KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 75(2)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1. AVGUSTA 1923.
PATENTNI SPIS BR. 1069.
Societe L’ Air Liquide, Societe Anonyme pour 1’ Etude et 1’ Exploi-tation des Procedes Georges Claude, Pariš
Postupak za usavršavanje naizmeničnog taloženja natrijum bikarbonata i
amonijum hlorida.
Prijava od 9. marta 1921.	Važi od 1. novembra 1922.
Pravo prvenstva od 17. marta 1920. (Francuska.)
Poznato je, da se u cilju postupnog do-bijanja naizmeničnim taloženjem u sredini same tečnosti natrium-bikarbonata i amonium-hlorida, može upotrebljavati ovaj način iz-vodjer.ja.
Cilj ovaj pronalaska jeste da izbegne, jednim vrlo različnim načinom rada, izvesne nezgode, gore pomenutog postupka i onog iz koga proizilazi.
Da bi se bolje shvatile koristi nove metode, treba se potsetiti na način rada opisan u jednom patentu koji već postoji: a) cedj koji sadrži amonium-hlorid sa morskom solju, posle filtriranja, dodaće mu se amonijak i dovoljna količina morske soli, b) za tim se tečnost karbonatiše održavajući temperaturu na dovoljnoj visini ali se karbonatisanje zaustavlja na formaciji monokarbonata amoni-jumovog. c) rastvor se tada hladi mešajući do + 5—10> C i taloži se amonijum hlo-rid NH Cl čist, koji se odvaja i filtrira, d) najzad, hladan se rastvor ponova greje do dO" C pod krajnje karbonatisanje, koje taloži natrijum bikarbonat i ide ovoga puta do praktično potpunog pretvaranja amonijaka u amonijum hlorid. Staloženi natrijum bikarbonat odvaja se, na tečnosti, koja ostaje, ponavlja se gornje postupanje dodavajući amonijak i morsku so kao u a). Ciklus ovih operacija beskrajno se ponavlja sa istom teč-nošću, dovodeći stalno ovu tečnost na početnu zapreminu. Vidi se da pod ovim pogodbama :
1.	— Otpuštena toplota usled rastvaranja gasnog amonijaka u a) dolazi u rdjav mo-menat, pošto je u tom trenutku tečnost već topla usled bikarbonisanja u d) i da u operaciji b) jedan drugi znatan izvor toplote dolazi da se doda, to jest onaj, koji odgovara obrazovanju amonijum karbonata, tako, da treba da se hladi. Ova toplota iz rastvaranja amonijaka jeste dakle ne samo beskorisna, već škodljiva.
2.	— Karbonatisanje se vrši na dva vremena u b) i u d) što komplikuje operaciju.
3.	— Krajnje karbonatisanje u d) vrlo je dugačko pošto se završava u tečnostima vrlo siromašnim u monokarbonatu amonijuma; ova nezgoda je u ostalom opšta kod ovog postupka i kod Solvey-evog postupka sode sa amonijakom.
Ovaj postupak izbegava, ove nezgode na sledeči način: 1. — Toplota rastvaranja amonijaka u mesto da bude štetna jeste korisna, to jest oslobodjena je u jednom trenutku gde je potrebno da se zagreju tečnosti. 2. — Karbonisanje se vrši odjednom. 3. — Bi-karbonisanje se vrši u vrlo bogatoj tečnosti, do kraja neutralnog amonium karbonata i njegova brzina usled ove činjenice, mnogo je povećana.
Da se primenjuju naizmenična taloženja natrium-bikarbonata i amonium hlorida, prema ovom pronalasku, polazi se od cedja koji bitno sadrži neutralan karbonat amonijaka (NH,) C03 i iz koga se veći deo
Din. 2.
NH Cl staložio pomoću ohladjenja, koje ide do 5,!C, ako se raspolaže vežtačkim hladje-njem, ako ne, ograničavanjem na 15—18''C, što, u ovom poslednjem slučaju, smanjuje samo malo količinu staloženog NH4C1 u svakom ciklusu na kubni metar tečnosti.
U ovu hladnu tečnost cedja, so se rastvara, i u isto vreme kad se pušta, apsor-buje količinu gasnog amonijaka ekvivalentnu količinu natrium bikarbonata, koja se želi da se taloži. Količina NM, koja može da se zasiti NHS i (NH ),CO,. iz tako dobijene tečnosti, jeste dakle veća, nego u Solvay-evom postupku za svu količinu neutralnog karbonata, koji je ranije postojao u tečnosti i treba da se u njoj nadje posle karbonati-, sanja, kao što će se to videti docnije, 6'tpu- 'v štena toplota pri apsorpciji NH:i ovde je korisna, jer ona dovodi tečnost, na njene , početne temperature (5 ili 15), gde bi CO apsorbovala, vrlo sporo, na pogodniju temperaturu, za ovu apsorpciju i za rastvorlji-vost soli.
Tada se prelazi na operaciju karbpnati-sanja; ali ona se zaustavlja kad se količina natrium bikarbonata, koja odgovara količini amonijaka dodatoj u prethodnoj fazi, staleži. Ova se tako pretvara u NHjCl dok se ostatak amonijaka održava u tečnosti u vidu amonium monokarbonata, čiji je cilj da smanji rastvorljivost NH^Cl hladnim putem. Osim toga, tečnost, pošto tako ostaje alkalna do kraja operacije, apsorpcija CO3 nalazi se mnogo olakšana. Ako, u mesto što se upotrebljava CO- iz peći za koks, upotrebljava čist CO-, ili ako se operiše na primer pod pritiskom od nekoliko atmosfera, ili ako se još bolje,, spoje ova dva srestva, brzina apsorpcije je još više ubrzana.
Usisač za CO!, koji može da bude različit od usisača za NH.., ili da se podudara sa njim, treba, pred apsorpciju da ima jednu mešalicu koja omogućava potpomaganje dodira tečnosti i gasova i jedan sistem za hla-djenje pomoću vode. Upotreba čistog COd i aparata pod pritiskom prestavlja, osim svojih drugih preimućstava, i smanjivanje gubitaka, amonijaka, ograničavajući izlazne gasove na prosta periodična čišćenja, upućena u ostalom na jedan ispirač. Može se, u mesto usisača koji su naznačeni, da da prvenstvo tornjevima za neprekidan rad, naročito kad se upotrebljava nečist CO_.
So se ne mora da rastvara za vreme kar-bonatisanja, ali se pretpostavlja, da’se doda pošto se tako povećava doprinošenje svake operacije i taloženje NaHCO;) i NH4C1 na kubni metar tečnosti u svakom ciklusu.
Natrium bikarbonat, staložen tako u stanju praktično čistom, sipa se na filter sa teč-nošću, iz koje proizilazi, pere sa minimumom vode i suši. Cedj, kome može da se doda malo NH. da se bikarbonati u rastvoru dovedu u stanje neutralnih karbonata, š; lje se u jedan kristalizator sa mešalicama i serpentinama za hladjenje. Tu se amonium hlorid , taloži obilno u sitnim kristalima i čistom stanju, hladjenjem koje ide od 15—18 C, sa vodom za hladjenje i po potrebi na 5 ili 10 C, u slučaju, gde se raspolaže veštačkim hladjenjem, NHtCl se prikupi na jednom filtru i pere se sa minimumom vode, t.j. prostim spiranjem cedja. Voda od pranja služi da tečnost dovede na početnu zapreminu. Usled brzine karbonatisanja više kristaliza-tora mogu da budu pothranjivani jednim jedinim karbonatorom, naročito ako se upo-trebjava CO, čist.
Na cedju od ove operacije ponavlja se ciklus prethodnih operacija i tako redom.
U mesto da se postupno dodaje NH., zatim CO, slanom rastvoru neutralnog amonium karbonata, može da se neposredno doda dovoljna količina amonium bikarbonata spremljenog unapred, upotrebljavajući vodu od pranja. U ostalom proste variante u postupku očevidno da ga neće izvesti iz ovog pronalaska.
PATENTNI ZAHTEV:
Postupak za usavršavanje postupnog taloženja natrium bikarbonata i amonium hlo-rida. u sredini jedne iste tečnosti, naznačen time, što se jednom rastvoru neutralnog amo-nijum karbonata i amonium hlorida, koji je usled hladjenja' izgubio veliku količinu svoga NHjCl, dodaje morske soli i gasnog NH, u odgovarajućim srazmerama NaHCO,, koji želi da se taloži. Taloženje gornjeg rastvora vrši se u jednom samo vremenu pomoću ugljene kiseline, i zaustavlja se u tački, gde je dodati slobodan amonijak pretvoren u NHjCl. Zatim se vrši odvajanje bikarbonata i hladjenje tečnosti, da se izdvoji Nh^Cl.