KRALJEVINA SRBA, HRVATA l SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠT1TU
KLASA 31 (1)
INDUSTR1SKE SVOJINE
IZDAN 1. DECEMBRA 1926.
PATENTNI SPIS BR. 3980.
Fernando Arens, Sao Paulo, Brazilija.
Kalup za izradu cevi centrifugalnim livenjem.
Prijava od 21. februara 1925.	Važi od 1. septembra 1925.
Nedostatak kod centrifugalnih mašina za livenje postojao je do sad taj, što je upo-trebljavan kalup cesto pucao radi neravno-mernih toplotnih naprezanja. Razna predložena sredstva za svladanje naprezanja nisu dala nikakav povoljan uspeh. Predmet ovoga pro-nalaska je jedan postupak i naprava za izradu cevi ili sličnog, kod k oje unutrašnja cev, koja sačinjava kalup, ima srazmerno tanke stene a obuhvata je debeo omotač pri pri čemu su izmedju omotača i kalupa pred-vidjena sredstva, koja naprezanja kalupa de-limično prenose na omotač.
Ovde se prostor izmedju omotača i kalupa ispunjava na poznati način nekim sretstvom, koje dobro sprovodi toplotu na pr. tečnim olovom ili nekom tečnom legurom od olova i kalaja, time se postiže, da omotač i kalup imaju približno podjednaku temperaturu, tako, da su toplotna naprezanja, koja nastaju u njima i medju njima, mala. Zatim temperatura može da se drži visoka, tako da se metal liven u kalupe ne stvrdne tako lako.
Kalup koji ovde može da ima srazmerno tanke stene, izradjuje se preimučstveno centrifugalnim livenjem. Pokazalo se je, da tak-vi kalupi radi svoje naročite unutrašnje gradnje, vrlo dobro odolevaju jakim naprczanjirr a centrifugalnog liva.
Da se metalu, koji se radi zagrevanja ra-steže izmedju kalupa i omotača, omoguči iz-laz, predvidjena su razna ustrojstva, naročilo metalni mehovi, koji su podesni za prijem tečnog metala,
Isto tako predvidjene se naročite naprave za hladjenje"omotača i kalupa. Preduzete su
mere takodje za odvodjenje vazduha, koji se nalezi izmedju omotača i kalupa
Na crtežu je predstavljeno više izvedenih primera ovog pronalaska, Tu pokazuju:
Sl. 1. šematski uzdužni presek kroz kalup, koji se kreče;
Sl. 2 poprečni presek istog;
Sl. 3. uzdužni presek kalupa;
Sl, 4. izgled kalupa spreda;
Sl. 4. u večoj razmeri poprečni presek jed-nog dela kalupa sa mehanizmom za regulisanje pritiska na materija! za ispunjavanje, koji je umetnut izmedju pojedinih delova kalupa;
Sl. 6. je delimičan izgled odozgo mehanizma predstavljenog na sl. 5 ;
Sl. 7. u večoj srazmeri u izgledu sa strane sredstva za regulisanje rastezanja jednog od kalupovih delova, a
Sl. 8 takodje u večoj razmeri jedan delimični izgled.
Na sl. 9—22 predstavljeni su kalupi i pojedina ustrojstva za iste, koja se odnose delom na centriranje i održavanje u pravca, i hladjenje kokile, delom na ispunjavanje praznine izmedju kokile i omotača i na zbijanje materijala za ispunjavanje, koji dobro sprovodi toplotu, a koji se nalazi u toj praznini.
Predstavljen kalup ima jedan rezervoar 10, koji može da se konstruiše na poznati način, a u kome je kalup postavljen tako, da se može okretati oko svoje horizontalne ose, i to pomoču koturova 11, koji su namešteni na vratilo 12, od kojih jedno, pokretno na proizvoljni način, okreče kalup. Rezervoar je odredjen da sadrži neku tečnost za hladjenje na pr. vodu koja može neprestano da teče kroz rezervoar
Din. 30.-
kao što to obično biva. Kaiup je delimično uronjen u rezervoar tako, da voda hladi njegova spoljašnju površina sa zahtevanim dejstvom.
Kalup se sastoji iz jedne spoljašne i jedne unutrašnje pojedine stabljine 13 i 14 od po-desnog materijala, koje sa smeštene jedna na druga sa izvesnim medjuprostorom, pri čemu su odgovarajuči krajevi pojedinih šub-Ijina prošireni ka spoljašnjosti, kao što je označeno kod 15, da se obrezuje deo kalupa koji je obično poznat pod imenom „naglav-Ijeni kalupi“. Pojedine stabljine drže se me-djusobno u odstojanju pomoča izvesnoga broja zavrtanja 16 za regulisanje, koji su name-šteni oko kalupa pa kroz spoljašnu stubljinu 13 dodiruju spoljašni obim unutrašnje stub-Ijine 14.
Medjuprostor izmedju pojedinih stubljina 13 i 14 kad se sastavi kalup, zatvori se na jednom kraju pločom 17 koja je pričvrščena uz pojedine stabljine n. pr. pomoča zavrtnja 18. Onda se kalup zagreje pa pri skinutoj ploči 17 postavi se u vertikalan položaj tako, da je ploča 20 dole, pa se neki metal 19 za ispunjavanje n. pr. olovo u rastopljenom stanju ulije u medjuprostor tako, da ga potpuno ispuni. Posle toga se drugi kraj kalupa u kome je uliven materijal 19 za ispunjavanje, zatvara pomoču ploče 17. Ploča 20 drži se popustljivo u njenom položaju zavrtnjima 21 time, što je izmedju glava zavrtnja i izmedju ploče 20 postavljen izvestan broj naizmenično čvrstih i opružnih podmetača 22 odn, 23 kao što se vidi na sl. 7. Unutrašnja površina ploče 20 snabdevena je nekim prstenastim ispadom 24 u koji je udešen susedan kraj unutrašnje stubljine 14. Radi opružnih podmetača ima ploča 20 koji nastoji da se krene na više, kad se unutrašnja stubljina 14 raširi od toplote metala ulivenog u stubljinu pri livenju neke cevi, opružni otpor i potrebno dodava-nja sloja materijala 19 vrše automatski naprave 28, 29 i 30.
Korisno je, da materijal 19 za ispunjavanje odlično sprovodi toplotu i da se brzo topi pri srazmerno niskoj temperaturi, tako, da se pre no što se stopljeni metal dovede u unutarnji cilinder livenog tela, kalup može zagrevati gasnim plamenom brzo ili umereno, da bi se materijal 19 preveo u tečno stanje u kome če ispuna izazvati brzu i ravnomernu izmenu toplote od unutrašnjosti cilindra ka srestvu za hladjenje ili obrnuto: brzo i ravnomerno pre-nošenje dejstva hladjenja sa spoljneg cilindra koji rotira u cilindru 10, koji je pun vode, čime se liveni objekat za vreme livenja hladi po potrebi. Time što je predvidjen medjuprostor izmedju pojedinih delova kalupa i što je taj medjuprostor ispunjen topljivem masom, izravnava se rastezanje unutrašnje stubljine 14 i stezanje spoljašnje stubljine 13. Masa za
ispunjavanje ne dejstvuje samo termički kao sprevodnik toplote i elastično kao prstenasti odbijač, nego dozvoljava takodje i jednom i drugom delu da se medjusobno nezavisno istežu (šire) i skupljaju, lako da za vreme livenja ne mogu da nastanu niknkva prekomerna naprezanja pojedinih delova kalupa. Iskustvo je pokazalo, da radi tog nezavisneg stezanja i rastezanja kalupovih delova može da se proizvede mnogo vedi broji livenih delova nego li bilo kakvim kalupom iz jednog komada. Osim toga kalupi izradjeni na ovaj način izradjivani su pri izvršnim opitima sve promene postupka za livenje i nisu pokazali nikakvog znaka od pukotina ili loma. Zatim treba napomenuti, da je spoljašnja stubljina kalupa upofrebljenog pri tim opitima izradjena od prostijeg, ili bar od jeftinijeg materijala od ranije upotrebljavanih najboljih kalupa. U praksi se pokazalo, da je dovoljno za posti-zanje ravnomernog stepena sprovodljivosti toplote u masi 19 za ispunjavanje, da na masu za ispunjavanje dejstvuje konstantan pritisak, dok se kalup okreče i proizvodi neki liven deo. Taj pritisak reguliše centrifugalna sila koja se proizvodi pri okietanju kalupa. U tu je celj spoljašnja stubljina 13 kalupa snabdevena pored izvesnog broja udubljenja 25 a koja su medjusobno rasporedjena u podesnim odstojanjima na njenoj unutrašnjoj površini i izvesnim brojem udubljenja 25 (sl. 5 i sl. 6) na njenoj spoljašnjoj površini, koja su kana-lima 26 u vezi sa medjuprostorom izmedju obeju stubljina 13 i 14. Unutrašnji kraj tih kanala 26 sužen je, pa se u njima razliva masa za ispunjavanje kad je u tečnom stanju. U svakom udubljenju 25 smeštena je u le-žištima poprečna osovina 27 koja nosi spreg poluga 28 koje imaju na protivnim krajevima tegove 29. Na slobodnom kraju svake poluge 28 nazglobljen je po jedan klip 30 koji ulazi u jedan kanal 26. Pri okretanju kalupa centrifugalna sila (era tegove 29 napolje i pri torne se okreču poluge 28 oko svoje osovine, tako, da klipovi ulaze u kanale 26 i tako proizvode pritisak na masu 19 za ispunjavanje koja je rastopljena pri dovodjenju u kalup metala, koji treba da se izlije.
Na taj se način sprečava obrazovanje vaz-dušnih mehuriča pri topljenju mase 19 za ispunjavanje i postiže se ravnomerna raspo-dela toplote, koja nastaje pri livenju.
Kao što pokazuje slika 8 jedan kraj spoljašnje stubljine snabdeven je prstenastim obodom 31 upravljen ka unutrašnjosti koji prileže uz spoljašnji obim unutrašnje stubljine, tako, da se medjuprostor izmedju obe stubljine ne prosiire preko cele dužine istih. Da se isključi svaka mogučnost, da se masa 19 za ispunjavanje izlije iz medjuprostora izmedju obe stubljine i kroz obod 31, snabdeven je obod zaptivačkim prstenovima 32,
koji prave izbivenu vezu izmedju obe stub-Ijine. Kod ove konstrukcije može materijal 19 za ispunu da se ulije sa protivne strane kalupa t. j. pri skinutoj ploči 17 i nameštenoj ploči 20, u medjuprostor izmedju obe stub-Ijine, pri čemu je kalup postavljen upravno za pločom dole.
Neki takav kalup izradjuje se na celishodan način sa malim troškovima na sledeči način.
Spoljašnja stubljina 13 može da se izradi od livenog gvoždja bilo kojim postupkom livenja. Ipak unutrašnja stubljina, radi posti-zanja guste, žilave i homogene gradje, bez pora i pri upotrebi manjih debljina smeša i jeftinog materijala, kao iiveno gvoždje, izradjuje se celishodno centrifugalnim livenjem prema napred pomenutom postupku i to u jednom kalupu, čija unutiašnja površina od-govara spoljašnjoj površini unutrašnje stubljine 14 koja treba da se izradi. Jedan kalup iz-radjen prema ovom postupku košta samo jedan deo cene jednog kalupa koji je prema dosadanjem postupku izradjen od nikel-čelika.
Na slikama 9—22 predstavljeno je dalje razvijanje predmeta ovog pronalaska.
Omotač 13 obrazovan je kao što pokazuje sl, 9—13, 21—'22 iz kratkih cevnih delova izmedju čijih su oboda u st.ugolinama sme-štene prstenaste ili sektorske opruge f, koje se vide na slikama 14,	15 i 20, osim
osim toga predvidjena su sredstva kao što pokazuju slike 21 i 22 da se kokila hladi i da se uklone vazdušni deliči iz šupljine, Kokila 14 stoji se iz dugačkog šupljeg tela sa tankim stenama a izmedju nje i omotača 13 postoji prostor, koji je ispunjen tečnom materijom koja dobro sprovodi toplotu, a prema spoljašnosti zaptivena je tako elastično i gusto, da se ta tri dela (kokila, omotač i ispuna) mogu da stežu i rastežu odgovarajuči njihovim promenljivim toplotnim prilikama, a da iz šupljine izmedju omotača i kokile ne može da izadje masa za ispunjavanje ili u istu da prodre vazduh- Za mašine za iz radu naročilo tankih cevi, kod kojih nije preimučstvena upotrebas olova obliva se do-voljno u kokilu sredstvom za hladjenje ne samo zato, da se dejstvom mašine povisi da največe mere, ne,o takodjer da se jakim hledjenjem cevi izdejstvuje de vezani uglje-nik predje u grafički. Kada je cev gotova izlivana namesti se kod sl. 21 na jedan kraj kalupa kapak 31, koji kroz otvore 32 sprovodi zbiven vazduh, paru, raspršenu vodu ili sl. pa razdeljuje dotično sredstvo za hladjenje tako, da ono prodje kroz bušotine 33 i useke 33 a i 33 b elastičnih oslonaca f1 i f, u šuplji prostor i istovreneno kroz unutraš-nji deo kokile. Kad teče usijan metal u kokilu ona se rasteže i to i u prečniku i u dužinu. Njenim radialnim rastezanjem umanjuje se šuplji prostor izmedju kokile 14 i omotača
15, tako, da kad še upotrebljava tečan materijal isteruje se tečnost 19. Da se ista pri-hvati tako, da ne ide ništa u štetu i da se ona pri razhladjenju kokile povrati u proširen šuplji prostor i tako, da se spreči prodiranje drugih tela, naročilo vazduha kroz pukotine, spojen je sa tim šupljim prostorom na pode-snom mestu jedan sud, koji je zajedno sa njim dobro zaptiven. Da se sad omoguči ulivanje i izlivanje mase za ispunjenje u dopunski sud, mora sud da ima popustljive stene, kao kli-pove. membrane i slično, koji se pokreču nasilno istezanjem ili oprugama ili drugim silama.
Neizbežive delove vazduha isteruje ipak centrifugalna sila u produženju šupljeg prostora kod 34 (sl. 22) jer se taj deo šupljeg prostora najviše približuje osi okretanja kokile.
Jedno naročilo celishodno ustrojstvo sa-stoji se u torne, što je uz otvoren kraj šupljeg prostora, nastavljen jedan sud koji iznutra i prema kraju zatvara kokila 14 a u proiiv-nom pravcu ograničuje ga kraj omotača pa je na podesan način zaptiven i tako zatvoren i dimenzioniran, da se kokila i omotač mogu medjusobno pomerati i pri teme da menjaju zapreminu šupljeg prostora po mogučstvu približno u pravilnoj razmeri. Zatvarač može da bude u obliku meha obrazovanog od prste-nastih metalnih membrana prema sl. 9 ili u obliku klipa i cilindra prema slikama 10 i 12 u poslednjem slučaju mogu da se upotrebe zaptivačke obloge p i p ’ od azbesta za za-ptivač, a koje mogu da se nameste spolja na klipu (sl. 10.) ili iznutra u stubljini (sl. 12). Pri izvesnim prilikama dolaze u obzir na-rukvice b, prema sl. 16 izradjene od bakre-nog lima. Da bi se kokila za vreme livenja držala u svom pravom položaju, ali i dozvo-lilo pri topljenju mase neizbežno izlaženje iste, nameštene su posl. 22 na naglavkovom kraju jake opruge 35, koje čim se masa rastopi, pritiskuju kokilu uz oslonske površine 35. Te se oslonske površine kod 36 isprekidane usecima 36, pa tako može masa pofpuno da ispunjava zatvoren šuplji prostor 37.
Samo ta ustrojstva nisu dovoljna, jer prilike zagrevanja i hladjenja, a i rastezanja i stezanja koja time nastaju, ne prolaze ravno-merno.
Zato su predvidjene pomočne naprave, koje stavljaju u dejstvo opruge, tegovi ili druge sile nezavisno od zagrevanja. Ali da ove dejstvuju na predvidjen način mora da se jzbegnu otpori trenja, koje izazivaju zaptivači, narukvice i slično; radi toga je naročito ce-lishodna upotreba membrana ili meh, koji su sestavljeni od membrana. Takva ustrojstva naslikana su kod 27 na sl. 9 i kod d na slikama 10 i 12 i predstavljena su u večoj razmeri na slikama 18 i 19. U omotaču 13 smeštena je kod o (sl. 18.) jedna membrana
koja elastično zatvara metal 19 koji obuhvata kokilu 14, pri čemu se centrifugalna sila, koju proizvodi teg 29 pri okretanju kalupa; prenosi preko poluge 28 i šipke 30 na mem-branu o. Isto ustrojstvo upotrebijeno je dvo-struko simetrično, na sl. 19 sa zajedničkom osovinom 27, a na sl. 9 četverostruko. Sl. 18 pokazuje jeden meh, a, koji je sestavljen od livenih membrana koji zbija opruga e pomoču tipke e koja Se opruga oslanja o omotač 13, a čija je unutrašnjost u vezi sa šupljim prostorom g pomoču bušotine g. Prema sl. 10 i 12 te obe slike pokazuju upotrebu tog op-ružno zbivenog meha u dvostruko diamet-ralnom protivnom položaju, u mesto kog se može primeniti raspored (gde oni obuhvataju omotač) u obliku prstena, pretpostavljajuči da se time ne utiče mnogo na hladjenje opko-Ijenog dela kalupa. Na slikama 10, 12 i 18 spojena je kučica d sa omotačem 13 da se cilindrični meh a i metal, koji se nalazi u njemu, zaštitite od uticaja vode za hladjenje. Sl. 11 i 13 pokazuje kod e i i slična ustroj-stva, koja leže napolju, gde su samo radi prostijeg črtanja naslikani klinovi, koji takodje prstenasto obuhvataju kraj kalupa. Pripada-juče stubljinice smeštene su na rubu omotača 13, dakle u telu, koje nije ni spolja ni iz-nutra izloženo raznim prilikama temperature i rastezanja, i može klipove lakše da zaštiti.
Mogu takodje naprave za izravnjenje pritiska jedne i druge vrste medjusobno da se sjedine, kao što je pokazano na rasporedjenju prema sl. 9 na levoj strani na sl. 17 u večoj razmeri. Ovde zahvata n. pr. u sredinu meha i membrane poluga e, sa oprugom c, koja se oslanja o omotač 13. Sl. 16 pokazuje sličan rastpored prstenastim klipom q koji je lime-nom narukvicom h u prstenestoj šupljoj stub-Ijini s jedne strane zapliven prema kokili 14 i s druge strane prema omotaču 13, da pomoču pljosnate opruge r zbija tečnost 19, koja se nalazi u proširenoj stubljini g. Opruge r je pričvrščena uz kokilu 14 i zato ima da pravi samo male puteve koji odgovaraju dodatnim rastezanjima i stezanjima metala 19 za ispu-njavanje, a koja se ne izravnavaju uzdužnim pomeranjem kokile 14 i omotača 13. Pri zameni prstenastog klipa 2 na sl. 16 npmešta-njem meha od membrana proizlaze mnogo dalje mogučnosti izvodjenja kao n. pr. ta, da se prstenasti meh i prema sl. 9 i 17 izostav-Ijanjem šipke e i opruge c, sjedini na način sl. 10 i 12 sa cilindričnim mehom ili jednim odgovarajučim prstenastim mehom.
Sredstva za centriranje i pravilno držanje kokile 14 u omotaču 13, sastoje se prema ovom pronalasku iz opružnih oslonca i to naročite iz okruglih ili sektorastih oprugi, kao što pokazuje sl. 14, 15 i 20. -Poslednja je dopunjena poprečnim presecima f' i F” na sl. 18 i pokazuje kako ta opruga f umetnuta
zategnuta u žljebove oblika T izmedju oboda omotačevih delova, sprečava, da se svojim krajem kod f” kreče dalje ka kokili, ali pri raste-zanju kokile može da se vrača natrag. Na prostiji način postiže se slično dejstvo kod opruga f, na sl. 14 i 15 koje se sastoje iz punog zatvorenog prstena. Ovde su naizme-nično predvidjeni oslonci iznutra i spolja u pravilnim ugaonim odstojanjima, a dejstvo opruga more da se poboljša još time, što se nameste radialni useci izmedju proširenih oslonskih profila kao što pokazuje sl. 15.
Postavljanje i pričvrščivanje lih savijenih opruga biva najprostije u izdubljenim obodi-ma cevnih delova, koji sačinjavaju omotač.
Patentni zahtevi:
1.	Livački kalup za izradu cevi centrifugalnim livenjem naznačen time, šlo je unu-trašnja cev, koja sačinjava kalup izradjena srazmerno sa tankim zidom, obuhvačena omotačem sa debelim zidom pri čemu su izmedju omotača i kalupa predvidjena srestva koja prenose delimično naprezanja kalupa na omotač.
2.	Livački kalup prema zahtevu 1 naznačen time, što se kao materijal za kalup upo-trebljava neka cev izradjena centrifugalnim livenjem.
3.	Livački kalup prema zahtevu 1 naznačen time, što delimično prenošenje naprezanja vrše oslonska sredstva n. pr. prstenaste opruge (f) u obliku kružnih sektora.
4.	Livački kalup prema zahtevu 1—3 naznačen time, što opruge pomoču ispadnih oslonskih površina priležu naizmenično na omotač u kalupu, pri čemu se povečavanjem oslonskih površina može proizvoljno da poveča snaga opruge.
5.	Livački kalup prema zahtevu 1—4 naznačen time, što su oslonske površine opruga (f) snabdevene radialnim usecima (sl. 15) da se povisi savitljivost opruga.
6.	Livački kalup prema zahtevima 1—5 naznačen time, što je omotač sestavljen iz pojedinih delova u obliku kratkih cevi, koji su naredjani jedan do drugog.
7.	Livački kalup prema zahtevima 1—6 naznačen time, što su na krajevima cevnih delova predvidjeni uresci u kojima leže oslonci (f).
8.	Livački kalup prema zahtevima 1—7 naznačen time, što je medjuprostor izmedju omotača i kalupa ispunjen sredstvom koje dobro sprovodi toplotu, a koje treba da izjed-nači razliku temperature izmedju kalupa i omotača.
9.	Livački kalup prema zahtevima 1—8 naznačen time, što se kao sredstvo koje dobro sprovodi toplotu upotrebljava metal u tečnom stanju.
10 Livački kalup prema zahtevima 1—9 naznačen time, što ima naročite šupljine (g)
u koje može da teče metal koji izlazi radi zagrevanja iz prostora izmedju omotačaikalupa, pri čemu mogu da se predvide još naročiti opružni mehovi koji su takodje odredjeni za prijem metala.
11.	Livački kalup prema zahtevima 1-—10 naznačena time, što je za zatvaranje proši-rene šupljine namešten prstenast klip (2) i šuplja stubljina na kraju kalupa i omolača i medjusobno su zaptiveni oblogama koje su pouzdane u toplotu, narukvicom od bakrenog lima azbesnim zaptivačem ili sličnim.
12.	Livački kalup prema zahtevima 9—11 naznačen time, što su mehovi za zatvaranje proširene šupljine i mehovi koji su zbiveni oprugama ili drugim silama, sjedinjeni u jeden jedini meh (11),
13.	Livački kalup prema zahtevima 1 —12
naznačen time što ima zaklopae (31) koji se može skidati, sa otvorima kroz koji mogu da se hlade vazduhom, parom, vodom ili sl. unutrašnjost kalupa ili prostor izmedju omo-tača ili oboje istovremeno.
14,	Livački kalup prema zahtevima 1 —13 naznačen time što na kraju, gde kalup i omo-tač moraju čvrsto da prileže jeden na drugi kokilu, koja pri topljenju metala za ispu-njavanje izviri, vračaju opruge (35) u njen pravilan položaj.
15.	Livani kalup prema zahtevima 1 —14 naznačen time što se u produžetku prstenaste šupljine koja se nalazi izmedju omotača i ko-kile, a ispod te šupljine ispred kraka kokile u njenom zaklopcu, nalazi šupljina koja služi za sakupljanje vazdušnih deliča koji slučajno naidju u prstenastu šupljinu.








.





■


.







■■

-

■



'iT'"-
's**
#.. ' ••*' v “j ■'■•;*	,
.	• • v .
• ■
^ J
$ t
* i cX.
i •:
. ? :
{



Vv •'
■

- --V ...4. -

E
's
'
?’?r

'S
m

£. i.. -.v- - ».-v -	' “-• -v -- <- •	’ T3" '
U	»•.• J	;•. -- • -- "	-»*%■ *
'fe 'H;

•V-S f	i - .

-t
S 1
.. . , •: . •<»-

, 'i 5
i u. , .- v: ■ ■ ' .

. f-1;
.	- v * ’



. v’ K :
'"N
i .s I ^
■ v
\
■x
■■ :


'r{
: -V,
'
X
.	i,
'
- v

■.	.',4-
£
4,.


.C

/idpatent bro/ 3980.

v v
.'■v’ :	AVv.VV	;






S/', J
/
V, sv
x ;-v,.
r	v-:
:'■ • ~ i: . j • t	•;. -. - -.	v: -
- - , f i - !
;; V',;,/'.

■ 'V

5 J
...v-...,
i t
i >
i:
. -
! - v

> ' ' ■
'r ,
.....
..	
.	. ■ - * ■ v ..i-i-rv- ■	•
	
	s;
	
	.



V 'v

- 'rv* ■
’
I u
! i ^
^ f
h
; •
•••' *•. '
. .. '	■ -V	k' •
i |
•
-

V"

1 :
t-

f.
S-.


,
.
f,'.
:
f/ . .


/