42 MOSTOVI 1I1989/XXIV
Mladen Jovanovič
Prevodjenje i savremena sredstva rada
prevodilaca
Translation and Contemporary Translator’s Tools
Mladen Jovanoviči paper entitled »Prevodenje i savremena sredstva rada prevodilaca«
(Translation and Contemporary Translator’s Tools) provides a thorough evorvievv of the current
possibilities and advantages of computer-aided translation. The paper describes at some length the
implications and applications of Computer hardvvare and softvvare in translation work. Furthermore,
it offers convincing arguments as to the advantages of computer-aided translation for the transiator
as well as for the Client, and concludes that breakthroughs in the field of computers, such as
artificial intelligence, will further enhance the work of transtators in the future.
Bez alata nema zanata
(Narodna poslovica)
Jezik kao fenomen, kao karakteristika
ljudske vrste koja se razvila zajedno s razvo¬
jem ljudske misli, kao osnovno sredstvo za
sporazumevanje medju ljudima, ima u naše
vreme dva pojavna oblika: govor i pismo. Go¬
vor je primaran, pismo sekundarno. Govor, još
uvek jedini pojavni oblik jezika za večinu ljudi
na svetu, jeste primaran - u smislu da je on,
pre svega, »prirodan«: univerzalan je, mnogo
je stariji, razvio se zajedno s razvitkom svesti,
usvaja se automatski, podesniji je za svako-
dnevnu, osnovnu komunikaciju i, što je za nas
ovde važno, čovek se radja sa svim »alatima«
koji su mu potrebni za komunikaciju (govo¬
rom) i »otvoren« je za jezičku komunikaciju
neprestano, i dan i noč, od momenta rodjenja
pa do smrti.
S druge Strane, pismo (sekundarni pojav¬
ni oblik jezika) je »veštačko«, izmišljeno. Mno¬
go je mladje od govora, nije za osnovnu, sva-
kodnevnu komunikaciju, nije univerzalno,
mora se učiti i, što je za nas ovde zanimljivo,
zahteva poseban »alat« - ako ništa drugo,
onda bar olovku i papir.
Sve ovo, na izvestan način, odnosi se i na
prevodjenje i različite vrste prevodjenja. U naj-
večem broju slučajeva, uz usmeno provodje-
nje - za provodjenje govora - nije potreban
nikakav drugi alat osim onoga koji i prevodilac
i drugi učesnici u interjezičkoj komunikaciji
več poseduju. S druge Strane, i najobičnije
pismeno prevodjenje zahteva alat. Što su
zahtevi u pismenom prevodjenju veči, to je i
potreba za odgovarajučim alatom veča.
U ovom radu govoriču o savremenim ala¬
tima, sredstvima rada prevodioca. To su, na¬
ravno, mikroračunari, razni programi za pisa¬
nje i obradu teksta, banke podataka, rečnici,
itd. Ipak, bez obzira na značaj ovih savremenih
sredstava rada, o njima se ne može govoriti
izvan konteksta opštih uslova i ostalih, »tradi¬
cionalnih« sredstava rada. Zbog toga želim da
podsetim učesnike ovog skupa da je ovaj rad,
na neki način, nastavak rada sa skoro identič¬
nim naslovom (»Uslovi i sredstva rada prevo¬
dilaca«) koji sam izneo 10. novembra 1984.
godine, na ovom istom mestu, na savetovanju
»Prevodilac i udruženi rad«. Ovaj rad počinje
tamo gde se prethodni završava.
Da se podsetimo. U tom ranijem radu na-
veo sam šest najbitnijih uslova rada prevodio¬
ca:
1. odnos sredine prema radu i radnim zadaci-
ma prevodioca,
2. normative za rad prevodioca,
3. blagovremenost dostavljanja radnih zada-
taka prevodiocu,
MOSTOVI 1/1989/XXIV 43
4 . vrstu radnih zadataka prevodioca,
5. pismenost tekstova s kojima prevodilac
radi, i
6. opremljenost radnog mesta sredstvima
rada.
Govoreči o sredstvima rada prevodioca,
naveo sam:
1. rečnike (jednojezične i dvojezične, opšte i
terminološke, rečnike stranih reči i izraza,
rečnike idioma itd.),
2. priručnike,
3. enciklopedije (opšte i specijalizovane),
4. knjige, časopise i druge publikacije iz obla¬
sti kojima se prevodioci bave, na jezicima s
kojima rade,
5. stručne časopise i knjige s teorijskim član-
cima o prevodjenju,
6. udžbenike o prevodjenju,
7. banku ili banke podataka, i
8. stručnjaka (konsultanta) iz oblasti kojom
se prevodilac bavi.
Danas, posle ravno četiri godine, ovim
spiskovima nije potrebno ništa oduzeti. Sve
što je tada rečeno još uvek je aktuelno, ali je
potrebno dodati savremena sredstva rada:
več pomenute mikroračunare, programe za pi¬
sanje i različitu obradu teksta, banke podata¬
ka itd. Naime, pre četiri godine (neko če se si¬
gurno toga setiti) rekao sam da jedan mikro-
računar sa štampačem - a to je sve što prevo-
diocu treba - košta negde izmedju pet i osam
hiljada dolara. Danas, cena odličnog mikrora-
čunara i odličnog štampača za potrebe prevo¬
dioca iznosi negde izmedu dve i dve i po hilja-
de dolara.
Ovo ogromno pojevtinjenje (bez obzira na
odnos dolara prema dinaru, jugoslovensku in-
flaciju i realni pad ličnih dohodaka) učinilo je
da ova savremena sredstva rada budu do-
stupna - možda je ipak bolje reči, dostupnija
- i našim prevodiocima, kako samostalnim
tako i onima u radnom odnosu. Ovo tim više
što smo u našem društvu, izgleda, došli do sa-
znanja da se u 21. vek ne može iči s tehnikom
koja je na nivou »štapa i kanapa«.
Da najzad predjem na stvar. Pod savre-
menim sredstvima rada prevodioca danas se
podrazumevaju:
A. Hardver
A.1. Mikroračunar
A.2. Monitor
A.3. Tastatura
A.4. Štampač
A. 5. Modem
B. Softver
B. 1. Program za pisanje i obradu teksta
B.2. Program za črtanje
B.3. Program za slanje i primanje pro¬
grama i podataka*pomoču telefona
B.4. Banka podataka
B.5. Rečnici
B.6. Ekspertni sistem(i)
Da pogledamo sada svako od ovih sred-
stava ponaosob. Razlog zbog kojeg ih navodi-
mo i opisujemo ponaosob jeste taj što se ona
uglavnom i nabavljaju (prodaju i kupuju) po¬
sebno. Svaki korisnik, več prema svojim po¬
trebama, ali i finansijskim mogučnostima, na¬
bavlja i sastavlja svoju »konfiguraciju«.
Mikroračunar. Nema sumnje da je mikro¬
računar, centralna jedinica - kutija u kojoj se
nalazi mikroprocesor (čip), memorijski čipovi,
disketne jedinice, kontroleri itd. - najznačajni-
ji deo celokupne konfiguracije. Od mikropro-
cesorazavisi brzina rada (mikro)računara, ali i
veličina memorije koja se može »adresovati«.
Za ozbiljan rad potrebno je da mikroprocesor
bude šesnaestobitni, da radna memorija
(RAM) iznosi najmanje 640 KB radne memori¬
je, da računar ima tvrdi disk od najmanje 20
MB i jednu disketnu jedinicu (od 360 KB ili,
još bolje, od 720 KB ili od 1,2 MB).
Monitor. Za potrebe prevodioca je mono-
hromatski monitor (zeleni, narandžasti ili cr-
no-beli) sasvim dovoljan. Monitor mora da ima
rezoluciju, koja omogučuje najmanje 60 slov-
nih trakova u redu horizontalno i 25 redova
vertikalno. Rezolucija je u uskoj vezi s kvalite¬
tam ekranskog prikaza. Ako kvalitet ne zado-
voljava (ako alfanumerici »plivaju« po ekra¬
nu), rad s tim monitorom (što če reči, rad s ra-
čunarom) može negativno da se odrazi i na
zdravlje (vid) prevodioca, ali i na kvalitet nje-
govog rada. Uz savremene računare uglav¬
nom se nude dvanaestopalačni monitori. Uz
doplatu od oko 50 dolara (koja se po mom du-
bokom uverenju isplati) može se dobiti i četr-
44 MOSTOVI 1/1989/XXIV
naestopalačni monitor, koji je mnogo komotni-
ji za rad.
Tastatura. Kvalitet tastatura - preko kojih
se »sporazumevamo« s računarom i pomoču
kojih unosimo podatke u računar - onih koje
se mogu nači na tržištu Zapadne Evrope,
Amerike ili Dalekog Istoka - uglavnom zado-
voljava potrebe korisnika.
Štampač. Postoji nekoliko vrsta štampa-
ča- izlaznih jedinica na kojima se tekst obra-
djen pomoču računara štampa. Treba pome-
nuti matrične (iglične) štampače, laserske
štampače i štampače s lepezom. U ovom mo¬
mentu, za prevodioca su najinteresantniji ma¬
trični štampači s 24 iglice, kako zbog odnosa
cena - kvalitet, tako i zbog primenljivosti. Ovi
štampači daju otisak koji je jednak otisku pi-
sače mašine (što se postiže i na laserskim
štampačima i onima s lepezom), ali i moguč-
nost grafičkih prikaza (što se može postiči
na laserskim štampačima, koji su mnogo
skuplji, ali ne i na onima s lepezom).
Modem. Modem je sprava koja moduliše
i demoduliše izlazni, odnosno, ulazni signal iz
računara tako da se on može preneti preko
telefona. Pomoču modema prevodilac može
da pošalje svoj tekst drugom prevodiocu, ili
krajnjem korisniku (ukoliko krajnji korisnik po¬
seduje modem i računar), ali i da se uključi, i
koristi se nekom nacionalnom ili internacio¬
nalnem bankom podataka iz njemu potrebne
oblasti.
Ovim sam završio pregled hardvera po-
trebnog prevodiocu za ozbiljan, profesionalni
rad. Da sad pogledamo softverske potrebe.
Program za pisanje i obradu teksta. Pro¬
gram za pisanje i obradu teksta je najznačaj-
niji softverski paket koji je potreban prevodio¬
cu. Danas se od programa za obradu teksta
očekuje da poseduje sledeče kvalitete, to jest,
da omogučuje:
1. WYSIWYG (What You See Is VVhat
You Get - ono što vidiš jeste ono što i do-
bijaš) prikaz na ekranu. Drugim rečima, prikaz
na ekranu treba da bude identičan s izgledom
teksta na štampaču. To se odnosi na vrstu
sloga (fonta) - kao što je običan slog, kurziv,
masna slova, podvučeni tekst, itd., ali i na broj
slovnih mesta u redu i broj redova na strani.
Večina popularnih programa za obradu teksta
poseduju, u večoj ili manjoj meri, ovu karak-
teristiku i programi »sami« - automatski - po-
dešavaju sve, ili večinu parametara, ali samo
dok se radi s istom veličinom slova. Kad se
veličina slova prameni, potrebno je da korisnik
sam interveniše, da preračunava broj slova u
redu na ekranu i na štampaču (na papiru) -
čime se WYSIWYG na ekranu gubi.
Neki programi, medjutim, omogučavaju
automatski »prelom« stranice na kojoj se na-
laze delovi teksta s različitim veličinama
slova, ali zbog toga žrtvuju i klasični
WYSIWYG kod tekstova s istom veličinom
slova. Jednom rečju, prostora za poboljšanje
u ovoj oblasti još uvek ima.
2. Program treba da sadrži potprogram za
črtanje ili mogučnost da se erteži uradjeni po¬
sebnim programima za črtanje uključe u tekst.
Ovde se radi o črtanju grafikona, formula itd.
3. Dobar program za obradu teksta (ovde
je naglasak na obradi, a ne samo na pisanju)
treba da omoguči različite vrste pretraživanja i
zamenjivanja teksta.
4. Pored pretraživanja i zamenjivanja
teksta, savremeni programi za pisanje i ob¬
radu poseduju i druge osobine: pravljenje glo-
sara, makroa, indeksa, prebrojavanje slova ili
reči, spajanje dva teksta u jedan i torne slično.
5. Dobar program za pisanje i obradu tek¬
sta treba da poseduje rečnik sinonima (teza-
urus), program za kontrolu i korekciju štam-
parskih grešaka. Večina programa ima ove
osobine, doduše, samo za velike svetske je¬
zike. U vezi s ovim treba istači da su ovi reč-
nici i programi za korekciju teksta prvobitno
namenjeni samom pisanju teksta, a ne prevod-
jenju, što če reči da su tezaurusi jednojezični.
lako neki od popularnih programa za pi¬
sanje i obradu teksta pružaju mogučnost ele-
mentarnog črtanja (okvir oko jednog dela tek¬
sta i slično), za pravo črtanje grafikona ili ne¬
kih drugih tehniških erteža i prikaza potreban
je poseban program za črtanje spojiv s
programom za pisanje i obradu teksta.
Programska podrška modema. Da bi se
koristio ranije opisani modem za slanje i pri¬
jem podataka potreban je odgovarajuči pro-
MOSTOVI 1/1989/XXIV 45
gram pomoču koga se podešavaju brzina sla-
nja podataka i ostali parametri. Bez ovakvog
programa nije moguče koristiti se velikim na¬
cionalnim i internacionalnim bankama podata¬
ka, niti preko telefona razmenjivati podatke s
drugim korisnicima.
Banke podataka. O bankama podataka
govorio sam i pre četiri godine, ali u drugom
kontekstu. Računarske banke podataka su
nešto sasvim drugo. Radi se o podacima
obradjenim pomoču računara i sredjenim po¬
moču računara. Ono što je najzanimljivije je¬
ste da računar u kome se nalaze banke poda¬
taka i računar u kome se ti podaci koriste,
obradjuju, ne moraju da budu na istom mjestu.
Pomoču več pomenutog modema mogu se ti
podaci slati i primati svuda gde postoji tele¬
fonska linija.
Rečnici. Ovde se misli na klasične jedno-
jezične (i višejezične) rečnike koji se mogu
nabaviti u obliku pogodnom za koriščenje po¬
moču računara. Ovo je relativno nova pojava
koju su omogučili noviji mikroračunari s bržim
procesorima, s večom radnom i spoljnom me-
morijom. S razvojem optičkih diskova očekuje
se sve veče koriščenje ovakvih rečnika, ali i
enciklopedija i drugih »klasičnih« načina za
uskladištenje i čuvanje podataka.
Ekspertni sistemi. Ekspertni sistemi su
programi u koje je ugradjena veštačka inteli¬
genčna i koji simulišu znanje eksperata,
stručnjaka za neku oblast. Ekspertni sistemi u
ovom momentu postoje, na primer, za medici-
nu (pomažu lekarima u postavljanju dijagnoze
bolesniku na osnovu podataka iz anamneze
unetih u program), ali i u nekim drugim obla¬
stima. Što se tiče jezika, postoje ekspertni si¬
stemi za kontrolu stila, na primer, ali njihova
upotrebljivost na ovom nivou razvoja nije veli¬
ka i svodi se na pronalaženje, u tekstu, datog
broja klišea koji, po mišljenju autora progra¬
ma, nisu »stilski adekvatni«. Bez obzira na
sve ovo, smatram da če u bliskoj budučnosti
ekspertni sistemi biti sve više koriščeni, naro¬
čita ako dode do povezivanja saznanja do
kojih se došlo u mašinskom prevodjenju i po¬
treba »ljudskog« prevodjenja, što se može
očekivati u nekoliko sledečih godina.
Ovim se završava nabrajanje hardverskih
i softverskih potreba za opremanje radnog
mesta prevodioca savremenim sredstvima
rada. Svemu ovome treba dodati i »jugoslo-
vensku dimenziju«: činjenicu da ni računarski
hardver ni računarski softver proizvedeni u
belome svetu (a tamo se uglavnom i proizvo¬
di), sem retkih i časnih izuzetaka, ne uzimaju
u obzir postojanje jugoslovenskih jezika. Ovde
mislim na to da se ni na ekranu monitora, ni u
štampačima, ne nalaze slova koja postoje u
našim jezicima (srpskohrvatskom, slovena-
čkom, makedonskom), a ne postoje u azbuka-
ma drugih evropskih jezika koji koriste isto
pismo - latinicu (a o čirilici i da ne govorimo).
Pošto se ovaj problem, ipak, na jedan ili drugi
način, može rešiti, i rešava se, smatram da se
na njemu ne treba duže zadržavati.
Prednosti savremenih sredstava rada
prevodilaca
Nabavka mikroračunara i odgovarajuče
opreme (kad se radi o samostalnim prevodio-
cima), ili opremanje radnog mesta prevodioca
savremenim sredstvima rada (kad se radi o
prevodiocima u radnom odnosu) nije, niti
može da bude, sama sebi cilj. Postoje velike
prednosti, kako za samog prevodioca, tako i
za naručioca i/ili krajnjeg korisnika prevoda.
O prednostima za samog prevodioca najbolje
govore izjave onih prevodilaca koji su uspeli
da se »osavremene«, a koje se mogu svesti
na jednu jedinu rečenicu: »Ne mogu da zamis¬
lim da ponovo radim pisačom mašinom!«
(Pretpostavljam da više niko ne piše svoje
prevode rukom!) U čemu su te prednosti?
Pre svega, u udobnosti i lakoči rada koje
omogučuje ova tehnologija. Prevodilac se,
dok radi prvu verziju prevoda, može skoncen-
trisati na sam prevod, a ne na krajnji izgled
prevoda (na papiru). Ta prva verzija se može
lako menjati, popravljati, dopunjavati. Reč za
koju prevodilac ne nadje odmah rešenje može
se označiti nekom kombinacijom slova i broje-
va koja se kasnije, kad se rešenje nadje,
može vrlo lako zameniti. Reči i izrazi koji se
često ponavljaju mogu se isto tako pisati u
skračenom obliku i kasnije zameniti punim
oblikom.
46 MOSTOVI 1/1989/XXIV
Druga prednost, naročito kad se radi o
prevodiocima u okviru prevodilačkih službi, je¬
ste mogučnost da se prevod lektoriše dok je
još na disketi, pre štampanja, i na taj način
uštedi i u vremenu i »u papiru«.
Treča prednost su več pomenuti rečnici
sinonima i programi za kontrolu daktilograf-
skih (prevodiočevih, u stvari) grešaka. Tako
su, u ovom momentu, ti rečnici sinonima
uglavnom rečnici opšteg tipa i to rečnici stra-
nog jezika, kao i programi za kontrolu greša¬
ka. Njihovo koriščenje u velikoj meri olakšava
rad prevodiocu.
Četvrta prednost (o kojoj se u našoj ze¬
mlji može govoriti samo kao o teorijskoj mo¬
gočnosti), jeste mogučnost koriščenja najraz-
novrsnijih banaka podataka, u zemlji i u ino-
stranstvu, kao i mogučnost razmenjivanja po¬
dataka izmedju pojedinaca.
Peta prednost koju treba pomenuti jeste
mogučnost povezivanja, u jedan dokument,
delova različitih dokumenata, ili mogučnost
uključivanja jednog dokumenta (prevoda), ili
nekog njegovog dela, u drugi dokument.
Šesta prednost odnosi se na krajnji izgled
prevoda - na papiru. Kad je prevod uradjen i
lektorisan, »doteran« do željenog nivoa, on se
može »formatizovati« i štampati po želji, uz
puno koriščenje izražajnih sredstava pisma
(štampača).
Sedma prednost koju treba pomenuti je¬
ste mogučnost da svaki prevodilac, za sebe, s
velikom lakočom, pravi svoje sopstvene ban¬
ke podataka, rečnike i glosare, za oblast ili
oblasti s kojima radi.
Poslednja, osma prednost jeste činjenica
da jedna disketa, u zavisnosti od formata,
može da sadrži izmedju 150 i 500 stranica
teksta. Tvrdi diskovi, u zavisnosti od kapacite¬
ta, mogu da sadrže i nekoliko hiljada stranica
podataka. Čuvanje i kasnije pretraživanje i ko¬
riščenje ovako sredene dokumentacije (pre¬
voda ili nekih drugih podataka) mnogo je lak-
še, u poredjenju s klasičnim načinom čuvanja
podataka na papiru u klaserima, registratori-
ma i fasciklama, naročito kad se radi s progra-
mima za pisanje i obradu teksta koji daju mo¬
gučnost da se uz datoteku (prevod, u našom
slučaju), unesu ključne reči i neki drugi podaci
koji če olakšati kasnije pretraživanje.
Sve ove prednosti savremenih sredstava
rada nesumnjivo olakšavaju rad prevodiocu.
Kakve koristi ima naručilac i/ili krajnji korisnik
prevoda? Koji su to razlozi koje treba navesti
da bi rukovodilac službe predložio i odobrio
sredstva za nabavku ovih sredstava rada?
Prvi i - u idealnom slučaju - jedini i dovo-
Ijan razlog trebalo bi da budu prednosti koje
sam več naveo. Kako idealnih situacija nema,
treba navesti i druge, drugim ljudima razumlji-
vije razloge, koji postoje, ali možda i drugačije
formulisati, na drugi način predstaviti ono što
je več rečeno. Treba, pre svega, kazati da če
se udobnost rada prevodioca pozitivno odra¬
ziti (1) na radni učinak prevodioca, kako na
kvantitet tako i na kvalitet njegovog prevoda i
(2) da če i krajnji izgled prevedenog doku¬
menta, na papiru, biti u velikoj meri poboljšan.
Ova dva dodatna razloga trebala bi da budu
dovoljna. Da ih malo detaljnije pogledamo.
O povečanju broja prevedenih stranica
nije potrebno mnogo govoriti. Logično je da če
se poboljšanje uslova za obavljanje nekog
rada pozitivno odraziti na radni učinak (pre
svega, u smislu kvantiteta). Mnogo je zanimlji-
viji drugi deo ove tvrdnje - da če se korišče¬
njem ovih savremenih sredstava rada pobolj¬
šati i kvalitet prevoda. Pitanje je - kako?
Odmah treba reči da mikroračunar nije ni-
kakva čarobna sprava koja če poboljšati men¬
talne procese prevodioca - a prevodjenje, u
svojoj suštini, nije ništa drugo do mentalni
proces, koji se odvija u svesti prevodioca dok
prevodi - več jednostavno alatka koja olakša¬
va rad i omogučava da se postoječe mentalne
sposobnosti prevodioca u potpunosti iskori-
ste, ali i da se neke ljudske slabosti i nesavr-
šenosti otklone.
Ovde mislim, pre svega, na čovekovu
sklonost da ide linijom manjeg otpora tj. ma-
njeg utroška rada. Uzmimo, na primer, prevo¬
dioca, s klasičnim sredstvima rada, koji, pošto
je preveo i otkucao prvih nekoliko stranica
teksta, utvrdi da je neka reč, ili rečenica, mo¬
gla da bude mnogo bolje prevedena ili formuli-
sana. Da bi taj svoj prevod poboljšao, morao
bi da prekucava več završene Strane prevoda
MOSTOVI 1/1989/XXIV 47
ili da na njima, rukom ili mašinom, vrši isprav-
ke. Čovekova nesavršenost, o kojoj sam go-
vorio, učiniče da izuzev kad se radi o nekom
specijalnom poslu, prevodilac prosto digne
ruke od poboljšanja svog sopstvenog pre¬
voda. Lakoča s kojom se ispravke i pobolj¬
šanja i lektorisanje prevoda obavljaju na
računam »primorače« prevodioca da da sve
od sebe, da svaki njegov prevod bude njegov
najbolji prevod.
Na sličan način na poboljšanje kvaliteta
prevoda utiču i druge pogodnosti savremenih
sredstava rada - dostupnost bankama poda-
taka, rečnicima, programima za otkrivanje i is-
pravljanje daktilografskih grešaka itd.
Da kažem nešto i o poboljšanom izgledu
prevoda na papiru koji se može postiči koriš¬
čenjem laserskih štampača ili štampača sa
24 iglice (ili, čak, štampatea u boji). Treba
shvatiti, pre svega, da je ovaj izgled prevoda,
teksta, na papiru, isto ono što je i pakovanje
robe u izlogu prodavnice ili na tezgi samouslu-
ge. U vezi s ovim treba napomenuti da se više
40 % postoječih računara u svetu koristi za
obradu teksta - upravo zbog mogučnosti koje
računar, program za pisanje i obradu teksta,
program za črtanje i štampač pružaju za obli¬
kovanje krajnjeg izgleda teksta na papiru koji,
sa svoje Strane, utiče na krajnji učinak
(utisak) teksta (prevoda) na krajnjeg korisni-
ka teksta (prevoda).
Zaključak
lako u ovom momentu razvoja tehnologije
računara i pratečeg softvera nema široko ras-
prostranjenih programskih paketa, namenje¬
nih prevodiocima, postoječi programi za pisa¬
nje i obradu teksta, zajedno s programima za
črtanje, sami po sebi, onim što pružaju prevo-
diocu, po mom dubokom uverenju, opravda-
vaju za naše’prilike prilično velike investicije u
mikroračunar i prateču opremu. Ne sme se
zaboraviti da je investicija danas istovreme-
no i investicija za budučnost iz više razloga.
Pre svega, programi za pisanje i obradu
teksta, kao i sva prateča oprema - i hardver-
ska i softverska - postaju svakim danom sve
složeniji, zahtevaju sve veči stepen obučeno-
sti da bi se mogli pravilno koristiti. Osoba koja
nema osnovna znanja iz tehnologije računara,
njegovog koriščenja i koriščenja programa za
pisanje i obradu teksta, u ovom momentu,
može se obučiti za nekoliko meseci. Iduče go-
dine, biče potrebno jedan mesec više, a one
posle nje, najmanje još jedan mesec više - i
tako dalje, sve dok za nekoliko godina ne do-
djemo u situaciju kad kursevi više neče moči
pomoči. U razvijenom svetu taj problem se ne
postavlja u tolikoj oštrini zato što su mikrora-
čunari mnogo dostupniji tako da nove genera¬
cije mladih ljudi u tim zemljama »rastu« s mi-
kroračunarima.
Drugi razlog je više okrenut samom pre-
vodjenju. Treba očekivati da če računari
četvrte generacije, na kojima se trenutno radi,
zajedno s razvojem veštačke inteligencije i
mašinskog prevodjenja, otvoriti nove mo¬
gučnosti i za prevodioce, da če u bliskoj
budučnosti postojati . programi (ekspertni
sistemi) koji neče biti samo puki alat, sredstva
rada, več i prava pomoč prevodiocima, nešto
kao’lektor ili savetnik. Ukoliko ovaj razvoj ne
pratimo, pa makar i sa zakašnjenjem od neko¬
liko godina, pa makar i na najnižem mogučem
nivou, nači čemo se u slepoj ulici razvoja u
ovoj oblasti, bez mogučnosti da se odatle bez-
bolno izvučemo.
Treči i poslednji razlog za uvodjenje sa¬
vremenih sredstava rada - kompjuterizacija
kancelarijskog poslovanja, kojoj je cilj pove¬
čanje efikasnosti poslovanja uopšte - ukoliko
ga sami ne uvažimo, biče nam nametnut sa
Strane, baš kao što se to dogodilo sa šifrova-
nim oznakama na pakovanju najraznovrsnije
robe. Ovim želim da ukažem na potrebu - i
mogučnost - da se radno mesto prevodioca
opremi savremenim sredstvima rada, koja
če se koristiti i za druge kancelarijske poslo-
ve. S obzirom na ugled koji prevodioci uživaju,
možda bi realnije bilo insistirati da se savre-
mena sredstva rada o kojima sam ovde govo-
rio »nominalno« nabave za neko drugo radno
mesto, a da se prevodiocu omoguči da se i on
njima koristi.
Bilo kako bilo, stara narodna poslovica o
alatu i zanatu pokazuje se još uvek aktuel-
nom.