KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 84 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 MAJA 1937.
PATENTNI SPIS BR. 13182
Naamlooze Vennootschap de Bataafsche Petroleum Maatschappij, Haag, Holandija.
Postupak za ostvarenje nepropustljivosti, zaptivanje i učvrščivanje propustljivih iii pokretnih Zemljinih slojeva ili drugih poroznih masa.
Prijava od 27 decembra 1935.	Važi od 1 maja 1936.
Naznačeno pravo prvenstva od 3 januara 1935 (Holandija).
Pronalazak se odnosi na postupk za ostvarenje slojeva ili zaklona ko ji su ne-propustljivi ili skoro nepropustljivi za vodu i gasove, u poroznom i propustlji-vom zemljištu i drugim sličnim poroznim masama, kao što su podzemni slojevi peska, šljunka, prirodne ili veštačke stene ili slojevi minerala, zidane ili betonske konstrukcije, nabacaji kamena itd., da bi se ispunile ili zaptile praznine, šupljine ili t. sl. u takvim masama i/ili da se poboljša kohezija i da se učvrste pokretna zemlji-šta, kao i da se zapte zidovi bunara ili sondažnih rupa.
Jedan od poznatih postupaka ko ji služi sličnim ciljevima sastoji se uglavnom u torne da se izvesna vodena disperzija iz bituminozne materije utisne u tle ili ili m asu ko j a treba da se tretira i da se izvede njeno koagulisanje na željenom mestu ili udubini, tako, da se proizvede čvrst sloj koji je nepropustljiv ili skoro nepropustljiv za vodu i za gasove ili za oboje. U izvodenju ovog postupka, pret-hodno prisustvo elektrolita u tlu ili drugo j masi može imati izvesno nepovoljno dejstvo na koagulaciju disperzije, tako, da može biti korisno ili potrebno da se sma-nji koncentrisanost ovih substanci u tlu, što može da se izvede pomoču prethodne primene čiste vode ili kakvog rastvora substanci koje imaju suprotno dejstvo, na primer agense koji usporavaju koagulisanje, kao što je kakav alkalni rastvor. S druge Strane se mogu, pre, za vreme ili posle primene disperzije, uvoditi rastvorl
podesnih elektrolita, da bi se postigla po-ciesna koagulacija disperzije na željenom mestu.
Osim toga je iz gore navedenog postupka primene vodenih disperzija bitumi-noznih materija poznato da se zemljišta i druge mase tretiraju agensi m a za impreg-nisanje, različite prirode, kao što su suspenzije cementa ili gline i kemijskih pro-dukata koji obrazuju precipitate, na primer siliciumove kiseline i aluminiumsili-1'ota.
Sada je nadeno, po ovom pronalasku, da u praksi poznatih postupaka mogu biti postignuti bolji rezultati pod različitim odnosima pomoču uzastopne primene agensa za impregnisanje iste prirode ili različitfe prirode u dve ili više faza, u pogledu proizvodenja nepropustljivosti, za-ptivenosti ili učvrščivanja tretirane mase.
Po načinu na koji je izvoden opštl princip uzastopne primene agensa za im-prednisanje, pronalazak pruža različite važne oblike, koji če niže biti detaljnije opisani.
Nadeno je da može bti korisno da se u prethodnoj fazi postupka, umesto čiste vode ili rastvora agensa koji sprečavaju iii potpomažu koagulisanje, upotrebi disperzija bitumena koja je trajni ja od disperzije ko ja svojim koagulisanjem treba da proizvede zaptivanje tretirane mase.
U ovom se pogledu jedan oblik izvo-denja pronalaska sastoji u torne, da se na j-pre u tle ili u drugu m asu, koja treba da
Din. 15.—
se zaptiva, uvodi disperzija stabilizovanog bitumena, koja se ne koaguliše za vreme svoga prodiranja, i zatim disperzija bitumena sa man jo m stabilnosču ili koja ima jače izraženu sklonost k a koagulisanju, čije se koagulisanje proizvodi na željenom mestu, eventualno tako, da koagulisanje počinje več za vreme uvodenja. Prema slučaju, može tako de biti preporučljivo, da se primeni niz disperzija sa stabilnosču postupno ili progresivno opadajučom ili s a rastučim sposobnostima za koagulisanje.
Prethodnom primenom kakve veoma stalne disperzije bitumena, koja je u stanju da pruži odpora dejstvu sastojaka mase koja treba da se tretira, i rastvorenh ili ra-stvorljivili substanci ko je se u n joj sadrže, pornenuta masa je dovedena u takvu okol-nost, da neče izazvati preranu koagulaciju fnanje stabilnih disperzija primenjenih po torne.
U ovoj uzastopnoj primeni različitih disperzija bitumena prva se disperzija poni e ra sledečem, a da se ne proizvede znat-nije mešanje izmedu njih. Željeno je da manje stabilna disperzija, pre no što se koaguliše, bude u stanju da pokrije istu oblast kao i prethodna stabilni ja disperzija.
Ako se želi, materije za punjenje koje potpomažu zaptivanje praznina treti rane mase u kombinaciji sa koagulisanim bitu-menom, kao što su koloidalne materije ili druge koje su opisane u patentu br. 12306 od istog prijavioca, na primer kakva suspenzija gline, mogli biti dodate jednoj ili večem broju disperzija bitumena upo-trebljenim u ovom postupku.
Drugi oblik izvodenja ovog pronala-ska jeste sledeči:
U praksi poznatih postupaka za otva-renje nepropustljivosti oseča se cesto nezgoda da proizvodenje nepropustljivih zaklona u tretiranoj masi zahteva relativno velike količine agensa za impregnisanje. Stoga se na primer nepropustljivi zaklon proizvodi u peskovitom zemljištu uvode-njem tečnosti zaimpregnisanje pomočil in-jekcionih cevi koje su izbušene na pravilnim rastojanjima, u tak vi m količinama da se zemljane mase impregnisane sa raznih središta za injekciju sjedinjuju i prelaze jedna u driigu.Znata debiji na. tako do-bivenog zaklona naravno nalaže veliki utrošak materije za impregnisanje.
Sada se jedan oblik izvodenja prona-laska k o j i omogučuje da se proizvede zakloni male debljine ili čak i tanki slojevi, kdji tako smanjuju količinu potrebne ma-teiije za impregnisanje, sastoji u torne, da 'e najpre izvede delimično stacionarno
zaptivanje na mestu na ko jem zaklon treba da se primeni, i zatim da se kakav agens za ostvarenje nepropustljivosti dovede ovoj masi koja je delimično učinje-na nepropustljivom, što čini da se obrazuje zaklon il nepropustljivi sloj na mestu gde ovaj agens za ostvarenje nepropustljivosti dospeva u dodir sa m asom delimično im-pregnisanom koja je prvo proizvedena. Radeči na taj način, relativno tanak sloj ili pelikula megu več biti dovoljni da se proizvede veoma zadovoljava juča nepropust-liivost.
U izvodenju ovog oblika pronalaska isti agens za impregnisanje ili sličan agens može biti upotrebljen isto tako dobro za prethodno delimično impregnisanje kao i za konačno ostvarenje nepropustljivosti, ih se pak mogu upotrebiti različiti agensi v. različiti m fazama postupka. Tako se na primer mogu u različitim fazama postupka koristiti disperzije bitumena, koje mogu, ako se to žeii, biti pomešane sa materijama za ispunjavanje, ili pak primena disperzija u jednoj ili u jednoj ili više faza postupka može biti kombinovana s a primenom drugih agensa za impregnisanje, kao što su suspenzije cementa ili gline, kemijski reaktivi ko ji obrazuju precipitate ild. u jednoj ili više faza postupka, ili se pak može raditi bez disperzije bitumena u sivima fazama postupka.
Jedna korist postupka je da se u iti nogo siučajeva može proizvoditi veoma povoljan efekat pomoču disperzija ili veoma razblaženih rastvora, što omogučuje da se ostvari znatna ekonomija materije za impregnisanje.
U koliko je u pitanju bliža upolreba disperzija bitumena, radeči prema oblilcu izvbdčnja prVo opisanog pronalaska može se postupati tako, da se proizvede samo delimično .ostvarenje nepropustljivosti koagulisanjem disperzije bitumena uvedenog na poslednjem mestu. Zatim se trperijem podzemne vode ili na kakav drugi drugi način, disperzija bitumena uvedenog na prvo m mestu prinudava da povratno teče k a delimično impregnisano j masi, tako, da dolazeči u dodir sa ovom poslednjem, pornenuta prvo uvedena disperzija bude filtrirana i koagulisana Tako se obrazuje epropustljvi zaklon na mestu dodira s a m asom delimično učin jenom nepropustljivom.
Umesto dve faze postupak po prona-lasku može imati više faza i različite kombinacije.
U izvestiim slučajevima može biti do-voljno da se u prvo i fazi proizvede pri-vretiieno zaotivanje, koje se može po primeni konačnog zaklona, rastvoriti luže-
njem agensa privremene zaptivenosti ili time, što ova j poslednji gubi svoju struktura usled biološkog, hemijskog ili dru-gog dejstva. Substance koje ulaze u obzir pod ovim okolnostima jesu na primer organski koloidi koji se ostavljaju da se koa-gulišu ili da se nadmu na željenom mestu, kao polisaharide, gume, albuminoidne ma-terie, na pr. rastvor kazeina ili od masti oslobodeno mleko.
Različiti oblici izvodenja pronalaska više su objašnjeni pomoču sledečih primera, od kojih se neki odnose na priloženi načrt. Svi procenti i proporci je su dati po teži ni.
Primer 1. -— Jedan podzemni sloj od približno 50 cm debliine koji se sastoji od grubog peska i šljunka, izveden je nepropustljivim na sledeči način:
U pravilnim rastojanjima od prilike od jetinog metra izbušene su cevi u zem-ljištu dok se ne dostigne pomenuti sloj. U svaku se cev uvodi najpre oko 50 lit ara kakve stabilne disperzije, koja je pripravljena clispergovanjem jednog dela bitu-mena (prodiranje 300 pri 25" C, mereno po metodi A. S. T. M.) u dva dela sapuna sa 0,5%, posle čega se 1'7„ kazeina, raču-nato na težinu bitumena, dodaje radi sta-oilizovanja. Posle uštrcavanja ove disperzije, uvedeno je u svaku cev po 200 litara disperzije bituitiena, pripravljene na isti način ali bez dodavanja kazeina. Disperzije rnogu biti jednostavno sipane u cevi, oda-kle mogu prodirati u zemljište, a da uop-šte ne bude potrebno da se primeni priti-sak pumpaniem ili na drugi način.
Primer 2. — U podzemnom sloju koji se sastoji iz sitntig peska, kroz koji prolazi vodeni tok, buši se red cevi na pravilnim razmacima od prilike 2 metra, i kroZ ove sc cevi uvodi uzastopno:
1)	500 litara disperzije bitumena kao što je pomenuto u primeru 1, stabilizovane sa 1 % kazeina i ošini toga pomešane sa 1 % formiata metila, pri čemu su ovi pro-centualni odnosi računati na težinu bitumena.
2)	500 litara ikte disperzije kao što je pomenuto pod 1), stabilizovane sa 0,7% kazeina;
3)	500 litara iste disperzije kao što je pomenuto pod 1), stabilizovane sa 0,5% kazeina;
4)	1200 litara ili i više disperzije kao što je pomenuto pod 1), stabilizovane sa 0,3% kazeina, pri čemu se uštrcavanje poslednje disperzije nastavlja do ostvarenja potpune nepropustljivosti.
Primer 3. — (Vidi sl. 1) Da bi se pro-veo nepropustljivi zaklon u dnu 1 kakvog bunara kod zemljanih radova u višini do-
nje ivice talpi 2,2' uštrcava se u zemljište pomocu cevi 3 izvesna količina disperzije razblaženog bitumena, na primer disperzije sa 5%, koja je pripremljena disper-govanjem bitumena u kakvom sapunskom rastvoru od 0,5%, takoj da se disperzija koja izlazi iz svake cevi koaguliše u masi ckolnog terena 4, 4’ i u njemu proizvodi delimično ostvarenje nepropustljivosti.
Zatim, da bi se dopunilo ostvarenje nepropustljivosti, uvodi se pomoču jedne ili više cevi 5koje su rasporedene u unu-trašnjosti ili po spol jašnjosti dna rupe 1, druga disperzija bitumena, na primer disperzija od 30 %, koja je spravljena disper-govanjem bitumena u kakvom sapunskom rastvoru od 0;5% i koji je stabilizovan pomoču dodavanja 2% kazeina, sračunatog na težinu bitumena; ova je disperzija tako stabilna, da se ne koaguliše pre no što je dostigla masu 4 4’ zemljišta delimično uči-njenog nepropustljivim. Kreta nje ove druge disperzije prema masi 4, 4’ može biti izazvano izvlačenjem vode sa suprotne Strane pomenute mase pomoču kakve crp-ke 6, koja tako proizvodi - veštački tok vode u pravcu mase 4, 4’. Tako se ob.razuje nepropustljivi zaklon 7 uz masu koja je delimično Učinjena nepropustljivom pomoču filtriranja i koagulisanja deliča bitumena.
Primer 4. —- Postupak prema primeru 3 može takode biti izmen jen prema sledečem:
Pomoču cevi 3 se uštrcava najpre stailizovana disperzija, koja je pomenuta na poslednjem mestu u primeru 3. Usled svoje velike stabilnosti ova se disperzija ne koaguliše brzo, več nastavlja da prodire u okolno zemljište, gde pomera podzeiiinu vodu. Zatim se kroz iste cevi uvodi disperzija koja je prvo pomenuta u primeru 3, i koja disperzja pomera več prisuthu disperzijo u zemljištu i koaguliše se brzo, što proizvodi delimično ostvarenje nepropustljivosti mase 4, 4’. Zatim se veštačka vodena struja proizvodi pomoču crpke 6 na način koji je opisan u primeru 3, što prinuduje nekoagulisanu disperziju da se ponovo vrača prema masi 4, 4’ koja je delimično učinjena nepropustljivom i koja dolazi u dodir sa ovom, da bi tu obrazo-vala nepropustljivi zaklon 7 pomoču filtriranja i koagulisanja deliča bitumena.
Primer 5 (vidi sl. 2). — Da bi se do-bio nepropustljivi zaklon u nasipu propus-tljivog kanala 10, u telu nasipa se proizvodi iznad nepropustljive podloge 11 izves-tan delimično učinjeni nepropustljivim sloj 12, pomoču uštrcavanja zasebnih ali ne jednovremenih ograničenih količina kakvog rastvora natrium silikata od 5% i ras-
tvora kalcium hlorida od 2%. Zatim se uvodi u vodu 13 kanala izvesna količina gline koja je takva da se zalaženjem kroz nasip 10 i ostavljanjem deliča gline na sloj 12 koji je delimično učinjen nepropustlji-vim obrazuje nepropustljivi zaklon 14.
Primer 6. (vidi sl. 3). — Da bi se po-večao nepropustljivi zaklon koji je obra-zovan branorn iz talpi, 20, uštrcavanja se izvode blizu donje ivice talpi pomoču cevi 21 koje se nalaze rasporedene na medusob-nom rastojanju od 3 m, služeči se disper-zijom bitumena od 5% u sapunskom ras-tvoru \,% kojoj je disperziji dodato l°/o gline i 2 % formiata etila (ovaj poslednji je računat prema težini bitumena). Disperzija se koaguliše posle izvesnog vremena i proizvodi delimičnu nepropustljivost kod
22.	Sa suprotne strane talpi se izvodi na sličan način niz uštrcavanja pomoču cevi
23,	koje se takode nalaze što je moguče bliže masi 22 koja je delimično činjena ne-propustljivom, sa disperzijom od 2% katrana iz uglja u alkolnoj lužini od 0, 1 %. Ova se disperzija rasprostire u zemljino) masi 24 i onde gde dospe u dodir sa ma-som 22 obrazuje se nepropustljivi zaklon 25 filtriranjem.
Patentni zahtevi:
1.	) Postupak za ostvarenje nepopustljivosti, za zaptivanje i učvrščivanje popustljivih ili pokretnih Zemljinih slojeva i drugih poroznih masa tretiranjem sa agen-sima za impregnisan je, kao što su vodene disperzije bituminoznih substanci, suspenzije cementa ili gline, tečnosti koje obra-zuju precipitate ili t. sl., naznačen time, što se agensi za impregnisanje iste prirode ili različitih priroda primenjuju sukce-sivno u dve ili više faza.
2.	) Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se najpre izvodi delimično ostva-
renje nepropustljivosti u tretiranoj masi unošenjem u n ju izvesnog agensa za ostvarenje nepropustljivosti, a zatim se agens za ostvarenje nepropustljivosti iste ili raz-ličite prirode dovodi u dodir sa ovom ma-som kod koje je delimično ostvarena nepropustljivost, tako, da se obrazuje nepropustljivi zaklon na mestu na kojem poslednji agens dospeva u dodir sa masom koja je prethodno učinjena delimično nepro-pustljivom.
3.	) Postupak po zahtevu 2, naznačen time, što se najpre izvodi ostvarenje pri-vremene nepropustljivosti, posle čega se izvesan agens za ostvarenje nepropustljivosti dovodi u dodir sa masom koja je pri-vremeno učinjena nepropustliiivom, tako da se proizvodi ostvarenje stalne nepropustljivosti na željenom mestu.
4.	) Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se najpre u masu koja treba da se tretira uvodi stabilizovana disperzija bitumena, a zatim disperzija bitumena ma-nje stabilnosti ili koja ima veču težnju da se koaguliše na željenom mestu.
5.	) Postupak po zahtevu 4, naznačen time, što se sukcesivno u masu koja treba da se tretira uvodi niz disperzija bitumena sa stabilnošču koja postupno ili progresivno opada ili sa rastučom sposobnošču za koagulisan je.
6.	) Postupak po zahtevu 1 do 3, naznačen time, što se prvo delimično ostvarenje nepropustljivosti proizvodi pomoču disperzije bitumena sa relativno brzim koa-gulisanjem, posle čega se nepropustljivi zaklon obrazuje disperzijom bitumena ve-če stabilnosti koja se uvodi u masu koja treba da se tretira pre, jednovremeno sa ili posle prvo pomenute disperzije bitumena.
7.	) Postupak po zahtevu 4 do 6, naznačen time, što se upotrebljuju razblažene disperzije bitumena.
Ad potbr.13182





.







.

























• V ■	.













• •