D o p i s i. Istra. I opet se raskokodakala. (Konec.) Jedan od one trojice — učitelj Zec —ima ženu rodjenu talijanku, koja, kad se vjenčala, nije znala nego par rieči hrvatskih, a koja nikad, znaš druže dopisniče, nikad progovorila rieči talijanske sa svojom djecom. Atinam navedi još jedan takav slučaj u Istri, i eno, mi 6emo ti pljeskati; dočim čemo ti mi navesti dosta slučajeva, gdje su djeca hrvatskih inteligentnih roditelja odgojena u talij. duhu — pa su ipak ti roditelji od »Sloge« prikazivani za — rodoljubel » . . . mučenici jesu u borbi sa svojom duševnosti, dali ce služiti Molohu, ili narodnomu geniju. Zlatno je tele pobiedilo Terno«. To je treča i podvala i laž! Sin učitelja Zeca polazi I. razred njem. gimnazije u Puli i uči hrvatski jezik, kao slobodni predmet, a talijanski ne. Kad bi mu otac služio Molohu, radi zlatnoga teleta, valjda bi barem u tomu mogao ugoditi tomu Molohu. Jest, zlatno tele je pobiedilo Terno, bezobrazni, naručeni, »Slogin« lažljivče, a mi ti znademo kazati u tvoj lažljivi brk, da je jedan od onoga »Tema« isti dan kad je potpisao »Bič«, izajmio 100 K, da plati lječnika i ljekarije za svoju biednu obitelj, koje krune nije do danas još vratio — a tko zna kada i če I Nije valjda raskovao ono zlatno tele podlog piskara, koji kad bi učitelj bio, što nije, Boga mi, sram bi me bilo, što imade takovih ljudi u našem poniženom ali plemenitom i svetom zvanju. Veli ona pisanija i ovo. »Oni učitelji, koji zbilja nastoje koristiti sebi, staleškim probitcima i narodu, oni to nastoje pridobiti ustrajnim radom u školi, nesebičnim nastojanjem medju svojim pukom i sudjelovanjem u svojim društvima. Za prvo dvoje ne mogu biti njihov sudija, ali glede trečeg znadem, da nisu članovi obstoječi učit. društava, da se ne prikazuju medju sakupljenim uČiteljstvom i da se u neku ne priznavaju učiteljima«. I ovdje samo puste i gole laži I Da im ne može biti sudija o njihovom djelovanju medju svojim pukom? To je prva ne istina. Kako mi je sudio čak njihov obiteljski život, tim više i lakše je mogao suditi njihovo nastojanje medju pukom gdje živu. — Nego dopisnik se je navlaš odrekao tog suda, jer bi bio i opet morao lagati ili priznati im bar toliko zasluga za narod, koliko ih on sam ima. Mi znamo na primjer, da je učitelj Zec bio prvi pokretač za »hrvatsko konsumno društvo« u Pomeru, da je napisao tri primjerka društvenih pravila (15 araka hartije) da do danas još vodi društvene račune i da je duša onom društvu, premda je vec mnogu gorku s protivne strane progutnuo. Popitaj se, dopisniče, je li njegovo nastojanje sebično ili nesebično, te ne ce za svoj Irud primiti ni toliko zahvalnosti, koliko ti od »Sloge« za svoj smradni članak. Dopisnik veli, da nisu članovi obstojecih društava učiteljskih. I to je laž. Jedan od one trojice je član »Narodne Prosvjete« od njezina postanka; drugi — učitelj Zec — jedva je par godina u kontinentalnoj Istri i htio se upisati u »Narodnu Prosvjetu,« ali ga odbor po befelu prečasne i veleučene gospode nije primio. Sramota! Nije ga primio, da se to strašilo, taj vuk razderavac, taj zloduh ne uvuče u ovčarnico njihovih (one prečasne i veleučene gospode) krotkih učitelja, te ne ulije svoj liberalni otrov u nedužne dušice svojih drugova. Može li im se dati več tužnije svjedočbe, neg su si je sami dali? Pop i dohtor mogu se Šepiriti po učiteljskoj skupštini kao pievci med svojim kokošama, da drže u redu i pod okom tu svoju nestašnu djecu, a jedan učitelj, naš suradnik i supatnik, da bude odbiven? I još predsjednik »Prosvjete« u svom govoru naglasio par puta, da zlo čine oni učitelji, koji ih kore s mračnjaštva, klerikalizma i sredovječnosti I Zar bi se moglo niti u zemlji Arnauta šta slična dogoditi u zori XX. vijeka ? Oh ne, Arnauti su bliže istoka sunca, te su do njih zrake doprle, a mi se zaklanjamo od svjela: mi tražimo spas narodni i naš u — reverendi ili bolje pod njom  Da se nikada ne pnkazuju medju sakupljenim učiteljstvom. Eto opet jedne friške. Danu, reci, vriedni slugo vrednijeg gospodara, reci, nije onaj tvoj »Terno« prisustvovao prošle godine konferenci hrvatskih učitelja u Puli? Nisu li dva člana tvojeg »Terna« ostala cielu noč u društvu druge četvorice čestitih i vriednih hrvatskih učitelja, te se jedan iz- razio, da bi želio često takvo sastajanje, pošto to više obrazuje, nega da pročitaš snop knjiga? Nije li uprav kuča uČitelja Zeca ugodno stječište svih bližnjih hrvatskih učitelja, njegovih znanaca i prijatelja? Nisu li kod jednog člana tvog Terna bila i u nedjelju dne 11. t. mj. tri učitelja, a kod drugoga sledečeg dana opet četiri? Nisu li dva člana tvog »Terna« prisustvovala skupštini »Narodne Prosvjete« i skupnom objedu na 15 t. mj., a tebe po svoj prilici ondje bilo nije, ili, ako si "bio, to si, kao stroj, radio po tudjoj volji? »Da se u neku ne priznavaju učiteljima?« Ha, ha, ha! Da se ne priznavaju učiteljima? A da što onda ? Zar se ti priznaješ učiteljem — »Slogin« dopisniče? Ti, koji dopustaš da se biede i sam tako biediš svoje drugove ? I ti učitelj?! Promieni onaj naslov tvojeg članka! Krsti ga radje : »Popovski nalog učiteljima u zgodno doba.« Jer znaj, samo popovi i njima srodne duše mogu onako ogovarati, i to ne svoje kolege — al da ima takvih i med nama, učiteljima, to ne mogu i ne smiem vjerovati! I nastavlja u svom članku: »Ali ne vidiš, čovječe, kako nas tlače i omalovažuju popovi? Čujem prigovor. I ja bi štošta znao pripoviedati, sudruže moj I al budi obziran i ustrpljiv.« To je dulcis in fundo. Ta i on bi znao što šta pripoviedati; ali hoče da bude »obziran i ustrpljiv«, kao onaj s dugim ušesima. Neka ga biju, neka ga lamaju, neka ga izrabljuju, ta on je samo zato na svijetu — tako mu tumači pop svrhu života ! Avaj ! i biti če te, druže nedruže, i lamati ce te, izrabljivati i zlorabiti če te, dok budeš ti tako branio svoj stališ, kako si započeo da braniš i da mu ugled dižeš! »Zar nisi opazio, da koga učitelja svečenici osudjuju, da ga ujedno mrko i ostali narod gleda?« To jesam, Boga ti! I to je uprav onaj uzrok — klerikalna nadmoč — proti kojoj se diže cio civilizovani sviet, pa evo hočemo i mi, da se te sramote otresemo ! Dakle, ako si pao u nemilost popovu, za to što ne češ, da budeš njegovo pusto orudje, ili zato, što ne skidaš kapu njegovoj Perpetui i što joj drugačije ne ugadjaš — zar zato, da budeš narodni odmetnik, prodana duša, renegat? Ako ti dakle pop ili fratar i ženu zavede kako što su na našu sramotu učestali slučaji u Istri — da budeš joŠ i tada ustrpljiv i obziran?! Prosit, družeI I takvi člankopisci, koji nam dolaze sa takvim evandjeljem.... da su savremeni izgajatelji? Dovle onaj članak, koji, kako rekosmo nije dovršen. Prihodnič, što Bog dade i sreca hajdučka! Več sam bio bacio Slogu, a s njom i konac »Učiteljske rieči u zgodno doba«, propustiv, da joj »Zaveza« odgovori; ali po kajah se, kako bi ono rekao onaj naš »jedan od starijih učitelja«, te podjoh ponju. I evo me sa par redaka odgovora, razumje se, samo gdje ona »rieč« o našim prilikama govori. Ima tu najprije duga prodika, po primjeru one u >Zaglavku« »Naputaka učevne osnove, t. j. kakav mora da bude pravi učitelj. Mi toj prodiki, onako občenitoj, ne imamo što dodati, ni uduzeti. Neka mu bude ! Ali : »sve što dalje, sve to gore«, kazao je jednom Isukrist sv. Petru; i tose obistinjuje i pri našoj »učiteljskoj rieči« u veoma nezgodno doba. Kao onaj, koji bi htio na dvim stolicama sjediti, koji bi htio ugoditi Bogu i vragu, tako ti i ona »rieč« nastavlja : I mi učitelji, zašto da tajimo (do sada je tajio; al, pošto je izrekao tu grdnu psost, treba da se ispovijedi i pokaje!) ne hvalimo nemarne svečenike, osobito one, koji žive da živu i koji sramote sebe, svoj stališ i rod (narod?!) Hočete li večega farizejsta ? Kaže, da ne hvali nemarne svečenike, osobito one, koji žive da živu i koji sramote sebe, svoj stališ i rod. Dakle oni svečenici, koji žive da živu i koji sramote sebe, svoj stališ i rod, to su njetnu samo »nemarni svečenici!« Nego hoče on još i te »nemarnike« da rehabilitira, te nastavlja : »al ove dobro poznade i njihovo stado, te ih odsudjuje i izbjegava« (Da, ali to je sve, jer je Bog visoko, a Sloga za takva osudjivanja — daleko ! Najnoviji dokaz?! Medulin i Bilica) »Pa ne daj veliki Bože, da oije na svijetu sudija pravedna kritika, koja drži na uzdi ljude. Eto Ijudi: ne daj Bože, da ne bi bila na svijetu pravedna (Slogina — dakako) kritika. Nedaj , Bože ! Pogledajte dakle, dragi učitelji, sve Sloge od nekoliko godina. Pobrojite sve pope, kojih ona bfiedi I To su vam »nemarni« — a svi ostali su: vriedni, velevriedni, velečasni, veleštovani, velezaslužni, naši sokoli, naše perjanice, naše dike i — naši »divi»l Ovakovih epiteta ima dosta u N. Slogi za njih, na što im ne zavidjamo. Nije li tako — »moderni«, »savremeni« naš druže ? Nego okrenimo u prozu. — Naglasujemo, da smo i mi u opče proti javnoj kritici upravljenoj jednoj osobi, ili barem, da se ima ta kritika upotrebiti kao »ultima ratio,« kao zadnji liek, koji ima služiti više da druge odvrati od sličnih bolesti, nego da dotičnika popravi. Nego predpostavirrKj, da je pravedna (Slogina dakako !) kritika, te umjestna i nuždna — onda morati češ, druže, pristati, da bi tih kritika imalo biti mnogo više proti popovima, nego proti učiteljima, jer popovi imadu mnogo više dužnosti, kojih ne izvršuju, nego učitelji. (Njima je naime poyjerena trostruka služba: kraljevska, svečenička i učiteljska) Uzmimo konkrekni jedan primjer — slučaj. U selu L. razvijen je silno sodomski grieh. Učitelj nije postizavao uspjeh, često niti onaj zakonom propisan za puč. škole. — Zupniku je bila dužnošt, da dolazi u školu četiri ure na tjedan, da podučaje vjeronauk (a bolje bi bilo moral), ali on je dolazio veoma rietko. Učitelj je bio napadnut od »Naše Sloge« i najbezobraznije ocrnjen, a pop je ostao i nadalje« naša dika i naše ufanje.« Sad reci, nije li tu pop više kriv nazadku škole, nego li učitelj f Nije li pop bio dužan, da svojim ponašanjem, svojom ljubezljivošču, svojim osobitim položajem (kao uspovjednik) privede taj pouk najprije do morala, a tim do napretka? Jer, zaludu je gospodo, dok u nažem narodu propada moral, propadati če i škola i napredak — te če i sam puk propasti. Tu nam je povjest Sodome i Gomore, povjest Izraelcima i ona Rima .... Kad je propao u narodu moral, propao je i narod sam. A ovakovim popovima, koji /— kako bi rekao naš »stari«, žive da živu, i stakvim glasilima, koja te popove uzvisuju, mora propasti i moral i narod, Čujte samo dalje : »Činjenica nadalje obstoji, da najradje vode (valjda: dodje) do razmirica na selu, medju malovriednim učiteljem i svecenikom.« Ele, stari moj druže, da me tvoja starost ne sadržava, rekao bih ti, da si ¦ Ali ne vjerujem, da si ti učitelj; ne, ne vjerujem. Učitelj, ma i kakav bio, ne bi svoj stališ tako pogrdio. Reči, da dodje (»najradje«) do razmirica na selu medju malovriednim učiteljem i svedenikom I Dakle, kad dodje do takovih razmirica, tada je učitelj malovriedan, ili nevriedan? A pop? — On ostaje svedenik, po redu Melhisedekovu ! Dakle, kada taj svečenik ili pop, zavede i učiteljevu ženu, pa dodje do razmirica, te su razmirice medju nevrednim učiteljem s jedne strani i velevriednim (što li?) svečenikom s druge. Evala 1 S tvojega gledišta pravo imaš ! Pak se pita: »Pa da se mi za par ovakovih svadjamo i cjepamo u stranke? Nipošto ! To bi bili, kako bi ti rekao, sporadični slučajevi, koje mi žalimo; ali koji nam još ne daju pravo, »da se svadjamo i cjepkamo u stranke«. Tim manje ne, pošto stranke imaju biti trajne i kao takve počivati na trajnim načelima, a razmirice su često kratkotrajne: danas ljuti neprijatelji, a sutra dobri — i ako ne iskreni — pnjatelji. A pak, da ne spominjem druge, reci de, je li bilo razmirica medju onim tvojim »trim malo vriednim« učiteljima potpisanim u »Biču« i njihovim svečenicima? Ja ti velim, da nije ! Čemu dakle iznašati činjenice, koje ne stoje? Zato, da svršiš, kakosizapočeo: izvračanjemomalovaživanjem, laganjem, da zavedeš lakovjerno i bezazleno učiteljstvo. Preskočimo malko redaka, do stavka: »Druga joj je (»Zavezi«) svrha (a prva?) da predobije za sebe hrvatsko učiteljstvo Istre«. Dakako ! I to je, što straši »Slogu« i njezina naručena dopisnika. »Zaveza« ne čini medjutim to iz nikakovih interesa. Ona je veliko društvo i jako, velikih i jakih učiteljskih društava svih jugoslavenskih zemalja. Time, što želi imati i zove k sebi i učiteljska društva i učiteljstvo iz Istre, time ona nastpji nesebično za ujedinjenje i uzveličanje učitelj. stališa slavenske krvi. A tko od nas ne želi živo, da bi se svi Slav«ni, slavenski narodi, na našem jugu sjedinili u veliko jedno tielo? I mi vjerujemo, da ce se sjediniti, kad bude zublja prosvjete i te narode prosvjetila. I gle ! ti narodi če se sjediniti prosvjetom jedino, a nosioci te prosvjete da ostanu razdvojeni ? Al rad šta, pitamo semi! Radi crne prebende? Pustimo do prebendu! Ne dajmo njoj toliko važnosti, da nam ona smeta na putu udruženja i napretka. Ako se tko u nju zaleti, pak nek se zaleti; neka nas zato giava ne boli. Ako li se komu prohtje, da joj često i na mjestima, gdje njoj mjesta nema pokadi — a dok je uz nju, »uvijek« — pa nek joj kadi; mi joj ne kadimo. Kaže dalje: »Zaveza drži, da je Zec et. Comp. več njezin. Njegovi interesi i njegovih pajdaša izvan su kruga moci i djelovanja »Zavezina«, zato oni nisu »dušom i tielom» njeni; zato i dvojim, da če u kolo njeno i doci na njezinu skupštinu. Vidjet čemo !« Da nisu Zec et. Comp. »duŠom i tielom« njeni, neka te, moj »stari«, zato glava ne boli. Za sada su svakako »d u š b m« njeni; ali ide vrieme, kad če biti oni i ostalo mlado učiteljstvo Istre i dušom i tielom njeni, i — gle jada! — obistiniti ce se ona, da »na mladjima sviet ostaje.« A hoče li mladji i u buduče klipsati pod komandom velečasne i veleučene gospode?! Valaj ne če, ugledati če se u napredne narode, te če sleditisnjihov primjer. Da li ce doci, il ne doči u Zavezino kolo na njezinu skupštinu, nek te i opeta ne bude briga. Ti svakako dodji, da slušaš od Zaveznih učitelja — kako si im pri koncu naviestio —¦ skrušenu njihovu ispovied. Dodj.i, dodji, ti, koji razpolažeš s učiteljskim društvima v Istri, i daj mi ovaku prodlku: »God. 1900. mi smo se odciepili od vas, jer nismo mogli trpiti, da budu više izmorena i tako »izmučena (ma kako ?) uda (ma koja ?) naših vriednih (ma u čemu ?) svečenika« (Vidi »Učit. T.« br. 16 god. 1900.) Oni dopisnici su za tim klonuli duhom i zašutili. Proteklo je od onda punih pet godina, a mi se još nismo vama pridružili. Ali sad hočemo; da, sad hočemo ! Ispoviedajte se, kajite se; kajite se dok imade dana, dok je doba, djeco, kajite se; ne mojte uzeti pod svoje okrilje Zeca st. Comp. (a ovdje bi mogao navesti ovih, koje misliš, da su pogibeljni u borbi, u nastojanju, da se narod otrese i oslobodi sredovječnosti 1) i mi smo vaši, i dušom i tielom vaši, i ostat čemo barem 10 godina.« I nude, ja dajem poštenu riječ, da če se svi oni Comp. od tebe spomenuti »dvojbene vriednosti i izmečari« zahvaliti. Zavezi na dosadanjoj podpori, i zamoliti ju neka nas žrtvuje, ako može doditi jedno ili dva učiteljska društva. Evo, kako svršava taj »jedan od starijih učitelja«: »Trsit čemo se, da drugove svoje zalutale opet privedemo u našu ovčarnicu. Naše učitelj, društvo »Narodna Prosvjeta» primiti če ih rado.« (Kako rado kad je več jednoga dosadanji odbor »Prosvjete« odbio f A sada če još i teže, jer je novi odbor, koji I ti da toga ne znaš, koji ras- polažeš voljom učitelja i učitelj. društva u Istri ?!) * »Ne preostaje drugo, nego sastajati se, upoznati, ispoviedati, pokarati, pokajati i oprostiti, a onda udruženim silaina raditi i poslovati tako, da udovoljimo Bogu, narodu i svojoj zvaničnoj časti«. Dakle treba se »sastajati«, više puta dakako; »upoznati« na jedanput dakako; za tim treba, da se svi Zavezini tovariši i ostali mi smušenjaci podjemo našemu »staromu« — »ispoviediti«, odmah dakako; pa da primimo od njega pokaranje, onako mudro; za tim da izmolimo djelo »pokajanja«, ali skrušeno dakako; a onda če nam on dati —\U ime svih i svačesa — sveto odrešenje i gotovo! Biti čete, moji dragi, opeta pravi i čisti ! Ma je li taj čovjek učitelj ili pop? — pitati ce se začudjeni svjesni tovariši. Ne pitajte drugovi, ne mari; samo se udarajte u prsa, , pa mirna Bosna. A pokora ? Zaboravio na to ! Tu demo vam mi dati: o taje, da ponesete sobom uvjerenje gorko i zalošno, kako ima kod nas, žali bože, još mnogo neobradjene ledine, sredovječnih ljudi, ali nek vas to ne čudi, jer je to moguče, dok imade u našoj tužnoj Istri onako — »starih učitelja«. Jedan od mladjih učitelja.