KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 22 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 Avgusta 1932.
PATENTNI SPIS BR. 9016
I. G. Farbenindusirie Aktiengesellschaft, Frankfurt a/M., Nemačka.
Postupak za spravljanje kita, mase za provlačenje i premazivanje.
Prijava od 6 juna 1931.	Važi od 1 avgusta 1931.
Traženo pravo prvenstva od 7 juna 1930 (Nemačka).
Poznato je da se fenol-aldehidne vešfač-ke smole, koje su tek samo toliko konden-zovane, da se nalaze još u tečnom stanju, upotrebljavaju za spoljno i unutarnje, prema kiselinama postojnih građevinskih konstrukcija i boja za premazivanje. Do sada se ove tečne mase veslačke smole ili za-grevanjem ili kiselinama ili kiselim solima činile tvrdjim odnosno do kraja kondezo-vale. I upotreba baznih materija je već poznata kao dodatak za ubrzavanje ščvr-šćavanje fenol-aldehidnih veslačkih smola.
Nađeno je, da se iz ovih tečnih masa veslačke smole može da spravlja kit, mase za prevlačenje i premazivanje koje su na hladnoći očvršćavane i dodatkom neutralnih materija. Kao materije, koje imaju tu osobinu, da dejstvuju na hladnoći ščvr-šćavajući odnosno da kondenzovanje fenol-aldehidne smole privedu kraju, dolaze na pr. u obzir neutralne soli u prahu i metalni oksidi, neutralne soli alkil-sumporne kiseline i aromatični sulfohloridi.
Ove materije ili se same za sebe ili u vezi sa prema kiselinama postojnim materijalom za punjenje, kao što je kvarcno brašno, beo pesak, u datom slučaju osim tog još uz dodaiak materija, koji dobro provodi toplotu i postojan je prema kiselinama, kao na pr. silicium, legure silici-uma i grafit, pomešaju se, sa fenol-aldehid-nom veštačkom smolom. Sčvršćavanje mase biva na običnoj temperaturi. Jedna mala količina gore pomenutih neutralnih materija, na pr. l°/0 od celokupnog kita ili mase za premazivanje dovoljna je za očvr-
šćavanje mase na sobnoj temperaturi. Količine prema kiselinama postojnih materija za punjenje, koje se dodaju fenol alde-hidnoj veštačkoj smoli, podešavaju se prema čvrstoći krajnjih proizvoda i mogu varirati u velikim granicama. Ako treba na pr. spravljati masu za premazivanje, cnda se upotrebljava jedna smeša od oko 100 delova materijala za punjenje i oko 60—80 delova tečne fenol-aldehidne veštačke smole. Mase za kit mogu se na pr. dobiti sa oko 100 delova sredstava za punjenje i 20—30 delova tečne fenol aldehidne smole. Ovakvim masama spravljeni lepovi (spojevi) zaštitni slojevi ili premazi čvrsti su, tvrdi i postojni prema pritisku, otiranju i kiselinama Jedno naročito preimućstvo prema veštačkim masama, koje su dodatkom kiselih materija postale čvrste, sastoji se u tome, što se sa ovim novim masama može da radi i na meialnim površinama, pošto ih one ne nagrizaju.
Primeri:
1. 10 delova sitno sprašenog titan sulfata, 45 delova amorfne siliciumove kiseline i 45 delova kvarcnog brašna pomešaju se, a zatim se zamese sa tečnom fe-nol-formaldehidnom masom u jedan plastičan za rad podesan malter, koji sasvim pouzdano postaje čvrst u roku od 24 časa.
U mesto titan-sulfata mogu se upotre-biti kao dodatak i druge materije, kao na-pr. mangan-oksid, olovo dioksid, neutralni persulfati, toluolsulfo-hloridi itd.
Din. 5.
U mesto fenol-formaldehidnih masa mogu se upotrebiti kondenzacioni proizvodi drugih fenola sa aldehidima, na pr. kondenzacioni proizvod iz krezola i formaldehida.
Ovako spravljene mase kita mogu se upotrebiti za svake svrhe, za koje je potrebno sredstvo za vezivanje koje je gusto i samo postaje čvrsto, na pr. i za spravljanje kita za izolatore.
2 100 g brašna nekog kita, koji se sastoji iz 70% najfinijeg kvarcnog brašna, 20% sintera siliciumove kiseline i 10"/o p-toluot-sulfo-hlorida zamese se u jednu žitku kašu sa 25—30 cm3 fenol-aldehidne tečne mase veštačke smole. Smeša daje jednu za rad vrlo podesnu kitnu i špah-tel masu.
3. 100 g brašna jednog kita, koji se sastoji iz 70'Vo kvarcnog brašna, 20% sintera siliciumove kiseline i 10% o-toluol-sulfo hlorida zamese se sa 75—85 cm3
jedne fenol-aldehidne tečne mase veštačke smole, zamese se u jednu žitku kašu, koja može da se upotrebi za spravljanje prema kiselinama postojnih prevlaka.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za spravljanje kita, masa za prevlačenje i premazivanje iz fenol-alde-hidnih smola, naznačen time, što se fenol-aldehidnoj masi, koja je tek toliko kon-denzovana, da se još nalazi u tečnom stanju, dodaju neutralni oksidi metala, ili aromatični sulfo-hloridi ili neutralne soli, kao na pr. neutralne soli alkil-sumporne kiseline, koji dejstvuju kondenzujući na hladnoći.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se netralnim jedinjenjima dodaju još sredstva za punjenje, koja su prema kiselinama postojna, u danom slučaju sredstva za punjenje, koja sprovode toplotu i postojna su prema kiselinama.