srBA. hrv-'7',| 7	■
KRAU^^^ 0^ SL0]/ENACA UPRAVA ZA ZAŠTITU INDUSTRIJSKE SVOJINE
KLASA 12 (5)	IZDAN 25. novembra 1922
PATENTNI SPIS BR. 652.
Socićtć Chimique des Usines du Rhone, Pariš.
Način spravljanja diacetata etilidena dejstvom acetilena na sirćetnu kiselinu.
Prijava od 29. marta 1921.	Važi od 1. aprila 1922.
Pravo prvenstva od 9. decembra 1916. (Francuska.)
Poznato je, prema nemačkom patentu br. 271.381, od 22. juna 1912, da se može spraviti diacetat etilidena akcijom acetilena na kristalastu sirćetnu kiselinu u prisustvu sulfata ili fosfata žive.
Osvedočeno je da se ta reakcija stvarno i dešava sa sulfatom žive, samo, da bi utvr-djivanje acetilena bilo dovoljno, mora se raditi na temperaturi oko 90 stepeni. Na toj visokoj temperaturi dešava se dosta jako katranisanje i diacetat etilidena osim toga prerpljuje primetno razoravanje usled prisustva sumporne kiseline koja se dekom-poziciom katalizatora oslobodjava.
^ve druge so i žive sa mineralnim kiselinama dejstvuju nesravnjivo manje nego sulfat. Naročito pak fosfat /koji je u patentu, pored sulfata, jedino n značen/ nema apsolutno : i-kakvog dejstva Isto tako i kloridi žive U tekstu patenta rečeno je, istina, qa se reakcija može olakšati dodatkom mineralnih kisel na ili kiselih soli katalizatoru, medjutim opiti vrfeni u tom smls’u navode na konstataciju da jedino sumporna kiselina proizvodi primetno dejstvo smanjujući temperaturu reakcije, a’i da njeno dodavanje ima tu ozbiljnu nezgodu da znatno umanjuje proizvodjenje.
Sve ovo dokazuje da je reakcija daleko od toga da ima opšti značaj koji joj nemački patent pridaje.
Medjutim potraživač je našao da se sve te nezgode mogu izbeči ako se sulfat žive zameni smfonskim kise inama u prisustvu acetata žive.
Aromatične sulfonske kiseline (su'fonski benzol, sulfon ki naften, su fonski kapifen) potpuno katalizuju reakciju. Ali naročito treba istači upotrebu sulfonskih kise ina masne serije, kao sulfacetičnu Kise'inu, disulfonski acidaldehid, metioničnu kiselinu i t. d.
Primer 1.
U 800 delova sirćet e kiseline zagrejane na 70 stepeni C, rastvori se 40 delova živinog oksida zatim mešajući doda se tankim mlazem topao rastvor:
50 delova 3 naften sulfonske kiseline
u 200 delova si četne kiseline.
Opaža se formiranje belog taloga živinog naften sulfonata. U tako dobivenu mešavinu sprovode se 200 delova aceti ena, tako da ga mešavina absorbuje u roku od 2 časa i na temperaturi od 70 stepeni C.
Zatim se poznatim sredstvima izdvoji višak sirćetne kiseline od formiranog diacetata.
1 din.
Primer II.
U 1000 delo a krMalaste sirćetne kiseline zagrejane na 70 stepeni C rastvori se 40 delova živinog oksida. U taj se rastvor sipa sledeča mešavina: sulfacetične kiseline 26 delova; sirćetne kiseline 100 delova.
U toku od 5 časova i na 65 stepeni C f ksira se za sirćetnu kiselinu 230 delova acetilena.
Na kraju operacije mešavina diacetata i sirćetne kiseline vrlo je malo obojena i potpuno bistra.
Patentni zahtev.
Način spravljanja diacetata etilidena dejstvom acetilena na sirćetnu kiselinu, naznačen time što se tretiranje vrši u prisustvu sulfonskih kiselina aromatične ili masne serije i živinog acetata.