KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 29 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 MARTA 1937
j
PATENTNI SPIS BR. 12940
Carl Freuđenberg G. m. b. H., Weinheim, Nemačka.
Postupak za dobivanje vlakana od životinjske kože, koja su pogodna za izradu prediva
tkanina ili drugih tekstilija.
Prijava od 29 oktobra 1934.	Važi od 1 septembra 1936..
Poznato je, da se životinjska koža posle labavljenja kožne strukture pomoću pogodne obrade, na pr. bubreći delujućim tečnostima podvrgava mehaničkoj ra-spodeli i da se tako dobiveni vlaknasti materijal prerađuje u mokrom odn. vlažnom stanju, u proizvode kao što su na pr. veštačka koža, veštačka creva i si.
Prijavilac je postavio sebi zadatak, da vlakna dobivena od životinjskih koža, kao goveđih, telećih i si., ili njihovih otpadaka upotrebi u tekstilno tehničke svrhe, na pr. za izradu prediva, tkanina i t. d. i za njihove daljnje proizvode prerade. Ali takvoj upotrebi stoje nasuprot nepovoljna koloidalna svojstva kožnih vlakana, koja se naročito neprijatno pri-mećuju pri prevođenju vlažnog vlaknastog materijala u manje ili više sušeni materijal.
Ako se na pr. koža, koja je na poznati način olabavljena u svojoj strukturi pomoću dejstva sredstava za nabub-ravanje na pr. krečnog mleka, podvrgne mehaničkoj raspodelii, onda se prvo dobiva mokri, odnosno vlažni, grubi vlaknasti materijal, koji se sastoji od snopova vlakana, odnosno sadrži uglavnom iste. Prevođenje tog vlažnog grubog vlaknastog materijala u fina vlakna pogodna za tekstilne svrhe, pokazalo se kao neizvodljivo u tehničkim srazmerama. Pri sušenju grubog vlaknastog materijala pomoću zagrevanja, u datom slučaju u vakuum, pomoću sprovođenja vazduha i sličnih mera, nepovoljno se menjaju koloidalna svojstva vlakana. Pri tome vlakna
pokazuju naklonost da se slepljuju i rožasto stvrdnjavaju, da postaju krta i da prskaju. Već izdvojena vlakna i snopovi vlakna tako se pri tome ponova slepljuju u spletove i grudve. Pokušaji, da se tako dobiveni suvi materijal preradi u fina vlakna, kakva su potrebna za tekstilno tehničku dalju preradu, pokazali su, da se sponovi i spletovi vlakana ne mogu odvojiti, a da se vlakna ne pocepaju u sitne komade.
U ranijem patentu br. 12375 prijavi-teljke pokazano je, da se iz kožne sup-stance dobiveni vlaknasti materijal, koji sadrži vodu ili vodenu tečnost, može na taj način prevesti u oblik, koji je sposoban za stajanje i transportovanje, što se isti obraduje organskim, za mešanje sa vodom sposobnim tečnostima. Utvrđeno je, da dejstvo takve obrade osnovano na tome, što organske tečnosti menjaju koloidalna svojstva vlakana i da u datom slučaju rastvaraju i izdvoje one materije, koje pri sušenju prouzrokuju slepljivanje i rožasto stvrdnjavanje vlakana.
Sada je pronađeno, da se od životinjske kože mogu na taj način dobiti vlakna, upotrebljiva u tekstilnoj industriji, što se vlkanasti materijal, dobiven od kože pomoću grubog razvlaknjavanja i prethodne obrade sa takvim sredstvima, koja su sposobna da tako menjaju koloidalna svojstva kožnih vlakana da više ne nastupaju nikakve smetnje, kao što su slepljivnje, rožasto stvrdnjavanje i što se zatim tako obrađeni materijal podvrgava finom razvlaknjavanju.
Din. 15.—
Ovo se vrši na pr. na taj način, što se grubo-vlaknasti materijal, dobiven od kožne supstance hemiskim olabavljenjem i mehaničkim usitnjenjem, podvrgava obradi sa tečnostima, koje se mešaju sa vodom, kao što su alkohol, aceton itd. Time se uspeva vlaknasti materijal preneti u takvo stanje, koje bez štetnog uticaja dozvoljava razdeljivanje u pojedinačna vlakna, sposobna u daljnju preradu u tekstil-no-tehničke ciljeve.
Mesto, ili pored organskih tečnosti, koje se mešaju sa vodom, mogu se upo-trebiti za izmenu koloidalnih svojstava grubog vlaknastog materijala, naročito za sprečavanje slepljivanja i rožastog stvrdnjavanja pri jačem ili slabijem odvodnjavanju, štaveće materije ili štaveći delujuče materije, ili njihovi rastvori. Kao štaveće materije u smislu pronalaska, mogu se upotrebiti uobičajene mineralne ili biljne ili sintetične štaveće materije. O-sim toga mogu se upotrebiti i materije slične štavećim materijama kao što su ulja, masti, riblja ulja ili si.
Takođe je ustanovljeno, da se pomoću obrade sa štavećim materijama znatno poboljšaju izvesna dragocena tekstilno tehnička svojstva dobivenih vlakana, na pr. kovrdžanje. Takođe uzimaju takva vlakna halapljavo u sebe ulja pogodna za omekšavanje, kao što su deg-ras, ulje od jaja i olein, i to iz njihovih vodenih emulzija.
Dalje je ustanovljeno, da se grubi vlaknasti materijal u svrhu izmene njegovih koloidalnih svojstava, naročito u svrhu sprečavanja slepljivanja i rožastih stvrdnjavanja pri odvodnjavanju, može pivo obrađivati sa materijama kao što su voda, alkalije, zemno alkalije ili kiseline, koje deluju rastvarajući na prouzrokovače slepljivanja i rožastih stvrdnjavanja i koje u daj om slučaju mogu da deluju nabub-ravajući, pa da se tek zatim podvrgava obradi sa štavećim materijama ili sa rastvorima štavećih materija. U tom načinu izvođenja postupka, deluju štaveće materije i njihovi rastvori u smislu očvršćava-nja odn. stabilisanja vlakana, a naročito zidova vlakana.
U izvođenja postupka biva životinjska koža, pomoću već poznate obrade sa nabubravajući delujućim materijama, na pr. sa alkalnim tečnostima kao što su krečno mleko, natrijeva lužina, amonijak i/ili sa kiselim tečnostima kao što su mravlja kiselina, sirćetna kiselina, mlečna kiselina, hlorovcdonična kiselina, sumpo-rasta kiselina, i/ili sa nabubravajući delujućim sonim rastvorima, kao što su roda-
nidi i natrijev karbonat, prevedena u jedno stanje, koje dozvoljava zaštićujuću raspodelu uz održavanje vlakana. To jače ili slabije deljenje prethodno obrađene kože, može da se vrši na pr. u holenderu ili pomoću — ,,Reisswolfa”-a. Pri tome dobiveni grubi vlaknasti materijal, obraduje se zatim sa materijama koje izmenjuju nepovoljno koloidalna svojstva .štetna za dalju preradu u fina vlakna i sprečavaju slep-Ijivanje i rožasto stvrdnjavanje vlaknastog materijala pri odstranjivanju vode.
To st. može uraditi najlakše na taj način, što se materijal, oslobođen od glavne količine prisutne tečnosti pomoću kapanja, presovanja ili centrifugisanja, stavlja pod dejstvo organskih tečnosti koje se mešaju sa vodom, kao što su alkohol, aceton i si., i to pod uslovima pod kojima pod kojima se vrši manje ili više dalekosežno odvodnjavanje. Organska tečnost može se, na pr. pustiti da protiče kroz vlaknasti materijal, ili se kroz njega prosisavati ili presovati. Preimućstveno se radi tako, da se više sudova, napunjenih vlaknastim materijalom, priključi jedan za drugim i da se organska tečnost sprovodi kroz sistem. Pošto je postignut željeni stepen odvodnjavanja, može se organska tečnost odstraniti pomoću uobičajenih metoda, kao pomoću sprovođenja u datom slučaju zagrejanog vazduha ili drugih gasova, pomoću evakuisanja ili slične mere i grubi vlaknasti materijal se može podvrgnuti finom razvlaknjavanju.
Grubi vlaknasti materijal može se, mesto sa organskim tečnostima, obrađivati sa štavećim materijama ili prividno štavećim materijama, na pr. sa vodenim rastvorima tih materija.
Ali se može grubi vlaknasti materijal prvo obrađivati i sa materijama kao što su voda, alkalije, zemno alkalije ili kiseline. Mesto te obrade, može se vršiti obrada sa organskim tečnostima koja se mešaju sa vodom i koje izmenjuju koloidalna svojstva vlaknastog materijala, sa ili bez priključenog sušenja. Vlaknasti materijal se može obrađivati i kako sa materijama kao što su voda, alkalije i si., tako i sa organskim tečnostima koje se mešaju sa vodom. Toj obradi priključuje se očvršća-vanje odn. stabilisanje vlakana pomoću štavećih ili prividno štavećih materija.
Grubi vlaknasti materijal može se istovremeno obrađivati sa organskim tečnostima i sa rastvorima štavećih materija, na pr. može se dalje prerađivati u rastvorima štavećih materija, koje sadrže alkohol.
Dalje je ustanovljeno, da je probi-
lačno da se grubo razviaknjavanje kože, prethodno obrađene sa sredstvima za na-bubravanje, vrši tako, da su vlakna, odn. sponovi vlakana oslobođeni pri razvlak-njivanju, paralelno postavljena i da se u tom stanju podvrgava daljoj obradi sa organskim rastvornim sredstvima, ili drugim tečnostima ili rastvorima, koji izmenjuju koloidalna svojstva grubog vlaknastog materijala, a naročito sprečavaju slepljivanja i rožasta stvrdnjavanja.
Dalja prerada kože omekšane sa kemikalijama za nabubravanje, može se u smislu ovog načina izvođenja postupka vršiti tako, da se koža podvrgava razda-Ijujućem odn. razvlaknjujućem dejstvu pod uslovima, pod kojima se vrši oslobađanje vlakana odn. snopova vlakana, izbegava-jući zamršavanje, stvaranje čvorova i si.
Na pr. može se tako raditi, da se o-mekšava koža u vlažnom stanju razdeljuje sa napravama kao što su češljevi, viljuške, škrabalice i si. tako, da se vlakna ili o-slobođeni snopovi vlakana postavljuju na pogodne podloge izbegavajući zamršavanje i si. i da se na njima podvrgavaju daljoj obradi, na pr. sa sredstvima za nabubravanje, sredstvima za ispiranje, na pr. sa vodom, ili sa vodenim rastvorima i sa sredstvima za odvodnjavanje, kao što su alkohol, aceton i t. d.
Kao podloga za prijem vlakana i snopova vlakana može da se upotrebi na pr. jedna bušena transportna pantljika. Pri tome se može na jednostavan način postignuti paralelno postavljenje vlakana i snopova vlakana pomoću povlačenja naprave za razdelu i pomoću pokretanja pantljike.
Drugi oblik izvođenja pronalaska, sastoji se u tome, što se delovi kože, koji su pomoću obrade nabubravanja osposobljeni za deljenje, mehanički razvlaknjuju pomoću holenderskih valjaka za mlevenje, na pr. od kamenog materijala, koji su poredani jedan za drugim u nekom eventualno slabo nagnutom kanalu i što se oslobođena vlakna odn. spletovi vlakana odvode jako tekućom vodenom strujom i polažu se na pogodnu podlogu, na pr. bušenu transportnu pantljiku, na kojoj se zatim mogu podvrgavati daljoj obradi.
Pošto se vlaknasti materijal do željenog stupnja oslobođen vode, pomoću materija koje sprečavaju slepljivanje i u da-tom slučaju sušen, može se isti prevoditi preko grebenja ili slilčno delujućih naprava. Pri tome uspeva na jednostavan način, da se spletovi vlakana razdele u snopove vlakana, a ovi u pojedina vlakna i u fibrile.
Opisane obrade mogu da se vrše isto-
vremeno ili postupno. U datom slučaju može se i više takvih obrada vršiti jedna za drugom. U nekim slučajevima probitačno je, da se svakom stupnju obrade ili pojedinačnom od stupnjeva, priključi fino razviaknjavanje, na pr. pomoću kardira-nja ili grebenanja. Ali se može materijal podvrgnuti finom razvlaknjavanju tek po završetku svih ostalih obrada.
Pri tome se dobivaju pojedina vlakna, koja su u pogledu na žilavost, ujednačenost, dužinu i si. pogodna za dalju tekstilnu tehničku preradu.
Vlakna se mogu u toku postupka obrađivati sredstvima koja su pogodna da poboljšaju svojstva istih, ili da učine ista naročito pogodnim za izvesne svrhe dalje prerade. Kao takva sredstva dolaze u obzir ona, koja su u stanju, da smanje ili da odstrane hidrofilna svojstva kožnih vlakana, da poboljšaju vlakna u odnosu na elastičnost, mekotu, kovrdžanje i t. d. da povećaju sposobnost istih za primanje boja i t. d. Kao sredstva za poboljšanje svojstava vlakana, dolaze u obzir na pr. ulja, masti, bajce, sredstva za omekšavanje i t. d. Takva sredstva mogu se dodavati pri obradi grubog vlaknastog materijala zajedno sa sredstvima namenjenim za izmenu koloiđalnih svojstava vlakana, ili pre ili posle toga.
Dobiveni fini vlaknasti materijal može se prerađivati prema uobičajenim tekstilno tehničkim metodama sam za sebe, ili zajedno sa drugim vlaknima koja se dadu tekstilno tehnički prerađivati, na pr. sa vunenim vlaknima. U slučaju da se o-brada vlaknastog materijala ne vrši sa štavećim sredstvima ili sredstvima koja deluju slično, preporučuje se ta obrada produkata dalje prerade. Isti se mogu o-brađivati u spletu ili u komadu, sa pravim štavećim materijama, ili sa t. zv. prividnim štavećim materijama, kao sa pogodnim uljima, mastima i t. d.
Primeri:
1.) 1000 kgr. normalno pepel jenih kožnih otpadaka, drži se 20 dana u kreč-iiom mleku pri temperaturi vazduha i/ili u prisustvu i odsustvu atmosferskog vazduha, pri običnoj ili slabo povišenoj temperaturi prepuštaju se sami sebi i/ili se obrađuju sa blago delujućim kiselinama, na pr. sa 1—50^-nom sirćetnom kiselinom. Olabavljeni kožni materijal podvrgava se manje ili više dalekosežnoj raspodeli u holenderu. Dobiveni materijal koji se u-glavnom sastoji od spletova vlakana, oslo-
bađa se od suviše vode, na pr. presevanjem, a još zaostala voda istisne se manje ili više pomoću alkohola ili pomoću uzastopne obrade sa alkoholom i acetonom. Dobivena masa se, koja osim prisutne vode može da sadrži još eventualno manje ili veće količine organske tečnosti, prerađuje se u vlaknasti materijal na pogodnim napravama, kao što su grebena, karde i tome si. Potpuno ili dalekosežno ^sušenje grubog vlaknastog materijala, nepotrebno je. Može se i grubi vlaknasti materijal, koji sadrži još izvesne količine vlage, prerađivati i fino razvlaknjavanje voditi tako, da se pri tome suvišna vlaga u datom slučaju smanji ili otpari. Fini vlaknasti materijal može zatim da se prerađuje prema uobičajenim metodama u konce, tkanine i t. d. U koliko vlaknasti materijal nije već obrađivan sa sredstvima za poboljšanje njegovih svojstava (sredstvima za o-plemenjavanje), može se izvršiti obrada u spletu ili u komadu sa takvim sredstvima, kao na pr. sa štavećim materijama, ulji-ma, mastima, bajcama, sredstvima za o-mekšavanje, bojama i t. d. U datim slučajevima može se vršiti i višestruka obrada sa takvim sredstvima, eventualno sa raznim takvim sredstvima, na pr. obrada vlaknastog materijala i naknadna obrada konca ili tkanine. Pri obradi konaca ili tkanina sa sredstvima, pomoću kojih se produkt okvašuje ili ovlažuje, može se vršiti sušenje uz pripomoć organskih ra-stvornih sredstava.
2.	) 1000 kgr. pepeljenih kožnih otpadaka podvrgava se prethodnoj obradi sa sredstvima za nabubravanje, a zatim me-haničanoj raspodeli na holenderu, pa se grubi vlaknasti materijal obrađuje sa šta-veći delujućim materijama. Zatim se vlaknasti materijal obrađuje uz sudelovanje organskih tečnosti koje se mešaju sa vodom, pa se posle manje ili više dalekosežnog odvodnjavanja fino razvlakna i prema uobičajenim metodama dalje prerađuje u tekstilije.
3.	) Kožni otpaci se obraduju prema primeru 1 s tim, da se posle finog razvlak-njavanja vlaknasti materijal stavlja pod dejstvo materije za smanjivanje ili odstranjivanje hidrofilnih svojstava, pa se zatim suši pomoću organskih tečnosti.
4.	) 100 kgr. otpadaka goveđe kože, drži se dve nedelje na običnoj temperaturi u krečnom mleku, grubo se razvlakna između rebrastih valjaka, ponova se drži dve nedelje u krečnom mleku, neutrališe se, oslobodi se ispiranjem sa kiselom vodom od vezanog i prionulog kreča, usoli se i štavi se prema jednom od uobičaje-
nih postupaka za kromno štavljenje. Stavljeni grubo vlaknasti proizvod sprovodi se zatim u manje ili više suvom stanju preko grebena, pošto je eventualno pre toga za-makan u vodenu disperziju ulja od jaja,, degrasa ili si. Pri tom razvlaknjavanju dobiva se dugovlaknasti u najfinije fibrile razdeljeni proizvod sa svojstvima sličnim vuni, koji se može kao i vuna prerađivati u prediva, tkanine, fileove i si.
5.	) 100 kgr. otpadaka teleće kože (sa ožiljcima) drže se pri sobnoj temperaturi 150 dana u krečnom mleku. Materijal se zatim sprovodi kroz jedan ,,Reisswolf” (uređaj za cepanje) čiji se valjci za cepa-nje oblivaju vodom i nastali spletovi i snopovi vlakana skupljaju se na jednom situ. Dobiveni grubi vlaknasti materijal pere se, zamače se u alkohol, presuje se i provodi se u manje ili više suvom stanju preko jednog grebena. Već prilično fino-vlaknasti materijal priključno se dalje prerađuje kromnim štavljenjem u dva kupatila, ispira se, suši se i ponovo se sprovodi preko jednog grebena i u datom slučaju sprovodi se zatim preko stolice sa češljevima. Dobiva se jedna vlaknasta masa, koja ima svojstva najfinije vune, samo još mnogo veću jačinu vlakana.
6.	) 100 kgr. goveđe kože obrađuje se krečom kao u primeru 4, grubo se razvlakna, ispere se, usoli se i štavi. Tako pripremljeni vlaknasti materijal, dalje se razvlaknjava u potpuno mokrom stanju u jednom uređaju za cepanje, čiji su valjci za cepanje snabdeveni zupcima, bodljama ili žičanim četkama.
Na taj način već daleko raspodeljeni vlaknasti materijal skuplja se, polako se suši i u datom slučaju prevodi se na grebenima u najfinije fibrile.
7.	) 1000 kgr. otpadaka goveđe kože drži se 30 dana u krečnom mleku, zatim se ispira, obrađuje sa razređenom hloro-vodoničnom kiselinom i drži se ponova 30 dana u krečnom mleku. Priključno tome sprovodi se materijal kroz jedan de-zintegracioni uređaj u kome se prvo između bodljikavih valjaka olabavi, zatim-ga hvataju t. zv. grebuće pantljike, a na-posletku biva iščešljavan i polagan na transportne pantljike. Tako paralelno poredani proizvod sprovodi se kroz uređaje za pranje u kome se na pr. pomoću prska-jućih dizni nakvašuje, a istovremeno pomoću sisajućih valjaka odvodnjava. Taj postupak se vrši u datom slučaju više puta. Zatim se materijalu dodaje ujednačeno pomoću prskalice i uz pripomoć usisača hlorovoddnična kiselina, a priključno tome, dodaje se štaveći rastvor, na pr.
kromova čorba, na isti način kao i napređ pomenute tečnosti. Produkt se ostavi da leži u rezervoaru, posle potpunog štavljenja se ispira, slabo se zamašćuje jednom uljanom emulzijom, suši se i napo-sletku se sprovodi preko grebena. Dobiva se pravi tekstilni materijal.
8)	1000 kgr otpadaka teleće kože, drži se 100 dana u krečnom mleku i zatim se u datorn slučaju više puta sprovodi jednim kanalom sa tekućom tečnošću kroz uređaje za mlevenje slične holenderskim valjcima, na pr. od kamena; iz kanala se dovodi na jednu bušenu transportnu pan-tljiku, a zatim se dalje prerađuje prema primeru 7 sa tom razlikom, što se štavljenje vrši uz pripomoć pogodnih drvenih destilata, na pr. u vodenom ili alkoholnom rastvoru.
Već je preporučivano, da se kože, naročito riblje kože, na pr. od bakalara, prerađuju u vlaknasti •materijal pogodan za tekstilne svrhe. Prema tim poznatim postupcima, stavljaju se kože, koje su probitačno prethodno obrađivane sa alkalnim tečnostima, u rastvore soli na pr. u jedan 20%-ni rastvor kuhinjske soli, kome je dodaat 10%-na hlorovodonična ili sumporna kiselina i podvrgavaju se istovremenoj ili priključnoj mehaničkoj obradi, koja pomaže labavljenje vlakana, na pr. valjanju ili rucanju. Tako obrađene i probitačno mašćene i stavljene kože, razlažu se zatim u komade ili pantljike i površine oslobođene tim razlaganjem podvrgavaju se češljanju u svrhu postavljanja vlakana, posle čega vlakno treba da se kida ili striže.
Ovaj postupak možda je pogodan za riblje kože, koje imaju drukčiju strukturu od sisavačkih koža, kao što su goveđe kože, teleće kože i t. d. Za dobivanje vlakana pogodnih za tekstilne svrhe, on je neupotrebljiv. Poznati postupak naročito ne govori ništa o odvodnjavanju vlaknastog materijala. Ali baš pri tome nastupaju pri preradi goveđih, telećih koža ili si. napreci pomenute teškoće, koje se prouzro-kuju koloidalnim svojstvima vlakana.
Postupak prema ovom pronalasku ima prema poznatom to preimućstvo, što primenjen kako na sisavačku tako i na riblju kožu, daje dobra tekstilna vlakna.
Patentni zahtevi:
1)	Postupak za dobivanje vlakana od životinjske kože, koja su pogodna za izradu prediva, tkanina i drugih tekstilija, naznačen imte, što se životinjska koža ob-
raduje na već poznat način sa tečnostima koje dejstvuju nabubravajućil, što ae u! nabubrelom stanju grubo razvlakna, a dobiveni grubo-vlaknasti materijal obraduje sa sredstvima koja izmenjuju koloidalna svojstva vlakana, a naročito sprečavaju slepljivanje i rožasto stvrdnjavanje vlaknastog materijala prilikom odstranjivanja vode i što se zatim fino razvlaknjava.
2)	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se grubi vlaknasti materijal, u svrhu izmene njegovih koloiđalnih svojstava, naročito u svrhu sprečavanja slep-Ijivanja i rožastih stvrdnjavanja pri odstranjivanju vode, obraduje sa organskim tečnostima koje se mešaju sa vodom.
3)	Postupak prema zahtevu 1—2, naznačen time, što se pri obradi grubog vlaknastog materijala u svrhu izmene njegovih koloiđalnih svojstava, naročito u svrhu sprečvanja slepljivanja i rožastih stvrdnjavanja pri odstranjivanju vode, u-potrebljuju mesto ili pored organskih tečnosti, koje se mešaju sa vodom, štaveće materije, prividno štaveče materije, ili šta-veći delujuće materije i njihovi rastvori.
4)	Postupak prema zahtevu 1—3, naznačen time, što se iz grubog vlaknastog materijala, pre njegove obrde sa sredstvima koja izmenjuju koloidalna svojstva vlakana, a naročito sprečavaju slepljivanja i rožasta stvrdnjavanja vlaknastog materijala pri odstranjivanju vode, udaljava glavna količina prisutne vode pomoću mera, kao što su: odkapljavanje, presevanje, centrifugisanje i si.
5)	Postupak prema zahtevu 1—4, naznačen time, što se grubi vlaknasti materijal, pre obrade sa sredstvima koja izmenjuju koloidalna svojstva vlakana, a naročito sprečavaju slepljivanja i rožasta stvrdnjavanja vlaknastog materijala pri odstranjivanju vode, obraduje sa materijama kao što su voda, alkalije, zemno-alkalije ili kiseline, koje rastvaraju prouz-rokovače slepljivanja i rožastih stvrdnjavanja, a u datom slučaju i nabubravaju vlaknasti materijal.
6)	Postupak prema zahtevu 1—5, naznačen time, što se obrade izvedene u svrhu izmene koloiđalnih svojstava i u svrhu sprečavanja slepljivanja i rožastih stvrdnjavanja vlaknastog materijala, vrše postupno (u etapama).
7)	Postupak prema zahtevu 1—6, naznačen time, što se svakom stepenu obrade, ili pojedinačnom stepenu obrade, priključuje fino razvlaknjavanje, na pr. pomoću kardiranja ili grebenjanja.
8)	Postupak prema zahtevu 1—7, naznačen time, što se pri grubom razvlak-
n ja vanju kože, oslobađaju kožna vlakna izbegavajući zamršanje, uplitanje i sl., što se ista postavljaju paralelno ili u većini paralelno i u toni stanju dalje obraduju prema zahtevima 1—7.
9)	Postupak prema zahtevu 1—8, naznačen time, što se koža koja je prethodno obrađena sa sredstvima za nabu-bravanje, razdeljuje pomoću naprava, kao sto su češljevi, viljuške, škrabalice u pa-i alelnom poretku ili u većini u paralelnom poretku vlakana i snopova vlakana i što se vlakna odn. snopovi vlakana dalje obrađuju prema zahtevima 1—7, uz održavanje odn. najčešće održavanje tog paralelnog poretka.
10)	Postupak prema zahtevu 1—9, naznačen time, što se grubo razvlaknja-vanje kože vrši pod vodom ili vodenim tečnostima na pr. pomoću holenderskih valjaka za mlevenje, izbegavajući zamrzavanje, uplitanje i si.
11)	Postupak prema zahtevu 1—10, naznačen time, što se gruba vlakna odn. snopovi vlakana, pri njihovom razdvajanju iprilikom grubog razvlaknjavanja, transportuju pomoću strujećih (tekućih) tečnosti.
12)	Postupak prema zahtevu 1—11,
naznačen time, što se gruba vlakna odn. snopovi vlakana, po njihovom razdvajanju pomoću grubog razvlaknjavanja, postavljaju na podloge, na pr. transportne pantljike, probitačno u paralelnom poretku, izbegavajući zamršavanje, uplitanja i si. što se na tim podlogama dalje prerađuju prema zahtevima 1—7.
13)	Postupak prema zahtevu 1—12, naznačen time, što se vlaknasti materijal u toku njegove izrade, ili dalje prerade, obrađuje sa materijama, koje su kao ulja, masti, bajce i sredstva sposobne za omekšavanje, da poboljšaju svojstva vlakana u odnosu na mekanost, elastičnost, kovr-džanje i t. d.
14)	Poštupk 'prema pahtevu 1—13, naznačen time, što se fina vlakna posle dalje prerade u konce, tkanine i si. obrađuju s materijama, koje su kao ulja, masti, bajce i sredstva za umekšavanje, sposobne da poboljšaju svojstva vlakana u odnosu na mekanost, elastičnost, kovrdža-nje i t. d.
15)	Postupak prema zahtevu 1—15, naznačen time, što se fina vlakna, koja u toku njihove izrade nisu podvrgavana štavljenju, ili materije iz njih izrađene kao što su konci, tkanine i si., obrađuju sa šta-većim materijama.