347 Jezikoslovni zapiski 23  2017  2 јАснА влАјић-поповић Јсл. зезати (се) – лексИкогРафско сИРоче ИлИ легИтИмна одРеднИца Cobiss : 1.01 Jsl. zezati (se) – leksikografska sirota ali legitimno geslo V delu se potrditve glagola zezati (se) ‘šaliti se (nevtralno ali grobo)’, zast. pokr. ‘mrdati, koitirati itd.’ z izpeljankami, ki se nahajajo v slovenskih in srbsko-hrvaških slovarjih, se- mantično klasificirajo, ob pregledu onomazioloških paralel, ustreznikov v drugih slovan- skih jezikih in obstoječih razlag izvora, s predlogom, da se do kompletiranja slovanskega gradiva etimologija te onomatopejske družene besed vseeno šteje za nejasno. Ključne besede: slovenščina, srbščina in hrvaščina, etimologija, onomaziologija, onoma- topeja South Slavic zezati (se): a lexicographic orphan or a legitimate lemma This article deals with the verb zezati se ‘to kid around (neutrally or rudely)’, obsolete regional ‘to stir, jerk, wriggle; fuck, etc.’ and its derivatives, whose attestations in Slove- nian and Serbo-Croatian dictionaries are subjected to semantic classification. Reviewing its onomasiological parallels, Slavic counterparts, and the etymology leads to the proposal that, until more Slavic data are obtained, the etymology of this onomatopoeic word family should be considered uncertain. Keywords: Slovenian, Serbo-Croatian, etymology, onomasiology, onomatopoeia увод Повод за бављење глаголом zezati (se) / зезати (се) ‘шалити се (неутрално и(ли) грубо)’, ‘замајавати (се)’ итд., била је дилема око тога да ли он треба да уђе у Приручни етимолошки речник српског језика 1 или не. Та иницијал- но нормативистичка недоумица отворила је праву малу Пандорину кутију питања из домена историје речи, социолингвистике, ареалне лингвистике, ономасиологије, а на крају и етимологије. Показало се да је глагол zezati (se) / зезати (се) посведочен само на словенском југозападу: релативно ограни- чено у словеначком језику и прилично добро на читавом српско-хрватском терену. У оба језика постоји семантичка подвојеност између савремених Чланак је настао као резултат рада на пројекту бр. 178007 „Етимолошка истраживања српског језика и израда Етимолошког речника српског језика“ који у целини финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. 1 Нешто више о концепцији тог речника, који у принципу обухвата само основни лексички фонд српског језика, в. Бјелетић – Влајић-Поповић 2013. 0 348 Јасна Влајић-Поповић  Јсл. зезати (се) – лексикографско сироче или легитимна ... 348 стандардних потврда (иначе уједначених значења на читавом простору од Алпа до бугарске границе), и оних старијих и/ли дијалекатских (које по- казују неке локалне специфичности). Савремена значења интранзитивних облика су ‘шалити се, проводити се и сл.’, а транзитивних ‘задиркивати; под- ваљивати, кињити’. Оваква семантика, као и фонетски лик који указује на ономатопеју, глагол zezati (se) / зезати (се) у оба језика смештају на маргину стандардне употребе, у зону колоквијалног регистра – чак нижег стила – што га чини наизглед незанимљивим за етимологисање. Међутим, прве потвр- де, још са почетка односно краја претпрошлог века, мењају перспективу јер уводе и друга значења – као и на њима базиране именске изведенице – што указује на постојање читаве породице речи вредне разматрања. лексИкогРафска посведоченост Лексикографска посведоченост у оба језика показује необичан дисконти- нуитет. У словеначком глагол zzati (se) прво добро документује Pleteršnik 1895 2 у значењу ‘migati [мрдати, кретати се тамо-амо]’. 3 После паузе од го- тово читавог века садржи га, само у значењу ‘завитлавати’, нпр. Slovensko‑ ‑srbskohrvatski slovar (Jurančič 1981), па затим тек најновији Slovar novejšega besedja slovenskega jezika (SNB 2013) – овај други са напоменом да се ради о позајмљеници из хрватско-српског. Велики Slovar slovenskega knjižnega jezika (SSKJ 5, 1991) уопште не региструје овај глагол, јер он не спада у књи- жевни стандард, 4 а не садрже га ни новији дијалекатски речници. Не доноси га Slovenski etimološki slovar М. Snojа (пошто не припада основ- ном лексичком фонду на који је ограничен захват тог речника). Међутим, одговарајућу одредницу садржи Bezlaj (4, 2005: 407, где су у обзир узети примери које доноси Pleteršnik и грађа SSKJ). Више о томе у § 5.1. У српском, тј. српско-хрватском ситуација је сложенија. Најстарији по- мен у првом издању Вуковог Српског рјечника из 1818. доноси значење ‘futuere’, и само њега. Та је чињеница кобно утицала на даљи лексико- графски третман овог глагола: током наредних сто педесет година имао је судбину лексикографског сирочета, подвргнутог својеврсној damnatio memoriae – већ сам Вук га је изоставио из другог издања свог речника (па 2 Међу изворима за ту одредницу налазе се рукописи (из претходних пар деценија): M.[ik- lošičevo slovarsko gradivo], Z.[alokarjev slov.-nemški slovar], C.[afovo slovarsko gradivo], Raič [Slovanstvo: Bolgari in drugi spisi]. 3 Ту су и основни деривати: zzanje n. ‘slabo, obotavljajoče delo’, zza‑mž, zzavəc m. ‘slaba oseba’, zzavka f. ‘Motacilla alba’, zza ‘id.; zadek pri perutini’. 4 У његовој грађи је ипак постојала дијал. потврда значења ‘brcniti, suniti’, у народној песми из Штајерске и књиж. zezej ‘neodločnež, pokveka’ (в. Bezlaj 4: 407). 1 1.1 1.1.1 1.2 349 Jezikoslovni zapiski 23  2017  2 349 тиме и из свих потоњих), а касније су то листом чинили и други аутори, чак и уредници великих речника у чији захват иначе улази Вук 1818. 5 Тако је јасно да опсцено значење није било део само Вуковог родног говора, на основу кога је он саставио прво издање Српског рјечника, већ је имало много шири ареал. Тек у другој половини ХХ века, када опсцено значење почне да бледи по- што се у масовној употреби увелико усталило од њега изведено ‘шали- ти се, зафркавати се’, глагол зезати (се) напокон улази у описне речнике. Обавезно присутни квалификатор „вулг.“ сведочи да је код лексикографа и даље присутна свест о његовом „неприличном“ значењу. 6 Тако је у Речнику српскохрватског књижевног језика (РМСМХ 2, 1967 – са примером из дела О. Давича). Потом одговарајући том Речника српскохрватског књижевног и народног језика (РСАНУ 6, 1969) доноси значење ‘зафркавати (се)’ – само као редакцијски пример, док нешто касније Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika (RJAZU 22, 1975) такво значење уопште нема. Затим га, и само њега, доносе Anić (2003) и РСЈ (2007) – али оба га више не квалификују као вулгар- ну реч већ као колоквијалну (конкретно разг.[оворно], другде и шатр.[овач- ки], жарг.[онски], в. доле). 7 Међутим, два тезаурусна описна речника, РСАНУ и RJAZU, садрже грађу са терена, покрајинску, сакупљану много пре публиковања одговарајућих то- мова, где су посведочена значења ‘мрдати, трести, дрмусати и сл.’, као и неке њихове изведенице – управо као код Плетершника век раније – и то са широ- ког простора од Лике, Баније, Брача, Дубровника, Злакусе, Груже до Ниша. На те описне речнике надовезују се неки 8 новији дијалекатски (кајкавски, чакавски, из Црне Горе, југоисточне Србије, Војводине) који шире дијапазон потврда из описних речника и додатно документују постојање у РСАНУ и RJAZU први пут регистрованих соматонима и орнитонима зȅз(а), зèзāљка и сл. Опсцено значење и даље подлеже својеврсној (ауто)цензури: РСАНУ га 5 »Zezati, otkud ime zezi tresorepki, kojega je Vuk u drugoj štampi svojega slovnika ispustio, primisliv mu znamen bludan« Kurelac (RJAZU). 6 Да је оно, иако лексикографски нерегистровано, ипак доминирало у свести говорника познато нам је и из личног искуства са старијим рођацима. 7 Иако је глагол у два основна значења ‘зафркавати (се), шалити се’ и ‘малтретирати, надмудривати, нервирати’, и са низом изведеница и фразеологизама, богато заступљен у специјализованим речницима српског тј. хрватског жаргона (в. најрепрезентативније међу њима, Андрић 77 и Sabljak 160), тамо постојећи инвентар облика и значења остаје ван нашег тренутног интересовања: те потврде одсликавају животност савременог соци- олекта а не доприносе попуњавању дијахроне и/ли дијалекатске слике творбено-семан- тичког развоја разматраног глагола и његове лексичко-семантичке породице. 8 У богатој продукцији таквих речника овог глагола или нема, или он стоји у стандардним значењима неутралисане опсцености. 1.2.1 1.2.2 350 Јасна Влајић-Поповић  Јсл. зезати (се) – лексикографско сироче или легитимна ... уопште нема, 9 док RJAZU не преноси директно Вукову одредницу из 1818. године већ за њено „просто“ значење цитира Курелца (в. нап. 5) и упућује на синонимно „mrdati d.“. Право изненађење представља потпуно одсуство глагола zezati (se) / зеза- ти (се) из Etimološkog rječnika hrvatskoga ili srpskoga jezika (в. Skok 3, 1973, односно његова Kazala, Skok 4, 1974), пошто Петар Скок није примењивао ванлингвистичке критерије у избору одредница. 10 Помињање овог глагола у специјализованом речнику Jadranske etimologije (Vinja 3, 2004 s.v. zèzalo) за етимологисање je фактички ирелевантно јер се, сходно профилу тог речника, ту говори само о малакониму који је тек једна од изведеница глагола zȅzati ‘мрдати, трести’ (в. § 2.7.3). семантИка Семантичко језгро породице речи чини значење ‘мрдати’. Даље се оно развија у више праваца, ка различитим аспектима кретања тамо-амо или горе-доле (првенствено деловима тела – отуд нпр. nomen instrumenti ‘тртица’ и nomen agentis ‘плиска’ или ‘мали јастог’) односно варијантама мрдања, дрмусања при вожњи колима, јахању, игрању тј. поскакивању у колу. Отуд се развијају пренесена значења, конкретно ‘futuere’ и апстрактно ‘шалити се (неутрално или грубо)’, отуд даље ‘кињити, подваљивати и сл.’. Тренутни вид даје и зна- чење ‘ударити, треснути’ (поред ‘преварити’). Ономатопеја се из сфере кре- тања може пренети на звук који се производи учестаним кретањем. У попису који следи све потврде из репрезентативних речника са терена словенског југозапада (в. § 1.1–1.2.3) наводе се груписане по значењима, 11 приказане на једном месту независно од језика и/ли дијалекта коме припадају. ‘МРДАТИ’ слн. zzati, -ām impf. = migati ‘(sich) hin und her bewegen’ M., Z., C., Raič (Vest.); – prim. hs. gegati = gugati (Pleteršnik 1895) слн. zzniti, zznem pf. ‘eine hinkende Bewegung machen’ Z. (Pleteršnik 1895) с.-х. чак. zȅzot, zȅzon, ipf vn lit zezati ‘wabbeln, wackeln, wippen (v. Fett, Busen u. ä.) Mandina sva zezo kal balo. Dračevica na Braču (ČDL) 9 Мало необично за доба у коме излази (1959. до данас), тај врло пуритански профилисани речник књижевног и народног језика не садржи ни одреднице као говно, дупе, курац и сл. 10 Он има, нпр. одредницу jebati (Skok 1: 765). Да ли је Скок сматрао глагол безначајним, па га није ни потражио у картотеци RJAZU (којом се иначе обилато користио у обради речи на слова која још нису била објављена), или је по среди био неки други разлог – остаје неизвесно. 11 Глаголи долазе пре изведеница; глаголске именице наводе се само када нема глагола у истом значењу, или када су илустроване добрим примером. 2 2.1 1.2.3 351 Jezikoslovni zapiski 23  2017  2 с.-х. чак. zȅzot, zȅzon, ipf vn lit zezati ‘podrhtavati, njihati (zbog debljine, jakih grudi, stražnjice i sl.’ [са истим примером из Драчевице] (Šimunović 2006) с.-х. зȅзати, -āм несвр. ‘трескати, дрмусати при вожњи’: Кад кола, возећи преко рђава пута, јако тресу, рећи ће: „О, ала та кола зезају, испашће ми утроба!“ Банија; ‘брзо се покретати горе-доле, поскакивати, љуљати се’: Зезати значи поска- кивати сједећи на пример на коњу ; Шта си напа ту зезати? Лика, Банија, Злакуса (РСАНУ) с.-х. zȅzati, -ām impf. ‘micati, tresti’. Zezati, otkud ime zezi tresorepki, kojega je Vuk u drugoj štampi svojega slovnika ispustio, primisliv mu znamen bludan. Kurelac dom. živ 51. [...] Zezati repom, mit dem Schwanze wippen, caudam motitare (u Matevcu kod Niša u Srbiji); isto je klatiti, vrckati 1, vrtljati (RJAZU) с.-х. зȅзāти, -āм несвр. ‘покретати тамо-амо нешто што је чврсто пободено и што треба да се извади’: Зезај тијем коцем нели га рашкламитати! Ускоци (Ста- нић 1990) с.-х. ѕѕа несвр. ‘поклецује играјући у колу’ Тимок (Кожељац 2014) с.-х. zèzānje nom. verb. od zezati ‘micanje, pomicanje’ (RJAZU) с.-х. ѕѕање c. ‘поклецавање при игрању у колу’: С оној ѕеѕање он би да сви у њег гледају. Тимок (Кожељац 2014). ‘УДАРИТИ, ТРЕС(НУ)ТИ’ слн. zzniti pf. ‘brcniti, suniti’: Ali je ta mačka vaša, ki mi je zeznola v rit? народнa песма из Штајерске (грађa SSKJ, в. Bezlaj 4: 407) с.-х. зȅзнути, -нēм свр. покр. ‘дрмнути, протрести’ Лика (РСАНУ) с.-х. zȅzati, -ām impf. [‘тући (конопљу)’] ... U Vrbovskom žene i djevojke cibaju na tukači, t.j. tuku, zezajuće, konoplje na stupi. Kurelac (RJAZU) с.-х. зȅзнути, -нēм свр. ‘ударити, треснути’: Зезнуо е главом о камен. Ускоци (Станић 1990). ‘КОИТИРАТИ’ с.-х. зèзати, -āм impf. ‘sich schwingend bewegen, agitari futuendo’ (Вук 1818) с.-х. зèзнути pf. ‘eine schwingende Bewegung machen, agitari futuendo’ (Вук 1818) с.-х. чак. zezúkati impf. dem. od zezati. S istim opscenim značenjem zabilježio na Braču Ostojić (RJAZU) с.-х. zȅzati, -ām impf. ‘micati, tresti’ [...] U istočnim krajevima ima taj glagol prosto [тј. вулгарно] značenje kao i mrdati pod d. Takvo je značenje s akc. zèzati zabilježio i Ostojić na Braču. Zezati repom, mit dem Schwanze wippen, caudam motitare (u Matevcu kod Niša u Srbiji); isto je klatiti, vrckati 1, vrtljati (RJAZU) с.-х. ѕѕа несвр. ‘мрда задњицом напред-назад у полном чину (женски пар- тнер)’ Тимок (Динић 1992; Кожељац 2014) с.-х. зезње n. ‘eine Art schwingender Bewegung, agitatio futuentis’ (Вук 1818). 2.2 2.3 352 Јасна Влајић-Поповић  Јсл. зезати (се) – лексикографско сироче или легитимна ... ‘НАПОРНО, С МУКОМ, ЛОШЕ РАДИТИ’ слн. zzanje n. ‘säumiges, zögerndes Thun’ Raič (Vest.) (Pleteršnik 1895) слн. zza‑mž m. = zzavec Raič (Vest.) (Pleteršnik 1895) слн. zzavəc m. ‘ein säumiger Mensch’ Raič (Vest.) (Pleteršnik 1895) с.-х. зèзерūти, ‑ūм несвр. ‘напорно ићи’, ‘напорно радити’ 12 Ускоци (Станић 1990) с.-х. ѕѕмьн м. ‘онај који је лењ, здепаст и дебео; готован’ Тимок (Динић 2008). ‘ПРЕВАРИТИ, ПОДВАЛИТИ’, ‘КИЊИТИ, МУЧИТИ’ слн. zȇzati pog. ‘namerno povzročiti komu neprijetnosti, težave’: Nazaj grede nas vedno zezajo na carini. (SNB 2013) с.-х. кајк. zẹznóti (se) pf. ‘prevariti (se)’: Štel me je zeznoti: Baš sem se dobro zeznol. Gola (Večenaj – Lončarić 1997) с.-х. кајк. zeznuti (se) pf. ‘prevariti (se)’ Varaždin (Lipljin 2002) с.-х. зȅзнути, -нēм сврш. вулг. ‘намагарчити, преварити, подвалити’ Давичо, ~ се ‘преварити се, претрпети неуспех’ (РМСМХ) с.-х. зȅзати, -āм несвр. (некога) вулг. ‘подвалити некоме, насамарити’ Хам; Војводина (РСАНУ) с.-х. ùзезати, -āм свр. вулг. ‘накињити, измучити грубим шалама или злоб- ним поступцима’: Ће ме изеза, па таг ће дадне. Момина Клисура (РСАНУ) с.-х. zȅznuti svrš. razg. ‘prevariti (se), zafrknuti (se)’ (Anić 2003) с.-х. зȅзнути разг. ‘преварити (некога), подвалити (некоме)’ (РСЈ 2007) с.-х. зȅзнути, -нēм свр. ‘учинити некоме нешто непријатно; обманути, прева- рити, насамарити’ Ускоци (Станић 1990) с.-х. зȅзнути несвр. ‘подвалити некоме, преварити некога’ Ново Милошево (РСГВ) с.-х. зe̍зне свр. ‘завркне [превари]’: Зезну ме, не дојде да ми помогне. Каменица код Ниша (Јовановић 2004) с.-х. зз м. ‘подвала’ Ново Милошево (РСГВ) с.-х. ѕe̍ѕнут, ‑а, ‑о ‘преварен, насамарен, зафркнут’ Тимок (Кожељац 2014) с.-х. кајк. zeznuti adj. ‘koji je teške naravi’ Varaždin (Lipljin 2002) с.-х. чак. zȅzalo n. ‘zanovijetalo’ Pučišća na Braču (Šimunović 2006). ‘ЗАФРКАВАТИ (СЕ)’ слн. zézati razg. ‘zavitlavati, izvrgavati šegačenju’: kaj me zezaš? (Jurančič 1981) слн. zêzati pog. ‘dražiti koga, norčevati se iz koga’: V kantini igrajo karte in zezajo nata- karice. (SNB 2013) с.-х. чак. zȅzot, zȅzon, ipf vn lit zezati ‘zafrkavati, izrugivati, praviti šale na čiji račun’ Dračevica na Braču (Šimunović 2006) с.-х. чак. zȅcati imprf. ‘zadirkivati, šaliti se na čiji račun’ Kukljica na Ugljanu (Vinja 3: 321) 12 Овамо вероватно не спада значење ‘бдети, чекати, дреждати’ (Станић 1990). 2.6 2.5 2.4 353 Jezikoslovni zapiski 23  2017  2 с.-х. зȅзати, -āм несвр. вулг. ‘завитлавати, извргавати шегачењу’, ~ се ‘завит- лавати се, шегачити се’ (РМСМХ) с.-х. зȅзати, -āм несвр. ~ се вулг. ‘понашати се неозбиљно, измотавати се’ (РСАНУ); нàзезати свр. ~ се ‘издовољити се збијајући грубе шале с не- ким, завитлавати некога’; Са’т ти је паднуло уруке па ми се назезај. Момина Клисура (РСАНУ) с.-х. zȅzati nesvrš. razg. ‘zavitlavati (se), šaliti (se), zafrkavati (se)’ (Anić 2003) с.-х. зȅзати, -āм несвр. разг. ‘збијати грубе шале, завитлавати’ (РСЈ 2007) с.-х. зȅзāти несвр. шатр. ‘збијати неукусне, грубе шале с неким, злонамерно, простачки поступати према некоме, завитлавати некога’; ~ се ‘неозбиљ- но се понашати, измотавати се’, ‘непристојно, грубо се шалити на рачун једног према другоме, завитлавати један другога’ Ускоци (Станић 1990) с.-х. зȅзати се несвр. ‘зафркавати се’ Ново Милошево (РСГВ) с.-х. зe̍за кризу изр. жарг. ‘зајебава се, шегачи се, неозбиљно се понаша, спрда се’: Не зезај кризу, бре, озбиљи се! Тимок (Кожељац 2014) с.-х. ѕe̍ѕа несвр. ‘зеза, зајебава се; завитлава се, шали се’ Тимок (Кожељац 2014) с.-х. зe̍за (се) несвр. ‘завркава’: Зезају га у здрав мозак; Мангупарија, зеза се сас стари људи. Каменица код Ниша (Јовановић 2004) с.-х. кајк. zezanje n. ‘zadirkivanje, šala’ Varaždin (Lipljin 2002) с.-х. зз м. ‘досетка, шала’ Ново Милошево (РСГВ) с.-х. кајк. zezancija f. ‘zabava, lak posao’ Varaždin (Lipljin 2002) с.-х. zezàncija ž. ‘situacija kada se u društvu međusobno zeza’ (Anić 2003) с.-х. зезàнција ж. разг. ‘збијање шале, завитлавање’ (РСЈ 2007) с.-х. зèзāнци ј а ж. вулг. ‘излагање некога тешком вређању, завитлавању и сл., зезање’ Ускоци (Станић 1990) с.-х. зезa̍нција ж. ‘зезање, измотавање’ Тимок (Кожељац 2014) с.-х. зèзант м. ‘зафркант’ Нови Сад (РСГВ). ‘ТРТИЦА’ слн. zza f. ‘der Steiß des Geflügels’ C., purja, gosinja, račja, kokošinja z., Vest. (Pleteršnik 1895) с.-х. зȅз м. покр. ‘тртица у перади’ Курелац (РСАНУ) с.-х. zez m. ‘trtica’. U peradi se trtica zove zez. Kurelac 1867 (RJAZU) с.-х. zezak = zez m. ‘trtica, os coccygis’; Steiss, Rürzel (RJAZU) с.-х. зèзāљка ж. ‘доњи део кичме у којем се најчешће осети бол’ Ново Мило- шево (РСГВ). ‘ПЛИСКА’ = ‘Motacilla alba’ (alias дркорепа, маширеп, позезуља, репомига, тресорепка, итал. batticoda, codatremula, в. РСАНУ, RJAZU, Vinja s.vv.). 13 13 Уп. и локални назив цицигуз ‘водени кос, Cinclus cinclus’ Горња Колубара (Александар Лома забележио 1976. године) за птицу која такође карактеристично – али не тако интен- зивно као плиска – маше репом. 2.7.2 2.7.1 354 Јасна Влајић-Поповић  Јсл. зезати (се) – лексикографско сироче или легитимна ... 3 слн. zza f. ‘die Bachstelze’ C. (Pleteršnik 1895) слн. zzavka f. ‘die Bachstelze’ C. (Pleteršnik 1895) с.-х. зза ж. покр. зоол. ‘бела плиска, Motacilla alba’ Курелац (РСАНУ) с.-х. ззавица/ззалица ж. покр. ‘бела плиска’ Далмација, Гружа (РСАНУ) с.-х. зѐзāљка ж. покр. ‘бела плиска’ Хирц, Зоруновац (РСАНУ) с.-х. zeza f. ‘vrsta ptice’ [Motacilla alba] (RJAZU) с.-х. zezalica i zezaljka f. Isto što i zeza. Matevac kod Niša (RJAZU) с.-х. zezavka f. Isto što zeza. repomiga, zezavka, tegarica, tresorepka (RJAZU) с.-х. ззаљћа ж. ‘птица бела плиска, Motacilla alba’ Тимок (Динић 2008) с.-х. чак. zênzulica ‘Motacilla alba’ Strped u Istri, zènzalica ‘id.’ Oprtalj u Istri (Vinja 3: 320–321). ‘МАЛИ ЈАСТОГ’ с.-х. ззало с. покр. ‘врста малог јастога’ Корчула (РСАНУ) с.-х. zèzalo n. ‘mala vrsta račića’: Zezalo je sitan račić (jastožić) između gamadi. Zore. Zezalo, vrlo mali jastog, što se nađe među gerama, dug kao prst ali nema roga kao jastog. Slovin. (RJAZU) с.-х. zèzalo n. Žirje, Požura, Mokošice, pȍzezalo Sevid; zênzalo Račišće, Žuljana, Duba ‘batikul, Scyllarus arctus’ (Vinja 3: 320–321) с.-х. zèzavac m. ‘batikul, Scyllarus arctus’ Tkon, Krapanj, Rogoznica, Podgora (Vi nja 3: 320–321). ‘КРМАЧА’ с.-х. зза ж. покр. ‘имe крмачи’ Славонија (РСАНУ). ‘ТРТЉАТИ’ слн. zəzljáti = səsljati ‘im Reden mit der Zunge anstoßen Mur.; ~ ‘wispeln’ Jan.; säuseln’ M. (Pleteršnik 1895) слн. zеzljáti, ‑am redko ‘nepravilno izgovarjati glasove c, z, s ali z njimi zamenjavati č, ž, š; sesljati’ (SSKJ). ‘ОСА (или ЦВРЧАК)’ 14 с.-х. ззаљка ж. ‘мала, танка осица’ (Cicada [цврчак]) Тимок (Кожељац 2014). ономасИолошке паРалеле Ономасиолошке паралеле комплетном инвентару значења глагола зезати (се) (§ 2.1 до 2.8.1) колико нам је познатно, не постоје. Али делимичних има више, већ међу најближим синонимима – почев од самог мрдати. Указујемо на неке: 14 Алтернативни денотат потиче од лат. cicada, које сам Динић даје у оквиру своје дефини- ције. 2.8 2.7.4 2.7.3 2.8.1 355 Jezikoslovni zapiski 23  2017  2 [1] За помак 2.1 → 2.3 уп. с.-х. мрдати : с.-х. покр. mrdati ‘futuere’ (RJAZU). [2] За помак 2.3 → 2.6, 2.5 уп. с.-х. јебати : с.-х. колокв. зајебавати (се). 15 [3] За помак 2.1 → 2.4 уп. с.-х. мрдати : с.-х. покр. mrdati ‘šeprtljiti tj. raditi nevje što’ (RJAZU). [4] За помак 2.1 → 2.6 уп. с.-х. махати : с.-х. замајавaти (се), или с.-х. вит- лати : с.-х. завитлавати (се). [5] За помак 2.1 → 2.7.4 (или *2.7.1.1), уп. слн. mrdati : слн. mrda ‘гримаса; птичја тртица’. [6] За помак 2.1 → 2.3 уп. с.-х. тртати : с.-х. тртити. [7] За помак 2.1 → 2.7.1 уп. с.-х. тртати : с.-х. тртица. [8] За помак 2.1 → 2.8 уп. с.-х. тртати : с.-х. тртљати. 16 ИнословенскИ панданИ Породица речи јсл. zezati (se) / зезати (се) тешко се, на основу расположи- вих речника, може увећати – не само на ширем словенском терену већ ни у првом суседству, на његовом југоистоку. Стога о сличним (сазвучним и блискозначним) речима у осталим словенским језицима говоримо као о пан- данима пре него паралелама. Тако нпр. буг. ззна ‘треперя от студ’ 17 семантички стоји сасвим близу ос- новном значењу (в. § 2.1) али формално не одговара јер му се коренски вокал не може изводити од псл. *-е-, чак ни од псл. *-ę- (већ од псл. *-ǫ‑). 18 Иста формална потешкоћа постоји и у облику са звучном ономатопејом, зъзнка дијал. ‘(за пчела) бръмчи’ (БЕР 1: 663), додатно потенцираном назалним ин- 15 Уп. и пример: Зезају га у здрав мозак. Каменица код Ниша (Јовановић 2004), иначе у широ- кој колоквијалној употреби. 16 За податке о последња три помака уп. Skok 3:51 s.v. trtati ‘климати се, треперити; тетура- ти се’, тамо и trteljiti ‘скакутати’. Питање је да ли је он у праву по питању примарности ономатопеје (по њему, „trt [se] prenosi sa mucanja na nesiguran hod“). Нарочито је нејасно да ли треба раздвајати одреднице trt (3: 510) и trtati (3: 511), и да ли овој другој припада trta ‘дебељко’. Највећа дилема тиче се оправданости смештања именице trtica s.v. trta ‘чокот лозе’ само на основу семантике избочености тог дела тела код птица! По нама, именовање према том детаљу (није то једина избочина) мање је вероватно него номина- ција према функцији тог дела дела: с.-х. зез(ак) од зезати, односно слн. mrda од mrdati пружају одличне ономасиолошке паралеле за извођење тртица од тртати. 17 Ова књижевна реч без породице речи само се кратко описује као ономатопеја (БЕР 1: 663). 18 Други ономатопејски глагол, буг. зъзъка ‘(за шурец) свири’, могао би бити и грецизам, деноминал од нгр. τζίτζικας ‘цврчак’ (ни БЕР ни Филипова-Байрова о томе не говоре) – осим ако није обрнуто (иначе се нгр. τζίτζικας стандардно тумачи од стгр. τέττιξ ‘цврчак’). 4.1 4 356 Јасна Влајић-Поповић  Јсл. зезати (се) – лексикографско сироче или легитимна ... 5 фиксом и деминутивним формантом -к- (за аналогију овом последњем уп. с.-х. чак. zezukati ‘коитирати’ у § 2.3). Даље везе, нпр. буг. зъзнка ‘(за пчела) бръмчи’ са рус. дијал. зезл ‘улей’, које је и само хапакс (СРНГ 11: 244), још су мање извесне (пре је у питању случајност него сродност), мада тај руски облик, са коренским вокалом -е- (а не -я‑, које би рефлектовало евентуално псл. *-ę-), осим разумне семантичке блискости, за јсл. zеz- представља добар формални корелат, а за слн. zеzljáti (в. § 2.8) чак и семантички. Са друге стране, у истом семантичком кругу звучне ономатопеје, а формално одговарајуће јужнословенском zezati (se) / зезати (се), стоји рус. дијал. зезýля ‘кукушка, Cuculus L.’ са дублетом зо- зля ‘исто’ (СРНГ 11: 326, уп. и укр. дијал. зозля, блр. зязюля ‘исто’). Преко другог значења зозля ‘пьяница’ (СРНГ 11: 326) отвара се веза са рус. дијал. зза ‘неаккуратный, немытый, грязный человек’ (као потенцијално чистим поствербалом непосведоченог глагола *зезать, чак са регуларним прегла- сом, где вербалном е одговара номинално о). Свака правилност се губи када се узму у обзир варијанте орнитонима рус. дијал. зюзля ‘кукушка, Cuculus L.’ и зязля ‘исто’ (СРНГ 12: 42, 49). На синхроном плану, као синоними са експресивном варијацијом, ту би даље могли спадати и дијалектизми као зюзка ‘картавый, шепелявящий человек’ (уп. § 2.8), или ззя ‘человек кото- рый много пьет, неряха’, ззик ‘зевака, нерасторопный человек’ (уп. § 2.4), ззга ‘поросенок’ (уп. § 2.7.4) и др. (в. СРНГ 12: 42–43). И најзад, сасвим је неизвесна веза побројаних облика са синонимним паром рус. дијал. ззга = ззга ‘забота, хлопоты’: Эта работа дала мне зазги; без всякой зазги/зизги (СРНГ 11: 91, 271), за семантику уп. § 2.4. Детаљан попис и формално-семантичка класификација барем источносло- венских дијалекaтских облика од основa зез-, зоз-, зиз-, заз-, зяз-, зюз- итд. (налик ономе што је своједобно на широком словенском плану дао Толстой 1978 за основу geg- и њене варијације са gig-, gog-, gаg-) 19 били би добра основа за поређење тог корпуса са овде приказаним јужнословенским. Док се тај материјал не сакупи као критична маса за извођење боље утемељених закључака, овде наведене везе остају само као назнаке. етИмологИЈа Етимологија јсл. глагола zezati (se) / зезати (се) досад је разматрана једино у словеначком великом етимолошком речнику (в. Bezlaj 4: 407, аутор одредни- це Метка Фурлан), одакле је тумачење преузето у SNB (2013: 400). 19 Драгоцени резултат је то што је показано како ти облици не подлежу I палатализацији. Детаљније само о с.-х. гèгати (се) в. Bjeletić – Vlajić-Popović 1993. 4.3 4.2 357 Jezikoslovni zapiski 23  2017  2 Тамо предложено извођење јсл. zеzati (од псл. *zęzati, као сродног са лит. žeñgti, žengiù ‘корачати’, лет. zìegtiês ‘преступити, згрешити’, преко којих би, заједно са гот. gaggan, срвнем. gangan итд. он могао да рефлектује пие. *ǵhengh- ‘корачати, ићи’) није сасвим уверљиво, ни формално ни се- мантички. Како све јужнословенске потврде потичу само из словеначког и српско-хрватског, 20 који не показују дистинкцију између рефлекса псл. *-ę- и *-е-, треба бити уздржан према реконструкцији јсл. *-ę- на основу два ор- нитонима из Истре (в. § 2.7.3) у којима назал лако може бити и секундаран. Осим тога, реконструкција псл. *zęzati, са назализованим -ę- само на осно- ву наводно кашупског 21 хапакса дијал. zązelić ‘uprzykrzać się komu’ заправо нема основа. Осим што у тој позицији пољ. -ą- регуларно рефлектује псл. *-ǫ- а не псл. *-ę- 22 (в. и случај много ближег буг. ззна ‘дрхти од хладноће’ у § 4.1), овај пољ. дијалектизам не одговара јсл. глаголу пре свега својим консонантизмом, који је резултат локалног прелаза ż > z (тзв. „mazurzenie“, в. Brückner 647) и заправо се своди на пољ. *żążel. Даље балтске паралеле пољ. облика и крајње ие. порекло нису спорни, али наш глагол са њим(а) није сродан. Осим тога, указивање на обострани семантички паралелизам ‘корачати’ и ‘тући’ није релевантно јер глагол *zęzati у основи нема ниједно од та два значења већ само ‘мрдати, треперити, њихати, махати и сл.’. Све су то значења која приличе једном ономатопејском глаголу (уп. и богати ма- теријал из источне Србије). Управо ономатопејска природа јсл. zezati (se) / зезати (се) оправдава идеју да се он доведе у директну везу са слн. zezljáti ‘фрфљати, шушкати’ (в. Bezlaj 4: 407 s.v.) што би било мање вероватно да је у питању „обичан“ глагол кретања. За друге могуће реализације звучне ономатопеје, в. § 2.8.1 (даље и § 4.2). Оно што нарочито приличи једном ономатопејском глаголу јесте да буде деривациона база назива за карактеристичну птицу ‘Motacilla alba’, зза, зѐзāљка и сл. С обзиром на све синониме тог орнитонима који су мотивисани мрдањем и тресењем (в. § 2.7.2), као и на чињеницу да се ареал орнитонима у потпуности поклапа са ареалом глагола zezati (se) / зезати (се), од Алпа и Истре до Ниша (али не даље!, в. § 2.7.2), нема места сумњи у њихову срод- ност. Исто се односи и на друге девербале: ‘тртица’ (в. § 2.7.1), ‘јастог’ (в. § 2.7.3), ‘крмача (или њена њушка)’ (в. § 2.7.4), без обзира на мању 20 Буг. ззна ‘дрхти од хладноће’ (в. § 4.1) тамо и није узето у обзир. 21 Питање је да ли је овај облик заиста кашупски, будући да га не региструје ни описни ни етимолошки речник тог језика, нити Słownik gwar kaszubskich na tle kultury ludowej Ber- narda Sychte (t. 6, Wrocław etc.: PAN, 1973) нити Słownik etymologiczny kaszubszczyzny W. Borysia и H. Popowske-Taborske (t. 5, Warszawa: PAN, 2006). Brückner га 1927. године, у складу са својим временом, није могао третирати другачије него као пољски дијалектизам. 22 Уп. пољ. ząb < псл. *zǫbъ, али пољ. żąć < псл. *žęti, пољ. żądać < псл. *žędati. Тако би се пољ. *żążel (када би постојало) изводило од псл. **žęžel’ь а не од **zęzel’ь. 5.2 5.1 358 Јасна Влајић-Поповић  Јсл. зезати (се) – лексикографско сироче или легитимна ... фреквентност њихових потврда и различито простирање њихових изогло- са 23 у оквиру ареала дефинисаног глаголом и орнитонимом. закључак На основу изложеног материјала треба закључити да етимологија јсл. zezati (se) / зезати (се) ‘мрдати (се) итд.’, у одсуству поузданих инословенских, 24 па самим тим и вансловенских паралела, остаје нејасна – осим што се он са великом сигурношћу може сматарати ономатопејским. Иако се сви наведени примери своде на једно *zezati (sę), засад нема довољно основа да се говори о прасловенској старини тог глагола – чак ни на нивоу позног прасловенског дијалектизма. Евентуални нови налази из других језика (в. § 4.3) могли би битно да промене ту ситуацију. лИтеРатуРа Андрић = Драгослав Андрић, Речник жаргона, Београд: Zepter Book World – Драгослав Ан- дрић, 2 2005. БЕР = Български етимологичен речник 1–, София: БАН, 1971–. Бјелетић – Влајић-Поповић 2013 = Марта Бјелетић – Јасна Влајић-Поповић, Једнотомни етимолошки речник српског језика (методолошки аспект), Зборник Матице српске за славистику 83 (2013), 171–180. Вук 1818 = Вук Стeфановић [Караџић], Српски рјечник, Беч, 1818. Динић 1992 = Јакша Динић, Речник тимочког говора (други додатак), Српски дијалектолош- ки зборник 38 (1992), 381–586. Динић 2008 = Јакша Динић, Речник тимочког говора, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2008 (Монографије 4). Кожељац 2014 = Љубиша Рајковић Кожељац, Речник тимочког говора, Неготин: Књижевно издавачко друштво Лексика, 2014. РМСМХ = Речник српскохрватског књижевног језика 1–6, Нови Сад: Матица српска – Загреб: Матица хрватска, 1967–1976. РСАНУ = Речник српскохрватског књижевног и народног језика 1–, Београд: Институт за српски језик САНУ, 1959–. РСЈ 2007 = Речник српског језика, Нови Сад: Матица српска, 2007. РСГВ = Речник српских говора Војводине 1–10, Нови Сад: Матица српска, 2000–2010. Станић 1990–1991 = Милија Станић, Ускочки речник 1–2, Београд: Народна књига, 1990– 1991. 23 Преко ‘тртица’ се везују Штајерска и Војводина, ‘јастог’ се простире дуж обале Далма- ције, а ‘крмача’ је само у Славонији. 24 На нимало ретко одсуство података из других језика овде се надовезала једна необична чињеница: етимологија обично нема додирних тачака са социолингвистиком, али у случају глагола зезати (се) она се умешала као ванлингвистички фактор пуританства и лишила нас незнаног броја потврда које су не само старији лексикографи, већ и новији записивачи, ау- тоцензуром изабрали да не уврсте у своје пописе. О погубности такве праксе говори чиње- ница да је међу двестотинак пунктова за РСГВ, само на једном месту, у Новом Милошеву, посведочен глагол зезати (се) и то са целом породицом (укљ. драгоцено хапаксно значење ‘доњи део кичме’ = ‘тртица’). То није одраз реалног стањa него (ауто)цензуре. 6 359 Jezikoslovni zapiski 23  2017  2 Толстой 1978 = Н.И. Толстой, О непоследоватeльности первой палатализации славянских задненебных согласных, Linguistica XVII (1978), 33–47. Марковић 1986 = Миодраг Марковић, Речник народног говора у Црној Реци, Српски дијалек- толошки зборник 32 (1986), 243–500. Anić = Vladimir Anić, Veliki rječnik hrvatskoga jezika, Zagreb: Novi Liber, 4 2003. Bezlaj = France Bezlaj, Etimološki slovar slovenskega jezika 1–5, avtorji gesel France Bezlaj – Mar- ko Snoj – Metka Furlan, Ljubljana: SAZU – ZRC SAZU, 1976–2007. Bjeletić – Vlajić-Popović 1993 = Marta Bjeletić – Jasna Vlajić-Popović, On Serbo-Croatian verb gegati se ‘to stagger’, Linguistique balkanique 36 (1993), № 2, 93–99. Brückner = Aleksander Brückner, Słownik etymologiczny języka polskiego, Warszawa:Wiedza Po- wszechna, 2 1957 [= Kraków: Krakowska Spółka Wydawnicza, 1 1927]. ČDL = Mate Hraste – Petar Šimunović – Reinhold Olesch, Čakavisch‑deutsches Lexikon I, Köln – Wien: Böhlau, 1979. Jurančič 1981 = Janko Jurančič, Slovensko‑srbskohrvatski slovar, Ljubljana: DZS, 1981. Lipljin 2002 = Tomislav Lipljin, Rječnik varaždinskoga kajkavskoga govora, Varaždin: Garestin, 2002. Pleteršnik 1894–1895 = Maks Pleteršnik, Slovensko‑nemški slovar 1–2, Ljubljana: Knezoškofij- stvo, 1894–1895. RJAZU = Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika 1–23, Zagreb: JAZU, 1880–1976. Sabljak = Tomislav Sabljak, Rječnik šatrovačkog govora, Zagreb: Globus, 1981. Skok = Petar Skok, Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika 1–4, Zagreb: JAZU, 1971– 1974. SNB = Slovar novejšega besedja slovenskega jezika, Ljubljana: ZRC SAZU, 2013. SSKJ = Slovar slovenskega knjižnega jezika 1–5, Ljubljana: DZS, 1970–1991. Šimunović 2006 = Petar Šimunović, Rječnik bračkih čakavskih govora, Supetar: Brevijar, 2006. Večenaj – Lončarić 1997 = Ivan Večenaj – Mijo Lončarić, Rječnik Gole, Zagreb: Institut za hrvat- ski jezik i jezikoslovlje, 1997. Vinja = Vojmir Vinja, Jadranske etimologije: jadranske dopune Skokovu etimologijskom rječniku 1–4, Zagreb: HАZU – Školska knjiga, 1998–2016. Povzetek Jsl. zezati (se) – leksikografska sirota ali legitimno geslo Prispevek semantično, onomaziološko in etimološko analizira glagol zezati se ‘šaliti se (nevtralno ali grobo), zast. pokr. ‘gibati; spolno občevati itd.’ z izpeljankami, ki se naha- jajo v slovenskih in srbsko-hrvaških razlagalnih, narečnih in etimoloških slovarjih. Naša semantična klasifikacija je dala osem osnovnih pomenskih skupin glagolov ter samostal- nikov: od morda osnovnega ‘migati’ (s premiki proti ‘udariti, treščiti’, ‘spolno občevati’, ‘trudoma delati ali hoditi’, ‘varati in/ali mučiti’, ‘spolno občevati’, ‘nagajati’, ‘blebetati’), glavna samostalnika pa sta zez ‘trtica’ in ornitonim zeza ‘bela pastirica’, potrjena v obeh jezikih (tudi zezalo ‘mali jastog’, zeza ‘svinja’, zezaljka ‘osa [ali škržat]’ samo v sr.-hr.). Podani semantični spekter ima vrsto onomazioloških paralel. Povsem ustrezajočih podat- kov iz drugih slovanskih jezikov ni (ali so vsaj še neznani), navajajo se nekateri nasprotki z različnim, ekspresivno spremenljivim vokalizmom in bolj ali manj tekočim semantič- nim zaporedjem. Obstoječa etimološka interpretacija (Bezlaj 4: 407) ni dovolj trdna, zato je na mestu predlog, da se etimologija tega onomatopejskega glagola do skrbne proučitve bolj popolnega slovanskega gradiva šteje za nejasno.