KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 21 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 OKTOBRA 1937.
PATENTNI SPIS BR. 13550
Siemens & Halske Aktiengesellschaft Berlin — Siemensstadt, Nemačka.
Sistem višestruke noseče frekvence preko kabla.
Prijava od 9 maja 1936.	Važi od 1 aprila 1937.
Traženo pravo prvenstva od 10 maja 1935 (Nemačka).
Poznato je, da se noseča frekvenca upotrebljuje kao sredstvo za posedanje dvojnih vodova, naročito kablovskih vodova, sa većim brojem frekventnih opsega za prenošenje vesti. U koliko je pri tome u pitanju prenošenje govora, moraju biti predviđena dva pravca govora i poznato je, da pričinjava velike teškoće besprekor-no izvođenje razdvajanja oba pravca govora. Ove su teškoće u toliko ve, će, u koliko je viši upotrebljeni položaj frekvence. Ovi zahtevi za malim magnetnim spregom, da bi se postigla potrebna sloboda sporednog govora, čine potrebnim naročite mere.
Za razdvajanje govornih pravaca je postao poznat postupak, da se kod dvojnog voda upotrebljuju različite frekvence za vod tamo i vod nazad. Razdvajanje oba pravca se izvodi pomoću filtra. Ovaj postupak ima nezgodu velikog gubitka u širini frekventnog opsega. Dalje je poznato, da se upotrebljuju dva zasebna dvojna voda kod upotrebe istih frekventnih opsega za tamo i amo vođenje govora. Razdvajanje se izvodi tada upotrebom naročitih kablova. Takođe je predlagano, da se postavi zaklon u neutralnoj zoni između sprovodničkih parova jednog kabla-Ovi poslednji postupci imaju nezgodu, da se potrebuje ili više kablova ili jedan naročito skupi kabl. Osim toga je postalo poznato, da se govorne struje u jednom pravcu prenosa superponiraju na noseće frekvence, koje se nalaze ispod izvesne frekvence i da se u suprotnom pravcu tekuće govorne struje superponiraju na no-
seće frekvence, koje se nalaze iznad ove frekvence. Ovaj je sistem upotrebljavan, da bi se moglo odašiljati više govora preko jednog istog pojačivača, ali se ipak još ne pokazuje povoljno iskorišćenje kabla.
Po pronalasku se sad ekonomski povoljan sistem višestruke noseće frekvence preko kabla, kod kojeg se govori jednoga pravca prenose na nosečim frekvencama iznad, a govori drugog pravca na frekvencama ispod određene frekvence, omogućuje na taj način, što se svi govori jednog pravca prenose iznad ove frekvence na jednom dvojnom vodu, dok su govori suprotnog pravca ispod ove frekvence raspodeljeni na više dvojnih vodova-
Misao pronalaska je bliže objašnjena pomoću si. 1. Dvojni vod za jedan pravac govora se iskorišćuje tek iznad izvesne frekvence F, i to u frekventnoj oblasti F, do F2 uz upotrebu n govornih kanala. Dvostruki vod je okružen od z drugih dvojnih vodova, koji prenose jednu frekventnu oblast do F1( tako da se mogu pre-n
nositi kanala po vodu. Ovi kanali obrazuju suprotni pravac govora. Kod sistema po pronalasku je dakle predviđeno frekventno razdvajanje oba pravca govora. Kod ovog se rasporeda postiže korist, da sporedan govor nastupa samo između dvojnih sprevodnika, ali i tu samo na dalekom kraju. Pošto se osim toga upotrebljuju frekvence ispod F, za suprotni pravac, to se treba da ispune samo mali zah-
Din. 15,—
res® |l
V#»n<Vf
tevi kod električnih i magnetnih spregova između dvojnih vodova. Razlike pegela odlazećih i dolazećih govora dakle ne moraju biti uzimane u obzir. Prema torne se dobija jedan sistem, kod kojeg je obez-bedeno dobro iskorišćenje kabla, koji je pri tome usled otpadanja svih zaklona i filtrova jeftin u izvođenju-
Jedan takav sistem ima i još koristi, u odnosu na sistem koji se sastoji iz dva dvojna voda koji se mogu iskorišćavati sa višestrukom nosećom frekvencom. Za slučaj, da treba da se prenose samo nis-kofrekventni govori, dakle da se postrojenje noseće frekvence iz proizvoljnog razloga stavi van rada, moguća su još z-j- govora, dok bi se u drugom slučaju mogao izvoditi samo jeda govor, nezavisno od toga, što je iskorišćenje kabla kod sistema po pronalasku bolje za sam rad pomoću nosećih frekvenci.
Podesno se prigušenje dvojnog voda za jedan govorni pravac, koji u frekventnom opsegu od F] do F2 prenosi n govornih kanala, tako odmera, da se može održavati isto rastojanje pojačivača kao za z dvojnih vodova, koji svaki prenose po -j- kanala. Ovo se na primer postiže time, što se prigušenje jednog voda za frek-vencu F2 bira jednakim prigušenju drugog voda za frekvencu F^
Pomoću jednog primera je bliže objašnjeno izvođenje ovog sistema višestruke noseće frekvence-
SI. 2 pokazuje jedan kabl visoke frekvence, koji sadrži dvojni vod, koji se nalazi u sredini kabla. Oko ovoga je postavljeno šest dvojnih vodova, od n. pr. 0,9 mm prečnika, dok je prečnik sprevodnika srednjeg voda izabran na primer od 1,4 mm. Neka su ovi vodovi neopterećeni da bi de izbeglo postajanje granične frekvence u nastojanju od n. pr. 4 Khz i uguši-vanjem donjeg bočnog opsega se dakle za ovih šest kanala noseće frekvence potrebuje samo jedan frekventni opseg od 24 Khz. Ako se za središni dvojni vod izabere prva noseća frekvenca od 4 Khz, to se dobija sledeća šema za raspored govornih kanala pri širini bočnog opsega od 300 do 2700 Hz:
vence se upotrebljuje kabl po sebi poznatog izvođenja. Raspored kablovih žila je pri tome proizvoljan, no ipak je podesno, da se dvojni vod u sredini izvodi kao koncentrični dvojni vod i da se ostali parovi žila rasporede unaokolo spolja, koji se upotrebljuju za povratni pravac govora. Upotreba koncentričnih dvojnih vodova je stoga naročito korisna, jer se njihovom pomoću mogu lakše postići parovi žila sa srazmerno malim kilometarskim prigušenjem, usled čega postaje moguće, da se daleko više govora prenosi na jednom kablu. Dvojni vodovi za povratni vod govora se tada naročito svaki iskoriš-ćuju za sebe sa višestrukom nosećom frekvencom, što je već gore izraženo time, da se svaki od ovih parova vodova poseda
S'1 ” govora- Na za jedan pravac govora
upotrebljenom korisno koncentrično izvedenom dvojnom vodu se i tada opet u-potrebljuje za prenošenje frekventni opseg od Fj do F2 čija širina odgovara sumi frekventnih opsega prenošenih na ostalim vodovima.
SI. 3 pokazuje jedno izvođenje jednog takvog sistema kabla sa koncentričnim dvojnim vodom u sredini. Jedan sistem, kod kojeg su pojedini parovi žila višestruko iskorišćeni za povratni pravac govora, objašnjen je bliže jednim daljim primerom izvođenja. Ako jezgreni spro-vodnik koncentričnog dvojnog voda ima prečnik od 5 mm a spoljni sprevodnik na primer prečnik od 15 mm, to će jedan takav kabl dozvoliti prenošenje znatno više govornih kanala no što je navedeno u prvom primeru izvođenja. Kod rastojanja pojačivača od 75 km se može prenositi bar 24 govornih kanala. Okolni dvojni vodovi za drugi pravac govora se tada korisno, kao što je već navedeno, dimen-zionišu za isto prigušenje, i na primer izvode se u debljini od 1,4 mm i lako pupi-niziraju. Jedan takav dvojni vod bi na primer imao graničnu frekvencu od F„ = 20 Khz i time bi omogućio da se prenosi bar četiri do pet govornih opsega gore navedene širine. Za posedanje se tako dobija šema približno sledeče vrste:
Opseg br.:	Nosač:	Frekventni opseg	
1	4 Khz	4,3.-	... 6,7 Khz
2	8 »	8,3..	- - 10,7	„
6	24 „	24,3 ..	- - 26,7	„
Okolni dvojni vodovi se tada posedaju svaki sa po jednim opsegom od 300 do 2700 Hz-
Za ovaj sistem višestruke noseće frek-
Opseg br.:	Nosač:	Frekventni opseg:	
1			300 .. -	, .. 2700Hz
2	4 Khz	4300. ..	.. 6700 „
3	8 „	8300 . . .	. . 10700 „
4	12 „	12300 . . .	. . 14700 „
Koncentrični	dvojni vod je tada posednut		
približno prema sledečem:
Opseg br.:	Nosač:	Frekventni opseg:
1	20 000	20 300____ 22 700
2	24 000	24 300 ... . 26 700
24	112 000 112 300 .... 114 700
Pojedinačni frekventni opsezi se sa prijemne strane razdvajaju jedan od drugoga korisno pomoću kristalnih filtrova.
Na si. 4 je pokazano šematično izvođenje jedne krajnje stanice za odašiljanje i prijem kod oblika izvođenja primera.. Pojedini učesnički vodovi su obeleženi sa 1-24. Preko kakvog pojačivača V, i filtra Ft dospeva govor modulatoru Mj, koji tako proizvodi frekventno transformisa-nje govornog opsega, da se govori jedne grupe frekventno daju rasporediti jedan pored drugog- Po prolaženju kroz filtre Fa sad svi govori jedne grupe dospevaju preko jednog zajedničkog pojačivača V2 ka drugom modulacionom uređaju M2. Ovde se sad sve govorne grupe tako po-meraju, da se na gore opisani način daju prenositi preko koncentričnog dvojnog voda. Pre nošto su složene pojedine govorne grupe, vrši se još naročito filtriranje, a zatim sie zajednički pojačavaju (V3j.
U drugom govornom pravcu se upo-trebljuju parovi a-f žila. Za svaki par žila je predviđen po jedan grupni pojačivač V4. Pomoću filtra F5 se vrši izdvajanje pojedinih govora jedne grupe, koji se zatim pojedinačno dovode demodulatorima DM. Po ponovnom filtriranju F<s i pojačanju V3 se govori daju učesničkim vodovima.
Usled daljeg pronalaska postoji još jedna naročita mogućnost iskorišćenja dvojnog voda za prvi govorni pravac- O-blast frekvence iznad najviše prenošene noseće frekvence će se u mnogim slučajevima pri podesnom dimenzionisanju voda nalaziti još ispod najveće dozvoljene granice prigušivanja. Ovo će naročito biti slučaj kod upotrebe koncentričnih dvojnih vodova. Po pronalasku se stoga opisani sistem noseće frekvence kombinuje sa sistemom za televizijsko prenošenje na taj način, što se iznad celokupnog opsega noseće frekvence postavlja još jedan televizijski opseg. Neka je kod jednog datog oblika izvođenja moguće bez teškoća sme-štanje frekventnog opsega sa širinom od n.pr. 500 Khz- Ovo odgovara prenošenju u sekundi 25.40000= 106 tačaka slike. Prenošenje je ipak tada moguće samo u jednom pravcu. Kod dvostranog rada moraju poja-čivači biti takvi da se mogu preključivati. Ako se kasnije rastojanje pojačivača smanji na polovinu, postaje oblast prenošenja
kabla za televiziju četiri puta veća; tada ima dovoljno prostora, da se jednovremeno u oba pravca vrši prenošenje i da se širina opsega svakog pojedinog kanala uveća od 500 na 1000 Khz, što odgovara poboljšanju dobrote slike.
Ne treba smatrati kao bitan sastojak pronalaska, da kabl ima samo ove žile, šta više se preporučuje, za ekonomno iskoriš-ćenje ovoga sistema, da se osim žila upo-trebljenih za sistem noseće frekvence sme-ste još dalji parovi vodova, koji se isto tako mogu pogoniti potrebnom slobodom sporednog govora. Pri tome je svejedno, kako je raspored izveden, da li se za sistem noseće frekvence potrebovani dvojni vodovi nalaje u prvom ili u kakvom drugom sloju kabla.
Patentni zahtevi:
1.	) Sistem višestruka noseće frekvence preko kabla, kod kojeg se govori jednog pravca prenose na nosećim frekvencama iznad, a govori u drugom pravcu na frekvencama ispod izvesne određene frekvence, naznačen time, što se svi govori jednog pravca prenose iznad ove frekvence na jednom vodu, dok su govori suprotnog pravca ispod ove frekvence raspodeljeni na više dvojnih vodova-
2.	) Sistem višestruke noseće frekvence po zahtevu 1, naznačen time, što su sami, za suprotan pravac govora upotrebljeni, dvojni vodovi iskorišćeni sa višestrukom nosećom frekvencom.
3.	) Sistem višestruke noseće frekvence po zahtevu 1—3, naznačen time, što po-u odvodnom pravcu upotrebljuje koncentrični dvojni vod-
4.	) Sitem višestruke noseće frekvence po rehtevu 1—3, naznačen time, što povratni vodovi okružuju odvodni vod u jednom sloju.
5.	) Sistem višestruke noseće frekvence po zahtevu 1, naznačen time, što je odvodni vod tako odmeren, da se postiže jednako rastojanje pojačivača kao kod povratnih vodova.
6.	) Sistem višestruke noseće frekvence po zahtevu 1—5, naznačen time, što se koncentrični odvodni vod iznad govornih opsega upotrebljuje za televiziju.
7.	) Sistem višestruke noseće frekvence po zahtevu 1—6, naznačen time, što je odvodni vod okružen užadima-četvorkama opletenim u slojevima, u koje su smešteni dvojni vodovi povratnog pravca.
^Ejr. #


■c^-S-p-g—c^-—i

KHS-