10Г0ШВШИ СТЕНОГРАФЂ. JUGOSLAVJANSKI STENOGRAF. Broj 2. SOFIJA, 1. aprila 1880. Tečaj IV. Ивлћвза RC'liKii вто- I P j 1 i f j Izlazi svaki drugi ' J Ивлави свакн дру- ри м&сшув. mesec. mjesec. ги месец. Цкна аа год. б «j>p. < Cena na leto 2 gl d. _ Cjena na god. 2 for. L' ... .. i Цена на год. 5 дин- 1 Б^дуцностћта на стенограФинта в т> Бглгариа. СтенограФиата има год-ћма бл5,душ,ноетБ вт. вс%ка двржава, конто се грижи аа знание и наука, конго иска да напр^два в-б културното отношение; a като безв сгБмн^ние между т'каи двржави се намира тоже и Бч.лгарин, за това е изв-ћстно, че стеногрћФинта и гука хце има важна бл^дутноетБ и че сгб време m,e добие гол^змо вначение. Ние като си поставихме за задача, да се грижимт. не само за нарежданиех о na стенограФическата система за 6'БЛгарскш4 евигсч., нт> и за неиното блхдугце разши-рение между интелигентиит-h хора В'Б Б^лгарин, то считаме аа сгодно, вч> началото на нашето дкло да развиемч. предт. нагаит^ читатели програма, no конто тр-^бва да ВБрви ра-ботата ни, sa да се постигне п/клвта; a сллцевремено хце кажем'Б, какво значение има таи иаука ва развитието на дру-ги-rb науки вт> Бвлгарин. Ние нодБржаме, че толко повеЧе е нуждно да сб внае тази основа, вахцото реФлектираме тоже на ељд^иствие от-б много други Факторе, да ни подпомагатч. no свол начинт, вгб това предпривтие. Всћка наука sa да се изучи. и разнространи Tp'hćna да бљде вхведена вх учидигцата. Шша с'Бмн’1>ние, че и вб Ббл-rapcKHT'fe училшца a именно в б горнитћ класове на гимназии г^з н реалкитгк стенограФинта ni,e бжде ввведена като наученБ предметгБ, както топа става и вв другиНз двржапи no аапад-ната Европа. Нч> попредт. ва да може да се вт.веде тн вч. училиш,ата ни, тр1;6ва да имаме учители за стенограФиата. Това е ш.рво условие; a аа наша радостБ можемч. да нви мч,; че Бхлгарското Правителство е вече ввело всички нуждн и м1зрки, sa да се изучатч. учптели на бч.лгарската стенограФин. Вч> краи на прогалата година почнаха, както е иовнато, нг1зкои гоопода вч» Софил да учатгБ стенограФинта: и risan, като сврв-шат-Б своигћ науки, ш,е 6љд-жл"б вб сбстоинио да преподавагв стенограФинта и no другигћ градове в'Б Бвлгарив, особенно ако no званието си сљ учителве, могатв да иреподаватч. между другитћ предмети и тази наука на ученицитг1> си. A до гд^то нашитЗз ср^дни училигца (гимназии и реалки) се доптјЛнигб сб горнит-fe класове, гд1;то студентит!з гце 6ж,джл"б вече зр^ли аа да могатгв да разбиратч. напгвлно тааи наука, до гогасБ me блцатч, 6ea'h свшгћние толкова стенограФи вече иаучени, ш,ото пде може да се нам1зсти на вскка една гимназин или реалка вч. Бгвлгариа no един'Б учителБ на стенограФинта. Ва cera -гт както авихме вб l-ii opoii na в'1зстник'бтч. си — стенографинта се преподава вече на СоФииската класичеека гимназии, и с'б радоств виждаме че между Б-влгарската младежв се нахожда доста наклоностБ кбмб таи наука, ш,ото смеимв, да се над1зваме на наћдобр-Б резултат-в, Като прим'1;р-в за ЈГБСХшцепин кбмб тоаи цредм%тч> навождаме това, ш.ото уче-ниците аамолиха учителБТХ си, ако е носможно да умножи ороитБ нн учебнит^ часове (уроцит^) »a преподавание na сте-нограФинга. Bb педагогическата пракса такхваи случаи не се поивлнвагБ често. ГлавниМ контингентт. на стенограФигЈз вб Б'влгарив раз-бира се, че me дава iri> бљдуте младежвгБ, които има вч>змож-ностБта да научи вч> училшцето етенограФиата. 1Цомб се отвори едно високо училшце bi. Бвлгареката столица, наприлЛрв една академии или единч. университетв, гд-кто ш,е се СБбератв студенти иач. всички страни на Бч.лгарии, тамгБ могатв окон-чателно да се усБВБршеиствоватгБ както вв другитф науки таи сж1цо и вгБ стеног рафинта; така m°T0 Да могатв отв една страиа напБлно c'b теоретическо внание да учитедствуватч. no тоаи 19 — нредметв, a отв друга страна ди са адобиитв и св СБввршенна пракса, за да млатв да служатБ като етенограФи no Народнитк Оворанин, сљдилиша и пр. Uf. желателно е, ш,ото слушателит^ да дохождатБ ионе cb пБрвоначалното внание на сгенограФиита на високитк училшца, нонеже всичкитФ нроФесори иреподаватв из'Б своитк скрипта, които четатв иредч. олушателитк; и варади това е твгврд'1> добрк, ш,ојо слушателвтв да бж.де вв с/встоинив да белкжи иреподаванинта на проФесора, аатрто нкма учебници из'Б които 6и било вгбсможно да са ириготви студентч.тч. аа ексаменвтв, но no тов начинч. може да научи шгв белкжкигк, които си е напранилв upu пренодаванието на ироФесоритк. — Тави нужда ос'кш,атгв студентитБ на високитк училшца и вх он^зи народи, гдкто вече слидествува специнлна литература аа вскка една иаука; и колко иомного гце се ookipa тави нужда вч. Б'влгарин, гдкто такава книжевноств ош,е нкма. Гол'1;мо аначение и голкма важноств има стенограФи ита — както наиомнихме вечо вв 1-и брои на „КЗгославпн. СтенсграФгв“ — в'в конституционални двржани. Ва това виж-даме, че стенограФилта ее е развила маинапредв вв Англии, като в'в пврва конотитуционална двржава: неиното раавитие Bb Францин, Германии, Австрин и Италин датира се тоже особенно o’i'B тогасв, от’в когато в'в ткви двржави ее вгвведе Конституцинта. Слгкдователно развитието на стенограФиата вгв Б'влгарин о тоже тксно свврзано св Бвлгарскик конституцио-налеи'в животх. Така виждаме, че стенограФинта като искуство, което служи 8а потикв на ананоститк и наукит-b вв oonje, и ношлцница на публичноствта и историнта особенно в’в конституционалнии животв, има тв1.рдг1; нажиа 6љ.душ,ноств в'в Б-влгарив; и no тааи нричина нуждно с, да ii се посвкти наиголкмо внимание и между Бвлгарскии народгв. A. БезеншекЂ. НАУКА ЗА БЂЛ ГАРСКАТА СТЕНОГРАФИА. (ПродБлжение.) У §.7. 1. Гласната у има при иаговаранието си характерч. на ни8Костб Вли дојшостб ; 8а тоиа се нааначава симболически: а) Като се тури предстодш,ата свгласна низко, т. е. подч. линиата; ако тази свгласна има малект. знакч., тогасгв се тура ц4зла подгб линиата, ако има ср&денч. знакч>, турн се полвината, a ако има гол^зјјгб анакгБ, турн се една третина отб неината дч>лжина подт> лининта. (ПривгЈзри виждб в'б нритурката сљ- 1ЦИИ §) б) Ako у се намира вч> началото на думитћ, тогасв се навначава симболически с'Б чгвртица, конто се повлече ивпод'б лининта до слЖдукнции внакч.. (Виждгб притурката.) 2. HliKoft ПЛ5.ТБ глаоната у неможе да се назначи симбо-лически, или такова навначанание е непрактично, нб тогасч. 8нак'БтгБ ва у се сл'ква сб с'БгласниНз анакове; ако у се намира ел,'ћдгБ: б, В, Д, Л, M, Н, р, Т, X, Ч, ш, тогасв можо да се сл1зе в-Б слоговет-к^бу, ву, ду, лу, му, uy, ру, ту, ху, чу, шу. Аколи у се намира предв: в, Г, м, п, С, т, Ф, ц, ш, може тоже да се слгћо с’Б T'lian сч.гласни вч> слоговетг1з: ув, уг, ум, уп, ус, ут, уф, уц, уш. Ha осо6еи’Б начинБ се сл-hna сб К в-б слогбтч. ку. (Вижд'Б иритурката.) 3. Ako у нито симболически нито сб сл^вание неможе да се израви, тогасгв се узначава сч. свои собствении знак'Б. 4. За словката ур, конто има знакч, на рааширено у, иматч. значение при сл^ианието и писанието сљш,ит'к правила, както ги казахме и sa у. ПреводгБ на с т е но гра фи ч e с к и т i аримЗзри. Будент., буки, буре, бухалатт., буца, гуаенг. дукатЂ. дуелч., дуагв, душа, жукант., Зулу, кука, кукаиица, кума, купецг, кусамч., кучи, лубч., лула, лу-детина, мувика, мухицн, мурезгБ, пукалч., пукамт,, пуристч., иуф'£, Русинт., ручам'!., ручи, еумма, супа, сушенч., туларч., ту[п,. тучт., чудакч., чудителенг, чукамв, чумеач., чучулика, чучирч., шуга, шута, шуре, шука, шурсцч.. — 21 O §. 8. Карактеристичнин внакт> за o е окрљжоние, околнение, a това аарадгБ тдш, заш,ото при прои8насванието na тази гласна устата се наиравнтв околчасти. 1. Назначава се сл-ћдователно симболически no тон начинч., като предт> 0 стошцата СБгласна н1зш,о околчасто се разшири. За тази ц!злб прилични сж, сл^дугопдит^ знаковз: r, Ж, ЖД, 3, К, п, С, т, ст, X, ц, ш, 1Д. Така ставатч, слоговет!? го, жо, ждо, зо, јко, no, со, то, сто, хо, цо, шо, ш,о. (Виждгб притурката слшдив §.) 2. Знак’вт-1. на о со сл^ва ол.сб слг1зду10ш,итгћ свгласни: 6, В, Д, Л, м, Н, р, Ч, в'Б слогопет'1;: 6о, во, до, ло, мо, но, po, чо. (Виждв притурката.) 3. В'Б началото на думит'1; и вгб пеичкнт!; други случаи, гд1зто начин'БТ'Б уномеггБтч. под'Б 1. и 2. неможе да се унотреби — особенно сл'ћд-Б ф — о се иише сб еобственнии си знакгБ. Заб'ћл'ћжки. a) При „то“ na конецБ на думит1з о може да се иише наопако. (Впждгб нритурката.) II p е в о д Б н a стенограФическит^ u р и м k р и. Богатг, богато, бодежч., докачителенч., достаточенч., доетов-ћренч., до-сегателент., ашвотно, аоо-мт., коаа, кокона, кокоша, коларт., колонии, конецт., KoimK't, коиопа, косп, корона, кора, коств, кости, кошч>, котелч., либои'1,, Леон'1., логаритемг, логика, лодига, лоиарч., лоиата, лото, лотариа, молодг, мо-миче, молителв, монархч., монологт., монотонч>, морс, мотивг, мошеа, натоваренч., иовакч., нокетч., ноеачч., носч,, нота, об^ч>, обичч., омеоиат^, олово, ouepa, Отоманч., оцћнснч., иобозкенч., нокоренч., иомогцг., постт., почитамч., poraa'b, роса, столица, стоборт., товарч., тополг, точенх, ходачч.. Ж §. 9. Глаената Л. намира се вт> ср'1;дага помежду у и a, за това има карактеристически знак'1> и отгб едната и оггб дру-гата, т. е. нивкостБта и силата; и сЈгћдоиателно иазначава се : 1. Симболически no тоа на 1ингб, като предстовидата сгб-гласна ее тури в'б ниаина (подгб линиата) и с&лцевремснно се надебли. (Виждгб притурката слицин §.) 2. Сл^ва се сч> предстоншит-ћ знакове no ел>ш,ии начин'Б, както самогласната у. — A когато не може нито no пБрпии нито rio итоpiiii начинБ да се изрази, тогасБ се исписва сб собственин си (Vkrl.rb. (Виждгб цритурката.) 11 p e B o д b на c т e н o r p a и ч e c к и т 'b u p и м 'h р и. Вл.жс, гл.сто, глска, длхждх, дљхч., вљбч., клд-fe, клсг, катгб, лљкг^ .1ЛЖ1, лљскатвлв, лжхцлх, мл.ченч., пљххелч., рљсило, рлг.ка, рлшетка, сжд'б, с*иг, тлкг, шддве, шљна, ихлтамч.. И, R, К), KK. §. 10. Т4ззи четири 1'ласни сљ сродни номежду си сиоредк ивговарапието си; 8аш,ото пврвата сгБгласна и намира се вб всичкит!) други, които би могли СБ^здователно да се иишагљ и така: иа (= fl), иу (= IO), ИД> (=КК), аагцото така се изго-варвтч,. И като се ДБржи стенограФинта на Фонетическото начало: ииши както чувапгБ, затова се употр'1;блнва за воички т1зви гласни знакгБт'Б на и, сб които, ако се надебли, узна-чаваме л; ако се тури на иолвина иод'Б лининта, (вт> дол-ностб) изражаваме К), и ако в'б тоД случаи се ош,е надебли узначаваме KS. Зао'1зл. 1. Като „е“ вч. началото на думит']з гласи както за това 6ел1зжи се вгб тан случаи обикновенно С'б тбнки анак'Б за „и.“ 2. ОсобеЈГБ знакгБ имаше за Hb, (т. е. разши- рено ,,н“) nocvrfe за ИТ, ИЦ, и их, (т. е. сж.ш,ит!з знакове вб лежнгце положенив). (Виждч. притурката §. 10.) 1 Г1ревод’Б на стенограФическит^ прим%ри. Нбт.лка, авонч., лгодие, лгуарт,, адовитч., аКчарч., амакх., лтагахп., хоби-лвИ, хоженч., хоморт., кшица, хориетт.; одоцчх, еотио; баНбакч., баидар'г., беи, наВ, paft, чаиаи, тупеВ; обеждение, Лонл, дсици, аалкт.. Ои §.11. За ОИ нмаме разтегненч. или разширен'Б внакч. отгб 0. Сл-ћдователно се иазначава oii no сллции начинч. както о, само това заокржжвание и заоколвание е сб н1;ш,о иогол^мб о61ш’б направено, отгб колкото при о. (Виждгб иритурк. сжлции §.) 11 p е в о д гб н a с т е н o г р a ф и ч e с к и т i п р и м 1ј р и. ВоИска, довио, којхка, лоино, MoftcecT., поИка, рокно вино, етоЈхна сала, хобо8. Уи §. 12. Уи назначава, се както у и. (За И виждгб §. 10.) (Виждгб пригурката §. 12.) (Сл'кдва.) KRATKA SLOVNICA BOLGARSKEGA JEZIKA. (Za Slovence priredil A. Bezenšek.) IV. Samostavnik in člen. O spolu. Spol se razlikuje v bolgarščini po istem načinu kakor v slovenščini; imamo možki, ženski in srednji spol. Vsaki spol ima svojo sklonitbo. Mož k ega spola so vsi samostavniki, ki kako možko bitje zna-menujejo; končujo se navadno na "b, samo nekteri na b in a, (nektera vlastna imena možkega spola imajo tudi koncovko 0 in K)). N. pr. кунецп (kupec), царв (car), слуга (sluga), сљдин (sodnik)) Петко, Златко. Zenskega spola so vsi samostavniki, ki kako žensko bitje zna-menujejo; končujo se navadno na a, a in b, (pri abstraktnih pojmovih). N. pr. жена (žena), волп (volja), жалноств (žalost), no m n (noši, slov. noč ). Srednjega spola so vsi samostovniki na 0, в, И6; n. pr. siope (more, sl. morje), поле (pole, sl. polje), адравие (zdravje). O broju. Broj ali število je dvojno: jednina in množina. Dvojina (d ual), kakor jo imamo v slovenščini, ohranila seje samo pri nekterih.be-sedah, in to: noirh (sl. nogi), раменк (rami), лактк (lakti), pora (roga), крака (nogi), крилк (krila), колкнк (kolena), рлирк (roki), очи (oči), уши (ušesi), irbac,yb (obrvi). Sledeči samostavniki rabe se samo v množini: врата-та (vrata)’ дврва-та (drva), трици-T'b (otrobi), гврди-тк (prsa), кола-та (voz) ir.ieni,n-Trh (pleča), если-T’l; -(jasli), га1ци-т'1> (gače), третини-тк денетини-тh (mrtvaška slavnost na tretji ali deveti den po smrti) оскомеци-T'h (skomina), о6уш,а-та (obutev), уста-та (usta), костит^ (mrtvaške kosti). Opazka. Med samostavnik in člen nekteri pisateli ne stavljajo črtice (-) ampak pišejo skupaj n. pr. колата; drugi opet narazen pišejo n. pr. кола та. O p a d e ž i h. Sklonitbe ali deklinacije, kakor jo imamo n. pr. v slovenščini, nij v bolgarščini. Padeži se naznačujejo z predlogi (samo vokativ ima svojo posebno obliko); genitiv se naznačuje s predlogi na, orn, dativ s predlogom на, akuzativ bez predloga, lokal s predlogom v, вт>, instrumental s predlogom ct. Opazka. Ako pri govorjenju dojile predlog ct pred besedo ki z c (začenja, tedaj se glasi dvojno kakor сбст. (sas), in BT> kedar stoji pred besedo z „v“ počenjajočo glasi se kakor „vaf“ (бч.јгб); nekteri krat se to podvojenje predloga zgodi tudi še pred drugimi soglesniki. O členu. Podobno kakor v sosednej romunščini, novogrščini in arba-naščini nahajamo člen tudi bolgarščini. člen so priveša lia koncu samostavnikov, prilogov, zaimen in števnikov. Člen za nominativ sing. moškega spola je T"b (n. pr. ледг1>гт> led), za ostale padeže mošk. sp. sing. pretvori se navadno ta člen v a (ali v a pri samost, z mehko koncovko), in se spoji z imenom vsikdar v jedno besedo. N. pr. на леда leda, на града mesta, на кони konja; a poleg tega nahajajo se tudi obliki иа ледгтв, на градхтв, ота градч.тч, itd. Za ženski spol sing. je člen та za vse padeže; n. pr. рљка-та roka]; za srednji spol sing. je Člen TO za vse padeže nespremenjen; n. pr. дктето dete, gen. на дртетп deteta. V plur. možkega in ženskega spola je za vse padeže člen Tfe (izgov: ,,te“); n. pr. градитк, женит-к; za sredn. spol та, n. pr. дрцата deca, gen. на д^зцата. Vokativ vseh spolov in brojev je bez člena. Opazka. Poluglasi "b, b, И prehajajo v govoru pred členom Ti zarad lepoglasja v čiste glase, in to t v a , b in и v n; n. pr. piše se ааконт.тЂ a izgovarja se ааконатт (zakonat) учите-лбтб — učiteljat in učitelja, ратаитв = ra taj aj at (rataj). i Saniostavniki v nominativu bćž Či'eah, ostanejo v vseli padežih bez člena in torej nepromcnjeni; n: pr. пароДЂ, gen. in dat. на нароДљ, acć. народт>, voc. народб; • Člen dava se k samostavnikom ria nekih mestih ne po njih spolu, nego po njih končenju; n. pr. воНпОдата (vojvoda), 6aiu,ara (oče), владиката (vladika, škof), пашата (paša); ti Sailiostavniki so moškega spola a imajo 'člen ženskega spola. Podobno imajo краката (nogi) рогата (roga), čleh sredn. sp. plur. Dualu очи, уши, čeravno sta sr. sp. imata člen rk: omnb угаит.к. Samostavna imena živečih bitij na be dobivajo v plur. člen Tfe ali TO; n. pr. царт.етк in царх.ето (carji), мљ.жпетк in мљ-mclето (možje); neživa skupna imena dobivajo samo то; тпрппето (trnje), камт.нпето (kamenje): Stevniki imajo za vse tri spole v plur. Tfe. Vsa v last na imena, kakor tudi oorn. (bog) in господа. (gospod bog) nemajo v nom. člena, a v ostalih padežih dobivajo a; n. pr. на čora na гоепода, na Петра. Bez člena so tudi mnogi padeži arhaizmov^ ki so se ohrani v starih nar, pesnili; n. pr. , шр Јјудима града (z Budima mesta) om. гслици irt.irf. (iz doma ven), иугуои ума и дума (izgubi razum in besedo), мама Стонну думаше (mama Stojanu govorila) i. t. d. Podobno so se ohranili nekteri instrumentali, kakor; редомв (po redu) даропљ (v dar) тихом'1. (po tiho) сбогош. (z Bogom), po-домт. (rodom). Opazka. Bolg. jezile ima v obče povsod svoj člen tam kčior stoji tudi v nemškem (der, dio, das). I. HKLONITBA. Po tej sklonitbi sklanjajo se samostavniki moškega spola, kterj končujo v sing. na 'n, n, it, a, o, 10. 1. Primer za pravilno I. deklinacijo. Nom. Gen. Dat. Ačc. Voc. Loc. In str. Sing. народт>тгЈј>. na (otu.) иарода на парода народа пародо Bh (у) napoдa c*/r> народа Plur. народит'1:. на (om) народитк. pa народитк пародитј; нар.оди im (у) народитк en народитк. ~ 26 — 2. Jednosložni samost, na T> (b) imajo v množini v vseh pa-dežih koncovko OB0. N. pr. градч- — градове, градт>т’1. — rpa-довет-b, биквтч. — биковет-b, врагч. (sovražnik) — врагове, ножб — ножеве, Konib —• кошевв. 3. Samostavniki, ki se končuj o na ИНЂ, izpuščajo v plur. ta »log ter dobivajo и ali e za koncovko. N. pr. болиринт. — бо-дире (и), Славвнинк — Сдавини (е), Бч»лгарин1> — Бт.дгари (е), Руеинч.тв — Русигк, граждашшБтт, (meščan) — гражданитк, itd. 4. Nekteri jednosložni samost, na tt» imajo v plur ив, kakor: npbCTi. (prst) — прБСтие, пржтч. (prot) — прж/гце, дистч. — диетие. глисгв — глистие; a drugi imajo ввв po 2. pravilu n. pr. свктв — спктове, вратк — вратове. Братт. ima v plur. братие, братн in братин. Лаквтв — лактие, нокбтб — ноктив, трвнт. (trn) — трвние. 5. Ssmostavniki na rt», кт», Х1» menjajo v voc. sing. r v ж, K v ч in X v ш, a v plur. menjajo r v 3, H v ц, in x v C- N. pr. бкл-ћгт. (biljeg) — бклкже — б-кгкаи, npopoim — пророче — пророци, еиромахв — сиромаше — сиромаеи, ученшсг. (učenec) учениче — учепици. 6. Samostavniki na елт», eH"h, ВЦ"К izgube samogl. e v plur. (kakor v slovenščini); n. pr. орелт. —орли, овент, — овни, отецч. отци. Tako se tudi izgube 1. in т, iz zadnje slovke: лбвч. — дви, B'bT'i.p'fc — вктропе. 7. Zapomni si plur. царв — царие, in цареве (voc. царто), илтб — иљтие in пљ.тшца, дегп. — дни, огмгј, — огиеве. 8. Samostavniki na it promenijo v plur. to ti r 11. N. pr. едучаи — елучаи, олавектч, (slavec) — елапеитк, обичаК — оби-чаи. Jednosložni na it imajo v plur. евв: pak — раеве, 6oix — боове, амкитч. — »мкеветк (voe. амкт); краи ima краеве in краигца. 9. Samost, na a dobivajo v plur и. N. pr. слугата — слу-гитк (voe. сдуго), баш.а — ба1ци, воИводата — воиводитк, сљ-дии (sodnik) — еждии. 10. Vlastna imena na a ali o imajo v plur. ОВЦИ; n. pr. Никола — Николовци (voc. Николо). A vlastna imena na M) imajo v plur. Н)ВЦИ: Златт — Златтвци (voc. Злате). V sing. so še ohranila vlastna imena nekoliko deklinacije. N. pr. Драгант., Dat. Драгану, Acc. Драрана, Voc. Драгане, Pl. Дра-гановди; N. Бае (БаЛо), D. Бат, Acc. Баи, V. Бае (Бако), Pl. Баепци (Баиовци). .;l'TNf, preda čardaka; dandanas ima taj kraj nekoliko kuća, da bi se mogao nazvati trgovište, te je znamenit radi kamenog uglja, koje se u blizini nalazi. Лко je voda malena, što u to vrieme, kad sam se ja vozio nije bilo, to se prenaša blago iz ladje na suho, da se po cesti nekoliko štacija dalje sprovadja, dok Dunav skroz te katarakte prolazi; a putnici stupe U manji parobrod, koji može lakše i bez opasnosti modju pečinami, tu i tani iz vode štrlečimi, dalje ploviti. Dko Drenikove obdavaju na ubijah stranah Dunav visoke pečine, osobito pako s lieve strane. Gledajući taj tvor naravi, činilo mi se kao da su stvorene od Boga kao jaka obrana ppoti divljemu Turčinu, koji je ii tih pokrajnah toliko i toliko puti nemilosrdno harao i pustošio, гп A skoro tj se pokažu medju gorami velike prekrasno. »urine, koje su osobito znamenite, zaradi svoje loskovine, koja na tjh. mjestih ima kadkada toliku, debljinu. 1 da-mjeri stablo, do 4(1’ u premjeru. -liN Bilo je - baš .12 sati, kad smo došli .u t. zy. K ozla-rep. 'To mjesto je ца violom Dunavu od izvora do Gršave najopasnije za ladje i osim .željeznih vrata na .cielom toku najteže za plovitbu. Voda. je plitkit, a pečevine protožu se. od jednoga brega do drugoga, te su kao ahaline jedna za drngoln' iponamještene. Najteže se prod je kroz katarakte 1 slač i T ah talija;; svaki od njih jp .sačinjen ud 1,УШ mptra..(lugih pečina/.nazvan i ,,дпа1сцаželjezna vrata. “. Na,pojedinihmjestih proviru pećine iz vode, a na njih su, postavljeni znakovi za pozornost parobroda. ,, Ivad ве čovjek, vbjj u: sredini ti}i katarakta osamljen s. parobrodom mtjdjju,, фу1јоЈп-,naravju,, na obijuli stranah .nad so.bopi lotiijuće orloye i sokole, čijih krik se tako -Čudnov .to mje,Sa a šimmče-vpde, Цој,а ,s.e ob gkalmah pjepi, kao da hi se,, srdila nad pipriokanii, .Stopo, joj se, stavljaju na put, tada tokar opazi, kako je, čovjek malen, Цђо je, neznatan ,stvor,, koji se pprzko sušta u dvoboj s elementi, neznajuoi kako, i da li će proč sretno kroz te opasnosti. Parobrod ide polagano, kapitan pozornoi motri svaku skalinu na djesno i lievo, a putnici — šute. U duhu pako svaki bez dvojbe misli: Bože ti si velik, u toj naravi učimo opet spoznavati tvoje veličestvo! Kad izlezemo iz tih katarakta, te se zaokrencmo oko jedne daleko u rieku sizajuće pečine, razširi se Dunav pred našima očima kao velikansko jezero. Tuj nas susretne parobrod „Kazan,a što nam je bilo svakako ugodno u toj pustinji i osamljenosti. Pozdravimo se medjusobno; nu skoro nam opet izčezne'iz pred oči, jerbo Dunav se iznova zavije i suzi svoj tok na širinu od 200 metara, t. j. bar za pet puta od svoje obične širine. Gore, nalazeće se na obijuh stranah još su mnogo više od onih, koje smo dosele vidjeli. Ta velikanska pasaža zove se Greben. Opet proviru iz vode pečevine i se prostiraju od jednoga briega do drugoga. Voda se pjeni i tako silno šumi, da se putnici na ladji jedva me’djusobno razumje-vaju. A skoro se opet razširi tok Dunava; ladja nas ponese mimo velikoga otoka Poreč, koji je vlast srbske kneževine. Malko niže na djesnom bijegu leži Milanovac, prijazno mjestance s 1500 stanovnika. Ka okolo razprostiraj u se vinske gorice (vinogradi), a cieli položaj, grada i okolice može da se nazove vrlo romantičnim. — 5 sati od Milanovna na gornjem toku rie.čice Pek leži Majdanpek t. j. rudokop na Peku, kojega su već Rimljani zarad njegova bogatstva na bakrenih i željeznih rudah poznavali. — Pod Milanovemu izlieya se u Dunav riečica Zlatica, koja izvire u Majdanpečkih planinah; u njoj su Turci u prijašno' doba zlato s uspjehom iskali. Na lievom bijegu nalazi ino ruševine, valjda rimskog poriekla, pod imenom Trekule, t. j. tri kule. To ime proizlezlo je od triju h kula, od kojih dvojica stoje na jednom pustom brdu, a treća s prvima s mostom spojena, pod kojim ide cesta, nalazi sc na pečini, pod čije okomitom stienom Dunav s svojimi valovi šumi. (Dalje.) DOPIS. Iz Slovenskega St aj er j a meseca marca. Bodi srčno pozdravljen, dragi nam „Jugoslavjanski Stenograf,14 ki si na novo zagledal beli svet, ali ne več na sosedni zemlji med najbližimi brati, temveč daleč kraj starega Balkana, kder o stenografiji, tejf krasnej in toli koristnej umetnosti, nij bilo dosedaj duha ni sluha; a odkar je mogočna v severnih krajinah vladajoča roka od tam odstranila dušmana, ki vsak duševni napredek ovira, bode se ona kako v obče vse druge znanosti, tein živahneje razvijati počela. Velika je korist za učečo se mladino, da je ta list počel opet izhajati, ker se ona za to znanost očevidno zanima. Živojasen dokaz je ta le slučaj: V šolskih počitnicah 1. 1. pogovoril se je sredički nadučitelj, g'. St. K. za duševni napredek v vsakem obziru živo vnet mož, s gosp. Ivanom Dečkom, sedanjim pravnikom na c. kr. vseučilišču v Gradcu, zaradi predavanja slovenske stenografije. Gosp. Dečko počel je v Središču v šolski sobi, ki je baš za to primerna, predavati; poslušalo ga je kakih pet ali šest dijakov od tod in iz okolice z gosp. učitjeljem vred. Predavalo se je svak dan po eno uro ter se zvršilo celo prvo poglavje in nekaj drugega, ker g. Dečko, ki jo tudi kot dijak na mariborski gimnaziji slovensko stenografijo predaval, je vrlo dober stenograf in radi tega bil je napredek povsem, dober. To bi bilo pomemanja vredno. Poskusite to tudi drugi slovenski dijaki po mestih in trgih v šolskih počitnicah! Se nekaj o stenografiji med Slovenci. Dragi čitatelj, ako boš kedaj potoval iz slovenskih goric v starodavno mesto Ptuj, zagledal boš tik veliko ceste ne daleč od mosta, ki vodi prek malega po-točiča Grajene, dobro domačo gostilnico, kteralima za te posebno znamenitost, ako si stenograf. Na omari namreč, na katerej stoje stekla, kozarci in vino v prstenih vrčih, so lično stenografovana imena nekaterih gostov, ki ne vsak dan, ampak ob časih plačujejo kar so potrošili. Kdo tukaj stenografuje ? boš prašak Nikdo drugi nego domača gospodična Anka G. Ta nenavadno obdarjena deklica ima razven do drugih znanosti in umetnosti največe veselje tudi s stenografijo, katere se je tudi sama naučila. Sama si drži stenogra-fični časopis, katerega marljivo čita. Ako jo najdeš pri kakej knjigi, vidiš jo vedno s svinčnikom v roki; ona si namreč vse, kar jo v kakem dobrem delu posebno zanima, marljivo bileži, da cele velike knjige je že stenografirala. Želeti bi bilo, da bi jo tudi druge naše gospodične posnemale! B, F, --—- Stenografska literatura. „Tčsnopianč listyu br. 1. (tečaj VIII.) d mašajo sledeče članke: Našim p. n. čitateljem. — Kritika o četvrtom izdanju „Tesnopisu českeho," piše prof. St. Krondl. — Praktiče vaje. — Govor prof. d ra. J. Durdiku (stenogruf'ovan po debatnom pismu). — Dopisi iz Sobeslava in Kraljevega Gradca. Br. 2. Razgled: Letno izvešoe Gabelsbergerove šole za 1880. — -j- Ljubin 01ewinski. — Kritika o 4. izdanju „Tčsn. česk.,“ piše prof. A. Krondl. (Konec.) — Iz sten. društva. — Govor. prof. dra J. Durdika. (Konec.) — Nemška priloga. „Letno izvešče prvega praškega društva Gabelsber-gcrskih stenografov za 1. 1879, dne 16. marca 1880 sestavil Dr. P. Rfižička, t. č. društveni tajnik.'- — Iz tega 16 stenografo-vanih stranij obsegajočega zanimivega izvešča posnemamo za naše Čitatelje sledeče važneje točke: Društvo je s tem letom dopolnilo 20. leto svojega obstanka, in na svojo radost javlja društven odbor, da si je društvo pridobilo v tem času mnogo prijateljev in podpornikov in da je stenografija, posebno česko-slavjanska dospela na znatno stopinjo svoje sevršenošti ter se je razširila v širokih krogih. Društvo je praznovalo svojo 20 letnico jako slovesno v prostorijah „UmčlecKe besede" v Pragu, dne 19. nov. 1879. Na str. 8. tega izvešča čitamo: Pri generalnej skupščini dne 27. febr. imenovali so se za dopisujoče členove društva zarad njihovih zaslug na polju češke in slavjanke stenografije g. prof. Anton Bezenšek v Zagrebu (sedaj ravnatelj bureaua pri narodnem sebranju v Sofiji) in g. prof. A. Krondl v Prerovi na Moravskem. Glenovi društva podučevali so v prošlem letu 1148 oseb v stenografiji, a izvršili so tudi mnogo praktičnih poslov pri deželnem zboru, gospodarstvenem svetu, pri zborovanjih raznih društev itd. — Društvo ima 128 členov, in to 7 častnih, 3 utemnljitelne, 5 dopisujočih, 68 podpirajočih in 45 izvršujočih. — Odbor je sestavljen tako-le: g. Fr. Tauer in g. prof. Pražflk predsednika, Dr. Ro-šicky, Dr. Thttrtll in Dr. Ružička tajniki, J. in C. Kovaf, knižničara, F. Tallovic, denarničar. — Društveni dohodhi iznašajo 1286 for. 84‘/j kr., a izdatki 987 for. 61 kr. Ostatek 299 for. 23'/, kr. A celi glavnični imetek društva iznaša 4519 for. 58 */2 kr. Knjižnica obsega 411 del v 819 zvezkih. Tz tega izvešča se torej vidi, da društvo stoji na krepkih nogah da vrlo napreduje, in da jako uspešno deluje. Treba bo tudi južnim Slavjanom, da začnejo skoro misliti na ustrojenje svojega stenografskega društva, ktero bi so naj osnovalo po primeru češkega ter bi delovalo v slogi in sporazumljenju z istim na polju stenografije med Bolgari, Slovenci, Hrvati in Srbi. Различни СтенограФически изв£стил. — СтенограФическото 6и>ро при Народното Сгбрание вч, Софшх ео уроди привремено ва текутцата сесил, колто вапочна на 23 т. м., no сл-ћдукпциН начинт.: Частнитћ лгобчтсли na стенограФилта, които сл. слушали воче m.p-нии отдклч. na стенограФппта, сл ćora вече irr, сч.стопние да питатч. 50 — ГО думи в'в едиа минута, (т. е. двоИно побврво отт> колкото со пигао ст. обикио-веиното писмо); и T.T.ft отт. тћхт. нћкои, които сж поспособни, можатв ввче да се употрМиваТ г. вв стеногр. канцолариа като 6iopo-CTonorpa.x-n. К:пк; piniK ствногра*Ч.‘,'' KoiSro бћл1;жи '-дебаГКФк в-Г. КаморбМ; ди^Ф^Л ”iia.”6fop' ilM. своитћ сгепограМми на всккиИ отч, ткзи бгоро-степогра-М! no една чаетг, na дебатитк; rh му слћдватч, ст, стеногр. писмо сч, ткмЧ, вч,зможна бврзина. 1Го иаипркдч, дшстува се на A, noc.it, na 15, ел-ћдт, това на В, UailoKotri, на Г u Д. Нч, до гдћто ое ст.ршн диктуванието на Д, вече е A преписа.п. шп, CTOito-грамма си вч. обнкновенното нисмо, 1цото му Cime днктуванно. И така вврви работата нататч,кч,; a сввршава се много побврзо отч, колкото сч> nosion\r, на обикновении писци, зашото iickicuit бгоро-стенограФч, пшпо дванљтч. иобврзо, отч, нолкото обшшовепт, писоцт,, a цклото заскдание раздћли ое sa. прсписва-вието na 5 части. СтенограФическото 6iopo сч.етои се ва cera отч, с.гкдукицш! перс.оналч,: Г. 15 e a о н ш с к %, управителв и каморпи стембграФТ,; Г. II p о ш о к т. ка-мерви стенограФЧ, и ревизорч,; Г. Д e n о в ч>, Г. Т a ш и к м a u о в т, Г. III a u д a p o вг, Г. Константиновг, и Г. Сарач-овч, бгоро-стоногеаФи. — Статистина на стенограФИата. СтенограФивга преПоДаваше će но Габелсбергеровч. системт, 1Н70 год. на 365 училвдца, a стенограФич. дружества и.чаше 334. СтонограФилта учиха 21.697 учсници, отч, т+,хч. вч. Германил 10.871, вч, Австрил 9150, вч, другитФ, Д г.ржаии 1665. Тоже вч, женекитћ КрЖ-гово разширува се това искуство ммого бврзо. B'B стенограФ. Алманахч, за дамитћ нам-ћрвамс 1315 господжа, които научиха стеногрвфилта. — Tona е iiciio свидћтслство, че се нрицоанава ползата на това искуотво отч, деш, на донг, повочо. — „Дневници на лврвото обикновенно Народно Сгбрание," отвороно на 21. октомвр. вакрито на 24. ноемвр. 1879. С т е н o г р a •> и ч e с к и про-т о к о л и.“ Това е насловт, на киигата, вч> конто сљ напечатанн всичкнтк дебати отч, I. Ст,браиие no етеиографическнтк бк.гћжки. Протоколитк сл; подпнсапч отч, прсдећдателв на Овбранието, двама подпредскдатели, 4, секре-тари u отт. уп]).авитолг, na стеногр. uiopo. Книгата имадо хубавч, Форматч. 4") a брои 170 стр. — f L u,b in O 1 e v 1 ns k i, jeden od prvih pionirjev na polju slavjansko stenografije na Poljskem, umrl jo v 55 letu svoje starosti. Bil je profesor ste-nografiije na univerzi v Lvovu in Člen izpitne komisije za ta predmet. Pridobil si jo za poljsko stenografijo neumrlih zaslug, a zanimal se jo tudi mnogo za napredovanje to umetnosti pri drugih slavjanskih narodih, kar pokazuje njegova knjiga: „Deu stenografireuden Slaven.11 Kazvon tega jo spisal: „Nauka Stenografi! Polskiej,11 (dva izdanja); „Czytanka Stenografu polskidj i ruskiej„Memorial o spvavvie Tovarzyctwa stenografow polskich i ruskih skoly.“ -----•►ШЗвЗо----- ИМЕНИ1ГБ НЛ ГГ. АБОНАТИТН. (Imenik gg. abonentov.) П. Ангеловч, вч, Свтцовг. — Реално училшце вч, Варнч. — Н. Кж.р-шовски B'i, СоФИВ. — Кл. Болджисвт,, — Г. Димитрашевч,, — М. Н. Цанчовч., __ д X. Митровт,, — Зл. Златаповт., — Д. Тодоровг, — Д. 10. Первандиевт,, __ U. a. Зљбовч,, — И. Читкушовч,,. — Н. Никовч,, — Хр. Бричевч,, — A. X. Р. Нетровч,, — Н. Боикикевч,, — Г. Чачевт,, гимпазиискиучзници пт, СоФИВ.— A. F. Fekonja, v Šoštanju (sloveli. Štajersko). — K. Glaser, professor v Trstu. — AL Murko, gimnazialee v Mariboru (sloven. Štaj). — (Sledva.) Редакторч, и ивдателч. Ант. Бевеишекч,. — Urednik i izdavatelj Anton Bezenšek. t. u//n$, л-" ^ v * -%* '-^L^> <*?-- X- 6^, л//т; •^У ^ ^ 'S?.. /* tf' >? ^•Ž! У/о/УЛ, /"/. ^ Л у./. ■# ..... +<$,- * $ -У *#-+ fy't '*?->' -?л*у~ - • -/ж^-у^7~' у- л &ЈЈЛО,, ,Ф ЛунА, , rJL £yUK/H^t . £ љуЛ, ^ угуЛг, луунЈљ, умум^^ у~ / ,уг* *f- жеупњ, jc у угул&њ, /усу-њм,, еу- $п*Љ, j? сјупа,, /? вукх* , ^ (^Л^фс^л, ^ с/ууча,, гу^г, у &у*ш*7 °u**A / у&г уЈ<угаи#А,, /? j-гауњ, ,-C^j yZfa/tMA , у уж% , /к џЛуг^, /l 'ум.*, /г/*1 у^шубсс~*<њ , у/ггЉ, Уjyco-?zć&'. Z. t, с/ју, c, ićy, < Зу, «, siy t г. v ) fvt', ^ 'V-w, Л? ху/у у Аса Ј^шљса, ?у. •У ^ ff1' L~> *—> *-> •"-> ^УА' ?"*> » mjfV' A zpft, 4 ^’/A' A/ L-o cJy^&oof /г^ , A ‘ C^VU- У^г u^-&fiiy/, c^' f 4У* , { *—>--J / t/^f 4/*, ~ , &У, * &* * *$? ' g/r"*" ' sf*' ' 'У' ' 'Sv~> -/2-, ^s*Z, 7, -*v -f_. ✓ џ*~Јy , ^-vzv ■y/ «^> 'у ? / А> ^ ^ У^У/ fr-t&', &< /° /' 7 Л ' £/° - jl j./\ /J O М Prte, S JLS - fy y~\ /tr;, ? p&o, г? ć'a. C prva f C -g .-rvrva, A ?C0y сУ **■ , £y ci>/ ^ t^^rtv', '*u>, ^ уta, У 'ta. LPP £ и>~ /г^> Za^tcpcau, eyi~y-, (Žhu£<&ćyć'?ć4J У'^ Ma. ^С /у?^- уусР? tfa&z,* с, s' h t&TjrtOt, , /“Vrf? l&PsZ С-Уог., &00ГП00&,■&& , ^.С/ угЈжуг, ...,f y?s(/j.a-coc/t n. Z.~' . K«smc4,, Ly\ ~ *ccr&*?czkr ^ -?<-, ČL-, , -'UL - ČJ-^ TOOfi>0, UL/Z DU?4Z. '/ČtH^*Zi/Z4/y. ' Lsjč, суУ~, c*, c. -JU еЛ/., e* , Г>~, Г^гу, ''~V«a/ /^ w^*, /J] A W~4 , Г\^/г r s^vo t /-'*__ / /"\лу Z~U>, '^у3/ 'ČP ' , - ^ , .WL ^/Г <-/■ ev? г^ 2-»^, ? 'u- / y 2.^» y v_ / /7 ^ >» ^ / Г'^ ?4!v. '?0-% '?''W~/ >eVf -l/ /U^s./J UJ ČU *, će,, Oz, cJ <Љ/~ *-■ 'ч $ ■ČS- /J M U tc/& ^,, ČJc/fas, z/<ČHUfyr*Xs, »t^Lavzt, . Ј^гл,, ^ЛЛму«, у 1+е^>#А, ^ лЛ9/и>, /' ČTTLJ) ПА, e+MUf\>, žj Сх/ 77t~&dtcct/b, h/ m U 4Sf4sC^Zt> , ,- 'y Uz JL/zdtiJ&l, Љ s A •Asz/Tt/fe , ZJ ? 4-01Л-, ^ ,r - /nyc2, fo лИ^с^, 4/ ^— Aks+t ć, s—~*онг*с44.& __ /_ cTiroA , * *\uZ«;a 2 , ‘c)ecstćsm^: , *<*,, f^h£ ., *?* ., /.-C / t- /f , , ^ у-., , *f, /7, y/* "27' 1 ^ / t~~<, L- y ^ - ; *^ y /'>; 'yt " ?*0*t Ć6s7*. ?c, — C£_______________^ "VO 2—-rf", ,'"i/> ~ * ~/~ ^, ć yZ ?—-4 *'v / 7/9^- ^л~ /г.., У y<; ^ v—» ^ J ' *~-'■ ^ / £ ^/>^ ~ - «a£ /*l' j 'Zt- ^ ~~*Z7 •'"‘'j /, y - V- ,^-r y ^ '> ^ ^ /V ,2 ^ _ ~/'*/' o ' ć~ / ^ > 'с-г у /-У < ^ć & / С-Л~Z 'P? АГЈ , S /Z & -?//r^-^ 6-* ?y, ^ ey S~\ / sZ*~J p, • 7* tZ9 *» ^ Ж-ч!^£ ^ ^ &>'/Z'l- /s,''*, C-ć fj? &- ‘2^'- v.^ 'v' ^ ^гГ- ^Ч ^ A • ^ f - ' «f w' ^ <*— ^-»a-' fi ° Z —£ L SJ -v-' A '7' Ai ^—Z" ^ У Z*'/- ^ Z S /% - i'^- ^Р ✓ 7^- * r\ tr/ 7л 2h£ Ct^ / 'уч?—- f ^~~ ' k 4—1 ^ «-^ V*^ ^-v ,-,^2*f’ Л£-~ £ * ^ ^ -ž/° <-> ?& - 'е/Л 7 ^Л' ^Ov o <^'v.-X t 2^2/^- ^ ж ’t/’ ^^//' /P, yZL u yУ /?/tгс у '-*' JL^ г ^ s # / ■£*> & У СХ^. “S: ^ 7_/ ~» <£* w "V Ј?-Л^ » ^ о г" WP -<£ p £ *—,. ,y^J d?. d <*&' ft М°Ус^ /s 7СЖ yf~-H^L. _ У~^Сг £.fO 4' ^ ~"~'Г ^"VrT" ., V > OJ / “> £*d d' ‘ ^ r c™ ~ 'Mc s m <3;4-. >/ /** 'Wt oCL e ^р/уу^ , ec, Xr~p0jS_ >v~' - 7 ^ ^ -