Glavna skupština Jtigoslovenskog Sokolskog Saveza
dne 30. juna o. g. u Osijeku*)
I.
Ako tvrdim da t. z. „sokolska" kriza nije tragična ni strašna, ne kažem da neka sokolska kriza u opče ne postoji. Ali ma da je kriza tu, ona ima dve goleme mahne! Prvo nije bitno sokolska, nego je spolja iz nesokolskih redova i sa nesokolskom težnjom onešena u Sokolstvo. Bitka oko državnog uredjenja odjeknula je na sve strane. Pa nije čudo, ako je po neki ranjeni politički junak, zapao sada za busiju sokolsku, da odatle gadja. A drugo je to, da sokolska kriza nije opšta, nego da je zahvalila samo jedan deo sokol, društava, pretežno ona gde se t. z. „srpski imperijalista i hrvatski federalista" vuku dosadnog klipka, dakle jedan mali deo sokolskih jedinica.
Ovo tvrdim bez poteenjivanja položaja, a sa jedinom nameram da nam pogled bude jasan.
Da ova sokolska kriza nije strašna vidi se iz toga, što traje toliko dugo, od Vidovdanskog Sokolskog Sabora bez prekida do danas, a bez moči da razruši, da obori Jugoslovensko Sokolstvo! U krizi je baš Jugoslovensko Sokolstvo, ne da se razaspe i podje u nazad, nego da se očisti i usavrši i razvije, da se ojača. Pa ako postoje unutrašnja sokolska trvenja, i ako je to osnova sokol, krize, onda je sve tc dobro, i tako treba da bude, da se Jugoslovensko Sokolstvo ne uspava, da neostari pre vremena. Ako se sokolska kriza sastoji u pojačanom i živahnom merenju, nadmetanju, agitovanju, pa makar iz više tabora, ipak to mora da dovodi do produkacije samo što boljih, šlo snažnijih, što lepših, što mnogobrojnijih sokola, i samo tako moči če uspešno da se održi i da procveta Jugoslovensko Sokolstvo. Ako je naj-
*) Iznosimo ovaj zanimljiv dopis jednog starog radnika sokolskog.
Uredništvo.
posle sokol, kriza posljedicom nesuglasica na sokolskom ograšju, ipak sve to samo mož,e i mora da se sokolski izjednači, pomiri i izravna, jer za sve Sokolstvo na svetu imade mnogo općih gledišta sokolskih, koja ne mogu nikada i nikako da budu predmetom diskusija i razlaza!
Ali je sokolska kriza tu, i nema šta da se taji. Jugoslovenski Sokolski Savez, kao realni reprezentant Jugoslovenskog Sokolstva, postoji i osniva se na prostoj, čistoj i jasnoj ideji jugoslovenskog jedinstva i ujedinjenja, na ostvarenoj, praktički provedenoj toj ideji, bez ikakva obzira na išta i na ičije plemensko. Sokolstvo vezano u Jugoslovenskom Sokolskom Savez u jeJugoslovensko, sokoli suJugosloveni. Drugoga Sokolstva i sokola u narodu jugoslovenskom nema. Tako je ideja iznešena i tako je jedno-glasno primljena na Vidovdanskom Sokolskom Saboru g. 1919. u Novomsadu. Tako je ostalo do danas, još istinskije, još jače, još bolje, nego što je ikada bilo. I tako ee za sigurno i na dalje ostati!
Nasuprot tome, idejno apsolutno savršenom i opće prim-ljenom, upravo uzetom za osnovnu jednu dogmu Sokolstva, do-lazi prigovor ovaj; to je ideal kome težite, nesum-njivo ideal, ali do njega mora da se d o d j e vremenom i trudom, — dovde ova mudrost može da se primi, sa sleganjem ramena manje ili više, jer za postignuee svakoga ideala treba vremena i truda, ali prigovor ide dalje i kaže, — do jednog jugoslovenskog ideala može da se no d je samo putem plemenskih, separatnih, i z d e 1 j e n i h, i do savršenstva te ranih razvijanja, individualno-plemenskih razvijanja, „plemenski narodni karakteri Jugoslovenstvom ne smeju da štetuj u,*) jer ako se i n e ć e izbrisat trag srpstva uSrba, ni hrvatstva uHrvata, ipak možemo biti jednako kano i brada Slovenci svi dobri J u g o s 1 o v e n iu, i najbolji i najsigurniji put, da se do Jugoslovenskog Sokolstva dodje, jeste uspostava predratnih plemenskih sokolskih saveza!
*) Sokolski Vjesnik, glasilo sokolskog društva u Zagrebu. God. III. Br. 8. Str. 79.
Jugoslovenstvo hoće svi, tu razlike nema! Samo je za jedne, i to za ogromnu većinu, Jugoslovenstvo svršena stvar u Sokolstvu, ono je ostvareno, mehaničko jedinstvo, izmešanje elemenata sprovedeno, i integracija tu, zbiva se, — za druge, i to za ogromnu manjinu, Jugoslovenstvo če biti tek nakon nekoliko vekova, u mesto mehaničkog jedinstva i izmešanja imade da se odeljuje i da se razlučuje, da se ponovo uspostave tri individualna i posebna tipa, koji će brojnom sumacijom dati posle jedan tip!
Ovo je došlo u Sokolstvo spolja, upalo je kao tudji kvasac u neke delove sokolskog testa, i tu se prvo potajice, onda sve žešće počelo razvijati, Na lome počiva t. z. „sokolska kriza11, i iduća glavna skupština Jugoslovenskog Sokolskog Saveza, dne
30.	junija o. g. u Osijeku, iinače za glavnu dužnost, da tu križu na opče zadovoljstvo reši.
Do strašljive ideje, da se prvo treba razdeliti i razjediniti, da se prvo kao separatan tip treba razviti vekovima do svoga savršenstva, a da bi se onda sa ostalim, isto takovim tipovima, običnom adicijom postalo jednim tipom novim, dotle nije mogla da vodi logika piti kakvo gledanje na svet, nego nešto sasvim drugo.
Kraj priznavanja teškoća i nezgoda što prirodno prale postajanje jedinica viših iz jedinica manjih, a osobito uzevši u obzir ovde upravo jednu rasnu osobinu srpsko-hrvatsku, osobinu jakog, elementarnog individualizma i partikularizma, — mislim da je ipak mnogo teškoča i nezgoda nastalo bez potrebe, i sasvim je sigurno da se mnogo toga nezgodnoga moglo izbeći i ublažiti, umeriti, da nije postojalo prirodno divljaštvo naše, te inače nespremljeno, nepripravljeno, izravnoteženo duševno stanje, osobito u početku svoga I taj početak nosi greh svili današnjih kriza, pa i krize sokolske.
Ali uvreda i uvredjenost imaju da stoje u jednom ispravnom odnošaju, akcija i reakcija u razmeru, preko normale nesme da se prelazi, niti je zdravo pasti efektivno odjedamput iz života kompromisa na pojmove teške, krupne i večne, pa upOtrebiti riječi: neću, ili nikad, — i okrenuti ledja zdravom razumu! Jer samo zdrav razum kaže, da razdelenje ne može da bude ujedi-njenje, i da novi tip, tip jugoslosvenski, ne može da nastane pukom adicijom, kroz vekove sepa-
k
ratno razvijanih tipova drugih, — nego samo-integralnim, mehanički m, realnim izmešanjem dosadašnjih tipova, s p r o v e d e n i m odmah, u najvećma mogućoj meri, prema pošto ječim srazmerama, i sa utakmicom i odabiranjem boljega, plemenitijega, zdravijega i jačega, bezikakva obzira na bilo kakove odlike i zna kove plemenske, verske i staleške.
Ovaj zdravi razum i ovo zdravo gledanje na stvari dovelo je ved skoro pre dve godine do Jugoslovenskog Sokolstva i do Jugoslovenskog Sokolskog Saveza! Zato drugog nekog Sokolstva ili drugih nekih sokola u narodu jugoslovenskom nema, niti može da bude! Sokoli i gotovi Jugosloveni, — to je jedno i isto! I tako mora i da ostane! Kraj svili gre-šaka, lutanja i mahna, ovo je najviša tačka sokolskog gledišta, zato je ona i opče vrednosti, zato ona ne može da bude predmetom diskusije. I ostaviti tu tačku znači hteti da ne bude — ne Jugoslovenskog Sokolstva — nego Sokolstva u narodu jugoslovenskom u opče.
1 treba uzeti na um to, da ostaviti u Sokolstvu Jugoslo-venstvo znači prekidanje odnošaja i veza sa Sokolstvom Ceško-slovačkim, znači obaranje glavnoga ideala sokolskog, Svesla-venstva!
Na radu glavne savezne skupštine u Osijeku počiva velika važnost, i ta je izražena u odnošaju zaključaka skupštinskih prema stanovištu juguslovenskom! Sve drugo je sporedno i malo prema tome odlučnome! Može se prilagoditi i može se popustiti svugde do mile volje, ali od jugoslovenskog stanovišta nesme se ni u kom slučaju odstupiti niti za dlaku!
Dakle vrhovni je sokolski zakon i danas za nas: naše Sokolstvo je Jugoslovensk o, i drugoga Sokolstva nesme biti! Sokoli su Jugosloveni! Plemenska Sokolstva spadaju u muzeje.
ii.
Od lepih deklaracija nema se u životu mnogo. A ako deklaracije što vrede, onda se i onako nema bolje od one, što je još u Januaru g. 1919. u Zagrebu na I. sastanku Jugosloven-
*) Vidi 1. broj Sokolskog Glasnika za god. 1919.
skog Sokolstva primljena! U mesto ponavljanja i u mesto reči, — ili još bolje — i kraj ponavljanja osnovnih izjava u pogledu Jugoslovenskog Sokolstva, mislim da je vreme, da Jugoslovenski Sokolski Savez zahvati energično i realno u celokupni naš sokolski život, u život obični, razbačen po mestima i po provincijama, ostavljen sam sebi, da ga ne ostavlja bez pomoči, bez nadzora, da ga ne prepusta samoga sebi.
Reči i pisanja iz daleka nemaju pravoga i poželjnoga uspeha. Detinjstvo je prošlo, i ako još do sada nemarno izra-djenih i opredeljenih sokolskih ličnosti, zrelih i sposobnih za sokolovanje, što bi spontano, po svojoj volji, raspoloženju i uverenju, bez nagrade, plate, slave i časti, htele na pleča da prime trud i rad sokolski, — mora se nastojati svom snagom oko toga, da se stvore okolnosti, uslovi i sredstva, što bi omogućilo pojavu sokolskih ličnosti, i dalo bazu realnosti njihovoj akciji i a k t i vi t e t u. Reči i pisanja iz daleka, to je malo danas, potrebne su žive ličnosti sokolske, da obidju svako sokolsko društvo, da govore sa svakim sokolskim članom!
Poznato je općenito da naše Sokolstvo danas raspolaže sa malo takovih, gotovih, zgodnih i sposobnih ličnosti. Pa i ovde vredi staro pravilo: da prosvetitelja treba prvo prosvetiti! Ali dok s jedne strane imamo da obrazujemo ličnosti za sokolske potrebe, dotle s druge strane treba i najmanji raspoloživ broj sada odmah upotrebiti, i ne tešiti se sa teorijama.
U prvom redu mora se uzeti obzir na sve naše pogranične župe, a osobito na one, čije su granice največma izložene, u svima tima sokolskim gnjezdima, pored zvaničnih radenika, imaju da na sokolsko proprište istupe još posebne, jake, odabrane, spremne sokolske ličnosti, izravni izaslanici i zastupnici samoga Jugoslovenskog Sokolskog Saveza!
Dve stvari ima naš Savez da obavi, jednu lakšu, da pro-nadje i odabere ličnosti, drugu težu, da pruži sredstva, te da sve to kako treba organizuje. Mrtvih kapitala nesme Sokolstvo da gradi. Sokolstvo je život, i za život treba da dade sve što ima.
Potreba ovakovog načina rada uslovljena je ne samo zahtevom, da Sokolstvo ostane večito budno, živo i sveže, nego da može u opće pravilno i normalno da opstane. Kako treba
.
-
da funkcijoniše jedan veliki Jugoslovenski Sokolski Savez, to mi ne znamo, i to niko ne može da nas pouči. Moramo da učimo i pokušavamo. Ono što je pre rata bilo, sve je to malo, slabo, bledo, usko. Mi nemarno ni u što da se ugledamo! Naše je Sokolstvo veliko, slobodno i novo! Pa tako treba da bude i u svojim glavnim odlukama. A glavna direktiva za odluke ostaje jedna, i za uvek vredi jedino gledanje i ocenjivanje svega za-jedno, svest zajednice i celine.
Reči i pisanja iz daleka mogu i da ostanu, naš Savez može da bude i kancelarijom, ali je potrebno da se naš Savez vidi i oseti svugde, da se i iz kancelarija pokrene.
Bez ikakve je sumnje da če cela glavna skupština samo moči odobriti ovakovu jednu akciju Saveza, i dati saveznoj upravi široku punomoč.
A ovaj način rada Saveza ima od sada jednu osobitu važnost. To je rad i sprema I. Jugoslovenskog Svesokolskog Sleta, koji če da bude g. 1922. u Ljubljani. Sprema Sleta i izvodjenje Sleta ne može da se zamisli bez nove i pojačane akcije Saveza, a osobito u naglašenom smislu.
III.
A o samom I. Jugoslovenskom Svesokolskom Sletu moram da nešto opširnije progovorim, jer sam po sebi čini jednu vrlo važnu tačku rada i zaključaka glavne savezne skupštine u Osijeku. Sletske i gimnastičke svečanosti dobile su po vremenu svoj odredjeni tip, — drugačije ne može ni da bude, kada se u stvari uvek dešava jedno i isto. Taj odredjeni tip svečanosti vidjeli smo neposredno najviše kod br. Ceha u Pragu. Pa je sasvim prirodno, ako i naš I. Jugoslovenski Svesokolski Slet u Ljubljani bude pokazivao ono, što su dosada svi svesokolski sletovi pokazivali.
Ali ima dvoje, na što tim povodom moramo da mislimo. Prvo da se u svakom slučaju moramo prilagoditi vremenu u kome živimo, i našim prilikama i okolnostima, kako u opče, tako i sokolskim. Prilagodjenje, akomodovanje našim potrebama, našim sredstvima, našoj moči, našim ciljevima, to je glavno načelo. Adrugoje, da naš Slet mora da nosi izrazit i odredjen, jasan karakter jugoslovenski, karakter naš, da dakle naš Slet ima nešto naše, vidno i bitno naše!
.
To su glavne direktive za naše odluke o Sletu, a detalji i pojedinosti dolaze posle.
Slet treba da bude u Ljubljani, a dani Sleta	treba	da
ulivate Vidovdan. S time će se sigurno složiti svako.
Na Sletu obligatno učestvuju sve sokolske župe,	—	i	to je
jasna stvar. A kako se Slet zove rekli smo več napred.
Nego o Sletu govorim radi glavnih direktiva, pa ponavljam: prvo se pružaj prema guberu, drugo kakav si da si, ali budi jedanput svoj!
Da rastumačim to na jednom primeru. Na svakom Sletu ide se za efektima mase. Zato postoji t. z. glavna sletska prosta vežba, koju izvodi najvećma mogući broj vežbača. Ta vežba za naš Slet mora biti sastavljena tako, da je zbilja može naučiti i može vežbati kako treba glavna množina naših vežbača. Te po tome mora biti zbilja što prostija i lakša. Osim toga, ipak ta vežba nesme da bude prosto okretanje i mahanje rukama i nogama bez ikakva dubljeg smisla ili cilja, nego ipak mora da nosi izvesne simbolične znakove u vezi sa idejama koje su nama i narodu našem bliske i mile. Najposle pošto na našem Sletu osim vežbača, članova društava u običnom smislu, mo-raju na vežbalište nastupiti mnogobrojne mase seljaka i vojnika, to sastav glavne proste sletske vežbe mora i na to da uzme obzira.
I kako je sa vežbom i vežbanjem inače, tako je sa celim Sletom, sa njegovom kompozicijom i organizacijom, sa njegovom spremom i izvodjenjem. Tako je i sa glavnim ciljem i svrhom Sleta. Po mome mišljenju je termin Sleta u opće preuranjen, i bolje bi i praktičnije bilo, da se ostalo kod dosadašnjeg načina našeg sokolskog rada od g. 1919. pa ovamo, t. j. da su se još jednu, ili još i drugu godinu priredjivali veliki župski, i inače pokrajinski sletovi. A mesto Svesokolskog Sleta da se držalo dva ili tri velika sokolska prednjačka tečaja. No najposle sada je sve-jedno, i promena odluke o Svesokolskom Sletu i o njegovom roku, može da izazove nesuglasice, ili bar neko nepotrebno ne-raspoloženje. Dakle: glavna svrha i cilj Sleta g. 1922. u Ljubljani mora da bude potvrda jedinstva jugoslovenskoga u našem Sokolstvu. To je ono što nam treba i zašto mi živimo. Prema tome glavnome i odlučnome tek može i sme da se vrsta drugo, što Sletom hočemo da postignemo.
Priprema Sleta velika je i ogromna stvar. I mi se- parno možemo diviti, i odati potpuno priznanje onoj bradi našoj, što na svoja pleča primaju Slet.
IV.
Ako tako redom posmatramo glavne radove savezne skup-štine moramo da dodjemo još do nečega, što zaslužuje veliku pažnju.
Ne mogu bez zanosa i bez poštovanja da pomislim, i da se setim našeg I. Sokolskog Sabora! Kako je to sve bilo veliko i lepo, i kako je mnogo toga u ideološkom pogledu onda pred nas iznešeno bilo! Zbilja je sokolski život - izgledao osiguran i obezbedjen barem za desetimi godina! Pa smo osečali, da smo stali na prave i jake temelje, na koje onda lako može da se nastavi gradnja našeg budučeg doma.
Onda je došao običan život naš, mali, hladan, raskidan. I ne samo po vremenu, ne samo po osečanju, nego i po mislima i načelima mi smo se počeli udaljavati od I. Sokolskog Sabora našeg, i dokumente njegove polako je počeo da pokriva zaborav, autoritet mu se počeo da gubi, i sila i snaga počela da krnji i drobi.
I danas I. Sokolski Sabor naš stoji pred našim pogledom dalek, velik, ali sve više stran i nepoznat, i pokolenje što je saborisalo okrenulo je velikoj prošlosti ledja!
Ako je prirodan zakon, da jedna generacija ne može bez prekida kroz godine da bude u velikom oduševljenju i zanosu, i ako veliki trenuči prirodno dolaze i prirodno prolaze, moramo da se ipak pitamo, pa zar iz I. Sokolskog Sabora našeg, naše sokolske konstituante, nije ostalo realnoga, čistoga i bistroga, vrednoga ništa, kuda naše poglede i danas moramo da upremo ?! I što je što osim zaključaka našeg Sokolskog Sabora, može da ima glavni upliv i odlučni utecaj na naše dogovore, naše zaključke i naša dela?! I jeli moguče, da se u opće neki naš sokolski život nakon sabora a bez veza sa saborom zamisli?!
Uporedite, molim Vas, mariborsku sokolsku skupštinu sa saborom, uporedite je po duhu i po duši!
Bez težnje za kritičarenjem i bez traženja nekog efekta kažem to, kažem to otvoreno, prosto, jasno.
Pa šta hočeš, brate, — zapitače neko!
Hoću, evo, da naše Sokolstvo, nikada i n i-pošto ne napušta idealne višine, kam o se na saboru b e š e ispelo, da te višine ne napušta ni u pogledu iskrenosti srca i duše, ni u pogledu traženja zadaće i cilja, ni u pogledu gotovosti da odmah dade i učini sve što može za ideju, ni u pogledu shvatanja i odredjenja osnovne, sokolske, jugo-slovenske misli ... To hodu, i ako to ne urnem sasvim dobro da kažem ... Pa govorim to pred glavnu saveznu skup-štinu u Osijeku, sa željom da je vidim na svom mestu, da je vidim uzvišenu, iskrenu, veliku i čistu! A osim toga uporno tvrdim, da Sokolski Sabor nije bio zato da prodje; i ako živimo, možemo to samo u zaklonu uzvišenosti njegove, možemo to je-dino oslonjeni na njega; i ne smemo da zaboravimo nikada, da smo zakletvama našim položili fundamente Jugoslovenskom Sokolstvu; pa ma šta bilo, i dešavalo se ma što, u Jugoslovenskom Sokolstvu, mi Sokoli i Jugosloveni imamo samo jedno da se pitamo, a to je da li je održan sklad sa Sokolskim Saborom i intenci jama njegovim, — a sve je drugo irelevantno; pa ako saznamo, i uverimo se, i vidimo, da idemo putem onim, kuda je sabor pružio i pokazao pravac, — onda treba da idemo samo hrabro, energično, neumorno napred! Jer Sokolstvo našem narodu treba, i Sokolstvo takovo u našem narodu treba da se sačuva i održi.
Neka dakle ova naša glavna savezna skupština u Osijeku sačuva i održi čisto i nepokvareno Jugoslovenstvo u Sokolstvu, neka ne zaboravi da je mandatar I. Sokolskog Sabora, neka stvori uslove i sredstva da Jugoslovensko Sokolstvo bude što više sveže i živo, i neka izda mudru zapovest za I, Jugoslovenski Svesokolski Slet za g. 1922. na Vidovdan u Lubljani!
U to ime napred i zdravo!	Stari	Soko.
Fizičko obrazovanje u Čehoslovačkoj
Mlada po slobodi i samostalnosti a tradicionalna po kulturi i svesti čehoslovačka republika u razvoju i stvaranju političko-kulturnoga života nastoji, da ideje i rad narodnih buditelja: Husa, Komenskoga, Havlička, Tirša, Masaryka i mnogih drugih oživotvori u stvaranju ne geografski omeđene
države, nego u izgradnji pripadnika republike duševno raz-vijenih, telesno zdravih, a moralno jakih, sposobnih živeti i raditi za sebe, a od sebe za celinu t. j. narod i državu. Država mora postojati unutar duša i osečaja, a ne izvan nas u zako-nima, naredbama i uputama, ona mora da je deo našega života, naše ličnosti, to je geslo realizma prvoga predsednika republike T. G. Masaryka, to geslo postaje razvojem današnje kulture i geslom celokupnoga čehoslovačkoga naroda.
U duhu toga osnovnoga shvačanja rešavaju se pitanja, koja su delovi te celine. Pitanje fizičkoga obrazovanja dolazi medu prva pitanja s kojima se bavi ne samo državna politika, nego i čitava javnost bez obzira kojoj političkoj strani pripada. Inteligenat i radnik, malograđanin i seljak bavi se i zanima se za to pitanje. Razumeti to njihovo zanimanje za pitanje fizičkoga obrazovanja značilo bi razumeti rad Čehoslovačkoga Sokolstva unatrag šezdeset godina, i kao ideju osnivača Sokolstva Dr. Miroslava Tirša i Jindriha Fignera, i kao i rad kasnije sokolske generacije, koja je neumorno i žrtvujuči sebe za narod i celinu, znala izgraditi ogromnu organizaciju narodnu, čiji rad dopire do najmanjega češkoga sela, i do najudaljenijega češkoga čoveka, živio on u Evropi, ili kome drugome delu sveta.
Iz Sokolstva kao eminentno narodne ustanove koja je jednaku važnost polagala duševno-moralnoj strani kao i tele-snoj može da se sa pravom kaže da su iz njena rada potekle i ostale ustanove, koje rade u pravcu fizičko-moralnoga obrazovanja naroda. Narod Čeha i Slovaka može razvoj duševne slobode, iz koje su potekli legionari, da zahvali ideji i radu Sokolstva.
Shvativši svoju zadaču u slobodnoj državi, Češka Obec Sokolska podnela je 28. marta 1919. godine dakle tri meseca nakon oslobođenja, predlog za „izradbu osnove telesnog vaspitanja u Čehoslovačkoj republici“ predložen ministar-stvima: prosvete, narodne obrane, zdravlja i socialne skrbi. Č. O. S. u predlogu traži da se fizičko obrazovanje postavi na Tiršev sokolski sustav. Fizičko obrazovanje imade da se provede na školsku i izvanškolsku mladež. Fizičko obrazovanje imade kod muških da počne od 6—24 godine, a kod žena od 6—20 godina. Predlog je stručno razvijen te se sa-stoji iz ovih odeljaka: cilj telesnoga odgoja, srestva, metoda,
vežbalište i igralište. Posebni deo bavi se telesnim odgojem u različitim doba starosti, kako u školama tako izvan škola,
0 stručnoj spremi učitelja, o učiteljstvu potrebnom za prelazno doba, o pravnom položaju učitelja telovežbe, organizaciji viso-koga zavoda za telesno obrazovanje. Predlog Č. O. S. bio je temelj, na kome se počelo da raspravlja pitanje telesnoga obrazovanja čehoslovačkoga naroda.
Narodno Prestavništvo Čehoslovačke Republike zaključilo
31.	marta 1920. da se kod ministarstva narodnoga zdravlja
1 telesnoga odgoja imade urediti Savetujuči Zbor, koji ima zadaču to pitanje urediti. Naredbom vlade od 12. novembra 1920. ustanovio se takav zbor od dvadeset članova, i to: 4 zastup-nika ministarstva narodnoga zdravlja i telesnoga odgoja, 2 zastupnika narodne obrane, po 1 zastupnik ministarstva škol stva i narodnoga prosvečivanja, socialne skrbi, za izjedna-čenje zakonodavstva i organizaciju administracije, ured ministarstva za administracija Slovačke, ministarstva poljoprivrede, po 1 zastupnik profesorskoga zbora lekarskoga fakulteta, pro-fesorskoga zbora filozofskog fakulteta Karlove, profesorskoga zbora telovežbenih kurseva, pedagoškoga ustava Jana Amosa Komenskoga, Čehoslovačke Obec Sokolske, Čehoslovačke Obec Športove, Saveza radničkih telovežbenih društava, telo-vežbeno odelenje Središnjega društva čeških profesora i češke eugeničke udruženosti.
Zadača je torne zboru pripraviti zakon za telesno vaspi-tanje, davati predloge o svim pitanjima telesnoga obrazovanja.
Predsednik zbora jeste Dr. Karlo Vajgner, univerzitetski profesor i poznati pobornik telesnoga obrazovanja. Članovi: Dr. Emanuel Chalupny iz Tabora, pisac brošure: Sokolstvo i Socializam; nadzornik telovežbe Jan Machal iz Trebiča, Aug. Ocenašek, prof. Vaclav Sracha, naš br. Dr. Jindra Vaniček, Bohumil Havel, urednik „Sok. Vesnyka“ Jan Hiller, Dr. A. Tuma, Dr. V. Šrobar, Vacl. Prochaska, Dr. Jindrich Matiegka, Dr. Otakar Kadner, Josef Klenka, Agathon Heller, Dr. Ive Grus, Alois Bernašek, prof. Emanuel Roubal, Dr. Ladislav Haškovec.
Ovome zboru podnešena su četiri načrta zakona o tele-snom obrazovanju u Čehoslovačkoj Republiei i to: profesora Ed. Zoubeka, MUDr. K. Vajgnera, Češke Obec Sokolske i MUDr. Ante Merhanta.
Manje-više svi se predloži temelje na načrtu Češke Obec Sokolske, koji izgleda da će biti i primljen. Ovaj zbor drži redovne sednice i stvara na temelju načrta detaljan zakon.
Do definitivnoga rešenja ovoga pitanja u celosti doči će kad dovrši ovaj zbor svoj rad i narodni parlamenat primi zakon
0 fizičkom obrazovanju čehoslovačkoga naroda u školama i izvan škola.
Do toga rešenja prelazno doba udešeno je ovako: unutar organizacije ministarstva narodne prosvete u odelenju pedagoško-didaktičnom postoje dva referenta za fizičko obra-zovanje i to: prof. E. Zoubek za osnovne i građanske škole
1 prof. Jan Hiller za srednje škole. Prof. Zoubek izradio je detaljni program naučne osnove za rad osnovnih i gradanskih škola, koji se temelji na načelu, da za fizičko obrazovanje moraju učitelji biti stručno spremni, da fizičko obrazovanje imade da se protegne na žensku i mušku decu, te da se odmah otpočne sa radom. Načrt je razdeljen prema dečjim godinama i prema karakteru škola t. j. jedno-dvo tro-četvero i t. d. razreda. Da bi rad bio predan u stručne ruke odr žava se več drugi kurz učitelja prema toj osnovi. Učitelj i brat naš Agathon Heller, napisao je prema torne načrtu udžbenik, koji se nalazi u štampi. Načrt rada za srednje i učiteljske škole nije dovršen, on se nalazi u stvaranju, fizičko obrazovanje vrši se prema načrtu prijašnjih vlasti prilagođen današnjem duhu i vremenu. Da se spreme stručni učitelji za srednje zavode osnovano je privremeno uz filozofski fakultet trogodišnje učenje telovežbe. Nad celokupnim radom fizičkog obrazovanja u školama vrši nadzor inšpektor telovežbe prof. Josip Klenka, a osim njega posluje poseban inšpektor za Češku, Moravsku, Šlesku, Slovačku i Potkarpatsku Rusiju. U projektu je načrt za uređenje i upravu telovežbenoga Tiršova Ustava u Pragu, koji če biti samostalan i autonoman, sa svima pravima visoke škole, a u njemu če se pripremati buduči učitelji telovežbe. No, držim, da če i ovde Č. O. S. svojim radom pre ostvariti takav
avod — nego država. Č. O. S. kupila je ovih dana ogromne zgrade i kompleks zemlje za 3 miliona njihovih kruna (naših ll/a rnilion dinara) u kojoj če zgradi ostvariti davnu ideju svoga rada Tiršova ustava, gde če se priredivati jednogodišnji kurzevi, koji če trajati godinu dana, kako za muške tako i
zenske. Ministarstvo izdaje poseban list za fizičko obrazo-vanje: „Telesna vychova“.
Unutar organizacije ministarstva narodnoga zdravlja i te-lesnoga vaspitanja postoji odelenje za telesno vaspitanje sa glavnom zadaćom bditi nad radom telesnog vaspitanja u svim ministarstvima i rešiti pitanje fizičkoga obrazovanja naroda sa znanstveno-lečničke strane, dovesti u sklad rad lečnika i opšte zdravlja sa pitanjem fizičkoga obrazovanja, potpomagati mate-rijalno rad ustanova koje se bave telesnim vaspitanjem, držati kurzeve za lečnike, iskoristiti i tražiti načine, da se prirodne krasote, predjeli, kuće, šume i ostalo što utiče na zdravlje čoveka predade ustanovama sa ciljem telovežbe. Na čelu toga rada u tom ministarstvu jesu: br. Dr. J. Masak i A. Očenašek.
Organizacija rada fizičkoga obrazovanja vojske prenesena je generalnom štabu vojske. Dok se rad u tom pravcu kod ministarstva prosvete i zdravlja nalazi u prelazu i stva-ranju, dotle je rad u ministarstvu narodne obrane svršen čin. Generalni štab vojske deli se u dva dela a) vojnički, b) gra-danski. Građanski odio štaba (zvanično se zove generalni štab, odio za vaspitanje) vodi brigu za telesno i duševno obrazovanje vojnika. Taj odio razdeljen je u šest pododelenja i to: moralno, prosvetno, telesno, školsko, jezikoslovno i milično vaspitanje. Na čelu toga odjela jeste načelnik br. Dr. Jindra Vaniček sa šest „prednosta“ pododelenja. Sistem fizičkoga obrazovanja vojnika postavjen je na Tiršev sistem. I ako mi je zadatak, da u ovom članku prikažem stručno stanje fizičkoga obrazovanja ipak ne mogu da predem preko jed-noga važnoga pitanja rada ovoga odelenja a to je pitanje prosvete vojnika za vreme vojničke škole. Činim to iz razloga toga, da se otvore oči mnogim našim sokolskim radnicima, koji u strahu za sebe, ustaju nesvesno protiv rada mnogih od nas, tvrdeći da je dosta da naša društva samo fizički obrazuju narod. Unutar ovoga odelenja postoji prosvetno odelenje sa zadatkom: 1. građanski vaspitati vojnika i dati mu temelja i znanja o zakonima, redu, dužnosti i pravima; 2. osnivati u pukovima knjižnice, čitaonice, pevačka i muzička društva, pozorišta i slično. U svrhu ovih organizacija organiziran je niz predavanja iz svih grana javnoga života kako Prošlosti tako i sadašnjostf. Da se vratim na glavno. Odelenju,
zapravo pododelenju za fizičko obrazovanje zadatak je stvoriti zdrav temelj za vojničke vežbe. Fizičko obrazovanje vrši se ovako: U jutro rano pola sata zajedničkoga vežbanja s ciljem pripraviti organizam k intenzivnom radu dnevnoga vežbanja. Posle podne dva sata sistematskoga vežbanja Tirševa sistema. Četiri puta godišnje dužni su istupiti svojim radom pred javnost i to: 1. marta, 1. maja, 14. jula i 28. oktobra. Organizacija daljnja od glavnoga štaba provedena je ovako: U svakoj zemaljskoj oblasti ima zemaljski referent za fizičko obrazovanje, koji upravlja sa čitavim fizičkim obrazovanjem u oblasti, a po načrtu M. N. O. (t. j. odelenja za vaspitanje). U svakoj diviziji imade divizijski referent za fizičko obrazovanje, koji upravlja sa fizičkim obrazovanjem u oblasti divizije. Svaki puk imade po jednoga referenta, koji upravlja sa fizičkim obrazovanjem u puku. On je načelnik puka, te sa načelnicima za fizičko obrazovanje u bataljonima sačinjava prednjački zbor pukovski. Svaki bataljon imade načelnika, koji sa načelnicima četa sačinjava prednjački zbor bataljonski. Načelnik četa imade opet svoj prednjački zbor za čete. Zemaljski referent, kojih ima četiri i to: Prag, Brno, Bratislava i Uzhorod, i dvanajst referenta divizijski postavljeni su od strane M. N. O. te vrše samo rad na fizičkome obrezovanju vojnika. Ostali pukovski, bataljonski, četni i t. d. referenti vrše i druge vojničke poslove.
Da budu stručno spremljeni održavaju se stalni trome-šečni kurzevi, koga pohađaju dobri vežbači bez obzira bili vojnici (redovi) ili oficiri. Kad se god ovoga intenzivnoga rada države, uzmu u obzir i ostale ustanove koje delomice rade na fizičkom obrazovanju naroda kao: radnička telovežbena društva, skauti, češki športisti i drugi, onda je razumljivo da pitanje fizičkoga obrazovanja dolazi u red najvažnijih problema državne politike.
Izuzimam iz ovoga dopisa rad Č. S. Sokolstva — jer držim da rad Č. S. Sokolstva za tačno poznavanje, za tačno razumevanje kako u pogledu te lesnoga tako i moralno-duševnoga vaspi-tanjazaslužuju, s obzirom nazajedničkirad i život s bračom Čehoslovacima, p o s e b n u k nj i g u.	Dušan Af. Bogunović.
Pokrajinski sokolski sletovi
Moramo da mjerimo sokolsku snagu, jer ona nam daje najbolju sliku sokolskog rada.
Tu snagu mi mjerimo u našim pokrajinskim sletovima. Tu vidimo svoj sokolski rad kroz jedno krade razdoblje. Ovakih sle-tova moralo bi biti više i uvijek na drugome mjestu.
U pokrajinskim sletovima bolje se može opaziti i voditi računa o radu pojedinih župa i društava, dok na velikim sletovima taj se pregled gubi, nastupa cjelina i tako dobivamo po-jam o jednoj cjelini a ne o pojedinim jedinicama.
Mnogi de na ovo odgovoriti: nije Sokolstvu zadaca da se pojedine jedinice ističu ved cjelokupnost sokolske snage mora da se pokaže. Jest, tako je, i ja se time slažem. Ali prije nastupa cjelokupnog Sokolstva, mi moramo pojedinačno nastupati, jer onda demo se znati bolje orijentirati, modi demo lakše upo-znati sve pogriješke i manjkavosti. S omanjim sletovima u raznim krajevima širimo po cijeloj državi sokolsku ideju, probudu-jemo riacijonalnu svijest u masama i osvajamo nove ljude za sokolski rad.
Mi smo mlada država i naše je Sokolstvo mlado. Ono Sokolstvo prije rata imalo je održati nacijonalnu borbu i protu-državni duh u pojedinim pokrajinama. U Dalmaciji borilo se Sokolstvo protiv talijanstva, u Slovenačkoj protiv pangermana, u Hrvatskoj i Slavoniji protiv raznih narodnih neprijatelja, u Istri protiv talijanaša, u Bosni i Hercegovini protiv pangerman-stva, u Vojvodini nitko nije smio da kaže da je Sokol, u Srbiji i Crnoj -Gori Sokolstvo se istom počinjalo buditi.
Sada, poslije rata, imamo mnogo novoosnovanih društava i počinje naš pravi sokolski rad: fizičko i moralno jačanje.
U svakom društvu moramo marljivo raditi, da taj rad mo-žemo i pred drugima pokazati na pokrajinskim sletovima. Za ovakove sletove ima se na vrijeme početi raditi, jer mladi i ne-uvježbani članovi ne mogu u posljedni čas naučiti sve što treba, za jedan slet. Ovakovi mali sletovi jesu pokušaj za velike sletove.
Na njima se dade ispraviti i bolje udesiti ono, što se ima vježbati no velikim sletovima. Sokolski stručnjaci lako če ispraviti pogriješke pojedinih društava i upuliti ih na bolje vježbanje za veče sletove, ako društvo pojedince ili najviše dva ili tri na-
stupaju. To bi bila jedna vrst ispita, jer tako na velikim sleto-vima nastupali bi samo najbolji i gledaoci odneli bi najljepše dojmove o sokolskom radu.
U kratko vrijeme doživljavamo nekoliko manjih sletova: u Novoin Sadu, Mariboru, Zagrebu, Osijeku, Mostaru i Splitu. Valjda će ovi sletovi biti dovoljno mjerilo sa veliki sokolski slet. Ako se opazi, da na ovim sletovima sve ide glatko, što na ona dva nije bilo, onda se može pomišljati za veliki slet, ali ako bude zapinjanja, onda nipošto. Bolje je čekati i prirediti još nekoliko manjih sletova, nego odmah s velikim a bez uspjeha. Ako sada dobro ispadne, tada se mora odmah početi s učenjem za jugoslovenski slet, jer opet velim, ne sve zadnja dva, tri mjeseca Ako vježba vježbaču ne prede u krv, on se izgubi i doživljavamo neuspjeh. Neka tehnički odbor ima ovo na umu!
Za prosvjećivanje masa u sokolskom duhu, mora se raditi i na prosvjetnom polju. Taj rad pripada kulturno-prosvjetnim odjeljenjima, koja su valjda u svim društvima osnovana. I ona treba da prisustvuju takovim sletovima duševnim radom, prire-đujući niz predavanja o Sokolstvu u svoine kraju, sokolskom radu uopće i važnosti Sokolstva u našoj državi. Moramo prestati samo s tjelesnim odgojem našeg članstva, a temeljito početi duševnim odgojem, jer duševno naše članstvo još ni izdaleka ne odgovara svojoj zađaći.
Uz Sokolstvo morale bi nastupati i škole kao zasebne tačke sletova. Na oinanjim sletovima može se lako udesiti, da nastupi nekoliko stotina najboljih vježbača srednjih i osnovnih škola sa lakitn i jednostavnim prostim vježbama, te piramidama. Ovakovi bi nastupi imali velik moralan uspjeh, nastale bi veće veze izmedu škole i Sokolstva. Ne smeta što djeca pohadaju sokolsko vjež-banje, ali kad se uzme u obzir, da to vježbanje u Sokolanama ne pohada ni deset po sto djece, onda se osjeća potreba da se u samim školama vrši pravo sokolsko vježbanje i da ih se pri-vuče na slet. Ob ovome ću se ovrnuti u jednoin posebnom članku. Gde je u bližini vojska, dabogme da i ona mora na sletu da sudeluje.
Na rad, braćo, za omanje sokolske sletove, a da uspijemo na veliki jugoslovenski slet.
Zdravo!
Vršac — Ante Tadič.
II. Pokrajinski Sokolski Zlet v Osijeku
Oražnov dan v Osijeku
Proslava spomina umrlega staroste br. dr. Oražna se v Osijeku ne vrši dne 27. t. m., temveč 28 VI., t. j. na Vidov dan ob 9. uri dopoldne.
Zaupni sestanek vseh župnih delegatov, ki se udeleže glavne skupščine Jugoslovenskega Sokolskega Saveza v Osijeku dne 30. t. m., se vrši v prostorih Narodne kazine v Osijeku dne 27. t. m. ob 8. uri zvečer. Poživljamo vse župe, da odpošljejo k temu sestanku iste delegate, kakor na glavno skupščino.
Posebni vlaki v Osijek
I. L j u b 1 j a n a - O s i j e k. Posebni vlak za župe: Kranj, Celje, Maribor, Ljubljana, Ljubljana L, deloma Novo mesto, Zagreb, Tuzla, Sarajevo, Mostar.
Odhod iz Ljubljane 26. VI. t. 1. ob 0 40. Litija 1.13, Zagorje 1.29, Trbovlje 1.34, Hrastnik 1.39, Zidani most prihod 1.48, odhod 2.40, Sevnica 3.12, Rajhenburg 3.32, Krško 3.40, Brežice 4.04, Zaprešič 4.34, Zagreb prihod 5.00, čaka na vlak štev. 2031 iz Varaždina, Čakovca i. t. d., ki pride v Zagreb ob 6.26, največ 24 minut. Ako bo več zamude, se peljejo udeleženci iz teh krajev s posebnim vlakom Zagreb-Osijek.
Isti vlak odhaja iz Zagreba ob 6.40, Sisak prihod 8.00, odhod 8.20 (društvo Sisak vstopi v ta vlak), Caprag prihod 8.30, odhod 8.37, (vstopi društvo Petrinja), v drugih postajah ta vlak ne sprejema sokolskih društev ter vozi do slav. Broda, kjer je prihod 13 21, odhod 13.48. Tu vstopijo župe Tuzla, Sarajevo, Mostar, ki odhajajo z vlakom štev. 10014, ki odhaja iz Sarajeva ob 12 10, v Osijek dohod 18.00.
II. Posebni vlak iz Zagreba. Župe: Zagreb, Ri-jeka, Bjelovar. Odhod iz Zagreba 26. VI. t. 1. ob 8 20, Dugo-selo ob 9.00, Križevci dohod 10.10, odhod 10.30, prihod v Osijek ob 20 00. S tem vlakom imajo zvezo iz Rijeke, vlak štev. 313 ob 22.00, iz Karlovca vlak štev. 313 ob 4.56, iz Novega mesta vlak štev. 1011 ob 1.31. V Križevcih ima zvezo iz Ko-
Sokolski Glasnik	18
privnice štev. 411 ob 4 06. Vsa društva na progi Križevci-Bjelovar-Našice-Osijek vstopijo v ta vlak ter se opozarjajo, da vozi ta posebni vlak ca. pol ure za direktnim jutranjim vlakom za Osijek, po tem se naj tudi ravnajo.
III.	Ž u p a Split. Župa Split pride v Bakar 24. VJ. t. I. ob 7. zjutraj, odhod iz Bakra v Zagreb ob 12.20, dohod v Zagreb ob 22.55, zveza takoj naprej z vlakom stev. 13 do Vin-kovcev, prihod v Osijek 25. VI t. I Civilno občinstvo se naj opozori, da se naj po možnosti vozi z rednimi vlaki, za katere velja tudi polovična vožnja od 23 VI. do 3. VII. t. 1.
Povratek. Iz Osijeka se vračamo v Zagreb dne 29. VI., odhod iz Osijeka ob 20.30, prihod v Zagreb 7.40, v Ljubljano odhod iz Osijeka ob 21.00, prihod v Ljubljano ob 11.00 dne 30. VI. t. 1.
SOKOLSTVO
JUGOSLOVENSKI SOKOLSKI SAVEZ
Sokolsko društvo v Dugomratu je isključilo Jurija Braoviča, ker se je prostovoljno javil, da hoče ustreliti sinjskega mučenika Onisima Popoviča in je ta čin tudi izvedel. Sokolska župa Split je to izključitev potrdila. Starešinstvo Jugoslovenskega Sokolskega Saveza daje to na znanje.
Sokol v Zlatam je izključil svojega ustanovnega člana župnika Ivana Mihelčiča v Zlataru iz sledečih vzrokov: Letos bi se morala vršiti kakor vsako leto dne 30. aprila maša zadušnica po mučenikih Zrinskem in Frankopanu. Župnik ni hotel čitati te maše. Vsled tega je zavladalo med tamkajšnjimi Sokoli veliko ogorčenje. Nadalje je župnik velik frankovec, nasprotnik našega ujedinjenja, hujska ljudstvo proti državi i ujedinjenju ter se nelepo izraža o Sokolstvu. Starešinstvo je izključitev potrdilo.
NOVOMEŠKA SOKOLSKA ŽUPA
Efektna loterija v korist zgradbe „Sokolskega doma" v Novem mestu. — Ministarstvo poljoprivrede i voda je dovolilo efektno loterijo v korist zgradbe „Sokolskega doma“ v Novem mestu pod pokroviteljstvom Mestne hranilnice. Loterija obsega 200.000 srečk a 1 dinar z 1297 dobitki v skupni vrednosti 212.500 K, glavna dobiteijica v gotovini 60.000 K- Žrebanje se vrši 2. junija t. 1. ob 18 h. pod državnim nadzorstvom v dvorani mestnega magistrata novomeškega. Poživljamo vse Sokole in prijatelje Sokolstva, da pridno segajo po teh srečkah, ki jih oddaja vsako Sokolsko društvo, vsaka narodna trgovina, razni denarni zavodi in ki
se dobivajo na zahtevo direktno pri Mestni hranilnici v Novem mestu, je na ta način bo uspeh zasiguran. Bodoča zgradba bo v korist in ponos vsega „Jugoslovanskega Sokolstva". — Zdravo!
Upravni svet efektne loterije.
BJELOVARSKA SOKOLSKA ŽUPA
Glavna skupštlna sokolskog društva u Vlroviticl, na kojoj je došlo do velikih promjena u upravi o čem četno do zgode opširnije pregovoriti. Za danas donašamo samo tok skupštine. Istu je otvorio starješina br. dr. Oton Gavrančič kratkim govorom o najvažnijim dogodjajima u „Sokolu" u minuloj godini. Toplim riječima sjetio se preminulih članova Rudolfa Koprive, Stjepana Haklika, dr. Jurja Butorca, Vjere Vernič, Ljudevita Reicha i dr. Huge Schuberta, članstvo če im sačuvati bratski spomen.
Iz izvještaja tajnice vidimo, da je „Sokolu" povjereno vodjenje tjelo-vježbe učenika realne gimnazije, koji več sada pokazuju znatan uspjeh, pa je radom u tom podmlatku, bio osobito zadovoljnn i savezni izaslanik br. Frane Vulč. U minuloj godini obdržavala su se 2 sijela sa predavanjima, jedna velika plesna zabava, 1 akademija i velika ljetna javna vježba. Naro-čito za podmladak priredjena je Nikolinska proslava. Sve su te priredbe vrlo lijepo uspjele u moralnom kao i materijalnom pogledu. — Članstvo je bilo u Spišič-Bukovici, gdje je pripomoglo osnivanju tamošnjeg „Sokola", a bilo je i u Slatini, Gjurgjevcu i napokon skoro svi izvršujuči članovi na sletu u Mariboru. Znatne ove troškove nosilo je društvo. Tečajem godine posljetio je „Sokol" župski načelnik br. Jankovič te izjavio svoje podpuno zadovoljstvo nad tehničkim radom našega „Sokola". Uz malo veče poteškoče osnovan je i prosvjetno-kulturni odsjek, koji če domala početi sa svojim radom. Iz blagajničkog govora razabiremo, da je „Sokol“ unatoč ogromnih režija i putnih troškova povečao svoju imovinu za K 120.000’— tako da se imovina društva iskazuje sa K 112.000'— dok je vrijednost inventara i sprava znatno veča. Zaključeno je, da se članarina povisi za izvršujuče na K 4 — a za podmladak na K 2’— dok za podupirajuče članove ostaje članarina kao i dosele t. j. K 2'— mjesečno.
Starešina br. dr. Oton Gavrančič zahvaljuje se na dosadanjem povje-renju i saopčuje članstvu da je odlučio odkloniti svoj ponovni izbor za sta-rješinu, pa moli da se njegova odluka, koju nikako neče promijeniti, uzme na znanje. Predlaže jednu listinu za izbore, koju je samo članstvo sastavilo i izabrani su jednodušno u odbor slijedeči:
Starješina: Josip Kauf; zamjenik: dr. Franjo Žmegač; tajnik: Žarko Bartolovič; zamjenica: Anka Kuzman; blagajnik: FranjoIternička; zamjenik: Vladimir Idžojič; načelnik (vodja): Slavko Fintič; zamjenik: Josip lvesa; odbornici: Jelka lvesa, Mate Pavelič, Josip Kovalčik, Mano Štern, dr. Oton Gavrančič i dr. Juraj Bocak; zamjenici: Ante Grafius, Luka Bralič i Olga Lambert. Novoizabrani starješina br. Kauf zahvaljuje se u svom govoru na po-vjerenju. Prima tu tešku i odgovornu dužnost, jer znade sa kakovim ljudima i sa kakovim sokolima imade da radi. Ona ljubav, koju svaki pojedini goji prema lijepoj sokolskoj ideji, ta ljubav če ih voditi i u njihovom radu, a
2G0
da li če taj rad zadovoljiti i odgovarati svim potrebama, imati če prilike da? članovi sude. Oprašta se sa odstupajučim starješinom, te mu u ime društva srdačno hvali na svemu što je kroz 15 godina za „Sokol" učinio. Sve što danas imademo zasluga je odstupivšeg starješine. „Sokol” je njegovo dijete, koje je on i u teškim prilikama znao zadržati na dostojnoj višini. Ne mogu se izbrojiti sve žrtve u moralnom i materijalnom pogledu, koje je on prido-našao „Sokolu", kao i sav njegov naporan rad.
Još nikada nijenijedan sokol ni u privatnim svojim prilikama pokucao na vrata svoga starešine br. dr. Otona Gavrančiča, a da mu ovaj nije po magao bilo činom, bilo savjetom. Nadalje uvjerava novi starješina br. Kauf članstvo, da neka ne misli, da je sokolima lahko bilo, kad su čuli za nje-govu odluku, da neče više biti starješina. Ne! Svima je bilo teško da sa tom njegovom odlukom računaju. No on ipak ostaje u našoj sredini. Brat Kauf predlaže, da se glavna skupština najtoplije zahvali svome dugogodišnjem starjelini i dobrotvoru na požrtvovnome radu, pa da se ovaj zaključak uvrsti u zapisnik. Ovaj govor starješine br. Kaufa primljen je živim odobravanjem, te unešen u zapisnik. Po tom starješina zaključuje ovu glavnu skupštinu po-zivajuči još jednom članstvo na što intenzivniji sokolski rad.
Sokolsko društvo u Vel. Grđevcu. Naši sokoli rade neumorno. U 4. broju od o. g. Sokolskog Glasnika ima prikaz o zabavi od 5. februara o. g., koja je lijepo uspjela. 5. marta o. g. odigrao je naš Sokol, diletantski zbor[: „Francusko-pruski rat“ komediju u 1 činu od K. Trifkoviča u korist putne blagajne. Uspjeh materijalno i moralno dobar. A 28. marta o. g. pri-redio je pjevački i tainburaški zbor koncerat, koji je osobito uspio. Sve tačke programa (2 pjesme muški, 4 mješoviti zbor i 2 tamburaški zbor), izvedene su dobro, a to je zasluga marljivih pjevača, sokolova i sokolica. Razumijemo sve poteškoče sa kojima su se borili naši pjevači, — koji lijepe pjesme (u zboru) ni čuli nijesu, — i zato ih ide još veča hvala. Osobito lijepo je izvedena „Čini ne čini;‘ od Biničkog i „Oj djevojko“ od A. Remca. Iza svršenog koncerta pozdravila je jedna sokolica vodu br. Ka-dotiča i predala mu krasan dar za trud, koji je uložio za vježbanje pje-vačkog i tamburaškog zbora. Čist prihod u korist gradnje sokolskog doma. Koncerat u svakom pogledu uspio. — Zdravo!	R-Ć.
ZAGREBAČKA SOKOLSKA ŽUPA
Sokolsko društvo u Kutini priredilo je u nedelju, dne 15. maja o. g. izlet u Popovaču, na koji se odazvao potpun broj sokola i sokolica ovoga društva a i mnogobrojnog gradjanstva, članova sokolskog društva u Kutini. Dan je bio vrlo lijep, pa se uspjeh podvostručio moralno, a i materijalno. U Popovači pod vedrim nebom u šumici sakupila se mnogobrojna inteligencija kao i seljački svijet iz samog mjesta, a i iz okolice, da vide nadobudne sokolice i sokolove, koji su izvadjali proste vježbe, a dva odjela vježbć na spravama te dvije skupine, a da se potpuno postigava estetična strana tjelovježbe, doprineo je podmladak vežbajuči sa štapovima. Bi-ranim riječima pozdravio je starosta br. Geroč prisutne stavivši im na srce i dušu ideju ujedinjenog Sokolstva, na što su prisutni odobravajuči
rad Sokolstva pristupili 10 kao utemeljiteljni članovi, a 20 kao podupirajuči. Odjek raspoloženja bio je u veselici poslije vježbe koja je potrajala do kasno u noč. Složnim dalde radom i sokolskom idejom postizava se dobar na-predak u svemu. — Zdravo!
SPLITSKA SOKOLSKA ŽUPA
Redovita glavna skupština Sokolske Župe uSplitu održana je 20. febrtiara o. g.
Po svojim delegatima zastupana su bila ova društva: Split, Solin, Ma-karska, Donja Kaštela, Postira, Milna, Dugirat, Vranjice, Sučurac, Imotski, Omiš, Supetar i Jesenice.
Skupštinu je otvorio starješina brat dr. B e r o š pozdravom prisutnoj braći. U izvještaju starješinstva kratkim se je potezima osvrnuo na rad društva poslije zadnje skupštine, ističuć poteškoće, koje su stale na put uspješ-nijem radu u župi, osobitim obzirom na veoma slabe društvene financijske prilike i na nemar nekih društava. Izrazio je nadu, da če novoj upravi, saniranjem nepovoljnih financijskih prilika župe, poči za rukom, da prene iz nehaja i ona društva, koja su se dosad pokazala nemarna, te da če ih na-tjerati na vršenje dužnosti.
Nakon izvještaja blagajnika brata M. Mikačiča i odobrenja konačnog računa udijeljen je upravnom odboru apsolutorij.
Prihvačen je predlog starješinstva, da se od članstva pobire godišnji porez	od jednog dinara	za Savez i jedan dinar za Župu.
Prihvačen je i predlog brata dra. Buiča, da se osim gore	ustanovljenog
poreza odredi još jedan doprinos godišnji od jednog dinara za sokolsku štampu i propagandu.
Zaključeno je zatim, da sva bratska društva u župi moraju biti barem dva puta u godini pregledana po župskim odaslanicima, a efektivne troškove za te pregledbe (prehrana i putni trošak) morat če podmiriti pojedina društva. Dolazak delegata i trajanje njegovog boravka u sijeiu pojedinog društva kao i iznos efektivnog troska, koji bi otpao na odnosno društvo, mora se pri-•opčiti svakom društvu na vrijeme.
Po tom je biran	ovaj župski odbor: za starješinu:	br.	dr. Vjekoslav
Lauš;	za potstarješine:	br. dr. Mirko Buič i Vinko Pera; za	tajnika: br. Božo
Vojkovič; za blagajnika: br. Ivo Bega; za zamjenike: br. Marin Šegvič, Marko Mikačič i dr.	Josip Beroš;	za vodju: br.	Jure Vrcan; za zamjenike: br.
Josip Marčane	i Ante Tommaseo (ovu trojicu potonju dogovorno sa	teh-
ničkim odborom); za načelnika odsjeka za naraštaj: br. Juru Drinkoviča; za načelnika kulturno-prosvjetnog odbora: br. prof. Silvije Alfirevič.
U Sokolski Sud birani su takodjer aklamacijom: dr. Gajo Bulat, dr. Maze Petrašič,	Petar Pavičič,	Andrija Grgič	i Kajo Jelaska.
Brat dr.	Beroš iznaša,	da sarajevski	list „Život11 budi mržnju	proti
Sokolstvu i da taj list medju našom srednjoškolskom omladinom širi jedan nastavnik i baš kateketa dr. Josip Carevič, te obzirom na to predlaže skup-štini na prihvat slijedeču rezoluciju:
„Budući đa se šlreći sarajevski „Zivot“ hoče furtim klevetama da medju omladinom pobudi mržnju na sokolski rad i sokolsku organizaciju, današnja župska skupština diže protest protiv takovoga podmukloga rada, te nalaže starješinstvu, da se po naročitoj deputaciji propita kod školskog nadzorniku i Predsjednika Vlade, što je u konkretnom slučaju vjeroučitelja dra. Careviča učinjeno, da li je poduzeta istraga, te s kojim je rezultatom ista svršila. Skupština pouzdano očekuje, da če krivac — državni činovnik — biti kažnjen, več i stoga, što je tim svojim djelovanjem došao u sukob sa ministarskom naredbom, kojom se živo preporuča nastavnicima širenje shva-tanja sokolske misli medju omladinom“.
Preporuča stoga sarješinstvu, da budno pazi nad rezultatom eventualne istrage i poduzme sve, što mu se učini zgodnim, da Sokolstvu bude dana podpuna zadovoljština.
Jednoglasno biva prihvačena.
Brat dr. Lauš novoizabrani starješina zahvaljuje na iskazanom povje-renju i prima se rado povjerene mu časti u čvrstom uvjerenju, da če u svotn radu nači obilne potpore kod svih bratskih društava, jer bez te bratske pot-pore sva bi njegova nastajanja ostala bez uspjeha. Ako budemo svi pro-žeti čuvstvom sokolske dužnosti, možemo biti stalni, da če naša župa služiti uzorom svim drugim župama u Savezu.
Preporuča brači delegatima, da nastoje neka društva vrše savjesno svoje dužnosti, i da plačaju redovitu članarinu. Predsjednik je na to zaključio sjednicu kliknuvši prisutnoj brači: Zdravo!
*
Dne 1. III. Sokolsko je društvo u Splitu korporativno sa vojnom mu-zikom na čelu otpratilo do hladnog groba zaslužnog dugogodišnjeg člana i bivšeg vodju brata Vjekoslava Radiču.
*
U prostorijama Sokolskog društva u Splitu održana je dana 20. III. koinemorativna sjednica članstva u pomen smrti zaslužnog i neprežaljenog starješine Jugoslovenskog Sokolskog Saveza brata dr. Ivana Oražena.
Pomen-slovo držao je starješina brat dr. L a u š, ocrtavši život i rad velikog pobornika sokolske misli i narodnog jedinstva. Prisutna brača i. sestre i brojni članovi društva dobrovoljaca pozorno su saslušali riječi brata starješine i kliknuli vellkome prvaku: Vječna slava!
*
Rapallskim ugovorom otrgnuto je majci domovini Zadar sijelo bivše hrvatske sokolske župe Bana Paližne, pak je time pao i zaključak Sokolskog Saveza, da Zadar bude sijelo nove župe jedinstvenog jugoslovenskog Sokolstva.
Jugoslovenski Sokolski Savez odlučio je da sokolska društva u okupi-ranoj zoni preuzme Splitska Sokolska Župa do konačnog ustanovljenja nove župe za to područje. Splitka Sokolska Župa poduzela je več shodne korake za organizaciju sokolskih društava u tom kraju, pak se po odazovu može naslutiti, da če za kratko vrijeme, čim tudjinac ostavi naše krajeve, razbuk-tati novi sokolski život kod naše brače, koja su teško stradala pod tudjint gospodstvom i člja je društva tudjinac dobrim dijelom opljačkao.
MARIBORSKA SOKOLSKA ŽUPA
Varaždinski sokol. Dne 6. III. 1921. obdržao je Sokol u Varaždinu svoju redovitu glavna skupštinu. Brat Vinko Podgajski, starosta otvorio je skupštinu. U svom pozdravnom govoru istaknuo je u potezima rad Sokola u prošloj godini. Sokol je učinio što je god mogao i koliko su mu sile dozvoljavale. I ako je ovaj rad obzirom na svoju svrhu još uvjek sitan, ipak može se u njemu zabilježiti veliki napredak. Ustrojio se kulturno-prosvjetni odbor kome je pročelnikom brat dr. Spitzer, pa je ovaj odbor priredio više znanstveno poučnih predavanja, a sudjelovao je i u radu oko suzbijanja analfabetizma. Tehničku stranu vodio je prednjački zbor, koji je pokazao i na tom polju veliki napredak, a i veliki samoprijegor i sokolsku požrtvovnost odazvavši se gotovo svim izletima i javnim nastupima, koji su bili priredjem bilo od Saveza, Župe Mariborske, bilo pa od pojedinih Sokola Mariborske Zupe. Kod plebiscita u Koruškoj odaslano je 28 članova. Največa je pak zasluga Sokola, što je u pomanjkanju učitelja za tjelovježbu u Varaždinu preuzeo na sebe dužnost odgoja našeg podmlatka, srčiku naše budučnosti i tu svoju zadaču dostojno izvršio. Tek ga čudi kako ova eminentno nacionalna i nepolitička institucija ne nalazi ni u materijalnom, a ni moralnom pogledu toliko odziva kod našeg gradjanstva, a napose inteligencije i to mladje inteligencije. Ne stoji njihov nazor, kao da je Sokol rasulom stare monarhije preživio svoju zadaču, jer je Sokol i danas isto tako potrebit kao i prije. Sokol mora da stvara nove generacije poštenog srca i karaktera, treba da stvara čelične državljane, jer samo tako moči čemo ojačati našu novu državu. U tom plemenitom i nacionalnom radu trebao bi Sokol biti pripo-mognut od čitavog gradjanstva, a napose mladje inteligencije i to bez razlike političke boje, jer Sokol ne pozna strančarstvo, več jedino dogmu nacionalizma.
Nakon pozdravnog govora uslijedila su čitanja pojedinih izvještaja u kojima je očrtan potanji rad Sokola u prošloj godini.
Prema izvještaju vodje vježbalo je ukupno 1882 izvršujučih članova 188 sati, 1062 Sokolice članice 78 sati, te 2080 članova gimnazijalnog i na-učnog podmlatka 120 sati. Ukupno se dakle vježbalo 463 sata.
Prema izvještaju tajnika iznaša broj utemeljitelnih članova 105, izvršujučih 128, podupirajučih 46. Izvršujučih članica 39, podupirajučih 5. Muškog podmlatka 48, ženskog 24, te 25 naučnika. Ukupno 420 članova.
Kod naše javne vježbe dne 18. VII. 1920. zaključeno je nakon dogovora sa izaslanicima Sokola u Krapini, Zlatarn, Čakovcu, Ormužu i Središču te izaslaniku Mariborske Župe, pristupiti privremeno kao Varaždinsko Okružje Mariborskoj Župi, a odustati za sada od osnutka posebne župe radi pomanjkanja tehničkih siia i preslabog financijalnog društvenog stanja.
Prema izvještaju blagajnika ukazuje se čista društvena imovina nakon odbitka svih rashoda isnosom od K 13.646'—.
Kod 4. točke dnevnog reda povela se je rasprava o osnutku župe u Varaždinu, pa je konačno zaključeno, da se privremeno ostaje u Mariborskoj Župi radi istih razloga, poradi kojih smo i ušli u tu župu, tek da se župa zamoli, da varaždinskom okružju pripoji sokolska društva u Ormužu i Sre-
dišću, da se uzmogne ovo okružje bolje i uspješnije spremati za osnutak vlastite župe, kako je ustanovljeno na Sokolskom Sabom u Novora Sadu.
Nakon podjeljenja apsulutorija starom odboru, prešlo se je na izbor novog odbora, te je isti, kako je po prednjačkom zboru' bio predložen, onako per aclamacionem izabran.
U odbor su ušli i to kao starosta: brat V. Podgajski; podstarosta: brat
A.	Hoffman; odbornici: braća Z. Novak, dr. Kalabar, R. Kopijar, dr. Stankovič, M. Šontak, dr. Crkvenac, S. Kerec, dr. Spitzer, N. Metz i dr. Uršič; vodja: S. Danko; revizori: braća V. Krefl i H. Goger. U časni sud izabrana su brača: A. Hoffman, dr. Crkvenac, dr. Spitzer i dr. Uršič. Kao župske delegate imenovala je skupština članove odbora.
Kod zadnje točke dnevnog reda zaključeno je povisit članarinu i to na izvršujuče na 6 kruna mjesečno, a za utemeljitelne i podupirajuče 100"/u od prvašnje svote s tom modifikacijom, da skupština ovlaščuje odbor, da smije izvršujučeg člana u koliko je siromašan oprostiti od plačanja članarine ili istu prema uvidjavnosti sniziti.
Skupština je protekla u največoj sokolskoj disciplini, a zaključci ko-načno jednodušni doneseni. — Zdravo!
БАЧКА СОКОЛСКА ЖУПА
Соколско друштво у Новом Саду одржало je 1. ов. м. своју редовну годпшњу главну скупштину. Старешина брат др. Игњат Павлас отворио је скушлтину са кратким п врло збијешш свечаним говором. говорећи о идејцој страни Соиолства. Наглашујућн да је сада главна соколска пдеја „ Потпуно народпо и државно јединство“, позивље све присутне, да се жпво заузму за соколску мисао и да данашње др^штво, које иза рата још увек душевно спава, тргну нз тог штетног мртвила.
Тајнпк брат Алимпије Цоповић подиоси свој опширан тајнички нзвештај, из кога вадимо само најважпије податке. Друштво броји свега 739 члавова и члаппда, што је за Нови Сад врло мало. У сеп-тембру пр. г. основано је културно просветно оделеље, које је за то кратко време одржало 6 предавања из свих граиа телесног и душев-ног соколског васпптања. Предавачи били су следећа браћа: Бошко Мештеровић, др, Јово Поповпћ, Мпрко Валубџић, Петроније Слан-камепац, др. Лаза Марковић п др. Влада Белајчнћ. Успех ових села бпвао је еве већи, тако, да су данас соколска села у Новом Саду врло популарна. Тајиик пстпче особпт рад предњачког збора. Cnaju-н,ем четннчке органпзацнје подвостручио се је и онако зпатаи број соколског подмлатка.
Начелнпк брат Јовав Тотовић подносп свој извештај. Осим бројног суделовања ua југословеиском покрајинскок слету у Мари-бору, суделовано је вежбама у Тителу, Суботици, Петроварадииу, Србобрану и Старом Врбасу. На слету Бачке жупе у Сомбору однело овог Сокола прву награду у иатецању са простим веж-
бама. Ca једним изасланством вежбача и вежбачица те неколико пот-помажућих члапида и чланова посетили су пригодом 7. чешког све-соколског слета соколску Атену — наш златни Праг.
После тога установљује се чланарина и то за утемељаче Дин. 200, за помажуће чланове Дин. 2 месечно и за редовне Дин. 1 ме-сечво. После дате разрешпиде старом управном одбору, бира се акламацијом нови одбор п то: за старешину др. Игњат ГГавлас; за заменика старешине пуковник Мироолав Томић; за начелника Јован Тотовић; за члапове управног одбора: Живко Вајазет, Бранко Ролер, Вошко Мештеровић, Коста Оберкнежевић и Милан Теодоровић; за њпхове замецпке: Аца Сланкаменац n Mapa Грујпћева; за падзорнн одбор: Ђура Јовавовпћ, Миша Илић и Гпга Латпвчић. Прелази се на избор културно-просветиог оделења, те се бирају акламацијом следећа браћа: за председвика др. Влада Белајчић; за члапове др. Лаза Марковић, Петроније Сланкаменац, Мирко Балубџић, пук. Ми-рослав Томић, др. Тома Јовановић, Вранко Ролер, Велимир Стефа-новић, Дака ПопојЛЉ, др. Јова Доповпћ, Љубомир Лотић, Анкица Тзукић, Душан Ружић. др. Јован Ненадовик и Алимпије Поповић. У новој управп влдимо јаке људе п наше старе соколске борце, па верујући у сиажан успех овдашњег соколског друштва, поздрављамо пх са срдачиим братским : Здраво!
Соколско друштво у Ср. Карловцима. 13. фебруара о. г. одр-жана је главна годпшња скЈшштжна. ва којој је Управип Одбор овога Сокола изнео извештај о раду друштва у прошлој години. Наш je Соко постао васпитна оргаивзацпја за дете од шест година па до-одраола човека. Поред дечјег цодмлатка нз основне школе, мушкога и женскога, и подмлатна, чији се ковггигенат састоји од саме, готово целе, гимназпјске мушке и жевске младежи, па азвршујућих чланова и чланнца, друштво је имало п шегртскп одео, у коме су вежбала спрота и остављена деца из Ст. Србије и Маћедоније.
Друштво је имало на ковду 1920. г. 13 оснпвача, 27 извршних члаиова, 30 нзвршнпх чланпца, 61 иотпомагача, око 180 члавова мушкога подмлатка и 30 чланпца женскога. Број школсие деце пз-носи око 200. У години 1920. дало је друштво 14. јануара на Нову Годину Соколску Академпју, 20. јуна свечану забаву, која је врло успела матернјално н морално, затвм три јавна часа: један 12 јула у Дворској башти, други 16. августа у Вешки, а трећи 22. августа у Дортаповцима. Наш је Соко био достојно репрезеитиЈ)ан ва жуп-ском слету у Сомбору 1. августа са 21 чланом и вежбачем и 23 чла-нпде вежбачице. Ту је однео III. ваградз' у бацању копл.а бр. Н. Станцмировић. 29. августа друштво је одаслало на покрајивски слет у Марпбор 28 учасвика, од којпх 15 вежбача и 10 вежбачпца. Оснм тога је Впдов-дан достојпо прослављеп у гпмвазпјској свечаној сали. 'Гајник и вођа друштва су протумачплп члановима п чланидама зва-чење тога даиа за наше племе, један с вдејнопсихолошке страие, а другп са социјалнополитичке. Агилна н врло корисва Секција за
помоћ јужнословенскин добровољцима линвидпрала је свој рад, по-што је савесно и с пудо добре воље много добра учинпла добровољ-цима Карловчаиима, који су на тешком меоту знали стати и остати. Друштво је изгубило три одлична члана потпомагача: Виљема Бича, декана карловачког и ретког борда за нацнонално паше уједињење, Васу Николића, жртву аустријске силе, и Владу Јовановића, глав-ног књиговођу нар. цркв. фондова. У 1921. г. лрваје задаћа друштва, да прпвуче што већи број богословске омладипе из Богословије ов. Саве, да се тако брат уз брата учи правом Соколовању п да се од Соколапе створи право расадиште узвжшенпх наших идеала, што ће их одавде разнети будући народпн учитељи по свим крајевима ве-лпке наше отаџбпне. Кад друштво добпје на упорабу једну овдашњу дворану, о чему се баш сада ради, оно he моћи развити још много опсежиијп, савеснији и полетннјп рад него досад. На предлог бр. Милана Вудпсављевића изабранн су поново за старешину бр. Ђорђе Ракић, за његова заменика др. Обрад Максимовпћ, а за чланове Од-ора, који су се одмах после тога конституисали, и то тајиика Миловац Сучевић, благајиика Душан Котур, а за остале члапове одбора Бог-дан Пауковпћ, Стевап Црнпћ, сестра Ксенија Симеоновић-Чокпћ; за заменике њихове сестра Анђа Шуваковићева и бр. Коста Иетровић. Вођом друштва оотаје и дал>9 бр. Пааајот Миодраговић. — кул-турнопросветну секцију оу изабранп: Рад. Врховац, Милан Буди-сављевић, Коста ГГетровић, Јован Васић, Милан Јаковљевић, др. Мпрко Симоноввћ, Глиша Миквћ, др. О. Максимовбћ, II. Миодра-говић, Миловап Сучавић и К. Спмеоновић-Чокић.
Предњачки збор бачке соколске жупе, одржао је своју сед-ниду и практично веџбање 16. п 17. IV. о. г. у Новом Саду. lla седнпцн овој прпсутни су били пачелници из 16 друштава жупе. Приликсш овог веџбања исправљеие и научене су веџбе, прописапе за II. IIo крајпнски Слет у Осеку. Од важпијих закључака донесенп су овп :
1) Узет је на знање извештај начелника жупе у догледу цо-деле рада за ову годину и подједно поводом овог взвештаја, пред-ложено је управиом одбору жуие, да се соколска друштва у Дероњп,
Н.	Мнлитићу, Ковиљу п Госпођпнцпма брпшу из чланства жупе, јер ие раде и не постоје.
2) У погледу другог Покрајинског Слета у Осеку закључено је упутити сва друштва жупе, да са што већим бројем веџбача на истом слету нступе, а начелнике п предњаке, да веџбаче што боље припреме и прописе најтачније проуче; да се пријаве за слет на време поднесу; да се пре слета одрже друштвене јавне веџбе и жуп-ска натецааа, као предспреме за овај слет; да се обави надзор дру-штава и да се за сваки неуспех друштава позову вође п предњацп на одговорност.
3) У иогледу Југословенског Свесоколског Слета l'Ji2., закљу-чеио је упутпти сва друштва жупе, да већ сада отпочиу са припре-мама за овај слет.
4) Закључено je предложити управном одбору жупе, да се идући жупски слет одржи о Видов-дану 1922. г., а технички одбор жупе позове, да аа исти са предсиремама одмах отпочне.
5) Закључено је, да се по могућиости у септембру меседу о. г. у Новом Свду одржп 14-дневпи жупски нредњачки течај и у ту сврху замоли управнн одбор жупе, да техничкон одбору, који има ова течај организирати стави потребна средства на располагање.
6) Уотановљени су строги прописи за нфшеае свечаног н веџ-бачког одела чланова и чланица.
7) Закључено је предложити управном одбору жуде, даизвестп сва друштва, да he се у oua која су неуредпа у погледу поднашања тражених извештаја и података, иа њихов трошак изаслати изасланик жупе, а неуредни часници позваће ое због тога на одговорност.
8) Закључено је упутвти начелнике друштава, да своје чланове на тачно извршаваае дисциплиие приуче.
БАЧКА СОКОЛСКА ЖУПА
Друга редовна главна скупштина Бачке Соколске Жупе. Дне 27. фебруара о. год. одржана је у Новом Саду друга ре-довна главна скупштина Бачке Соколске Жупе. Од 28 друштва која прицадају организацији Жупе било их је на скупштини заступано 16 са 29 изасланика. После кратког и топлог поздрава бр. старешине Живка Бајзета иоднео је тајник бр. Алимпије Поповић о раду Жупе овај извештај:
У смислу закључка Видовданског Соколског Сабора, основали смо Соколску Жупу Бачку 16. новембра 1919. године. При оснивању је било присутно 13 друштава преко својих изасланика, а три су су друштва благовремено пријавила свој приступ. И тако је на првом састанку свих друштава на подручју Бачке основана Соколска Жупа Бачка са 16 друштава. Том приликом је изабран и први управни од-бор Жупе, који је све до дана данашњега управљао пословима Жупе и био стална веза између Савеза и појединих друштава.
Управни одбор Жупе, одмах у почетку знао је, да fce имати да врши тежак задатак. У првом реду и највећа тешкоћа била је у томе, што су већина друштава основана непосредно пред сам оснутак Жупе. Управни је одбор био уверен да има посла у већини случа-јева са соколима почетницима; надаље са друштвима, чији чланови сем одушевљења за Соколство, нису имали ништа друго, ни Соко-лане ни справа ни спремних учитеља. И прва брига управног одбора Жупе је била, да одржи један предњачки течај, на коме бн се макар за прво време отклонио тај први и најважнији недостатак Зато је старешинство Жупе одмах у почетку свога рада, прву бригу посве-тило у ту сврху, те је од 22. до 31. јануара 1920. приредило такав један течај за предњаке. Истина да је течај на трајању своме био и сувише кратак, али обзиром на танко материјално стање како
жупске благајнице, тако и појединих друштава морало се задово-л.ити и са таким. Успех би несумњиво био и бољи и већи, да је тај течај дуже трајао. Ипак поред све краткоће своје, он је за прво време испунио једну осетну празнину и омогућио, да се са успе-хом одржи наш I. жупски слет. Течајем је управљао брат Франта Хофман, који је и у тако кратком времену постигао леп успех. У погледу распореда и наставног плана самога течаја, старе-шинство је имало у виду, да се на течају одрже предавања и даду најпотребнија упутства из соколске организације, методике и хиги-јине. али је то све морало отпасти због краткоће трајања курса, те је брат Хофман предузео најважније из методике и то узгред, уз учење просте вежбе „Ослобођења и Уједињења". Силним трудом и са великим напором брат Франта је, кад се узме у обзир, да су уче сници течаја били махом почетници у соколском раду, постигао врло леп резултат, јер од онога што су поједине вође и предњаци нау-чили на том течају, живило се целу годину. Насушна је потреба наше Жупе и cana, да се поново одржи један курс за предњаке и вође, који би морао трајати најмање 4 недеље са бар три предавача. Јер сав напредак и успех соколског рада зависи од добрих и спремних вођа. Други не мањи недостатак била је оскудица у ?градама-соко-ланама за вежбање. Засада се не може ни помишљати на какво зи-дање или рад у томе правиу, али је тај недостатак очигледан. Нека друштва по већим местима, где постоје средње школе, тај су недо-статак отклонила јер су добила и просторије за вежбање а често пута и најпотребниЈе справе. Старешинсгво се старало, колпко год су средства дозвољавала и колико год се могло, да се ове незгоде и недостаци уклоне, и много пута је са успехом посредовало и код војних и код административних власти за поједина друштва у томе правцу. Због тога недостатка нека друштва вежбају само преко лета, док зими у недостатку простора престају да раде. То су већином друилва по мањим местима и искључиво сељачка друштва, која би знми баш имала највише времена за вежбу и рад у соколани-Према закључку I. жупске скупштине, имало је старешинство да спреми први жупски слет. То је био главни посао наше Жупе у прошлој години, али уједно други још већи и тежи задатак, који је имало старешинство са техничким одбором Жупе да изврши. Сва потребна упутства и предспреме за слет, сва обавештења и наређења спремало је старешинство одмах још почетком године 1^20. У прво време слет је био заказан за Видовдан у Сомбору, на услед нејасне ситуације у погледу учествовања нашег Соколства у Прагу, тачно време за одржање слета било је остављено све до седнице управног одбора Жупе, када се коначно дознало, да се званично на прашком слету неће учестовати. Видовдан се ипак морао одбацити, једно због краткоће времена, а друго што су многи и то баш бољи чла-нови, а нарочито сам начелник Жупе, желели, да присуствују соколским свечаностима у Прагу. Зато је одређен 1. августа 1920 као дан за одржање слета, те се слет тога дана и одржао.
По размеру своме успех слета је, бројем учесника, импозантном поворком, и уопште резултатом како утакмице тако мсто и јавне вежбе био задовољујући. Јер се при оцешивању слета сомборског мора узети у обзир, да слет приређује једна сасвим нова и млада Жупа, са младим и неуким својим друштвима. Истина да је резул-тату утакмице много сметало кишовито време, те услед тога нез-годан терен, али је поред свега тога успех несумњив, јер је сом-борски слет оставио дубоког и трајног утиска код свих присутних. Припреме за овај слет жупски задале су много бриге, труда и рада како старешинству Жупе, тако исто и сомборском соколском друштву, на чијем подручју је слет обављен. На слету су присутне биле братске Жупе Банатска, Београдска и Осечка са бројним чла-новима вежбачима, Жупа Беловарска и Загребачка преко својих иза-сланика. Изасланици Соколског Савеза били су бр. др. Иван Оражен и др. Лаза Поповић.
Техничку сграну како сомборског слета, тако и осталог рада техничког рада Жупе исцрпно ће поднети брат начелник у своме извештају, а ја hy још навести, да је наша Жупа била заступљена преко својих изасланика на VII. свесоколском слету у Прагу из раз-лога, што је старешинство Соколског Савеза СХС закључило и после дугог расправљања нашло за добро, да на томе слету не учествује у утакмицама и другим јавним вежбама наше чланство, него да буде заступљено само преко званичних изасланика.
Осим тога је наша жупа учествовала на великом I. покрајин-сксм слету Соколског Савеза СХС, који је био одржан 30. августа 1920. у Марибору. Наша Жупа је на томе слету иступила са 171 чла-ном својим и тим бројем својим већ на почетку свога рада показала своју снагу. Истаћи се мора и овом приликом узорна дисциплина на-ших чланова како на путу до Марибора и натраг, тако исто и за време трајања самога слета. На слету у Марибору је већина наших чланова први пут упознала и видела величанственост соколске мани-фестације, осетила лепоту соколовања и силну снагу уједињеног нашег Соколства. Марибор је био за наше Соколство с једне стране пробни камен, a с друге стране је био одлучна бигка, која се во-дила на истом попришту, на коме су пар недеља пре нас иступили црни орлови. Битка је била одлучна и заврши се потпуном победом сунчаног Сокола над мрачним орловима.
Приликом мариборског слета одржана је и савезна скупштина, на којој су учествовали и наши делегати. Са жалошћу констатујем, да услед неуредности наших друштава, наши делегати нису били сви припуштени у скупштину са правом гласа, те смо услед непла-ћене чланарине добили место 6 чланова свега 2, што значи да 2/3 наших чланова није уплатило свој годишњи принос. Соколство про-пагиоа у првом реду тачност и уредност у свима правцима, па се упозоравају бр. друштва, да у будуће свим својим обавезама, како материјалним тако и моралним удовољавају најсавесније. Јер само узоран ред, тачност и саве но испуњавање дужности омогућавају
сигуран напредак Соколству. И као што то Савез тражи у испуњавању обавеза од Жупе, тако исто и Жупа захтева и тражи исту тачност од друштава, а друштва од својих чланова. Соколство наше ће пра-вилно функционисати и показати успешан напредак само добро схваћеним и савесним испуњавањем дужности свих јединица. Признати се мора да се у том погледу много греши, и да у првом реду баш због тога рамљу, како поједина друштва, тако исто и Жупа, јер многа друштва на разне позиве, дописе и одлуке сгарешинства v много случајева нису ни мрднула. Само се тако може разумети, да Жупа ни до данас нема потребних података, а услед тога ни ста-тистичког прегледа без кога се не може ни замислити правилан рад. Понављам и подвлачим, да ће наша друштва, да ће наша Жупа, па и цело наше Соколство моћи напредовати само тако, ако сваки по-јединац буде тачно и савесно извршавао своју дужност.
Наша се Жупа током године умножила са новим члановимз. Од оснутка Жупе приступила су нова друштва из Дероња, Чуруга и Петровца, а после разрешења и ликвидације Жупе Фрушкогорске, пријавила су свој приступ друштва из Срем. Карловаца и Петрова-радина-Мајура. Ова су друштва по управном одбору већ примљена. Међутим пријавила су се још новооснована друштва из Фелдварца, Госпођинацз, Немеш Милитића, Парага, Сивца и Сенте. Старешинство је позвало на данашњу скупштину и та друштва, па се умољава бр скупштина, да њихов приступ у везу Соколске Жупе Бачке одобри и узме на знање. Са примљеним новим друштвима сада наша Жупа броји 27 чланова. Према добивеним подацима има свега: чланова 990, чланица 316, подмлатка 451 мушког и женског 152, деце мушке 224, женске 155 гомажући и утемељитеља 994, свега чланова .-282. За нашу младу Жупу која постоји тек нешто јаче од године дана овај је број завидан, нарочито и због тога, што Соколства у нашим крајевима вз познатих разлога није било, те је Соколство овде нова и врло мало позната организација. Број чланова задово-љава за прво време, али није ни приближан ономе броју, кога би Бачка могла дати. И главни посао како појединих друштава, тако и наше Жупе биће, да одржи и учврсти ово што сада имамо, и да пропагира и шири сјајну и чисту заставу Соколства и тамо, где је још нема а треба да је има.
Соколство, као народна војска има да взврши велики задатак нарочито овде у Војводини, где смо опкољени туђим и протудр-жавним елементима, који на сваком кораку раде о глави не сзмо младој држави нашој него и нама. Ојачати и васпитати телесно и морално појединца па и цело друштво наше, проширити и ојачати соколске редове, да буду чврста и непобедна фаланга против свих разорних елемената, то је свети задатак наш, кога морамо извршити до крајњих граница,
У првом реду наша Жупа мора организовати своје културно просветно оделење, чији задатак ће бити да у свима друштвима организује така оделења, преко чега ће да се врши благотворна
мисија образовања појединаца и целог друштва, какЈ би што пре дошло до консолидовања несређених прилика садашњиих, и учврш-Ђења нашег младог државног организма. Задатак је овај велик и леп, па ако свачи буде стојао на своме месту и поштено и са-весно буде извршавао своју дужност, успеха мора бити. — Здраво! Брат Јован Тотовић дао је исцрпни преглед техничког рада Жупе и поједих друштава, док је благајник бр. Коста Капамаџија приказао материјално стање Жупе, према коме је целокупни приход Жупе у год. 1920. односно К 12.347 65, а расход К 3 3^975, тако да је чиста имовина Жупе на 27. фебруара 1921. износила К 9.017 90. Брат Бошко Мештеровић предложио је да се покрене жупски лист. Предлог је радосно прихваћен, али је његово изведен.е с обзиром на потешкоће финансирања одгођено на боља времена. Иза тога извршен је избор нове жупске управе, па су једно гласно изабрани: старешина: др. Бранко Николи^; заменик старе-шине: др. Игњат Павлас; тајник и председник просветно-културног оделења: др. Владимир Белајчић; начелник: Милан Теодорови^; благајник: Коста Капамаџија; ревизор рачуна: Бошко Мештеровић и Алимпије Поповић. Друштима је препуштено, да накнадно одреде своје чланзве за жупски одбор-
Скупштина је закључена ća апелом на сва друштва, да чим пре почну са интензивним припремама за покрајински слет у Осијеку Исти дан у вече био је пријатељски састанак жупских изасланика и чланова новосадског соколског друштва, на коме су у невезаном разговору измењене многе мисли о соколском раду у нашој жупи. На новој је жупској управи, да тај рад буде плодан и да Жупа после почетничке две године пупим кораком пође напред у мучном путу који водч према великом нашем соколском илеалу.
Соколско друштво у Каћу одржало је главну скуцштину 6. марта о. г. на којој је пзабрана ова управа: старешпна: др. Миша Георгпјеипћ : замепик сгарешпне: Стеван Мијатов; начелник: др. Јоца Дпвилд; тајнпк: Бошко Станковпћ; благајник: Тошо Давпдовац; го-сподар (справар): Марко Савин; одборници: Ђока Маидић, Ђорђе Стајпћ, Јовап Николнћ, Гавра Босак и Ђока Максић; заменидн: Мирко Марјански и Влада Беквдлац; ревизори: Светозар Иванић п Живан Михајлов.
Соколско друштво у Старом Бечеју одржало је своју редовву главну скупштину 23. јануара о. г. Тајник друштва Трива Будишин пзвестио je о друштвеном раду. Друштво је учествовало иа жупском слету у Сомбору п на покрајпнском слету у Марибору, а имало је пзаслаипка п на VII. свесоколском слету у Ирагу. 22. августа 1920. прпредило је уз суделовање србобранског и фелдварског соколског друштва јавнп час у Старом Бечеју којп је матерпјално п моралио добро успео. Бројно стање друштва: 63 вежбача, 79 потпомажућп чланова д 11 утемељитеља, укупно 153 члана. Начелиик Милпвој Врачарић подиео ја тачаи дзвештај о технпчком раду, па је иаро-
I
чито истакао, да дисциплина међу вежбачима није била на висини соколских начела. Жалио се на пасивност мнсгих, који из прикрајка критикују друштвени рад. Изабрана је ова управа: старешина: др. Милан Поповић; заменик старешине: Димитрије Хаднађев; начел-uuk: Миливој Врачарић; тајник: Трива Будишин; одборници: др. TJoplje Дебељачки, Бора Петљаискп, Младен Џигурски, Гедеон Ма-иојловић, Цвета Жикић, Симеон Татић и Ленка Чавпћ; заменици: Вељко Вујић, Новак Дунђерски и Жарко Суботички.
Соколско друштво у Србобрану одржапо је своју редовну главну скупштину 23. јаиуара о. г. Тајник друштва Милорад Кур-јачки, изнео је у своме извештају леп напредак у раду, које је друштво током последае године показало. Друштво је суделовало на жупском слету у Сомзору, са две награде, на јавним часовима соколског друштва у Ст. Бечеју и оног у Ст. Врбасу, а само је при-редпло две соколске академије и јавпи час, иа коме су учествовала п соколска друштва из Новог Сада и Оуботице. Бројно стање друштва: 87 нзвршних чланова, 20 потпомажући п 6 утемељитеља. Имовпнско с/гање: ириход К 47.143'50, расход К 20.420'—, чист при-ход К 26.723v-0. Изабрапа је ова управа: старешина: Аркадије lle-тровић; заменпк старешпне: Душан Павић; начелник: Милан Ile-тровић; начелнида: Олга Шијачић; тајник: Лазар Вучков; одбор-нпци: Лазар Риговљев, Сава Стричевић, Гавра Белић. Иван Миковпћ, Милка Пивничка и Смиљка Каћанока; заменици: Раде Романов, Мирко Рлговљев и Будиика Шапдорова; надзорни одбор: Данчика Дунђерски, Сава Стричевић и КатиП,а Валатовад.
Соколско друштво у Фелдварцу одржало је своју редовну главну скупштину 1. јануара о. г., на којој је изабрапа ова управа: старешина: Ђорђе Малешевић; заменик старешине: Максим Гуцун-ски; начелиик: Милорад Ползовић. ; тајник: Бранко Кирић; благај-ник: Урош Ердељан; одборници: Вуја Поповпћ, Лазар Кобиљски, Живко Живковић, Драгољуб Гуцунска, Лазар Груић, Недељко По-повић, Стеван Стојпшћ п Добрила Клаић; надзорни одбор: Милан Лаковић, Мнлаи Поповпћ н Стеван Стојшдћ.
Соколско друштво у Петровцу одржало је своју главну скуп-штпну 23. јаиуара о. г., на којој је присуствовало 65 члаиова. Скуп-штпну је отворио старешнна др. Јозеф Шустер, који је у своме поздравном говору дао кратак преглед о иоложају соколства пре и за време рата. Споменуо је, да је још за маџарског режима требао бити основан Соко у Петровцу, али да је то тадашња државпа власа’ забранила. Међутим одмах после ослобо|јења, ме|)у првим друштвнма соколсшш у Војводини основано је и соколско друштво у Петровцу. Тајпик Михал Рапош известио је потанко о друштвеном раду у ми-нулој годинн и истакао леп напредак, којп је друштво кроз то време показало. Бројно стање друштва: 90 извршних члаиова, 33 потпо-мажућп, 21 утемељитељ, нараштај 7it, деца 111. Заменик начелника
Чајак поднео je иавјештај о техничксм раду, а благајник Јан Хла-вач о пмовинском стању друштва. Изабрана је ова управа: старе-шина: др. Јозеф Шустер; заменик старешине: проф. Јоза Шимек; начезник: учит. Александер Хил; тајник: проф. Мдхал Рапош; бла-гајник: учит. Јан Хлавач; одборвици: Карол Ставка, Карол Чани, .Јан Чајак, Павел Бахуш, Ава Лабат, Адела Грајзингер, Јан Турчан, Јон Труеина, Михал Мајер и Илонка Хлавач; надзорни одбор: Јан Груник, Михал Келенбергер и Павел Баргок.
Cokojicko друштво у Жабљу изабрало је на својој редовној главној скупштини од ‘27. јануара о. г. следећу управу: старешина:
В.чадимир Карапанџић; замеппк старешине: Стеван Стајић; начел-нпк: Стеваи Петков; тајник: Новак Вел>ин; благајнпк: Димвтрнје Мирковић; одборнвци: др. Мглош Кнезаевић, Мвлош Катић, Стеван Сарајлић, Жарко Татарски, Радоваи Малетин, Аца Чура, Васа Про-дован, Војпн Чонкић, др. Сима Тапаввца, Тодор Боришев, Радован Питеја, Давид Врбашни, Шарко Везилић, Лазар Злоколица, Ацика Везилић, Ђона Злоколица, Јовап Д. Опачић, Бошко Петровић и Станко Радојин; заменици: Недел>ко Булвнац, Жива Анђелић и Алекса Милошев; ревизори-.Живко Миловановић и др. Шандор Дра-чански. Имовинско стање друштва: приход К 70.432 60, расход К 42,09260, чист приход К 28.339'86.
Соколско друштво у Сомбору изабрало је на својој главној екупштини од 20. јануара о. г. овууправу: старешпна: др. Миленко Петроввћ; заменик старешине: бр. Људевит Пушкаш; начелник: Мп-лан Радић; тајиик: Светислав Продаповић; благајиик: Михајло Дра-кулић; одборппцп: Стеван Купусаревпћ, Жарко Брбаклић, Алек-сандер Вукадивовић и Мплпвој Бранковап; заменици: Сима Кара-кашевић u Кајица Протић; надзорни одбор: Иваи Хриетифоровић и Сергије Станишпћ.
Соколско друштво у Петроварадину одржало је своју главпу скупштину 13. фебруара о. г. Тајник Јакобац п начелник Дивилд известили су о друштвеном административиом п техничком раду. Друштво је приредило 3 јавне вежбе, 3 излета, 3 забаве и 3 села, а суделовало је на покрвјипском слету у Марибору и на жупеком слету у Сомбору и послало изаслаиике ва VII, свесоколски слет у Прагу. Имовинеко стање: приход К 41.11890, расход К 39.885'30, чпста до-бит К 1.233-60. Изабраиа је ова управа: старешина: Стјепан В1ан-тек; заменик старешине: Ернест Гумхолд; начелнпк: Адолф Са-лонтај; тајпик: Фрања Павловић; благајпик: Виктор Паниан; го-сподар: Илија Копицл; одборница: Јосии Јакобац, Јосип Миларпћ, Тзуро Мак, Јосии Линдиер и Јакоб Репу; ревизори: Рудолф Панпан и Мата Миолчић.
Соколско друштво у Кули на својој главиој скуиттиии од 21. фебруара о. г. изабрало је ову друштвену управу: старешпна: Јефта Мрђаиов; заменик старешиве: Сава Дамјанов; иачелиик: Вељко
Соколски Гласнигс	19
i
Јсрков; тајник: Стеван 'Бурић; благајник: Војвн Аћански; пред-седник просветно-културног оделеља: Лазар Врнџин; одборнидп: Тодор Теодоровић, Ђуро Богојевац, Сима Путник, Плавша Путник, Божа Путник, Радивој Јанковић и Рада Свирац; ревизори: Милош Мојић и Сава Дамјапов.
ВАНАТСКА COKOJICKA ЖУПА
Соколско село у В. Бечкереку. Соколско друштво у В. Бечке-реку, приликом помена Војводи Мпшнћу, држаиог 13. фебр. 1921., прпредило је село. На селу је говорено о животу u раду славнога војводе. Брат пуковник Стојан Николић, командант 27. п. пука го-ворио ie о пробоју солунског Фронта, пстичући заслуге војводине и описујући крваве борбе, вођене од Солуна до Суботице. Врат нот-пуковник Душан Михајловић, командант првог дивизиона I. хауб. пука, говорио je о „рудничкој офаизивп“ и јуначком држању Војводе Мишпћа. И једно и друго предавање је саслушано са највећом пажњом. На истоме селу сакупљено је добровол>ног прилога 5123 К за иодизаше споменика Војводи Мишићу.
COKOJICKA ЖУПА САРАЈЕВСКА
Главна годишња скупштина жупе сарајевске одржана je 30. јануара о. г. На скушптннп нијесу билл присутни делегати свпју соколских друштава, која потпадају под жупу сарајевску. Сокодска друштва у Вишеграду, Варешу и Фочп нијесу послала својих деле-гата. И тако су на скунштини билп присутни само делегати сара-јевског, височког и бугојанског соколског друштва.
Будући да је старјешина брат др. Bojo Бесаровић службено запрлјечен, отвара скупшхнну замјепик старјешине бр. Јово Попо-вић. У свом поздравном говору истлче, да у uac још нема иравог схватажа за соколство нао што нема ни правог схватања за народно-јединство. Данас у мјестима, гдје би се могао основати Соко, пре-тежу још увпјек племенскц и вјерски обпчаји. Тужи се, да у сокод-ским редовима нема довољно разумијеван.а за дисдашгану и рад, што доказује и данашња скупштива.
Из извјештаја бр. тајипка др. Кестерчанека произлазп, да жули прппада у свему оамо седам друштава. За годину дана осиовано је само једно ново друштво. Ни она друштва, која су постојала прије рата, нпјесу поновно почела радити. Главии узрок — по љегову мишљеау — биће тај, што се наш мали човјек — онај наш грађании у провннцијп, на кога сокодство највише рачуна, сувише бадио на иолитнчко пол>е.
У првој друштвеној годивн бвљежи жуиа сарајевска два ве-лика догај)аја. Ирви је, да је уз жпво судјеловање одборника наше ;i:yriе нзвршеи преноо костију видовданских хероја из Терезина у рођоиу груду земл>е, за које су опн положили своје младе кости, а
други je јаван час соколских жупа Босне и Херцеговине у Capajetiv у мјесецу септембру прошле године пригодом званичвог доласка Нзеговог Височанства. (0 том је изашао допис у Сокол. Гласнику).
С поносом спомиље тајник, да је Соколска зкупа у Сарајеву на „ Корушкп дан“ прије плебисцнта сакупила у Сарајеву око К 60.000 и тиме засвједочила своју соколску свијест.
Из техцичког извјештаја вође бр. Жакуле разабире се, да у жупи нема довол>но спремних учитеља за соколство. У мјестима, гдје су средње школе, могао би бити учитељ гвмнастике уједно и вођа Оокола, а гдје таквог нема, нека га државна власт настоји добити. Похвалан је рад височког Сокола и његовог вође Мирка Вукојевића. Хофмвнове и Ввдмарове вјежбе вијесу се могле научити како треба, јер нема доста музичких људи у Соволу. У Вишеграду и у Сарајеву било је доста индоленцггв са страве чланова и отуђпвања од Сокола, алв вођама -0 успјело, да међу младеж засаде љубав за соколство. Особито је разграиат рад око нараштаја
Пошто су ови извјештаји: и тајников и вођин и благајнинов одобреви, прешло се на избор одбора, којега је резултат овај: стар-јешива: Стево Жакула, замјевици његопи : Мијо Вучак и Јосвп Плав-шић; пођа: др. Богдан Видоввћ; замјеници: Мирко Вукојевић и Игвад Хевгстер; тајник : др. Владимир Кестерчанек; благајник: Стево Адун; вођа нараштаја: Урош Чолпћ. Осим тога су изабрана тројица међу замјевике одборника, а тројица у ревизионж одбор. — Апелом ва сложан соколски рад завршио је вови старјешива скупштину.
в. к.
Наглавној годишњој скупштини Соколскога друштва у Сарајеву, која је одржава 16. јавуара 1921. изабран је овај нови одбор: староста: брат Стево Жакула; замјевик: брат др. Срећко Першвћ; вођа: брат др. Вогдан Видовић; чланови од-бора: Хевгстер, Штефави, Старчевић, 'Дурчпћ, Фајлханер, Хајлмав, Ћорић, Авдрић, Душек, Топали, Софић. Кестерчанек, Путниковић и сестра Фравка Штајерер и Либуша Хледик. У мјесецу јуву пр. год. одржао се јавни час, који је похпуно успео како у моралном тако и у материјалвом погледу, а истога мјесеца, кад је Регент приватно дошао у Илвџу, соколско је друштво приредило неколцко тачака пред високим гостом. На слет у Праг послало је ваше друштво шест вјежбача. Овај одлазак у Праг имао је joBi и тај задатак, да покупи разбацаве кости наших хероја „који су ва Видов-дан својом смје-дошћу, својственом само српском елементу, дали знак, да је наша ве-лика и света национална ствар потпуно сазрела“. У јулу видјели смо у својој средини узорпо одјелеље загребачког Сокола. Загреб је н овом приликом дао од себе доказа и уверења, да потпуно заслу-жује хвалу и признање. Програм друштвеног рада се кретао у томе да се паралелво проводи чисто техвички рад са културно-просвјет-ним радом. За провођеље културно-просветног рада ступило се у заједвицу и споразум с Друштвом за културно иросвећивање у Са-
рајеву. У техничком погледу тежило се да се прибави што иише вежбача, нарочито да се привуче у соколске редове подмладак. У друштву нема ни једиог академа вјежбача, ни једног учитеља, ни једне учителлце. Језгро друштва сачињавају занатлије п приватнп намештеницп и намештенице. Најбољп су успех у овој години по-лучилн новоосновапи мушки и женски подмладак. Из извештаја бла-гајника разабире се, дг цјелокупна имовина друштва износи око К 100.000. Од приједлога, који су пали, свакако је важан онај бр. Путниковића, који иде за тии, да одбор поради иа томе да скупи све културне установе у Сарајеву, да по могућностп у извјесно ври-јеме направе један Дом, којп ће служити тпм културним установама за стјецпште; надал>е предлог бр. Видовића, да се у Сарајеву прп-реди Прва соколска олимпијада.	Соко.
BANJALUČKA SOKOLSKA ŽUPA
Sokolska župa u Banjoj Luci priredila je 12. juna o. g. svoj prvi sokolski slet. Ovoj župi prijavio se novi član Sokolsko Društvo u Kostajnici. Prema pravilima o primanju u župu ima da odluči definitivno župska skup-ština, no odbor je gornje društyo do skupštine primio privremeno u župu.
MOSTARSKA SOKOLSKA ŽUPA
Dne 30. 1. o. g. održana je pod predsedanjem starešine brata Čede Miliča redovna godišnja skupština mostarske župe, kojoj su preko delegata prisustvovala sokolska društva iz Herceg Novog, Ljubuškog, Dubrovnika, Mostara, Konjiča, Stoca, Tivat-Lastva, Opuzena, Ojenoviča. Posle sa zadovoljstvom primljenih izvještaja tajnika, načelnika, blagajnika, revizora i načelnika pojedinih odelenja, prelazi se na predloge starešinstva. Najpre se prima predlog starešinstva, da se u svrhu lakšeg i uspešnijeg rada župa podeli na okružja; podela se prepusta tehničkom odboru župe. Na predlog starešinstva u pogledu održavanja sletova zaključuje skupština, da se župski slet održi 4. i 5. juna o. g. a okružni sletovi u Dubrovniku, Tivtu i Gacku u dane, koje odrede društva u sporazumu sa nadzornikom i župskim izasla-nikom. Zatim se zaključuje, da se u Mostaru održi župski prednjački tečaj. Posle toga se prelazi na biranje novog upravnog odbora u koji su izabrani: starešina: čedo Milič, iz Mostara; zamenici starešine: Jovan Sekulovič, iz Herceg Novog i dr. Cvjetan Spuževič, iz Mostara; načelnik: Nikola Miličevič, iz Mostara; zamenici načelnika: Ivan Kovač, iz Tivat-Lastva i Petar Golič, iz Mostara; načelnica: Vukosava Kašikovič, iz Mostara; zamenica: Anka Foht, iz Dubrovnika; tajnik: Žarko Milišič, iz Mostara; blagajnica: Ljepo-sava Mijatovič, iz Mostara; zamenici starešinstva: dr. Pero Mandič, Milivoj Jelačič i Marko Krezič, iz Mostara; župski sud: dr. Cvjetan Spuževič, Pero Musa, Dinko Zec, Gjorgje Perin i Nikola Miličevič, iz Mostara; revizori računa: Ivan Kelez, Jožo Vindšnurer, Tanasije Samardžič, iz Mostara; kulturno prosvetni odbor: Nikola Begovič i Petar Nuič, iz Mostara; odsek za nara-štaj: Petar Golič. Osim toga se odredjuju privremeni nadzornici: Danilo Škoro, za Prozor; Jovan Sekulovič, za Zeleniku i Gjenovič; Josip Bazeli i
Jovan Sekulović, za Kotor i Risan; Jovo Petkovič i Roman Lah, za Bijelu; A. Korčulanin, za Trebinje i Janjinu. Posle nekoliko jednoglasno usvojenih predloga pojedinih društava zaključuje se, da se sa skupštine pošalju pozdravi i to: beogradskoj opčini prilikom odlikovanja Beograda, Legijom časti i bratu Mašeku, podstarosti češke sokolske opčine u Pragu, prilikom njegove pedesetgodišnjice. Iza toga uzima reč brat Fuks, sekretar sokolskog saveza i njegov izaslanik na ovoj skupštini, te ocrtavši veliki i teški sokolski rad po-.zivlje prisutne, da ne klonu i da ustraju u radu. Zahvalivši se bratu Fuksu i našem Savezu na pažnji brata starešina, zaključuje se skupština.
I.
Zavjetna miso budi nam vijeke . . .
Spas mile Istre, Zadra i Rijeke . . .
Još na dugom, tvrdom putu Vijek Sokola miso vodi Da još braču otrgnutu,
Jednog dana oslobodi . . .
II.
Sokolsko oko biti če bistro,
Kad java bude predaka san, —
Kad Zadru, Rijeci i tebi Istro Osvane vedar slobodan dan! . ..
Rudimir Rovter Progonski,
podstarešina Sokolskog društva u Potomlju (Poluotok Pelješac).
ТУЗЛАНСКА СОКОЛСКА ЖУПА
Соколско друштво Б. Шамац. У другој години свога рада аоказало је ово друштво врло лијеп успјех и ако под тешким окол-ностима, кад се узме у обзир, да немамо • подесних просторија за онакав рад, какав би могао и какав би требао да се развије. Главца брпга у овој годинп бпла је посвећена ирошпрењу соколске мнсли у нашем крају, па је у ту сврху одржано: 3 забаве, 4 сијела, 3 из-лета и 9 предавааа. Такође се много пажте посветило сакупљан. прилога за градау дома, па је и ту постигнут лијеп успјех. Основан је „фонд за градњу дома“, којп данае износи К 22.540 —. У овој го* дини учествовало је наше дрзгштно на соколском слету жупе Тузла. <ja 17 Соколова и 14 Соколица, на Покрајинском слету у Марибору са 7 Соколова и 3 Соколице, код дочека Н>. Краљев. В. наследника престола Александра у Сарајену са 7 Соколова и 3 Соколице, те код отвореља Сок. дома у Модричи са 14 Соколова и 6 Соколица. Укупав број чланова је 166, од тога вежбача 19 мушких и 12 женских, те сок. подмладак 18 мушких и 34 женске. Рад је подијељен по секцијама:	пјевачка, тамбурашка, читаоница и библиотека.
Захваљујући свима, који су у овој години друштво помагали,
нарочито истичемо старешину бр. Јову Љубншића, који је купио-тамбурашком збору тамбуре у вриједности од К 2.600'— те гђи Ри-терман, која је за соколску академију посудила нлавир, а уједио и пратила на клавиру вјежбе Соколова и Соколица, те тиме нам омо-гућила, да смо могли ту академију одржати, а такође и г. С. Ритер-ману, који је на тој академијп добровол>но учестбовао са једном кондертвом тачком на виолини. — Здраво!	М.
Соколско друштво у Маглају. Соко у Маглају одржао је 7. II.
о.	г. редовну годишн.у скупштину, на којој је изабран следећп управни одбор: старешина: бр. Перо Поповић; заменик старешине бр. Јосиф Симић; тајник: сестра Вукосава Илић; кођа: бр. Алекса Јовановић; заменик вође: бр. Михајло Миљешић; благајник: бр. Осмап Обралић
ШУМАДИЈСКА СОКОЛСКА ЖУПА У КРАГУЈЕВЦУ
Преглед рада Соколског Друштва у Крагујевцу у 1920. го-дини. У 1920. год. ово је друштво знатно кренудо напред. Бпла су два поља рада на којима смо били активви. Једво је развијање рада у самом друштву и стабилпзација овога, а друго је ширење соколске вдеје по свима меотима жупе, обнављање старих и подизање нових друштава у жупп. Да би се ово постигло приређево је више јавних вешби, села, излета и предавања.
Месеца јуна 1920. год. приређен је јавни час у Крагујевцу на летљем вежбалишту „Соколову11 са великом посетом становништва из места и околине. Програм је бпо следећи: Уз лепу и хармоничну иратњу XIX. пешадијског пука лредвео је предводник бр. Андреја Абдулић мушку децу, која су извела просте вежбе за VII. свесо-колски слет у IIрагу са предизношћу и самопоуздањем ретким код деце. Друга тачка било је дефиловање мушке и женске деде као и разне живописне фнгуре у маршу под предвођењем истог брата. Трећа тачка било је „Гимнастичко коло“ састављеио од дачел-ника, брата Браздила. Мило је било видети кад су изашла женска деца у лепим белим костимима цредвођена сестром Роксандом Пан-телићеиом. Деца су коло пзвела са веома пријатном н природном љубкошћу и веселошћу, која се у сваком покрету огледала. Иублика је била веома одушевљена, и мале вежбачице отцратпла бурним аплаузом. Не можемо да пропустимо прилику и да не споменемо да је и музика потпуно, сасвим складно одговарала играиа. Као четврта тачка биле су просте вежбе мушкога подмлатка за VII-свесоколски слет у Прагу. Брат Мплорад Обреновић може се поно-сити подмлатком, који је предводио, јер је иавео вежбе га особитом тачношћу ставова и одсечношћу покрета. Пета тачке биле оу „ Гимнастичке игре“ састави то разних корака и покрета тела у четворици, којо је извео женски подмладак, предвсфен сестром Јули-јаиом Спасојеввћ на велико задовољство публике и са пуно елегав-ције и отмености покрета. Шеста тачка биле су скупине петорица,
које je извео лепо мушки подмладак са својим предводником бр. М. Обреновићем. Седма тачка биле су вежбе чланпца за VII. свесо-колски слет у Прагу. Члангтце су предвођене подначелницом сестром Данндом Тасићевом извеле вежбе оа лакошћу, која је само жен-скињу Јфођена. Осма кулминацпјопа тачка јавнога часа биле cj заносне: „Вежбе ослобођења и уједињења“ од брата Ф. Хофмана, вежбане спмболички са опом жпвошћу и животом, који у н>их њпн творац удахну.
I. облик уздрмао је сваки мишнћ вежбача, сваки нерв мозга уз звуке Србвјанке. Нагли покрет руке показнвао је страх, недоумицу. дисхармонију — утпсак то непријатељске поте. У II. облику наро-чито лепо узрујаии покретп представили су мобилизацију, упорност и избациван>е непријатеља. У III. облику грчење руку, покрети и намргођен поглед назначивали су очајну борбу, одважност, снагу. гнев, омртно рањеног хероја и изнурени покрет десне руке и поглед, — ханибалски прелаз Албаније. У IV. облику пошло је вежбачпма за руком представити укрштеним рукама, стиснутим песивцама — став оковапих мшшјона, клечећим положајем — оборено краљевство, врн-сак подјармљене д}'ше, и даљим покретама узбудљиву наду. У по-следњем облику ове гимнастичке цесме вежбачп су показали на-презањем сваког мускула свога тела, убојним покретима јунака са копљем — бесан јуриш, ламање окова и весело кликтаље победо-нооних легија Југословенских. Кад се је удаљавао лредводник брат Душан Филиповпћ са члановима са вежбалишта. могле су сс приметити у многом одушевљеном оку сузе.
Завршетак јавнога часа чииила је четвероспратна пирамида коју су извели 28 вежбача и која је својом висином и смелим гра-})ен>ем изненадила присутне. Вежбач на четвртом спрату дагао је у вис заставу, иа којој је великим словима било написано: „Јачајмо се соколством!"
Истога дана у вече приређен је у „Горњем Парку“ комерс, на коме је концертирала војна м^зика. Морално и матернјално овај час испао је преко очекивааа п н>име је Соколско Друштво учпнило зиатан корак лапред.
У смислу шпрења соколске идеје приређена су два излета: у Врњачку Бању и Јагодину и то за време ферија. У Врњачку Бању друштво су водили чланови управе: браћа Анта Браздил, начелни к друштва, Ђура Брзаковић и Милан Миловановић. Тамо је приређен јаван чае и у вече забава. Програм је био пели као у Крагујевцу, са малим изменама. И поред тога што су чланови били веома зау-зети око прппремања и зато нису држали пробу, све је испало добро: ваступ, равнање безпрекорно и извођење без погрешке. Посета је била огромна, да су се многн гости, недобивши места а немогући етајати, морали вратити. Све су вежбе код публике изазвале јако допадање и све групе испраћене са вежбалишта бурним пљескањем и патриотским узвицима: „Живели Соколи" — „Живела Југославија!“
Морамо овде изјавити благодарност господнну Павлу Каримановићу, мајору, који је соколима обезбедио преноћиште као н г. г. дирек-тору Глпшпћу п бањском комесару, којн су нас свесрдио помагали. Успех је био у сваком погледу пзврстан. — И у Јагодинп одржап је јаван час Крагујевачког Соколског ДрЈчитва ca горе поменутпм програмом, којему су додате још вежбе „узорног одел»ен>а“ на вра-тилу и разбоју.
После се нарочито активио радило ва подизању Шумадијског Соколског Дома. У том диљу приредили смо 5. фебруара 1921 год. Академско вече у сали хотела „Таково“ са овим програмом:
1.	Поздравна реч председннка бр. Стеве Нешића. Брат пред-седник говорио je о нашој памерп, да у Крагујевцу подпгнемо Со-колски Дом п о начину, на који бп и цело грађанство могло да нас потпомогне у томе. Вежбе са заставама и палицама мушке деде. Предводцик бр. Апдра Абдулпћ. 3. Вежбе са заставицама женске деце. Предв опла је оестра Роксанда Пантелић. 4. Просте вежбе со-кола из села Војске. Њпх је предводио бр. Душаи фшшповић. б. Вежбе дугим палидама изводио је бр. М. Обреновић са мушким подмлатком. 6. Вежбе предводвичког одбора iia разбоју. Предводио је бр. Јосиф Прохаока. 7. Вежбе са цветпим луковима женскога под-млатка предвсфеног сестром Јудијаиом Спасојевићевом. 8. Просте ритмичке вежбе чланида предвођених сестром Надеждом Константи-новнћевом. 9. Вежбе на вратилу грађавске групе, предвођеве братом Јооифом Прохаском.
Део је програм изведен на опште задовољство публике, а на-рочито је прпјатно дочекана група гостију сокола — из села Војске (између Крагујевца и Јагодпне), које је предводпо бр. Душан Филл-повпћ. (Он је п основао то цаше ирво сељачко свколско друштво). Вежбе су пзвелп са таквом сигурношћ.у и окретношћу, да ни мало не изоетају од наших варошких сокода. Нека служе за нример и свпма осталим селима!
Жпвели!
Соколско Друштво у Крагујевцу, после нзбора нове управе, крајем фебруара, приредило је 9. априла о. г. „Соколско Село“ у просторијамз Офццпрскога Дома у корпст подизања Соколскога Дома, са овпм програмом:	О	значају	п	потреби подизања Сокол-
скога Дома у Крагујевцу — говорио је бр. др. Крста Драгомировић. Његов језгровити и јасан говор вашао је пуно одзива и одобравања у публпци. 2. ЈКава слика — изводили су сви: мушка и женска деца, мушки и жеискп подмладак, чланови и чланице (од свих по б). 3. Свирао је ориестар ученика. 4. Вежбе нараштаја са заставицама, па-лпдама и окићеним круговима. 4. Свирање оркестра ученика. 6. Ску-пвае иушког подмладка. 7. „Караула на вучијој пољаии“ — редито-вао је члан друштва. 8. Просте вежбе члапида. Све су вежбе изве-дене лепо. 4. и 8. тачка састављене од вредног начелника бр. Јосифа
Прохаске веома су задовољавале еететичну страну. И даље се тру-димо да c© оствари наша давнашн.а жеља — да се подигне Шума-дијскп Соколски Дом. — Здраво!
Соколско Друштво у селу Војсци. На Ђурђев дан прпредили смо у селу јаван час за сељаке и њихове госте, којих је било из целог среза. Киша је помало падада, али ииак се вежбало. Програм је био овај: 1. Вежбе заставицама женске деце. 2. Вежбе ослобођења и уједињења, — чланови. 3. Просте вежбе мушке деде. 4. Чланови: Вежбе дугим палицама. 5. Скуплне подмлатка. 6. Члавовн: Почетне вежбе на разбоју. 7. Подмладак: Вежбе заставпцама. 8. Вежбе на разбоју средњег степена — чланови. 9. Скупине — чланови.
Сеоски Соколи вежбали су одушевљено и учинили на присутне дубок утисак, зашта заслуга припада осннвачу бр. Душану Фили-повлћу, начелиику бр. Жарку Зечевићу и појединим одушевљеппм члановима друштва. Само истријно напред сеоски соколови дабудете светао пример и другим селима дивне наше Шумадије. Здраво!
I. slet Sokolske Župe Zagrebačke
Jugoslavenstvo slavilo je jučer u bijelom našem Zagrebu slavlje, kojim se može ponositi i Zagreb i oni, koji tu slavu usprkos sviju ma-kinacija, da se omete, prirediše i time si dadoše najljepšu svjedodžbu čistog svojeg i nepatvorenog . jugoslavenstva. Kod pravih Sokolova to inače i ne može da bude, jer oni su si svijesni i širje, glavne zadače Sokolstva, a ta je — slavenstvo, u kojemu se usredotočuje nacionalni, prosvjetno-uzgojni rad, a bez ikakove partijsko političke natruhe. Samo kao takav može Soko da bude ljubimce narodno. Samo kao takav može da reprezentira narodnu vojsku baš kao i oni vojnici-junaci, koji su jučer sa Sokolovima istupili na vježbalištu, da zajednički manifestiraju, ako im i jeste djelovanje u različnom pravcu, svoju zadaču, koja smjera boljitku i sretnijoj budučnosti našeg čovjeka i našeg naroda.
Sokolska Župa Zagrebačka osvjetlala si je lice ovim prvim svojim sletom, a kako Soko prema onoj: „Ni korist — ni slavu!“ ne traži kakih naročitih priznanja za narodni svoj rad, to sam uvjeren, da če toj Župi najbolja zadovoljština biti dana time, bude li ju se s povjerenjem susretalo kako od strane njenih društava, koja su u toj Župi užupljena, tako i od strane sviju pravih Jugoslavena, budu li se listom upisivali u sokolske redove, koji su nam danas više potrebni, nego možda ikada prije. Najbolji dokaz u torne pružiše nam naša brača češko-slovački Sokolovi prigodom po češki narod opasnog istupa komunista. Što nije mogla vojska da učini, posredovanjem Sokolstva, koje stoji visoko nad svim poiitičkim strujama, postignuto je u najkrače vrijeme i red bi uspo-stavljen može se reči na zadovoljstvo ogromne večine žiteljstva Ceho-slovačke.
Na stražu — Sokole!...
Neka mi bude dozvoljeno, da apeliram na dobrostivu ustrpljivost poštovanog čitateljstva, pa da ukratko iznesem historijat, zašto je došlo do prvog ovog sleta Sokolske Župe Zagrebačke, te u onom obliku, u kojem se je s njime dostojno reprezentirala.
Biti če doskora 50 godina, kako Sokolstvo postoji kod nas u Hr-vatskoj. Naš Zagreb bio je prvi, u kome se Soko ugnjijezdio. Iz toga gnijezda poletiše mnogi Sokoliči diljem naše domaje, pa i u samom Zagrebu imademo več drugo gnijezdo, a biti če ih i više. Zadruga je več prevelika, pa je prirodno da se dijeli i množi dalje bez obzira na motive, koji se pojaviše.
Mora se priznati lijepi uspjeh sokolskim osnivačima i njihovim sljedbenicima sve do današnjeg doba. Osnovala se mnoga društva, u kojima ima lijepi broj pregalaca na polju Sokolstva kako u pogledu idejnom, tako u pogledu tehničkom. Podijeliše si uloge, te jedni djelo-vahu administrativno, drugi literarno, treči organizatorno u najširem smislu sokotskog rada i t. d. Rezultati zrcalili su se u sokolskim školama, u priredivanjima javnih vježbi i u akademijama društvenim, pa i u sle-tovima Župa sve do onih „Saveza“, koji su zacijelo još u živoj uspo-meni svima onima, koji pribivahu I. i II. svesokolskom sletu u Zagrebu god. 1906. i 1911. Taj rad imao je priznanja i izvan granica naše domovine uslijed sudjelovanja Slavena na našim sletovima i sudjelovanjem našim na sletovima i vježbama u Pragu, Lavovu, Krakovu, Beogradu, Sofiji, Ljubljani i t. d.
Sve to ali mladu generaciju ne zadovoljava; ona teži dalje. Pro-učavanjem spisS neumrlog osnivača Sokolstva dra Miroslava T y r š a došla je do tvrdog uvjerenja, da če Sokolstvo sa pravim i potpunim uspjesima vršiti uzvišenu svoju zadaču tek onda, kada če si prokrčiti put u najzadnju potleušicu našeg naroda. U narod treba uči, kako dobro reče deneral Vasič prigodom istupa onda još jednog Sokola zagrebač-kog u vojarni prošle godine.
Sokolska Župa Zagrebačka prvim je svojim sletom eto baš juče počela, da ovu misao „u narod" realizuje.
Cime ? — pitati če možda kogod.
Eto, upravo zajedničkim istupom sa vojskom i našom školskotn mladeži.
Da istupamo s vojskom uvelike neki zamjeraju s jedinom primjed-bom, da se ide za tim, da se naše Sokolstvo militarizira. Niti je direktiva za zajednički istup s vojskom potekla iz redova vojske, niti je još manje dana ili mogla biti dana kakova zapovijed, da Sokolstvo istupa sa vojskom. Ta misao potekla je iz redova Sokolova. Zar nije vojska i u Pragu istupila i može li kogod reči, da su tamo u tome pogledu druge prilike. I u Cehoslovačkoj i kod nas u Jugoslaviji vojska se smatra danas nečim sasma drugim, nego što je bila za vrijeme pokojne Austro-Ugarske.
Neče vojska militarizirati Sokolstvo, nego če ono vojsku sokoli-zirati. Pa da ni jedan od vježbajučih vojnika ne bude član sokol-skog društva, Sokolstvo če dobiti več time, jer je sigurno da a ma nijedan neče biti njegov protivnik, šta više ogromna večina biti če mu zagovor-
nici. Znamo ali sigurno, da če mnogi i mnogi od njih, kad se vrate kuči, s mjesta se upisati u Soko ili ga tamo, gdje ne postoji, osnovati ili dati inicijativu, da se osnuje, kako bi mogli ono, što su u vojsci, a kroz Sokol naučili, upotrebiti u korist otadžbine. Koliki če se naši ljudi time spasiti, pošto če baš sokolskim prosvjetno-uzgojnim radom biti rije-šeni napasti raznih poroka. Držim, da je to i suvišno isticati. Ne če biti zgorega, spomenem li, da osim gornjega može biti zajednički rad s vojskom od koristi kako narodu, tako i pojedincu time, jer če po svoj prilici svi oni Sokolovi, koji če dokazati, da su stanovito vrijeme vjež-bali u Sokolu, uživati taj privilegij, te če im biti skračena vojna služba ili če svakako daleko brže biti unapredeni u činu, nego ostali vojnici, koji nijesu ni sjena kod ustupa u vojsku Sokolu, koji dolazi tamo več malne kao potpun vojnik. Slični privilegij uživaju več danas gimnaste u francuskoj vojsci, a u češkoslovačkoj vojsci neki su Sokolovi na naj-vidnijim mjestima bez obzira na ostale privilegije, na koje se tamo uostalom kraj današnjih prilika i ne računa. Šta više, rekrutacija se tamo obavlja u samom Sokolu bez obzira na to, koliko je dotični uvojačeni član kao takav vrijedan za dotično sokolsko društvo. Zaista prekrasan primjer požrtvovnosti za svoj narod.
Što se školske mladeži tiče, koja je prviput istupila u tako impo-zantnom broju prigodom ovog sleta, može se mirne duše u pogledu načina sokolskog rada povuči paralela sa vojskom. Na mladima svijet ostaje, pa kako to vrijedi za sve, tako i u prvom redu za Soko, koji mora da zajedno kroči sa školom i da s njome rukom o ruku radi i nastoji oko duševnog i tjelesnog uzgoja mladeži — naše uzdanice. Pa i sama vlada izdala je naredbu, prema kojoj se ima u svim školama mladež uzgajati u sokolskom duhu, a kako se to može činiti, ako ne u sporazumu i u neprekidnoj čim užoj vezi sa našim nastavnicima. Sa više se strana čuje, kako je ipak bilo žalosnih iznimaka, gdje se djecu odgovaralo od sudjelovanja na tom sletu, jer da je to „vlaški" ili „srp-ski“ slet ili da je Soko bezvjersko društvo. Dotični bit če da su krivo informirani o zadači Sokolstva i načinima njegove propagande. Taj način sasma je jednostavan. U sokolsko društvo spada svatko bez razlike dobe, spola, slaleža i v j er e i tko je usto neporočan. Time daje se prilika svim pripadnicima naroda, da udu u Soko. Uzme li se još u obzir, da Soko u „Sokolu" ne pozna politike i da se svakome prepušta, da ispovijeda koje mu drago političko uvjerenje izvan „Sokola“, onda je jasno, da sokolske domove smatramo kao neko utočište, gdje si siguran, da češ uz jačanje svoga tijela nači i razbibrigu u ugodnom osječaju u bratskom sokolskom krugu.
Prema zasadama sokolskim održani slet najbolje je dokazao, da se ove ispravno shvačaju od onih, koji su s njime upravljali. Na njemu bile su zastupane sve kategorije po dobi, spolu, zanimanju i — vjeri.
Što se pak tiče spočitavanja sletu, da je „srpski“, to je najbolje dokazala povorka, prigodom koje čulo se iz opčinstva: „Pa kakav je to srpski slet, em su to sami naši poznati domači ljudi".
*
Tehničkom stranom sleta upravljao je brat Frane Schwarzwald, sin zagrebačkog građanina iz Vlaške ulice uz pripomoć nekolicine pred-njaka i članova „Sokola I.“ i tehn. odbora Župe.
Neka društva su radi pokuša vježbi stigla u Zagreb več u subotu, a ostala u nedjelju u jutro.
U Župi su slijedeča društva: 1. Zagreb, 2. Zagreb L, 3. Dugoselo, 4. Sv. Ivan Zelina, 5. Ivaničgrad, 6. Kutina, 7. Lipik, 8. Pakrac, 9. Velika Gorica, 10. Sisak, 11. Petrinja, 12. Glina, 13. Jastrebarsko, 14. Samobor, 15. Klanjec, 16. Bizeljsko, 17. Brežice, 18. Krško, 19. Rajhenburg, 20. Sevnica. Radi poznatog spora nije sudjelovalo najjače naše društvo Sokol s Wilsonovog trga, što je dakako za požaliti. Neshvatljivo je ali, da nije sudjelovalo društvo iz Jastrebarskog, a osim toga na nagovor se neke osobe povratila večina članova Sokola iz Kutine. Par nobile fratrum! Tako smo informirani baš od jednog člana od onih članova dotičnog društva, koji ipak ostadoše na sletu.
Povorka, koja je brojila više tisuča učesnika: vojnika, Sokolova, Sokolica i školske mladeži obojeg spola pučkih i srednjih škola, svrstala se na Akademičkom trgu i pošla tačno u 2'/2 sata pos. podne Zrinjev-cem, Strosmayerovom ulicom, Jelačičevim trgom, Jurišičevom, Draško-vičevom i Vlaškom ulicom na sletište u Maksimir (na Haškovo igralište). U povorci bile su sokolske fanfare iz Krškoga i Siska i dvije vojničke glazbe; jedna ispred povorke, a druga u sredini tako, te je mogao biti uščuvan od cijele povorke jednaki korak, pa i od one sitne dječice, koja ali nijesu išla cijeli put pješke do Maksimira, nego su ih odvezli s auto-mobilima, čemu su se dječica vanredno radovala. Da se izbjegne nesreči, automobili vozili su polaganije, a time je dječja radost putem tamo i natrag dulje potrajala, kojoj su dala oduška veselim klicanjem Jugoslaviji i pozdravljanjem opčinstva sa mahanjem jugoslavenskim zastavicama. Dražesno je bilo pogledati na sitnu ovu i milu našu dječicu, kako se ščučuriše u kolima, iz kojih su nekima virile iz kola samo ru-čice sa zastavicama, a nekima glavice kao ptičicama iz gnijezda. Cijela ekspedicija sretno je svršila, tek tu i tamo bilo je ipak plača, jer si u kolima neki zaprljaše lijepa svoja i nova vježbovna odijela. Trebalo je tek	par utješljivih riječi učitelja	ili učiteljice i	— sve je bilo	opet u redu.
Ta	u, ovoj masi vježbača ko bi	opazio svaku	mrlju!
Sama vježba otpočela je	umjesto u 4	i ’/s 11 4 i s/<-	Ovo četvrt
sata rado opraštamo znajuči, koliko se ustrpljenja hoče, dok se sve vjež-bače, od kojih je malo koji uopče ikada javno istupio, usporedalo i upu-tilo u sve potankosti. Na burno pljeskanje i udaranje štapovima po tri-binama otvorila se konačno vrata na sjevernoj strani vježbališta i prvi udjoše mališi pučkih škola i napuniše gotovo polovinu velikog Haškovog vježbališta. Prijašnji pljesak nestrplivosti sada se postostručio u frene-tičan pljesak od razdraganosti nad milovidnim pojavama toli brojne sitne dječice, jednolično odjevene i svako sa jugoslovenskom zastavicom u ruci. Nakon uredno izvedenog nastupa u „kolonama" i razmaka, po-zdraviše djeca opčinstvo kao iz jednoga grla sa sokolskim pozdravom
„Zdravo!“ i mahanjem sa zastavicama. Naravno, da je i opčinstvo odzdravilo sa „Zdravo!" To isto opetovalo se poslije i kod sviju ostalih tačaka, a što dalje, to oduševljenije, jer su se poslije redale tačke, što dalje, to ljepše i sa većim masama. Nakon izvedenih prostih vježbi, a na zadavoljstvo sviju prisutnih, istupiše djevojčice. Vježbalište i opet malne sasma prekrito. Što se tiče skladnosti izvedbe prostih vježbi teško je reči koji su bolje vježbali: dječaci ili djevojčice. Naravno, sitne pogrješke ovdje ne potpadaju kritici. Svaka čast s toga učiteljima, učiteljicama i Sokolovima, koji uložiše i te koliko truda, dok postigoše željeni rezultat, a taj im je svakako najbolja nagrada.
Treča nastupila je pješadijska podoficirska škola sa 370 vježbača | .u bojnoj opremi. Izvedba precizna! Opčinstvo upravo elektrizovano, a klicanju: „Živila naša vojska!“ ni kraja ni konca.
Iza toga nastupilo je oko 400 srednjoškolaca sa jedr.om kombina-cijom zgodno sastavljenih prostih vježbi, koje su se vanredno svidjale.
Srednjoškolci, burno pozdravljeni, ostavljaju vježbalište, da ih za-mijeni srednjoškolska ženska omladina.
1 njihove se proste vježbe, a naročito složno i lagano stupanje svidjelo.
Sa šestom tačkom istupiše vojnici i Sokolovi sa Hofmanovim prostim vježbama, kojima je simbolički prikazano naše oslobodjenje i ujedinjenje. Teške ove vježbe, poduprte divnom muzikom našega Muh-v i č a (jugoslovenskog Pospišila, najboljeg češkog sokolskog skladatelja), izvedene su uspjehom, kao nigdje još dosele. Vidjelo se, da ih vježbači shvačaju. Išle su od srca, ali i k srcu svakog prisutnog od brojnog onog opčinstva.
Sedma tačka bila je ona Sokolica sa čunjevima. Ovdje je bio uspjeh nešto manji, jer te su se vježbe u posljednje vrijeme kod nas malne sasma zanemarile, pa je pohvalno po tehn. odbor Župe, da ih je stavio na raspored. Vježbe sastavio je brat E. Schwarzwald. Sa pljeskom naravno nije ni ovdje opčinstvo štedilo.
Na to su nastupila društva Brežice, Pakrac, Sisak i Zagreb I. sa simultanim vježbama na ručama. Te su vježbe takove naravi, da ih ni za posljednjeg sastanka francuskih gimnasta u Lille-u nismo vidjeli u ideal-noj izvedbi, ma da bi se to tamo moglo očekivati, jer su te vježbe tako reči francuski specijalitet.
Ipak naši Sokoli upeli su sve sile, da u dosta kratko vrijeme i kraj naših još dosta slabih prilika ovu tačku spase, pa im je to i pri-znato od strane opčinstva.
Predzadnjom tačkom nastupile su Sokolice sa praškim prostim vježbama i vrlo ili lijepo izvele uz rijetke iznimke pojedinih vježbačica, kojima su za prvi put ove vježbe ipak bile pretežke. Opčinstvo, koje je upravo napeto pratilo divne ove vježbe, nagradilo je Sokolice obilnim pljeskom.
Kulminacija uspjeha ovoga sleta bila je zadnja tačka prostih vježbi, sastavljenih od vodje Župe brata F. Schwarzwalda. Izvedoše ih vojnici i Sokoli, njih preko dvije tisuče. Prostor vježbališta bio je
sasma ispunjen od vježbača. Osobito efektan, i upravo uzorno bio je izveden nastup i odstup. Takova šta rijetko se kada može vidjeti. Prije početka ove tačke predani su zaslužnom vodji bratu S c h w a r z-w a 1 d u darovi uz popratni govor starešine Župe brata Novaka. Marni ovaj pregalac na polju Sokolstva mnogo još obečaje, a kako je od brače Sokolova i sestara Sokolica ljubljen i štovan, uvjeren sam, da neče sma-laksati, nego naprotiv, da če ga uspjeh ovog sleta potaknuti na daljnji intenzivni rad, kakav mu je bio i dosele.
Kako se iz gornjega vidi, raspored sleta bio je obilan, a sastavijen oprezno prema našim prilikama. Iz cijelog arangementa vidjelo se, da je bio u rukama prokušanih sila, kojima to nije bio prvi slet.
Ona divna harmonija u izvedbi vježbi i u čitavoj organizaciji sleta neda mi da odložim pero. Svak je bio na svome mjestu. Naročito treba istači požrtvovnost vježbača i vježbačica, koji su od rana jutra prigodom pokuša, pa do kasne večeri ustrajali na vježbalištu pokoravajuči se ljubljenim svojim prednjacima i prednjačicama.
Haškovo vježbalište nije još doživjelo ovakovog slavlja, kao ove nedjelje. Divan je pogled bio na onu masu opčinstva i djece, koja su poslije svršenih svojih vježbi posjedala oko vježbališta, kojeje osim ovog ukrasa bilo okičeno zelenilom i bezbrojnim barjacima i zastavicama.
Slet, koji je u svakom pogledu sjajno uspio, završio je sa zaba-vom u vrtu „Kola“, koji je bio dupkom pun biranog opčinstva iz sviju slojeva našega gradanstva.
Vrijeme poslužilo je, da ne može ljepše i bolje, tek na večer za-bladilo je tako, da se opčinstvo počelo več oko 11 sati vračati kučama.
Bračo Sokoli i sestre Sokolice, koji se vratiste svojim domovima, pričajte svojima kod kuče o uspjehu ovog prvog jugoslavenskog sleta naše Župe i recite im, da je Zagreb bio i da če ostati jugoslavenski.
Od onih pak, koji nijesu sudjelovali na lijepom ovom sletu, oče-kuje se, da če htjeti i znati pravim bratskim načinom odstraniti sve zapreke, koje su im bile na putu, da ovaj put izvrše svoju sokolsku dužnost. Zbacimo sa sebe sitničave stvari; svladajmo se i dajmo, da zagospoduje razum i sokolska svijest umjesto strasti. Nastavimo naše sokolsko djelo, stisnimo svoje sokolske redove, da budu čvrsti poput hridi. To danas traži od nas otadžbina. Jao si ga nama, propustimo li to učiniti!
Ovi reci pisani su iskrenim sokolskim osječajem u vručoj želji, da nam milo naše Sokolstvo i unapred cvate i da se širi diljem divne naše Jugoslavije na sve to veču čast i slavu njenu. Drag. Šulce.
Sakupljajte i šaljite pretplatu za „Sokolski Glasnik"
Kožnate sprave za gimnastiku
svih mogućih vrsta mogu se odmah dobiti kod prve strukovne bratske firme
Fr. Adam Kunratice kod Praga.
Strunjače za 50% jeftinije! Tražite cenovnik!
STIMAC i DRNDARSKI
Giro-Conto	ZA	PROME Г ROBOM Telegrami:
Srpska Banka Zagreb.	ZAGREB	Š	t	i	m	a	c	c	o	Zagreb.
Chek SHS Pošte 33.453. JELAČIČEV TRG BROJ 28.	Telefon	20-61.
Stalno i veliko skladište
MANUFAKTURNE ROBE
svake vrsti, te
PAMUKA ZA TKANJE
i prvorazrednih
ČEŠKIH CIPELA
za gospodje, gospodu i djecu.
PRODAJA NA VELIKO 1 MALO.
Cipele za gombanje uvjek na skladištu.
SOLIDNA PODVORBA!	JEFTINE	C1JENE!
BRflCR BflTfl
ZAGREB, MAROVSKA ULICA 30.
nudi
sokolske cipele
male neto K 110.—, veče neto K 120.—
Прва југословснска творница гилшастичких справа
= БДШИН И ДРУГ =
ЉУБЉЛНА, Пред Шкофијо 19.
Израђује све врсти гимнастичких и шпортских спрана, те оруђа за игре. ГГреузима уређеае чшгавих вежбаона соколских, школ-ских и засебних. Поправља све сираве. Фурнира притке за прече и т. д. — — — На захтјев шаље прорачуне и надрте.
RESTAURACIJA
NARODNI DOM
(brat Bogomir Šlachta)
LJUBLJANA
preporuča se braći Sokolima.
PRVA JUGOSLOVENSKA TVORNICA GIMNASTIĆKIH SPRAVA
- BAŠIH I DRUG —
LJUBLJANA, Pred Škofijo 19.
Izraduje sve vrsti gimnastičkih i športskih sprava, te orada za igre. — Preuzima uredenje čitavili vežbaona, sokolskih, školskih i zasebnih. Popravlja sve sprave. Furnira pritke za preče i t. d. — Na zahtjev šalje proračune i načrte.
BUOJEJOVAČKA RESTAURACIJA
„KOLO“
preporuča se brad Sokolima
GRADJEVNO PODUZEĆE
OVL. GRADITELJI
lkEl%N ZAGREB