Arhivi 26 (2003) št. 1, str. 187-152
Članki in razprave
145
UDK 94(497.4):329.15"1947"
Srečanja partijskih vrhov na najvišjem nivoju
Zapisi srečanj slovenskega partijskega vodstva z jugoslovanskim partijskim vodstvom s Titom na čelu v letih 1945-1954
DARINKA DRNOVŠEK
svetovalka direktorja, vodja Oddelka za dislocirano arhivsko gradivo I, Arhiv Republike Slovenije,
Linhartova 3a, SI-1127 Ljubljana
IZVLEČEK
Sestanki politbiroja Centralnega komiteja Komunistične partije Slovenije (PB CK KPS) s polit-birojem Centralnega komiteja Komunistične partije Jugoslavije (PB CK KPJ), kjer je sodeloval tudi Josip Broz Tito,1 torej na najvišjem nivoju, v prvih povojnih letih niso bili ravno pogosti. Do sedaj smo ugotovili samo dva. Prvi je bil 4. decembra 1945, drugi pa poleti oz. v začetku septembra 1947. Zapisnik prvega srečmja je objavljen v zbirki Izvori za istoriju Jugoslavije leta 1995.2 Drugi zapis takega srečanja, ki doslej ni bil objavljen in mi tudi ni bil znan v originalni verziji, mi je v začetku marca letos, ko sem evidentirala arhivsko gradivo o odnosih CK KPS s CK KPJ v letih 1945 do 1954 v Arhivu Jugoslavije, pokazal Dušan Jončič, kije v Arhivu C K ZKJ urejal gradivo, ki se je nanašalo na Slovenijo. V fondu Centralnega komiteja Zveze komunistov Jugoslavije v Arhivu Jugoslavije je zaveden pod delovodniško številko 21.282 z dne 8. 9. 1947, in sicer kot seja PB C K KPJ s PB C K KPS. Rokopis je vložen pod signatvro II Sl-Kl/18, tipkopis pa pod III Sl-Kl/5.
ABSTRACT
MEETINGS OF COMMUNIST PARTY LEADERS AT THE HIGHEST LEVEL
RECORDS OF MEETINGS BETWEEN SLOVENE PARTY LEADERS AND YUGOSLAV PARTY LEADERS LED BY TITO FROM 1945 TO 1954
The Political bureau of the Central Committee of the Communist Party of Yugoslavia under the presidency of Josip Broz Tito was the highest and most independent leadership circle of the party, which controlled not only the party but also the state. At its meetings, it discussed organisational, political and personnel issues of the Party, the state and mass organizations (trade unions, youth, women, combatants) and ideological education. It directed international relations and created a path of further social development. Occasionally it met with individual republic or regional party committees to assess their work. As far as it is known, it met with Slovene leaders only twice in the years 1945-1954. The first time was in December 1945 and the second in summer of 1947. This paper includes the minutes from the 1947 meeting. It is kept in the Archive of Yugoslavia under fond number AJ 507, Central Committee of the Communist Party of Yugoslavia, II Sl-Kl/18. It describes issues, pointed out by a special commission, which reviewed the situation of the Party organisation in Slovenia in its report. The quality of work was assessed as poor.
Pred nekaj meseci smo o tem sestanku dobili beležke (pet majhnih, obojestransko, s črnilom popisanih lističev iz bloka) tudi v gradivu Lidije Šentjurc,3 ki smo ga prevzeli konec leta 2002.4
Josip Broz Tito, predsednik vlade FLRJ 1945-1953 in minister za narodno obrambo, nato pa predsednik republike do smrti; generalni sekretar oz. predsednik Komunistične partije Jugoslavije oz. Zveze komunistov Jugoslavije (1939-1980).
2	Izvori za istoriju Jugoslavije Politbiro Centralnog komiteta komun ističke partije Jugoslavije 1945-1948, serija A, Tom n, knjiga 1. Arhiv Jugoslavije, Beograd 1995, str. 99-107. (Dalje: PB CK KPJ)
3	Lidija Šentjurc, članica CK KPS/ZKS (1943-1958), organizacijska sekretarka CK KPS (1945-1946, 1949-1952), članica politbiroja oz. izvrgntga komiteja CK KPS/ZKS do 1954. članica CK ZKJ (1052-1968), ministrica za prosveto LRS (1946-
Zabeležila si je diskusijo Borisa Kidriča,5 Edvarda Kardelja,6 Aleksandra Rankoviča7 in Jo-
1947), ministrica za komunalne zadeve LRS (1947-1949), pod-
predsednica LS FLRJ (1952-1958), članica IS LS FLRJ (1958-
1962).
4	AS 1539, Lidija Šentjurc, Zapisnik o izročitvi in prevzemu arhivskega gradiva z dne 11. 11. 2002.
5	Boris Kidrič (1912-1953), član CK KPS (1940-1953), član CK KPJ (1940-1953), politični sekretar CK KPS (1945-1946), član politbiroja CK KPJ (1948-1953), predsednik narodne vlade Slovenije (1945), minister za industrijo FLRJ od 1946 ter predsednik planske komisije in gospodarskega sveta FLRJ (19481953).
6	Edvard Kardelj, član politbiroja (Izvršnega komiteja oz. predsedstva) CK KPJ/CK ZKJ od 1939 (do 1979), podpredsednik vlade FLRJ (1945-1953), minister za konstituanto (1945-
188
Članki in razprave
ARHIVI 26 (2003), št. 1
Darinka DRNOVŠEK: Srečanja partijskih vrhov na najvišjem nivoju, str. 187-197
sipa Broza Tita. Na prvem lističu, na katerem piše:"Seja CK. skupno s CK KPJ - 1. 47."8 je sicer besedilo, ki ga v obravnavanem zapisniku ni. Govori o delu Partije ter o nekaterih gospodarskih vprašanjih. Morda so imeli sejo CK KPS pred sestankom skupaj s PB C K KPJ, morda pa se v resnici ta listič nanaša na kako drugo sejo. V prevzetem gradivu je veliko osebnih beležk, ki so težko berljive, ker so vse pisane v glavnem s svinčnikom na majhnih lističih in skoraj vse so, žal, brez datumov. Tako je s primerjalno metodo zelo zamudno razreševati in ugotavljati, na katere seje se nanašajo posamezni lističi. Doslej mi jih je uspelo identificirati preko 30. Med njimi sem našla tudi zabeležko v zvezi z obravnavano sejo.
Sejam politbiroja CK ZKJ je predsedoval generalni sekretar Josip Broz Tito, sodelovali pa so običajno vodilni komunisti Josip Broz Tito, Edvard Kardelj Krištof, Aleksander Rankovič Marko, Milovan Djilas,9 Sreten Žujovič Črni,10 Svetozar Vukmanovič Tempo,11 Miha Marinko, Krsto Popivoda,12 Andrija Hebrang,13 Blagoje Neškovič,14 poleg njih pa tudi nekateri vodilni komunisti, ki so bili zadolženi za vprašanja, ki so bila predmet dnevne razprave. Občasno so sklicevali tudi razširjene seje z vodstvi CK KP Srbije, CK KP Hrvaške, CK KP Slovenije, CK KP Makedonije, PK KPJ Črne gore, PK KPJ Bosne in Hercegovine in Oblastnega komiteja KP Hrvaške za Dalmacijo. Politbiro je obravnaval organizacijska, politična in kadrovska vprašanja Partije, države in množičnih organizacij (sindikatov, mladine, žena, borcev itd). Vodil je ideološko izobraževanje, usmerjal mednarodne odnose, razvijal pot nadaljnjega družbenega razvoja, ideološko in politično usmerjal delo organizacije, itd.15
Objava tega zapisnika se mi zdi smiselna zato,
1946), predsednik Zvezne kontrolne komisije (1946-1948), predsednik komiteja za zakonodajo in izgradnjo ljudske oblasti (1946-1953).
7 Aleksander Rankovič, član politbiroja CK KPJ 1940-1966, minister za notranje zadeve FLRJ 1946-1948.
® Besedilo: "skupno s CK KPJ -1. 47" je pripisano s svinčnikom.
9	Milovan Djilas, 1945-1946 minister za Črno goro, nato minister brez listnice (do 1953), Član PB CK KPJ (1940-1953).
10	Sreten Žujovič, Član PB CK KPJ (1938-1948), minister za finance Vlade DFJ oz. FLRJ (1945-1948), nato izključen iz KP zaradi resolucije Informbiroja.
11	Svetozar Vukmanovič, načelnik glavne politične uprave J1A 1944-1948, Član PB CKKPJ.
12	Krsto Popivoda, član CK KPJ od 1945, član PB CK KPJ, predsednik Komisije za agrarno reformo in kolonizacijo Vlade FLRJ (1946-1948).
13	Andrija Hebrang, Član PB CK KPJ 1943-1946, minister v Vladi FRJJ (do 1948).
14	Blagoje Neškovič, sekretar CK KP Srbije (1945-1948), podpredsednik Vlade FLRJ (1948-1952), leta 1952 izključen iz KPJ.
15	PB CK KPJ, str. 4.
ker ga takrat, ko sem pripravljala zapisnike PB CK KPS 1945-195416 za objavo, nisem poznala. Z gospo Marijo Oblak-Čarni že vrsto let sodelujeva, prepričana sem, da dobro, prav pri objavljanju arhivskih virov. Skupno pa sva se podali tudi v Beograd evidentirat arhivsko gradivo. Tam sem, kot sem že omenila, našla omenjeni zapisnik.17 Torej več kot dovolj razlogov za pričujočo objavo.
V zapisniku ni naveden datum sestanka, prav tako ga ni datirala Lidija Sentjurc v svoji beležki. Sestanek je bil med 12. julijem, ko je posebna komisija CK KPJ pregledala stanje v partijski organizaciji v Sloveniji, in 8. septembrom 1947, ko je bil zapisnik zaveden v delovodnik CK KPJ. Za prenos direktiv C K KPJ in centralnih komitejev republik in pokrajin ter kontrolo njihovega dela so bili zadolženi organizacijsko-inštruk-torski oddelki; tako so pogosto pošiljali inštruktorje ter komisije na teren. Oddelki so na ta način pomagali vodstvu pri odkrivanju političnih, gospodarskih in drugih problemov partijskih organizacij. Taka komisija, ki so jo sestavljali Moma Markovič,18 Veljko Zekovič,19 Vraneš20 in Štefan Mitrovic,21 je prišla tudi v Slovenijo. Pregledovala je razmere v partijski organizaciji med 26. junijem in 12. julijem. Po tem datumu je bil Josip Broz Tito nekajkrat v Sloveniji in sicer je v prvih dneh avgusta obiskal Ljubljano s predstavniki Bolgarije, 12. avgusta in 1. septembra pa je obiskal Litostroj. Ta sestanek je moral biti enkrat v tem času.
Poročilo komisije je bilo za slovensko partijo pravzaprav zelo slabo, vendar so se člani slovenskega politbiroja z ocenami komisije v glavnem strinjali, čeprav so slovenskemu vod-
16	Darinka Drnovšek, Zapisniki politbiroja CK KPS/ZKS 19451954, Viri 15, Arhivsko društvo Slovenije, Ljubljana 2000.
17	V času od 3. do 8. marca 2003 smo Marija Oblak Čarni, Ljuba Domik Šubelj, Marjan Zupančič in Darinka Drnovšek v organizaciji Arhiva Republike Slovenije v nekdanjih zveznih arhivih (v Diplomatskem arhivu, v Vojaško-zgodovinskem inštitutu ter v Arhivu Jugoslavije) evidentirali arhivsko gradivo za naše raziskovalne naloge. Sama sem evidentirala arhivsko gradivo v Arhivu Jugoslavije s temo odnosa med CK KPS in CK KPJ na osnovi zapisnikov politbiroja CK KPS in njegovih komisij v fondu CK KPJ od 1945 do 1954.
Arhiv ima čitalnico odprto vsak dan od 8.00 do 17.00 ure. Dostopno je gradivo starejše od 30 let, z opombo, da je nedostopno tudi neurejeno gradivo. Gradivo se lahko kopira, na voljo so številni popisi arhivskega gradiv;i.
18
Momčilo Markovič — Moma, minister za notranje zadeve v vladi LR Srbije (1945-1946), nato predsednik komisije državne kontrole LR Srbije, konec leta 1946 je odšel na delo v CK KPJ.
19	Veljko Zekovič, leta 1945 je bil minister v prvi črnogorski vladi, nato pomočnik ministra za trgovino in preskrbo zvezne vlade in njen generalni sekretar, član CK ZKJ od 1948-1969.
20	Vraneš [?].
21	Štefan Mitrovič, od leta 1945 Član uprave za agitacijo in propagando CK KPJ, leta 1948 je bil zaradi resolucije IB izključen iz partije
Članki in razprave
ARHIVI 26 (2003), št. 1
Darinka DRNOVŠEK: Srečanja partijskih vrhov na najvišjem nivoju, str. 187-189
189
stvu sicer pogosto očitali, da dela preveč po svoje. Nenehno kritiziranje lastnega dela je bila ena izmed značilnosti v delovanju partije tistega časa, to je kritiziranje samega sebe ali drugih in tudi kritiziranje delovanja organizacije kot take. Torej kritika in samokritika. Zanimivo je, da je bila podobno slaba ocena o delu partije v Sloveniji izrečena že na sestanku decembra 1945 in se po oznakah in vsebinah ponavlja, npr. o slabem delu partijske organizacije na vasi, razprava o tem ali je vzrok slabosti v tem, da je partija mlada, razprava o klerikalizmu, slaba organizacija dela centralnega komiteja, kritika, da se člani CK preveč posvečajo državniškim poslom ipd. Morda je bistvena razlika le v tem, da je bilo leta 1945 slovensko partijsko vodstvo kritizirano, češ da je fronta povsem prekrila partijo, leta 1947 pa jim očitajo prav nasprotno, da fronto popolnoma zanemarjajo.
O tem poročilu ni bilo govora na nobeni naslednji seji politbiroja (vsaj v ohranjenih zapiskih ne), je pa omenjeno v poročilu CK KPS za leto 1947, ki je bilo poslano na CK KPJ,22 v katerem je rečeno, da je skupni sestanek s CK KPJ pomenil prelomnico v delu partijske organizacije. V začetku leta 1947 naj bi bilo poli-tično-partijsko delo precej zanemarjeno in kampanjsko, češ da so se člani partijskega vodstva ukvarjali predvsem z operativnimi in gospodarskimi problemi. Po sestanku pa se je "ideološko in politično delo zelo okrepilo".
Objavljeni tekst je tipkopis, ki se od rokopisa nekoliko razlikuje - predvsem gre za slovnične razlike (pisanje z veliko začetnico, uporaba črke d namesto dj ipd.), so pa v tipkopisu z roko dopisane nekatere besede oz. misli, ki jih v rokopisu ni. Na te opozarjam v opombah.
ZAPISNIK
sjednice CK KPJ sa Biroom CK KP Slovenije i komisijom CK KPJ
P ris utni: drugovi Tito^ Marko, Kardelj, Kidrič, Marinko, Kavčič,23 Sentjurc, Tomšič, Les-kovšek,25 Maček,26 Krajger,27 Markovič, Zeko-
22	AS 1589, CK ZKS, Poročilo za leto 1947, Sk. 18.
23	Stane Kavčič, organizacijski sekretar CK KPS (1945-1949), član CK KPS/ZKS (1945-1968), član CK ZKJ (1952-1972).
24	Vida Tomšič, članica CK KPS/ZKS (1940-1968), članica CK KPJ/ZKJ (1940-1969), ministrica za socialno politiko v vladi LRS (1945-1946), predsednica Komisije državne kontrole LRS (1946-1949).
25	Franc Leskošek - Luka, član CK KPS/ZKS (1937-1968), član CK KPJ/ZKJ (1934-1969), sekretar CK KPS (1937-1945), član politbiroja CK KPJ (191936-1946), minister za industrijo in rudarstvo LRS (1945-1947), minister za težko industrijo v vladi FLRJ (1947-1951).
26	Ivan Maček - Matija, član CK KPS/ZKS (1937-1968), član CK
vič, Vraneš i Mitrovič.
Izvještaj o stanju i problemima partijske organizacije u Sloveniji podnosi, u ime komisije C K KPJ, drug Moma Markovič:
Komisija, koju je CK KPJ odredio da ispita stanje i rad partijskih organizacija u Sloveniji, otpočela posao 26. juna, a završila je 12. jula. Komisija je pregledala tri mjesna komiteta, 9 sreskih komiteta, 16 preduzečnih čelija, 9 seo-skih čelija, rctzgovarala pojedinačno sa 7 sekre-tara seoskih čelija, održala jednu konferenciju sa 5 čelija preduzeča u Jesenicama, obišla jednu uličnu i jednu čeliju u Ministarstvu industrije. Pored toga Komisija je proveravala rad partijskih organizacija na razne druge načine: pregledala je arhive nekoliko komiteta i rad njiho-vog aparata, obišla nekoliko seoskih narodnih odbora, nekoliko uprava preduzeča, dom kulture, sud, tužioštvo, zadruge i druge ustanove, održala sastanak sa redakcij om "Ljudska pravica", prisustvovala sastanku rukovodioca kulturnog rada u Sloveniji itd.
Prije početka rada napravljen je plan zajedno sa organizacionim sekretarom CK, drugom Kavčičem, Sa Komisijom so redovno obilazili teren i drugovi iz aparata CK KP Slovenije, članovi kadrovskog, org. instruktorskog i agit-propskog odelenja. Komisija je u punom sastavu gotovo redovito odlazila u jedan s rez, gde se razporedila na čelije i ustanove, posle čega je održavala sastanak rukovodstava dotičnih organizacija sa dnevnim redom: izvještaj o radii rukovodst\'ii, odgovori na2S pitanja Komisije i na kraju njeni zaključci.
Komisija je ustanovila:
1.	STANJE I PROBLEMI PARTIJSKIH ORGANIZACIJA:
L — Postoji gotovo u svim partijskim organizacijama politička neaktivnost, uspavanost i političko mrtvilo;
2.	— Odnos prema liniji Partije i pitanje nje-nog pravilnog sprovodjenja jeste najozbilnije pitanje svih partijskih organizacija, u kojima postoje ozbiljne pojave oportunizrna, iskrivljanja linije, nesprovodjenja direktiva;
3.	— U part. organizacijama ima neprija-teljskih i tudjih elemenata: u kranjskoj orga-
KPJ/ZKJ (1948-1969), član politbiroja CK KPS/ZKS (19481954), načelni oddelka za zaščito naroda (1944-1946), minister za notranje zadeve LRS (1946), podpredsednik vlade LRS (1946-1951).
27 Boris Kraigher, član CK KPS/ZKS (1940-1965), član CK KPJ/ZKJ (1948-1967), član politbiroja oz. izvršnega komiteja
CK KPS/ZKS (1942-1963), minister za notranje zadeve vlade LRS (1946-1953).
98
Besedi "odgovori na" sta dopisani na roko.
190
Članki in razprave
ARHIVI 26 (2003), št. 1
Darinka DRNOVŠEK: Srečanja partijskih vrhov na najvišjem nivoju, str. 187-197
nizaciji gestapovskih agenata, u organizaciji zone "B" agenata Intelidžens-servisa, a gotovo u svim organizacijama, naročito u štajerskoj i gorenjskoj, socialdemokratskih i krščamko-socija-lističkih elemenata;
4.	— Uticaj neprijatelja na partijske organizacije: religioznost, odnos prema crkvi, ne-prijateljski stavovi i parole po nizu pitanja kao što su pitanje udarništva, normi, uravnilovke itd;
5.	- Što se tiče mjera za učvrščenje i konsolidacija partijskih organizacija, one se svode na čiščenje i kažnjavanje, konferencije sa sekretarja čelija i pismene direktive;
6.	- Način rokovodjenja i pomoč partijskim organizacijama je slab. Članovi komiteta retko obilaze čelije, daju se pismene direktive, nema konkretne pomoči čelijama i organizovane kontrole sprovodjenja direktiva;
7.	— Sprovodjenje29 direktive C K Slovenije o proširenju partijskih organizacija nije u svim organizacijama sprovodjeno pravilno i pod kontrolam i rukovodstvom partijskih komiteta; ispo-Ijila se tendencija kampanjskog prijema; orijen-tacija i merilo nije bilo svuda pravilno (primanje samo preko vaspitnih kružoka, nedovoljno ispiti-vanje prošlosti itd.; suviši veliki procenat čin u odnosu na rudnike).30
8.	— Partijnost je u mnogim organizacijama na niskom nivou: nedovoljno osječanje odgovornosti, labava disciplina, nesamokritičnost, pojave neiskrenosti, pogrešan stav31 prema članarini, pomanjkanje budnosti, pomanjkanje radne discipline upreduzečima itd.;
9.	— U organizacijama postoji niz grešaka čisto organizacij onog kar akter a, kao: organizo-vanje partijskih odelenja po šihtama tako da neki članovi partije često menjaju part, odelenja, neodržavanje sastanaka čelije nego samo odelenja, na teritoriji jednog narodnog odbora po-stoji više partijskih čelija koje su direktno vezane sa sreskim komitetom. potpuna odvojenost12 mjesnog komiteta grada i sreskog komiteta, nema mjerila na koje sastanke čelija mogu prisustvovati kandidati, zbrka po pitanju sektora rada u komitetima i čelijama itd.;
10.	— Izmedju Partije i masa nema pravilno postavljene granice što se ogleda u pojavama nekonspiracije, raskrinkavanja pred masama isključenih članova Partije, mešanje neprijatelja u unutarpartijske stvari;
11.	— Osnovne su slabosti partijske organizacije na selu: u mnogim selima, naročito u Štajerskoj, nema partijske organizacije, česte su pojave da u seoskim čelijama ima daleko više
29	Beseda "sprovodjenje" je prečrtana.
30	Besedilo: "suviše veliki procenat čin. u odnosu na radnike)" je dopisan na roko.
31	Beseda "stav" je prečrtana in z roko dopisana beseda "odnos".
32	Beaedi "potpuna odvojenost" sta prečrtani in nad njima je dopisano v cirilici: "nema kontakta u radu".
namještenika i inteligencije (učitelji, činovnici zadruga, milicionari, zanatlije, pisari u odbo-rima), a vrlo malo seljaka;
12.	- Ideološko vaspitanje članova Partije je šablonsko, bez kontrole, bez stvarnih rezultata i često bez plana. Pogrešno je, što se svuda, i u seoskim čelijama, uči Istorija VKP/b/. Partijci, Skojevci i kandidati uče zajedno tako, da je svako ideološko vaspitanje u SKOJ-u likvidirano. Postoji shvatanje da se nema vremena za učenje.
13.	— Ocjena rukovodstva:
Mjesni komitet u Mariboru može da odgovori na svojoj dužnosti uz svestranu pomoč od CKKP Slovenije;
Sreski komitet u Ptuju može da odgovori na svojoj dužnosti;
Sreski komitet u Celju može da odgovori na svojoj dužnosti uz svestranu pomoč;
Mjesni komitet u Celju može da odgovori na svojoj dužnosti;
Sreski komitet u Trbovlju može da odgovori na svojoj dužnosti;
Sreski komitet u Črnomlju može da odgovori na svojoj dužnosti;
Sreski komitet u Ajdovščini može da odgovori na svojoj dužnosti uz svestranu pomoč;
Sreski komitet u Idriji može da odgovori na svojoj dužnosti sa svestranom pomoči i neposrednem kontrolom;
Sreski komitet u Jesenicama može da odgovori sa pomoči;
Tvornički komitet u Jesenicama ne može da odgovori na svojoj dužnosti;
Sreski komitet u Kranju i Mesni komitet u Ljubljani s a poboljšanjem i izmjenom svoga sastava mogu da odgovore na dužnosti.
II. POLITIČKI PROBLEMI:
1. Klerikalizam. Uticaj klera je pojačan, on se ispoljava u raznim formama: litije, procesije, predike itd. U poslednje vreme osječa se sve više njihova orgunizovana aktivnost na raznim područjima života. U nekim krajevima otvoreno istupaju protiv Petogodišnjeg plana pod raznim parolama kao napr.: "Ne može se ispuniti za pet godina ono što se nije učinilo za 100 godina". Naročilu aktivnost su razvili medju omladinom. Predavanja vjeronauke održavajit u svojim se-minarima, crkvama, biskupijama, gdje govore protiv nove Jugoslavije, drže predavanja iz isto rije, organizuju futbalske klubov e, igru ping pong, pjevačke horove, dijele kolače (Maribor) itd.
Partijske organizacije ne vide ozbiljnost problema klerikalizma, nego čak dozvoljavaju da prodire, u raznim formama, u Partiju. Direktivu druga Marinka da treba voditi borbu protiv reakcionamog kleni nisu sprovodile. Nema konkretne svakodnevne borbe protiv klerika-lizmii, nema raskrinkavanja pred masama istak-
Članki in razprave
ARHIVI 26 (2003), št. 1
Darinka DRNOVŠEK: Srečanja partijskih vrhov na najvišjem nivoju, str. 187-191
191
nutih reakcionarnih popova. U takvoj situaciji, gdje nema konkretne orijentacije za borbu protiv klerikalizmii, nastaju sektaške po greške. Partijska rukovodstva reagiraju na te sektaške pogreške cesto tako da pajačavaju oportunizam, koji je glavna opusnost u partijskim organizacijama.
Često se sprovode satno administrativne mjere, koje nisu bile politički pripravljene. Celije se ne orijentišu na borbu nego na obaveštajnu službll — skupljaju podatke i to dostavljaju ili UDB-i ili partijskim rukovodstvima.
2.	— Socijaldemokratiz.am. Takodje se primje-čuje i pojačana aktivnost socialdemokratskih elemenata. Oni iskorištavaju slabo stran ishrane i greške po pitanju snabdevanja i nastoje da prošire svoj uticaj na rudnike preko ekonomskih pitanja. Njihove su osnovne parole protiv udar-ništva, uravnilovka, protiv normi itd. Oni imaju niz pozicija u sindikalnim organizacijama.
Partijske organizacije nisu vidjele opasnost socijaldemokratizma. One su prije svega, nedo-zvoljeno zapostavile pitanje snabdevanja rudnika, u čemu ima takvih teških slučajeva, kao što je da radnici u Tržiču nisu imali 8 dana hleba. Ne rešavajuči taj problem prema mogučnostima koje več danas imamo, partijske organizacije su s jedne strune, pripomogle stvaranju pogodnog tla za pojačanje uticaja socijaldemokratizma, a s druge strane, sektaški istupaju prema oprav-danoj kritici koja se čuje medju radnicama.
3.	— Pitanje diferencijacije_na_selu. Partijske organizacije nisu vidjele svu važnost, političku stranu pitanja sprovodjenja uredaba o otkupu. Na terenu postoje pojave, u vezi otkupa žita, da se količina žita koju selo treba da da podjeli ravnomjerno na sva domačinstva. Partijske organizacije nisu dovoljno oštro udarile protiv takve pojave sa ciljem izolovanja i raskrin-kavanja kulaka.
U Štajersko] postoji ozbiljan problem poljo-privrednih radnika (viničara) koji još žive u polufevdalnim odnosima. Ne sprovodi se uredba o poljoprivrednim radnicama; to ide tako daleko da je ne sprovode ni članovi partije, koji na svojim imanjima upotrebljavaju tudju radnu snagu.
Pored toga politički rad medju poljoprivrednim radnicima i poluproleterima je ozbiljno pitanje, jer oni tim radom gotovo nisu obu-hvačeni. Postoji shvatanje u nekim partijskim organizacijama, da za njih nije važan otkup u pasivnim krajev ima, a pri tome ne vidu političku stranu toga pitanja.
III. PITANJE VLASTI.
U nizu krajeva koje smo obišli, pozicije Partije u narodnim odborima slabe su. U mnogim
33 Tekst "a pri tome ne vidu političku stianu toga pitanja" je v tipkopisu prečrtan, v rokopisu pa ne.
odborima se nalaze kulački i reakcionarni elementi, koji koče sprovodjenje zakona i uredaba i kompromituju narodnu vlast. Sem toga postoji veliki broj odbornika koji su politički sasvim pasivni. Treba posebno ukazati, da je stanje u Mjesnom odboru Ljubljana nezadovoljavajuče.
Opšta je pojava, da sekretari odbora nisu u pravom smislu odbornici, nego odborski čate. Jedna od prepreka konsolidacije odbora jeste i to što su pretsednici slabo plačeni tako da se siromašni seljaci teško primaju dužnosti pret-sednika.
Postoji pojava, kao što je ruipr. u Kranju da Sreski komitet hoče da kandiduje za odbornike one komuniste koji nisu poznati kao partijci iz bojazni da partijci neče biti izabrani.
Iz svih tih razloga autoritet vlasti u mnogim krajevima je slab.
IV. RAD PARTIJSKIH ORGANIZACIJA PO PRIVREDNIM PITANJIMA.
U partijskim organizacijama postavljen je problem rešavanja privrednih pitanja (napr. Maribor), ali pri tome se ispoljavaju greške, da se partijska rukovodstva bave organizaciono-teh-ničkim pitanjima preduzeča na način na koji se tim pitanjima bavi državni aparat, a zapo-stavljaju partijsku i političku stranu borbe za ostvarenje Petogodišnjeg plana.
Partijske organizacije ne posvečuju dovoljnu brigu za formiranje stručmh kadrova, iako u tom pogledu postoje izvesni rezultati. Takodje neke partijske organizacije zapostavljaju savezna i republikanska preduzeča.
U pogledu borbe za ispunjenje Petogodišnjeg plana Komisija ukazuje na sledeče pojave:
a.	- Gotovo u svim preduzečima gde se plan ispunjava osječa se samozadovoljstvo i nema težnje da se i dalje premašuje. Ima pojava da se neprevazilaziplan da no bi bio povečan.
Vrlo su često uzroci ispunjavanja ili prerna-šivanja plana nerealnost plana, slabiji kvalitet rada, proizvodjenje ne glavnih nego sporednih artikala (željeznička radionica u Mariborv, he-mijska fabrika u Ljubljani);
b.	- Gotovo u svim preduzečima gde se plan ne ispunjava postoji u partijskim organizacijama trulo odbranaštvo u tom smislu da se samo zbog objektivnih uzroka (pomanjkanje sirovina, struč-njakii itd.) ne ispunjava plan.
U preduzečima gde se ne ispunjava plan jasno se vidi da ni partijske organizacije ni sindikati nisu čvrsto uzeli pitanje proizvodnje u svoje ruke.
U partijskim organizacijamii i u sindikatima postoji pojava otpora ili protiv zavodjenja normi ili protiv realnih normi i to je jedan od važnih uzroka neispunjenja plana.
Vanplanski rad u nekim preduzečima takodje je jedan od uzroka neispunjenja plana. Taj rad
192
Članki in razprave
ARHIVI 26 (2003), št. 1
Darinka DRNOVŠEK: Srečanja partijskih vrhov na najvišjem nivoju, str. 187-197
se cesto odnosi na narudžbine koje se ili mogu rad iti u drugim preduzečima Hi na racionalniji način rešiti to pitanje.
Sve je češča pojava fluktuacija radne snage, neopravdanih izostanaka34 i bolovanja radnika, u čemu ima mnogo slučajeva simuliranja.
V.	MASOVNE ORGANIZACIJE.
1.	- Sindikati:
Partijske organizacije ne vode dovoljnu brigu o sindikatima, št o se vidi u pitanju rukovodečeg sindikalnog kadra, političkog rada medju radni-cima i organizacionog učvrščenja sindikata. Na dnevnem redu partijskih rukovodstava retko se postavlja pitanje sindikata, a u nekim ruko-vodstvima (Ljubljarui) nema odgovornog za rad u sindikatima.
Sindikati se malo bave pitanj ima proizvodnje. Gotovo nigde nema radnih konferencija (proizvodnih), postoji slab radni odnos izpunjenja plana preduzeča, nemaju dnevne zadatke itd.
Sindikati su nedozvoljeno zapostavili pitanje is hrane radnika.
Rukovodjenje u sindikatima pati od teškog birokratizma (često davanje okružnica itd.).
Pitanje vaspitanja radničke klase gotovo je sasvim zapostavljeno.
2.	— Narodni front:
Postoji tendencija od strane nekih partijskih organizacija da se sasvim zapostavi rad ufrontu (napr. Maribor).
Osnovne slabosti u radu fronta:
Sto se ne bavi privrednom problematikom, nije mobiliziran na pitanju izvršenja Petogodiš-njeg^plana i
Sto nije aktiviziran na aktuelnim političkim pitanjima, u prvom redu na borbi protiv ne-prijatelja. Usled toga nema potrebne borbe i političkog vaspitanja u frontu.
VI.	POLITIKA KADROVA.
Niži i več i dio srednjeg kadra nazadovoljava na svojim dužnostima.
Večina kadrova je u glavnom mlada i bez izkustva, a jedan dio s ta rog kadra nema perspektive za razvoj.
Postoje gotovo u svim organizacijama česte i bezplanske promjene na rukovodečim dužno-stima.
Ima slučajeva neprovjerenosti medju nižim i srednjim kadrovima.
Vrlo je ozbiljno pitanje pomanjkanju kadra i u pcirtijskom i u državnom aparatu, što zahtijeva pravilno uzdizanje, sistematsku pomoč i temeljito vaspitanje mladih kadrova.
Besedi "neopravdanih izostanaka" sta dopisani na roko.
VII. AGITACIJA I PROPAGANDA.
U radu partijskih organizacija u Sloveniji po pitanju agitacije i propagande postoje ozbiljne slabosti. Slabosti u organizacionom pogledu sa-stoje se u odvajanju agitpropskog rada od celokupno g partijsko g rada, u stvaranju neke posebne agitpropske linije rada u Partiji, što dolazi do izražaja u davanju posebnih direktiva i slanju posebnih linijapo pitanjima agitacije i propagande, u tome što se na sjednicama komi-teta ne diskutuje o organizaciono-propagandnim pitanjima, u nedozvoljenom uvodjenju novih formi partijskog agitaciono-propagandnog rada36 (agitpropi čelija, svakovrsni sektori itd.). Pored toga kad rovi za agitpropski rad su vrlo slabi, često neprovjereni, preopterečeni drugim poslovima i politički nerazvijeni. U nekim komi-tetima nema člana komiteta odgovornog za agitacij u i propaganda (naprimer sada u Ljubljani) a ima organizacija gde ili uopšte nema agitpropa (reonski komitet u Mariboru i neki reonski komiteti u Ljubljani) ili su nepotpuni.
U sindikatima postoji slabo organizacija kul-turno-prosvetnog rada. Kulturno-prosvetne komisije su ili na popisu ili jih nema.
Ideološko političko vaspitanje je šablonsko bez plana i bez ozbiljnih rezultata. Kod CK Slovenije postoje 3 seminara, medju kojima i seminar za filozofska i kulturna pitanja, čiji je plan rada nerealan Dopisna škola je otpočela tek prije mesec dana, a u Partijskoj školi CK Slovenije predavač kojije došao iz SSSR-a i koji ne pozna našit problematiku, predaje partijsku izgradnju.
U preduzečima i na selu političko i ideološko vaspitanje je vrlo slabo. U Narodnoj omladini i SKOJ-u uopšte nema ideološkog vaspitanja.
Nijedna partijska organizacija ne vodi sistematsku idejnu borbu protiv neprijateljske propagande.
Slabosti u agitacionom radu su pomanjkanje konkretne svakodnevne agitacije po pitanju Peto-godišnjeg plana, popularizacije vladinih mjera, borbe protiv neprijatelja itd. U preduzečima nema aktiva agitatora, ne drže se proizvodne konferencije i gotovo nema očigledne agitacije.
U partijskim organizacijama štampa ne igra ulogu koju mora da igra.
"Ljudska pravica" ne daje odgovore na problematiku terena (Klerikalizam, udarništvo itd.), a spoljno političko. pitanja relativno mnogo mjesta zauzimaju. "Mariborski vjesnik" tretira opšta pitanja, a ne pitanja grada. — Zidne novine u preduzečima ne tretiraju pitanja preduzeča.
Što se tiče školstva, treba ukazati da partijske organizacije nisu postavile to pitanje. Ima reakcionarnih profesora koji predaj u društvene
Besedilo: "i slanju posebnih linija" je V tipkopisu prečrtano. Beseda rada" je dopisana na roko.
Članki in razprave
ARHIVI 26 (2003), št. 1
Darinka DRNOVŠEK: Srečanja partijskih vrhov na najvišjem nivoju, str. 187-197
193
nauke, socijalni sastav djaka pokazuje nedo-voljnu brigu regrutovanja inteligencije iz siromašnih slojeva stanovništva. Kod djaka ima pojava degeneracije (pušenje 60%, pijančenje 15%, prostitucija - Maribor).
Na kraju komisija misli da članovi CK ne daju dovoljnu pomoč partijskim organizacijama i nisu uskladili svoje partijske i državne funkcije.
Komisija ističe da je u svim organizacijama bila dobro primljemi.
Kao dopunu izvještaja govorili su drugovi
Lekovič, Mitrovič i Vraneš.
DISKUSIJA:
Druu MIHA MARINKO:
Govori o pomoči i koristi koju je komisija dala part. organizacijama. Kaže, da je mnoge stvari saznao iz izvještaja komisije. U toku zadnje pola godine mnoge su stvari pošle napred, ali su se pri tome pravile greške.
Po pitanju proširenja partijske organizacije nije dovoljno učinjeno na pripremi. Primljen je izvjestan broj slabih ljudi, a ima slučajeva nepravilnih isključenja.
Drug _Tito primječuje, da treba više da se interesuje CK SK Slovenije pitanjem primanja i isključenja.
Nastavakm druga_Marinka: Da bi se pravilno rešilo pitanje treba učvrstiti kriterij prijema i isključenja. C K je donio odluku o raspuštanju štajerske organizacije, jer je to kraj gde se nije vodila borba i u Partiju su se uvukli ljudi koji su saradjivali sa okupatorom.
Drug Tito primječuje da to nije sasvim tačno. U Hrvatskoj je partijska organizacija dobra i gde nije vodjena borba, jer se poslije oslo-bodjenja zaostrila borba protiv neprijatelja a kroz tu borbu su se uzdigli kad rovi. Stvari treba pravilno postaviti. Pogrešno je tvrditi da je slabost partijske organizacije zbog toga št o za vreme rata nije bila razvijena borba.
Drug Ma rinko_nastavlja, da je rasformiranje okružnih komiteta bilo pravilno, aH još nije rešeno pitanje kontakta sa sreskim rukovodstvima. Ukazuje, da gdje je god dobar sekretar, tu je i situacija dobra, da nije dovoljno da instruktori obilaze samo komitete, jer se u njima ne može potpuno videti situacija. Instruktori treba da prodiru do najnižih organizacija i da ih nauče kako da rade i kako da sprovode zadatke.
Kaže, da se ne može ničim prctvdati, da još postoji takav utucaj klera i socijaldemokratizma. Ima kadrova koji idu iz krajnosti u krajnost i
37
Zadnji stavek je dopisan na roko.
cesto greše. Nisu u stanju organizovati rad po svim linijama.
Kaže, da su uočili slab socijalni sastav u narodnim odborima. Malo su posticali sindikate da pomažu narodne odbore u snabdevanju iako je to pitanje vrlo osjetljivo.
Nema šta da prigovori izvještaju i da spori s njime. Traži da CK Slovenije dobije sctv materijal koji ima komisija.
Drug STANE KA VČIČ:
Smatra da je ocjena komisije u pogledu partijskog rada pravilna. Kaže da su u poslednje vreme postavljali privredna pitanja, da su poli-tička38 zapostavljali, da se osječaju na terenu nekih rukovodtava izvjesni rezultati. Kritikuje sistem rada CK Slovenije i kaže da se on svodio na pomoč sreskim komite trna, a da nisu išli na čelije. Govori o suvišnoj administraciji, naročito izmedju sreskih i mjesnth komiteta i čelija.
Ističe da se gotovo redovito dešava da ruko-vodstva idu iz krajnosti v krajnost. Čim se dade neka direktiva mora se iči da se isprctvljaju greške.
Ima pojava potcenjivanja partije. Jača je veza Partije s masama nego što to iznose pojedini komiteti.
O prijemu u Partiju kaže, da se prvih šest meseci primilo 5.000 novih članova i da se ne bi složio da je primanje vršeno kampanjski. Iznosi da su se kandidati i stariji Skojevci dugo držali van partije. Pažnju su skoncentrisali na industrijske centre.
O javnom isključenju kaže, da ga je bilo samo u Kamniku i Trbovlju.
O radu CK kaže da nema kolektivnog reša-vanja, da se praktično rešavajupitanja i da su se suviše oslonili na svoj aparat, a sami da malo obilaze teren.
Drugarica LIDIJA ŠENTJURC:
Glavni i'zrok slabosti treba tražiti u sistemu rada CK. Cesto su analizirali pojedina pitanja ali uzgredno i nisu postavili zadatke rešavanja tih pitanja. Slaže se, da je pitanje političke borbe prepušteno samo organima agitacije i propagande i da postoji tendencija odvajanja agit-propa od Partije. Govoreči o slabom položaju u sindikatoma, ističe da oni nisu škola za radničku klasu, jer nije zaostreno pitanje političkog i kul-turnog rada medju radnicama.
Ističe da postoji pogrešna orijentacija u odgoju kadrova, da postoji nedovoljna pomoč komitetima po tem pitanju. Za sebe kaže da od februara nije bila ni na jednoj sjednici neko g sreskog komiteta.
Što se tiče kulturnog rada smatra da postoji
38 Beseda "poiitička" je dopisana nad prečrtano besedo "kato-lička".
194
Članki in razprave
ARHIVI 26 (2003), št. 1
Darinka DRNOVŠEK: Srečanja partijskih vrhov na najvišjem nivoju, str. 187-197
tendencija pojednostavljenja od strune partijaca. Govori it uticaju Vidmar au negativnom pogledu, o pesimizmu kod nekih književnika koje govori protiv "kulture radosti". O separatist ičkim tendencijama kaže da postoje, aH da se uvjek ne nalaze onamo gde neki kažu da su.
Drug MAČEK:
Slaže se sa izvještajem komisije. Slaže se sa drugom Kardeljem da su gotovo sva pitanja i ranije bila postavljena. Smatra da je CK odgovoran za stanje koje se stvorilo. Ističe da zaključke ne sprovode u život jer nema sistema kontrole. Osnovni uzrok slabosti partijskih organizacija jeste u pomanjkanju kontrole sprovo-djenja odlitka. Smatra da situacija nije strašna i da se jačim rodom može popraviti.
Ističe da je največa pogreška u pogledu odnosa prema popovima i crkvi, da po tom pitanju nemaju jasne linije sreski komiteti, jer se linija ne prenosi pravilno. Ako se sve slabosti isprave situacija če se brzopopraviti.
Drug KRAJGER:
Slaže se sa izvještajem komisije i smatra da je situacija na terenu kritična i da treba nači način prebrodjavanja te situacije. Ne treba postavljati da sreski komiteti ne znaju prenositi liniju, nego da CK ne kontroliše sprovodjenje linije.
Glavno je pitanje da na terenu postoji po-litičko mrtvilo. Ima se utisak napr. u Ljubljani, postoji oznovska partija, koja sakuplja podatke i naganja po izvesnim pitanj ima ljude.
Smatra da treba izvršiti prelom u radu, da treba ukazivati više pomoči organizacijama, sa njima razradjivati plan rada i kontrolisati ih.
Što se tiče teškoča na kulturnom polju ističe da je osnovni uzrok u političkom mrtvilu. Navodi izjavu Vidtnara da je kultura imala do sada zadatak da se bori protiv države, a da sada mora da hvali državu.
Drug_Kardelj primečvje da je važno ne dekretirati ljudima šta da rade, nego razviti borbu.40
Nastavak_ Krajgera: govori da je treba razviti političku borbu a ne orijentisati se na administrativne mjere.
Smatra da se pitanje ne može postaviti tamo gde su slabi sekretari tamo je slabo, jer i tamo gde su dobri sekretari ima zabrinjujučih stvari, napr. u Jesenicama je sekretar dobar, ali pitanje
Josip Vidmar, književnik, literarni kritik, predsednik prezidija LS LRS (1945-1952), član zveznega prezidija FLRJ (19451953), predsednik 10 OF Slovenije (1943-1953), Član Društva
slovenskih pisateljev od leta 1922. Besedi "razviti borbu" sta dopisani na roko.
proizvodnje nisu vidjeli kao osnovno pitanje.
Ne znaju. da je osnovna stvar razviti političku borbu.
Prit ;arica. Vida Tomšič:
Treba tražiti slabosti partijske organizacije i u načinu rada CK. CK malo govori o pojedinim part. organizacijama. Zadovoljavali su se izveš-tajima i statistikom. Nije izvor samo u tome da stvorimo dobro org. instruktorsko odelenje nego da s a tim odelenjem proradjujemo sva pitanja partijskog rada.
Govori o praksi da partijska rukovodstva nisu navikla da odluke vlasti smatraju kao partijske direktive, nego da čekaju posebne direktive od CK A kad se ide tom praksom, oruia mora da nastane i velika administracija i druge nezdrave pojave.
Kaže da je u Jesenicama sekretar jedan od najboljih, ali se partija odvojila od masa, zato što je rad partije u mnogome prakticistički.
Dru? LESKOVŠEK:
Smatra da se članovi Partije ne regrutuju pravilno. Postoji i sporo povezivanje kad prelaze partijci iz jedne v drugu organizaciju. Ističe da je organizacijama u partizanskim krajev ima mala pomoč od strane CK i da ne postoji dobra veza izmedju nižih organizacija i partijskih ru-kovodstava. Slaže se da CK nije kontrolisao sprovodjenja direktiva u život.
Dru> KIDRIČ:
Slaže se z izveštajem komisije.
Kaže da pored naredjenih tudjih i nepri-jateljskih elemenata u partijskoj organizaciji postoje i karijeristički elementi koji mnogim svojim postupcima kompromituju Partiju, i da se malo vodi borba protiv takvih elemenata.
CK se nije u dovoljnoj mjeri bavio državnim i privrednim pitanjima sa partijskog stanovišta. To se naročito vidi po radu Ministarstva industrije.
O ispunjenju plana kaže da uzroci slabosti ne leže u prvom redu u objektivnim momentima, več u pomanjkanju partijskog postavljanja toga pitanja. Smatra kao ozbiljan propust što se još uvjek na rukovodečim privrednim položajima nalaze kapitalistički elementi, iako postoji uslovi da se iz redova radnika uzdignu rukovodioci.
O pitanju ishrane navodi tendenciju da se to pitanje reši preko noči. U smdikatima postoje socialdemokratske shvatanja, s druge strane postoji stari odnos prema sindikatirna, što može da poljula pozicije kod radnika. Podčrtava da u pogledu životnog standarda radnika terba učiniti sve ono što se danas može i mora učiniti. Kritikuje nepravilno rešenje pitanja snabdevanja
Članki in razprave
ARHIVI 26 (2003), št. 1
Darinka DRNOVŠEK: Srečanja partijskih vrhov na najvišjem nivoju, str. 187-195
195
ribom. Rešenje toga pitanja može mnogo pomoči u poboljšanju ishrane. Kada mase vide da mi črnimo sve sto možerno, onda če one razumjeti teškoče i političko stanje če se poboljšati.
O pitanju kulture: smatra se da se po ovom pitanju krupno greši, da se daje podrška slabim piscima, a one koji su talentovani ostavlja ih se po strani i ne radi se s njima. Često se greši što se stvari uopštavaju a u ČK-u i u Agitpropu malo se o tim pitanjima diskutuje.
Političkog rada medju nepartijskim masama vrlo je malo. Vrlo je opasno ako bi se Partija pretvorila u neki naganjački aparat. On treba da bude motor, movens rešavanja svih problema. Kada se takve naganjačke tendencije združe sa postajanjem socialdemokratskih tendencija, onda nastaje nezdrava politička situacija
Drug KARDELJ:
Izvještaj komisije je vrlo točan i vrlo objektivan. On je pogodio osnovna pitanja. Ovakav pregledan izvještaj nije do sada dala organizacija Slovenije. Ona je ukazala na probleme, ali nije ukazala na izvore tih problema — da je izvor u somom CK-u da se drugovi nisu uhvatili u koštac sa slabostima.
Smatra da je partijski kadar zdrav i pored postajanja tolikih slabosti. Uticaj neprijatelja na partijsku organizacija to je odjek neprijateljskog rada.
Govori o tome kako se je sastajao sa mnogim ljudima koji su pošteni i čestiti, i da je dobio vrlo težak utisak. Gundjaju i dobri ljudi: "Tjeraju nas na rad a jedemo kukuritz". Neprijatelj koristi slabosti u organizaciji snabdevanja.
O pitanju političkog mrtvila.. Političko mrtvilo to je nerad Partije. Za neprijatelja nema mrtvila. To pitanje nije novo za CK Slovenije. Iz iz~ vještaja UDB-e vidi se sve ono što je kon-statovala komisija. Umesto da se protiv toga po-vede borba, prilazi se raznim prakticističkim mjerama.
Dobija se utisak da Partija ne vodi organe vlasti, nego obratno organi vlasti Partiju. Zato se dešava da se govori da partijske organizacije nagone ljude. Umjesto da se partijske organizacije bave političkim pitanjima, pitanjima linije, one se bave tehničkim pitanjima. Na taj način partijske organizacije dobijciju karakter organizacije koja rešava konkretno-telmičke stvari.
Još _o_ pitanju_snabdevanja.m Kritikuje stav o stezanju kaiša. Ističe da bi stanje bilo bolje kad bi bilo brige za političku stranu pitanja. Navodi primjer otkupa krumpira u nekom mjestu, povodom čega se razvila politička diskusija i gde su se na kraju postigli bolji rezultati nego što je bilo predvidjeno. Gundjanje nije uvjek nepri-jateljstvo.
Q_ pitanju_crkve^ O totn pitanju se često
govorilo. Prema crkvi vlada oportvnistički odnos i to u CK-u Slovenije, čija je linija nepravilna. Ukazuje da je pravilno ono što je postavio drug Miha, ali komite ti ako im se ne pokaže pri-mjerom, ne znctju se snači. Stav CK prema vrhovima crkve nikada se ne vidi ni u "Ljudskoj pravici", ni u "Poročevalcu". Štampa ne vodi politiku prema crkvi. Kritikuje zašto Rožman41 osudjen samo 18 godina robije i kaže da su Hrvati primjenjivali daleko ispravnije mjere. Glaševine slovenačke crkve drže govorancije protiv države,42 a u srezu ne vide stav CK Slovenije, pa zato ni oni ne rade drugo nego ono što radi CK.
Q_ rctdu _ CK: Konkretno je bilo govora da članovi CK idu i u čelije, ali se ništct nije učinilo. Navodi primjer Luke koji ne i de ni na s reški komitet m na čelije. A ako ide onda ide kao ministar da nagoni ljude za ispunjenje plana. Kad se ljudi nalaze samo u kancelarijama, onda gube kontakt sa stvarnošču. Treba iči na teren i tamo vidjeti situaciju.
Partijski kadar je u večini po prošlosti mlad i slab. A kad rešavamo pitanje kadrova, rešavamo ga kao pitanje pojedinaca. Samo se prebacuju kadrov i tamo i ovamo. Tre balo bi bolje iskoristiti rukovodioce iz aparata za pomoč kadrovima. Današnji rad partijske škole malo v redi. Ako članovi C K ne uzmu partij sku školu, onda ona neče dati rezultata. U školi C K KPJ i drug Tito je predavao i drugi članovi CK.
Često treba mnogo vremena dok se naprave promjene u organizacijama. Za Ijubtjanu se več dugo govori da ni MK ni Mjesni odbor ne vrede, a promjene se ne vrše. Ukazuje na slab spoljni izgled Ljubljane, na to da u pari. organizaciji u Ljubljani nema kadrova iz Ljubljane, več da su kadrovi sa sela, poluseljaci, što ima slabih posljedica. U Beogradu i Zagrebu članovi CK su sekretari mjesnih komiteta.
Još o pitanju_snabdevanja.m Prije godinu dana je o tom pitanju bila konferencija u Beogradu Ukazuje da se 2/3 stoke daje bez kontrole. Kulak i neprijateljski elementi jedu mesa, a radnici nemaju. Ukazuje da u ocjeni toga pitanja treba imati u vidu i socijalnu strukturu Slovenije, gde radnik i malogradjanski elemenat sačinjavaju večinu stanovništva.
O ideološkein raduji mPartiji. Ideološki rad u Partiji svuda slabo stoji a naročito u Sloveniji. Rukovodstvo ideološkog rada u Partiji uzeli su malogranski elementi i prave gluposti.
Za rad na filmu kaže, da se kontrola scenarija dala političkim komesarima koji nemaju iskustva.
41	Ljubljanski škof dr. Gregorij Rožman je bil na procesu od 21. do 30. 8. 1946 pred vojaškim sodiščem v Ljubljani v odsotnosti obsojen na 18 let prisilnega dela, izgubo državljanskih pravic Se 10 let po prestani kazni in na zaplembo premoženja.
42	Beseda "države" je napisana z roko nad prečrtano besedo "crkve".
196
Članki in razprave
ARHIVI 26 (2003), št. 1
Darinka DRNOVŠEK: Srečanja partijskih vrhov na najvišjem nivoju, str. 187-197
Navodi kao primer primedbe koje su bile date na scenariju Kosmača. Ukazuje da je trebalo sa-zvati sastanak i šire prodiskutovati pitanje.
Kritikuje slabo proučavanje "Komunista" i ističe interes inostranstva za njega.
Q_ radu_sa_kulturnitn radnicama. Ističe da je nenormalna situacija da se agitprop nadje u položaju protiv svih. O izjavi Vidmara kaže da nije tačno prepričana. Kritikuje stav nekih naših ljudi koji kažu da ne treba pisati o ljubavi, - stav dekretiranja.
Drug_Tito.\ "Treba pisati o svemu samo je pitanje kako pisati."
Nastavak druga Kardelja:_
O_ čiščenju. partijskih. organizacija., Potrebno je i čistiti i širiti partijske organizacije. Kritikuje pojavu da rdjavi komunisti čiste dobre komuniste.
Drug_Tito: ukazuje na kadar koji dolazi iz vojske i kritikuje čiščenje na brzinu i ostavljanje u Partiji frazera.
Drug Kardelj._
Dugo treba dok se formira partijac. Treba imati u vidu da se ulizice znaju prilagoditi i oni cesto ostaju u Partiji.
O privrednitnm pitanjima. Stalno se ponavlja da Slovenija nije agrarna zemlja i da nema mnogo da da. Kritikuje stanov iste druga Mihe u pogledu stoke i vune. Objašnjava da je ono što Slovenija treba da da sa stanovišta Jugoslavije svejedno, ali sa stanovišta Slovenije nije sve-jedno. Ističe politički značaj toga pitanja. Priča o agrarnim slabostma Slovenije politički šteti samoj Sloveniji.
Tacna je tvrdnja da postoji nevjerovanje u svoje vlastite snage. Odredjivanje procenata koliko je naroda za nas ili protiv nas jeste ne-prijateljski metod. Iz izvještaja komisije ne treba izvuči zaključak da je situacija kritična. Tačno je da smo izgubili nešto uticaja.
Q_izvršnom_odboru fronta. Postojala je pojava da front prekrili Partiju, a sada se front počeo potpuno zanemarivati. Ranije su rukovodioci fronta uvjek tražili da im se nešto reče, a sada toga nema.
Ima se utisak da se CK Slovenije zakačio sa nekim ljudima. Postoji sektaški odnos prema Ijudima iz fronta. Karakteristična je da u Srbiji, u vezi sa planom, Front jača, a u Sloveniji obratno. Kritikuje zašto nije štampan referat druga Neškoviča43 na kongresu Fronte Srbije tako je bila data direktiva. Kaže da se članovi CK Slovenije nisu složili sa sadržinom toga referata i da ga zato nisu štampali.
Ističe da u Srbiji i Hrvatskoj s ve više inteligenc ije ide sa nama, a da u Sloveniji otpada. Ukazuje na važnost - zbog malogradjanskog elementa — da ljudi kao Vidmar ostaju sa nama.
43 Blagoje Neškovič, sekretar CK KP Srbije 1945-1948. podpredsednik vlade FLRJ 1948-1952 in član PB CK KPJ.
O smdikatima kaže da ncmaju političke podržke.
Drug Marko:
Ne slaže se da su drugovi iz CK Slovenije poznavali sve ono što je komisija vidjela i ustanovila.
Ima utisak da C K Slovenije ne rukovodi stvarima u cjelini. Kada dodje neko novo pitanje koncentrišu se na njega, a druga važna pitanja zapostavljaj u.
Kritikuje podjelu rada u CK i kaže da je nepravilna da drug Stane vodi i organizaciona pitanja i sindikate. Kada se zna kolika je važnost sindikata treba im posvetiti naročitu pažnju. Potrebno je odrediti jednog druga koji bi odgo-varao za sindikate. Na nedavnoj konferenciji u Beogradu pokazalo se da postoje ozbiljne slabosti u sindikatima. U sindikatima smo uspjeli da okupimo izvestan kadar kojemu treba dati pvnu pomoč. Drugovi iz sindikata nisu sposobni da sve sami vide, zato ih Partija mora pomoči.
Izgleda da so drugovi iz CK svu pažnju kon-centrisali na državne poslove. Sve stvari bi se prije i lakše svršavale, ako bi se članovi CK prethodno razgovarali u Partiji, ako bi se prethodno razgovaralo sa partijskim rukovod-stvima i partijskim organizacijama. Govoriti posle učinjenih grešaka labavi partijsku organi-zaciju. Treba znati spojiti partijski sa državnim radom.
Preterano izključivanje i kažnjavanje je posledica slabog kriterija primanja u Partiju i slabog političkog rada. Ako se čiščenje bude sprovodilo samo tim putcm, ako se ne bude kombinovalo drugim mjerama - naročit o po-moču nižim partijskim organizacijama - onda če se slabo čistiti. Cifra primljenih u zadnje vreme (od 5.000 novih članova) je dosta velika. Sada treba dati veču pomoč, pojačati rad it Partiji i provesti veču kontrolu nad izvršavanjem direktiva.
Ne treba stvar odlaženja u crkvu previše zaoštriti. Ne treba iči linijom isključivanja, nego linijom prevaspitanja. Ono što neprijatelj daje u kulturnom i zabavnom pogledu, mi treba da damo, naročito omladini. Slati iz gradova razne kulturne ekipe i više zainteresovati seosku omla-dinu.
Drug Tito: Iz diskusije, iz izvještaja koji je podnela komisija i iz analize koju je dao Kardelj izlazi, da rakljitčci i odluke moraju biti obavezne za CK Slovenije.
Najviše me zabrinjava stanje u radničkoj klasi Slovenije, jer ona treba da igra najvidniju ulogu. Prema njoj se ne odnosite pravilno i to se teško održava na njenu aktivizaciju i zainte-resovanost. Tu je krivo i slabo snabdevanje. Radnička klasa bi shvatila mnoge teškoče da nema slabosti u organizaciji snabdevanja i kad bi joj se objasnilo kako stoje stvari. Radnik vidi
Članki in razprave
ARHIVI 26 (2003), št. 1
Darinka DRNOVŠEK: Srečanja partijskih vrhov na najvišjem nivoju, str. 187-197
197
šta jede kulak, šta srednjak, šta gradjani i zato kritikuje vlast. Seljacima ovdje nije nista naročita oduzeto; oni žive odlično. Radnik s ve to zna i vidi nebrigu za njega.
Bilo bi pogrešno reči da je stanje ovakvo kakvo jeste zbog toga sto je Partija mlada. Neke partijske organizacije u izvjesnim krajevima Srbije i Hrvatske su mlade. Nije stvar o tome. Mi moramo revidirati naš odnos prema industrijskim radnicama. Njih se prepustilo samo Mini-starstvu industrije i Ministarstvu rada. Sindikati treba da vode brigu o radnicima. Država vodi brigu u opštim razfnerima, a sindikati vode svakodnevnu brigu. Partija treba da potnogne sindikate u pitanju snabdevanja.
Organizaciono pitanje Partije je dosta teško. S druge strane, prisilili su sve članove Partije da uče istoriju VKP(b) i na drugi način se može vaspitavati. Najvažnije je danas u vaspitanju -■ pitanje kako smo došli do ovoga što danas imamo. Izučavati Istoriju VKP(b) bez onoga što se kod nas zbiva je jalov posao. Nešto se novo kod nas zbiva. Ima kod nas, u našem razvoju, čitav niz novih puteva. Ima novih puteva u izgradnji socijalizma. Ti putevi po suštini ne protivureče razvoju u SSSRu. "Komunist" treba obavezno izučavati. Ako pitate člana Partije, pa čak i neke rukovodioce o izvesnim karakteristikama naše borbe neče znati.
Drugovi iz CK Slovenije prttično su se uspavali. Daleko je od toga da smo završili revolucija. Neprijatelj se sve više spretna i mi moramo zaištriti mržnju i budnost prema ne-prijatelju. Treba vaspitavati članove Partije na primjerma iz naše borbe, na čemu se mogu učiti i druge partije. Istorija VKP(b) se mora izučavati, naročito je moraju izučavati rukovo-dioci ali ne šablonski.
Iz izvještaja se dobija dosta črna slika. Ne vidi se sasvim tačno ko je sve u Partiji i partijske organizacije nemaju jasnu linija rada. Vi morate iči dalje, u najniže partijske organizacije i za-interesovati se za rad Partije, ako hočete da sačuvamo ono zašto smo se borili. Bez monolitne Partije u svakoj federalnoj jedinici i u čitavoj FNRJ, mi ne možemo da izvršimo ono što smo postavili u Petogodišnjem planu. Komunisti odgovaraju za norme i premašenje plana. Komunisti moraju iči napred kao i u ratu.
Pitanje borbe protiv crkve mi postavljamo najoštrije. I j a se lično borim proti crkve. Vidjeli ste razne izjave, note itd. Ne rezati gume. Nepravilno je ako mislite da če Krajger sa hapšenjem rešiti stvar. Prvo treba raskrinkati pred narodom (izadji pred crkvom) a posle doluze administrativne mjere. Objasnite ulogu tih popova p rije rata i u toku rata. Ranije su objašnjavali da sve teškoče dolaze od boga, a danas? Ranije su se na taj način borili protiv naroda. Mi nismo protiv služenja u crkvi, ali jesmo protiv popova koji rade protiv države.
Največa je opasnost ako se izoliramo od naroda. Mi smo u toku rata u vezi s masama, išli dalje od boljševičke partije. Stvorili smo širok oslonac kod seljaštva, o čemu sam govorio Staljinu.
Iz izvještaja i diskusije jasno je šta treba roditi. Sada na posao i založite se životom da se sve ovo ostvari. Ako če se samo kritikovati, a ne roditi konkretno, onda neče biti ništa. Vi ste postali samo funkcioneri svojih resora, a opšta pitanja ste zapostavili. Oslabila je budnost. Provjeravajte i mi čemo provjeravati vas. Neče mo više ovako govoriti nego kako nam nalaže dužnost i kao komunisti.