmenuocioo Brownovo kretanj«.
Druga sila prouzrokuje efekat odboja koji pokušava sbog elek-
trifinog potencijala (zeta potencijal) aprečiti kontakt ftestica.
Proc«a flokulacija aola •• pootiči aaanjenjea zeta potencijala,
koji pokusava odriarati čeatice odvo^eno.
X,     D B 0
- 2 -
I. fBOIIJA SBBISEHTACIJB
Poinajeoo radke 1 guate pulpe ftto savlal od knnoentraci^e čvrste faze u tefcnoeti.
1. R«dke pulpe su one aa niskoa koncentracl joa čvrste aate-rlje* U takvia pulpaaa evaka čeatica više 1X1 aanje uae-da •• mmm po sebi bez nepotrebnog uticaja ausednlh 6e-stica. 2* U gustim pulpaaa zbog viaoke koncentracije svaku Ceeticu
anogo oiaetaju easedne Čeetic«.
Ad 1« Čvrsta Čestica u ouapenziji pokuŠava aedinjentirati, ako 4® njezina specifična težiaa veča n«go je specifid-na težina suspenžij«. Taloženje nastupa sbog gravltacio-n« slle> ko^a djeluje na fiesticu. Ovoj sili, koja prouz-rokuje, da se Čestica taloži, djeluju auprotno dve do-datne ailej •/ Efekt potiaka, kojl naatupa zbog istlsnute tekučine po
Ceatici.
b/ Frikci^onl otpor preoa gibanju čestice u tokučini. Hadi toga je braina, kojom ao destlca t&ložl« »aviana od fronanl^iraka koj« odredjuju rtlativnu reličlnu svake od tlh 8ila. Za neku datu fcesticu torne sll«9 koje ae odupiru usedan^u raatu ea brzinom«
?rikcijona otpornoat raate m ubrsavanjem 6«8tica. Konačno poatidi<5« ae brzina, kod ko^e eu sile tren^a ^ednake allaaa ttž«. Kad «e poetigne ova tačkat brasina »•dia«ntlrajuče «• Cestice poataje konstantna. Cva konačna, aakalaalna bralna ovisi o sraato&tlf obliku 1 specifi5noj težini čeatice, kao 1 o speclfldnoj t«iinl 1 viskoznosti tekučine. Zbog jednoatavnosti atudiranja zavlsnoati ovlh proaenljivih paraaetra obično priuzjae s«f da je oblika čeatica sferična, t« da e% 8«dlaentuQe u neatlaljivoj tekudlnl pod uticajaa
alla ravnomernog gravitacionog polja. Za reSenje zavisnosti lzaedju promenljivih parajaetra, ko^« audjeluju u mehanizau a«di»entiranja moie ae upotrebiti dlmenstioaalna analiza. Otpor tren^a ?r (hidravliSni otpor) zrna okruglog oblika pri padanju u mirnoj stojedoj tekudinl savisl od fietiri aedjueob-no naaavianih faktora i to odt visicoznoeti i apecifične teži-»• t«ku<5ine te proiaera 1 brzine fteatice. Pajttiti aoraao, da a tom« nij« obuhva5«n otpor radi potlska. Pomodu dtmenEi^o-naln« analisi« nofttso dobiti sl«de<5u ©apiričnu jednačinu«
Tt m k T2d2^ (dT^/«r*                                             1)
Faktor Pr/k v d c) funkci^a a« Reyaoldaovog broja a«dim«ntira- se čaatic« te ga obično nasivaiao kocf iciaentom otpora Cd.
Pr - sila tr«njat koja ee odupire aedimentaci^i Ceatice k » konatanta d « preSnlk Čestice
v * brzina, kod koje se Cestice aedtaentuju 8 » guatina sredlne u * Tiakoanaost fiiete tekučlne m * «k»ponent.
Sila koja prousroku^ef da ae fiestica aedlaentu^e j« razllka lsa«dltt težinc iBtisnutne tekučine 1 težln*? čestice. Kad •• jedaoia poetigne konačnu brsinu taloženja, aora biti ova aila ubrzavania Fa jednaka aili otpora Fr
Fr « tm » ( lf<k$g)(V-8 )/6                                      t)
Ako staviao jedoačinu 2) u jednačinu X) dobij«oox
Hidravli5ni otpor računaao po Newton-u, Stokeau 1 Allenu 1 oatallffl Aatorlsa« Po newton-u je hidravlidni ot^por j«dnaki Tr m Cd,A, & .v2 m (Cd. /T.d2, P,v2                                     4)
Ako iztnaSiao jednačiau 4) 1 2)
- 4 -
 5)
3 v2     * Kftda i« ubrzanj« jednako nuli - onda naatupa koaaSna pa-
dalna brzina v ko^a je konatantna.
0,5
6)
u
^7* gustina dvrst* fiestice g « gravitaciono ubrzanje A * površina taložnika
v « konačna brzina taloženja o
Pa« slla, koaa pokuSava ubrzati taložen^e čsatlca«
JednaČinom 6) koju Ceato nazivaaio Newtonov zakon izražena je
konačaa brsina taložeaja fieatlce s izrazima proiaenljivog fak-
tora Cd.
Za upotrebu jadnaSlne 6) aora ae posnavati vrednost faktora
Cd. Kao §to je bilo ve<5 ranije rečeno, Cd funkcija je Re/aold-
sovog broja čtetice.
Mehanlsaa pretakanja oko sedimcntirajuče ee Čeotlce može bi-
tl laalnlran 111 tarbulentan. 17 lanjiniranom području prevla-
djttja vlskoBne sil«, m turbulentnia područjlsa važnije su
sile inercij«. ladl toga savlsnost izaed^u koeflci^enta Cd
1 Peynoldsovog bro^a ovisi o prevladu^učeK mehaniziau pre-
takanja.
Stokes je odredio veli<5inu otpora kugle koja se kre6e u sre-
dlnl isahvaljujuči unutrafinjeit uzajoanoiB trenju Čestica 1 ere-
dine pod usloviffia da iaaaedju tela 1 eredine n«ma kliaanaa,
t.j. pod uelovom da se oko tela stvara tanak nepokretan eloj
sase 8redint. Pod uelovlma koji su ve6 ranije bill uzeti za
kuglu, otpor trenja P  bi<5e:
- 5 -
Po ArhimedovoB aakonu posnato je da avako talo gubi od evoj« težine tollko, kolika J* t«Llo& iatisnutt vode. Ako je gusti-ne sredine <i , to jc vertlkalna sila:
 8)
Protlv ove sile djftlujt hidravlični otpor, aožeao na osnovu gor# ixloŽ«nog poao<5u diferenciialne Jadaačine kretanj« kugle iasraaiti:
— 3
 ^1
gde j« a « aasa kaLlef koj« j«
.-^»*                                                                    lo)
 ob« atrane j«dnafiin« aa masora dobič« •• ubraanje:
Had Stoktsa koji ae ti<5e sll«t koja se odupire giban^u okrugle čestice, dopuatio je razvo^ izraza za konačau brzi-nu taloženja fieetica u lmffilnarnom području. TaJ iEras o«i
vo     18 a
Taj israz ae eadrfti proaenl^lvog koeficijenta Cd, Ipak mo-I« s* vrednoet { ^'-^) u j«dnafiini 12) etaviti u jednačinu 6)f da doblja&o izraz sa Cd u. laainarnom poaru<5ju.
Cd . 24 (.-a-^) . M                                       13)
Re « Reynoldeovog broja.
Kod aedimentiranja okruglog zrna u laainarnoj eredlni us«da n^a ttoiemo upotrebiti obra^ac 13)« JCako je ve<S bilo pokasa-no sa Stokeeovoa relacijo« u i«^načini 12) oaeta taloženj« 6«etice kod uelova laainarnog pretakanja eilaf ko^a je pro-porcijonalna prvoj potenci brzlne* Čeetlee, koj« se taloi« kod turbulentnih uslova ooetaju kod taloženja sile koje au proporcijonalne brzlni na vlfiu poteaou od jedinic«.
	
A	
B	
C	
D	
ZONA   1
TALOŽENJE   U   KONCENTRIRANIM   SUSPENZIJAMA
5/.   /
 T(min)
-7 •
ad 2« V alici 1 dat j« položa^ površine razdvajan^a izacdju  tvari 1 tekučine, Ova kriva taloženja podel;)«- Je a datlri zone.
a/ Zona 1 3« čieta tekučiaaka faza u kojoj može naetupati pravo alobodno taloženje presa ranije podatim principiaa sa po^#dinačne čeetice. Zbog filtrirnog dejatvovanja ve-^ih 5eaticav bi<5e tekučina u gornjoj zoni toliko 5i»tijaf koliko je podetna konccntracija suepenzij« Teda«
b/ Zona 2 karakterizovana je aa konatantnoa brzinoa talože-nja takof da se aož« deJatvoTan^« opisati »a tlM9 da je -(dH/dt) i«dnako konstanti, koja j« karakteristična za do-tičnu pulpu,
Ovu aonu, koju ponokada pograino aazivaju zonoa slobodnog taloženja, pogodnij« ^« nasivati zonoa kolektivnog sleganja. V*<5« fieetic« služe ea sakupljanje 1 procedjivanje aitnijih 5«stlca# Koncentracija čvrste tvari tako j« v«likaf da eva* ka Sestlca zapravo zadrži svoj položaj a obsiroa na sre «vo-^e sasedeke čestice. Hadl toga u ovoj zoni vlada koncantra-clja prvotne pulpe. U zoni kolektivnog slegan^a tekučina j»-•t« kontiauirna faza9 a fivreta aaterija sačia^ava izlučenu fasu.
c/ Zonu 3 nasivaso kompresionom zonom, Konipreaiona zoaa nano-•1 8« na prvi deo perioda aaanjen^a brzine taloženja. Čvr-et« fiestice zadržc avcj relatlvno horizontalni položaj, a-11 vertikalnc razdaljine etisnu 8«. Olavni otpor taložtn^a ie otpor pr«takanja tekučine kroz mrežu kapilara prema po-vrslni razdvajanja izmedju tekudine 1 čvrste tvari* Zbog pri-•utnostl ovih kapilara, ajsatraoo t«kudinu kao izlučenu fazu. Blato «Mitr«so9 da je kontinulrna faza.
Ovde pokuiava površiaa razdvajanja blata od takudine pri-bližiti a« ravnotežnome nivo,ju u aeazuri za taloženj««
K"ompr«siona zons Seato je graniSni zaht jev površine kod planiranja taložnika, ali zona 2 može biti granična zona u nekojiai alučajevima.
d/ Zonu 4 aofcemo nazvatl zonom sabijanja. Ovu zonu posti-gneao, kadm izženeao kapilarnu teku6inu iz blata 1 nastu-pa kad se je površina razdvajanja izaea^u blata i tekuči-n« alegla ispod vrijednosti E, ko^a 4« prikazana u gornjoj elici. Fapilarni kanali za pr«takanje tekudinc nestall ea 1 blato poataje potpuna faza. TJklan^anjea tekučlne 1 tlae brzine taloženja u toj zosl verovatno vlada difuzija. Br-zlna taloženja u toj zonl običajno je tako spora, da je ta zona aaaje važnoeti.
II. S0SPEKZI4A I KOLOIBALHOST 0OPŠTE
Otopina deliča 3« a atvari disperzija vrlo sitnih Ceetica. Ako se čestice odredjene dimenzlje u dogl«dno vreme ne talo-ae, takvu disperzigu nazivaao kololdnoia otopinoa ili SOL-oa« Kad au disperglrane fiestice velike te ae ncsrazmerno brzo talože, ovakvu disperziju nazivamo suspenzijom. U oonovi nema razlike izmedju sola 1 suapenzija, glavna je razlika u diaenzijaiaa čeetica, ko,je aačinjavaau diupergiranu faza. Gru-ba granica iz»«dju suepenzija l koloida podata je disansijon čestice oko 1 aaikrona (1 »ikron « Stokes radiua). Iia dve veče grupe koloidnih slBt«na9 a to sus hldrofobnl i hldrofllnl kololdi,
Tipeki primerak hidrofobnog koloida Je sol zlata, aol srebro-vog jodida, suapenzi^a kremcna, a priaer&k hidrofilnog koloi-da 0« «ol želatine, gume. Kazlike iz»edju oba tlpa koloida, koje najviSe iznenadjuju, ^esui
• 9 -
1« Kod hidrofilnog koloida znača^an ^e jak afinitet izmedju fiestica i molekula disperzne erodine, dok je taj kod hidro-fobnog koloida 111 alab 1X1 ga uopsta ne«a (saao jedan fak-tor •lektrlSai naboj). 111 aa drugim rečiaai hidrofobni aol ncaa čiatog električnog naboja, pa aoramo zbog toga elektri5-ni naboj čestlca unutrašnje konipenzovati u aolu: unutrašnjl bilans naboja u solu uključen je u pojaia auplo,^ elektrlčnog sloja, Dupli clektrični alcO aastoji se lz naboja čeetica 1 ekvival«ntnc količlne lonskih naboja, koji au okupljenl u t«kučini blizu povrSine.
2. Irevcrzibilni 1 reverzibilni sletea, Ireverzibilni slstaB oklaudu^« hidrofobne koZoide: čestic« ae ne aogu rastavi-tl tako brzo 111 brže n«go s« spaja^a. Heverzibilni siaten uklaučuje hidrofilne koloide.
3* Oni ae odlikuju po vellkos raxliku o oeetljivoeti prtN dodavanju soli 1 elaktrolita. Hidrofobni aolovl u prlsut-noati vrlo malc količine soli 111 elektrollta skuplja^u s« tt flokule, mehani2aia tog proceaa b«z auanje jc adsorpcija aaprotno aabivenih lona na površini koloidnlh čestica. Cva adsorpcija neutralisuje elaktriftn© duple slojeve 1 ani*uj« s«ta potencl^al. Kad •• s«ta potaneljal toiii lapod odred- kritifin« vrednoati, reda lo-3o nilivolti, naetupa koa-
. Ha drugoj atrani eu hidrofilni solovi (nakromolaku-larnl aolovi), kojl su prave otopine, prilično naoaatljlvi *a so 111 alektrolit - onl ne flokuliraju u onoa aalalu kao hldrofobnl aolovi, aego mogu vallk« količine aoll štatno utleatl aa topnost makro lonat t* moga prouarokovati lzlu-dlvanje makromolekularnih spojeva.
4. Viskozitet. Viskozitet hidrofobnih solova ne razlikuje ae ¦nogo od viakoznoati euapenzija, all hidrofilni solovi i»a-^u vrlo vieoku viakoznoat, što u mnogini slučajevlma vodi do atvaranja gelova kod vlšlh koncentraci^a.
- lo
iii. momm uticjja imu>Q si^ja, koji postaje
ILl FLOKTOACIJSKI F80CIS ZA StJSFEIfZIJU SOLOVA
Eiepergirane dostlce u suspensiji često ee audaraju zbog
evog Brownovog kretanjaj ovaj procee je potpuniji ako sus-
penziji dodajemo malu količinu elektrolitat 1 fieetlce težc
viSe sa tiee, da 8« posle scidara alept. Jaeno je« da su toa
procesu (procesu elepljivanja Čeetica aakon audara) uzrok
privu<5ne sile, koj« vlada^u izaedju Čestica.
Kakva je narav ovih aila i zašto se čini da one u stabil-
nia soloviaa nisu efektivne?
Privučnu siltt isaadju disperglranlh čestica pripieuj«ao op-
Itls van der Waalsovia privučniai silajua izmedju svih atoma
jettne čestice i evih atoma jedne druge čestice.
U stabilnom solu, koji n«ma soli je prlvu<5na sila praktično
ieta, kao u sonom flokuliranom sola9 ali u stabilnoa aolu pri-
vudnoj aili nasuprot uspešno djelu^e odbo^oa sila iaaedju
čestica. Ova odbojna aila električke je naravi.
V«ličiiTA električnog naboja zbog naboja čeatica zavisi o
priautaoeti ili otautnoatl ioniziranc soli u solu. Odboj po-
etaje manji, kad se koncentracloa iona poviai, radi Hmg/L u
prieutnosti ooli odbojna alla ne može viSe djelovati protiv
van dcr Waal8ovih privu<5nih snaga 1 sol flokullra.
Tako je privudnoat neovisna o koncentracioi soli; ali odboj-
na sila sjnanjuje se aa rastučom koncentracijojB soli. Oorn^e
pojave pojasničemo u naredno« zaglavjut
Iz nekojih fenosena zapažanih u kololdaom - suapenzijskom si-
•teau zaključili emo, da diopergirane Ceetice nose električ-
ki nabo^. Jer je čitav siatem, kao celina električki nautrelan,
aora sadriavati diaperzijski aediuai ekvivaleatan naboj auprot-
- 11 -
nog znaka. Dve naboje nose ionovi t.^. suvižek ionova euprot-nog znaka u otopini. Ove pojave obuhvataao nazivoin električkl dapli aloj« Dapli eloj sasto^i ae iz aaboja čeotice te iz ekvivalentnog iznosa ionskog naboja, koji ae sakupljaju u tekudini blizu porršine Ceotica. Sakupljeni ionovi na vanj-akoj etrani ravnoteže zovu se euprotni ionovi (counter ions).
 etabilnost koloida vidimo, da l»a dva razli-
6ita faktora, koji utiču aa ta etabilnoet.
a/ ICa »tabilnost aola * auspenzije, koja se je jednom 8tvo-rila, možeao uticati te ju aožcaio eventualno 1 potpuno ponlStiti (flokulacija) dovajan^ein raznlh elektrolita sistemu.
b/ Sol 1 suapenzija dobira^u atabilnost od atvaranja duplog sloja dovoljne jakosti, Čiae se spreči aglomeriranje. Ovaj proce« naslvaao peptizacijom, te oviei o prisutnosti oalih količina specififinih ionova u Bistcmu. Ovi lonovl *ovu s« peptizirajudi ioaovi. Uloga etabilizovanja etrogo je r»-zervisana sa naročito speci^alne ionov«; ako aateri^al saa ne stvara ove ionove, onda su oni u evakom pogledu strogo srodni tvari čeetica.
Obifiajno postignemo koagulaciju (flokulaciju) različitio ac-todumv u kojima se koncentra^e p«pti»iraju<5ih 111 8tabi-liairajudih lonova ne menjaju. Zaiata, u hidrofobnoa siatMUL aa koagulaoiju jako utiču Indiftrentni elektrollti. koj« do-davaao eifiteau.
Kod odredjivanja jakoeti elektrolita potrebno ^e izvesti prak-tiSno potpanu koagulaciju kod sp«cififinih ualova, kojl »m prlMrnl sa vretu ispitivanog sola, što naslvaso: flokulacij-gka vrednoet,
Zapažena $e neka isyesna regularaost flokulacijakih vr«dno-stl za ra«ne tipove hidrofobnih solova 1 raaličite elektro-111«. Jedoa ovlh sakonltostl lsražena 4« dobro poznatija
- 12 -
Schulze-Hardjr-jevia pravilos, koje utvrdjuje, da i* flokula-cijska sposobnost uglavnom odredjena valencom onih ionova, kojl imaju suprotan znak nego Čestice.
TJticaj valence 111 vrste ionova istog naboja aano j« sekun-darnog znagenja. što viša ^e valenca ionova ea suprotaln na-bojec, toliko ve<5a ^e sposobnost flokulacije 1 iz toga, to-llko aanja koncentracija flokula.
Schulze-Hardy-jevo pravilo vašl za razlifiite aolove 1 indi-ferentne elektrollte« To eu elektroliti, koji ne daju nikak-y« reakcije aa soloin t.j. onl ne aotju sadriavati ionovet ko-ji odredjuju potencijal solova, 1 ioaove ko^i s« epecifično adaorbuju na česticama sola9 nitl ne snjiju heaijski reago-vati sa ionovlBsa, kojl eačinjavaju električki dupli eloj aa površini čeatice,
Gore je bilo rečeno, da eksletira u auepenziji 111 koloidu elektrifino pol^e, mli do sada joS ne znamo od kuda ove ge-stlce dobiva^u svoj naboj, Ovo tumačiiao na. dva načlna:
1« Nepravilnoet u unutrašn^oati kristalne mreie čestice asogu biti uzrok pozitivnom 111 negativnom naboju mrei«. Takav naboj kompenzirati <5e ekvlvalentna količioa ionova su-protnog znaka u tekučini, koja neposredno obkružuje če-sticu, zbog <5ega j« čitava celina elektrlčki neutralna. 2. U vedini hidrofobnih solova naboj čcstica naetaje zbog adeorpcije odredjenih speciflčnih ionova na površlnl 5e-stlct* Takve ionove nazivamo peptJgirajmSi ianovi za sol, jer »tvaraju peptizirajudl 111 stablllzlraau^l naboj. Ad-aorbovanl peptizirajudi ionovi stvara^u "unutrašnji plafit* duplog sloja,
Procee nabijanja traži prisutnoet elektrolita, kojl •• adsorbuju na površini Čestica. Takav elektrolit naxiva«o peptlzirajučlffi elektrolltoa.
• 13 -
Drugl elektroliti dava^u oabo^ Buprotnog snaka u vanjako« pladtu duplog sloja.
All alje potrebno uvjek dodavati aeki paptisirajudi elektro-Ilt9 jer produkt rastapaaja koloidne tvari 111 produktl di»o-cijacije vode ponekada cljelu,ju kao peptizirajudi elektrolltl*
Haslikovati možeao dva tlpa adBorpcijekog aehaalzma peptizi-
rajudih ionovar
1« Specifični peptizirajuči ionovi mogu s« adsorbovatl na površini hesaljskiE vezaaa (hejfiisorpcija) dok moga bltl naročito u slučaju adaorpci^e organsklh ionova, vezi vodonlka 1 van der faalsove privučne slle uarok adoorp-cij« (fizlkalna adsorpcija).
2« Drugi achanlataa adsorpcijef koji je vrlo oblSan kod
hidrofobnih solova, nastapa, kada au ionovi naboja iden-ti5ni s lonoTimaf kojl atvara^u kriatalnu mrežu čestice.
H.   ffi,flKT«?flgT POJATI KA RAZDVOJNIU K>VRLl*AttA
Prafco avafca rcBdrojn* porrSia« in#dj« dr« fttt 6«nito aastupa rsclika električicog potencijeia, j«r m •lafctrlčna okolloa opitaog naboja »Janja, *ad m preao«±  j«dn« f«** n« dmgtt* Poito laa «l«ktriclt«t atoukm  »oi«« potencljalmt SMlilni dobro prifcasatl kao elalctrlčni dtipll aloj« Jedaa fasa doblj« dlati aagativni aaboj (Tlšak eloktrooa). • dru^a faaa dobije čistl poai-tlvni naboj (nadoatatak al#ktxm«)» l^rrm kvantitatiTnu nspraru u t» duplo« aloju podao j# 1379 iodlna H«Iabolt»f fcojl j« pooaatrao kao priner, drratu tvar potopljaom m koa reatvoru. Qn J« isiaaa aila prDtaaan« altlm, aloj ˇa oa povrsinl čvrat« tvarl 1 kruti aiej auprotaaa nllt iooora m raatroru* Pratpoatavljc ae, da takvl dupll alojevl a« opata^ajtt aaao na ravala povr^inaaa, va6 i na  5vrsti» častloaaa attapaodlmniM m takudoj
ru m paralelttl« ploSa&a.  AJco jo 1 ototojanja dvlju
imi Bebljonlh plo6a 4 6 dl©lairtrlč»a konatanta ««dlja, ood*
 lcspacitet ovog kosdassjstora no loradratnl cantiaetar ra»-jaa površin« jednak:  e/v;rc     • ^o J* q gustlna         Sl
 naboja (apr» coulona oa cn2)t jo potaocijalua  p«to duploc sloja Jednakat
Cr
 da je Helmboltaov aodal d^lo« aloja nap»d— m*  bi aogla te»alAa gltenja tefcučinaiito oolakula Jadta dop^aatiti takovo kruto ui^djanjo n«boja oa rasdvojaoj po-
f * wamma iu tmtm
Opisali aoo, kao da elaktriSni dapli sloj ls porrSinako« naboja 1 kaapeaslraju6«« naboja »uprotnlh  koji a« soallaju u tAadini u aua*datrru porrsi&a  F&tvtteo i* Ismdtti opia ^nagn^llavanja
nlh
Sttprotne ioa« el^ktrofftatifino priYlft61 »uprota* n»-«ba povrfiiM.  Ali iat<nrreB«oo ovi ionl t«L« sa tl«6t  •• udslj« od povr^lD« pvmm rastvom gd« j« njihor«
fconceatracija nlš*. Ov« sltuftclja enalogna Jo sltuaoijl
u stseljekoj ataosf«rl> tt kojoj »u
vrgnut« ta
R#«altat daloranja ovlh df «b •uparničkih  j« ravnotatna roapodela plinakih aoloicula, m ojihora konoentrocija poetepaoo ae aaaajul« m ttdaljai»fl6u od a«eljak« povpgina. faJDOt« ra^odjala opi-aisa Je Jcao "ataooaf er«katf raapodjala. latu ˇratn raapodje- dobljeop u duploa sloju. I^acantraclja eu^rotnlh lo&ova  povrdlna ftaotica ja vlnoka i «fixijuj« m m raotveaa  od pcnrrftino. Ovaj dlfusni karaktar
 su 19lo sodlne Gouy 1 1913
Chapciao, koji *n ppri t«oretaia obrodlll raapodalu suprot~ Alh ioaova.  Ataoaf eru auprotnih Imtt fiaato naslTano kao dlfamnl 111 Gouy«nr &loj.
0a forsullraao vli« preolno, difiisal aloj oc a* atojl aaao «4 vJAka ineota supiotnlh anakovas ietcrrr«B poatoji 1 sadoatatak looova lato« tnaira m ataa#da%v« ilae, poSto čeatiea ava ioaova olektroatatifio* adblja. Zbog to«a «ov«ri«» o adaorpciji auprotnlh ionova 1 neeatlTnoJ
 3 $m 5e«at8kl prl-
 porasdala poaitivnih 1 nagatlvnlh loaova a atru
ti, mmam mmm vmm sloj* i ostali mmm
 ao4al alaktrifikot duplog sloja, o* k«j«i am teaalrala pMthodna prooanjlranja, aadrfi nsteolllto &*-» raalnlli «3.«a«nata» Ra primar, lonar« flnatraao kao tafi-ka«t« Mtooj« i »«a«wr«il su «vi «p«oiričiil utloajl • otalroa M ˇ•ličlmi iottrr«. Sp#cifičap uujosao utieaaj« lsa«dj« povrfilae 1 •uprotnih looo^a 1 sr^Utra nlj« to u otelr. I«ta> •# togtt m ••oonru <3ouy^r«« aodol«
 na oblčnl n«čin aoosi healaiti pojcrlf 6e«to  kod specif ičnlh koloidbilh alstMia odatupanja •d op6enitlh taoretakUh sakijuialca« Očividj» Jo potrriim
 eloja, da blsn*
 poboljšanj«
Jedan 06 aajraoijth poteftaja atvorlti aodti  koji bl bio reaiciji, i u icoj«a bl Ideallftaeije Gouy«reg elojo iaoatela, lsv«o Si«a «itfi| da ja raaličoo od Qo«Qr«vas aodala» w«t tta^radag prlbllž«n3a k na bljenl povrSlni ogranič sa vtiMiBM tlh ioaora* U njafiovoj vlš« 1X1 a&nja šaaat-«koj aUcl auprotni loa odrojaa Je od pevrilMtof uboja elojaa d«bljla« <? u kojea mh naboja* Povrtloalcl aaboj 1 naboJ u rarvnlftl andHta aa jbllllb iiM "aolakulaml koadaoMtor". U tm "&t*manram •loktrlfikl potenoljal upada llaaano m
 ^ aa povrfilui do vrodaoeti 0^   koja naslTaa* Htliif potaacljal. Pr^co aolekulamo« koadaasatora *ata~ tak Mtoja auprotolli lononra podaijen je lcao u dlfaatnoj  ataosfarl u kojoj a# električki potencljal  akaponaaeldaloo m r*Bt\kbm re»dalJlBO« aodel duplo^ aloja prlkasan |« u allci 4. Cao aatoj protalh lojooira u ton aodalu podaljto Je m naboj m ataa>»
 ramdaljlttl od povr&la« (^) ina naboj u dlfuaaej ¦tiifffiii (^). Zbir ovib dviju naboja jedoafc J* po**ftli>~ ¦ksa »afcoju ( ^ ). 3twimi r»«poda&« calo« nabo^a pr*» 3*«aM*#f alo^a 1 dtfuano« alo^a MiM im»ft\iMti Is •laktioatatlča« teorije koftblnorafi« sa *t«ti»tllcai d—orp cljo.  Ako j« potr«too boI^bo us«tl tt ol»lr «p«clfi&a« •*»  »U# ita^dju površine 1 ms&eotom* Umm$ p»tpo- 4a pofltoji •p^jifična d<M»rpci^rtt« «a«rglj«  lcoju lom dodatl •I«ktio*t«tltoo4 prl-
 iiflt
1 nn«r naboja 3tarnoroc oioja pr«a naboju difumnag alo- 3t«tnoT potancijal d^ •# manjuj«*
KM StNnaaro* aodala dodaranjaa elaictroiita aolu n*
 dela duploc alo^a.
 i ff tmj+ atipTotnih losMnr« «d Aif^mc »loja k ˇC8B sloju 1 tla« w«aj«|« O^amo^og potencijala.
I^račiiA anerglj« «#^iMMtatg upliviMnja dvlju Gouy«vlh alojava 4« a#§t# koaplllcovaiiljl ao^o lsnčun G*mym aloj, sboc proojeo«, koja na«tttp«jtt u ra^odall na-boja ii^i
Ipafc j« Msoker pokastOi da soiaoo kod ai«yan<s a#dj»» •otaoc upliva iBra^u&atl odtoojm «BiircM« u daYroj apzoksi«
 da bi iiall posla sa Medjua<*oi« ^Utoa dhriju  Aiojom m kOMtantnlm poteacijaloai, kojl Ja j^d-
 d^ f Itad m fiaatio« b#skrajno nsadvajaju. Oraj r«raltat pojannjujo, »aSto taorlja, koja baalra na
 Gott7«wam »odalm u mnogla aluče^evlM joi  Ali kad naatupa mpmifi&om a4aorpcija auprotnih lonora« mormo upotr«bltl mmmm nodel. laaao indlkacij«t da clf l&na adsorpclja suprotnlh ionova I#«t9 aa«t\q?a u Tltifi aUtaalaa; *bo« toga L• 3ter«w BOdal valan u koloid-m$ haalji glia«, Jaano |«9 da 6e iaatl apecifičnl fttdja* •otel upllv iiaadju povrftta« 1 različitta TrataM auprotaih imova saača>« poaladlea sa rarnotašu lnta« •uprotaili
FIK5AN \HELMHOLTZO V -MODEL
51. 2
POLOŽAJ STERNOVIN lONOVA'
TEKUČINA
V
o

z
/ /
/.
-  4-
4-
__     i
—    4"
M»        I
__            I
+
4-
4-
4-
4-
4-
4-
4-
+ 4-
4-
4-
4-
MODEL   DIFUZNOG   ELEKTRIČNOO   DUPLOG SLOJA    PREMA    60UY-u
51. J
STERNOV 5L0J
(MOLEKULARNI KONDENZATOR)
DfFUZNI   (Ll    GOUVEV    SLOJ
RAZDAUiNA     OD  POVRŠIME POVRŠINSKl   POTENCIJAL STERNOV   POTENCUAL
O,   Č/STf   NABOJ   SUPROTNOd    IONA   U   STERNOVOM  SLDJU (/    CEO    NABOJ    =    (X ¦<!
51. 4
U DIFUZNOM   5L0JU
.  KRITIOU 2KA FOTIBGIJAL
?«6 Yii# sodtna urarnaTa pojao seta 111 alaktrokl- pot«noij«l« »išljanja 0 koloidnoj h«lji. L0*« p©t«*ijal Ja elaktriftni poteacijal m <teplo« aloju m po-vsftial raadvajanja isw«dju čestica. kpja 00 krada u «lak-trlLao« polju 1 okruLaju6« tak\*6ine« Z#ta pot«noljol ftnnanir is «lektrofor«ft«ke gibljivoati čeatice aols, ˇu Tdličimi •aatraju kao »arllo s« odboj čaetXe«. lakoo jiitaiijit •l«ktrolita »eta potancijal običoo •• anaajl 1 autraju, da kod flokulacijake vradiaoatl alaktrolit« po- kritičnu
biti dovoljno jak, <la M socao «pr««iti flokulaciju, mm vrijea« nama prlr\*6iilb alla, koj* prouarokuju
 bUa
Z«ta potancijal nljo jtdnak povrftlaakoai  u
tancljeloa* iafco nije potratoo, da j« • iijla« id«iti6ma* K«o ko4 3t0xskovog potaooljal«* aoftam 1 tod ttta
 očaklTatl, da d« m «a »stučoai konea&tJnMiijo« a«a-njltl, sboc poaaraftja supTOtaiii ioaoti pvmm 8ttmfai
 kada rtiaklvaao dlfuanl dupli eloj* Zbo« toga alj# 6«*-
 da postojl vau lmedju koloidalne stabllBoatl 4 v«116ine »ota pot«ncU«la. All sbog njafove« loš« daftni-
 potaneljal
 krltorlj stabllnoatl* Porad t0§« lsra^hm »«ta teocljala 1* opaia&a elektioforataka Ribljivoeti podvrsnut j« laaogla kor«keljajaft9 kojo ja te&fco Irrantltfitlvno odradi* tl. 3po»aanja, da poetoja ovakvi korakcijakl Isimi jeft 3# vU« Mmjil0 upotrabljlvoet »eta potaooijala, 1100 kvaati« tutlvno a«rilo •tabilaoati L kao takar, ovaj CmMo |# «T0j0 ana&aoj«. Ip«k to »0 snafil, 4« 1 o«t«U ol0ktiokln<jtakl p^Javi nlau vlže Tradni palaj«.
 ovl f aaoaiatti valiie^ au vaLx»>atl tako  1 u saravi«
-20-
viii. nmmAA odbojhih i mfnčm sila kod
PSIBUŽEHJA Č&7FICA
A,   OdboJ elektrifiko« duplo« aloja.
Kada 0« u su^msijl dsr® fiofftica je4n« 4m§»5 prl-Uil«r«jii stofrg ar<nmoro« glttanja, počinje r^ihwra dlfus-a* ataosfar« auprotnih ion<yra aaetatl. Sloi« m poka*«tif 4« oro »atanj« vodl do proajcnt raepodel« lomra u du-plo« aloju obadriju č«6tloa# Lto lsa i* poaladlcu pormot •lobodoe encrgije u alstam.  Ba «e ora proaea« potreban je rad; s dsnsis vtdiat, n«atupl6« odtooj Ju čaatioa. ladf koji Je potreban, da »• ««stloe la baskrajaos ra«if ajanja u neicu datu rasdaljiau, noi« •• iaračttnatl. Ora koltčiaa nda odbojoa j# «o«rslja 111 04» bojni potaaeijal lcod m&km &*%* raadaljln«. Ako nanoaiao « diacr« odbojni poteDcijal f^ keo fonkolju r»*daljin«t dobijeao tk«r.    potoncijalnu krtfu\ Odboini potaacijal M snte «Jkapo««o«iJalno »canjttje sa r»»tii6iB rasdraja* nj«a čestl«a. 0 alikl $ prikaMoa« au trl potencijalne krl-ˇ•f koj« v*§e sa i«t« častio«f «11 m ra«llfilt« cljo ©laktrollt« naznačea« m ^alona**, ^srta&Ja** 1 sokan. 7,bog stiaitiTranJa duploc sloj«, kod rast traclja elektzollta, podmčje odboja raatao •« samjl«
B.  Van d«r laalscrra privlačnoat.
 flokulaclj« daka«ujaf da poatoje iaiadjtt •tlea privuine alle. Jaano Je, da aora biti privlačaoat •MtMC obiJia 1 Talidlna, da M st mocla uapaiao tafaničl-tl sa odfeojaa duplog aloja, tojl kod ualmra flokulacija |oš dajatvuja, člal s«, da op6anit« vaa dar iMltoft ail«  *i sahtj«v9 Ba prri po«lad ae dlnl •• v j«ro  da M bUa Yan dar tfaalaor* »13i# a«4o«t« ˇ•ltka 111   da bl dosta dalake d^prl«, pošto au ulm 1 tewi m
- 21 -
tn^uju ea raatučoa razdal^inonj para atoma. Ipak s« van d«r taalaova privlačnost izaedju para atoma suslra; zbog toga jt ukupna privla&nost izaedou destica, ko^e aadrie vrlo vt-lik broa ato»af jednaka zbiru evih privlafinih sila izaedju svakog atoma fa&n* čestice 1 svakog atoma drugt Sestlce. Su-Eiran^e ne vodi aaao do ve<5e ukupae sile, nego 1 do spori-jeg amanjivanja sa raatučoa razdaljinoia, Za dva atoma je van Č9T Waalsova privufina sila obrnuto proporclonalna sedmoj po-tencl raadaljine (odnoaao iestoj potenci sa privlačnu en^r-giju)f ali za dve sferične čeetice privlafina sila je obrnu-to proporcijonalna trečoj potenci razdaljine Izmedju povr-ftin«, 1 zbog toga privlačna energija drugoj potenci ove raz-daljine.
U donjem d«lu u sllci 5 naneacna j« privlačna energija T kao fun/kcija raadaljin«. Kao što aao ve<5 ranlj« kazali, pri-vlačnost oetaje lstay kada se mjenaa koncentracija elektro-lita u jaediumu.
IX. StrMIRAHJB OBBOJA I
Suairanje odbojne i privlačne eaergi^e izvrši se kako sledi: Člsta pot«ncljalna kriva medjuaobnog upliva čestica skoustru-iia 8« jednostavno tio«f da kod avake rasdaljine čcetice do-dajaiao privlačni 1 odbojni pot«ncijalt kod 6ega asatraoko, da je privlaCni potencljal negativan i odbojni potencijal po-zitivan. Slika 6, 7 i 8 pokasuj« reaultate tog dodavanja sa trl koncentraci^« •l«ktrolitat koje su ozaačene aa **ala* (a)f "artdnia" (b) i •ˇiaoka* (c).
• 22-
X. ČISTA I&ITA 10LDJtJSOBffO& TJPLITA I STABILHOST SOLA
Čiste krive nedjusobnog upliva, kod male i erednje koncen-tracije aoli iaaju svoj slnimuB ea prevladjujudo« privlač-
 kod bliskog pribliŽanja, i svo^ njakalmuin sa prevladju-
 odbojem kod vedih razdaljina. Kriva za elektrolit aa vieokom koncentraci^om nema takvog aaksiaiuaa. Tuaačenje stabilnosti flokulacije u izrazlna čistih potencijalnih kriva m«dausobnog upliva Ceatica, ba-»ira na eledečtm posmatranjimai razdvajanj« $«atica,
Kod vieoke konc«ntracij« elektrolita iaa potencijalna kriva duboki miniauu eaao kod bliakog razdvajanja 1 privlačnoat pr^vladiu^« u svakoj razdaljini Čeetic«, isuaev kod ttIo bliskog približanja. Ako ae dv« Čestlcc zbog avog Bromovog ^ibanja približe jedna drugoj, one 6e ae aglo»«riratif kad dod^u u poloiaj gde nastupa duboki ainicuia privlačnosti* Brzlna kojom a« proces aglomeriranja izvrši, aoia aa lsra-Čunatl iz teorije o difuzijJU
Ako odboj tra^e jcdan deo vremena toko» aza^aanog približa-nja Sestica (kriva za arednju i aala koncentraci^u elektro-lita), dlfutija euprotno djelovatde odbojno polje vanjakih silat 1 brzina aglomeriranja <$e a« amaajiti, Kod visokt koncentracije elektrolita kada potencijalna kri-va n»ma odbo^a kod svake raadaljine (sl. 3) naatupa agloa«-racija fieatica aa jBakeisalsoa brzlnom 1 procea nazivaioo Hbrza koagalaclja"* Cdredien je akoro iaključivo difuzijoa, iako još prevladjujuča privlačnost aa veliktm olabo ubrzava procea.
• 23 -
Kod erednaih koncentracija elektrolita (sl* 7) koagulaci^-aki proces se »akažnjava zbog odboja oa Sirokina podrudjea« Pod tia usloviaa vrši se "spora koagulacija". fCod vrlo ni8-klh konceutracija elektrolita (sl. 6) koagulacijaki proces zbog odboja sa značajno širokim područjej«, sakašnjava s« do tolike mr«f da su potrebne aedel^e 1 ttestcl, da možemo zaznati koagulaciju. Za ave praktične namene pod tia us-loviaa sol naziva ae "stabilan11.
Preaia ovoj analizi, stabilnost hidrofobnog aola nije abao-lutna stabllnost. Hazlika iiaedju atabilnog 1 nestabilnog aola saao 4« poctcpena te Je atvar ve<5e 111 manje brzine koagulaclje.
V
ODBOJ   DUPLOG   SLOJA   KOD    TRI   RAZLICITE KONCENTRAC/JE     ELEKTROLIJA
NISKA   KONCENTRACIJA
SREDNJA    KONCENTRACIJA
VI SOlOsJtONCENTRA CJJA
RAZDVAJANJE   ČESTICA
VAN   DER V/AAL50VA  PRIVAČNOST
'a
5/. 5
ODBOJNA   !  PRIVLACNA   ENEROIJA     KAO   FUNKCIJA ODVAJANJA    ČESTiCA    KOD    JRI   KONCENTRACUE
ELEKTROLITA
MALA   KON~ 'ENTRACIJA
LEKTROLI-
TA
I
RAZDVAJANJE   CESTICA
LL _.....
H________________^^_________ČESIICA
5/. 6
_________________________
) 5REDNJA KONCENJRA-CIJA   ELEK-TROL/TA
RAZDVAJANJE    ČEST/CA
5/. 7
ČISTA   ENERGIJA   MEDJUSOBNOG UPL/VA, KAO   FUNKCUA   RAZDVA
JANJA    ČESTICA
'c) VISOKA KONCENTRA-CUA   ELEK-TROL/TA
ro
RAZDVAJANJE    ČESTICA
5/. 8
ČISTA   ENERGIJA   MEDJUS0BN06   UPLIVA.KAO   FUNKC/JA   RAZ
DVAJANJA    ČEST/CA
II.    D 1 0
-26*
XI*.   U20RKI ZA SVE ^SPERlM&rTS SLMDiČI SB$
1 Sonaclt op«cifična težina:     4.7474
lEaolls    *       •            2.65*3
C Ltoonlt   •      •            3.1179
 -      *            1,4752
A.10II0I9   -    Haalska analisa
Monacit je koncentrat izdvojen na kletnim stolovima iz  - *tO ^         nanosa u dolini Mala Topanaska,
 homon;^ p7^ninski masiv.
 ^ 52f8 S Ce i lo,6 % La It   -   o
 - o»5 % 2* - 0,15 % (25 % fosfet)
B. U 0 U I - H«i«k« analisa
Kaolin je iz rudnika Crna pri Kamniku Vlapi         of95 %
Odkitak žarenjoa  3
	(ok3idi)	16t»5
	ukup.	1.75
**2°3	tOpD0	l,3o
Fe2O3	netopiM>	o.*5
ii2o3		14,1«
fio2		O,2O
CaO	•	1,91
ifO		1,66
ttao		0,28
Ctt		o,oo2
 lcso
-2?-
C. IiIMOI 17   - Heoiska analiza
Liiiiordt  ,je  iz  rudnika  Vsreji-
Gufeitak iareaja         11,52 %
8LQ2
KnO
CaO
?• - ukupno
2o,73
9»74
2of33
23,35 o,81
4,48
©,7fc
H«alaka analisa
ru.Inika  Z,
Uaorak
KisoTec roT.stanju
na suto
lotredež m rov.stanju aa suro
Vlaca	21,3	0	2o,4	0
Hlapno	35,1	44,7	34,9	43,8
Pepeo	6,57	8f34	7,23	9,o7
0—fix	36,9	46,9	37,o7	46,6
S-okupno	1,17	1,49	o,95	1,28
S- u pep.	O,43	o,54	0,46	0,57
S- hl.	0,74	o#95	0,49	o,61
C	53,7	68,23		66,53
H	2,84	3,61	3!l7	4,28
0 ¦ M	14,75	18,87	15,33	19,11
B6	4910	625o		6050
m	4636	6060	453»	5829
Prosečna anallsa - pepeo				
	kocke	orah		
sio2	36,2©	4of2o		
	9,56	8,43		
A12O,	25, lo	31t37		
CaO	13,oo	9»o5		
IgO	5,25	3tW		
3%	U,oo	7,9©		
IndflkB taljenja				
p«p«la	2,27	3,35		
~ 28 -
XII.  nKROSKOPSKI  I2C&BD
Za boljl uvid, fcako su zrna rasporedjena u pojedinlm viein-skin prtsecima tekudlnskog etuba kod padanja izradio bbm fie-tlri mlkro8kop8ka animka za svaku granulaciju i toi na ali-kaaa 1-4 je razvidno, kako se aa «Ranjen3em granulacije »•anjuje 1 gaatoda suspenzije.
 Utežni f 2o94 28,o 2o,4 19,2 8,o
Granulacioa
ofo5  - o,o23 oto23 - o,ol9 otol9 - ofol53 o,ol53 - ofol31 ofol31 - o,oX12 -ofoll2
br. 1
br.2
gran : Ofo5-o,o2j
gran t o,ol9-o,ol53 mm
h   t 172» o
Legendat graat granulacl^a
gran s otol53-o,ol31
h   s 22o o
taana zrna: monacit
h  i visina stuba bistr« vode,svetla zrna:
- 29 -
Kaolin
 Granulacija ma o,o5  - o9o28 ofo28 - oto225 o9o225 - ofol9 ofol9 - ofol75 otol75 - ofol65 o,ol65 - ofol57 o»o!57 - otol5 o,o!5 - ofol44 ofol44 - otol39 otol39 - ofol35 ofol35 - ofol3o
br. X
grans oto5-o,o28
h  : 21n
br. 3
grant oto225-ofol9 mm hQ  : 63 -
Legenda:
Utežni
3,4
8,4
8,4
8,4
lo9o
lo,4
9,2
$,B
8,4 3,2
o,8 15,2
ofo23-oto225 : 42 ¦»
br. 4
gram  otol9-o,ol7$
h       :  85 o
avetla zrnaj kaolia  zrna:  kr«jaca
- 3o -
Limonitt	Granulacija m	Utežni
	ofo5  - o,o265	19,0
	o,o265 - o,o22o	16,2
	o,o22o - oyol85	21,2
	o,ol85 - o,o!7o	16,4
	o,o!7o ~ o9ol6o	12,o
	o,o!6o - o,ol5o	7,2
	-otol5o	0,0
. 1
br.  2
gran:  oto5-o,o265
h       t  47 fflffi o
.  3
gran:   oto265-o,o22o
h^    s  88 mm o
br. 4
 oto22o-o,ol85  s  141 fi»
Tanna zrna: limonit avetla zroa: kremeu
gran:  ofol85-o,ol7o
h       t  182 atfii o
- 31 -
Oranulacija
ofo5  - of 0,048 0,030 ofo25
 - 0,030
oto23o o,o225 090221 ofo2l8 o,o215 o,o212 o,o21o -o,o2o8
o,o235
o,o23o
ofo225 o,o221 ofo2l8
ofo215 o,o212 o,o21o o«o2o8
Utežnl < lo,o lo,o
9,6
7,2 lof4 lo,3
12 f 4 9,2
2^8 0,8
o,4
12,8
\>r. 2
gran: 0,05-0,048
gran: 0,048-0,030
h
* 25
br. 3
o
1 50
grant
gran: ofo25-ofo235
 74u
h

 t 92
Lvgendas
Taaaa zrnai ugal^ evetla zrnat
iui, tmmmfMisisa mmmuzb po mmom s
V16« pnta rrlo J« ˇ«&n» de •• m
 •lmrliMit ko$a •# upotreblj«v«. ˇ•6 oajraanavranlji aetodi m o<*T»IJt» |« kao n. pr» t
1) tatate po OMttcmato*ju m m*mm9*wcm lli 11 fcmrlol
 po
 ^itt     iji «u po Mtodi m
 m @Mc«wvott pravilu, U 0u»s>«naljl  poele TTmmsm f borlMntalaii »loj. $» ^to
 oji iasju pronjsr ˇ•*&! #d i p*4m aa dap to« sloja, • dall61 kojl taaju prosj#r aaaJJL #4 9
 • ietm tosimi i podtljml m u elojev••
u dl4
 (D) m
 prlka««ii «u # urasfca • ra»ličitloi Ilim* m fmmlaeija »vth do
Is diagMMi ˇtdlao, da uaorek uglj* se •poelfičuo« teiiao« imm najaanji u§s» oc (m «1. ^. 4), dok
 »omoit« a n«>«<Jo8i «p#elfi«5ao« tožtno«  L (m sliai M )•   Hldjaa j* itod
 4 ^   sorlsna •* specif i&-ae teilaa.
B»ala 4ra alnata MdlaaBtlraijft aa avafcl usorafc dobljaao tačlm A, Bt C, B   m rs*Xičiti prooj« 4 s«»» ltčttu tesim« Ako •ndA spoJlM tačk« A, Bt C i D dobl-
 aaort«Bo krivu sa ntU$lto vwm* (7) oa pri* ¦«r m 3 tticute, do^ij«a» dru«oJ«61Ju crtu, kao tod 2 almtta. KM f « 4 Blnut« orta je nepr^cl^da«. To j*  J«r |« anandiTfuad« gwto6« tod ramličitlh  rasličito 1 *bo« tafMiNf krataaja (  vndar« lsaadju
 u diafMi krivu manaarj« «p«cifičn© tašla« itou uc«13 lapod tafil« At m kaolln lepod tač ka lt sa llMBtlt 1sm4 CIii aooaalt lepod tačka 0 i ta nan j* naka aaisfl«fa{#<aru€ojoLlj« •<! aai»ptota
M - pjMjav mnia.
Crfce 4St BFt CO, 0B m Mgm m Mdi ¦•dju U aluča jut Aa ao one »a6m im apecifična tašlaa uzosa-k« u taftcl aadanja blti Jadoaka i brsina iatat to nij«
I
I
11 1
I I I f   I I   !   I   I      ' ' 1 I I | I   | 1    I | I  [11

 V
I
iihlili l i hhl i i i n
 T|   | ! i  i   i   i   fim i
 8
M
Cj              V.
 ii i i  t
J srp
I
4—1-
-h-f
*o        tN      co    o^^:^??v*fe!S^29
SEDIMENTACIJSKA   ANAUZA GRAFIKON:  BRZINAjDIAMETER
000
900
8 00
700
600
500
l   400
300
200
100
V
'E     2
TEMP.: 24° C GUSTINA   SUSP.:  50g/i
-------------------HMONIT
__________KA0L1N
I-----------------U6ALJ
SI.9
- 36 -XIV, UTICJU ELEKTI^OLITA IfA FSOCES 3EDI^?TTACIJE
Oanovni zakon sedioentacije sa podru<5je -ofo5 mm i% Stoke-aov aakon, o kojem smo govorili u teoretakoia delu, gd« sao 1 ogranidili podrufija ea pojadine n«hani«ae taloženja ait-nih Cestica pod de^etvom gravitaciona «il«. ČiSčenje euspenzija pomo<5u aedimentacij« veo»a je koaplici-ran poatupak u fizikalno-hcmiskom amlelu. PogreSno j« ob-Jaftn^avati te procese saaim fizikalaia aspektiaa 111 saaiB heaioklm. Suspenzija sadrži kao disperznu fazu mlneralna araa od najmanjih koloidaih dinenzija do veličino pribllfc-no alliaetra. Gruba zrna iznad o,olu ponaž^aju e« prmm v«<5 po««nutOiB zakoau Stoeksa, dok eu kololdalne čestice u tekudeiD aediju podvrgnute BrownovoBi oolekularnoiB kretanja« Ove 5»stice su nor»alao noeioci •lektričnih nabojaf te ae zbog toga drag od drugoga odbijaju. Vrednoet odbo^nih aila zavi-al od elektrifinog pot«noijala te od odatojania lzmedju če-atica. Dvt Čeatice odbijaju ee eve Jače, Sto ve<5a ^e ra»-lika lsfi«dju potencijala Čestica dieperznog sjedija. Odboj-nl efekat potenci^alae energije dolazi do lzražaja u odato-j&aju lo do 2o X*
Privlačna eila lzned^u čeatice proporcionalna ^e njihovoj aaoi te auprotno proporcionalna njihovom odetojanju na &«-atu potencu. ladljus njihovog d«^8tva Jednak ja radijuau čestica fito zaači da lcftl t^smedju lo 1 loo 2. Vr«dnoat od-boanih odnoBno privlačnih energija u aavisnosti od isedja-sobno8g odetojanja 6«etica, iošmo po Haaakeru prikazati grafifino (el. 5-8). Grafi5ni« adiranje« krive sa privlaCnu 1 odbojnu eaergiju dobljaao rezultirajudu energiju V^ (sl.6)f koja de^stvu^e lssied^a dve čestic«, Privlačaa eila iaa atal-ao negatlvni predaaak t« de^atvuge odbojaa sila. Kriva re-zultirajude eaergije pralazl kod odredjenog odstojanja
~ 37 ~
 čeatica u pozitlvno podrudje te poatigne odred^e-ni aaksiaun (mX. 7)« To znači da postoji zvexna energetska baritra, koja eprečava dalje približavanje Sestica 1 ti«e flokulaclju. Ukollko su povrSinaki nabojl Ceatica mali, 8to Isa sa posl«dica aialu vrednost odbojne ener^ije, onda dobi-jemo rezultira^uču energi^u prema krivi V na sliki 3. He-zultirajuča energlja je etalno negatlvna te se aoanjaje aa povedan^eo odstojan^a izmedju destica. To znači da ii»edje dve čeetice stalno vlada privlačna eila, koja omogučava etvaran^e flokule.
Obstaje pitanje, kako mož«mo aaaajltl učinak odbojnih povr-šinskih naboja. Pre aego da^eiio odgovor na ovo pitanje, mo-raao još objasnlti kako dolazi do vaoaa spor« Bedtaentaci^e eitnih srna, ko^a ne flokuliraju« fo a« aože objaaniti oa elede<5e nafiinci a/ Sitna zraa iaaju malu aasu, tako da je braina sediaentira-
nja na bazi gravitacije mala; b/ Konzistenca otpadne vode sa anogo sitnih zrna je velika,
Sto prouaroku^e cnanjen^e brzine a«diaentiraoja; e/ 9a evako isrno, ko^e je dovolono eitno, djeluje u suspenzi-
jl Brownovo kretanje, koje pokrcde zrna a različit« prar-
c«, aasvla suprotne gravitaciji, tfa taj način oetaju zr-
na u lebdečem stanju u aaaoj euepenai^i; d/ 2rna posjedjuju u Buspenzijl istoiaiene električne naboje,
ito ima sa posledicu aedjueobno odbijano« pojedinih zrna
u raznifli pravclaa*
Pitan^e jef kakve su mogučaoati sa »»aa^enje gore navedeaih aila« koj« ae auproatavljaiu brzom aedlmenttranju. Treno« zraa u sredlni u kojoj zrno padaf mož«mo aaanjiti tta«, da amanjiino konzietencu vod« 1X1 površinu u vodi suapendiranog ¦ulja. Konzietcnca yode može ae amanjiti raznia hemlkall^asa (sredstva sa aaanjaaj« napoaa - Netzmittel), ali se pri toaa
opaža negativni utica^ u vodi rastvorenih koloida. PovrSinu u vodi suspendiranog mulja eožejDO omarUiti na taj način, da sitna srna spajaao u krupalja, koja laaju t«6u iftsa 1 tlae veču povrfiinu aedimentiranja. Ovakav poatupak nazlvaso koa-golaclju, asa koju poetoji nia teoriaa na bazl elektrifinih, beaijBkih 1 iBehaničkih aila. Koagulaciju nazivaao isto tako flokulaci^u, o kojoj <5emo s« oa narednia 8tranica»a dui« zadržati.
?lokulaclia ni^e izjednačena sa sedimentacijom 1X1 brzinoa sedlmentacije, Sto se ponekad pogrešno objašnjava. Naiae po-ato^e postupki, kod kojih a« flokulirana xrna u otpadno^ vodl sediaentlraju 111 se flotiraju. Pravac kretanja j« u avakoa slučaiu drugi, i«r tt prvom slučaju flokulirani mali oduaiaaao na donjoj straai, a u drugom alufia^u sa povrftine aa gornjoj strani baasena 111 flotacione čeli^e. Flokalaeljofi dolazi dakle do spajanoa ve<5eg toroja sltnih 2rna u ved« flo-kttle; poveča a« masa sroa 1 ananji broj diopergiranlh česti-ca tt jedinlcl volumna suepenzije. Posledlca toga je veda brzi-&a 8«dlm«atlranja 1 aaanjena konaistenca vode, ito joft via« poveča brzlnu eedlisentiranja. ?lokulacijoa presta^e uticaj Brownovog kretanja koje je ograničeno aaao na arna ispod 5 ttikrona, Tia« j« ve<5 jaaao, da J« ocnovni preduslov sa po-6«tak flokulacl^e aeutrallsaolja istolaenih električnih na-bo^a, kojl s« odbijaju u ae^anaiii, Zbog toga <5emo na^prt obraditi flokulaciju 1 elektrolite, a satla aaa achanlsaa flokulacijo.
1. Flokalacija 1 elektrolitl
Is praktičnog rada raznih separaclja, kao iz iaboiatorijekih lspltivanja poznato jef da d^eluju neka flokulacijska sr#d~ fltva t«k u priouetvu elektrolita. Blaktrolltl igraju bitna ulogu kod sa&og podetka jezgra f lokulaci^e te kod preCiš<5a-ˇanja otpadne vod«. Interesantna pa je Slnjenica, da mog*
- 39 -
u izvesnim slučaaeviaa elektrolitl daelovati 1 u negativ-aoa aaislu, što s« pogotovo de&ava kada su u otpadnoj vodi prisutni joni raane valent^noati. Zbog toga važno je pita-nj«, kakav atlcaj Iraaju elektroliti na flokulaciju, kakav je učinak 1 dejstvo elektrolita na prefiiSdavanje otpadnih vodm.
Pri dlsool^aclji elektrolita u otpadno^ vodl oslobodi se ka-tion, ko^i aože prouzrokovati razelefctrisanje flokulira^učih ftt8tica. Takve čestice sada 66 pod uticajem Brownovog kreta-n^a sudare, dolasi do medjusobnog dejstva molekularalh sila 1 do stvaranja flokule.
Često priae&ijeBO kod sedlmentaci^skib opita, <Ia je potr«bna aanja količina flokulacijskih sredetava, kada lmamo u ras-tvoru elektrolite, Govorimo o ^senaibiliasaoiji11 ill "osjet-ljivosti" porršina krutih Čeetica za flokulaciju, Iapitaju-61 taj ef«kat povečanja osjetljivosti mineralnih površina 9&a flokulaciju >izbog dodatka elektrolita susredemo ©« sa tkzT. 6 potencijaloffi.
Pod ^ -potenci^aloci podrazumjevamo kinetifino aaan^enje na-pona, do ko^eg dolazi izmedju slobodne vode u suapenziji i vode vesan« za površinu auspendiranih destlca« ObjaSnjenje ovog fenoisena može se datl sled«Člm razaatranjeis: Jalovinako zrno - npr. gllna je saao po sebi bes elektrlč-nog nabo^a, dok ne dolazi u dodir sa vodosu U «o»entu dodi-ra glinovite Čestice sa vodom, dolazi di imitiran^a kationa u vodu 1 do rušenja ravnoteže električnog pol^a kao i do nagatlvnog naboja površine glinovitih Sestica. Električno neutralno zrno 111 Čestica može saao ad»orbirati sa prostim valcncana v«o«a taaak filn vode na svoju povrai-nu (adhezijska rlaga). Negativni naboj glinovite Čestice d^elu^e easvia drukČlje na dipolne molekule u vodi. Pojave mm Coulombove sile, istoinaeni nabooi odbijaju se, dok s« raznoiaeni privlače, Posledica toga je, da etekfcrifcno negativno
- 4o -
nabijene fceetice gline privlače pozitivni pol molekule vode i odbijaju negativni pol molekule. Čeatica gline sada neaa •uo adaorbirani film vode, nego 1 jedan deblji plašt hidra-taciske vode sa orijentirania aolekulaaa vodef vezan za če-stice sa •lektroatatičnim &ilama. Na aledečo^ elici prika-sano je de^stvo oplaanlh ellay kao 1 potencijalni napon ti eavisnosti od udaljenosti od glinovite čestice. Hadijus de^atva povrSine glinovite čeetice je ogranlfien t« 8« ga mcže izračunati. I^jelovanje površine prestaje, a slo-bodne njolekule voae podvrgnute su samo Brownovim teriaičalsi kretanjts* Kod miner&lne površine častica u otpadnoj vodl isaao u zavisnosti od heaijekog eaetava čestica elaktrične naboje raznih brojeva i raalifiitog smanjenja napona preaa okolini, To amanjen^e elektriCnog napona oko krutih čestica nazivamo w«lektrokta@tidni potenci^al" ili Jf - potencijalf kojeg sao spoaenuli na pofi«tku ovog aaglavja. ^atematična definicija ovog potenci^ala izražena 4« aled«<5oa aatesatič-nom formuloiB!
J   ^.  K^ * ni
8m H. ozna<5avajno polumer zrna od n^egovog težišta «ajedno •a adeorbiranom vodom; H_ «Je poluaer težiSta do hidratacij-ake vode, 1 je jadiaa električnog naboja, a i dielektrična konstanta vode.
SKanjenje elektroklnetičnog potencijala na vrednosti blisu nule je preduslov aa početak flokulacije. Posto &m to imanj«-nje može postiči dodaciaa el«ktrolitaf tiae je i objašnjeno aedjusobno dejstvo elcktrolita 1 flokulacijskih dodataka ot-padncj vodi. Bo flokulacije došlo bi takodj© bez dodatka elcktrolita i to aamo zbog djelovanja flokulaci^skih raag«-nataf ali se sa dodatkoE elektrolita ubrsa početaa fasa flo~ kulacl^e, ^er postoj« »ineralne "senEibilne" povrSine o desa mo v©<5 govorili.
 SLOJ
S1.9A   PRELAZ   iZMEDJU  6LIN0\/iTE   ČESTICE ADSORB-CUSK06 F/LMA,H/DRATACUSKE  / SLOBODNE,NEVE-ZANE   VODE
Si.98   FLOKULACIJA   DVfJU   OLINOV/TlH   ČEST/CA POMOČU   DODATKA   ELEKTROLITA
- 43 -
Opltl 8tt pokazali, da je mogu<5e postidi flokuJLaci^u eaao sa dodatkoa elektrolita, Mehaniaaa tog procesa prikazan je na alici 9B#
Elektrolltl sa raznoimeniis aabojiisa izjednade električne na-bo^e glinovitih Seatica, zbog dega prestaju odbojne aile 1 Cestice flokuliraju. Nestanak odboOnih ella dovodi Čeatice zbog Lrownovog kretanja u blizinu jedno; drugi, tako da mogu dajstvovati ffiedjumolekulcrne eile 1 stvoriti flokulc sa ve<5om »asoiii 1 man^oia koncentracijom u jedinici volurana vode. Ifa kra-ju ovog izlagauja o elektrolitiaa, 61^e dejstvo upozaačemo još bolja u eksperimentalnoiu delut jaoramo napomenuti qoS za-paianje9 da mogu elektroliti djelovati negativno na prooea flokulacije. Ova pojava viSe puta zapaža se kod po3tojeLih separacija, koje rade aa flokulaci^akim sredstvima. Ujednoa prestaje dejstvo tih do&ataka, ^er je koncentracija tlektroli-ta u otpadaim vodoaa, ko^a ae posle pr©Čifi6avanja vrafiaju u separaciju, poraela do kritične vrednosti.
Time amo obradili problem elektrolita u eedimentaciji 1 nji-hov utlcaj na flokulaciju auljaf kao bltan faktor u procesi-M prečiščavanja otpadnih voda. TT narednoa »aglavju obradide-so aaa mehanizam flokulacije kao reaultat djelovanja raznih reagenata, o ko^iaa <5«»o takodje ©govoriti u poaebnoiD saglav-iu.
2« l^ehanizaa flokulacij«
Kerenja sediiaentacijskih brzina i sedlmentaci^skih voluiana daju odgovor na procea eedimentacije 1 na n^ezin konačan produkt - sedlment. Obadve gore pomenute vrednosti zavisn« eu od vrete 1 etepcna disperzi^e Čvrste materije kao i od disperzijskog medija - sredine. Brugim rečima sedi&entacija zaviei od stepena flokulacije. Pre nego eto predjeno u aaa problem flokulacl^e potrebno je objašnjen^e neklh osnovnih fizikalno heaijskih po^aova o postojaaosti koloidalaih rae-tvora, u ko^e u krajno« slučaOu ubraoamo otpadne vode aa gli-novitisa česticaaa.
- 44 -
Sitno diepergirana materlja, t.j* materija sa velikom površi-noa teži uvok u to, da oddajanjea energije prelazi u sta-nje grubih dieperzija oa »aliia površinama. Na osnovi toga mogli blamo sakJ4tiSitif da su vodeni koloidalni rastvori ne-etabilni, koji saai od sebe te&e ka flokulaci^i. Da tome nije tako, posledica je električnih naboja dispergiranih čestica i vodenog oaotača, o kome omo govorili u prethodnom zaglavju, Prva stabilisaciaa preovlad^uje kod hldrofobnih koloida, a ToAi oicotač lgra ulogu etabilizatora kod hidrofilnih kololda,
a/ Hidrofobni koloidii Zbog svoje velike površine lmaju hidro-fobni koloidi jaku adaorbcijaku spoaobaoot, ko^a aože bltl sa-so jednostrana, t«j« orijentirana «aso na neke jone. To i»a sa poaledicu istoimen« oaboje dispergiranih čeetica 1 odbi-^anje deotica« Tim« je data ekoro potpuna stabilnoet aola. Ukoliko želimo flokulaciju takvih koloida, nioramo menjati el«ktrične aabo^e, što se na^lakae postigne dodatkoa elek-trolita. Zbog toga je razumljivo, da vieevalentni joni elek-trolita ja<5e de jstvuju u pravcu f lokulaci je, nego jednova-lentni¦
T&ko su količine E^, Ba++ i Al**1"^ aona,potrebne sa floku-
 As-trieulfidsolaf u odnosu loooilOil. Tačka9 kod ko-je je elektrifini nabo^ koloida bas koiapenLiraaf naziva ae izoelektričaa tačka (ol. 13).
b/ Hidrofilni koloidii Kako a&o v«d napoaenuli, je kod ove vrste koloida zm. etftbillzaci ju važnija hidratacija (vodcni oj»ota<5). Hidrofilne ©olekule sklone bu adsorbiranju moleku-la vode na svo^Ib površinaaa, koje aprečavaju atvaranje flo-kula, Ta po^ava je npr. kod bentonita tako iaražena, da do-
 pihtijaste maae - gele, ko^i eu kod daljnjftg poveča- kollSine vod« pretvorljivi poaovo u sole. TJ to® slučaju govorii&o o reveraibilaiE koloidiisa, a proeese nazivamo koa-gulaciju i peptizaciju. Haravno da su hidrofilai koloidi aan^* oeetljivi na dodatak elektrolita, te da au sa flokula-ciju potrebne mnogo ve6e
- 45 -
Ti&e možeiDO predi na sas meh&nizam flokulacije, kojl u pro-eeslaa prečiSčavan^a otpadnih voda je ^edan od oanovnih proceaa
 površlnskog napona ismad^tt YOd« i auspendiranlh čestica, što 4« identično sa enanaenjea omočljivosti mineral-aih površlna, prieilaava čestice da eaanju^u evo^e granične plohe prema vodi« Sitne čeetice spajaju ss u veče - flokule,  povrŠIna je mnogo manja. Plokulacija nastaje dakle spa- »ineralnih Erna ko;i dodirivanjec - kontaktom obrazmju veče minGralne agre^rate. Pri tome postoji nekoliko ssogučnoeti spajanja. Principi^elno govorlmo o dvaju načine stvaranja flo-kula - kontaktna flokulacija 1 flokuiacija preko veznih &o~ stova. Kontaktna flokulacija fmX» 9C.A) nasta^e tada9 kad se pojedina miaeralna zrna svojlis plohaaa 111 ivicaaa dodiru^u. Plokulaciju preko veznih moetova dobl^asio tada, kad eu dve čestice spo^ene preko diepergiraju<5eg medi^a. Kontaktna flo-kulaci^a na^5e6<5a je u Čistia, nepolarnJjii tekučinama (priaer flokula silvina u tetraklorugljeaiku - al* 9C. C), Ovakve flokule nisu naročito atabilne, jer raapadaju v«č kod aalo jačih pretresa suspenzije. Drugi tlp flokulaclje dAblJeno npr, kada tetraklorugl^eniku dodaao nešto vode. Flokul« e« v«6e 1 Čvrš6e (el. 90* D). Prelaznu fazu obadve eketreaina tlpa dobijajsao u slučaju, da vez pojetlinih fi«etlca stvaraju sporsdne valence pojediaih aole-kula.
Pitanje je sada, aa koji nafiin dolaml do kontakta ismedju pojedinih zrna. Fri to»« ne uslssaao u obxir struaanja 111 mOeSanja, npr. u »•dtacntacijeklm bazeniaa, kojc avakako približavaju 111 pak odaljava^u po^edine čeetice u suspe-naiji. 0 alrno^ aaspenziji jedlao je Brownovo kretanj«, ko^« ie potpuno iregularno 1 posledlca sudara ao^lekule tekučiae sa 6«atlcaiBa koloidalnih čimenzi^n. Zn&mo da se sogu moleku-1« tekučine sbog njctinog topliaekog kretanja sudarltl «ft č«stlcaaa 1 doveeti ih u kontakt, tako da može nastupiti
S1.9C  SHEMATSKI   PRIKAZ  RAZNIH  NAČINA   FLOKULACfJE
- 47 -
flokulacii« po gor« aavfcdeni® priacipla«. To Sineteinm je sogude proračunati put, kojeg može napraviti 1 tekučinl sus-pendirana čestica. Taj put izrafcava se sledečom matematičnoffl
 /t
u kojoj taaju poaedini param«trl al«dede aaa<5enje: H... gasna konstanta, N... Loechaidtov broj9 T... absolutna teaperatura t«ku<5ine,   Jflm Vskoznoat tekučin«, r*.. radij fieetic«, t... vreme kretaaja.
Is gornj« jtdnačlne eledi, da sa Brownovo kretanje 1 tise flokulaci^a pove<5avaju sa porastoss temperature suspen«ije# Sada a« op«t pontavlja pitanje, u k&kvott aomentu dolazi do flokulacije. 2a odgovor n& poatavljeno pitanje moraao se vratiti natrag na več objašnjen« pojjsove o eolu, elektroki-netičnojB potencijalu 1 o iso«lektričnoj tafiki, Postojanoet sola j« vezana za elektriftki naboj disperzne faze, koji Je poeledica razllka u dlelektričnoj konetanti di»-perzijskog ©redstva 1 disperzne faze, kao i posledica adsorp-cij« jona. PromenoiE električnog nabo^a aatnja 8«» kako a»o ve<5 naponenuli, Btabllnoet aoia, jer •« j« aenjao 1 elektrokinctič-ni pot«nci4*l sa dodacima elektrolita. Kod odredjene vrednoati •lsktrokinttičnog potencijala dol&ai do prv« flokulacij# »ola (»1.18) (kritldai pot«acijal),
Dal4Qli dodatak elektrolita m&n^i. vrednost elektrokinetičnog potenci^ala na nulu - izoel«ktri5na tačka. 3ada je atabllna flokulaci^aka faza. Sa daljn^im povečavanj«ia dodatka elektrolita dolazi do ponovog električnog nabijanja čestica i to m auprot-aiB «lektrielt#toBv Sto Isa sa posledicu raakrajanje flokala -p»pti«aoi^u 1 stvaraaje ponovne etabilnosti. Naravno da joft dalj-nje dodavanje elektrolita dovodi &o drug« flokuJ.aci jake tačke.
Napoaenuti ffiorasio joS, da kod pclldisperznih sisteaa (Ceatice rasličite krupnoče), najpre flokuliraju krapn«, a tek posl« toga sitne Ceetice. Joni ea manjo« hidratacijom flokulira^tt brže od jona sa Jačo« hidrataci^om. Pored navedenog Igra bitnu
I
 Volt
PODRUČJE STABILNOST! KR/T/ČNJ   POTENCIJAL
<--\l  TAČKA   FLOKULACIJE
 m Volt
IZOELEKTRIČNA   TAČKA
KONSTANJNO PODRUČJE
II TAČKA
FLOKULACUE
KONCENTRACIJA   ELEKTROUTA
FLOKULACIJA   l   KONCENTRACUA   ELEKTROLITA
Sl . 16
ulogu kod flokulacije takodj* adaorpcija joaa« Uatanovili amo dakle, da aogu blti elektroliti odliiCujuči faktor u promeni elektrokinetičkog potencijala. Is diagrama, kojeg aao prlk&sall i ko^i pokaiuje nedjusobni odnoa iasmedju koncentraclje elektrolita i i -potencijala, aledl da je ob-lik krive aogu<5e zcateiaatično dafinirati. Ova dafinicija al«-
(T
 su A ic/ konstante, c... koncentracija elektrolita, (T* apec. površinaki aaboj čestic« 1 % valenca elektrolita,
Dakle suerečeffio ee uglavnom sa dva pojiaa - valencom i koncen-
tracijom elektrolita,
Posuato 3chulze~Hardy~jevo pravilo kaže:
Ef«ktivnost flokulacije zaviana je od valcntnosti, to znači
Što veča jc valantnost, to jačl je efekat flokulacije 1 to
aiSa koncantracija elektrolita 4« potrsbna.
Pored valentnosti jona elektrolita savlsl bralna aedinicnta-
cij« 1 od vrete elektrolita i od njegove disocijacl^ake kon~
stant«. U sliki broj 14 1 1? vidimo ponašanje elektrolita kod
llioonita 1 tiglja koje odgovara tosi pravilu.
Trovalentni Al  ; ?•   iaa jači uticaj na procee aeaiaen-
tacije od dvovalentnih Ca , Zn f a ovih opet jače utiču od
monovalentnog H i Ha .
V oatalim usorclaa t.j. kod monacita i kaolina priifiedujemo
lsniffikef u glavnos kod upotrebe elektrolita IfaOH i HCl. Ovo
prlaečuje ee aaao kod aonacita 1 kaoliua jer obaova sadrža-
rmiu saogo SiO^ (kaolln na priaer 6917 $* a i za monacit po-
»nato je, da aadrži više kiselih grupa 1 ietovreaeno mnogo
S10pt kooi u vodnom rastvoru predstavlja negativni nabo^).
Kod kaolina svakako uti<5e na djelimično anomalne reiultate
hidrofilni karakter uzorka te veči udeo koloidnih fiestica,
• 51 -
dok bi kod aonacita aogao doči do lsraSaja poaenfcti negativ-nl aaboj SiO« Jona. Schttl»e-Hardy-j«vo praviio dopunjuje ee •a prlmero« el^ktrolita iete valentnoati. U toa alufia^u ^ada  aktivni jooi sa veči» promero«. Kod naših opita dobili
 u toa salala odgovaraju6e reiultate aa umorkoa liaonita, dok »u kod ostalih u»oraka dobivtne lavesn«
R
MONACIT
NoOH
0,3
0,6 KONCENTRACUA (%)
TEMP. :    2i  °C GUSTINA   SUSR: 25gjl
5/. 10
MONACIT
46   —
0,1
A,(N03)3
AICI
3
FeCl
ZnSO,
Ca(OH),
Ca(N03)2
HCl
0,3
0,-        J,5         0,6
KONCENTRACfJA   ( %)
S/. 71
TEMP:   24   °C GU5TINA   5USP. ; 50 gjl
KAOLIN
Al(N03)3
0,1
0,3
AICI
3
FeCl
Ca(NO3)2
HCl Ca(OH),
ŠTIRAK
 0,6  KONCENTRACUA (%)
51. 12
TEMR:   24 °C
6UST/NA   SUSR:   25$Jt
¦
KAOL/N
Ca(NO3)2 ŠTfRAK
0,3
 0,6  KONCENTRACUA (%)
S/.
7EMR ; 24 °C GU5T/NA   SUSR: 50gjl
UMONIT
AlCl
60  \-
0,3                                 0,6
KOCENTRACIJA  (%)
5/. 14
TEMR:    24 °C 6U5TINA   SUSR: 25g/(
LIMONIT
AlCl
FeCl;
Al(N03)3
0,3                            0,6
—^    KONCENTRACUA  (•/.)
5/. 15
TEMR :   24 °C 6U5T/NA   SUSR: 50g/l
UGALJ
AICI.
KOCENTRACIJA (%)
5/. 16
TEMP :   24 °C GUST/NA   SU5R: 25g/l
UGALJ
20   -
19
18
17   -
16
15   -
13
12   -
11   -
10
H2SO4 NaOH ŠTfRAK
0,1
0,3                                    0,6
KONCENTRACIJA(%)
S/. 17
TEMR:  24  °C GU57/NA   SUSP: 50g/l
- 60 -
?«*•!» I.
Briina padan^a irna limonita (mm/min) Guatiaa suapenaija: 25 g/l, teoper. 24°C
Elektrolita	
1.	AlCl
2.	?«C1 A 1 ( UTA  ^
4*	Al \ iH\J ^ f
5.	Ca(OH)2
6.	Ca(W02)
7.	ZaSO^
8.	RCl
 Koncentraci^e Qfl f*o,3 fo,6
6o,5	6o,5	61,o
54,5	57,o	59,5
42,5	51,5	6o,5
32,o	32,5	33,o
32,5	34,0	36,o
3o,5	31,5	33,o
34,o	34,5	35,5
29,o	29,5	3o,o
26,5	27,5	29,o
a/ Uporedjaaje koncentracije elektrolita Tabela II.
Braina padanja xrna nsoraka (mm/mln)
Elektrolita? RCl
Gustina suepemijes 25 i/l, teap. 24°C
Uzoraka	0,1 f	o,3 *	o,6 ^
1. Kaolin	12,25	13,o	14,0
2. Ugalj	14,7	17,5	19,75
3. Liaonii	29,o	t9#3	3o,o
4» Monacit	34,o	36,o	41,o
Tabela III. Brslaa padanja Elektrolitai Ci	sraa uaoraka (m/ala	)	
Uaoraka	o,l %	oj %	o,6 ^
1. Kaolin	16,o	16,25	16,75
2. UgalJ	2o,5	2o,75	21,25
3. Liaonit	3o,5	31,5	33,o
4. Moaaoit	46,o	51#o	54,o
- 61 ~
Tabala !?¦
Briina padanja srna usoraka (nac/min) Elaktrolitai
16f75	2of5	24,25
23,25	25,5	28 fo
54,5	57,o	59,5
Uzoraka                                       otl j»      ot3 $     of6
X. Kaolin
2. Ugalj
3» Llaonit
4» Konaclt________________-___________-__________-_____
Iz tabala II do IV ridimo, da sa porastom koneentracij* elektrolita od o9l do o,6 % rast« brzina aadiBtataclje u sl«d«č«a redui kaolln, ugaljt limonit 1 aonacit. Vidiaot da najaanje 8«djjnentira kaolin i zbog toga jer kao-lin ima mnogo koloidnih Sestlea (vidi granulacijski saatav uzorka). Pored toga kaolin daje u vodi SIO^, kojl u vodno« raatvoru predatavljaju negativni naboj.
Ako poaaatraao brzinu atdlaentiranaa kod raBličitih koncen-traci^a elektrollta vidlao, da ea porastom iate nalaztmo 8# u područjtt i*o«l«ktridk« tadke gde je brzlna aadimenti-ran^a na^veča. Iznixake bu kod kmollna aa gustočom 25 i 5o g/1 i el«ktrolitoa NaOH gde se ve<5 kod konceatracije ofl i>
 u podrudju izoelektrične ta5ke 1 kod aonacita aa  elektrolitoa kod guetode 5o g/1 gd« ae približava«o izoelektričkoj tački več kod koncentracije o,4 1. Kod ugl^a sa gustodom suspenzi^e 5o g/1 skoro svi elektro-llti gde se več kod koncentracije of3 ^ aalaziao u području izoel€ktri5ne tačke.
b/ Uporedjenje uticaja elektrolita na razlifiite jaaterijale Iz alika 29 1 3o vidimo, da kod svih uzoraka aa upotrebon tlektrolita Al(NQ.k pojavljuje se isaiaka gd« na^pre aedi-
»enitra ona^, koji iaa največu težiau, 1 to najpr«
a tooje elede liBonit, kaolin 1 ugalj, dok i« alika 19 do 29
100 90
80 "c 70
L  60 6
40 30
20
10
S/.J9
45 h
35
S/. 20
25
20
/5
10
ELEKTROLIT    NaOH
MONACIT
TEMP: 24   °C
OUSTINA SUSP. ;
LIMONIT U6ALJ
KAOLIN
0,1
0,3                                 0,6
•*- KONCENTRACIJA(%)
ELEKTROLIT NoOH
LIMONIT
U6ALJ
0,3
0,6
60
50
20
10
Sl.21
ELEKTROLIT   CafOHK_     temr : 24 °c
0,1
GUSTINA   SUSP.i 25g/(
MONAC/T
L/MON/T
UGALJ
KAOL/N
0,3                                0,6
KONCENTRACIJA (%)
30
27,5
^   25
c
^ 225 E
f
20
17,5
15
10
ELEKTROLIT   Ca(OH)
MONACIT LIMONIT
TEMR: 24 °C 6UST/NA   SUSR:50g/l
UGALJ
KAOLIN
SI.22
0,3                                  0,6
KONCENJRAC/JA (% ;
S/. 23
ELEK7R0LIT  H2S0,s
TEMP: 24 °C
6U5TINA   SUSR:25g/l
LIMONIT
MONACIT
0,3                                 0,6
KONCENTRACIJA(Vo)
26 24
22 c E   20
^   16
I
16
12
10
Sl.24
ELEKTROLIT H,SO4
MONACIT LlMCNIT
TEMR:   24 °C
GU5T/NA    SUSR:   50g/l
U6ALJ KAOLIN
0,1
0,3                                 0,6
KONCENTRACUA(Vo)
60
ELEKTROLIT   ZnSO,
MONACIT
TEMP. :   24 °C
GUSTINA     SUSR:     25g/l
LIMONIT
30 25 20 15
S/. 25
f
Si.26
36 34 32
30 28 26
24 22
20 18 16 14 12 10
UGALJ
0,3                                    0,6
K0NCENTRACIJA(°/o)
ELEKTROLIT    ZnSOL
MONACIT
0,7
L/MONIT
TEMR : 24 °C
6USTINA    SUSR:   50g/i
UGALJ
I
0,3                                    0,6
KONCENTRACUAt^
ELEKTROLIT   FeCL.
5/. 27
130 120 110
-N    100
c:
E    90
| so
60
50 40
30 20 10
I
MONACIT
0,1
TEMR ; 24 °C
OUSTINA     SUSR : 25g/l
LIMONIT
UGALJ KAOLIN
0,3
KONCENTRACIJA (%)
0,6
40
35
 30
20
15
10
ELEKTROLIT    FeCl.
Sf.26
MONACIT L/MONIT
TEMR:24 °C
OUSTiNA   SUSR:50g/(
U6ALJ
0,1
0,3                                    0,6
KONCENTRACUA ( %)
130
120
110
100
."i  90
\ 80
L 70 ^° 60 50 40 30 20 10
MONACIT
ELEKTROLIT
TEMR :   24  °C GUSTINA    SUSR: 25g/t
LIMONIT
KAOLIN UGALJ
S/. 29
0,1
0,3                                    0,6
KONCENTRACIJA (%)
45
40
^     ELEKTROLIT   AKNOJ,
SI.30
20
15
10
MONACIT
HMONIT
TEMP:  24 °C 6USTINA   SUSR: SOg/l
KAOLIN
U&ALJ
0,1
0,3                                    0,6
KONCENTRACUA (•/. )
t
SI.31
0	ELEK7R0LIT   NaOH	
2	w	
4		
6	_  \ \\                                                     TEMR r	24 °C
6	\   \\                                                KONC	: 0,1 %
10	\     \V                                         6U5T/NA     SUSP. :    25g/l	
12	-        \       \\\	
14	\         \    \\	
16		^MONAC/T
16		- L/MONIT
20		- U6ALJ KAOUN
22		
24	1                   1                >V           1                   1                  1                  1	I          I          I
6       10      12        14 ----^-   T(min)
16       16
20
t
SI.32
0 2 4 6 č
10   ~
12 14 16 16 20 22
24 25
ELEKTROLIT	NaOH	
	TEMR :	24 °C
	KONC. :	0,3 V.
-\\v\	GU5T/NA	SUSR:    25g/l
"\ v\\		MONAC/T
-   \    \ \	\^^	,- LINONIT
\    \ \		.,  U6ALJ
-   \    v<		KAOLIN
1       1 ^-1       1       1	!          !	I          1          1          1
6       10       12       14 T(min)
16
16
20      22
E
o
f
0 2
4 6 č
10
12   -
14 16 16 20 22
24 25
ELEKTROLIT	H?SO4	
	TEMP :	24 °C
	KONC. :	0,1 %
	GUSTINA     SUSR :     25g/(	
-   \\    \\		MONACIT
\\   \ \		LIMONIT
\\   -\		UGALJ
		KAOLIN
l         i         i   \X	l\ I	
S/. 33
0
10       12        14 T (m in)
16       18
20
l
ELEKTROLIT   H^SO
2 — 4
TEMR : 24 °C KONC. ; 0,6 % GUST/NA   SUSR :   25g/l
8
10        12      14 T(min)
16
18
20
f
S/. J5
0 2
4 6 8
10
16 18
20 22
24 25
0
d        10       12        14 T (min)
16
20
o
f
0 2 4 6
o     8
.36
W 12 14 16 18 20 22
24 25
0
ELEKTROLIT   ZnSO
TEMR : 24 °C KONC: 0,6 % 6USTINA   5U5R \ 50g/l
MONACIT
8       10       12       14 T (min )
16
18
20
S/.37
0
ELEKTROLIT    FeCl3
TEMR : 24 °C KONC. 0,1% GUST/NA   SUSR:   50g/l
LIMONIl MONACIT
UGALJ
10       12      14 — T (min)
16      16       20      22
0 2 4 6
d
^   10
f
\l-36
12   -
U 16
18 20 22
24 25
8        10       12        14 T (m)n)
16
16      20
ELEKTROLIT   Al(NO_J?
TEMR : 24 °C KONC. : 0,1 % GUST/NA     SUSR:     25g/l
MONACIT
Sl.39
6         6       10      12       14       16       16      20
LIMONIT KAOLIN
t
0 2 4
6
6   -
10   -
12 74 76 18 20
22   ~
S/. 40
24 25
ELEKTROUT	AKNOJ,
\	TEMR :    24 °C
	KONC '   0, 6 %
iVu	6U5TINA    5U5R:    25g/l
	,MONAC!T
¦ 1 \\   /v	LIMONIT
-  \ \\//	KAOLIN
	sUGALJ
\ i        i\   i        i	I          1         i          I         1          1
0
8        10       12       14       16       16       20 —^- T(min)
• 73 -
1 31 do 4o kod aTih oatalih elaktrolita gde najpr« aadimen-tlra monacit, onda liaonlt, ugalj, a najslabije kaolln*
Ovaj iznimak za ugalj objašnjavamo ovakoi
1. Kod ftkaperlmenata aa ugljem UTek pri«a<5u>»ot da  ^e t©6-nost  joft poale zavrSene Bediaentaclje autna. To znacSi,  da procea flokulaci^e nije potpun te delidi koji ae flokuli-raju brzo padnu dok puštaju najsitnija zrna  još u suspon-
2« Jer 8u upotreblj«ai uzorci u granulaciji do o9o5 o»9 isall eaio poala sa grubo diaperzno« auspeneijoa 1 koloidnla de-llčlaa, pojadini uzorci niau bili hoaogenazirani.
Jedino kod upotr«be olaktrolita A1(NO.). vidiao, da ^e aedi-¦entacija arih uzoraka analogna njihovo^ apacifičnoj težini, Is toga eledi da je povrSina uzorka kaolina eenzibilnija pre-&a elektrolitu Al(HO^). od uzorka uglja.
Xf. UTICAJ POLIKKRA 5A PROCE^ SEDBIENTACIJE
Visoko molekularn« supetance aoieao aa heniakog stanovišta
podeliti u dve velike grupe:
1«  Ne^onogene supstanc«  ea hidrokailnia grupaam
2,  Ionogene supstance
a/ aa polikationiiaa
b/ ea polianioniaa.
U grupi 2/b au najpoznatiji flokulaci^ski rcagenti aa bazi poliakrilne kiaaline, ea koji«a je izvreeno 1 najviSe eks-pertBenata. Ovi reagenti au poznati pod trgovačklm oazlvlaa aedipur, prestol, separan i slično.
Ovia reagenttma postiž«»o ˇ•osa dobre rezultate, iako JoS nije potpuno posnato djelovaaje«, /elik uticaj evakako i«aju vezni moatovi vodonika, koje aoitio predpostavljati kod sko-ro avih poltmera.
 prua
Sl.40a  PRIKAZ   ADSORBCUE  FLOKUlANATA
L
Poaraato Jet da je vodonik polarnih grupa -NH^; -COOH? -OH epoeoban vezati sa tkzv, oporednoo valencoa na jako elcktro-negativne el«a«nt«. Ja<5ina takve veze ienoei 5ooo-loooo kal, ito J« svakako ja<5« od van č*r taalsovih, all neSto slabije od kovalentnih veza. Oor« poaenute polarn« grupe su sastavni dlo akoro 8vih pollaera - flokulanata, Sto ee dobro vidi is priaerai
- CH
00
COOH I
CH,
poliaatakrilna kiselina                              poliakrllasjid
Vodonik pouenutih grupa je u stan^u veuati so sa kiseonikoia aiaeralnih delida, koji ae nalaze u Buspcnziii. TTkoliko ima-»o poela sa okaidiaa, ^e prisutnost kieeonika evidentna, dok kod 8ulfIda računaoo aa djelimidnoai oksidacijom na površini
te
aniona, kojl m satla {  ) vež« ae H.
Sintetične makrofiolekule ioaju nornalno oblik raz^raoatog lancaf koji 4« neregularno deforairan. Veliki broj aktivnih grupa u lancu da^e nekoliko aogu<5noBti vesanja izmed ju »akro-aolekule 1 nintrala (al. 4oa). Sa veznim mostOTlsa vodonika nc nožeaao u potpunosti objaeniti flokulira^udi učinak poli-a«ra. Pod odredjeniai uslovlma moŽe doči 1 do h«mi;J8kt vei« i»«d^u aktivnih grupa i mineralne povrfiine, odnosno do raz-¦tni iona. SFogude je fiak (  ) 6isto fizikalno ob^ažnjenje.
llaime poliaer etvara atrciaatu strukturu u suopenziji t« di-rtktno hvata jnineralnu č«sticu u areiu 1 time omogučuae stva-ranje flokule,
Za laboratorijake opite upotrebl^avamo aledede flokulantet !•  Separao-2610                               4. S-3171
2. Flokal                                              5« S*3!6o
3. Sulfopoa K                                     6.
- 7* -
7.     Jaguar-KD-A                                   $•  Sedipur AE-4
8.     Gedipur AV                                   lo. Štlrak
A.   TJPOHSSJSltJE KOHCSHTBACIJE POLIMERA RA FEOCBS SEDIKHTACIJI
Sa povedanjeiB koncentracije poliaer brzia« sedlmentacij« ra-
ete kod svib uzoraka, isnl&ka 3« Sulfopon K, S-316o 1 štirak
kod ¦onaclta. Kod kaolina javl^a ae iznimka aa polimerom
aulfoponom K. Ovo objafinjavauno ovakoi
Moaacit
a/ Sulfopon K. Koncentraclja ofl; o*3f of6 fi/a nalazi se u
udaljenoeti izoelektrifine tačke (el. 42). b/ S-3l6o. Koncentracija o9l g/m nalasi se u udaljenosti od
izo«lektrične tačke dok s# koncentracije of3 1 o,6 g/fi
nalaze u konstantnom podrudju (el* 42). e/ Štirak« Koncentraclja o,l g/m prl gustini suspeaslj« 5of
75 i I00 g/1 nalaai se u podru6ju izoelektrične tačke.
B.   UPCHEBJlNJi: POLIMSRA KOD HAZLIČITIH C^STINA PRI SCONACITTT
U dijagraau br. 75 do 73 vidino kako se ponašaju različiti
polimarl kod raaličitih guatlna monacita.
Mo&tmo laključiti da uglavnoa brzina sedimcntiranja aa pove-
čanjeo gustina suopea2ija od 25 «A do loo g/1 pada.
Ovo ob^ašn^araaiof
Kod veče guetode ve<5i je broj deatica u auap«nziji 1 zbog to-
ga viS« OMtaju jedna drugu kod sedimentaci je. iiudarl ismedju
deli<5a smanauau ee. Posledica toga jeote, da je zeta potenci-
jal ^oš uvek velik. Procea flokulaci^e ae »ože biti potpun.
Iiaa izniaka kod sulfopona Kt S-3I60 i štiraka* ^
toga je sliLno kao ranije.
	2o	f
lo -	2o	If
5 —	lo	III
4 -	5	II
	4	I
C» UPOHBBJIIWE DEJSTVA POLIMERA NA PHOCES SEBIMEHTACIJI
Po formuli Gardner-3ay odredili auo eposobnost aedimentira-nja naših uzoraka kod dodatka razlifiitih poliaera.
Ie - J stk/ea
I                          Klaaa       Spoaobnoat sedimentiranja
vrlo slabo alabo dovol^no dobro rrlo dobro
Kod aonacitm vidioo, da ee ponaša vrlo dobro separan-261ot
flokal, S~3171f s«dipur AV i oedipar AB-4, ICod na^viSih
konc«ntrac44a (o,6 g/m ) i to kod gastina 25 g/l$ svi osta-
XI polimeri spadaju u grupu elabijlh.
lCod kaolina svi upotrebl^cni polimeri imaju vrlo slabo  spo-
•obnost aedim«ntiranja,   jedino kod največib koncentracija
ponaaa^u ©• dovoljno spoeobnJUs (flocalf  jaguar MD»A9  G-3171
i sedipur AD-4).
Kod liffionita vidiao  aliCno ponašanje pollmera koje  fa vrlo
slabo. D grupu dovoljno dobrih epada,ju S-3171,  eedipur AV
1 sedlpor AD-4t a to aaao koci na^viaih koncentracija  (o,6
Svl upotrebljeni poliaeri kod uglja slabi »u.
u   t-
MONACIT
S
o
1
5/. 41
TEMR :  24 °C
GU5T/NA   SUSR:    25g/l
1 =   SULFOPON - K 2--  SEPARAN- 2610
3 -  5-3171
10
12
MONACIT
SULFOPON - K 5 - 5760
SEDIPUR-A0-4 JAGUAR- MD-A SEPARAN-2610 JAOUAR-503
TEMR :    24 °C 6UST/NA    SUSR : 25g/l
K0NCENT.(g/m-
t
240 S/.43           0
125   -
100   -
f
 75   -
SI.44      25
MONACIT
TEMR :     24 °C
OUSTINA    SUSP.:   50g/l
5 -3171
1  =   5ULF0P0N- K
2  =  SEPARAN    2610
3  *   S  - 3171
TEMP. \   24 °C
6U5T/NA   SUSf? 50g/l
1 (min)
SEDIPUR-AV
JA6UAR - MD -A
SEPARAN - 2610
SEDIPUR -AD -4 JAGUAR- 503 FLOCAL
SULFOPON - K S -   3160
0,1
0,3
0,6
KONCENT.(gjm)
0
20 40
60
-x        d0
| wo
f
.P   120
140
160 idO
200 220 240
5/. 45
30
20
MONAC/T
TEMR :    24 °C 6USTINA     SU5R :  75g/l
ph =	8,2			
ph =	7,6	1 =	5ULF0P0N	- K
ph =		2  *	SEPARAN-	2610
		3 -	5-3177	
10
12
—3^- T fmin )
JAGUAR - MD - A SEDIPUR -AD- 4
SEPARAN - 2610
FLOCAL SEDfPUR -AV JAOUAR - 503
SULFOPON  - K
ŠTIRAK
5 - 3160
TEMR :   24 °C
BU5TINA     SUSR: 75g/l
0,1
0,3
0,6
KONCENT.(g/ms)
MONACIT
IS/.47
120
110   -

SI.46
TEMP. :   24 °C
6U5TINA    SUSR: 100g/l
1 =   SULFOPON- K 2- SEPARAN-   2610 3 - 5 -  3171
10          12
T(min )
MONACIT
TEMR :   24 °C
6USTINA    SUSRf   100 g/l
S -3171
SEDIPUR -AD- 4 FLOCA.L
iSEPARAN -2610 JA6UAR -MD- A JAOUAR -503
— SEDIPUR - AV
— SULFOPON - K
,-ŠT/RAK -5 - 3160
0,3
0.6
KONCENLfg/m*
KAOLIN
TEMP. ¦   24 °C
GU5TJNA   5U5R:   25g/l
1 --   5ULF0P0N - K
2=5 -3171
3 =  5EDIPUR -AV
ph -- 7,2
ph = 8,8 ph=  8.35
SEDIPUR -AV
5-3171 FLOCAL
JA&UAR - MD-A 5EDIPUR -AD-4
TEMP. :   24 °C 6U5TINA    SU5P : 25g/l
JAGUAR  -503
5EPARAN - 2610
5 -3160 5ULF0P0N -  K
T(m in )
S/. 519
0,6  -*~ KONCENT.fg/m3)
¦KAOLIN
 8        W       12       14       16       18        20      22
TEMP. : 24 °C
OUSTINA    SUSP.: 50g/l
1 = SULFOPON -  K
2  = 5 - 3171
3  = SEDiPUR - AV
ph=  7,4
SI.51
f
80
70
60
50
40
30
20
W
KAOLIN
TEMR:   24 °C
GUSTINA     SUSR:  SOgfl
SEDIPUR -AV
SED/PUR -AD -4 FLOCAL
JAGUAR - MD -A JAOUAR -503 S - 3171
SEPARAN -   2610 5 -3160 SULFOPON - K
0,3
0,6
KONCENT.fg/m3)
LIMONIT
TEMR : 24 °C GUSTINA    SUSR:25g/i
TEMR: 24 °C
6UST/NA     SUSP.:25$/l
1  = SULFOPON -K
2  =SEDIPUR -AV 3=5-  3171
T(min ) 5 -3171
SEDIPUR -AD-4
SEDfPUR - AV
JAGUAR -MD- A
JA6UAR -503 SEPARAN - 2610 FLOCAL
S  - 3160 SULFOPON - K
----»- KONC.FN T /v,
LIMONIT
S/-55
11.56
ph = 7, 95
2         4         6        d       10        12 »-   T(min)
LIMONIT
TEMR i    24   °C 6USTINA   SUSR: 50g/l
TEMR : 24 °C 6USTINA   SUSR: 50g/l
 - 5ULF0P0N - K 2 = SEDIPUR - AV 3=5  -3171
SEDIPUR -AD -4
S - 3171
SEDIPUR -AV JAGUAR - MD -A
JAGUAR- 503
FLOCAL SEPARAN  - 2610
5   -3160 SULFOPON - K
KONCENTJa/m'
60
UGALJ
55
50
45
 40
t
35
30
25
20
15   -
10
TEMP :    24 °C GUSTINA   SUSR;  25g/I
5 -3171
0,3
JAGUAR -MD - A FLOCAL
SEDIPUR -AO - 4 JA6UAR - 503 SEPARAN -   2610
SULFOPON - K SEDIPUR   -AV
S   - 3160
0,6 K0NCE7RACIJA   (g/m3)
S/.59
UGALJ
\
31
30 29 28 27 26 h
25 24
23 22
TEMR :   24 °C
6UST/NA    SUSR :   50 g/l
0,1
FLOCAL 5 - 3171
SEDfPUR - AD -4
JA6UAR - MD-A -SEDIPUR - AV
JAGUAR -503 SEPARAN   - 2610
S   - 3160 SULFOPON - K
0,3                                    0,6
-*~ KONCENTRACIJA (g/m3)
S/-60
REAOENl : SEPARAN - 2610
MONACIT
c E
t
125
115
105
95
35
75
65
55
45
35
25
15
5
TEMR :   24 °C GU5TINA   SUSR: 25g/l
LIMONIT KAOL/N
U6ALJ
51.61
0,1
0,3
0.6
-----*-    KONCENTRACIJA (g/m3 )
REAGENT : SEPARAN - 2610
100
90
80
 70
E   60
t
50 40
30 20 10
MONACIl
TEMR : 24  °C (bUSTINA   SUSR: 50 g/i
-    LIMONIT KAOLIN
U.62
0,6
KONCENT. (g/m5)
REAGENT : FLOCAL
MONACIJ
SI.63
KAOLIN
TEMR:24°C
6U5T/NA   SUSP; 25g/l
LIMONIT UGALJ
0,6
KONCENTRACIJA  (g/m  )
REAGENT: FLOCAL
70
-   60
50
40
30
20
10
\SI.64
TEMP. : 24 °C
GUSTINA   SUSR: 50 g/l
0 1
MONACIT
KAOLIN
U6ALJ L/MONIT
0 3                                  0 6
KONCENTRACJJA (n/rrS\
53 50
40   -
|
S
f
30   -
20   -
10
<      REAGENT¦ SULFOPON -	K	
		-   MONACIT
TEMP. : 24 °C		
6UST/NA    SUSR: 25g/l		
	¦^^™"	— LIMONIT
		-    UOALJ
I                             I	— i           —	—    KAOLIN I
S/. 65
3                                0,6
KONCENTRACIJA (g/ml)
45  -     REAGENT    SULF0P0N-K
TEMP. : 24 °C 6U5T/NA   SUSR: 50 g/l
MONACIT
15
10
LIMONIT
UGALJ
KAOLIN
[Sl. 66
0,7
0,3                                 0,6
-   KONCENTRACIJA(g/U
53 50
c   40 E
f
30   -
20   -
10
REAGENT	:   S -3160	
	MONACIT	
TEMR ;  24   °C		
OUSriNA   SUSR:	25g/l	
	^-----------------------	—   LIMONIT
		—    KAOLIN
	~—-----------	—    UGALJ
i                   i		I
5/.67
0,1
0,3
0.6
KONCENTRACIJA (g/m*)
10
I/.60
REAGENT :   S-3160
MONACIT
TEMR :    24 °C
GUSTINA    SUSR:   50 g/l )
LIMONIT
KAOLIN U6ALJ
0,3                                  0,6
KONCENTRACIJA (g/m3)
REAGENT : SEDIPUR -AD - 4
MONACU
TEMR; 24 °C
6USTINA    SUSR:   25g/l
LIMONIT KAOLIN
S/.69
0,1
0,3                                 0,6
KONCENTRACUA (g/m*)
60
I    REAGENT : SEDIPUR-AD- 4
70   -
¦ E   60
50   -
40   -
30
20
10
MONACIT
LIMONIT
KAOLIN
TEMP.: 24  °C
6USTINA   SUSR:   50g/l
U6ALJ
SI.70
0,3                                 0,6
KONCENTRACUA (g/m*)
2         4         6         6
10       12
14
T (min)
E
10       12       14 T (min)
76
 18
LIMONIT
6USTINA  SUSR: 25g/I REA6ENT:  5EPARAN
T (min)
SI.74
	0	L            UGALJ	
	2		
	4		GUSTINA  SUSP:  25g
	6	"      \	REA6ENT :   S -3171
	6		
<J	10	\\	
o ¦c	12	\\	
f	14	\\	
	16	\\	
	16	\\	
	20	\    \22 °C	
	22	24°c\\,	
	24 25	I          I          I          I          I	I          !
 6
 10       12
 14
 16
T (min )
MONACIT
TEMP     24 °C REAGENT : SEPARAN
Sl'75
BEZ  REAGENTA
25
50
75
60
50
E
E     40
30
20
\l.76
MONACIT
25
50
75
TEMR ; 24 °C REA6ENT: SULFOPON
0 6 g/ml 03 g/m* 0 7   g/m3
BEZ   REAGENTA
100
60
c
I 5°
40
30
20
S/.77
MONACIT
25
50
TEMR : 24 °C REA6ENT :   S -3160
75
0, 1 g/m5 0/3 g/rn2 0,6 g/m
 BEZ   REAOENTA
100
Q(g/D
50
 4(9
f
30
20
SI-76
MONACIT
50
75
TEMR :   24 ° C REAGENT:  ŠTSRAK
0,1 g/m-
0,3 g/m' 0, 6 g/m:
BEZ REAGENTA
100
- 97 -
. UTICAJ BEAGEITATA M TROCZS SlBIMEHTACIJi: I?VA StJSPSHZGIDA
Kod tih oplta upotrebljavsuao dva minerala 1 to osnovni slneralj monacit, kaolia, limoait i ugalj, i drugi Biae-ral koji s« nalazi 1 u osnovnim isiaerallM* Priscrli aonacitu dodajeno glinu  112^
kaolinu kvarcit (SIO^)   1 i 2 Ji
lisonitu kalcit (CaCO.)  112^
uglju glinu                               1 i 2 L
Dodatne minerale dodajeao s nameromf da aajma^emo kako ovi
ainerali utiču na brzinu sediiaentacii«.
U bududem 6emo deta^lnije objasniti gornje opite.
Po Coehn-ovom pravilu se u dieperznom eistemu delidi s ma-
njoa diel. konstantom nabiaajo negativno, kada ih podellao
u disperznom sredstvu sa vedoai diel. konstantoa; dielektrič-
na konetanta vode « 8o (Bogatenje mineralnih surovin I. del
Drago Ocepek).
DielektriČne konstaate ainerala sut
1,  Monacit 3fo-6,6 (Ieeledovani^« pol.iek.S.I.Mitrafanov)
2,  Kaolln 2,8-18                                     -•-
3, Liaoait 3t2                                           -•-
4» Ugala  3*12 (Fisicenkie svo.uglei A.A. Agroakla)
5. CaCO.  7f5-9t9 (Handb.d.Min.Cbe»iefprof.dr.Boalter)
6, SiO2   4•49-5t©57                           -•-
Gornji »intrall laad« po Coehnovom pravilu negativni elek-tridni naboj, ako ih raatYori»o u vodi, 4*r ^e njihova di-električna konetanta man^a od vode. Kod monacita dodatak gliae 1 1 2 ^ poveča brzinu eedlfiientlranja. Ovo objašnja-vtto ovako:
Jer je dielektrična konstanta ©onacita »aaja od dielektrič-ne koaataat« voda iaače moaacit po Coehaoroa pravilu nega-
0 2 4 6
_,     8
E
L   10
\
12 14 16 16 20
22
24 25
MONACIT			
ftv            REAGENAT :  SED/PUR-		AV	
_ )\ \                       7 = MONACIT +	SEDIPUR-	AV	
\i\                  2 = MONACIT+	1%  eLINE-i	- SEDIPUR -	AV
-        X\\              3 = MONACIT <	^2% OLiNE-	Y SEDIPUR	-AV
-   v\	TEMR	:   24 °C	
	GUSTINA   SUSR: i              i		50g/(
51.79
10
12
T ( min )
MONACIT REAGENAT : 5 -3171
1 = MONACIT +   5 - 3171
2=  MONACIT+ IVoGLINE + S- 3171
3=  MONACIT+ 2% GLINE+ S- 3777
TEMR ;   24 °C OUSTINA   SUSR
T(min )
- 99 -
tivne električne naboje ako ga rastvoriao u vodi. I gliaa tu manju rlielektričnu konstantu kao voda zbog toga i ona u vodi lma<5e ncgativne električne naboje. Tako se u suepen-si4i saonacita nalazi suviSe negativnih naboja, koje pro-uzrokuje aaoaacit sa& i glina. Izmed^u obe povr&ine delida sada prevlada aila odbo^a, ko^oj eledi jako kretanje deli-
6a (Brownovo kretan^e). Pozitivai ioni vode (HOH----H4 4-OH*")
odsah okružu deli<5e monacita i gline jer ima^u oni nega-tivne naboje, tako «• javlja Sternov elo^, koji aaanjuj« *eta potencljal. Sa dodatkom reagenata (poliaera) javljaju s« flokulantni moetovi, koji imaju tu osobinu, da se kreču za^edno sa dellčiaa% S time ae proces aaanjenja zeta poten-cijala ubrza. Poole toga sledl proces flokulacije 1 posle toga teče sedimentaci^a brže, nego kada upotrebljavaao saao poliaere. Ovu poj&vu prlmetimo saoo kod dodatka 1 f glln«, medgutlai kod 2 ^ gline brzioa e« «aanoi više nego kod 1 %• Kod upotrebe reagenata S-3171 i štirka, brzlna sediffientira-nja aa dodatkoia gline manja je više nego kada upotrebljava-ao eaino polimere. Ovc objašnjavaiao ovako (sl. So). Zbog suviše velikih kolifiina negativnih naboja u auepenzi-i± aonacita, pozitlvni joni iz vode nisu dovoljni ea neu-tralizaci^u zeta potencijala, tako da ee na povrfiinaaa de-Ii6a još uvek aalaze negativai električni naboji. Zbog to-ga i flokulantni moetovi iz pollmera ue rnogu se kretati sa —anjenje zcta potencijala, ^er isa površina deliča još uvek n«gativne naboje, pojavi se aasto procee odbijanja. S ti*a procea flokulacije teče aepotpuno, Zbog toga je i brzina eediaentacije atanja kao kod dodatka 1 ^ gline i za reagen-t« 3-3171 1 atirak, ova brzina }e isanja, kao kad se upotre-bljava eaao poliiaere. Kao priaer nacrtaaao samo dljagraa re-ag»nata oediptir AVf S-3171.
f
0 2
4
6
S
10
12   -
14 16 1d 20 22 24
KAOLIN					
	7 =	KAOL/N +	S -  3171		
~~          ^^\.	2--	KAOLIN *	KVARC  1% +	5 -	3171
—              \\   \	3 --	KAOLIN *	KVARC  2% v-	5 -	¦ 3171
—                       \ \      \			TEMR : 24	°C	
—                              \    \	\		6UST/NA	5U5R ;  25g/l	
1                1	1	i\			
SI.62
d
w
12
T (min )
0	KAOLIN		
2			
4	- \	1 = KAOL/N +	FU3CAL
6	-   \	2= KAOLIN <¦	KVARC   7% v FLOCAL
6		3 = KAOLIN i-	KVARC   2% + FLOCAL
10			
12			
14	1 ~~^VS.		TEMP : 24 °C
16	N —                             2_____		6USTINA   SUSR > 25g/l
16	3 ~		
20			
22			
24			i
>l.83
10
12
T (min )
Kaolln
- loi -
 kod aonecita 1 kaolln 1 kvarc (SiO^) laaju manju dielek-trifiku konstantu od vode. 2bog toga kaolin 1 kvarc isaja u vodi negativne elektrifcke naboje. Uopšte kod dodatka 1 L kvarca brzina sedimentiranja je veča, kao samo sa poli-»erom 1 kod dodatka 2 $ kvraca. Brztna e«dia<mtiratua manja je kao kod 1 1-- kvarca ali ova brzina ve<5a j«t kao •no s« apotreboiB poliaera. Izninak jeete kod reagenta flocala 1 jaguara MB-A, kod kojih dodatak 112^ S10g prouzroku^e, da J« brzina sedisientiranja aan^a, kao ko<! eaiBOg poliaera. Ovo objašnjavaiaot
Kao kod Bionacita je kod euepenzi^e kaolina velika koliSl-na ntgativnih elektrlfikih naboga, koje prouzroku^u kaolia 1 kvarc. Medjtt delidlaa prevladu^e sila odboja, ko^a je potrebna za kretanje deli<5a. Pozitivni joni vode odMli adaorbuju na povrginu dclida - kaolina 1 kvarca. S tim« teče procee neutralizacije zeta potenci^alaf joS flokulant-skl Hoetovi ubrzavaju neutralixaci^u zeta potencijala, j«r flokulanteki mootovi laa^u tu oeobinu, da ae gibaju sajed-no sa deličima, tako da se oni ftto vide približavaju* Zbog toga ovd« teČ« proc«s sedimentacije brže kao kod upotrebe sasog poliiaera,
UopSte ovo važi kod dodatka X / kvarca, B«djutiic kod do-datka 2 <¦ gline brzina sediiaentiranja aanja 4« kao kod 1 i< % ali je jol uvak v«La9 kao suo kod pollncra. Objašnjene Je sligno kao kod aonacita. U dijagraou (el. 82) pokazujeEO pooaftanje S-3171, a u elici 33 flocala.
Liaoalt
Liaoait ima dielektričku konatantu 3»2 Sto je aanj« od vo-de« Po C. pravilu iaa ovaj llj&oait u vodi negativae elektrifi-k* oaboje. Iato je 1 pri kalcitu, koji lma po Ilaadbuoh der Hincral Ch««ie prof• dr»C* Do«lter di«lektričku konstantu 7,5 do 9t9 1 »bog toga lma 1 CaCO. u vodi negativne elek-tričn« naboje, jer je njegova dielektrifika konstanta
imONIT
1  = LIMONIT +  FLOCAL
2  = LIMONIT  f   KALCtT   1%+FLOCA 3=L/M0N/T+   KALCIT 2% + FLOCAL
61.65
TEMR :   24°C 6UST/NA    5USP. :   25g
T (min
LIMONIT
k
I
/ = LIMONIT t KALCIT 2% * 5 - 3171
2  = LIMONIT f KALCIT 1% + JAWA^
3  = LIMONIT + hALClT + SULFOHUl
TEMR ;   24 ° C GUSTINA   '¦¦'"•'¦'
ph = ^i p/i --  7, 55
r    6;65
12
Tfmin )
- Io3 -
kao kod vode. V auspeosljl liaonita nalaz« se elektrlBki n«gativni naboji, koje prouzrokuje liaonit 1 kaleit. Jer oba ainerala isiaju negativne naboje, prevlada med^u njlsa odbojna sila 1 posle toga eledl krctan^e deliča (Brownovo kretan^e),
Zbog toga kretanjft s* poaitivni joni i* rode odsah adsorbu-Ju na površinu delida, posle toga Bledi proces neutraliza-cije zeta potencijala. Ali kada llmonit rastvoriao u vodif joS neke n^egove komponente u n^oj s« raetvore 1 to pre  CaO 1 MgO (o tome <5e blti viae ^ovora kod opita aa
deatillranom vodom). I mineral kalcit diaociira u vodi na jone: CaCO-«^™^11  * co-i  • Tako «»dft iaaao u suspenziji
8uvi6e pozitivnih naboaa, ko^e prouarokuje C*+4>f Mg'1'*1' i i* komponenata liaonita, koje se rastvaraju te jon Ca++ iz kalcita. 71 pozitivni joni adeorbuju na površinu deliča ko-41 iaaju negativne aabo^e, ali zbog prevelike količine pozi-tivnih jona proces u«utralizacije aeta potencijala ne tefie potpu-no, makar da dodajeiao reagenat, koji iaa tu oaobinu, da se kre<5e ovaao i tamo zajedno sa delidiaa. Zbog toga proces sedimen-tacij© ne teče potpuno 1 zbog toga je brzina sedifficntiranoa ovde manjaf kao kod upotrebe eaaiog polimera. To važi z& do-
datak I % kalcita. Pri dodatku 2 ^ kalcita pa je koncentra-
2+ olja Ca  jod Y«<5af tako da je pozitivnih jona jo6 više kao
kod dodatka 1 i> kalcita. Proces neutralisaci je zeta potenci-aala ovde }e slabiji kao pre, iato i fl*kulacija tede alablje i sbog toga je brzina B«dimentiranoa ovde manja, kao kod do-datka X <¦ kalcita. Sada aoše*o zakl^ufiiti: Dodatak 1 f kalcita atnan^i brzinu »edimentiranja zbog su-ˇiše velike količine pozitivnih jona is komponenata liaoni-ta, koje 9« rastvaraju 1 iz samog kalclta u vodi. Bodatak 2 ^ kalcita Još eman^uje brzinu eedlmcntlranja jer ovde proces flokulacije teče slabije iz toga aledi, da je brzina s«di-nentiranja naoja. To je zbog toga jer je količina poaitivnih jona povodana zbog disocigacl^e kalclta* Kao prin«r gornjeg
prikazujeao u dijagra»u reagenat flocal (ai# 8$K
Vreta uglja 2ia naše oplte je ugalj sa dielektrifikoo konstan-toffl 3-12 (FiaiSeaki« avoistka uglei, A.A.Agroakin). Po C, pravilu ovai ugalj iaa u vodi negativae ©lektriSke nabo^«, 4«r 4« njegcnra dietektrička konstanta aanja od konstante vode. Isto i glina ima manju dielektrifiku konetantu kao voda 1 to , da iaa u vodi negativne električke naboje. Jar naft  aadrži mnogo gline (Zagorj«)tkoja ae u rodi raatvara,  u euapenziji jod elede<5e pozitivne joaas , Ca2*f Kg2"1", F*34*, isto i gliaa aaksliko ee raatvara
a vodi a pozitivne jone. Ti pozitimi joni akupa s oetaliia pozitivnia joniaa iz suBpenzi^e adaorbuje se na površinu delida 1 tvore Gternov sloj. All ovi pozitivni joni nalaze 8« u velikim kolifiinaaa u upored^enju aa negativnlia jonlma auspenzije. Zbog toga procea neutralizacio« sata potencija-la nijc potpun i zato i proces flokulacije nije potpun. To»a aledif da je brzina aediaentiran^a jaanja kao ako upotreblja-vaaio aamo poliaare* Ovo važi za dodatak gline 1 €. ICod dodatka 2 ^ gline koncentracija pozitivnih jona poveda a« tako, da j« sada na površini delida viSe pozitivnih na-bo^a kao pre. Procea n«utralizacijc zeta potencijala tai# slabo 1 flokulacija je slabija, zbog toga Je i sediaenta-cija ovde aanja kao kod dodatka 1 < gline. Is slike 8? vidiao ponaaanje reagenata ^agaara MIVA. Sada aoženo sakljuSltii dodatak X % gline oalabi procea floicu-laci^«, a tin« amanji a« brzin« a«diaant|ran^a viSef kao mo kod upotrebe raagenata, jer j« velika kolifiiua pozi-tivnlh jona i* uglja, gline itd. Pri dodatku 2 ^ gline flo-kulacija je alabi^a 1 b tia« a« amaaii i brztna aediaenti-raaja, jer je ovde koucentraci^a pozitivnih jona ^oS veda« Zbog toga brzina oedimentiranja pri dodatku 2 L gline aanja je, kao prl dodatka 1 ^ gline.
SI.67
UGALJ
UGALJ + JAGUAR -MD-A
UGALJ+   1% 6L/NE + JA6UAR -MD-A
UOALJ+2% GLINE+  JAGUAR -MD-A
TEMP. ;    24 ° C GUSTfNA   5U5P. :  15g/l
W
12
T (min )
UGALJ
! = UGALJ + 2%GL/NE + SEDIPUR   AD-4
2  = UGALJ + 1% GLINE + SEPARAN - 2610
3  =UGALJ +  SULFOPON - K
TEMP:   24 °C 6USTINA   5USP.
15g/t
Tfmin )
- Io6 -
XTII#  UTICAJ  ORaARSKIH JREAaEKATA ZU PEOCES
 SA DESTILIEAHOM VODOfc
Kod tlh opita upotrebljavamo kao reagcnte organake rea-
gente 1 kao topilo d«etiliranu vodu,
Naa«& tih opita ležl u tomef da utvrdiao uticaj organsklh
r«agenata na procea flokulacije mineralai monacita, kaoli-
na, ltoonita i uglja u rastvoru destilirane vode.
Kao organski r«agenat uzimamo polivinil-alkohol.
hemiski sastav je sledečii
 ^ - CH - CH^ - CH -OH        OH
Najpre treba ustanoviti hemiski sastav obiSne vode:
 sobna  vonja  bistra ukusi    -
alobodan kiotonik mg/2 °2t9»7 slobodna uglj.kiaeliaa mg/1 CO^slS agresirnai  — reakcija cc« HC a/lo/l s 42 ostatak isparevanJA iag/l s 23o oetatak iarenja »g/1 : 17o izguba žar«nja mg/1 i 6o »lobodan aiconijak mg/l HH.iO nitritl mg/1 II iO nitrati iag/1 H j-
klor *«/l Cl2  t  2,7
tttroftak kiaeonika ag/1 KanO.  « 2»8
	~ Io7 -	
?«raanentna	tvrdoda ne»	¦ °t3
karbonata	«    m	» 11,8
ukupaa		¦ 12,1
ielezo Bg/1	Fe * 0	
Al	« otll	
MgO	28	
CaO	82	
€2f\                                                             *T
Jli                                      7,36
A. OTOREDJEIfJE OPITA SA OBIČffOi! TOBOM I SA BESTILrHANOM
Kod avih uzoraka primedu^emo dobro sediuientici^u u obiCnoj
vodi uz dodatak r«ag«nata polivinil alkohola. Ovo je zbog
toga, j«r obifina voda eadrži nnogo raetvorljivih soli 1
eltktrolitat i jer dodajeao gofi polimera brziaa sediaienta-
cije je vclika,
Ako pa poamatraao naše azorke u dcstiliranoj vodi vidijftO,
da aonacit 1 kaolin uopšte ne sediaentiraju, dok ugalj 1
liaonit sedtfflentiraju, To ob^agn^avamo ovakot
Destilirana voda ne sadrži aikakvih soli. Kod llmonita ras-
tvarft s« u vodi koaponenta CaO 1 MgO. Kod oplta u labora-
torl^u uotanovili aaof da deatiliraaa voda aadrži CaO 1
MgO » ofl°K. Medjutim suspenzlja limonita u deetiliranoj
TOdi pokazuje 5f5°N. S tiae je dokasano, da sadrži llmoalt
kompoacnte ko^e su raatvorljlve a vodi. Pored CaO 1 MgO y«-
rovatno rastvara se nekoliko ?«2°d ^ ?e2°^# ^ auspenziji 11-
mouita Ijmubo tako dovoljno pozitivnih jona za procee sedi-
»•ntacije.
Ugalj ia Zagorja sadrži mogo gline koja se rastvara u rodi
u jone Al^ y ?• * 9 Mg      lCft    • f 1 pozltiTiii ioni brzo aa-
sorbuju na povrfiini delida uglja.
• Io8 -
B. 0PO1E!3JBIWI OPITA SA DESTILIHANOM VOEO* t?Z DODATAK
POLIMBHA I ELEKTHOLITA
Ovde upore&jujsmo uzorak aonacita 1 kaollna jer kod ilao-nlta 1 uglja oplti t« vrate nisu bili intereeantni zbog to-ga, jer oni ve<5 bez dodatka elektrolita sedisentiraju.
Lod monacita vidiao, da Bedimentiran^e zavlei od valentno-•ti elektrolita, najbolji rezultat postignut je aa trova-lentnim ©lektrolitiaa, (FeCl^ 1 AlCl.) dok »u na^slabiii rezultati dobiveni sa mono valentnlm (HCl). Kod eltktrolita Ca(OH)2> CaCO f NaOH, HaCl 1 Ha^CO. neaa flokulacija odnosno sedimentacioe, u euspenziju pojavljuj« se gel. Uzrok je alede<5i: elektrolite podelimo u dve grupe:
1. Ca(0H)2 i CaCO                             I# IaOHf NaCXf la^CC
Ad 1# Suspcazija monacita ne može flokulirati e dodatkoa elektrolita Ca(OH)2 i CaCO.. To verovatno zbogt a/ Ca(0H)2 dobro dieoeiiraju i CaGO^ vrlo alabo dlsociira^u, ali koncentracija Ca  jona je j66 euviše aala za ncu-tralizaciju zeta potenci^ala 1 iz toga sledi, da procea flokulacije ne aole postojatl«
b/ Druga »ogudnost j«ste ta, da Ca(0H)2 1 CaCO^ aaal reagu-ju aa polivinii alkoholoa jar vidimo, da ee vrednost pH poveda 1 tos kod Ca(0H)2 pri koncentraciai ofl g/m pH * lo,4
-•-         -tt-    of6         lof55 CaCO                             -w-    o»l         8t8
of6         9,o
Ad 2« Suspenzija monacita ne aiože flokulirati sa dodatko« elektrolita KaOH, KaClf Na^CO^« To verovatno zbog toga: a/ Elektroliti ifaOH, HaCl, W«2CC3 ^10 dobro ^oaizttju u vodi? —Ra+ + OlT
Pozitivni jonl su monovalentni, ali njihova koncentracija je suviše mala, da bi mogla neutralisovati zeta potencijal,
b/ Brmga aogttdnost je taf da JfaOH, IfaCl, IfauCCL rsaguju sa poiivinil alkoholom 1 8 njime tvore alkoholat. To ao-šmmo vicieti iz vrednoeti pHf koja je vrlo vieoka, sa i»-niakozn pri NaCl gds je rastvor NaCl neutralan. Vrednost
laOH pri koncentraci^i o,l g/a        lof9 KaCl                o,6       7,4
 1,2       7,6  0,1       9,35 ^                                     o,6       9,4o
c/ freda mogudnosti elektroliti HaOHf ffaCl, Ha-CC. vrlo dobro .jonizuju, tako da poaitivni ^joni Ha poatanu toliko aktivni, da odmah adsorbuju ea površinom dellča i tome oledi procee neutralizaci^e zeta potoncijala. Jer bu tl ^oni aktivni, povrfiina delida postaje pozitlvna, tako da ne aogu 8« po^aviti flokulantni Boatovi medju delidiffia, jer 8u delldi vrlo aktivni.
Is gornjih uzorka vidimo, da ako suspenziji dodamo elektro-
lite Ca(0H)2, CaCO^, IfaOH, ffaCl i SAgCO (a destll. voda)
flokulacije naaa.
Kod akolina suprotno primedujemo, da ee na^bolje ponaSa
H2S0 , onda HCl, Ca(0H)2 itd.
To znači, ako gledaao ponašan^e H^SO. 1 RCl vidtao da au
najbclji zbog toga jer su jake kiaeline i vrlo dobro dieocii-
ra^u u vodi.
Elaktrolit Ca(OH)2 sa euspenzi^om kaolina 1 aa deatilira-
noa vodoiB dobro sedl^meatira. Uzrok Je sledeč:
Elektrolit Ca(0H)2 dobro dieociira u vodi
Ca(OH)2---------Ca** ^ 2 OH
MONACIT
REAGENAT : POLIVINIL   ALKOHOL
125   -
100   -
(POLIVIN/L-ALKOHOL UDESTIL.VODA +
fPOUV/NIL-ALKOHOL \ +DESTIL.VODA +
L         +a/ci3
POUVINIL-ALKOHOL ^OB/ČNA    VODA
POLIVINIL-ALKOHOL + DEST/L. VODA +
POLIVINIL-ALKOHOL  +DSST/L .   VODA +
POLIVINIL -ALKOHOL + DESTIL . VODA + + HCI
TEMP.:   2 4 °C 6USTINA    SUSP: 50g/l
0,1
 0,3
 0,6               0,9              1,2
 KONCENTRACIJA (g/m* ) S/.89
W
KAOLIN
REAGENAT'  POLIVINIL - ALKOHOL
fPOLIVINIL-ALKOHOL + DESTIL. VODA +
* H2S0u
(POL/VINIL-ALKOHOL l+OBIČNA     VODA
\ POLIVINIL ~ ALKOHOL Nj ¦ DESTIL. VODA +
I ¦ HCl
POLIV/N/L -ALKOHOL + DESTIL. VODA + + Ca (0H)2
f   POLIVINIL - ALKOHOL * DEST/L .   VODA +
CPOLIVINIL - ALKOHOL j + DESTIL  .   VODA   +
TEMP, ;   24 °C
6USTINA    SUSP;   25 g/i
0,1         0,3               0,6               0,9                1,2
--------^-   KOCENTRACUA (g/m3 )
SI90
ts \-
ts V-
LIMONIT
REAGENA T:    POLIVINIL - ALKOHOL
—	__POiiVINIL - ALKOHOL J/      * OB/ČNA     VODA
	/    /^\ POLIVINIL - ALKOHOL f        /                  +DES1IL . VODA
	TEMP. :   24 °C
	&USTINA    SUSP.: 25g/t
II          II	1
0,1         0,3
0,6
0,9
KONCENTRACIJA  (g/m3) S1.9J
UGALJ
REAGENAT :   POLIVINIL - ALKOHOL
S5   -
45   -
35   -
25
/5
POLIVIN/L -ALKOHOL * DESTIL.  VODA
POLIVINIL-ALKOHOL + OBIČNA     VODA
TEMR :   24 °C
6USTINA    SUSR: 25 g/l
 0,3
0,6
0,9
KONCENTRACUA (g/m*)
SI.92
- 114 -
Zbog senaibiloog efekta površine deliča preaa Ca*4 i poli-vinil alkoholu po^avl^uje se adsorbclja tih jona na povr-Sinu delida 1 tome eleai proces neutralizacije seta poten-cijala. Zato flokalaeija teče potpuno lako vidino (al. 9o) da je ovde sedJLJtentacija veča» kao sa dodatkoa elektrolita F^Cl.   i AlCl  .
XTIII,  UTICAJ HEAGBIfATA  SBBIFUHA AB-4  HA PEOCES SEBI-IBIITIHANJA  SA BESTIirRAITOll TOBCMI
A.  UPOKEDJEHJE OPITA SA OBIČHOM I  SA BESTILIHAHOM VOBC«
 tog pojava je iato kao kcd polivinil alkohola.
B. UPOHITDaEKJE OPITA SA DESTILIRANOM VODOM UZ "DODAf AK, BIAGEHATA SIDIPDH AD-4 I ILBKTHOLIf A
Kod monaclta vicliiao, da brzina sedinentiranja zavisl od valentno8ti elektrolita, isto kod polivinil alkohola isnimka 4« kod elektrolita HCl. Javlja se sano pitanje zašto ^e ovde moaovalentai ©lektrolit HCl bolji kao drugi elektroliti. Uzrok Qe u tomei
a/ Elektrolit HCl monovalentan ^et zbo^ toga malo sjcanjuj« zeta potencijal. Broj flojoila je naji 1 zbog toga brzina aadtaentacije je brža kao kod drugih elektrolita, gde i« tednost Isnad sedimenta joft »utna.
b/ JSožda raspodela elektrolita HCl u auspenziji nije hoao-f«na to jeate na jednom aestu več su se pojavile flokule, dok na drugoa mestu još ne.
c/ Zbog senzibilnog efekta povrsine delida preaa HCl i sedi-puru AD-4. Kod kaolina vidlsio lato da brzina sedimentira-nja zavisi od valentnosti elektrollta. Iznlmka je kod CaCl^, brzina sedimentiran^a 0e veda nego kod dodatka FeCl i AlCl. »akar da je CaCl^ dvovalestni elektrolit.
- 115 -
To objašnjava&os
Kod dodatka reagenta sa koncentracijom ofl i of3 g/a tedaost j* toliko mutna, da n« aožeao poaaatratl eedlmentiranja. fak kod koacentraci^« o,6 g/m"* opaziajo aedimeatiraaae ali 4« tečnoet isnad sedimenta 30S uvek mutna. To znači, da «0 dodatkoa elektrolita CaCl_ proces neutralizacij€ nije pot-pun, makar da dodaao oedipur Ar-4. Zbog toga flokulacija nij« dobra. Poneki put flokulacija te<5e dobro, all na dru-fflB aesttna ne. Tako da floki nisu dovoljno akapa i padaju alobodno na dno i sato je brzina ve<5at kao «a dodatkos FaCl i A1C11# Sledeči opit kod »onacita 1 kaoliua issradjen je sa dodat-
ko» elaktrolita Ca(OH)2? CaCO j HaOH? NaCl, ^CO.. Resul-tati vrlo au slabi, flokulacije nema 1 suapenzija pretvara
M   U   g«l.
XIX,  TJflCAJ RIAGSITATA  3EPAHANA 261o  IA PHOCIS SBDIMEHTACIJB
SA DSSTILIHAirOIf TOIKHI
A. T7PO1<i:BJKWJE OFITA SA OBIČHOM 70D0M I SA DSSTILIHAH« Objažnjenje tog pojava je iato kao kod poliviail alkohola.
B. 0POEEDJEITJS CPITA SA DESTIL* VOCC^i UZ BCDATAIC B
SIPAHAITA 2610 I ELETfaOLIf A
K"od aoaacita primečujemo, ca ae najbolje ponaSa Ca(CH)2» CaCl^, AlCl , HCl 1 HgSO^. Cbjašnjenje kao ranlje,
Kod dodatka elektrollta ?eCl, pri koncentraciji reagenta ofl do 0,3 g/m auspenziaa ja toliko mutna, da ae možemo videti eedimentaciju. Tek kod koncentracije od 0,6 do 1,2 g/a aaapansija postaje blatra 1 možemo objasaiti na sledeči načia: elektrolit FeCl. vrlo dobro disociira u raatvorui
MONAC/T
REAGENAT :   SEDIPUR    AD-4
SEDIPUR   AD-4    SA ~~OBliNOM     VODOM
\SEDIPUR   AD -4    SA X       DESTIL. V0D0M+AlCl3
SEDIPUR   AD ~ 4    SA DESTIL . VODOM + HCl
SEDIPUR   AD -4-    5A DESTIL-
SEOIPUR   AD -4   SA DESTIL. VODOM + FeCL
SEDIPUR  AD -4     5A DESTIL.VODOM +CaCL
TEMP. :   24 °C GUSTINA    SUSR: 50g/l
0.1         0.3
0,6              0,9              1,2
KONCENTRACIJA (g/m 3) 51.93
KAOLIN
REAGENAT  :   SED/PUR    AD - 4
125 120
110
'g 100
90
\
70
60
50
30
20
0,1          0,3
5EDIPUR    AD-4    5A OBIČNOM     VODOM
JEMP.:    24 °C
6USTINA    SUSP.:    25g/{
5EDIPUR   AD - 4  +  DESTIL.VODA+ CoCL
5EDIPUR   AD-4   + +DEST/L.VODA+FeCl.
5EDIPUR   AD- 4   +
SEDiPUR  AD-4 + DESTIL.VODA+AIC13
5EDIPUR   AD -4   ¦ + DESTIL VODA + HCt
0,6
0,9             12
>   KONCENTRACUA (g/m1) SI.94
105
100
95
90 85
60
70 65
60 55 50 45 40 35 30 25
0,1
LIMONIT
REAGENAT:   SEDIPUR    AD-4
*   SEDIPUR  AD - 4 + OBIČNA    VODA
SEDIPUR   AD - 4 + DESTIL • VODA
TEMP      24 °C
OUSTINA    SUSP. ; 25g/l
0,3
0,6              0,9             1,2
------^- KONCENTRACUA fg/m*)
S/-95
- 12o -
Positivni jonl Pe   brzo adeorbuau aa površinu deliči I poele toga teče procee neutrali2aci,je sseta potencijala. Ali sada površina dellča iiaa pozitivne nabo^e (zbog pozitivnlh
iona ?©  ) i kod dodatka reagenta (negativni nabo^i)
još dovoljno velik za ainatijenje aeta potencijala. Tek kod
koncentraei^e rcagenata od of6 do lf2 g/aa aktivni dio rea-
genta separana 261o dovoljno je velik ea emanjen^e zeta po~
tencijala, 1 kod koncentracije re^agenta, lf2 g/m proces
flokulaci^e teče tako dobro, da je brslna toliko velika, da
at soi« «# lsB«ritl u vreacnu od 2 ainuta.
Kod kaolina vidiao, da brzlaa scdiaentiranja zavisi od va~
lentnoBti elektrolita, laaiffika ^e Ca(0H)2.
Kod liuonita vldi&o da brzina sedimentirania savisi od va-
ientnostl elektrolita, iznimka je kod HCl. Ifzrok je kao ra-
Uz dodatak elektrolita CaCO. brzina sedimentacije manja je, kao sa obiCnom vodo«. Elektrolit CaCO. vrlo slabo diBOciira tt Todl, tako da pozitivni joni Ca  , F.g  iz ko&ponenta 11-aonita nisu ^oš dovoljno veliki z& neutralizaciju zeta poten-cijala. I posle dodatka ceparana 261o zeta potencijal još uv^k poeto^i, tako da flokulaci^a n« može t«6i potpuno 1 po-eledice ^esu, da brzina aedlmentacije je nizka. Kod slededih oplta sa deetiliranoxB vodom dodajemo elektrolit HaCl i separan 261o.
Flokulacija polako te<5e, tednost j« outna Sto zaači, da pro-c«» flokulaci^e ni^e potpun, Hastvor ifaCI neutralan je, tako da poaitivni ^oni Ha^ nisu toliko aktivni kao Na+ iz HaOH 1X1 ffa CC.f ti posltirni joni ffa* i pozitlvnl joni iz kooponent« llAonlta9 koje se rastvaraju u vodl eamo delia»i5no, sogu neu-tralizovati zeta potenci^al na površini dellča. Slededi oplt izrad^en ^« sa deetiltranoffi vodom uz dodatak elek-trollta lf*OH 1 ITaJEO.. Reaultati tlh oplta vrlo eu slabi,flo-kalaclo« ne*a 1 suapenzija poetaje gel. Uzrok je kao ranlje«
MONACIT
REAGENAT :   5EPARAN - 2610
SEPARAN  -2610   *
* DEST/L . VOD A + Ca(OHj,
4
SEPARAN -2610   + + DESTIL.VODA+CaClo
SEPARAN - 2610 i-  OBIČNA     VODA
SEPARAN - 2610   + + DEST/L. VODA +
SEPARAN -  2610    * + DEST/LrVODA   +  HCl
SEPARAN -   2610   +
* DESTIL.VODA *  H2S04
TEMP:  24 °C
OUSTINA    5USR: 50 g/i
0,1          0,3
0,6
0,9
SI.97
1.2
KONCENTRACIJA (g/m3)
KAOLIN
REAGENAT: SEPARAN-2610
75 70

60  k
10
0,1         0,3
JSEPARAN - 2610 +
SEPARAN-2610 + DESTIL VODA+  Ca(OH)z
5EPARAN -2610 + DE5T- VODA * FeCl^
SEPARAN-2670  ¦ DEST. VODA + HZ
SEPARAN -2610 + DEST. VODA  + AICI
5EPARAN - 2610 * DE5T.  VODA +   HCl
TEMP. ; 24 °C
GUSTINA    SUSP:    25g/l
0,6               0,9               1,2
KONCENTRACUA (g/mB) S/. 96
i
LIMONIT REAGENAT: SEPARAN - 2610
0,1          0,3
SEPARAN -2610 ¦ DEST.  VODA   + FeCl
SEPARAN   -2610 + DtSTIL. VODA + AlCU
SEPARAN -  2610 + DtSTIL.VODA v Ca(OHJ2
5EPARAN -   2610 + DtST/L   VODA   +   CaCl2
SEPARAN  - 2610 + OBIČNA    VCDA +
SEPARAN - 261C + OEST/L.   VODA + HC l
SEPARAN - 2610 •*¦ DESTIL. VODA + H2
SEPARAN - 2610 + OEST/L . VODA
TEMR:   24 °C
GUSTINA    SUSP:   25 g/l
0,6
0,9                1,2
KONCENTRACUA SI.99
60
50
c
40
t
30
20
15
UGALJ
REAGENA T - SEPARAN - 2610
0,7         0,3
SEPARAN  -2610* OBIČNA     VODA
SEPARAN -2610 DEST/L . VODA
TEMP. :    24 °C
GUSTINA    5USP:   25 g/l
0,6             0,9              1,2
KONCENTRACUA (g/ml)
S/. 100
- 125 -
u.
Prlaclpt
J*e poveAaao povrftlm okroclof pllnakoc kftji •• aalsai u t«6nostl krlva povrftlfi« aaaajl *•• %og MTa •• lsraditl voltmfct r»di
 povrttne
 . •• žT#r.dr             tfl ¦ pvoam* površln«
c ¦ povrftinakl napon
 tr#W «• m $4k
 . 0
 «  "• 8* ^'« r.dr
 h
F « 2«
 •• pritisak m »ehurl^u |«i n#«to pw«6a,  m «ol« »* —njltl laped radlja kapiler« 1  poruiU •#• Vahorlč •« odl«pl. Bltnoat oplta ii m toief da odr«dlw aajvadi prltiaak, koji poatojl tt . Zm vnn ravooteš«
'* g.h'   • r #§«11 ¦ 2

* ˇl&lnaka raslika u mmmmmtra
radija k«pllar« ls^«0i«M tiaa,
- 131 -ZAKLJUČCI
1. Kod evojih opita za odredjivanje uticaja eredstava na br9
zinu taloženja tvrdih Čeatica u tekudinaaa upotrebio saa sledeče ussorke: monacit, lisonlt, kaolin 1 ugalj, te cledeče
elektrolite i flokulaatet NaCHt HCl, R^SO.f Ca(OH)ofCaNO,)-f
<&  4       <e     3 2
AlCl_f Al(lfO^) f separan 261ot aulfopon Kf flocal, jaguar
KB-A, ^agoar-5o3t S-316o, S-3171, seaipur AIMt sedtpur AT, štirak i pclivinil alkohol.
Za opite navedene pod tačkojc 2 do 4 upotrebio sam običau vo-duf a pod tačkoja 5 navodiE opite izvršene u destilirano^ vodi
2» Kod oplta sa elektrolitima utvrdio aaBf da brzina sedlmen-taci^e kod liisonita i uglja odgovara Scbulze-Hardy-^evc» praviltu
Izniake od poiaenutog pravila primedujem kod monacita i kaoli-naf uglavnome kod upotrebe elektrolita NaOH i HCl, verojatno zbog toga jer obadva uzorka sadrŽavaju mnogo SiC^* Po Coehno-vom pravilu minerali sa manjoia dielektričnoia konatantom oČL TOd« dobiva^u, potopljeni u n^oj, aegativai aaboj. Kod kaoli-na pored toga verojatno utide i bidrofilnl karakter uzorka t% veči udeo koloidnih daetica.
2, Xod upotrebe olektrolita A1(NO.)^ brzina sedimentacije sa eve uzorke sledi njihovoj opecifidnoj težini. Kod ostalih elcktrolita menja se redosled u brzini sedimentacioe za ugal^ i kaolin, koji sedlmentira na^aporige. Ovu izntmku objaSn^a-Tttd ovako:
a/ ^ada s« ugalj nalazi u vodt, osobito ako ona sadrži oto-pinu elektrolita, rastapaju se njegove huicinske kiseline 1 organeki spojevi. Pozitivni joni ovih otopina odjsah se ad-sorbuju na površinu ugljenih čeatica.
b/ Krupnoča kaolinakog uzorka mnogo ^e manja od one oetalih uzoraka, preko 9o -' Čeetica je sitnijih od ofo28 im, a skoro 7o $> ispod o,ol75 w* tr tom alučaju verooatno dolazi do uti-caja hidrofilnost kaolina 1 pojavi koloidnog etanja.
- 132 -
4* Kod opita ea flokulantima opažamo, da ©e brzina sedimenti-
ranja pove<5af ako povečamo njihovu koncentraclju (do o,6 g/ffi ) iznimke su sulfopon kf S-3l6o 1 Stirak kod monacita, Ovo objašnjavais ovakot
a/ Koncentracije flokulanata separana 261of flocal, jaguar MD-A, jaguar 5oJf S-3171» aedipur MB-4» »edipur A? ponafiaju 8€ regularno podto one kod izvrSenih opita n« dostižu izo-elefctričau tafiku,
b/ ?:oncentracije sulfopona K 1 3-3160 prelaze izoelektričnu tačku. Ovu tačku prclaze 1 koncentracije štirka 0,3 i ot6 g/ffi , dok ae koncentracija o,l g/m pofiudara aa tos tačkom.
$• Kod opita sa destiliranom vodom uz dodatak polivinil al-
kohola odnosno oedipura AD-4 1X1 separaaa 26Xo9 »uapen-zlja sa mouacitoai 1 kaollnoa uopžte ae flokulira, ncgo 0« pre« tvori geX. MedjutlBi auspeazija aa litjonitom 1 ugljeo uz do-datak iatih reagenata flokulira 1 uzorci se talože. Hazlog za različito ponaaan^e poslednjih dve^u uzoraka jeete u tome, Sto d#8tilirana voda ne eadrži nikakvih eoli. Kod limonita raa~ tvaraju se u vodi neke komponente, upr* CaO + MgO« Ugal^ sa-drži oinogo glin«, koja ee raetvara a vodi u jone Al  t Ft  9
+ 1 C«*^» Ovi pozltivni joni br*o ae adsorbuju na površlni d«llča uglja. 6« Kod izvrfienih oplta priaetio sa&f da se uzorci ojdenito
vrlo hrzo talože, 5to tuaa<Sla time da proces flokulaclj« teče potpuzto (fcpot«aci^al ^est« naiiaanal)f deliči ae sbog toga dobro zbliže, 61me se prividno povc<5a njihova masa 1 sato •« pov«6a brziaa taložen«ja. 7» Kod opita sa odred^ivanje uticaja površinskog napona usta-
novio saa eledečet
Flokulant S-3171 snizuje povrsinaki napon vode. Ovo sniže-n^e povrfiinskog napona ide paralelao sa povedanoo koncentra-ci^oa flckulanta.
-0.34-
LIT3JHATURA
1# I+S« CHt and.G.H. Clmmgmr* TvmnmmrttioBM of tb« A.I,K.S.Vol.L7a916t KrtteAs fte eapaeltla* tf alime-a«ttlin*
2. *.J*W, V«rw#y *** J.Th.G.Ore^k- 1948 8.1. - 3.21  Of tha t?tabUlty of lorophobic C«lloid«
5» A.S.  Kl«acand«r and F. J#hamit Oolloid Soi«ao« Vol I 1949 4« A.i5.Al«wnd#r   m4 P« Jobnmnt Colloid 3cienco TAl II
$• ftU«r»ki lMtitut LjubIJ«Mt frelislMinft »tudlje o  otpadzilh vote«
6« tatemki lMtttut Ljubljanai ataAlja čiiduja otp^toih ˇoda - ••paracija.
7. Prof*Dr»Ine.Habil Aoguat Gottei Qtpl.In«.«Ufried Flotert
 RlatlttM mf Flotatloa uod iatviaaarun« f«loer
8« Draco Oaapak, Ljubljana 19641 Bocataaja mliaaraliilh rovla I.dal. Teorlja postopkov la naprav.
9. Dr. Pleter Garard M#e»an»Tra#%^ak jMaAorlanda), Gldck-auf aef% 27/26 tean 3.«uli 19541 m* li^silillaob-tachplachan OrosdlacttB d«r %$v§s**raiig9 KHru&s ted
lo, «Ut«i g^lada^rtb aad Ivan B.OuUeri T«in»«ctlona of  a.I.M. 8. aod Patroleu« ^aglaa«ra. Voluna
 ifeffftv* Artbur ?.t  a«tt«nta of Or« Dreaainc 12. A. tf. Q«ttdln 19391 Prlnctrlec of Mlnaral Dreaain«
15* J»M« ^oulaon and J.F.Rlchrdeont Obaoleal /©1* II. 19»$ S. 461 - S« 544,
. Artlwr F. Tactartt Handaook Of Uln«z«l fi*t*slft§
-135 -
, Van B*SM«tt» 19*3* Haodbook for Frosp«ctor» »t Operators of aiftU mIbm
 «r* D.».Fu«r»t«aau* JUnin« ftigln—rtm  195$ ^66 - S.72I 3trwilng I*t«Bttftl dl«i 3aart« Flotation wltli Anloale Cellectors*
 Bruyat KiBliit %cln««rliic.M«reh 1955.3.291-2961 Tlotatloii «t ^Murts >y Cationi« Coll^ctor«.
18« A.tt« amdla and D,W. ?u#r«t««ui Mlzila«
 1995 3.95^.962.1 afewwilnc Pot«Qtial Stu- Flotfttloa wltb Cationlc
19* MrUl ^.»o <3«ty gnt H^>«r% 8,
for tli« HlalAC iBdustrj, Trapaaction of th« A.I. nd Petroleu« mgitt#«f». m«« a4.1955 8 61-65
2#. f^F.Ualc« Mi H.B, Bootfcs Vkgrsiltal Che«lcal
of Floooulatioa \ty B^ptra* taPMiiitlong of ttt# 4*I#if»S. ftnd ^i»lff« ^icUMn^ ?*liM* 217. 3. 2W • 371.
21.a. H. Olirert Fiocculatloa-K^r %o aom •eoooiloal
 Tz*n»«etlo& of th«
 . Volua«
22« a*l*lfttiMMQit ml J»S,f.]Mi«cisi«i   Flltratloo of PlOMulatod Coal eooaectrttt«« oootainin« %yn<1lng Lattlo« CIats* Tra»«ftctton of tbo A.I.tt.S. nd i«B aacin«r».VoluB« 223.1962 3.167-172,
23- nocculstioM and Plltrstlon od wml notatloo
1. 1* Gleft<**t Tpmnwtion« of th«
Imm m&MM**. Voluae 223 1962 3.352 - 358.
 fcryant ?ltohi Sedlaentatloa
•etiou of th« A.I,««B. «ad Petrolmoi %glit—w,
Voli»6ir   223* 1962 3. 129 - 197*
25.
Plooculation to lapror^ Qm1 alurrj Fiitratlo«. llinln«
 1959*
lt» 4. G9tt#» Aachaat Grundlacon und Proal«« ln dar F#ln«ticornaufber«itunc» nocfcung-Ooiirertol -Varfab-ran - Plotstlon - %tv§a««raig« Aaebaner SU1957 SU
27« &r. tachn.Dipl.
. H. G. Mstiimttt and J.M.W, Kaok«nsl«i   Fl©oculatloa
 Pulp«
29*  Dlpl.  Ing.  S, Q»«cfl    ^e^ ^o Bt«»«t»
5o. Otni# Chlaaiio«.  Aprll 1959«
4MM0C  tlllli milillll   dA
 f •©.!>• V«a#y and S.M. Clialtoa, S^mInv 1939i
Heport of
oal DlTlaion. Or«
32. 9aloo Gfhamtcal Coapaikji    Sm« ^EMtftiou »d
to Ittlf Yau Gct fltor« «ut   of tour fatw aiarlflc«Uon
33* ^* R. P«rtlacton. Vol. IIi    Mn adv«joe«d Tractls« oo Pbyslllal Cheaiatafj
5%. Hlm Amiv Cttrto»ra 1996 t  Dtplomaka aeloc« 35. 3.3* aik©x»aa 19$di      3urfaoe Ch««i»try
» Aanaold #«laaYarsar. Part o»# t Plqr«ikal ttathod«
 Ch«li!try 38« Ssmial Giaaatoaa Dt Sd. Bu B«t ^eactbook Of Pbyaic«l
 of Fhy»ioal
#•• Prof. Dr.S.M. «fe»3ia)r«rt*s I.II. OVs^ivanja ruda. (Prlpreaa ftiaeralnlh alrovioe).
*137^
41» Oolin BmnŠMi   Corralattoo ot m&lmmtmt&m sufc*** iRtam« F«b.l959. Vol. 183 *b.*66*
4i« ****** H. Hete9te S.B* L.D mA ®mrlm ftstittfc of or# d***»l&c
* R. HltchaU 19^3«
 aad J        p
 tiWr 2.1959
45. H. m Olpl^a 1963t    An Intro^uotloo to d«y CoUoid OlHMt»try S« $5*
 ia
47» 1» Hioftiffi   Mw Floota»c fttr
 « $ Kolaf f »i Hudy Frmha 19611 PuokM flofcu- elaidel pfl «edia<iit«oi9 ZahttStorani • filtr*rl
JPoliakrlX«s0.da pri OtecMč«all ni 1 ˇ Gorno« d«le 50. loločnlkova, f
pulp m Pri»«MHBi«i nokuljant« AMF. GoxnyJ tto^nra 1961.
X»lij«ial« poliakrllttBidft oa proees flltntdi
 I«ir««tJ4« ^mtadl K«uk 83S1. Otdelani«  Jf«i* M#tellur«U« 1 Toplivo. Hoakv« 1962.
* ftOkla s#F«t !•%«» V.P, t    Imčecie nohanii« dtjrtvlja
 1969«
59* Prtrf.^.Iac.H«b.H.1^w^^^                         B«xiY.itoh«toff
94. A«M* Geudlnt    FiotetlaB 1957.
99* Br.Xn«.^rl«drich i«itey«ri Der ^ataisobuncfl^orsanc al«
 *»ix*4D
 ****** *i

 8
 1*0 «t
 Ji .
 ttl
 JAf IMUU dJtnkml

 mtSM
• ^W^ 4v
^^^BwHWM^^^^ •¦     ^p^BBHM^ 4HMPV^^P ^P^      |P^^w^W^^^     4H^mV^^    4lWi^Bi^BPBl^HP^^^^     iB^j/^I^F ^B^& W^W«^
NRRODNR IN UNIUERZITETNfi KMJI2NICR
00000437909