KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 74
1NDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1. MARTA 1929.
PATENTNI SPIS BR. 5584.
1 ' ' • . ..
Julius Pintsch, Aktiengesellschaft, Berlin.
Svetlosni signali za vazdušni saobraćaj.
Prijava od 14. aprila 1927.	__________ Važi od 1. decembra 1927.
. Bezbedan vazdušni saobraćaj ne samo pri vedrom vremenu već i u sutonu, magli i za vreme noći, iziskuje signale, koji svetle na sve strane sa odredjenim, karakterističnim raspoznavanjem što veće daljinje opažanja. Kako se ovi svetlnosni znaci moraju raspoznavati ne samo sa velike daljine već naročito i u magli sa malog odstojanja i pri svakoj proizvoljnoj visini aeroplana, to je zračanje u horizontalnom odn. nešto malo iznad toga vidljivom pravcu nedovoljno, već je potrebno zraćanje bar do uglova od 30°.
Na kratkim odstojanjima dovoljni su svetlosni signali, kod kojih se svetlosni izvor u nekretnom i u svima nebesnim pravcima ravnomerno zračečem sočivu u vidu pojasa kreće iz žiže odn. jedan svetlosni izvor se ne kreće a drugi se kreće iz žiže, čime je omogućeno periodično odavanje svetlosti u horizontali i do uglova od SO", Za velike daljine vida potrebne su jačine svetlosti, koje se za sad pomoću pojasnih sočiva u vezi sa električnom svetlošću ne mogu više dobiti. S druge strane bi upotreba električne svetlosti izvanredno jako poskupela takva signalna odelenja, jer bi bilo potrebno stalno nadgledanje a i odgovarajuća konstrukcija lučnih lampi za bacanje svetlosti u svima pravcima iziskivala bi više sočiva
Predmet pronalaska je svetlosni signal, koji zadovohava sve gornje zahteve, t. j. šalje jaku svetlost u horizontalnom pravcu i koso prema gore u većini slučajeva dopušta primenu električne svetlosti i odnosno broja sočiva zavisi samo od željenog znaka, dakle za jedan odblesak znak dovoljna je
jedna reflektorska optika, koja se ovde upo-trebljuje na mesto pojasne optike, za znak sa dva odbljeska dve reflektorske bptike i t. d. i to uz primenu samo jednog jedinog svetlosnog izvora.
Suština pronalaska bazira na saznanju što Frenelov sočivni sistem u koliko se ovaj sastoji samo iz dioptričnih delova — ili ekvivalentan sistem ogledala, ako se svetlosni izvor postavi u žižu, daje dobro koncen-trisanu svetlost, u ovom slučaju vertikalno na ravan sočivnog sistema, ali ako se svetlosni izvor postavi bočno od žiže zračane svetlosti onda se pomera na suprotnu stranu.
Raspored iz slike 1 pokazao je ove rezultate:
1.
2,
3.
4.
Rasdored svet. losnog izvora
Skretanje
svetlosnog
zraka
U žiži	0°
15 mm	ispod žiže	7°
30 mm	ispod žiže	15°
50 mm	ispod žiže	25°
Jačina
svetlosti
I
1
0.95
0.3
Rasi-
panje
5°
5°
7°
15"
Dakle pokazano je, da na skretanju od 15° jačina svetlosti mnogo ne opada i da se na 25° može dobiti u neku ruku kon-centrisana svetlost od prilike ’/a od prvobitne.
Da bi se u početku postavljeni zadatak mogao rešiti, dovoljno je do uglova od 25—30° rasporediti svetleče tačke jednom u žiži, a potom na izvesnim odstojanima (ili kontinualno) ispod žiže, dakle vertikalno razmaknuto prema optičkoj osi.
Ako se pak želi reflektor da iskoristi za odavanje što jače svetlosti preko većeg ugla
Din.IO*—
pravcu na gore, onda preporučujemo, da -se ravan reflektorskog ogledala ne postavlja lačno u vertikali, već pod uglom nagnutim pozadi i da se najviše svetla tačka ne postavi u samoj žiži već iznad nje. Na taj način dobija se raspored, koji je u si. 2 pokazan sa 5 svetlosnih tačaka. Ako se upotrebe 6 raznih svetlosnih tačaka i sistem so* ćiva nagna pozadi za 15° onda se sa napred dalim merama dobija:
pri skretanju od 0° intezitet svetlosti 0.95 15°	1
*»	»	n	t»	1
„ 30J	„	„	1
„ 45°	„	„	0.3
Ako se zahteva još strmije slanje svetlosti na gore, onda se to može postići rasporedom drugog sočivnog sistema, koji je iznad prvog (si, 3), Prema citiranim odnosima veličina dobija se uz skretanje od 60°—70° prema horizontali jačina svetlosti 0.3 u srav-njenju sa napred pomenutim rasporedom merenja.
Za rotirajuće reflektore gore opisane vrste od bitnog je značaja za gledaoca i vreme trajanja svetlosti. Kao što je poznato može se ovo vreme svetlenja produžiti proširenjem
svetlosnog izvora u horizontalnom pravcu paralelno ravni sistema sočiva ili ogledala. Kako rasipanje raste sa odstojanjem svetlosnog izvora od žiže — što se vidi iz gornjih, citiranih vrednosti — to je po pronalasku mogućno obrnuto, da se širina svetlosnog izvora smanji prema odstojanju od žiže.
Patentni zahtevi:
1.	Svetlosni signal za vazdušni saobraćaj sa dioptičnim sočivima ili ekvivalentnim ogle-dalskim sistemima, naznačen rasporedom jenog niza svetlosnih tačaka u žiži i vertikalno razmaknutim prema opiićkoj osi u cilju dobijanja homogenih svetlosnih polja.
2.	Svetlosni signal po zahtevu 1 naznačen naginjanjem ravni sistema sočiva prema vertikali, tako da u žiži rasporedjeni svetlosni izvor baca mlaz svetlosti koso na gore, dok se svetlosni zraci ispod ali iznad raspore-djenih svetlosnih izvora priključuju iznad ili ispod svetlosnog mlaza izvora svetlosti, koji leži u žiži.
3.	Svetlosni signal po zahtevu 1 naznačen time, što se u žiži ležeći deo svetlosnog izvora proširuje a delovi izvan žiže sužavaju.
Adpatent broj558A.

v