KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 22 (2)
INDUSTR1SKE SVOJINE
Izdan 1 novembra )9'52.
PATENTNI SPSS BR. 9229
Union Chimique Belge S. A., Bruxelles, Belgija.
Poboljšanja u preradi litopona.
Prijava od 18 jula 1931.	Važi od 1 novembra 1931.
Traženo pravo prvenstva od 13 februara 1931 (Francuska).
Poznato je da suviše veliki sadržaj cinkovog oksida jako škodi raznim osobinama litopona, a naročito njegovoj boji.
Oksid cinka stvara se naročito za vreme prženja. Može se pored toga načiniti čak i pri taloženju iz rastvora i to usled pre-komernog sadržaja hidralnog rastvora ba-rijum sulfida.
Lilopon se može oslobodili prekomernog sadržaja cinkovog oksida ispiranjem kakvom kiselinom, naročito sumpornom kiselinom, koja učini da cinka oksid postane rastvorljiv. Ovo tretiranje opet, ima za po-sledicu suvišno smanjenje' cinkovog sadržaja u litoponu, a naročito mu se uništava otpornost na svetlosti.
Otkriveno je da poste tretiranja fosfornom kiselinom litopona posle taloženja, bilo pre, bilo posle kalcinacije, ili i pre i posle kalcinacije, i to tako da se alkalnost litopona a tako isto sav ili delimičan sadržaj cinka oksida neulrališe, ne samo li-topon oslobodi svih nedostaka, koji neminovno prate alkalnost litopona ili njegov suvišni sadržaj u cinkovom oksidu, već se njegova postojanost znatno uveća čak i u prisustvu relativno znatnih količina hlora.
Ovo tretiranje fosfornom kiselinom omogućilo je dobijanje litopona potpuno be-log, neutralnog i postojanog na svetlosti.
Primer 1. Neki litopon, koji sadrži l,40°/o cinka oksida i jednu izvesnu količinu alka-iija, koja odgovara 0,20°/o MgO, ali skoro sasvim bez hlora, podvrgnut je razmeša-vanju u vodi, gde je u takom slanju izložen
dejstvu rastvora fosforne kiseline jačine 57. . Količina dodate fosforne kiseline takva je, da se sva alkaiičnosl materije u suspenziji neulrališe i da se sadržaj cinka smanji na vrednost od 0.2°/o, to jest, da 1,2‘/0 cinkovog oksida bude neulralisano kiselinom.
Rezultati takvog tretiranja sledeči su:
1.	Žućkasta boja litopona nestala je i u mesto toga dobio je čistu belu boju.
2.	Nestala je alkalna reakcija dobijenog proizvoda prema phenolphtaleinu.
3.	Prekomerno zgušćavanje litopona u ulji-ma prilikom mešanja boje, što je slučaj kod prvobitnog litopona, nestalo je.
4.	Otpornost prema svetlosti znatno je povećana.
5.	Sadržaj cinka, posle tretiranja, razlikuje se za manje od 0,lo/o od sadržaja pre tretiranja.
Primer 2. Vodena suspenzija litpona, koji nije nikako prerađivan, dobije dodatak cinkovog hlorida u količini, koja daje litoponu, posle izdvajanja, sadržaj od 3,25 gr. vezanog hlora po kilogramu.
Tako dobiveni primerak nije bio postojan na svetlosti.
U ostalom, poznato je da takav sadržaj prevazilazi 4 do 5 puta dozvoljenu granicu za dobijanje alkaličnog litopona koji bi bio postojan na svetlosti.
Ako bi se gornji primerak litopona tretirao fosfornom kiselinom pre izdvajanja i to tako, da kad je suv, sadrži istu količinu hlora, onda će taj litopon biti potpuno postojan na svetlosti.
Din. 5.
Ovčij primer naročilo ističe ciu je tretiranjem fosfornom kiselinom omogućeno do-bijanje lilopona potpuno otpornog prema svetlosu čak i kada sadrži znatne količine hlora.
Primer 3. Lipton, istog sastava kao što je napred bilo navedeno, tretiran je sa sumpornom kiselinom, i to količinom koja je dovoljna da neufrališe slobodnu alkalič-nost a tako isto i minimalnu količinu cinkovog oksida. Takav litopon, posle ispiranja i sušenja, nije više postojan na svetlosti.
Ako se tako tretirani litopon savesno ispere, pa se zatim tretira sa fosfornom kiselinom i to količinom koja je dovoljna za skoro ceo ili najveći dro zaostalog sadržaja cinka, onda takav litopon ponova dobija postojanost na svetlosti, koju je bio izgubio usled tretiranja sumpornom kiselinom.
Pripremljena su tri lipotona polazeći od rastvora cinka sulfata (ZnSO^), i to tako da je na svakih 100 kubnih santimetera sulfatnog rastvora (otprilike 11 gr. Zn.) u prvom bilo 2°/0, u drugom 5°/0, a u trećem IO0/« desetoprocentnog rastvora cinka klorida (ZnCl2).
Sva tri litopona sadržavali su skoro iste količine cinkovog oksida (ZnO)—l,4°/o • magnezijum oksida (MgO)- 0,20u/n. Njihov sadržaj cinka, izraženog u procentima cin ka sulfida (ZnS) bio je sledeči: 29,390/o 7-a prvi, 29,96'7n za drugi i 51,15% za treći. Njihov sadržaj hlora bio je: O.OT'/o za prvi 0,12"/0 za drugi i 0,16'70 za treći.
Sva tri litopona stavljena su u vodenu suspenziju i to po 200 gr. na litar vode, pa su zatim dobita dodatak fosforne kiseline u sledečim proporcijama:
Prvi, koji je sadržavao 29,39 7o, cinka dobio je 3 pula veću količinu nego šio je teoriski potrebno, da se neutrališe cinkov oksid i magnezium oksid, prisutni u suspenziji.
Drugi je dobio pet puta veću količinu od teoriski dovoljne količine.
Treći je dobio sedam puta veću količinu od teoriske.
Svi su oni postali postojani na svetlosti, što nisu bili pre ovakvog tretiranja.
Primećeno je da ako se suspezija litopona u vodi učini koncentrisanijom, t. j. da se dovede na 500 grama po litru vode, pa čak da se taj sadržaj popne i na litar vode, potrebne količine fosforne kiseline, koje se dodaju radi postignuća postojanosti litopona prema svetlosti, mogu se znatno smanjiti.
Ako se odstrani izvesna količina hlora ispiranjem pre tretiranja, količina potrebne
foslorne kiseline, takođe se može znatno smanjiti.
Već je ranije bilo predlagano da se prerađenom litopona dodaju fosfati alkalnih ili zemnoalkalnih metala.
Isto je tako lako uvideti da su sva takva dodavanja išla samo na to, da proizvod dobije alkaličnu reakciju.
Bilo je takođe predlagano, da se cinkanim rastvorima dodaju pre precipitacije, alkalni ili zemno alkalni fosfati. Svi ti dodatci nemaju nikakvo dejstvo u pogledu neutralizacije cinkovog oksida, koji se stvara za vreme kalcinacije. Dejstvo alkalnih fosfata jednako je dejstvu drugih materija sa alkalnom reakcijom kao šlo su silikati, karbonati borati i t. d.
Prema ovom postupku, litopon se mora tretirati, kada je on već gotov i kalciniran i tretiranje se vrši na način da se dobije proizvod, koji je neutralan prema fenol-ftaleinu.
Očevidno je, da se umesto dodavanja fosforne kiseline kao takve, mogu upo-trebiti i rastvori kiselih soli fosforne kiseline, kao što je kiseli natrijum fosfat, ili neki drugi hemiski proizvodi, koji mogu da se oslobode fosfornu kiselinu reagirajući sa vodom, naročito metafosforne i pirofosforne kiseline i njihove kisele soli.
Na isti način ovaj pronalazak obuhvata i svaki drugi postupak, koji upotrebljava reagirajuće materije, koje bi u rastvoru oslobodile fosfornu kiselinu u cilju da tako dslobođena kiselina može da reagira na alkaličnost i sadržaj cinkovog oksida u litoponu.
Količina fosforne kiseline, koja se ima dodati, ne zavisi samo od količine cinko vog oksida (ZnO) koja se ima neutralisati već isto tako i od ukupnog sadržaja cinka u litoponu, i od koncentracije litopona u vodenoj suspenziji za vreme tretiranja.
Očevidno je da se ovaj pronalazak ne ograničava na naznačene količine fosforne kiseline navedene u raznim primerima, pošto se te količine mogu menjati prema svakom određenom slučaju što će biti jasno svakom stručnjaku.
Patentni zahtev:
Postupak za tretiranje litopona posle precipitacije pre ili posle kalcinacije, ili i pre i posle kalcinacije, naznačen time, što se litopon tretira pomoću fosforne kiseline ili mešavinom materija, koja oslobođava-ju ili otpuštaju fosfornu kiselinu, i to na takav način, da se eventualna alkaličnost litopona a tako isto i samo deo sadržaja cinkovog oksida, neutrališe.