68 Da li je naša kraljevina nova ili stara država?
Da li Je naša kraljevina nova ili stara
država?
Napisao univ. prof. dr. Ivan Žolger. I.
Mešovlti Izborni Sud, ustanovljen medju našom i ne-mačkom državom, bavio se pre kratkog vremena pitanjem, ima li naša država gledom na likvidacije nemačkog imanja, koje se nalazi na njezinoj teritoriji, ista prava, kako ih ugovori o miilu uopče priznavaju savezničkim državama, ili važi li za našu državu izuzetak čl. 297, lit. h, br. 2, al. 2 Versaljskog ugovora.
Mešoviti Izborni Sud odbio je tužbu nemačke države, koja je zastupala alternativu, da naša država nema jednakih prava; kod toga se je pre svega služio argumentom, da naša država »u smislu Sen-Žermenskog i Trijanonskog i potom i Versaljskog ugovora« nije iznova stvorena država.
Rasudu je naš odličan i velezaslužan zastupnik u Me-šovitom Izbornom Sudu g. dr. Dušan M. S u b o t i č objavio u prevodu u »Novom Životu«'), gde u članku »Naša Kraljevina nije nova država« na osnovu argumentacije Mešovitog Izbor-nog Suda precizira i svoje mišljenje o pitanju, da li je naša Kraljevina nova ili stara država.
Najpre u uvodu k prevodu naglasuje, da »ugovori o miru, koji su zaključeni posle velikog svetskog rata u 1919 godini, postavili su jedan nov pojam u medjunarodnom pravu, t. j. pojam novih država i sa tim pojmom na više mesta vezali vrlo važne pravne posledice.«
Dalje pripominje, da »pitanje o tome, da li je naša Kraljevina nova država ili stara, t. j. proširena Kraljevina Srbija usled ujedinjenja izvesnih teritorija bivše austro-ugarske monarhije sa njom, oddvojakogjeinteresa: sa gledišta
') Knj. XI. sv. 11 od 18. novembra 1922; Beograd, Orafički zavod »Narodna Samouprava«.
Da li je naša kraljevina nova ili stara država?_69
spolnjeg t. j. m e d j u n a r o d n o g prava i sa gledišta unu-trašnjeg t. j. d r ž a v n o g prava.«
Na koncu saopštenog teksta rasude pak zaključuje g. dr. Subotič: »Tako je ovom odlukom Mešovitog Izbornog Suda, sa gledišta medjunarodnog prava, raspravljeno i utvrdjeno, da naša Kraljevina nije nova država. Dakle: ona je stara Kraljevina Srbija sa novim imenom i novim t e r i t o r i j a m a.«
Kako se vidi, pusta g. dr. Subotič otvoreno pitanje, da li je sa gledišta unutrašnjeg državnog prava naša Kraljevina nova ili stara država, i tirne priznaje mogučnost, da bi naša država sa gledišta unutrašnjeg prava mogla eventualno biti nova država, akoprem je sa gledišta medjunarodnog prava stara država. Nastaje dakle pitanje, da li je u opče pravno moguče, da bi isti subjekat gledom na isti atribut mogao biti sa gledišta državnog prava drukčije kvalifikovan nego sa gledišta medjunarodnog prava.
U koliko dolazi u obzir medjunarodno pravo, je dr Subotič mišljenja, da je odlukom Mešovitog Suda »r a z p r a v 1 j e n o i utvrdjeno,« da naša Kraljevina nije nova država, nego stara Kraljevina Srbija sa novim imenom i teritorijom. Pošto se ova tvrdnja opire i s k 1 j u č i v o na argmentaciju Mešovitog Suda, treba pre svega da si ovu argumentaciju potanje ogledamo.
Osim toga dolazi u obzir i to, da li se može nazrevanju, koje je izrazilo kakvo sudište u svojoj argumentaciji, u opče pripisivati autoritet pravomočne izreke, dotično, da li je bio Mešoviti Sud kompetentan izreči autoritativnu odluku o pitanju, kojim nam se je baviti.
II.
Nemački zahtev, da naša država gledom na likvidacije Tiemačkog imetka, koji se nalazi u našoj zemlji, nema istih prava, kako se u Versaljskom ugovoru u opče priznaje an-tantnim državama, dotično, da vredi za našu državu u tom pogledu izniman pravni položaj, trebalo je po odlukama mi-rovnog ugovora zabaciti kao neopravdan; zabaciti, akoprem je naša Kraljevina nova država, jer i kao
70 Da 11 je naša kraljevina nova ili stara država?
") Les Oouvernements allies et associes reconnaissent que les res-sources de 1' Allemagne ne sont pas suffisantes pour assurer complete reparation de t o u s ces pertes et de t o u s ces dommages. Les Gouvernements allies et associes e x i g e n t t o n t e f o i s, et 1' Allemagne en prend 1' engagement, que soient repares tous les dommages, causes alapopulationcivilede chacune des Puissances alliees. et associees et a ses biens...
nova država ne spada pod izuzetak čl. 297 Versaljskog ugovora.
Temeljni princip, što su ga ugovori o miru postavili na čelo čitavog reparacijonog problema jest taj, da moraju Nemačka i njezine saveznice povratiti samo one štete, što su ih uzrokovale »civilnem ž i t e 1 j s t v u saveznih i pridr aže-nih država te imetku toga žiteljstva« (čl. 231, 232 Versaljskog, čl. 177, 178 Sen-2ermenskog ugovora).2)
Te štete postoje u dvema kategorijama. Prvo su štete, koje su uzrokovale Nemačka i njezine saveznice žiteljstvu an-tantnih država time, što su se pri i z v a d j a n j u n e p r i j a-t e 1 j s t v a i opče vojevanja služile sredstvima, koja vojni zakoni i običaji zabranjuju. Ove štete (reparacije u tehničkom smislu) su potanje specifikovane u aneksu k čl. 232.
Drugo su pak štete, što su ih podanici antantnih država pretrpeli usled vanrednih odredbi, koje su Nemačka i njezine saveznice uvele protiv njihovog imetka, koji se je nalazio na teritoriji Nemačke i njezinih saveznika.
Modaliteti i načini vračanja tih šteta jesu različiti. .ledan takav modalitet je likvidacija nemačkog imetka, koji se nalazi na teritoriji antantnih država, te sestoji u tome, da se iznos takvih likvidacija upotrebi u prvom redu za naknadu uzroko-vane štete podanicima dotične antantne države po vanrednim odredbama nemačkim protiv njihovog imetka, a preostatak da se izruči u zajednički reparacioni fond (čl. 243, 297 te § 4 aneksa k tomu čl. Versaljskog ugovora).
Kod ugovaranja o Versaljskom ugovoru je nemačka delegacija posvedovala protiv odredbe, po kojoj bi palo pod likvidaciju i ono nemačko imanje, koje se nalazi na teritori-jama, koje bi kao Alzaciju, Poznanj itd. usled mirovnog ugo-
Da li je naša kraljevina nova ili stara država? 71
A f i n de tenir eompte des critiques relatives aux c o n s e-auences d'un transfert de territoire a la Pol ogne les Puissances alliees et associees, desireuses de fournir des garanties au sujet de laIiquidation des biens allemands, font des proposi-t i o n s dont le detail est donne ci-apres, dans les paragraphes relatifs aux proprietes, droits et biens« (scl. čl. 297). Reponse (16. juin 1919) des Puissances alliees et associees aux Remarques de la Delegation allemande sur les Conditions de Paix, p. 14. — Cl. 297, lit. h, broj 2, al. 2: »Dans le cas des liquidations effectuees, soit dans les nouveaux Etats signataires du present Traite com-me Puissances aliees et associees, soit dans les Etats qui ne partici-pent pas aux reparations a payer par I' Allemagne, le produit des liquidations devra etre verse ...
vora morala Nemačka da odstupi. Osobito je inzistirala na tom, da bi bilo uprotislovjuspostavljenimtemeljnim načelom, ako bi Poljska imala pravo, da likvidira nemački imetak na teritoriji, koja bi se joj odstupila, jer se o šteti, koju bi bila Nemačka nanela »civllnomu žiteljstvu poljske države« u opče ne može govoriti, pošto poljske države za vreme rata nije bilo i Nemačka takvomu žiteljstvu nije uzrokovala nikakve štete. Poljskoj dakle po temeljnem načelu ugovora o miru manjka iustus titulus i pravna causa za likvidaciju.
»Da dakle ugode kritici u pogledu posledica prenosa nemačke teritorije na P o 1 j s k u i da dadu garancije glede likvidacije nemačkog imetka«, antantne su države formulirale pridržaj u čl. 297, lit. h, br. 2, al. 2.^) Po tom pridržaju odnosno izuzetku moraju države, koje su »n o v e«, ili koje »ne učestvuju kod reparacija«, u slučaju, da su izvršile likvidaciju, predati iznos sopstvenicima i ti sopstvenici imajo pravo, da im Mešoviti Sud prizna naknadu, ako je likvidacija po svom načinu izvršbe bila po njih štetna.
Države, koje »ne učestvuju kod reparacija«, su one antantne države, koje u opče n i s u bile sa Nemačkom u v o j-n o m stanju, jer je njihovo učestvovanje kod rata sastojalo tek u tome, da su prekinule diplomatske veze sa Nemačkom aH su ipak supodpisale ugovore o miru, kao što su Bolivija, Ekvador, Peru, Urugvaj. Za ove države dakako ne dolazi u obzir i pravo na likvidaciju.
72 Da li je naša kraljevina nova ili stara država?
»Nove države«, koje ne mogu likvidirati, su psk one nove države, u kojima nema »c i v i 1 n o g a ž i t e 1 j-s t v a«, koje bi bilo na ovaj ili onaj način (nezakonito izva-djanje neprijateljstva ili vanredne odredbe protiv imetka) ošte-čeno po nemačkom postupku.
To je smisao izuzetka čl. 297, koji proizlazi iz p o-vesti njegovog postanka te iz temelj noga načela ugovora o miru. I u tom determinirano m smislu je treba da se interpretira izraz »nou-veaux Etats signataires du present Traite«. Pod ovako determiniran pojam »nove države« dakako naša Kraljevina ne spada, jer ona ima »civilno ž i t e 1 j s t v o«, koje je trpelo po nemačkom postupanju te zato ima i iustus titulus i pravnu causu, koja je po osnovnim odredbama mirovnog ugovora uslov i pretpostava za izvršivanje likvidacije i u tome se naša država bitno razlikuje od Poljske i Čeho-slovačke.
Novost države je, kako čemo još videti, pojam f o r m a I-n o g značaja. Za pravo likvidacije su pak po osnovnom načelu merodavni materi j alni uslovi oštečenja naroda. Kako je moguče misliti, da bi tvorci mirovnog ugovora mogli pri odredbi čl. 297 na jedan put od teh materijalnih uslova posvema apstrahirati te to pravo vezati na momente, koji s tim uslovima nemaju nikakve veze? Izborni Sud čuti sam ne-logiku u takvoj pretpostavi. Usled toga naglasuje na koncu svoje argumentacije u dodatnoj izreči, da bi bilo teško razumeti, da su tvorci ugovora »hteli naturiti državi SHS jedno postu-panje relativno nepovoljnije, ne vodeči račun o žrtva-m a naturenim ratom, od njegovog početka, savez-nici od prvoga časa kakva je bila Kraljevina S r b i j a«. U toj, u rasudi tek poHtično prezentiranoj ideji, koja je pak u gore navedenim temeljnim odredbama ugovora o miru pravno zasidrena, leži razlog, da je tužba bila neopravdana in da se je morala zabaciti.
Ako bi bio Mešoviti Sud posmatrao čl. 297 u vezi sa-temeljnim odredbama, bio bi mu pojam »nove države« odmah jasan, i Sud bi bio upoznao, da se čl. 297 izraza »nouveaux Etats« služi u stvarno tačno determiniranom smislu.
I
Da li je naša kraljevina nova ili stara država? 73
*) Pošto mi nije bilo moguče dobiti originalan tekst odluke, opirem se u čitavoj raspravi na tekst prevoda g. dr. S u b o t i č a.
pod koji pak naša Kraljevina ne spada. U tom primeru bila bi i metoda interpretacije pravilna, jer treba da se smisao i opseg izuzetka konstatuje, ne izolirano samo za sebe, nego u savezu sa pravilom, koje ograničuje dotični izuzetak
III.
Naprotiv tome hteo je Mešoviti Sud zloy.ry, raspra-vitl načelno pitanje, da li je naša Kraljevina nova ili stara država i to sredstvima, kojima se ovako opčenito pitanje ne da odi uč it i. Jasno je, da ver-balno-dialektička interpretacija pojedinih izraza ugovora, koji utanačuje tek pojedina prava in dužnosti medju postoječima državama ne može dovesti do rešenja pitanja, pri kome se radi o tom, da se u svoj celovitosti shvati bistvo države. Čitava argmuentacija Mešovitog Suda ima usled toga značaj nekakve juristične domišljatosti te se zapliče u protislovlja.
S jedne strane izjavljuje Sud, da nije kompetentan, da se o danom povodu »o pitanju kao takvom« (»u pogledu čisto naučnom«, kako se eufemistično izrazuje^) »izjasni«. Ipak su, izuzev više citiran passus, sva pravna izvadjanja posvečena tek tomu pitanju te tvori utvrda, da »se ne može dopustiti, da je država SHS država iznova stvorena u smislu mirovnih ugovora« jedini pravni argument odluke.
Kakva je ta argumentacija?
Sud kaže: Versailjski ugovor doduše ne daje oznake, koju su visoke sile potpisnice htele dati izrazu »les nouveaux Etats signataires du present Traite« u čl. 297; ipak se nalazi u docnije zaključenim ugovorima (Sen Žermen i Trianon), osobito pak u senžermenskem ugovoru, »koji ima jednu na-ročitu važnost za državrj SHS«, tekstova, »koji isključuju državu SHS iz grupe novih država (nouveaux etats) u smislu ovih ugovora.« Ako je pak država SHS u smislu tih ugovora (seri-žermenskog i trianonskog) stara država, mora da bude i u smislu Versaljskog ugovora.
74 Da li je naša kraljevina nova ili stara država?
Iz kojih odredaba sen-žermenskog (odnosno trianonskog) ¦ugovora izvodi sud tezu, da je država SHS stara država?
Iz čl. 248 lit. d i iz čl. 271 (odnosno čl. 231 lit. d i iz čl. 254), koji podaju odredbe o valuti i kurzu, u kojoj i po kojem se imaju namiriti dugovi, nastali pre rata i z a rata medju pripadnicima antantnih država i pripadnicima austrijske odnosno madjarske republike.
Cl. 248d stavi opče načelo t. j. za dugove medja pripadnicima sviju antantnih država s jedne i pripadnicima sadašnje austrijske odnosno madjarske republike s druge strane, naime da treba ove dugove namiriti u valuti antantne države dotičnoga verovnika ili dužnika i to po kurzu, koji je austrijski kruna imala u zadnjem mesecu pre rata u dotičnoj antantnoj državi. K antantnim državama pripadaju po mirovnim ugovorima i Cehoslova-čka iPoljska, u kojima je postavljeno načelo bilo n e p r o-V e d 1 j i v o, jer pre rata Čehoslovačka i Poljska nisu postojale i usled toga »mesec dana pre rata« niti čehoslovačke niti poljske valute niti kurzova tih valuta sa austrijskom kranom nije bilo.
Radi toga se je za Čehoslovačku i Poljsku, koje su iznova stvorene države, u alineji 4 čl. 248d primila s p e c i j a 1-na odredba, koja glasi:
»Za Čehoslovačku i Poljsku, sile iznova stvorene, valutu če i kurz opredehti reparaciona komisija.« (En ce qui concerne laPologneetTEtat tchecoslovaque, Puissances nouvelle-mentcreees, lamonnaiede reglement et le t a u x du change... seront fixes par la Commision des reparations.)
Pošto ima dodatak »sile iznova stvorene« očevidno eks-plikativno značenje, pripominje Sud, da ovaj tekst sam još ne rešava pitanja, nego u vezi .sa čl. 271.
Pri čl. 271 se radi o izuzetku od opčenitog načela čL 248d i to za dugove medju pripadnicima sadašnje austrijske republike i o n i m pripadnicima antantnih država (Italije, Jugoslavije, Rumunjske, Čehoslovačke i Poljske), koji su do mirovnog ugovora bili podanici austro-ugarske (dakle za dugove
Da li je naša kraljevina nova ili stara država? 7&
medju bivšim pripadnicima Austro-Ugarske). O tim dugovi-ma odredjuje čl. 271, da u koliko dolaze u obzir dugovi i traž-bine pripadnika Čehoslovačke i Poljske ostaje u kreposti specijalna odredba čl. 248 d, al. 4. Dugovi pak medju pripadnicima sadašnje austrijske republike i bivšim pripadnicima austro-ugarskim, koji sada ulaze u Italiju, Jugoslaviju i Ri;-munjsku, neka se namire u valuti one antantne države, u koju je došao bivši Austrijanac (dakle u talijanskoj, jugoslavenskoj ili rumunjskoj valuti) i to po ženevskom kljrzu u zadnja dva meseca pre rasula Austro-Ugarske. To pak izrazuje čl. 271 u obliku:
»S a pridržajem specijalnih odredaba, predvidjenih u čl. 248d za iznova stvorene države rečeni dugovi če se namiriti...« (Sous reserve des dispositions speciales prevues a 1' article 248 d, pour les Etats nouvellement crees les dettes dont il est question seront payees ...)
U tome pak, što se čl. 271 služi izraza: »Sous reserve des dispositions speciales prevues a 1' article 248 d pour les Etats nouvellement crees«, a ne izraza: »Sous reserve des dispositions speciales prevues a 1' article 248 d pour certains des Etats nouvellement crees«, nalazi Sud dokaz, da su u smislu senžermenskog (trianonoskog) ugovora tek Čehoslovačka i Poljska (a ne i Jugoslavija) iznova stvorene države!
Taj zaključak je več po je dno stavno j grama-t i č k o - a n a 1 i t i č n o j interpretaciji pogrešan. 1 to zbog toga što prezire dva fakta.
Prvi f a k a t, koji je več pri osnovnoj odredbi čl. 248 d bio uzrokom, da su se u alineji 4. te odredbe utvrdile specialne odredbe tek za Čehoslovačku i Poljsku, je fakat, da je država SHS več za sklapanja mirovnog ugovora imala u din aru valutu, koja je bila u internacijonalnom sao-bračaju več pre rata priznata te za slične odredbe o valuti i kurzu, koje so bile potrebite za Čehoslovačku i Poljsku, a p r i o r i nije dolazila u obzir.
»Specijalne odredbe« (tako se u čl. 271 izrično imenuju), koje sadržaje alineja 4. čl. 248 d, kažu: za Čehoslovačku i Poljsku, jer su nove države, koje mesec dana pre rata nisu imale
76 Da li je naša kraljevina nova ili stara država?
u deviznom saobračaju uvedene valute, odrediče valutu i kurz za namirenje naznačenih dugova reparaciona komisija. Razmer tih »posebnih odredaba« (uzima se plural, jer se odredbe odnose na odredjenje valute i na odredjenje k u r z a) napram državi SHS je isti, kakav je razmer subjekta A napram stavkM, da B duguje C 100 din., t. j. naša država ne stoji s tim specijalnim odredbama u nikakvom pozitivnem razmera. Država SHS se u opče ne nalazi u idejnom okviru iU Krugu tih specijalnih odredaba.
Drugifakatje taj, da su u alineji 4. čl. 248 d navedene »specijalne odredbe« za Čehoslovačku i Poljsku u čl. 271 tek citovane, misaono reproducirane. Taj članak 271 najme izrazuje tek pridržaj (sous reserve) specijalnih odredaba, koje su utvrdjene u alineji 4. čl. 248 d, t. j. on kaže: štosejetamou ahneji 4. čl. 248 d odredilo posebnog za Čehoslovačku i Poljsku obzirom na dugove u opče, važi i za dugove, o kojima govori čl. 271. Usled toga treba da se i pridržaj interpretira posve u onom smislu, kako ga podaje alineja 4. čl. 248 d sama i koji proizlazi iz fakta, da kod toga država SHS a priori nije dolazila u obzir. Inače bi se toj alineji, koje v a 1 j a n o s t čl. 271 tek p r i d r ž a j e, nešto pod-mitalo, što ona ne sadržaje i pridržaj bi prestao biti pridržaj.
Ako se odredba alineje 4. čl. 248 d u čl. 271 tek pridržaje (a o tome po tekstu čl. 271 ne može biti dvojbe) i ako ima u alineji 4. izraz »Etats nouvellement crees«, kako Sud sam priznaje, tek eksplikativnu a ne determinativnu oznaku, onda mora isti izraz u odredbi kao pridržaj Imati ista t. j. eksplikativnu oznaku. Za kakvu promenu oznake nema nikakva povoda, jer se i čl. 271 strogo drži u okviru valutarne odredbe.
Dakle pokazuje več jednostavna gramatikalno - logična interpretacija pogrešnost argumentacije Mešovitog Izbornog Suda.
Ta pogrešnost pak proizlazi dalje i iz toga, što pitanje, da li kakva konkretna odredba (n. pr. valutama) za neku državu važi ili ne važi, u opče nije u nikakvoj r e a 1 n o j n u ž-d n o j vezi sa načinom, kako je dotična država postala.
Da li je naša kraljevina nova ili stara država? 77
Uvalutarnomsmisliisuu istimi tel<: Čehoslovačka i Poljska nove države in a tom pogledu, sa gledišta o v o g a kriterija, je identifikacija Čehoslovačke i Poljske sa »iznova stvorenim državama«, kako ih označuj u čl. 248 d i 271, pravilna i istinita. Ali posve pogrešno je »iznova stvorene države« identifikovati sa Čelioslovačkom i Poljskom i u p o -gledima, o kojima učlancima nema govora. Ako se pojmovi »Čehoslovačka i Poljska« te »iznova stvorene države« kriju u pogledu valutarnom, ne proizlazi još iz toga, da ova ekvivalencija postoji u drugim pogledima i da radi toga, što za državu SHS nije bila potrebita valutama odredba, ova država ne može spadati medju iznova stvorene države. Ako se više subjekata (ovde Čehoslovačka, Poljska i Jugoslavija) razlikuje u pogledu j e d n o g atributa ili predi-kata (ovde valutama odredba), mogu se ipak ti subjekti pod-udarati u pogledu d r u g o g atributa ili predikata (ovde novost države), o čemu se možemo ubediti, ako pomislimo, da n. pr. tri predmeta mogu biti po boji različiti, a po načinu, kako su nastali, jednaki.
Iz toga proizlazi, da je argumentacija Mešovitog Izbornog Suda gramatikalno i stvarno posve pogre-š n a. Padi toga pak i tvrdnja, koja se na nju opire, da država SHS »u smislu senžermenskog i trianonskog pak dosledno i versaljskog mirovnog ugovora« ne može biti nova država, nema nikakve opravdanosti. Isto stoji iz istih razloga i za tvrdnju g. dr. Subotiča, po kojoj je argumentacijom Mešovitog Izbornog Suda »sa gledišta medjunarodnog prava utvrdjeno«, da naša kraljevina nije nova država.
IV.
Dosadašnje izvodjenje nama ne podaje još nikakvih rezultata za pitanje, da li je naša Kraljevina nova ili stara država. Posve naravski; jer na pitanje, koje je nuždno spojeno s a bistvom države, ne možemo dobiti nikakvog meritornog odgovora iz kakve konkretne (valutarne) odredbe, iz istoga razloga, kako nama utvrdjenje, da ima stol 3 ili 4 noge, ne može nikad nista otkriti o bistvu ili postanku stola.  Ako ho-
78 Da !i je naša kraljevina nova ili stara država?
Čemo da saznamo, da li je država nova ili stara, treba da pre svega upoznamo bistvo države.
Što da je država i kada se može govoriti o n o v o j državi, to nama je več na uprav klasičan način objasnio Aristoteles, kako je to u najnovije vreme lepo dokazao profesor Pitami c.^)
Aristoteles utvrdjuje, da je država: zajednica naroda u ustavu (Koivcovia -o>t^cov ¦jtoaitei«;) te kaže: »kada postane ustav po svom bistvu ("^^ drugojačiji, država nije več ista.«
Ovo pojimanje se mora sa gledišta naziranja, koje se ne da smesti po vremenito, lokalno i po okolnostima promenljivim slučajnostima pojedinih realnih individualiteta, još danas smatrati kao pravilno.
Država je nova, ako je nov njezin ustav. Nov je pak onaj ustav, koji je nastao po prekinuču kontinuiteta s a p r i j a š n j i m u s t a v o m, jer ako bi nastao na osnovu i po normama prijašnjeg ustava, onda bi njegova pravna va-Ijanost se opirala još uvek na stari ustav.
Takav novi ustav je pak bez dvojbe ustav države SHS.
Svoj (provizorni) ustav je dobila država SHS po aktima 1. decembra 1918 i taj ustav se nije stvorio po normama srpskogustava iz godine 1903 nego u s v e s n o j o p r e C i s tima normama. Utvrdio i u krepost doveo se je tek putem medjunarodnog dogovora i po prekinuču pravnog kontinuiteta sa ustavom kraljevine Srbije iz godine 1903. Tim provizornim ustavom se je izveo na celoj črti prelom ustava stare kraljevine Srbi j e.*)
Provizoran ustav od 1. decembra 1918 nije bio izdat po pravilima, koja predpisuje čl. 200 ustava iz g. 1903 za ustavne promene (sklapanje po Velikoj Narodnoj Skup-štini, sazvanoj po odredbama ustava iz g. 1903), nego ustavnim prelomom, premda je bio taj ustavni prelom medjunarodno do-
^) U članku »Platon, Aristoteles und die reine Rechtstheorie« (Zeit-schrift f. d. off. Recht, Wien und Leipzig, 1921).
*) Cfr. moje izvodjenje u članku »Die Verfassung Jugoslaviens« (Jahrbuch des off. Rechtes, Bd. XL, Tiibingen 1922, str. 184 — 186).
Da li je naša kraljevina nova ili stara država? 79
') Cl. 77: »Narodnu Skupštinu sestavljaju poslanici, koje narod bira po odredbama ovoga ustava«. — Čl. 95: »Za poslanika u Narodnoj Skupštini može biti izabran samo onaj, koji ispunjava ove uslove: 1.) da je Srbin po rod j en ju, ili da je, ako je prirodjen, nastanjen pet godina u Srbiji... 3, da živi stalno u Srbiji, izuzima-juči one koje se stalno bave na strani po državnome poslu«. — Cl. 132: Mi-nistar može biti samo Srbin po rodjenju ili prirodjeni Srbin koji je pet godina nastanjen u Srbiji«.
') Ako se dakle u literaturi višeputa naglasuje, da je prekinuče ustavnog kontinuiteta moguče tek revolucijonarnim t. j. nasilnim putem je to mišljenje, kako kaže baš naš slučaj, neispravno. »Revolucija« ustava može biti i posve »mirna«, bez sile. Nema najme razloga, zašto bi medju-narodni dogovor ne mogao sadržavati pravno, t. j. medjunarodno pravno dogovoreno iprekinuče ustavnog kontinuiteta, odnosno medjunarodno pravno dogovoreno »revoluciju ustava ili države«.
govoren, izvršio se mirnim putem te je, kalco utvrdjuje odgovor Prestolonaslednika, odgovarao »željama i pogledima srpskoga naroda«.
Po čl. 52 srpskog ustava iz g. 1903 postaju m e d j u n a-rodni dogovori, koji opsižu »izmenu zemaljskih zakona«, izvršivi tek onda, kad ih odobri Narodna Skup-ština„ t. j. Skupština sastavljena u smislu ustava iz g. 1903. Bitni sadržaj decembarskog dogovora jest izmena zemaljskih zakona i taj dogovor, odnosno izmena se je provela, premda dogovor nikad nije bio odobren po ustavno kompetentnoj Narodnoj Skupštini.
Istotako se je Privremeno Narodno Presta v-ništvo i vlada države SHS sastavila u potpunoj opreci sa odredbama čl. 77, 95. i 132 srpskog ustava iz g. 1903 te su i to Prestavništvo i vlada crpli svoju kompetenciju ne iz ustava iz g. 1903, nego jedino iz (ustavno neodobrenog) medjunarodnoga dogovora.')
Taj državni i ustavni prelom nipošto nije nešto, što se •zbilo tek slučajno (faktično), nego nešto, što je bilo pravno nuždno. Taj prelom tvori najme bitansadržaj medjunarodnog dogovora, koji ne zadržaje nista drugo no odredbu i utvrdjenje novog ustava i time utemeljenje nove države.*) Po 1. dec. 1918 je bio opetovan sastanek Obične i Velike Narodne Skupštine u smislu ustava iz g. 1903 pravno isključen
Da li je naša kraljevina nova ili stara država?
te bi se mogao provesti tek prelomom medjunarodnog dogovora.
Iz navedenih razloga, da o drugim ovde ne raspravljam, je Kraljevina SHS nova država.
' To utvrdjenje je u potpunom skladu takodjer sa nazrevanjem  običajne pravne  teorije,  koja govori
0 povečavanju ili proširenju države, ne da bi se izme-nilo njezino bistvo, tek u slučajevima okupacije, a k -c e s i j e, d e b e 11 a c i j e ali pak c e s i j e državnog zem-Ijišta. Svi ti modaliteti ne dolaze u našem slučaju u obzir. Od cesije se naš slučaj razUkuje u tome, da se kod cesije teritorija urači organima cesijonara i da pravni red cedirane teritorije odredjuje cesijonar po pravilima svoga pravnoga reda.
Time, što su se po odredbama medjunarodnoga dogovora »fuzionirane« teritorije i »ujedinjen« narod, koji na njoj prebiva, postavili pod »in r a d i c e« novi pravni red, dobili su i zemlja i narod radikalno novi pravni značaj. Zemlja i narod su otsele teritorija i narod nove, od d o s a-dašnjih država radikalno i bitno različite države. Narodi, koji obitavaju na bivšoj austro-ugarskoj teritoriji, nisu stupili u srpsku pravnu i ustavnu za jed niču, definisanu u ustavu iz g. 1903, nego pravna i ustavna zajednica ujedinjenog naroda sama je postala dru-g a. Decembarskim aktom, odnosno ustavom, koji je po počelu
1 pravnom osnovu nov ustav, ustanovljen je novi medjunarod-no-pravni subjekat.
Tomu pravnomu pojimanju nije nipošto protivan fakat, da su se izvesne fizičke osobe, koje su imale kao n. pr. članovi kraljevske kuče organski položaj več u staroj srpsko] državi, postavile za organe i u novo stvorenoj državi. Jer ni ova ustanova se ne opire na stari srpski ustav, nego na medju-narodni dogovor te tvori bitan deo toga dogovora.
I tako su u državi SHS kraljevska vlast, parlamenat i vlada novi, autoritet i kompetencija tih organa novi, državna teritorija i državni narod su novi, jer svi ovi elementi izvode svoju pravnu kvalifikaciju iz pravnog izvora, koji nije sadržan u srpskom ustavu iz g. 1903.
I
Da li je naša kraljevina nova ili stara država? 81
Usled toga je posve neispravna tvrdnja, da je država SHS stara Srbija sa novim imenom, novim emblemima i proširenom teritorijom. Ako Vidovdanski ustav odredjuje za našu Kraljevinu novo ime i nove embleme, ne čini toga za zabavu. Nova imena i novi emblemi su za osetan svet simvoli i znakovi novih pojmova, novih državopravnih individualiteta. U toj istini leži razlog, zašto se u praktičnoj politici polaže na ove simvole i znakove tako velika važnost i zašto se ti simvoli i znakovi kao bistvene odredbe utvrdjuju u ustavima samim.
V.
Iz toga, što sam obrazložio, proizlazi i to, da bi bilo posve pogrešno misliti, da bi naša država sa gledišta unutraš-njega prava eventualno mogla biti nova, s a gledišta medjunarodnog prava pak stara država.
Pitanje, da li je naša država nova ih stara, je, kako vi-desmo, istovetno sa pitanjem, da li je ustav države SHS stvo-ren po normama srpskog ustava ili ne. To pitanje je pit a-njeobjektivnogpravnogfakta te se može nanj dati odgovor, koji absolutnovaži. Kakva relativiteta odgovora sa gledišta različitog izlazišta presudjivanja ne dolazi ovde u obzir.
O tom se uverimo, ako posmatramo razmer medju državnim i medjunarodnim pravom. Dve alternative su u tom pogledu moguče: ih je medjunarodno pravo od državnoga prava posve neovisan i samostalan sistem norma, kao n. pr. moral; iU pak tvori sa državnim pravom pravnu celovitost. Ako je medjunarodno pravo neovisan samostalan sistem, onda našega pitanja sa gledišta medjunarodnoga u opče ne možemo presudjivati. Onda ne možemo reči ni to, da je država SHS sa gledišta medjunarodnoga prava stara država, jer se sa gledišta morala iH kakvog drugog sistema, koji nije pravni sistem, pravni fakti, kao postanak ili uništenje države, u opče ne može presudjivati.
Ako pak medjunarodno i državno pravo nije jedno od drugoga neovisno, ako su dakle delovi jcdnc celosti
6
82 Da li je naša kraljevina nova ili stara država?
°) Cfr. k tomu izvodjenja u mojoj raspravi »Kršitev mednarodne obveznosti in njena pravna posledica« u »Zborniku znanstvenih razprav« juridične fakultete u Ljubljani II, str. 87 ss; dalje članak dr. Pitami ca »Državno in mednarodno pravo pod vidikom enotnega sistema«, istotamo, str. 119 ss.
") Ova praksa razglašivanja medjunarodnih ugovora, — koja predstavlja singularitetu napram svim drugim državama, koja u visokoj meri ugrožava pravnu sigurnost te vodi prilikom izvadjanja naših medjunarodnih obveza po sudovima i uredima državu u pogibao teških medjunarodnih konflikta, koja oštečuje državljane, jer se ne mogu tačno informirati o pravima i interesima dogovorenih njima u korist, koja onemogučuje svako znanstveno i drugo pouzdano pravno obradjivanje
(ili da si u toj celosti mislimo medjunarodno pravo kao deo državnog prava i njemu podredjeno ili pak državno pravo kao deo medjunarodnoga prava i ovomu podredjeno), onda u toj jednovitoj pravnoj celosti") nije moguče, da bi se i s t i p r a v -ni fakat mogao različito presudjivati. Pošto pak regbi več iz empirične spoznaje proizlazi, da ustav SHS nije nastao po normama srpskog ustava te je dakle naša kraljevina sa gledišta ustavnoga ili državnoga prava nova država, mora tovažitiizamedjunarodnopravo. I baš za medjunarodno pravo mora to važiti tim više, jer je baš prekinuče ustavnog kontinuiteta sadržaj medjunarodnog ugovora.
Ali i pozitivni izvori medjunarodnog prava nam tu istinu dokazuj u verbis expressis. Dakako, ne smijemo tražiti ili očekivati takvih dokaza u medjunarodnim aktima, kojima je stalo tek do odredjenja pojedinih prava i dužnosti n. pr. valute, u kojoj treba namiriti izvesne dugove, nego u t a k v i m medjunarodnopravnim aktima, koji nama kažu što o postanku države samo m.
I takav medjunarodni akt je u našem primeru ugovor sklopljen medju našom državom i Glavnim silama dne 10. septembra 1919, poznat pod imenom minoritetnog ugovora, koji ugovor pak smijemo punim pravom posmatrati kao nekakav internacijonalni »list rodjenja« naše Kraljevine.
U preambulu ovog ugovora, kao »zakon« obavljenog u »Službenim Novinama« od dana 19. juna 1919 br. 133 a, dakako tek u prevodu'"), se utvrdjuje, da su Srbi, Hrvati i Slovenci bivše
Da li je naša kraljevina nova ili stara država? 83
za našu državu važečih prava, — če se morati naskoro napustiti. Naša država je odgovorna stranim državama, da sudovi, upravne vlasti i državljani ispunjuju i vrše ugovor po onom tekstu, kako Je u istinu sklopljen i od Nj. Veličanstva ratificiran, a ne po tekstu, kojega je prevodilac priredio. Za čudo da parlamenat svoju preroga-tivu odobravanja ugovora tako nisko ceni, da izriče svoj votum o ugovorima, kojih u pravom i autentičnom tekstu nikad nije vidio. Po čl. 79 Vi-dovdanskog ustava ima Narodna Skupština pravo, da »ugovore« odobri, a odobri nešto posve drugog, najme prevod, koji mnogoputa opsiže nešto posve drugo, nego sklopljen ugovor. Nerazumljivo je takodjer, kako može vlada, kad zatraži ratifikaciju, potvrditi, da je Skupština Odobrila tekst ugovora, kad joj taj tekst u opče nije bio ni predložen
") ... ont de leur propre volonte, resolu de s' u n i r avec la Serbie dans le but de former un Etat independant et unifie sous le nom de Roy-aume des Serbes, Croates et Slovenes... et qu'en conseauence il a ete forme le Royaume des Serbes, Croates et Slovenes qui a assume la sou-verainete sur les territoirres habitčs par ces peuples« (v negleskom tekstu: and in consequence the Kingdom of the Serbs Croats and Slovenec h as been constituted and has assumed the sovereignty over the territo-Ties inhabited by these peoples).
6*
austro-ugarske monarhije iz vlastite volje zakljičili »združiti se sa Srbijom u nameri obraziti (stvoriti) jednu nezavisnu i ujedi-njenu državu pod imenom Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca i da se je usled toga obrazila (stvorila) Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, koja je preazela suverenitet u teritorijama, u kojima ti narodi obitavaju.")
Jašnjeg dokaza, kako »s a gledišta medjunarodnog prava« treba posmatrati pitanje, kojim se bavimo, i kako ga pozitivno medjunarodno pravo faktično po-s m o t r a v a, ne može biti.
U tom izrazitem aktu pozitivnog medjunarodnog prava se izrično utvrdjuje, da su se austro-ugarski Jugosloveni prisaje-dinili sa Srbijom, ali // nameri, da se obrazi, da se osnuje, da se stvori nova država pod imenom Kraljevina SHS, da se je ta nova država i faktično obrazila, ustanovila i stvorila i da je ona (t. j. iznova ustanovena i stvorena država) preuzela suverenitet na čitavoj udruženoj teritoriji. Nije dakle naša Kraljevina teritorijalno proširena Srbija, jer suverenitet nad zemljama SHS nije proširen suverenitet bivše Kraljevine Srbije, nego v 1 a s t i t
84 Da li je naša kraljevina nova ili stara država?
origiliaraii suverenitet iz nova stvorene drsa v e SMS.
Sada pak je takodjer jasno, zašto je posve nemoguče, da bismo mogli na osnovu mirovnih ugovora doči do spoznaje, da-li je naša Kraljevina nova ili stara država i da se ir tvrdnji, da je država SHS »u smislu mirovnih ugovora« stara ili nova država, nalazi n e s m i s a o.
Mirovni ugovori uredjuju tek pojedina prava i dužnostt medju državama te subjektivitetu več pretpostav-1 j a j u. Mirovni ugovori nipošto nisu stvorili novih država, kako se to misli. Ta tvorba se je izvela neovisno od mirovnih ugovora i vremenom i stvarno. I zato mirovni ugovori ne mogu da imaju u našem pitanju nikakovog konstitu-tivnog značenja. Mirovni ugovori u r e d ju j u tek posledice, koje izviru izvečprednjimasvršenih državnih promena. Oni uredjuju tek pravne odnose medju dr-^ žavama kao več postoječim pravnim subjektima, pak i to tek u razmeru medju antantnim državama s jedne strane i dotič-nom neprijateljskom državom s druge strane. Ne brinu se pak baš nista o tome, kako su agovarajuči subjekti postali, odnosno da-!i su novi ili stari. Radi toga se medju antantnim državama kao ugovornicima navode stare i nove države bez svake raz-hke. Radi toga se i odredbe mirovnih ugovora odnose tek na pitanja, koja se tiču država bez obzira na njihov postanak i u tom takodjer okviru tek na pitanja o odnosu medju ugovara-jučima strankama, kao što su: teritorijalne cesije, državljanstvo cediranoga pučanstva, razdeoba dugova na cesijonarne države, reparacije, trgovački odnosi, namirenje dugova medju podanicima itd. ali sve to tek u odnosu medju antantnim i dotičnom bivšom neprijateljskom državom. Sva pitanja pak, koja presižu te odnosa je i ta j krug ugovornika — i amo spada pitanje o postanku nove države — izključena su iz mirovnih ugovora, jer se postanak nove države i njegove pravne posledice tiču svi j učla novačita ve medjunarodne zajedn"ice u o p č e a nikako ne tek odnosa medju antantnim i bivšim ne-prijateljskim državama.
Qrb kraljestva Ilirije.        ' 85
Osobito sen-žermenslii ugovor, o kom odluka Mešovitog Izbornog Suda kaže, da »ima naročitu važnost za državu SHS«, jasno izrazuje taj položaj. Preambul ovog ugovora pominje najpre fakat, da je austro-Jgarska monarhija propala, fakat, da se je ustanovila čehoslovačka i jugoslovenska d r ž a v a te fakat, da su te države od drugih država v e č p r i-zn ate; dalje kaže: potrebno je dakle. da se s obnovom mira uredi položaj, koji je nastao usled rasula austro-ugarske monarhije te uredi (več izvršena) ustanova rečenih država time, da se jim zajamče trajni osnovi (fondements du-rables), a na kraju naglasuje preambul, da se je u tiu s vrhu sklopio mirovni ugovor.*^)
... considerant qu' il est necessaire en retablissant la paix, d e r e K 1 e r la situation issue de la dissolution de ladite monarchie et 1' e t a-blissement desdits Etats, et de donner aux Gouvernements de ces pays des fondements durables, conformes a la justice et a r equite; a cet ef fet les Hautes Parties Contractantes ...