Stališče socialističnega učitelf- stva v Srbiji k načrtu novega šolskcga zakona. (Clanek Drag. Slavkoviča — ,,Učlteljska Borba" štev. 6. in 7., Kragujevac 1920.) Novi zakonski projekat, kao i svi zakonski projekati u ovoj nezdravoj društvenoj atmosferi, ima istu sudbinu: da bude skrojen u tesnoj i nezdravoj kancelariji, a da se realizuje u prostranoj i zdravoj prirodi. On, kao po nekom pro kJetstvu, koje od vajkada prati našu prosvetu, ne donosi sa sobom ničeg novog, ničeg svežeg, što bi moglo da obnovi ekonomski i idejni život osnovne škole. Svi mi osečamo, da su uslovi. u svi•na granama ljudske delatnosti, potpuno izmenjeui ovim ratom i da su i u prosveti, prirodno, dobiH nov oblik. Za sve nas je to jasno kao dan; samo si^pac to ne rnože da konstatuje. Pa ipak je min. prosvete našlo da Srbija t. j. Jugoslavija, zauzima i sada istu geografsku širinu i dt-žinu, pa analogno ovoj oštroumnoj konstataciji izvelo je zaključak: da i lijvi zakon u narodnim školama, ticba da bude veran refleks stanja u korne se naiazi nova državna organizacija troimmog naroda. Ako i ima kakvih izmena u njeinu, to su samo iztnene administrativne prirode. ko}e vrk> malo zadiru u suštinu školskog života i školske politike u opšte. Ustanavljaju se pokrajinske birokratsko-školske institucije, pro-pisuje im •ve tačno granica u ko}oj hnaju da se kreču i tome slično, učitelj se izjednačava u plati sa ostalim činovnicima analognih kvalifikacija, ali se u školu kao prosvetnu i vaspittm ustanovu ne dira. Tu dakle, gde Je težište školske politike, — nema pomena. Makshnalno število otrok. Dopustite mi da odmah, u kratkim potezima, rasmotrivamo ovaj zakonski projekat. Cl. 1. veli: da je zadatak narod. škola da vaspitavaju decu" i t. d. a naločito, ,,da šire pismenost i prosvjetu." Članom 5. se odmah gornji cilj negira. Konstruktori ovoga projekta zakona, odmah su pohitali da demantuju sami sebe i da pokažu, da njima nije stalo mnogo do toga, hoče li se u školski život u istini uneti kakvo poboljšanje nešto dobro i savremeno, več nesmotreno otriju neiskreno staranje, o ovom pitanju, koje aktuelno interesuje ne samo učitelje, več na prvom mestu narodne mase, i težnju da osieuraju i dalje status quo ante u narodnoj prosveti. Ovu konštataciju ne oborirno dokazuje sam ovaj član koji glasi: ,,u isto vreme se može poučevati nafviše 70-ro djece." Iz izkustva znamo, da nadležin traže uvek, ostvarenje ovoga maksimuma po škoiama. a iz ovoga opet izlazi, da če učitelji večito ostati roblje, mučenici, koji če do kraja svoga života imati za cilj samo di posrcu i padaju pod težkim krstom koji im savremena država, preko ministarstva prosvete nabacuje na ledja. Može li se, dakle, sa obolikim brojem metodskim raditi, jer če biti obligatan i za nepodaljenu školu kao i za podelene? Može li se sa obolikim brojem dece uraditi šta korisno? I najnekulturniji crnac zna za prost fizlčki zakon, da snaga ili sjla treba da bude ekvivalenta teretu koji se pokreče, sledstveno i da snaga — sila, koje može pokrenuti ili podiči teret od 50 nije u stanju da isto učini sa teretom od 150 kgr. Ali to ni'e potrebno min. prosvete da zna. Ono hoče da naš učitelj bude izuzetak, stavljen van fizičkih zakona. Dok ovaj maksimum mogučeg o^terečenja učiteljske radne snage u kulturL-om svetu predstavlja cifru od 40, 35, a u Švajcarskoj u ponekim kantonima 25 učenika, dotle a Jugoslaviji modernisti iz mi. prosvete ceniju taj maksimum na 70, Eto vam najskorijeg rezuita-ta nas->e nrosvetne politike. Eto kakav je novi zakon, još u samome početku. Zakon v tehniškem in ekonotnskem pogledu. Hajdemo dalje! Polazna tačka, od koje j-e trebalo poči pri izradi novoga zakona, ako se i njime htelo izmeniti školsko stanje, bilo I bi dvoguba emancipacija: tehnička i I ekonomska. Dck je nastava kao psihički refleks osnovne škole bila samo jedna sinteza šturog i nekoristnog, i prestavljala savre- Šenu nekontinuelnost izmedju sebe i no- treba života, a za posledicu imaia slab  ili nikakav interes narodnih masa prema  samoj školi, dotle je u ekonomskom --*- gledu bila od uvek .ubogo pastorče", koja je blagodareči vrlo često. samo ličnim  naporima pojedinaca vegetirala i izlazila  s teškom mukom na kraj.  Šta je uradio ovaj novi zakonski  projekat u ovom pogledu? Je li ma u ko-  liko izmenio ovo stan}e? I u \sč-  nom i drugom slučaju situacija ostaje  savršeno ista. U mesto, da se novim projektom psi- hički život narodne škole saobrazi potre- bama života, iz nastave izbace svi rudi- menti i saraa nastava postavi na temelju lične akcije učenikove i ručni rad učini osnovičaru temeljom nastave — čl. 20. (koji govori. koji če se predmeti preda- vati u školi) počinje sa naukom o vjeri. Kao da su Alfa i Omeo a Ijudskog sa-  znanja skoncentrisani u nauci o vjeri. Kao  da nastava nema prešnijih briga pri uti-  canju na dečju psihu od kontradiktorno?  i mističkog zanovetanja. C eo ovaj član  20. samo je prepis istog člana iz ranijeg zakona, prema tome izlišno če b'ti ko- mentarisati ga duže, kad i inače idejno postavlja i dalje narodnu školu u tra- ljama. Občinska ali državna šola? U ekonomskem pogledu če narodna škola biti u nepovoljnijem položaju, nego što je bila i pre ovoga rata i pre novoga zakona. Ona je po novom projektu i dalje ostavljena u materijalnoj zavisnosti od osirotelih školskih opština. I do ovoga rata finansiranju škole od strane školskih opština, bio. }e kamen spotičanja života i rada škole, sada če pak ovo značiti osudu na mizerno životarenje od danas do sutra, Dakle, i posle 30-to godišnjeg iskustva o ovakvom načinu izdržavanja j škole, država ie ipak namerno i dalje ostavila da samo nosi oholo ime škola, bez ijednog stvarnog i neophodno nužnog školskog atributa! U ovome se vidi težnja, da se Narodna Škola ne oslobodl nipošto strahovitog lanca koji je neumitno sputava i lišava istinskog života i da se nikako ne izbavi iz ekonomskog robstva. To dokazuje fakt što je ona i ovoga puta  namerno ostavljena na izdržavanje škol ske opštine.  Svakome od nas »e i suviše dobro  poznato, kako se i na koji način zadovo- Ijavaju i podmiruju najnužnije školske po-  trebe. Svakome je poznato, ako ne iz is-  kustva. ono svakako po čuvanju, mal-  tretirajuči položaj nastavnikov, ko Ji je  osudjen da prosi školski prirez, da bi za-  dovoljio školske potrebe. Zamislite kakva  budučnost očekuje narodnu školu, a to reči sve nas posle ove svetske katastrofe, kad su i pojcdinac i celina, izuzev jednog malog broja lupeža Iscrpljeni do maksi- muma, kada se natezanje u svima obli- cima društvene akcfje gotovo nepodnoš- ljivo oseča. Poseduloči razredi in šola. Cilj čl. 13., 14., 15., 16., 17., 18. 1 19. jeste, da širokim narodnim masama one- moguči široku snažnu i zdravu prosvetu. Jer, prosvečen i kulturan narod revolu- cionira svoj psihieki život na prirodno, kod koga se javlja težnja i za refonni- ranjem ili čak i korenitom izmenom dru- štvenih odnosa. Ali ovo nikako nije, niti sme biti želja vladajuče klase — klase krupnih bogataša i militarista. Ovo joj nije želja još i zato, što učitelj, taj večiti društveni parija ovakovim načinom ostaje u večitoj fizičkoj i društvenoj zamore- nosti, u stalnim tvaricama oko održavanja školskog i svog i života. Vladajuči su u Min. Prosvete postavili ljude od zanata, ljude od struke, koji se razumeju u psi- hologiji i umeju da pronadju ekonomsko- psihološki metod, da se i škola i učitelj učine bezopasnim za izrailjsko carstvo pljačke, koncesija i afera. Nu školsko pitanje je samo sostavni deo socijalnog nitanja, i školska politika, ako je buržuaske partije u opšte i iraaju. nej>osredan je izraz klasnih interesa. Zato se školsko pitanje i ne može i ne sme elintfnisati stfmo za sebtf i kao takvo posmatrati i tretirati. I sve dotle, dok učiteljstvo kao celirta direktnotm akcijom, savremeno i snažno organizovano, po~ mognuto ot radničke klase, čiji je mteres radikalno rešenje ovoga pitanja, ne učini pritlsak na gospodareče elemente, sve d-o tle čemo ovako skrpljeni u gomilice, uzbudjeni i svetlih očiju, tražiti izlaza -iz zagušljive atmosfere ovakvcg školskog živ*)ta, ali čemo se vračatl u svoja sela sve zabrinutiji i sve nezadovoljniji. I to te biti, sve dotle dok se ne iztrezjiimo od patriotskog pijanstva. (Konec prlh.)