NARODNE PRIPOVEDKE IZ ISTOČNE SRBIJE U REDAKCIJI
dr. VESELINA CAJKANOVICA.*
Ilija Nikolić
Kada su se u izdanju Srpske Kraljevske Akademije pojavile 1927. go-
dine »Srpske narodne pripovetke« koje je uredio dr. Veselin Cajkanović,'
domaća i strana kritika pohvalno su ocenile zamašni poduhvat ovog na-
šeg priznatog naučnika, folkloriste. Posvećena uglednom češkom naučniku
Đorđu Polivki, ova knjiga donela je rezultate dvogodišnjeg rada uređi-
vača na izradi zbornika narodnih pripovedaka na osnovu 29 rukopisnih
zbirki iz Arhiva Etnografskog odbora Srpske akademije sakupljanih to-
kom trideset godina od mnogih skupljača iz raznih krajeva naše zemlje.
Snabdevena dragocenim napomenama o zbirkama i onim u vezi s tekstom,
registrima realija i ređih reči, spiskom skupljača i njihovih pripovedaka,
sa kratkim, kritički napisanim predgovorom, i tekstovima 212 pripove-
daka izabranih od 1636, ovaj zbornik je izazvao bio kod nekih naših na-
učnika pažnju dostojnu divljenja.-
Međutim, ne u nameri da umanjimo značaj osnovnih koncepcija Caj-
kanovićevog rada, već jedino da otkrijemo naučnu istinu o odnosu nekih
tekstova narodnih pripovedaka štampanih u ovome zborniku prema nji-
hovom originalu, analiziraćemo tekstove devet narodnih pripovedaka iz
Istočne Srbije, koje je V. Cajkanović uneo u pomenuti zbornik sa njiho-
vim originalima i to: jednu pripovedku i pet priča zabeležnih od skupljača
Nikole Jakševca' pod naslovima: Ciganka carica (br. 33), Covek i kuma ala
(115), Crvljivo uvo (193), Šaraj grad (197), Da l'sam ja ili koji poljak? (198),
* Saopštenje pročitano na plenarnom sastanku Etnografskog instituta Srp-
i.ke akademije nauka i umetnosti 26. januara 1962. godine.
1 Srpske narodne pripovetke, knjiga 1. Uredio Veselin Cajkanović Beograd-
Zemun. Grafički zavod »Makarije A. D.« 1927. str. XIV-637-II. 8». — Kol.:
Srpska Kraljevska akademija, Srpski etnografski zbornik, XLI.
^ V. Srpske narodne umotvorine (beleška). Srpski književni glasnik
XXI/1927, str. 633-634.
Ur. (Beleška pod naslovom dela). Prilozi za književnost, jezik, istoriju i fol-
klor, VII/1927, str. 326-327.
3 Nikola Jakševac, gimnazijski profesor. Rođen 29. avgusta 1863. godine u
Đakovu, Slavonija. Gimnaziju je svršio u Slavonskoj Požegi 1883., posećivao
teologiju u Zagrebu a od 1886. studirao filologiju u Beču. Odličan student, uče-
nik Vatroslava Jagića, on je po svršetku studija 1890. prešao u Srbiju i bio
gimnazijski profesor u Kragujevcu, Požarevcu, Vranju i Pirotu. Umro je 23.
juna 1901. u Beogradu. — Osim pripovedaka i pesama slao je Srpskoj Akade-
miji i zbirku reči iz Pirota za njen veliki Rečnik.
115
Ilija Nikolić
Bog je osudio čoveka da pati zarad jednog čoveka (206) — i tri narodrxe
pripovedke učitelja Mihaila St. Riznica": Đavo i vladika (67), Mudra sna-
ha (77), i Ala (114).
Nikola Jakševac je svoju značajnu zbirku narodnih pesama i pripo-
vedaka i pirotskog, delom i vranjskog okruga završio u Pirotu u pro-
leće 1892. godine i poslao Etnografskom odboru Akademije u čijem se
Arhivu pod br. 4/II i danas nalazi. U poređenju sa ostalim skupljačima
koje poznajemo, Jakševac je dosta tačno zabeležio narodne umotvorine
iz pirotskog kraja. O svom načinu prikupljanja zabeležio je u predgovoru
zbirci ovo: »Pri skupljanju ove zbirke postupao sam ovako: učenici su
napisali onako kako su im njihovi roditelji ili poznanici pričali; posle sam
ja sve u čisto prepisano tri put pred njima čitao i srednji izgovor za se-
ljački govor upotrebio, a opet srednji za pirotski govor«. Pored toga Jak-
ševac je među prvima obradio glavne osobenosti pirotskog i vranjskog
govora (V. Predgovor zbirci, str. I-XIII).
Trideset godina posle beleženja ovih pripovedaka, kada se latio re-
daktorskog posla oko njihovog štampanja, V. Cajkanović je, iz nedovoljno
poznatih nam razloga, brisao dijalekatske osobenosti zabeleženih tekstova
i ubacivao na njihovo mesto odgovarajuće oblike savremenog književnog
jezika.
Da bi se jasno videla i nedvosmisleno odredila autentičnost originala
zabeležnih pripovedaka a tim više i ocenio postupak V. Cajkanovića u
štampanom tekstu, poslužićemo se paralelnim citiranjem odgovarajućih
tekstova u odlomcima koji se ne izdvajaju naročito od ostale materije, već
je samo dopunjuju i u ovom slučaju ilustruju. Da uzmemo, najpre, po-
četak pripovedke »Ciganka carica« koju je Jakševac zabeležio u Pirotu
od Jovana Đorđevića, učenika IV. razreda gimnazije:
rukopis Nikole Jakševca
7. Циганка царица
** Била некоја чеома, куде доодмла
једна баба и точила воду. Тува
близа седел царев син и кад год би
дошла таја баба, он би вој струшил
отбвне с камење. Једнуш дојде баба
на воду: царев шн вој егроши u
тага стовнете, a баба га проклне-.
„Оиико да Бог даде нигде девбјћу
да не вајдеш, и ако би ђу вашал,
a ти у алу да ђу најдеш".
štampani tekst V. Cajkanovića
33. Циганка царица (citp. 114)
Била нека чесма и ту je доходила
једна баба и точила воду. Ту близу
седео je царвв син и кад год би
дошла та баба, он би joj камењем
строшио стоине. Једном дође тако
баба на воду, царев оин joj и тада
стротпи стовне, a баба га прокуне:
„Синко, д& Бог да нигде девојке да
не нађеш, a ако би нашао девојку,
a ти код але да je нађеш".
ili uzmimo odlomak pripovedke »Da l'sam ja ili koji poljak?« takođe iz
Pirota, zabeležene od pomenutog Jovana Đorđevića:
** Akcentovanje teksta originala izvršio sam u ovom svom radu u cilju
sagledavanja posebne akcenatsike sisteme narodnog govora — što je V. Cajka-
nović sasvim izgubio iz vida. (I. N.).
116
Narodne pripovedke iz Istočne Srbije
rukopis Nikole Jakševca
Бил један поп na све терал по-
падију да му поје и игра. Њој се
довије, na се даговбри сас једнбг
говедара, да преваре попа да ђи
венча. Ka дојде поп дбма, и попа-
дија му рече: „Море попе, дооди
наш говедар да те бка да га венчаш,
ама какву je невесту узел че речеш
да сам ja; ка ђу видиш, све на меи
личи".
štampani tekst V. Cajkanovića
(str. 439).
Био један поп na све терао по-
пвдију да му inoje и игра. Њој се
додија, na се догавори с неким го-
ведаром да преваре попа да их
векча. Кад поп дође дома, пооадија
му рече: „Море папе, доходи наш го-
ведар да те зове да га венчаш, ама
какву je невесту узео, рећи ћеш да
сам ja кад je видиш, толико на мвне
личи".
Poređenjem gornih tekstova utvrdili smo da je V. Cajkanović brisao
iz originala sve glavnije odlike timočko-lužničkog dijalekta, posebno pi-
rotskog govora, menjao čitav fonetski sistem ovih arhaičnih narodnih go-
vora i umetao čisto srpske, većinom književne reči i izraze, a da o tome
svom postupku nigde u knjizi nije zapisao. Nećemo se ovde zadržavati na
analizi svega onoga što je prepravljao, nego ćemo ukazati samo na Caj-
kanovićeva osnovna prekrajanja originala, to jest na ono po čemu se
timočko-lužnički dijalekat, na primeru govora pirotskog kraja razlikuje,
bolje reći odlikuje od drugih naših dijalekata.
Jedna od naj karakteristični j ih osobina ovog dijalekta je dosledno ču-
vanje starog i novog poluglasnika Z reda Za. U rukopisu N. Jakševca
obeležen sa ä, taj pol uglas se sačuvao, dok je u štaimpanom tekstu V. Caj-
kanovića pretvoren u čisto a, što je uslovilo i pojavu novih reči i izraza.
To pokazuju primeri koji se mogu zapaziti u već priloženim odlomcima
tekstova, kao i ovi nasumce odabrani:
Ciganka carica
rukopis N. Jakševca
кага ce савну, они си отидбше
štampani tekst V- Cajkanovića
(115, 19)
када ce свануло, 'они отидоше...
Crvljivo uvo
Бил један човек, na ce ожвнил
Био један чшек, na ce оженио (424,1)
* Mihailo St. Riznić, učitelj. Rođen 1858. godine u selu Brzanu, svršio u
njemu osnovnu školu i pet razreda gimnazije u Beogradu. Bio je učitelj u ćup-
rijskom selu Dubnici. Kao radikal, u opoziciji prema vlastima, mada odličan
učitelj, premeštan je bio iz sela u selo. U Pirotu je bio učitelj osnovne škole
od 1. septembra 1895. do 20. oktobra 1896, a zatim k Zaječaru, Miloševcu, Trnov-
či i Beogradu, u kome je umro 1901. godine. Sakupljao je narodne umotvorine.
Objavio je »Sedeljke« iz niskog, aleksinačkog, timočkog i braničevskog okruga,
kao i zagonetke u Brastvu Sv. Save za 1894., te nekoliko pesama u niskoj »Sla-
vi«. Ostavio je u rukopisu veliku zbirku narodnih umotvorina iz Istočne Srbije.
117
Ilija Nikolić
Suglasnik X u timočko-lužničkom dijalektu skoro je sasvim iščezao.
Najmanje se može čuti između dva samoglasnika u recima u koje ga je
V. Cajkanović ubacio, naprimer:
Kuma ala
(kraj pripovedke iz Pirota koju je zabeležio od Nikole Mitkovića, učenika
IV razreda gimnazije):
З.Човек и кума му ала
Дошал човек na питал куде je
кумо моја жена и дете. О, куме,
они (ручаше тува na ои сад отидбше,
ja ђи несам после видела; — и кум
си бтиде да ђи тражи и тражил ђи
много na ђи не нашал.
116. Кума ала (369, 28—30)
Дошао човек na пита: „Где су
кумо моја жона и дете?" О, куме,
они рЈгчаше na одоше, a ja их иисам
после видела. „Кум оде да их тра-
жи, na их je траљото и тражио, али
их нитде није нашао.
Tipična crta pomenutih govora je i čuvanje staroga л između dva
suglaisnilka lu ipojedlinim recima; pojava У mesto л u njima vrlo je spo-
radična. Međutim, V. Cajkanović je svuda л iz originala zamenjivao no-
vim vokalom Y:
Ciganka carica
rukopis N. Jakševca
... a баба га проклне...
... да отћине с ј|едну .руку
јаблће »олко може...
štampani tekst V. Cajkanovića
(114,5)
a баба га прокуне...
... да откине с једном руком
јабука нолико може... (115, 29)
OrigLnai ipomenutih pripovedaika promenjen je i u pogledu ч i Џ
od praslovenskog ti i di. Upotreba ч i џ smatra se stalnom i najka-
rakteri^Jtičnijom odlikom ovoga dijalekta. Na mesto ч kod V. Cajkanovi-
ća, kao u književnom jeziku skoro je uveik Ћ naprimer:
Ciganka carica
rukopis N. Jakševca
... Нело ja чу те ударим и
ти че станеш метла...
štampani tekst V. Cajkanovića
... него ja ћу те ударити и
ти ћеш постати метла... (114, 12)
Da l'sam ja ili koji poljak? ;
... Ама какву je нввесту узбл,
че речеш да сам ja...
... ама какву je невесту узео,
рећи ћеш да сам ja... (439, 5—6)
Uipotröba Ћ i Ђ postalo od K i Г, promenjeno je kod V. Cajkano-
vića u K i Г. naprimer-
118
Narodne pripovedke iz Istočne Srbije
Ciganka carica
Девбјћата ce превари и слезне, a
циганката ђу увати, задави и со-
блече ђу...
Девојка ce превари и сиђе, a
циганка je ухвати, удави и скине
ioi дреје... (116, 56—57).
Kuma ala
... Када улезо у другу оабу, оно
нбђе и руће од човеци...
... кад улегох у другу и трећу
собу a OHO руке и ноге људске (369,
18—19)
Šaraj grad
... Слуђе си кажу на газду на
царевог сина.
... Слуге кажу газди, царввом
сииу (437, 11)
Promenjeni su i dijalekatski oblici pokaznih zamenica: ovija, tija,
onija, u raznim padežnim oblicima, kao u primerima;
Crvljivo uvo
Тија човек ожени ce за другу.
Taj човек ожени ое другом ...
(429, 7)
Šaraj grad
... na кад види туја девојћу..
... соблече овеја овчарсће дреје
na кад види ту девојку... (438,
39)
... свуче оне овчарске дреје...
(429, 7)
Mogli bismo dugo navoditi primere Čajkanovićevog narušavanja ori-
ginala u pogledu fonetskih i drugih gramatičkih osobenosti ovih dijale-
kata. Zadržaćemo se samo na još nekoliko karakterističnih izmena; uzmi-
mo postpozitivnu upotrebu demonstrativne zamenice t, ta, to u značenju
člana, obično uz imenice, prideve i druge reči:
Ciganka carica
... Девбјћата ce ггревари и слезне,
a циганката ђу увати и врљи у
водуту...
... Девојка ce превари и оиђе, a
Циганка je ухвати и баци je у
воду.. (116, 56).
Uprošćenu imeničku deklinaciju timočko-lužničkog dijalekta, njenu
dvopadežnu konstrukciju s pomoćnom funkcijom pojedinih predloga Caj-
kanović je pretočio, gde god je to mogao, u višepadežni sistem deklinacije
savremenog književnog jezika, kao u primerima:
119
Ilija Nikolić
Ciganka carica <
... и iOH 'Ошде и ра1сече ђи над
једну вбду и видел да из једну
јаблку излезла дввбјћа млбш убава...
и он отиде и раоече их над једном
водом. Одмах из једне јабуке изле-
гне дввајка миаго убава (115, 33—34).
Stari nastavak participa preterita aktiva sa suglasnikom л na kraju
reči muškog roda koji se čak i danas dosledno upotrebljava u narodnom
govoru ovih dijalekata, verno zabeležen od N. Jakševca, Cajkanović je
potpuno izbrisao i zamenio sa o. To se moglo uočiti i iz dosad navedenih
odlomaka, kao iz primera:
Ciganka carica
... a ан му |рече: како je дооди.71
један сбкол и какб гаворил и што
работил...
... a OH му рече како je доходио
један соко и како je говорио и шта
je радио. (Iil6, 74^78)
Po našem mišljenju, V. Cajkanoviću nije mogla biti nepoznata činje-
nica da su osobenosti timočko-lužničkog dijalekta utvrđene u nauci još
početkom ovoga veka u obimnoj i za naše dijalekte najznačajnijoj studiji
Aleksandra Belica,^ i nešto ranijoj takođe značajnoj studiji Olafa Broka,^
a da su neke odlike ovoga dijalekta uočavane i najavljivane mnogo ra-
nije u delima Milana Đ. Milićevića,^ Koste Koštica^ i drugih, uključujući
tu i rukopisnu zbirku Nikole Jakševca, čiji je predgovor V. Cajkanović
morao imati u rukama.
Nikola Jakševac zabeležio je i iz vranjskog okruga šest pripovedaka
od kojih je V. Cajkanović uneo u svoj zbornik jednu (Bog je osudio čo-
veka da pati zarad jednoga čoveka, br. 206). Odlike vranjskog govora
južno-moravskog dijalekta sačuvane su u originalu prilično vemo. Neke
njegove crte nalazimo i u trima narodnim pripovedkama skupljača Mi-
haila St. Riznica, zabeleženim u Pirotu (Đavol i vladika), u Trnu (Mudra
.snaha) i u visočkom selu Slavinju (Ala) koje je V. Cajkanović takođe
štampao u svome zborniku. Pojava pripovedaka s vranjskim govorom na
teritoriji Pirota i okoline dokaz je ne toliko strujanja vranjskog govora
koliko posledica slučajnog prenošenja u pomenute krajeve Istočne Srbije.
Mihailo St. Riznić trudio se da tri pomenute pripovedke verno zabeleži
od svojih kazivača. U propratnom pismu upućenom Etnografskom odseku
Srpske Kralj. Akademije od 15. februara 1901. piše sledeće: »Ja sam ih
zabeležio onako kako sam ih čuo. Jezik naročito nisam popravljao, želeći
5 Belić A. Dijalekti Istočne i Južne Srbije, s dve karte. Beograd. Štampa-
rija Kraljevine Srbije. 1905. Str. CXII-715-2 karte. 8». Kol.: Srpska Kralj. Aka-
demija. Dijalektološki zbornik, 1.
" (Olof Broch) Dialekte .des südlichsten Serbiens in Schriften der Balkan-
commission, linguistische Abteilung III. (S. 342. 4"). Wien, 1903. str. 278 — 28.
^ Milićević, Milan Đ. Kraljevina Srbija. Beograd. Državna štamparija, 1884.
Str. 485. 8».
8 Kostić, Košta N. Iz Torlaka. Folklorističke beleške iz Pirotskog okruga.
Karadzic. Aleksinac, II, 141-144.
120
Narodne pripovedke Iz Istočne Srbije
da priče sadrže karakter mesta u kome su ponikle. Ako Akademija na-
lazi kakve mane u jeziku, i želi da se iste isprave našim književnim jezi-
kom, molim lepo da mi se to javi, te da druge narodne priče pošljem po
želji Akademije.«'
Kao što se radikalno odnosio prema bitnim odlikama pirotskog go-
vora, tako se V. Cajkanović poneo i prema glavnim osobinama vranjskog
govora. On je brisao mnogo toga što je dijalekatski narodno u pripoved-
kama i unosio na njihovo mesto oblike književnog jezika. Svoje tvrđenje
dokumentovaću i ovde prostim navođenjem paralelnih tekstova originala
sa Cajkanovićevim preradama, jer smatram da je to naj očigledniji postu-
pak u dokazivanju jedne naučne istine, kao i zbog toga da bih izbegao
ponavljanje davno već poznatih odlika vranjskog govora. Uzeću samo po-
četak kratke pripovedke »Bog je osudio čoveka da pati zarad jednog čo-
veka« iz Vranja, koju je doneo Stanko Mitić, učenik V razreda gimnazije:
rukopis N. Jakševca
У старо време или у деда Адамо-
во време, кад je Бог одија no земљу
дрва несу носили на грбину како
данаске што носив, тики кад ники
човек искаја дрва да -maa, он си
отидне у планину, куде има млого
дрва и које дрво иска да му однесе
дома он га оамо такне cäc један прс
и дрво одма падне; такб раббти
дотле докле оће, na кад види да оу
му дрва доста, он ги наредм све
једнб до друго, и рекне ги да идев,
дрва пођев, a тој човек иде no њи
и тера ги cäc стап како овце.
štampani tekst V. Cajkanovića
У старо нреме или у деда-Ада-
мово време, кад je Бот ходио no
земљи, људи нису носили дрва на
грбини као данас што носе, нвго
кад неком затреба дрва, он отмдне
у планину и које дрво хоће да од-
несе дома он га само такне једним
прстом, и дрво одмах падне: тако
работи докле хоће, na кад види
да му je доста дрва, он их наређа
све једно до другога и рекне да иду,
и дрва пођу, a кад човек иде иза
њих и тера их штапом као овце.
(стр. 444).
Iz izloženog jasno se vidi da je V. Cajkanović svojim redaktorskim
postupkom bio narušio ne samo glasovno-morfološko jedinstvo originala
ovih pripovedaka, nego je njime uništena i harmonija dobro poznate akce-
natske sisteme ovih arhaičnih govora dvaju različitih dijalekata našeg
jezika. O takvom svom odnosu prema originalu V. Cajkanović nije u knji-
zi nigde pomenuo. Istini za volju, u svom predgovoru on navodi da »zbor-
nik ima etnografski i folklorni cilj, a ne isključivo filološki« i da su zbog
toga izostale kritičke napomene, to jest kritički aparat uz knjigu. — Po
našem mišljenju, baš u ime tih ciljeva nije morala tako i u tolikoj meri
biti zanemarena autentičnost originala, a time i neadekvatno prikazana
dijalekatska osobenost narodnih umotvorina ovoga kraja.
» Arhiv Etnografskog odbora Srpske akademije nauka, br. 375-75-2.
Navedeno delo pod br. 1, str. XIII.
121!
Ilija Nikolić
ZUSAMMENFASSUNG
VOLKSERZÄHLUNGEN AUS OSTSERBIEN
Beim Vergleiche der Originalfassung einiger Volkserzählungen des Nikola
Jakševac und des Mihajlo St. Riznić, wie sie Ende des letzten Jahrhunderts in
Osterbien aufgezeichnet wurden, mit dem gedruckten Texte, wie sie Veselin
Cajkanović im J. 1937 in der Sammlung »Srpske narodne pripovetke« (Ausga-
be der Srpska kralj, akademija in: Srpski etnografski zbornik, Buch XLI) ver-
öffentlicht hatte, stellt der Verf. fest, dass die Texte von neun Volkserzählun-
gen der genannten Sammler aus dem Originaldialekt in die reine serbische
Schriftsprache übertragen worden sind, ohne dass der Redaktor irgendwie sein
Verfahren erwähnt hätte.
V. Cajkanović hat aus dem Original alle hauptsächlichen Vorzüge des Ti-
mok-Lužnica-, des Pirot- und des Vranje-Dialektes ausgemertz, das gesamte
phonetische System dieser archaischen volkstümlichen Dialekte umgewandelt
und serbische schriftsprachliche Wörter eingesetzt. Mit seinen redaktionellen
Eingriffen hat er nicht nur die lautlich-morphologische Einheit der Original-
erzählungen zerstört, sondern auch die Harmonie des gut bekannten Akzen-
tuations-Systems dieser archaischen Dialekte vernichtet.
Nach den Ausführungen des Verf. ist somit die Authentizität des Originals
verstümmelt und die Eingenart des Volkserzählungsgutes im Dialekte der Pi-
rot- und Vranje-Gegend unadequat dargestellt worden.
122