XXXVI И^ДДН.К ЧУПИЋЕВЕ ЗЛДГЖВИНЕ ШИ
• П И С М А 0 КЊИЖЕВНОСТИ У СЈ10ВЕНАЦА
написао
проф. Андра Гаври<лови1\
У БЕОГРАДУ
штампарија петра к. танасковића до делијске чесме
1895.
Д,орст ЧЈ	„
мите спјића у веогеШ
XXXVI ИЗДАЊЕ ЧУПИШЕ ЗАДУЖБИНЕ XXXVI
П И С М А 0 КЊИЖЕВНОСТИ У СЈ10ВЕНАЦА
написао
проф. Аидра Гаврилови^
К
\1
УС
1јШ1ЛОТНЕК ,
7. Г

У БЕОГРАДУ
штлмпарија петра к. танасковића ДО ДЕЛИЈСКЕ чесме
1405.

ГДЕ ЈЕ ШТО
страна
Лредговор.......	IX
Писма о књижевности у Словенаца
Прво иисмо. Поглед на народ и на стару поли-
тичку и књижевну историју његову 3—25.
I.	Књижевни напредак. Књижевна и поли-
тичка историја. Старо и ново доба у књижевности. — Језик. Седишта, број, вера, управа. Политичка судбина	3—16.
II.	Трагови књижевне радње. Бризински
рукопис. — Покрет у XVI веку. Тру-бар и његови помагачи. Сузбијање ре-формације. Књижевност протестанска и католичка. Потоње доба. — Језик и правопис .... 16—-25.
Друго иисмо. Француска владавина. Илирске по-крајпне. Илирска Краљевина. — Књи-жевно свитање. Валентин Водник, ње-гов рад и живот. Водникови сувре-меници ..... 26—38-
ТреЛе иисмо. Напредак књижевности после Вод-ника. — „Крањска Пчелица". „Пчели-чари". —- Фрања Прешерен и његова поезија ..... 39—58.
Четаврто иисмо. Година 1848. „Словенија". — Књижевни препорођај. Јан Блајвајс, његов живот и рад. Питање о књи-жевном језику и правопису. „Новице"
*
и њихов успех. Карактер рада Влај-вајсова и његове заслуге. — Сурад-ници „Новица" .... 59—77.
Пето иисмо. Нов полет. Антон Јанежић и „Гла-сник". Симон Јенко. —■ Фрања Левстик и Јосиф Стритар. Њихова поезија 78—88.
Шесто иисмо. Данашња поезија. Симон Грегор-чић, његов живот и лирика. Против-ници. Антон Ашкерац, његова епска поезија, борба и живот. Помен других радника. Победа идеје Прешернове 89—101.
Седмоиисмо. Уметничка приповетка. Помен ста-ријих радника. Фрања Ерјавац. Јо-сиф Јурчић, његов рад и живот 102—118.
Осмо иисмо. Ново доба уметничке приповетке.
Помен важнијих радника. Иван Тав-
чар. Јанко Крсник, његов ради живот 119—132.
Девето иисмо. Драма. Радници првог доба. Дру-го доба: Драмско Друштво и ње-гов рад. 11ригодни списи. Музичке драме. Преводи. — Драме Ј. Јурчића. — ГТочетак трећег доба. — Обележје. 133—143.
Де.сето иисмо. Смисао књижевности. Појаве
и прилике. Закључак . . . 144—153
додатак Огледи препева словеначких песника.
Фрања Лрешерен :	5
Турјашка Розамунда	.	.	.	157.
Незаконита мајка .	.	.	.	160.
Ја не чекам више .	.	.	.	161.
Фра ња Левстик:
Дезојка и тица .... 162.
*
Јосиф Стритар:
За што и ти ниси тако Назад! .
Симон ГрегорчиА:
Јадно срце Вински духови
Антон Ашкерац:
Дворска будала Кришна
Јосиф Цимиерман: Песнику
Иван Јенко:
Девојче .
Ј. П. Крилан:
Што јој се не шије !
Фрања Тестрин :
У манастирском врту
Антон Фунтек:
Крст у шуми .

ИСПРАВКЕ
Страна:	Ред оаго:	Стоји:	Треба:
6	18-19	иеаавршују	не завршују
9	1	збо	збор
10	29	живота	живља
11	5	словеви	Словени
18	23	На послетку	Напослетку
19	21—22	ботаташи	богаташи
20	12—13	на послетку	напослетку
21	18-19	на на	на
21	20	библија	Библија
23	4	Тај	Тај је
23	30	језико	је8иком
28	18	при одњак	природњак
30	15	спевао	певао
37	8	као богослов;	као богослов
39	7	времена	година
39	20	до некле	донекле
40 '	12	„Пчелипа"	„Пчелица"
40	31	српскик	српских
41	27	ирепевео	препевао
42	12	којо	којој
43	7	слованачкој	словенач кој
43	17	Бледског	бледског
44	7	неоцењује	не оцењује
44	18	с	са
46	18	којаму	која му
57	21	положап	подложан
48	8-9	заштити	заштиту
51	18	песму,	песму.
53	4	рпбар	рибар
53	9	по што	пошто
55	7	престао	пристао
56	9	лиреке	лирске
56	22	натциса	натписа
57	5-6	песиикове	песникова
60	17	не	те
60	21	деценија деценија	деценија
61	14	на скоро	наскоро
Страна:	Ред озго:	Стоји:	Треба:
64	2	Копитер	Копитар
64	6	Чон	Чоп
64	18	правописа	нравоиисна
64	25	попусти	ноступи
65	10	на скоро	наскоро
68	18	поклед	поглед
68	24	садижине	садржине
68	26	1884	1845
68	30-31	наводну	народну
69	6	Чешкој ;	Чешкој.
69	16	стиша	стишао
76	9	тачне	течне
79	11	књижсвиости	књижевности
85	29-30	песнковку	песникову
88	6	успеа	успех
98	2	лепши	лепше
102	14	так њига	та књига
103	10—11	су су	су
103	31	уз	из
109	14	полазује	показуЈе
117	15	кратко"	кратког времена
122	9	писцн	иисца
123	3	У 110Л0ВИНИ	У нрвој половини
123	25	веђина	већина
127	12	креташе	кретоше
129	7	„Агитарор"	„Агитатор"
130	3-4	на-валазе	налазе
133	16-17	почињо	почиње
140	17—18	варл>авој	варљивој
141	3	синз	сина
141	8-9	Фридрика	Фридриха
143	16	словеначког	словеначког
147	28	Словенни	Словевци
161	2	виде	види
172	7	бол.е	ббље
174	9	сунне	срце
175	у напомени	сс	се
179	1	еуда	куда
179	7	шуми	мирис
ПРЕАГОВОР
Словеначка књижевност није са свим непо-зната српским читаоцима. Они су имали при-лике читати у српском преводу дела словенач-ких писаца, расправе о поЈединим књижевницима њиховим и многе и честе белешке или краћа извешћа о појединим појавама на пољу књи-жевности у Словенаца. Тако су већ у неколико познати најважнији радници старијег и новијег доба. С песником Фрањом Прешерном упозна-вала је своје читаоце бечка Српска Зора 1879, кад је донела лик с краћом биограФијом песнико-вом и нешто мало од песама његових. О њему је опширније писало београдско Коло 1889. — Јана Блајвајса је такође Српска Зора предста-вила ликом и биографијом читаоцима 1879. 0 Фр. Левстику је укратко писало новосадско „Стражилово" 1894 доносећи у препеву једну песму његову. — Јос. Стритара песме донела је Српска Зора у препеву Ј. Симеоновића Чо-кића 1877, а новосадскије Јавор 1885 изнео у преводу једну његову причицу. — Приповедача Фр. Ерјавца је још новосадска Даница приказала преводом његове приповетке „Хусари на Поли-ци", која је прештампана и у другој свесци
Народне Библиотеке браће Јовановића у Пан-чеву. — Јос. Јурчић је познат српским чита-оцима по преводу његових романа: „Лепа Вида" у Јавору 1884 и „Цвет и плод" у Одјеку 1892, и приповедака: „Телећа печеница" у Јавору 1893 и „Бео рубац — бео новац" у Одјеку 1892. Осем тога је и Народна Библиотека бр. Јовановића донела у прози превод његове тра-гедије „Тугомир\ У Одјеку пак 1893 изишао је чланак о животу и раду Јурчићеву. — Песме Симона Грегорчића су превОђене у Босанској Вили 1894 и београдским листовима Одјеку 1892 и Будућности 1895. — Антона Ашкерца песме штампане су у преводу 1892 у Одјеку. — И-вана Тавчара је преводио Народни Дневник у Београду 1889 („Мртва срца"), Јавор 1885 („Ућа \гкае шеае"), и ситније радове новосадске Илу-строване Новине, Стражилово и Босанска Вила. — Јанко Крсник је поред чланка о њему у Ја-вору 1893 познат многим преводима његових приповедака и романа, што је излазило и у посебним издањима („Рошлин и Врјанко" у Н. Саду 1891 и „Стара слика" — у ориђиналу „Лутерани" — у Народ. Библиотеци бр. Јова-новића у Панчеву) и у Јавору, Стражилову и Босанској Вили. — Па је и из малог избора на-родне поезије словеначке по што шта познато српским читаоцима — старијимиз првих година Шумадинке а млађим из Целокупних Дела Љ. П. Ненадовића.
/
0 књижевним приликама у Словенаца пи-сао је М. Петровић украће у Српским Илу-строваним Новинама а некадашњи српски књи-жевни лист у Загребу Српски Забавник донео је из пера Н. Шумоње кратак преглед новије књижевности словеначке. Београдска пак Борба штампала је 1892 чланак о драми словеначкој.
Већ би толико досадашње интересовање за словеначку књижевност било довољно оправ-дање за појаву ове књиге у којој се редом и систематски износи развој књижевности у Сло-венаца. Али нас, осем тога, Словенци инте-ресују и тиме, што су и они са стабла на коме смо и сами једна грана, и што су они у одр-жању своје народне свести показали толико снаге и издржљивости, да нам најбол.и знак њиховог живота и културног напредовања — њихова књижевност — у том погледу може дати много и много корисних поука
Не имајући своје самосталне државе, Сло-венци су лишени и многих страна јавног жи-вота и делања. Природа таког положаја доноси да се, при говору о Словенцима и ономе што они имају, не може говорити н. пр. о њиховој војној снази, о њиховој политици у међуна-родном склопу, о њиховом Финансиском др-жавном напредовању и т. д. Културни је живот њихов концентрован без мало сав у књижев-ности — те је по томе за познавање Слове-наца њихова књижевност ако не једини а оно несразмерно најбогатији излог душевног и кул-
турног развоја. У толико је таква књижевност више интересна за наше проучавање.
Такво проучавење и јесте циљ ове књиге, при чијој се изради имала поглавито на уму књижевност овог века. Тако је учињено с тога, што се сав дотадашњи књижевни рад у Сло-венаца издваја за се и даје градива за чисто научна испитивања, док за проучавање праве народне књижевности нема већег значаја. Ба-цајући поглед на то минуло доба припремљен је увод за прелазак на чисто књижевну радњу овог века. А сва ранија њихова књижевност тако и стоји према словеначкој књижевности овога доба.
Остаје још да се помену извори по којима је ова књига рађена.
За изучавање саме књижевности једног народа најпоузданији подаци јесу сама књи-жевна дела, ориђинални списи најбољих књи-жевних радника у тој књижевности. Без тога се не да замислити тачна а још мање само-стална оцена писаца о којима се поведе говор.
За то је први извор и овом послу у чи-тању и познавању дела свих важнијих књи-жевника овог века у Словенаца.
Резултат је таког проучавања већ и раније бивао изношен делимице — у студијама о Пре-шерну, Јурчићу, Крснику и драми словеначкој — што Је и за ова писма употребљено уз по-требне измене, исправке и допуне.
За укупно, прегледно, оријентовање у разво-ју саме књижевности обично су од особите помо-ћи готове књижевне историје. Али потпуног и поузданог дела о историји словеначке књижевно-сти још нема ни словеначка ни друга која књи-жевност. Јер — прелазећи преко познатих ра-дова заслужног П. Ј. ШаФарика, који су данас по све недовољни у првом реду с тога што се тек после њих и развило новије доба словеначке књижевности — радови Пипина и Ивана Ма-цуна само су површни прегледи најкрупнијих књижевних догађаја у словеначком језику, док је посао проФ. Клајнмајра (1881) означен у са-мој словеначкој књижевности као мало поуздан и тачан. Тек је, тако рећи, ових дана Матица Словенска издала добру историју словеначке књижевности од проФ. Гласера, али је ту за сад само старије доба — до краја прошлог века.
Али је у толико обилатија грађа коју дају књижевни листови и друга повремена издања. Ту на првом месту ваља поменути одлично у-ређивани Љубљански Звон који је за досада-шњих петнаест година непрекидног излажења постао читава ризница студија, расправа, при-лога и разноврсних крупнијих и ситнијих по-датака за изучавање књижевне па и политичке историје словеначког народа, поред ваљаног бе-летристичког градива којим, будући је из пера најбољих књижевника словеначких, и позитивно унапређује књижевност у Словенаца.
За њим долазе и други књижевни листови ранијег периода или наших дана, као што је Дом и Свет који је заступник друкчијих по-гледа на књижевност и уметност.
Од других повремених издања морају се поменути: Летопис Матице Словенске у Љуб-љани, који обилује прилозима поглавитб за ста-рију политичку историју народну и радовима за познавање дијалеката словеначког језика (проФ. В. Облака), и прати библиограФију словеначку; и — особито — Језичник који је у тридесет свезака израдио пок. Ј. Марн, председник Ма-тице Словенске, и који је својим студијама о словеначком језику, старој и новој књижевно-сти као и биограФијама појединих књижевника остао за свагда пример рачд вредног књижевника.
За расправу осталих општих или посебних питања препоручују се својим разбором познати радови на словенској филологији Фрање Микло-шића, па онда грађом : бктша^о I с1е1, издање М&тице Словенске; Јана Трдине Историја словен-ског народа, издање Матице Словенске; Б1е81оуе-пеп уопЈ. битап 1881; Читанка проФ. Ј. Скета 1893; Ј. Стритара Скупљени Списи књ. V; Целестина студија о Прешерну 1881 ; студија о Блајвајсу у КаДи ји^. »1. акаЛетце; С. Љубића Огледало; А. Соколова Зарождете литературц у Словин-цевЂ, Кијев 1878; Трстењака рад о развићу позоришта и драме у Словенаца 1892; рад Б. М. Љапунова о језику словеначком у Запис. Харков-скога Универ. 1893; проФ. Апиха Словенци и
1848; и напослетку за разазнавање новијих по-литичко-друштвених веза и прилика два главна политичка листа Словенски Народ и Словенац.
Кад су, тако израђена, Писма о књижев-ности у Словенаца поднесена у рукопису Од-бору Чунићеве Задужбине, умољен је био од стране г. Стојана Новаковића а у име Одбора г. В. Облак, проФесор у Цељу, да рукопис пре-гледа и о њему искаже свој суд.
Г Облак се томе одазвао, те је прочитавши спис, послао иод 22 (по нов/ јан. ове године реФерат у коме вели :
„Гавриловићева су Писма о словенској књи-жевности већином добро састављена компила-ција разних словенских чланака и реФерата о нашој литератури. Ипак је у новијим парти-јама и доста самосталног суђења и ори-ђиналног разматрања, што ће и нас Сло-венце занимати. Писац је показао, да добро познаје нашу новију литературу, културне и политичке одношаје."
За тим г. Облак предлаже да се препеви који су били унесени у сам текст издвоје и штампају као додатан на крају књиге, а да се само неке нај јаче обележене песме унесу у сама ГТисма и то у ориђиналу, транскрибоване ћирилицом — што је све и усвојено.
Напослетку је г. реФеренат овом раду у-чинио и особиту услугу, обележивши сва, де-
лом нетачна делом нејасна, места у рукопису, и предлажући у исто доба и исправке за које на крају реФерата вели : „Како видите, дају се овдс напоменуте поправке лако извршити и у ма-нускрипт уврстити. То ће писац урадити лако и без посебнога труда."
Поступивши по напоменама г. Облака, пи-сац је уверен да су тиме само добила ова Пи-сма, те сматра за дужност искрено захвалити г. Облаку за пажљу, указану овом раду.
Београд.	Л. Г.

I
писма 0 кбнжебности у словенаца

ПРВО писмо.
Поглед на народ и на стару политичку и књижевну исто-рију његову.
I
Књижкнни напрвдак. Књижевна и политичка историја. Старо и ново доба у књижквностп — Језик. Седишта,
број, вера у11рава политичка судбина.
Књижевност оног дела Јужних Словена који на западној страни њиховој стоји као стра-жа према моћним редовима германских племена показала је у овом веку толико успеха у своме развијању, толико здравих радова по замисли и потпуних по извођењу, да је задобила пажњу ученог света — посебице словенског — који о њој и њеном напредовању с пуно интереса ра-збира и сазнаје. Ако је одиста наш век био век народности, онда неће бити загонетно не само буђење већ и свесније разазнавање што у себи иоказа мали словеначки народ у десетинама де-ветнаеста столећа. Огледало је његовог буђења сама његова књижевност. А што се тај мали, вековима до краја забачени и занемарени народ,
1*
могао борити с маленим остатком своје снаге и кроз цео деветнаести век па на крају њего-вом показати и повољан резултат борбе и ко-рисно уложене снаге у њу — знак је крепког живота што му природа даде и истрајности која се на крају крунише успехом. Али мучно да је могло друкчије и бити на дому оног на-рода који је широј породици својој могао по-слати из своје средине Копитара и Миклошића!
Књижевни напредак што га словеначки на-род у овом веку учини толики је, за малоброј-ност народну и тужну прошлост његову, да собом баца у засенак душевни словеначки жи-вот, у књизи обележени, свих ранијих векова. Другим речима, он чини да се пред њим губе сва пословања старих радника на књизи сло-веначкој, и да многи сматрају, да Словенци не-мају своје старе књижевности. Међу тим неће бити ни у колико оправдано, код данашњег ре-лативног успеха заборављати старије покушаје. На против, Словенци имају много бољу стару књижевност но политичку историју. А за по-литичку историју и вели један добар домаћи историк словеначки: „Противници нашега на-рода тврде — па им и по који Словенац верује — да Словенпи немају историје, јер нису и-мали једне државе која би све Словенце обу-хватала. Раауме се, ако под историјом схватимо само голе податке докле је овај или онај народ владао, какне су биле женидбе, које се поли-тике држао и с ким се морао бити, онда Сло-
венци одиста немају једноставне историје. Али поред те династичне историје имамо још и другу, праву народну историју која проповеда како се људство на основу својих старих пра-вних обичаја само из себе развијало; по каквим је законима било његово напредовање; какве је препреке, које су мож'да за сто година зау-стављале његов развој, морало савлађивати; ко-лико је Фактична управа ускоравала или задр-жавала народни развитак; како су при том други, особито сродни, народи утицали и својим на-претком одушевљавали свога суседа. Такву и-сторију имају зацело и Словенци". (Симон Ру-тар „Јединство словенских покрајина од VII до XIII столећа". Љ. Звон 1882).
По томе се сме с правом рећи да ирема народној имају Словенци и књижевну прошлост релативно јаку и — јачу.
Схватили старије доба словеначке књижевно-сти као самосталан рад или као увод правој књи-жевности — она се у сваком случају сама дели на старо и ново доба. Старо доба, ма колико у њему било различних праваца, стоји према књижевности деветнаестога века као једна це-лина у погледу на важну одлику новијих књи-жевности уопште: словеначка књижевност ше-снаестог, седамнаестог и осамнаестог века у смеру своме није оно што је књижевност но-вога доба. Она се јавља и живи ради цркве, ради схоластичко-педантне учености, ради по-треба друге врсте, али народ и његово обра-
зовање није предмет њеног рада. То је опште правило од ксга не чини изузетак ни слове-начка књижевност. С тога сав рад књижевни до пред крај прошлог века схватамо као једну целину.
Новије пак доба словеначке књижевности, од краја прошлог века до данас, казује два раз-добља, доста различита. Тек је од пре педесет година словеначкој књижевности и циљ и начин рада такав, да с правом излази као представник духа и народа и народне интелигенције. До тог је времена она тому тежила, за то се спре-мала, али у истину то нијејош била. За то ве-зујући тај прелом за срећну појаву једног ли-ста који је извршио мисију препорођаја слове-начке књижевности, и делимо те периоде годи-ном 1843-ћом, и ако ваља имати на уму да се у самој ствари одсеци у времену никада неза-вршују у један мах.
Питање: како стоји словеначка књижевност према осталим и посебице јужнословенским књи-жевностима — налази одговора у расправи пи-тања : како стоји словеначки језик према оста-лим словенским језицима и словеначки народ према другим словенским народима.
Одговори на ова друга питања стављају словеначки језик као засебан у низу словен-ских језика и то у групу Јужних Словена. И Добровски који је на један начин врстао сло-венске језике, и Миклошић који ихједрукчије одвајао — давали су засебно место данашњем
словеначком језику. ШаФарик га је пак став-љао као трећег члана у групи „речи илирске" уз српски и хрватски говор. Добровски га ста-вља у врсту у којој се осем њега налазе уз стари словенски језик још и језици: руски, српски и хрватски. ШаФарик, стављајући га уз српски и хрватски, одваја га од старог словен-ског који он сматра као стари бугарски језик. Миклошић пак ставља тај језик непосредно уз стари словенски, и сматра га као развијени део старог словенског језика, који је преживео ка-тастрофу што расу и уништи говор панонских Словена. Даничић, делећи словенске језике у три- групе, ставља Словенце делом уз Србо-Хр-вате, а делом у групу руско-старословенско-бу-гарску. По Ј. Шмита теорији ноступног пре-лажења Словенци ипак стоје као засебан народ у блиској свези с једне стране са Србима (и Хрватима) и Бугарима а с друге са Чесима.
Језик се данашњих Словенаца разликује у говоре који се у главном разређују и називају по областима у којима живе Словенци. Те се разлике своде на гласовне промене које се у књижевном језику новијег доба доследно укла-њају. Сам је пак језик, сматран у целини, о-стао најсиромашнији у глаголским облипима, изгубивши аорист, имперФекат и партицип пре-зенс пасивни.
Узимајући у вид седишта млетачких и у-гарских — панонских — Словенаца, цео про-стор који захватају Словенци износи око 430
квадратних миља, лок се словеначки становници броје скупа нешто мање од једног и по мили-она. У покрајини Крањској од прилике је 90 од сто словеначких становника; у словеначком делу Штирске толико и можда нешто више; у Корушкој до 30 а у јужним приморским кра-јевима на 40. — По вери Словенци припадају католкчкој цркви, одликујући се јаком побож-ношћу у маси народа, а мањи је део од оних што живи у Угарској остао протестанске вере од знаменитог покушаја у шеснаестом веку да Словенци приме ново учење Мартина Лутера.
Словенци су највећи део своје прошлости провели под управом туђинском, те су и у своме животу изгубили многе одлике старинског словенског начина живљења. Такоје одавно не-стало у њих патријархалног задружног живота и свих особина таког живљења, али се у веро-вању и обичајима задржало доста сећања из најстаријег доба, а главни им је извор прихода, као и у свих осталих словенских народа, у пољској привреди.
У политичко-управном погледу Словенци су данас раздељени на шест покрајина: Крањ-ску, Штирску, Корушку, Приморје, угарски и млетачки део. Крањска има свој покрајински сабор који се састаје у Љубљани, штирски у Грацу, корушки у Целовцу. Словенци у кне-жевини Горичкој имају покраЈИнскн сабор али стоје под управом намесника у Трсту, Трст је под истом управом и има с околином свој по-
себни оигатински збо . Словенци у Истри (с Хр-ватима и Талијанима) имају такође покрајински сабор. Горица с Градишком, Истром и Трстом чине Приморје. —
Раније наведене речи словеначког историка о карактеру старе историје његовог народа ка-3УЈУ и поучност као и занимљивост која су-среће испитивача и писца словеначке историје, али у исто доба међи и оквир кратких напо-мена на овом месту из прошлости тога народа о чијем књижевном раду пишемо. Јер свако ду-бље залажење у разматрање социјалног раз-витка у народу захтева посебних расправа ко-лико интересношћу појава на које се наилази толико и потребом да се оне што детаљније прикажу и одреде. Међу тим ни само досада-шње испитивање у том правцу није дало то-лико градива, да би се по њему могло заћи у душу и мисао ранијих поколења. Осем тога из ових редова којима је задаћа говор о правом књижевном развоју у Словенаца мора изостати све што би кад што као примамљива али ипак недоказана хипотеза на пољу политичке про-шлости народне могло бити подложно и дру-кчујем тврђењу.
Научна теорија Ј. Шмита поступног пре-лажења не само да нема с првим данима сло-веначког народног живота никаквих противно-сти, него се она старом историјом овога на-рода у малој слици лепо илуструје.
Примајући поставку да су данашњи Сло-венци западни део некадашњег великог словен-ског племена, па идући за догађајима који се на догледу историје јављају у просторијама на-сељеним тим племеном, није могућно до сит-ница одредити границе међу тим словенским обитаваоцима римског Норика и словенским становницима од њега источне Паноније. У и-сторији се пак не бележи тренутак кад се Сло-венци јављају као грана, али самостална грана. већег словенског племена. Је ли то доба на-стало од пропасти политичких и још већих културних тековина панонских Словена? Али западни њихови суседи имају већ дотле обе-лежје своје индивидуалности. Кад је трагична судбина уклонила панонске Словене са света, остали су њихови западни суплеменици и про-дужили свој живот. А чега је било у њиховом животу што им је давало којјико толико ин-дивидуални значај према Панонцима? Шта је њих задржало у животу и после панонске ка-тастроФе? Како је и у коликој је мери живела у њих свест о томе да су у дубокој давнини крв од крви источене на панонским бојиштима од новог маџарског завојевача? Одговор би на та питања дао прегледну слику најстарије и-сторије словеначке.
Многобројни споменици прошлости казују да је данашња оаза словеначког живота била некада и већа и чистија. Већи део негдашње просторије словенске данас је понемчен. А то
је понемчавање почело још у осмом веку по Христу, дакле у доба кад је не само било па-нонских Словена већ кад су се они тек спре-мали за велика културна дела деветог века. Но-рички су словени већ пре тога били део који за себе чини целину. У деветом се веку већ разликовао говор норичких од говора панон-ских Словена. 'Гако мишљаше Миклошић, и ако та његова поставка има својих против-ника. Данас гранична линија иде дуж Штирске па се хвата етнограФске границе међу Словен-цима и Хрватима. Некада је елеменат словена-чки захватао на југу више, а кад су се Хрвати у петнаестом и шеснаестом веку стали укла-њати испред силе турске и кретати се више северу, онда се из смесе ту затечених Слове-наца и дошлих Хрвата створио појас словена-чко-хрватске мешавине који је данас често пред-мет прегоњења међу Хрватима и Словенцима.
Стари је римски Норик добио по досељењу Словенаца име Карантанија, што одговара да-нашњој Корушкој, кад би се она знатно уве-ћала. Словенска је Карантанија била мања про-стором од старог Норика, али је ипак заузи-мала осем данашње Корушке део Салцбурга, нај-већи део Штирске граничећи се на истоку као и Норик, даље Крањску, али у њен склоп није улазило јужно приморје и ако су у њему Сло-венци живели.
Словени Карантаније или норички Словени — Словенци — живели су по старом уређењу
свих словенских племена у жугиша које су и-мале кад што у лабавој вези јединство под ве-ликим жупаном или војводом. Врховни госпо-дари тих земаља, Обри, нису непосредно вла-дали нити су ондашњи Словенци били њихово робље. У часовима слоге и прегаоштва Сло-венци су се ослобођавали варвара. Тако су у доба кнеза Сама у седмом веку, који је при-купио различита словенска племена, и Словенци "били део, западни, његове велике државе, која је имала своје средиште северно и источно од Словенаца. Али после смрти Самове нестаје и савеза словенских држава. На крају осмога века нестаје и Обра с лица земље, захваљујући не-што мачу Карла Великог а нешто болестима од којих је Обре нарочито куга сатирала. Али у то доба и Словенци падоше под државу Карла Великог (789 године) чија власт тада допре до српских земаља на Сави и кога црква хриш-ћанска упућиваше дајојимеђу многобожачким Словенцима спреми земљшпте. С примањем хри-шћанства Словенци усвојише и многе нове на-вике што све скупа загрози њиховом народно-сном бићу.
Идуће девето столеће доба је знаменитог културног рада словенских апостола код па-нонских и северно од њих моравских Словена који тада имађаху државу с народним влада-оцима. —
Карантаниски — норички — Словени, Сло-венци,бејаху већ примили веру хришћанску за-
једно с влашћу Франачком. За то се у поје-диним местима и крајевима морало хришћан-ство оружјем наметати покореним Словениима. У њихове источне и северне браће оно је до-шло на други начин и проповедано је народ-ним језиком. Такав развој ствари у сродном су-седству словеначког народа без еумњејеморао имати утицаја и на Словенце.
Дошавши под власт Франачку последњих година осмога столећа, Словенци су већ у по-четку деветог века добили нешто од Франачког уређења. Карантанија је остала самостална по-крајина и иоред баварске источне марке, па су и кнежеви њени били Словенског порекла само су се морали покрстити и обавезати Карлу Великом на верност. Али је тако било само у срцу Карантаније, у данашњој Корушкој, а од источних и јужних делова Карантаније обра зоване су граничне покрајине под управом по-узданог Франачког војводе. Устанак Људевита Посавског (устанак 819—822 год) учинио је те су и за војводе уже Карантаније почели до-лазити Франачки грофови.
Осем одвајања граничних покрајина још су и племства знатно ослабила делање самог вој-воде. Међу племићима је било и Франака који су земљу добили од свога краља, и старих сло-венских племића који су се покрстили и при-клонили се власти Франачкој. Том је расулу покушао учинити крај војвода Адалберт првих година једанаестог века. Адалберт је био сма-
њио власт племића, и ступио у договоре с хр-ватским краљем Звонимиром да одвоји са свим Карантанију од немачке државе. Њега прокажу немачки племићи краљу који крене све плем-ство те Адалберта прокуне и устане против њега. Адалберт се уклони из земље^ али се на скоро врати и освоји своје војводство које је опет морао напустити. Кад је трећи пут прег'о да оствари своју идеју, Адалберт погине у боју. С њим је пропао и знаменити покушаЈ за це-локупност словеначких земаља, јер се и гра-ничне покрајине, дотле сматране као марке, по-литиком немачких владара подигоше на сту-пањ самосталних кнежевина.
Али свест и осећање словеначко не бејаху још ни тада са свим усахнули. Корушки су се кнежеви на народном језику уводили у своју дуж-ност, а међу самим племићима било јечасних изу-зетака који остадоше и даље народно племство.
Находећи се под влашћу Обра а за тим у Самовој држави и држави Карла Великог и ње-гових наследника, Словенци су све од седмог па до тринаестог века имали више мање зајед-ничку судбину. И не само то. Они су за те векове и у управном политичком погледу били у јединству државном. У тринаестом веку нестаје. тога државинског јединства, словеначка се земља дели на самосталне покрајине, али судба самог народа и даље остаје у главном једна за главну масу народа, не гледајући на политичке промене које су се на врху догађале,
ГеограФски изглед словеначких покрајина јако иде на руку политичкој подвојености. Он не помаже образовању једне државе с унутар-њим средиштем и заокруженим границама, нити представља једну геограФску целину. А што је ипак судбина раскомаданих делова у главном била иста, то је долазило као резултат народ-ног осећања, народносне свести о којој су го-сподари из својих разлога водили рачуна.
Међу побеђене и освојене Словенце из по-четка су лагано одашиљани војнички заповед-ници који су око себе скупљали своју поуз-дану немачку војску, а доцније се стану Немци у већим групама насељавати. ГТо Франачком је закону сва земља која је била необрађена или шумом покривена припадала владаоцу. А он је ту земљу која је чинила огромну већину сло-веначких просторија поклањао немачким насе-љеницима или манастирима.
Даља се судбина словеначког народа ве-зује зџ историју народа који је господарио у току осталих векова. После кратког завојевања угарског краља Беле IV и чешког Отокара, у другој половини XIII в. словеначке покрајине долазе под власт аустриску. Доба највеће силе турске остало је у сећању и код словеначког народа који је у борби суделовао с племством својим XV, XVI и XVII века.
Дуговремену владавину аустриску прекиде тек снажан напад новог европског завојевача> Наполеона I, који по други пут обнови готово
исту*стару Карантанију онако, као што су сло-веначке покрајине под аустриском владавином састављале целину Унутарње Лусгрије под једном заједничком управом у Грацу. Тек за владе цара ЈосиФа II нестаје тог значајног у-правног јединства.
Али је најважнији догађај за Словенце и њихову земљу био верски реФорматорски по-крет у шеснаестом веку. Тај је покрет засновао и стару словепачку књижевност.
II
Трагови књижквне рддње Бризински рукопис. — Покрет у XVI ввку. Трубар и љегови номагачи. Сузбијање рк-
формацијк. Књижевност протестанска и католичк\. -
потоње доба - Језик ii правопис.
Шеснаести се век узима као доба почетка књижевне радње у Словенаца. Али он није у исто доба и век најстарије писмене радње у њих. У том је погледу важан споменик Бри-зински рукопис.
Године 1807 нађени су у Минхену међу књигама донесеним из Фрајсинга уБаварској и неки одломци писани латиницом на којој се одмах видело да је за невољу и велику потребу накалемљена на језик словенски. То су редови поучно-црквене садржине. Таких списа има три. У првом су речи којимасе побожни моле заду-
ховником Богу; у другом је опомена пре испо-вести, где духовник говори о греху и опро-штењу грехова; трећи опет садржи молитву у којој се поред осталог спомиње и судни дан. — Језик је у овом споменику леп и чист, нити се види претерани утицај немачког духа. А неке особине чешког језика — у другом делу — наво-диле су на помисао да је рукопис преведен -са чешког, докКопитар није утврдио да је порекла словеначког дела који живи у Корушкој. Руко-пис је по свој прилици баварских мисионара који су проповедали хришћанство међу Словен-цима и који су и сами морали прилазити на-родном језику и ако не онолико и онако као што су то учинили Ћирило и Методије код источних панонско-моравских Словена. Овај ру-копис, коме Је нађен и немачки изворник, при-пада по Копитару осмом и десетом (друга мо-литва) веку, а по Миклошићу долази са својих палеографских особина у девети или десети век, док их други (Шлемер) сматрају за много млађе.' Карактерна је још црта овог старог споме-ника утицај црквено-словенске панонске књи-жевности.
Осем овог помињу се још неколики спо-меници из времена пре реФормације међу Сло-венцима, али је обилата књижевна радња ше-снаестог и идућег века имала и већих после-дица од посебних покушаја пре тога времена.
Протестанско се учење Мартина Лутера у Немачкој брзо раширило по средњој и север-
пи;ма	2
ној Енропи, па је на скоро дошло и до Слове-наца, међу којима је ова нова вера брзо за-хватила велике размере, придобивши све плем-ство по градовима, становннке већих места и тргова па и у сеоском становништву нађе не-обично лепа одзива.
Глава тога учења био је у Словенапа При-мош Трубар родом из словеначког села Ра-шице (1508.) Трубар је као духовно лице имао живу и променљиву каријеру, бивши на више места сеоски свештеник, каноник у Љубљани, словеначки проповедник у Трсту, Крањској и Горичкој, морајући се неколико пута уклањати из земље у коју се враћао у тријумфу првих хришћанских проповедника и апостола. Од по-четка свога јавног рада присталица Лутерове науке, Трубар је своју мисију особито вршио у Љубљани као проповедник у цркви и испо-ведник у месној болници. Католички су бис-купи чинили своје оптужујући смелог пропо-ведника и духовној и световној власти, али Трубарово учење с дана на дан бујно освајаше читаве чете дотле верних католика. На послетку је Трубар умр'о у Виртембергу као изгнаник го-дине 1586.
Трубар је имао велики број вредних и е-нергичних помоћника међу самим духовницима и људима световног реда. Међу најзнатније до-лазе: Јурје Јуричић, један од најглавнијих проповедника, чије је име остало у живој успо-мени код словеначког народа до данас; Јурје
Далматин родом из Кршкога у Крањској; С е-бастијан Крељ који је заузимао велики по-ложај међу духовницима протестанским; Фе-лицијан Трубар син вође свега покрета.
Проповедника је нове вере било скоро у сваком месту а особито по кућама племићким и богаташким. Они су били у исто доба и вр-шиоци црквених обреда и васпитачи господске деце и управници — економи — великих имања.
Да се реФормација тако брзо и успешно рашири међу Словенцима, било је више важних узрока. Пре свега је нова вера новином свога учења била драж за све који су желели про-мене. Виши су сталежи световног реда с него-довањем гледали на огромна имања манастира католичких, која су била у многоме узрок ко-рупцији међу служиоцима Божјег олтара.-Сами су бољи духовници налазили у новом учењу више слободе и слободног маха за себе. Народ је пак дочекао нову веру као спас тешком социјалном положају свом. Властела и бота-таши одашиљаху своју децу у велике школе немачке, одакле се, она враћаху запојена иде-јама реФормације. На дому пак енергични про-поведници отвараху школе за обучавање деце у писмености и новој вери. Тако је у самој Љубљани био управник такве школе знаменити писац словеначки Адам Бохорић доктор фило-соФије. Турске навале збунише са друге стране римску цркву која поче губити у очима простог света значај спаситељке, а и тиме се заузим-
2*
љиви радници реФормације знадоше користити. Кад је надвојвода Карло који је као царев брат живео у Грацу и уирављао „Унутарњом Аустри-јом" — негдашњом Карантанијом — године 1578 позвао крањску властелу на војну против Ту-рака, властела стави као погодбу за кретање слободу вере што одмах и доби. А у крајевима планинским доста поможе ширењу нове вере раз-вијено рударство, јер рудари бејаху или Немци из Немачке или Словенци који су учећи у Не-мачкој рударство усвојили већ тамо нову веру.
Такав и толики успех изазвао је на по-слетку најодлучније мере католичких духовних и световних поглавица. После смрти Максми-лијана II отпоче се сузбијати протестанско у-чење. У томе се послу нису бирала средства: смртна казна, прогонство, спалиште. На челу бораца за католицизам стајао је енергични љу-бљански владика Тома Хрен, под чијом је у-правом у неколико пута спаљивано хиљадама словеначких књига. Спаљивање је вршено јавно и на свечан начин. Тада би установљена и на-рочита комисија која ће протестантс вратити у крило католичке цркве. А већ до половине идућега седамнаестог века реФорматорски је по-крет у Словенаца био угушен, и словеначке протестанске књиге једва су се у туђинским библиотекама сачувале комад два.
Најглавније пак оруђе за ширење проте-станског учења било је Трубару у књигама које је са својим друговима давао простом на-
роду. Кад је морао бежати из отаџбине у Не-мачку, Трубар је „само средством писмености мо-гао продужити делокојему се сав био посветио; требало је дати народу могућности да чита Свето Писмо на свом језику, а требало је тај бедни народ прво научити читању." (А. Соко-ловђ Зарождеше литературв1 у СловинцевЂ).
У предговору Новога Завета 1557 године вели о свом раду Трубар:
„Бог ми је сведок, драга браћо, дасамјош у оно доба кад сам у вашој средини пропове-дао словенским језиком а по немачким и латин-ским књигама небројено пута уздахнуо и по-дизао своје молитве ка Господу Богу, да би он ради прослављања свога имена и раширења свога царства погледао милостивим оком на бе-дни, прости, простодушни народ и даровао му милост, не би ли он могао читати и писати на на свом језику као и други народи. Молио сам ја Господа и о томе, како би сва библија и друге боље хришћанске књиге биле преведене на словенски и хрватски језик и оштампане. Мени је од свег срца жао оба та народа, да би их сваки човек требао пожалити. Они живе на границама турским, и немају се куд сакрити од својих непријатеља. А Турци не само да су им отели лепши и већи део земље већ захва-тају све више... Мени би било жао и с тога, што они мало или нимало не знају, необучити их у најпотребниЈим основима наше хришћан-ске вере. У Хрвата, истина, постоје служебници
и требници, али су те две књиге пр^ведене већ много година раније тако тамно и неразумљиво да и сами свештеници не знају многе речи. Ти су ме разлози и побудили да покушам мо-же ли се словенски и хрватски језик писати латинским или немачким словима;... покушај је успео и ја Божјом помоћу преведох катихи-зис, неколико црквених песама и поуку о правој вери и саставих таблицу по којој може омладина научити читати словенски". (Соколов Зарождете).
Тада Трубар добија знатног помагача у лицу Петра Вергерија, каподистриског е-пископа. Други му је одушевљени помагач био барон Иван Унгнад. Вергерије је био одли-чно образован човек, енергичан и одлучан. Он је Трубара прихватио, храбрио на рад, дао му идеју превода Светог Писма и на језик српско-хрватски и — сам му помагао у књижевном пословању. Унгнад је дао материјалне помоћи и подигао штампарију за штампање протестан-ских књига.
Књижевна је радња Примоша Трубара и прилично великог броја његових раније поме-нутих и других следбеника била знатна и мно-гобројна, а сва припада једном — религиозном — правцу. Најзнаменитији књижевни рад свега овога периода јесте превод Библије, огроман посао Јурј а Далматина који је марљиво радио на књижевности каква се у то доба писала за потребу раширења протестанске вере у Сло-
венаца. Он је и писао и преводио доста, али му се сав књижевни рад првих десет година његовог писања може сматрати као приправа за велико предузеће — превод Светог Писма. Тај знаменити његов превод штампан у Витембер-гу 1584 године, јер му је било забрањено штам-пање у Крањској. „Превод је — суди о њему проФ. Гласер — за оно доба у истину кра-сан", а издање је елегантно и илустровано. —
Католици су саломили протестанску аги-тацију, али жеља простог света за читањем оста и даље пробуђена.
Да би се не само томе доскочило већ из-беп.а и нова погибао од каквог другог поку-шаја реФорматорског, католичка црква поче и сама штампати књиге на народном језику, при-хвати се, дакле, посла на начин који је Тру-бару силно помагао у распростирању нове вере. Отуда се књижевносг на народном језику про-дужи и после пропасти реФормације међу Сло-венцима и ако слабије и ређе тако, да се једва може бар по самом времену стара књижевност словеначка везати за новије доба свога раз-витка. Тако се исто и у Хрватској реФормаци-јом кренута књижевна радња не прекидаше више једва трајући до новијег доба, кад се књижев-ност Пј епороди и језиком и идејама.
Тој слабој књижевној радњи на народном језику даје нешто допуне учени рад појединаца, писан немачким или латинским језико. Тако је, осем других, знаменит рад барона Јана Бај-
карта Валвазора који животом и радом при-пада седамиаестом веку и који је написао на немачком језику велико и важно историско дело „Част Војводства Крањског". Такав је био, међу осталима, и отац Марко Похлин из осам-наестога века, који је писао латински, немачки и словеначки.
Трубар је држао да до њега нико није пи-сао ни једне речи народним словеначким је-зиком. За то и вели, да ће покушати писање народним језиком а туђим словима. Та су туђа слова била латинска. Трубар је писао латини-цом, а за гласове словеначког језика, за које нема латиница знакова, Трубар се помагао ком-биновањем истих слова из латинице. Сувреме-ник његов, раније поменути Адам Бохорић и сам је гледао да утврди правопис словеначки. Он је то и урадио - по наредби државног по-крајинског одбора у Љубљани, који је одл^чио да се изда Далматинов превод Библије — ком-бинујући за поједине (јотоване) гласове слове-начког језика слова из латинице спретније и окретнше тако, да за сваки такав глас постоји по једна комбинација. Бохорићев се правопис одржао све до близо половине деветнаестога века.
Почетак је словеначке књижевности изаз-ван реФорматорским покретом коме је на челу стајао Примош Трубар. По томе и по своме књижевном раду Трубар је зачетник словеначке књижевности, а први даљи радници његови нај-ближи пријатељи и следбеници.
„Радници су — вели А. Соколов — један за другим сишли у гроб; католицизам је опет триумФовао; словеначкој су народности дошла нова понижења а језику нова гоњења. И баш се ту и тада показа корист, учињена Трубаром: и народност и језик издржаше све даље ударе судбине, јер пробуђено сазнање да је могућно читати и писати на словеначком језику, да он влада поузданом унутарњом силом, то сазнање, изазвано Трубаром а појачано трудом Јурја Далматина, Себастијана Креља, Адама Бохорића — није могло већ више утрнути; и што сло-веначку народност није постигла судба Помо-рана и Кашуба има она да захвали Трубару и његовим трудбеницима".
И ако у овим речима има више одушевљења а мање тачности, јер Трубар и његови следбе-ници не мишљаху радити за народ већ за веру — ипак је нихов рад донео посредно и толико користи, да нам се данас чини разум-љивом, и ако не оправданом, хвала оних до-маћих словеначких историка којима је појава и радња Трубарова светлија и од самог старог доба слободних народних кнежева!

ДРУГО писмо.
ФрАНЦУСКА владавина. ИлИРСКН иокрлјине. илирска КрА-љевина, — Књижевно свитање. Валентин Водник, његов рад и живот. Водникови сувременици.
Велики догађаји у Европи при крају про-шлог и почетку овог века одјекнуше у све кра-јеве образованога света и изазваше промене. Вали заталасаног мора наиђоше и на покрајине у којима је становао мали, заборављени и го-тово изгубљени народ словеначки. Он бејаше на путу куда прелажаху прегонећи се и прего-нећи једна другу чете ратничке Европе онога доба. Он и његов политички положај не бејаху циљ и мета никаквој великој замисли највећих политичких људи и срећних војсковођа, али га ти догађаји позваше на дан, на свет, изведоше га у живот.
„Наполеон рече: Илирија, устани ! А она у-стаЈући једва прошапта: Ко ме зове у живот?"
Тако је певао истинске догађаје словеначки првак тога доба, и његове речи дају верну слику народносног буђења у народу његовом.
Спремајући се да удари на Русију, Напо-леон разређиваше власт у већ освојеним зе-
мљама, рушећи старе а дижући нове државе које се често не могаху ни прибрати довољно.
Гсдине 1809 бечким миром доби Наполеон нове земље : Крањску, део Корушке, Горичку, Истру, Трст, које састави у једну политичку целину под именом Илирске Покрајине.
Политички и војнички разлози налагаху силном цару да тако поступи, и он, следујући њима, тако и учини. Словенци се нађоше при-купљени, уједињени у једну засебну државу, добише нове уредбе које брзо и лако постајаху, а на поприште јавних радника почеше ступати појединци предњачећи својим одушевљењем и дајући му видна исказа. Све гране јавног жи-вота народног у културном погледу пренуше, школе се брже јављаху а књига словеначка жи-вахну.
Доба Францускс најезде брзо мину, а сло-мљена се сила Наполеонова при повратку из Русије једва и сећаше створене политичке це-лине на словенском југу. Године 1815 доби А-устрија опет те земње, па их задржа као це-лину с именом Илирска Краљевина која је трајала до 1849, кадје претворенау посебне по-крајине.
Честе промене и нагло прелажење из ак-ције у реакцију и обрнуто, што све остаје као карактеристично обележје историје прве поло-вине овог века у великих европских народа, јако су се дотицали живота и маленог народа словеначког.
И у Словенаца саданаступи промена. Владар истина тражаше службена извешћа о томе : .ка-кве је воље људство?" али се по свему знало и ви-дело,да су Словенци били стављени у велико иску-шење кад су певали како је Илирија оживљена!
Па опет је остало и доста добра од најезде Француске.
Земље у којима је живео без мало изгуб-љени народ постале су позорница историских догађаја о којимасе не прича у старим бајкама већ које је народ очима сројим гледао. А после неког времена (1821) Љубљана је била место у коме су се састали моћни европски владари на већање. Словенци се после ратова враћаху ку-ћама с мало више знања и с много више воље за живот и развијање. А кренута књижевност већ не удараше више у назадак. Истина и доба Француске најезде и доба које за њим дође не бејаше нимало практичног карактера -— у ко-лико засецају у развитак књижевни, јер се о другом напретку не може ни толико рећи. Али се та времена одликоваху одушевљењем које за-мењиваше и познавање прилика и потреба.
Кад се говори о словеначкој књижевности која припада времену великих догађаја послед-њих година прошлог и првих двеју десетина година овог века, вазда се у првом реду јавља име Валентина Водника, који је и радом и знањем и одушевљењем измакао далеко испред својих сувремених му сународника који су у народу живели и за народ радили.
Водников је рад разноврстан и, што је гла-вно, готово у свему за књижевност словеначку нов. Он се није имао на кога угледати у свом народу а у времену што је било близо њега.
Водник је био песник, а пред собом није имао већег иесника за узор.
Водник је био историчар, а пред њим не бејаше народног историчара на народном језику.
Водник је био новинар без икаквог знатнијег претходника у том послу а у народу словеначком.
Водник је радио на великом речнику на-родног језика, без кога је и боља књижевност још непрестано сиромашна а књижевни језик непотпун и непоуздан — и он бејаше у исто доба и први радник таког посла у Словенаца.
Напослетку је Водник био писац научних књига за народ, наставник и васпитач омладмне, и археолог и нумизматичар и при одњак и пе-дагог!
Али правда тражи своје. За то и одушев-љени поштоваоци Водникови у новије доба знају, каквим мерилом ваља оцењивати свуко-лику разноврсну књижевну радњу његову. „Не-оправдано би било хвалцсање кад би ко тврдио, да је Водник најизврснији песник наш, да је најбољи граматичар, најбољи историк и т. д. и да немамо одличнијих песника, граматичара, и историка. Није то, кад именујемо посебну из-врсност у овој или оној струци, што Воднику даје толику вредност — већ је ствар у томе, што је Водник сам почињао за десет других,
што је радио сам за десет других изврсних, и то све властитом снагом, из чисте љубави према народу своме у тренуциМа кад је још дебела магла немиле туђинштине лежала над земљом нашом. — Водник је био домовини велики ми-сионар образовања и родољубља, домовини за коју је живео, трпео и умр'о". (Говор Др. Ј. Блај-вајса 1868.).
Водник се ипак сматра као отац и поезије и прозе словеначке, а његов је утицај био много јачи но што се на први мах може судити. Ње-гове су се песме певале у свим крајевима сло-веначким још за живота његовог. Он је то знао, чуо и видео, те је у благом, искреном распо-ложењу спевао у својој најлепшој песми („Мој споменик") како не оставља ни кћери ни сина ал' је доста спомена што ће му се песма у на-роду певати онако, као што се он одушевља-вао народним невањем и из њега захватао, јер то бејаше време општег одушевљења у Европи за народну поезију.
Водник је у поезији лиричар, али се међу његовим чисто лирским песмама налазе огледи лепе дидактичне поезије. Његова дидактика није празно моралисање нити прост низ поучних изрека. Он најлепше поучава кад износи пе-сничким начином слику која треба да каже саму поуку.
Тако се исто читају и Водникове басне и епиграми, а преводио је и Анакреонове песме.
Он је први по неизораној њиви словенач-ког језика сејао семе божанске поезије која вазда тражи колико јачину стварања у замисли то-лико и особити начин исказивања. Водник се, к'о што је речено, није имао на кога угледати на своме народном дому. А што је успео да се на њега други угледају, доказ је да је био праве песничке снаге и да је оправдан поме-нути назив оца уметничке поезије у Словенаца.
Од сувремено-политичких песама Воднико-вих најзнатнија је „Илирија оживљена", испе-вана као родољубиви одјек песникова осећања на глас установе Илирских Покрајина. У тој песми Водник велича стару славу илирску па завршује: На челу Грчке стоји Коринат, а Или-рија лежи у срцу Европе. Коринат су назвали: јелинско око; нека би Илирија била прстен Европе!
Под тим је прстеном песник замишљао везу коју би Илирија по свом положа.ју могла олр-жавати између источне и западне Европе.
Ево те песме:
ИЛИРИА ОЖИВЛЕНА.
Наполеон рече: Илирија встан! Встаја, издиха: Кдо кличе на дан!
0 витез добрбтни Кај Ти ме будиш!
Даш роко могочно, Ме гори держиш!
Кај бодем ти дала? — Погледам окрог, Излочит не морем Скор својих отрок.
Кдо најде Метуло Ин Терпо мој град? Емона, Скардона Ста комај познат.
Назај спет јунаке Ко боде ми дал, Ки јих се Спартански Је вајвода бал?
Од нбкдај снежники Со најина ласт, Од тод се је наша Разлбгала част.
Је Галиан храбер На Паду, пред нјим Дорашен је тресел В' озидју се Рим.
Же мочен на морју Илирјан је бил, К' се ладие тесат Је Римиц вучил.
Почаси па Римиц На војско равна, Се морја наваја Премага оба.
Широко разграја Пер седем сто лбт, Ал справе соседнје Ни хотел имет.
Од северја приде Над нјега вихар, Невредне госпбде Из вишкига вдар'.
Здај Бранци ин Готје Ин Немци слове, Илир па в' тамнице Позаблене гре.
Два седем сто сонцов Зараша га мах, Наполеон требит Вкаже му прах.
Илирско ме кличе Латиниц ин Грек, Словенско ме правио Домачи вси прек.
Добровчан, Коротан, Примориц, Горенц, Покопјан по старим Се зове Словенц.
Од первига тукај Станује мој рбд, Че ве кдо за друјга, Нај рече, одкбд?
3'Билипам ин Сандрам Со имели терд бој, Латинце по мокрим Страхвал је нјих рој.
Звеличана ббдем, Завупати смем, Годи се ено чудо, Напреј га повем!
Дух стбпа в' Словенце Наполеонов, Ен зарод поганја Преројен вес нов.
Оперто ено роко На Галио јмам Та друго па Грекам Приазно подам.
На Грецие челу Коринто стоји Илирија в' серцу Еурбпе лежи.
Коринто со рекли: Хеленско око; Илирија перстан Еврбпини бо.
Песме су Водникове обично кратког стиха а и саме су већином омање. Отуда у њима више неразумљивости за данашњег читаоца, и не гледајући на језик који је, разуме се, ста-рији и даљи од данашњег књижевног језика у Словенаца.
Водник је песме објављивао у својим но-винама, а 1806 године изишла је у Љубљани мала збирка његових песама више као оглед. Потпунија је збирка изишла 1840 у Љубљани, а године 1869 издала је Матица Словенска у истом месту укупне песме Водникове.
Водникјејош 1795 почео издавати „Велику Пратику или Календар", који је и других двеју година продужио штампати, јер је знаодакњиге оваке врсте имају у народу купаца више но други списи.
1797 године почне Водник уређивати у Љуб-љани лист „Љубљанске Новице (новине) од свих крајева целога света", које су доносећи поглавито песме и новости излазиле неколике године, а осем тога је писао и преводио, ве-ћ.ином школске, поучне књиге побожне, мо-ралне, граматичке, историске и хигијенске са-држине.
Водник је за живота био мученик и сиро-мах али цењен и уважаван. А наскоро по смрти његовој увидеше Словенци потпуно шта им је он у оно доба био. 0 њему се поче одмах с хва-лом писати, те се сваком даном приликом ма-ниФестовала општа љубав и захвалност према
његовој успомени, док није 1858 цео народ сло-веначки с првацима својим на челу свечано прославио стогодишњицу његовог рођења.
Сам је живот Водников био пун промена. Он се родио 1758, латинске је школе учио у Љубљани, па је био намењен свештеном реду. Био је члан одбора који је имао да прогдени ваљаност новог словеначког превода Светог Пи-сма, а био је у исто доба и доцније у управи латинских школа, којима за владе Француске поста и управитељ. Кад се повратила аустриска владавина Водник је неколико пута добијао и губио наставничку службу, а умр'о је у почетку 18.19 године. —
Ипак Водник није био сам. С хвалом се уз рад његов спомињу и неколика имена радника који искрено помагаху свитању дана у духов-ном животу словеначког народа.
Такав је био н. пр. Леополд Фолкмер (1741 1816), који је као градачки богослов био свештеник у разним крајевима словеначким.
Године 1836 изишла је збирка његових пе-сама и басана, које изненађују дотераним об-ликом својим. Садржине су, разуме се, поучне и моралне. Мучно да је који од старијих пи-саца и близо толико продр'о у народ, колико је Фолкмер, чије су се песме певале у свима крајевима словеначким и онда, кад њега већ о-давно није било међу живима. Његове су басне биле нека врста сатире којом је шибао пороке
$
и зле навике својих земљака тако да су оне имале, к'о што се и данас спомиње, брзог и не-посредног утицаја. Ново издање тих басана и-зишло је 1885 у Марибору.
Фолкмер је још важан и с тога што је он био први словеначки песник из Штирске.
Други је радник из тог доба Матија Равникар (1776—1845), који је, као богослов, по образовању, писао у правцу побожно-морал-ном, издао „Згоде Светога Писма", а највећа му је заслуга настојавање да се Водникове и других тековине у погледу чишћења и изуча-вања народног језика утврде учењем у школи. Његове заслуге за словеначку књижевну прозу и данас се јако цене.
Даљедолази Урбан Јар ни к (1784—1844) као већина његових књижевних сувременика богослов и свештеник. Јарников јерадод осо-бите важности за буђење народног духа у ко-рушких Словенаца. Књижевни рад његов иде у групу поучних и богословских списа, али му је био од вредности и рад филолошки као и припреме за речник народног језика.
Петар Дај нко (1787—1873). Његовдоста плодан рад носи у главном тип његовог бого-словског учења. Друга је врста књижевних по-слова његових Филолошке садржине, али му је још помена вредан покушај, да стару азбуку Бохорићеву усаврши према потреби ондаш-њег језика словеначког. —
Укупна слика књижевног радау овом времену показује колико вредноћу и родољубиву жељу да се писањем у различитим правцима и гра-нама књижевним помогне свима потребама, то-лико и хвале вредну пажњу која се указивала изучавању народног језика и пословању ради израде великог речника.

ТРЕЂ.Е ПИСМО.
Напредак књижЕвности послк Водника. — „Крањска ГГчклпца". „Пчвличари". - Фрања Прешерен и ње-гова поезија. илдс
Француска је најезда напустила Словенце, али она не однесе са собом и успехе које и-зазва у словеначког народа. Водник јебио скло-пио очи, али се не склопише листови истом отворене књиге словеначке. Одсек времена по смрти Водниковој па за добре две десетине времена има поред многобројних трудбеника и покушаја да покаже и две знамените појаве.
Прва је појава алманах „Крањска пчелица". То је скуп, и то добровољни скуп, најбољих млађих снага словеначке књиге за оно доба. Та је млада снага одлучно пошла напред, по-штујући заставу Водникову. Старији знатнији књижевници, у колико их је могло бити, нити почеше бој нити се надаху победи, над млађим сувременицима својим. Они прећутно приста-доше на све и примише успехе победилачке као свршену ствар.
Само је питање о правопису имало карактер до некле огорчене борбе. Али оно пређе и у период који за овим временом дође.
„Пчелица" се јавила 1830 године, па је и-злазила и даље до 1833. Тада је са четвртом свеском својом престала. Њена је садржина песничка, и она је други такав покушај. (Први је чињен године 1779—1781 под именом „Пи-санице".) Тек год. 1848 излази још једна, пета, свеска „Пчелице", али нити њена садр-жина одговараше језгровитој садржини ранијих свезака нити она могаше имати тада онај зна-чај. РеФорма књижевности словеначке бејаше — за срећу — ударила другим путем.
„Пчелипа" је словеначкој књизи била, може се рећи, рано дошла. Она је давала уметничку раскошност онима које би насушни хлеб боље нахранио. Такав је суд о њој — ако се гледа на практичне резултате. Естетичној критици она, на против, сме изићи на сусрет ведра чела и светла образа. Такав је суд и о ненадном ђенију тога доба и васцеле словеначке књижев-ности — Прешерну.
„Пчеличари",названи сурадници „Пчелице", долазе у ред најученијих људи свог доба у Словенаца.
Први је др. Јаков Зупан (1785—1852). Његова је поезија лаког стиха, окретна у о-блику, а садржина је најбољем венчићу његових песама успомена и хвала старих културних радника словеначких за доба минулих векова верског и народног покрета. Ипак су његове песме и сувише уметничког кроја. Он је још превео повећи број српскик народних песама,
те је тако упознао изближе својо земљаке с на-шом народном поезијом.
Другије Мих. Кастелац (1796—1868), у-редник „Пчелице", коме је Водник служио узором. Облик је његових песама лак а садржина тужна, меланхолична.
Трећи је Блаж Поточник (1799—1872). По образовању богослов и духовник, Поточник је певао поглавито у духу побожно-дидактичне поезије не угушујући ни гласе словенског родо-љубља. Његове су песме испеване тако у духу народних песама да су се у народу потпуно помешале с правим народним песмама. Он је за свега свога дугог века радио на књизи, обилато богатећи словеначку књижевност радовима на пољу богословско-моралне књижевности. Трећа је врста његовог рада пословање на утврђивању граматике словеначке и деловање лексикограФ-ско. Поточник је био и вредан сурадник по-знијих знаменитих „Новица" д-ра Блајвајса.
Четврти је Јосиф Жемља (1805 — 1843). И ако је по образовању био свештеник, ипак су у њега доста чести гласи народног светов-ног родољубља. „Јека од Балкана" Огњеслава Утјешеновића Острожинског захватила је и овог рано преминулог песника словеначког, те ју је с осећањем препевео својим земљацима. Хва-љена је његова поетска приповетка „Седам си-нова", која је елегичногпћу својом освојила чи-гаоце. Његов се живот гасио, кад је словеначкој књизи почело свитати. Лепом је песмицом по-
здравио 1843 лист „Новице", који чини догађај у словеначкој књижевности, па се њоме у исто доба и опростио с друговима и народом, коме је истински служио.
Не сме се прећи ћутом ни спомен Матије Чопа (1797—1835) који је у Словенаца свога времена важио као „великан учености". Чопје мало радио на књижевности, али је његово бо-гато знање јако и ако посредно на њу ути-цало. Он је живом речју утицао на раднике књижевне, „веселио пријатеље, будио песнике" а све је то створило „Крањску Пчелицу" којо је он био духовни отац. Осем живог учешћа у борби о правопис словеначки Чоп је спремао огромну грађу за потпуну историју словеначке књижевности и библиограФију. Он је ШаФарику био десна рука при његовој изради Историје књижевности словенских народа и у Историји јужнословенских књижевности. Управо је Чопова заслуга што је и колико је део о Словенцима у тим књижевним пословима ШаФариковим кри-тички израђен.
„Пчелица" је имала јогп два пута толико сурадника, али они не заузеше песничким ра-дом својим више место у историји словеначке књижевности.
Њих је све заменио најзнатнији „пчеличар" и највсћи песник словеначки Фрања Преше-рен, друга знатна појава оног доба.
И ако је геније увек благослов Божји, ипак Прешернов геније не изазва у својих сувреме-
ника покрет који би могао у другим приликама наотати. И њега и најбоље „пчеличаре", другове његове, разумеде тек поколење шесетих и сс-дамдесетих година овога века, те наставише њи-хов рад. Прештампавањем и коментарисањем и Прешерна и целе „Пчелице" обновише њихови поштоваоци појаве њихове у слованачкој књи-жевности, те својим даљим радом везаше своје доба за доба „пчеличара". Измеђутадва пери-' ода стоји време практичног рада дра Блајвајса.
Песник који у делима својим прослављаше природу и љубав угледао је зору свога живота у крају који је природа обилато уресила сво-јим чарима.
У маленом селу Врби на подножју Кара-ванака а на обали тихе Саве, недалеко од чу-веног Бледског језера, родио се 3 декембра (по новом) 1800 године — Фрања Прешерен.
Ту је мирно и тихо провео прве године живота, а успомена му је на те срећне часове ва-зда живела, расла и излазила пред очи док се није претворила најпосле у сонет у коме Прешерен слави своје родно место.
После првог доба детињства, кад је навршио седму годину, буде послат ујаку свога оца ЈосиФу Прешерну, богатом свештенику у Копању у До-ленској. Он га прими и помоћ којује пре тога указивао двојици његових стричеваа доцније ње-говој млађој браћи не престаде давати и Фрањи од тога дана па све док није стао на снагу то-лико, даје могао сам своје потребе подмиривати.
У јесен 1813 год. ступи Прешерен у први разред гимназије у Љубљани, где је показивао такође добар успех тако, да је у нижим разре-дима био други међу одличним а у шестом ра-зреду добио и награду. Веле да је још тада показивао своју отвореност и слободно ми-шљење, протестујући често, што се неоцењује по заслузи.
Пздине 1822 упише се Прешерен у правни Факултет бечког универзитета. Тада је порсд сти-пендије и помоћи од ЈосиФа Прешерна давао часове и лекције у разним заводима. У једном таком заводу даваше лекције из историје кла-сичких народа и младоме племићу Антону А-уерспергу, познатом немачком песнику под и-меном Анастасија Грина. Прешерен га је тада упознао и са словеначком народном поезијом и читао је заједно с њим Валвазора. Грин га је заволео, опријатељили су се, и кад су се ра-ставили, он га је у писмима називао најмил-ијим пријатељем. Успомени је његовој посве-тио Грин и једну своју песму...
Тада се у Бечу упознао и са чешким па-триотом и песником Ладпславом Челаковским, који је без сумње имао на њ великог утицаја, јер је њихово познанство пало у оне године Прешернова живо га, кад је такав човек као што је био Челаковски са свим добро дошао, да у Прешернову душу засади семе које ће доцније обилата и корисна плода донети. Челаковскије одмах упознао у њему песничку жицу, и својим
је настојавањем учинио да Прешерен не остане за увек немачки песник.
Из једног писма које је год. 1832 писао Прешерен Једном свом старијем другу и прија-тељу видимо, да јс Прешерен још као правник у Бечу показивао својим друговима читаву све-ску својих ориђиналних и нешто преведених песама, ал' да их је по Копитареву савету о-ставио у рукопису, и да је од тих песама до-цније усвојио и штампао само две ориђиналне иједну преведену, а остале је спалио (1831 год.)
Тек 1827 год. ступа Прсшерен први пут на поље јавнога рада, али је тада већ био проу-чио словеначке песнике који су до тог л.оба живели и радили, а познанство је с Копита-рем и Челаковским учинило, те се упознао са жељама и мислима које су и кроз остали сло-венски свет тада вејале.
Међу тим 27 марта по р. 1828 год. буде промовиран за доктора права. У почетку 1832 год. положи правозаступнички испит, а за тим добије рада код свога пријатеља дра Хробата, оца словеначке књижевнице Лујзе Песјакове, где је остао пуних четрнаест година.
1831 год. поче Прешерен износити сонете.
„Прешерен је краљ у лирској поезији и у сонету. Осећање у једној као и у другој врсти тако је дубоко и јако да му дотичне песме спа-дају међу најсавршенија дела, што ми је по-зната у опште поезија" — рекао је још 1863 године проФ. Мацун, а за тим продужује: „Је-
днаком се јасношћу и прегледношћу одли-кује узвишени му „сонетни венац". Па рекао бих, да се и у томе означује дух Прешернове поезије, што је баш у сонету излио свој бол и тугу..."
Сонетни је венац тесно скопчан с важним временом живота Прешернова, с временом љу-бави његове.
Ова је љубав извор најлепшим сонетима песниковим. У сонетном венцу прва слова пр-вог стиха свију сонета, којих има свега четр-наест, дају скупа име и презиме његове драге која ипак пође за другог.
Као спомен на ово доба оставио је Пре-шерен из године 1844 песму „Морнар", у којој опева несталност љубави девојачке.
Исте — 1831 године пусти Прешерен у свет и лепу романцу „Кћерин савет," којаму у збирци отвара циклус балада и романаца.
Он је у својим љубавним песмама и бала-дама певао обично несталност женску. 1837 го-дине изашао је са баладом „Рибар", која опева мушку несталност, и која с тога стоји у неко-лико одвојена, усамљена у колу његове поезије... Млади рибар, вођен чистом љубављу а дуго го-дина лутајући за својом звездом, плови на ла-ком чуну по мору. У том му се јављају морске девојке, певајући како ће још дуго чекати драгу, „да падне звезда с неба." И рибар изгубивши веру не гледа више на звезду, већ хитро јури напред бежећи сам од себе.
Али се сам песник није могао задовољити таквим мушким карактером, и он је исте године написао баладу „Лек од љубави" управо еле-гију мушкој сталности. Младић, ожаливши пола године своју умрлу драгу, иде по мајчином савету да тражи утехе и лека у путничком а за тим у манастирском животу. Не нашавши их ту, ступа у ред бораца, где се излечио од бола онога часа кад му је зрно непријатељско одузело свако осећање.
У романцама, где је лепо изведен пласти-чки развитак малених догађаја и које су све веселог садржаја, бије чисто народни дах, и ту је песник мож'да највише захватио из чистог врела народног живота. Јер су типови, који су насликани у романцама „Кћерин савет", „Уче-ник", „Доктор", прави типови народни, а ху-мор је са. живим причањем, којим су испричане, прави хумор здравих и веселих планинаца.
Он је и у баладама нашао места, да на-слика свој живот и прилике којима је положан био. Ко се неће читајући баладу „Прекоп" се-тити жалосне судбе песникове. Јер млади пе-сник, кога по самоубиству закопавају онога тренутка кад се његова неверна Севера, којаје управо и узрок смрти његовој, венчава са дру-гим — буди у нама болећивост такву, какву производи читање те баладе упоредо са сећа-ћањем на живот Прешернов. И „Неиструнуло срце".је балада те врсте... Туга којаје на челу откопанога песника јесте туга живота и поезије
Прешернове, а срце, које ни у гробу није истру-нуло, јесу песме његове које су га преживеле.
Он у „Оргуљару" прича, како песник треба да пева само природним даром... „Оргуљару", који у шуми учи тице певању, не полази за руком, да славуја одучи од његовог природног певања, као што је то учинио с косом и дру-гим. Ту се сад јавља сам Бог и узима у за-штити славуја коме је дао песму.
„Турјашка Розамунда" је најживље испри-чана... Розамунда је понос целе околине, али је уједно и страшно охола. Одбијајући толике просиоце, она најзад заволи Ојстроврхара. На гозби код њеног оца један певач опева славна дела, па, запитан да ли је икада видео лепше девојке од испрошене Розамунде, одговара да је Лејла сестра босанског паше и лепша и боља, а Розамунда увређена заповеди витезу Ојстро-врхару — своме заручнику — да јој Лејлу до-веде. Он скупи чету, и, отевши Лејлу, води је — - не Розамунди већ — своме двору, где је по-крсти и узме за жену. Чувши то, Розамунда одлази у манастир.
Кога охолост Розамундина неће одмах по-дсетити на Шилерову Кунигунду у „Рукаввци"? Многи и иначе упорсђују Прешерна са Шиле-ром, па га често тако и називљу.
„Пчелица" је са својом четвртом свеском престала излазити, јер се противу ње беше по-дигла читава бура, што су прилози (нарочито Прешернови) које је она доносила, као не-
морални; Прешерен се у своме писму Челаков-ском 1833 године жали на такве људе, којихје у Љубљани било много. А ни Копитар не бе-јаше наклоњен овом предузећу, па кад опомене, прекори и тужбе учесташе, онда издавач Ка-стелац мораде лист обуставити. Прешерен је у једном свом сонету оставио спомен о том Ко-питаревом схватању. Ту износи познату причу, како је Апеле, кад је изнео своју слику, чуо, да је један обућар нашао на слици неке недо-статке у насликаној обући, па је одмах ту о-помену примио и обућу исправио. Сутра дан исти обућар стане исправљати слику и даље, на што му сликар одговори:
Ке сеЈује восИ пај'корНаг (ципелар)!
1835 године напише Прешерен и „Небеску процесију, где иронички прича како ће нове зграде као позориште и друге, које се подигну у Љубљани, кварити и неморално утицати на поштене грађане и грађанке, а то ће све ра-зуме се ићи ђаволу у прилог.
Прешерен је имао јаку сатиричку жицу, али се тим својим даром мало користио у пе-смама. Него где га је увео, употребио гаје пе-ниЈално; шибао је најљућим бичем ироније и сарказма заблуде својих земљака и непосредну околину, која је и иначе у приватном животу од његове досетљизости често патила.
У „Новој писарији" износи слику лите-рарних назора неких својих сувременика који СУ му уједно и противници били. На упући-
писна	4
вањеученог „књижевника" младсм ученику, како овај треба да избегава у својим књижевним ра-довима лепоту у стилу и причању, да не пише баладе и романце, које су туђа врста поезије и певаЈу „саблазан" — љубав — ученик за-хваљује и обећава, да ће од сад певати о гу-сеницама, о томе како се најбоље обрађује кром-пир, учиће како се лове мишеви и т. д.
А тада — разуме се — наступиће „замузе крањске златни век!"
Код Прешерна је мало веселих песама. Томе је узрок и судба која га је немилосно гонила од колевке до гроба. Али и мали број таквих песама показује правог уметника, јер је оне веселе дијалоге у песми „0 железници" из уста народних могао само Прешерен повадити, као што је за сликање безбрижног живота, нехај-ношћу за судбином — у песми „Војничка" — његова кичица била подобна.
1836 године забележен је у Прешерновом књижевном животу један — нешто мало особит — појав. Те је године наштампао у засебној књижици еп .Крштење на Савици". Бура коју је нарочито онда силно свештенство било ди-гло на Прешерна објашњује нам за што је Пре-шерен узео тему и таке врсте. „Била је веко-вита борба између њега и свештенства" — вели проФ. Мацун, а сам Прешерен напомиње у јед-ном свом писму Челаковском, да је том песмом хтео умирити ону љуту, бурну повику коју је
Г>1
свештенство због „ранијих грехова" било осуло против њега.
Прешерен је у главним и најбољим делима својим лирик. Али је он опет кушао у стварању епске песме. Ипак нам његово „Крштење" не потире уверење. које стичемо читајући његове остале песме. Шта више и оно отворено пока-зује на којој страни ваљатражити Прешернову песничку снагу. То су најлепши лирски еле-менти, везани међу собом једним историским догађајем, који је песник готов и за еп поде-сан нашао код Валвазора. Оно, што је Преше-рново најсамосталније а уједно у тој песми и најлепше — то су чисто лирски комади. Ту је управо историско причање догађаја дошло као готова грађа, којој је Прешерен само уду-хнуо свој песнички дах и та се грађа оживо-творила у песму,
У „Крштењу", и акр само причање дога-ђаја није без интереса, опет се и више и ра-дије задржавамо на лирским елементима.
...Ту се описује крштење вође Чртомира на Савици, а пре се самог тог крштења износи у „уводу" — ради бољег разумевања главног догађаја — како се Ваљхун, корушки војвода снажно бори за распрострањење хришћанства у својој земљи и Крањској, те је већ проли-вено много крви неверничке.
Једини је још остао Чртомир, који са сво-јом маленом четицом очајнички брани старе богове. Он се најпосле склања у своју тврђа-
4*
вицу у Бохињ. Ту га хришћани опколе па се борба води шест месеци.
А кад им нестаде хране, опсађеници одлуче, да се кроз непријатеље пробију. Ал' је и Ваљ-хун хтео да на њих ненадно удари, сретну се и крв се потоком пролије.
У ту проливену крв утонуше животи то-ликих људи, ал' Чртомира не нађоше међу по-гинулима.
У „Крштењу" које сад наступа Чртомир сутра дан по погибији стоји на обали бохињ-ског језера, па видећи да је свака нада изгуб-љена, сећа се још Бјг . миле, своје драге а кћери свештеника богиње Живе, који на отоку блед-ског језера приноси жртве.
Богомила је младо,лепо девојче. Текје на-вршила шеснаесту годину. Она живи за Чрто-мира. У срцу њеном нема друге љубави. И Чр-томир њу јако воли. Он зна само за поштовање према боговима и љубав према њој.
Њу је Чртомир први пут видео, кад је ишао једном тамо да принесе жртву, и после првог пољупца љубав им испуни срца, њом се зани-маху све док Ваљхун не ступи у њихов крај. Тада се требало растајати, а „како је мучан тај растанак нагли." И сад га, кад је све из-губљено и кад му је живот излишан, само по-мисао на њу задржава од смрти. И он сад жели још једном видети Богомилу.
С тога га један познати рибар вози поје-зеру до Савице. Чртомир га шаље на оток ка
свештенику Старославу, да донесе четвртину злата, које је Чртомир дао свештенику на чу-вање, и да му донесе гласе о Богомили. Сутра дан се враћа рпбар, носећи злато, у друштву с многим људима, а међу њима н Богомила коју Чртомир у усхићењу хоће да загрли
Али се она измиче, изјављујући му да је и њу заједно с оцем јој и околином покрстио присутни свештеник, по што им је изнео и протумачио науку нове вере. И желећи му спа-са, моли га да се и он покрсти. Чртомир би, кад је тако силно љуби, примио нову веру, ако би га то крштење здружило са Богомилом. И овде песник љубави износи, да оно, што мач и сила не могаху постићи, љубав учини... Ал' је ту уједно и крај њиховој љубави Јер сеБо-гомила, даби спаслаЧртомиразавериладаћесеод-рећи брака са њиме. А кад му свештеник разложи, да љубав не може уживати онај, који је за стару веру пролио толико крви, и како треба да се сад посветисвештеничком чину— он, на поновну мол-бу Богомилину, загрливши је пристаде те се одмах и покрсти, па шири хришћанство и преко својих граница, а Богомила се враћа оцу, нити се више кад виде са Чртомиром.
На јунаку се Чртомиру види јасно, како мирно причање и цртање није било Прешерну главна и јача страна. Чртомир је неодлучан, и само по наваљивању Богомилином пристаје, да се крсти, а ступајући у нову веру, уздише како је био кратак сан љубави његове.
Мож'да ниједна од његових песама није истекла тако из срца, и ниједна не потресе о-сећаје тако као „Незаконита мајка." У музич-ком се складу нижу нежне речи тужне мајке, које исказују њене осећаје крај колевке неза-конитога јој синчића.
Данас је редак такав глас, а у доба Пре-шерново — владе предрасуда — бејаше једин-ствен звук, који се у Словенаца с Прешерно-ве лире могао чути. За то је Прешернови зем-љаци у новије доба одушевљено назваше: једна од најлепших песама — у свету.
Кад је Станко Враз купио народне „илир-ске" песме, које је 1839 г. издао, онда му је и Прешерен помагао у том важном послу, а у са-мој збирци стоји за неке песме да их је забе-лежио и Вразу предао Прешерен који и сам — како се у предговору вели — скупља збирку народних песама. У самој Словенији били су на гласу скупљачи народних песама сувреме-ници Прешернови: пољски емигранат Милан Коритко (1813—1839) и крањски властелин Ан-дрија Смоле (1806—1840) који је и издао Ко-риткове збирке народних песама.
Прешерен је народ свој волео тако великом љубављу, да су му неки пребацивали како је био равнодушан према покрету и напретку укупног словенства. У ствари вреди поменути да многи често мешају Прешерново одбаци-вање илирства с преиорођајем свију словенских народа.
С тога др. Целестин — у својој студији о Прешерну — умесно напомиње како тврдња Пипинова, да Прешерен „у доба словенских препорођаја, није ишао за овом струјом прсма којој се односио некако непоуздано", није о-правдана, и да се може односити само на то, да Прешерен није престао уз „илирство" као његов земљак Станко Враз који је свакако имао шири поглед на ствари и догађаје ма да је као песник мањи од Прешерна.
„Песник се не теши лепим Фразама — као што раде незрела деца — него мужевном јас-ноћом познаје реалност какова је, дајући овом осећању и осведочењу високо песнички облик. И песник је говорио тако тада када је у Ев-ропи господовао романтизам тако непријатељски реалном схватању живота, будући је све видео у Фантастичном полусветлу и романтичној --лажи. Нама се не чине сада ове идеје и овај језик толико необичним, као Прешерновим су-временицима. Јер од тада је већ реално схва-тање у песништву посвуда више мање превла-дало. Него тада чуо се такав језик међу Сло-венима само још код Руса — код њихјошјас-није и јаче — код осталих гласио се (скоро искључиво) само романтизам или песнички домородни оптимизам, или напокон слабачко тужакање о словенској вековитој невољи" (Др. Целестин).
Али он није и сувише слабомоћан, не пада сад у другу крајност, да, презревши живот, само
нагли смрти. Прешавши прве дане реалног жи-вота и преболевши прве утиске збиље на ње-гово срце, он се челичи за све патње и беде у животу.
Године 1846 добије Прешерен правозаступ-ничко место, те оде на нову дужност у Крањ. Годину дана за тим, 1847, Прешерен скупи и изда своје „Роеггје" које је сам цоделио на шест одељака: I Реепп, где су дошле лиреке песме које су и по предмету и по облику у-годне за певање. Те су песме скоро све и ком-поноване. II Ва1Ме ш гошапсе, III КагНспе рое-гуе, IV Сга2е1е, V 8опе1је, VI Кегв! рег 8ауш.
Прешерен није у ову збирку узео све пе-сме које је дотле написао, већ само оне које су до тог доба наштампане биле. То потврђу-ју и песме које је после тога штампао, а које су пре 1847 год. биле написане.
У издању од 1866 г. налазе се додате и ове песме. Њих има свега дванаест (с недовр-шеним преводом Бајронове „Парисине"). Осем тога додато је и неколико мањих натциса.
Бурну 1848 годину пропратио је Преше-рен поздравном песмом у којој жели живот и слободу целом словенству, скупљеном једин-ством и славом. Његова се љубав протеже сад у љубав ка човечанству, и кличе свима наро-дима очекујући дан, кад ће неслога светска би-ти прогната.
Али је ова песма важна и с тога, што је — последња.
За тим га је болест све више освајала, те је на крају 1848 год. морао све време проводити у својој соби на болесничкој постељи, а 8 Фе-бруара по р. 1*849 из јутра испустио је душу.
У тренутку кад се пламен живота песни-кове борио да се угаси, плануо је у истом до-му један други и друкчији пламен.
И тај је пламен, који је по налогу декана Дагарина а преко заповести Прешернове пот-палила његова сестра Катарина уништио све ситније песмице које је Прешерен читао или, и писао при весељу с пријатељима. То су би-ле већином сатиричке и политичке песме за које је декан Дегарин мислио да не смеју ни-како песника преживети. Али је још већи гу-битак што је — као што се мисли — том приликом пропао један повећи еп па и цела трагедија. Из писама које је Прешерен писао Челаковском види се да је заиста радио на том епу. Што се тиче трагедије ту опет Пре-шернова писма писана М. Чопу сведоче да ју је он писао још 1832 год. Ову је мисао наро-чито доказивао проФ. Фр. Левац.
То нам изгледа вероватно, нарочито кад узмемо да је Прешерен врло лако могао међу својим рукописима имати и оштријих сатира које се Дагарину као свештенику нису могле допасти, и кад се сетимо да у то доба такви и гори пожари нису били ретки. Те су судбе била и Шилерова дела која су једнога дана у
Љубљани букнулау пламен под рукоМ једнога каноника љубљанског. —
Прешерен је песник чисте љубави. Он је у своју поезију увео живот који се у њој огле-да тако, као што су му песме и^истекле из жи-вота и истинских осећаја.
Љубав му потиче од једне тачке, па се прелазећи поступно у родољубље разлива у љубав ка човечанству.
И ако, као у производу оног доба и он-дашњих прилика, налазимо у његовој поезији трагове романтизма ипак он није романтик. Томе се називу противе и сувремена животна питања која се у његовој поезији заступају и према којима он никад није био хладан. И то је један од разлога који му дају права на бу-дућност.

ЧЕТВРТО писмо
Годнна 1848. ,Словеннја". — Књижквни првпороћај. Јан
БлАЈВАЈС, ЊЕГОВ ЖИВОТ II РАД. ПиТАЊЕ 0 КЊИЖВВНОМ ЈЕ-
зику и пРАвоиису. „Новице- и њихов успЕх. Карактер рада Блајвајсова н његове заслуге. — Сурадници „Новица."
Народносни је покрет европски у 1848 годи-ни захватио и Словенце. И ако тај покрет није донео онолике користи колико бисеусличним приликама могло тражити и очекивати, опетје он дао политичком и социјалном животу наро-да словеначког толико живости, да се тада и у самом народу осети све значење речи народ. Раскомадани у ситне покрајине Словенци једва назираху танку нит која треба да их држи и спаја, и то само у културном погледу. 0 по-литичкој се заједници није могло ни снивати. Година 1848 створи могућност да се сме и може помишљати и на такво народно јединство, па и ако га она није извела и остварила, остала је добит што је то питање тада изнесено и што је остало и до данас исписано на застави за-точника народног политичког и културног на-предовања.
Те знамените године покрајинска сталешка скупштина у Љубљани одреди један одбор који
је имао отићи у Беч да изнесе на царском дво-ру жеље и потребе народа у КрањскоЈ. Кад је одбор, извршујући ту дужност, разложио над-војводи Јовану тежње свога краја, напоменеје-дан изасланик, како би било добро да се по-крајине у којима живи словеначки народ и које састављају по имену Илирску Краљевину саставе у једну праву политичку целину, те би тако уједињени Словенци били поуздана стража на-домак Италије. Тај је изасланик био Др. Јан Блајвајс који је већ у то доба био добро по-знат у народу словеначком. Његова изјава би саслушана и обећана јој заслужена пажња.
Од тога доба, кад се у самом царском двору помену политичко уједињење Словенаца и кад се стави у изглед из својих делова склопљена 6ловенија — не мисли посташе идеал коме прваци народа словеначког без прекида теже.
После револуционих година дошло је, као што је познато, доба апсолутизма а послејед-ног деценија деценија наступи време борбе у границама одређеним уставом.
Процењујући године покрета, можемо рећи да су оне више посејале семе за будуће пло-дове, али самог плода мало донеше одмах у виду практичних резултата. Та је практичност с више среће примењена у књижевности тога доба. И ту је био вођа исти Блајвајс.
Живот је Јана Блајвајса јако уткан и у по-литичку и још више у књижевну историју сло-
вечачког народа од 1843 године па до краја његовог живота.
Блајвајс је рођен у Крању, некада најзнат-нијем месту у делој покрајини, столици ста-рих крањских кнежева, граду чији је спомен уткан у живот Прешернов и који ј^дао гроб другом песнику, Симону Јенку, из мало позни-јег времена. Кад му је било десет година (1819) одведу малог Јана у Љубљану, где је учио сре-дње школе до 1826, а онда оде у Беч, упише се у медицински Факултет, и после шест година (1832) постане доктор медицине. Желећи да и-зучи и ветеринарство, Блајвајс остане и после тога у Бечу, где на скоро.добије место аси-стента у ветеринарској школи.
Ту је остао до 1843 године, кад га позва-ше за проФесора медицинског курса, који је био отворен у Љубљани.
Он се позиву одазове, оде у Љубљачу, па се поред тога посла прими још и дужности тај-ника у старом али дотле мало активном еко-номском друштву.
Тада почиње живљи и практичнији рад са-мог друштва, а Блајвајс знађаше с тим радом саставити и други један посао који бејаше од највећег значаја. И, што је још важније, Блај-вајс оба своја подузећа поче једним средством.
Блајвајсу се чињашезгодно што друштво по-крећелист на народном словеначком језику, те преко листа утицати економским саветима и поу-кама на народ. Тиме би одговорио својој дужности
лруштвеног тајника. Али ће таЈ лист имати нај-више читалаца, биће познат, па и оно о чему он буде писао наћи ће увек доброг одзива. Ли-сту треба проширити програм — и тако нема никаквог књижевног листа, нити се на њ при незгодним околностима може и помишљати. Уз економски део лист може имати одељак за за-баву па и за књижевне разговоре, критику и поуку.
Тако је размишљао Блајвајс, и, за срећу, утврдио да тако и уради.
Још је требало расправити два важна пи-тања.
Да би лист имао и много читалаца и мно-го сурадника, да би био жижа у коју би се скупљали просветни и књижевни зраци свих словеначких покрајина — треба бити обазрив и срећне руке при избору дијалекта којим ће се писати. С тога Блајвајс и одлучи: пу-стити нека сваки писац пише којим хоће ди-јалектом, полагано подупирати најчистији го-вор горње Крањске, настојавати да писци не употребљавају крајње провинцијализме, оно што је боље јаче истицати да се само препоручује, упућивати писце на њихову међусобну везу и узајамне уступке. На тај ће се начин лагано и поступно, у току година, у писању изоби-чајити провинцијализми а задржати пречишћен прави и општи народни говор, који ће стећи значај заједничкога књижевног језика.
Блајвајс је тако и учинио. Друга је тешкоћа билау избору правописа Блајвајс је био сувременик јетке абецедне Ћојне у Словенаца
Најстарија азбука која сеу Словенаца врло дуго употребљавала билаје Бохорићева (из XVI века).
Ирема развоју језика та је азбука већ била недовољна, те су чињени различити покушаји, да Словенци добију потпуну и уређену буквицу. „Видећи муку, коју муче Словени — који се слу-же латиницом — због непотпуности њене, Копи-тарЈе хтео за њих удесити буквицу, умноживши латиницу новим словима за неке гласове у словен-скимјезицима. Он се за тај посао лагано спремао, јер је хтео да нови знаци не буду начињени састављањем латинских слова нити дометањем црта и тачака.
„1820 год. скупе се у Бечу Добровски, Ко-питар, Словенац Метелко и други ради дого-вора о таквој азбуци. Договор није имао ни-каква резултата...
„Међу тим је Метелко по савету и начелу Копитареву уредио за Словенце азбуку која се састојала из латинице. умножене појединим сло-вима из ћирилице. Због тога се отпочне јака борба .. Копитар је одлучно стао на браник нове буквиие, јер је — и ако не потпуно била по његовом начелу а и с тога што се од даровитог Метелка надао савршенијим радовима...
„...То је изазвало абецедну војну у којој је Копитер дошао у сукоб с многим својим до-тадашњим пријатељима који су, као сурадници часописа „Крањске Пчелице", осули јаку ватру на „метелчицу... Н-ајвећи. су противници били, поред осталих, Матија Чон, даровит човек и зналац многих (19) туђих језика, и његов при-јатељ, највећи песник словеначки, Фрања Пре-шерен." (Просв. Гласник 1889.)
Али се годину дана пре Метелкове азбуке појавила буквица коју је уредио Словенцима поменути (у другом писму) П. Дајнко По њему је задржана Бохорићева система, ла је допуње-на из чешког правописа и ћирилске буквице.
Дајнкова је азбука била ограничена на Штирску. Метелкова је била више употребља-вана у Крањској.
А правописа реФорма Љ. Гаја задобијаше сваког дана све више присталица међу Словен-цима који иначе не усвајаху његов покрет у корист једног књижевног језика.
То опет не одобраваше Копитар.
У таком је хаосу ваљало Блајвајсу бити врло смотрен.
Напослетку он и ту попусти тактично.
Да би уклонио спор о двема реФормама правописним које никоше на словеначком зем-љишту, он остане при Бохорићевом правопису, и одлучи полагано припремати читаоце за нову Гајеву реФорму.
У свему је тако и поступио, па је после три године могао свој лист писати Гајевим „и-лирским" правописом који и сви бољи књижев-ници усвојише.
Већ 1848 године могао је практични Блај-вајс, без бојазни да је преухитрио, устати и у покрајинском сабору у ЈБубљани предложити, да се „у све школе уведе илирски правопис", који је већ био уведен у Истрији и једном делу Штирске. Тај је предлог усвојен а на скоро је саборска одлука добила потврду. —
Промисливши тако о свему зрело, и при-премивши све што му је требало, Блајвајс, по добијеном одобрењу из Беча, приступи уређи-вању листа коме је издавалац било само по-менуто друштво.
Угледајући се наВодникаивише из пијетета према његовом некадашњем покушају, Блајвајс назове свој лист N00100 — с додатком имена: ктеНјзке !пгоко^еЈзке (сељачке и занатлиске).
Први број изиђе 1 јула 1843 године и би свуда радосно поздрављен. Лист је излазио је-дан пут недељно — средом — на омањем табаку од четири стране. У четвртом броју Блајвајс јавља како је одзив с дана на дан све бољи, а при крају те године Новице имађаху, за он-дагање прилике велики број, на осам стотина претплатника из свих покрајина словеначких.
Прође прва радост и одушевљење, а чита-оци се почеше мрштити најезиккојим Новице пишу. Блајвајс енергично рађаше и даље, об-
ПИСМА	б
јашњавајући и благо упућујући, више је бла-госиљао и праштао, мање клео и судио, журио се да лист иапредује и да с врсмена на време донесе и по који прилог. Читаоци и даље лист цримаху и читаху, све мање замераху а све више примаху к срцу оно што им се говори и — Новицама се без даљег протеста поклони пуна вера и сва пажња.
Наваљивање пријатеља да Новице почну и о политици писати одбијаше Блајвајс лагано и без увреда, обраћаше им пажњу на околност да може лист доћи у погибао да му се забрани излажење, управо одгађаше а не одбациваше са свим. Али кад дођошс догађаји од 1848 го-дине, кад се прогласи устав а цензура укиде — Блајвајс с Новицама прихвати и политику, следујући духу времена. Новице са својим два-наестим бројем изиђу у свечаном руху, а Блај-вајс, као учитељ народни, отпоче говор о у-ставу, законитости, грађанским правима и ду-жностима. Новице су у својим додацима до-носиле важније законске одредбе, а у ступ-цима нађоше њихови читаоци искрених>савета о бирању личности за саборе а изабраници лепе поуке о својим посланичким дужностима. Тада се у Љубљани први пут основа „Словен-ско друштво" с политичком задаћом и Блајвајс поста председником његовим. Ипак он не оде у крајност. Пред очима су му непрестано биле народне потребе и он је гледао да њих у пр-вом реду задовољи и њима одговори. Из тих
практичних разлога није могао Блајвајс ни за време слободе и одушевљења иристати на другу заједнипу с Хрватима осем узимања правописа. Илирски покрет не захвати Блајвајса, и та ње-гова негација учини те он и после кад дође доба апсолутизма могаше као културни радник продужити свој посао. „Не страсно већ мирно ћемо се борити за правице словеначког народа!" бејаше реч Блајвајсова.
После политичког преображаја од 1860 и 1861 године Блајвајс опет поче активно уче-ствовати у политици, поставши народним по-слаником. Али сад његова обазрива и тиха де-латност имађаше да издржи борбу и с погле-дима настале омладине која тражашеда се ради брже и с више полета. Доцније се основа и лист који би имао.да предсгавља напредније елементе према конзервативнијим Новицама. У живот се словеначки унесе више идеја енер-гичним радом млађе групе, али подвојеност не доносе добра и њом се знадоше користити на-ционални непријатељи словеначки. Међу тим, Новицама не бејаше угодно да буду оруђе само једне стране, и оне се полако опраштаху пар-тиске огорчене борбе, враћајући се своме пр-вом задатку. А како је тада лепа књижевност већ била стала на своје ноге, те су и књижевнИ листови с похвалним успехом окушали срећу, Новице не имадоше потребе пратити лепу књи-жевност као у почетку, већ се прихватише више неговања поучне књижевности из области при-
5*
вреде и радиности — цењене и уважаване и у приватном издању када их друштво, које их је покренуло, напусти још одавно баш у доба борбе за политичка права народна.
Поље се за борбу сада рашчисти. Већа се група књижевника — политичара прибра око дневноглиста „Словенског Народа",који је близо тридесет година гласник напреднијег погледа на живот политички и културни, а мањи део, исти-чући све више клерикално-конзервативну за-ставу у своме политичком органу „Словенцу" и књижевном „Дому и Свету", продужи борбу која се, доспевши до врхунца запетости, нагло приближује завршетку своје прве важније пе-риоде.
Блајвајс није био само урсдник Новица, он Је био и сурадник њихов, те су оне могле на тај начин да одрже једнумеру, један поклед на појаве и догађаје и у културном и у политич-ком животу народном.
Али је он и осем Новица радио на књи-жевном пољу, пишући поучне књиге из области привреде и економије у опште, издајући алма-нахе забавне саднжине, састављајући словеначке читанке за гимназије и уређујући, по Водни-кову узору, од 1884 па све до смрти своје по-учнп календар „Пратика", који се растурао го-дишње у четрдесет хиљада примерака а изда-вало га крањско економско друштво, па је за-узимајући се за позориште као за школу на-водну и сам преводио позоришна дела за при-
казивање, а у последње је доба био и уредник Летописа Матице Словенске.
Лекарски завод у Љубљани буде 1850 за-творен, а његов проФесор Блајвајс добије од владе понуду да иде на угодно звање шеФа ве-теринарског у Чешкој: Блајвајс захвали на тој лепој понуди, која је, како се мисли, намерно ишла на то да га удали од корисног му за народ посла, и остане у Љубљани. Не има-јући никакве награде за рад и уређивање Но-вица, Блајвајс се 1856 прими да за Крањску буде то што му је раније нуђено у Чешкој. У томјезвању и стављен у стање покоја 1873, а умр о јеу Љубљани 29 новембра 1881 године.
Блајвајс је затекао Словенце без једног пра-вописа, у борби, завади и расулу — а стиша им је борбу о иравопису, сложио их је и оста-вио у том важном питању измирене и сложне;-он је затекао неодређену а оставио препоро-ђену књигу словеначку; застао је покрајине а оставио народ; проживео је политичку и књи-жевну револуцију и оставио народу тековине дуготрајних напора; ушао је у таму и извео народ на светлост!
Све је то постигао малим средствима на која се много не полаже.
Али је и њему ишла у прилог једна околност, која се не налази увек а најмање у приликама у којима је Блајвајс отпочео рад. Поред свих не-воља својих народ је био, ако и недовољно, пи-смен: умео јеје читати стари правопис и могао
је разумети ако му се просто и разговетно го-вори.
За време владе царице Марије Терезије у другој половини прошлога века наређеноје, да се у словеначким покрајинама отварају нор-малне школе у којима се с немачким учио и народни словеначки језик. Многе су од тих школа (особито у Корушкој) упрарљене биле, при извођењу наредбе, против народног осе-ћања али су ученици ипак научили у њима читати народни језик, и ако не имађаху ни је-дне сенке више у разумевању и схватању би-тности народа.
Блајвајс је то знао па је са својим Нови-цама пришао народу, ушао му у кућу, заинте-ресовао га читањем и иолагано га уздизао и учио.
Отуда је Блајвајс био најпознатији човек у свима покрајинама у којима живи словеначки народ; отуда је једно његово славље (седамде-сетогодишњица) 1879 године било у истину на-родна светковина; отуда је и смрт његова била дан народне жалости за оцем, као што јеБлај-вајса називао сам народ. Јер се при спомену имена његовог Словенци не знадоше делити на млађе и старије.
1893 године навршила се половина века но-вог периода словеначке књижевности, а све што је за тих педесет година урађено на напретку различитих грана књижевности урађено је на народној основи коју је Блајвајс ударио...
Новице су имале врло много различитих сурадника: неки су се при нојави Новица за-текли као књижевници који имају гласа, дру-гима доба главног књижевног рада идеупоредо с развијањем Новица, а трећи су се у то доба тек јављали и припремали. Ове је последње при-хватио Јанежићев „Гласник* и други листови, те њихов рад управо и припада времену кад су се ти листови издавали и развијали.
Од многобројних сурадника Новица, поми-њући само неколико њих, бележимо на првом месту Матију Вртовца (1784—1851) који је у привредној струци био од особите помоћи Блајвајсу. Такви су његови радови, у којимаје и лепим језиком следовао савету Блајвајса, ве-ћпном излазили у додатку Новица.
Михаило Верне (1796—1862) својим пу-тогшсима стоји на средини међу поуком и поези-јом, што је обоје било заступљено у Новицама.
Од песника тога доба стоји на првом ме-сту Иван Весел Косески (1798—1884), чија је слава у половини овога века у присенакба-цила и само име Пргшерново. Школовао се у Цељу и Љубљани, а п^авне је науке изучио у Грацу и Бечу, па је као чиновник живео у различлтим местима, настанивши се напослетку у Трсту где је и умр'о.
Он је у почетку певао и немачки и слове-начки, а доцнијеје као само словеначки песник развио обилату књижевну радњу. Био је енер-гичне, бујне природе, превео је огледе најбољих
немачкихи руских песника, а с&м је будио одуше-вљење својим одама и другим песмама, па у сво-јој^,Високој Песми" узима за тему мисао из моли-тве „Оче Наш" и разрађује је опширно и смело.
Године 1870 издала је у великој збирци његов ориђинални и преводни рад песнички Матица Словенска у Љубљани, а 1879 изишла је у њеном издању и друга, мања, књига Ко-сескога као додатак првој.
Осем тога је Косески превео с ориђицала и „Пакао" из Дантове Небеске Комедије.
0 Косеском се за живота његова писало много и — различно. Песници који поглавито припадају периоди развијања Новица и које мало даље именујемо сматрали су Косеског за првог песника словеначког па су, будући и сами истински родољуби, поштовали његово о-душевљење. Тако је мислио и Блајвајс и после кад је Косески, сломљен тешком болешћу, го-тово престао певати. Блајвајс је и последњих дана свога живота узимао реч да брани Косе-скога од нападаја његових противника, међу којима су се ссобито одликовали песници и критичари Левстик и Стритар. „Косескога бла-том каљати принцип је свих, који не знају ко-лико су одушевљење будиле његове песме по свимапокрајинама словеначким почевши од 1844" — говорио је на скупу Матице Словеначке 1880 Блајвајс.
Главна замерка која се с правом могла учи-нити Косеском била је у његовом недовољном
познавању словеначког језика, не .бивши никад у могућности да га на извору народног говора научи. У његовим стиховима има доста чудно скованих и узајмљених туђих речи, има доста недоследности — а против таких је појава у опште у словеначкој књижевности била устала млађа критика. Али ипак за то не може бити тачан ни суд његових противника, по коме: „Косески није песник — никада песник није ни био"! Осем тога, њих је раздражило негда-шње тврђење да је Косески већи од Преше-рна. Алије и у доба највеће славе Косескога пе-сник и есејиста Малавашић, хотећи одати хвалу и једном и другом, назвао Прешерна песником љубави а Косескога песником истине и вели-чанствености.
Дар Косескога није био на одмет слове-начкој поезији, а што се он није исказао и излио онако како би боље познавање народа и његовог језика дало — губитак је и Косес-кога и словеначке уметничке поезије.
С тога ће истина бити у средини међу по-менутим крајностима хвале и'покуде и у ре-чима које су се из групе његових противника чуле на глас његове смрти :
„И ако данас Косески не стоји на врхунцу словеначког Парнаса, ипак ће словеначки народ хранити у своме срцу -на веке захвалан спомен о свим многоврсним и правим заслугама ње-говим". (Љуб. Звон 1884).
Фрања Светличић (1814-1881) по о-бразовању богослов. Светличић је био најоми-љени и песник Блајвајсових Новица, али је пе-вао и доцније до пред саму смрт. Његове су песме испеване обично у облику сонета, већи-ном су кратке, лаке, неусиљене, ведре и траже градива у природи, њеној лепоти, у честитости* јунаштву и свакој врлини. Од природе благ и миран прелио је ту особину свога карактера и у песмс своје које дишу необичном нежношћу.
Блајвајс му је у своје доба прорицао ста-лан помен уисторији словеначке поезије. С тим се и пресуда новог доба слаже, наводећи: „Да су песмице Светличићеве истински бисер у сло-веначкој књижевности, види сваки који има срце за лепоту што се показује у поезији". (Јези-чник XIX.)
Антон Жакељс песничким именом Ро-дољуб Ледински (1816 — 1868) по образо-вању такође богослов, скроман и повучен тако да га многи нису ни познавали ни ценили,и ако су му људи од књиге признавали дарови-тост. Ледински ј! и певао и преводио мање пе-сме и баладе, међу којима му је најлепша ба-лада „Вилково" у којој опева мржњу и освету властеоску. Његов је језикједар а мисли крепке.
Ф р ања Мал аваш ић (1818—1863) шко-ловао се у Љубљани а за тимјеучио у Грацу правне науке. Кад се покренуше Новипе, Ма-лавашић дође у Љубљану, где је на том листу радио и помагао Блајвајсу све до своје смрти
а особито првих година. У Љубљани је изучио и медицински курс, те је добио назив и право лечника.
Малавашић је певао изворно а доста је и преводио. Његове се песме препоручују лако-ћом и пријатним обликом али се по замисли и јачини осећања не издижу изнад обичних своје врсте.
Осем тога Малавашић је много писао и преводио поучне књиге и приповетке, покре-тао листове и бивао сурадник других подузећа, држао предавања и писао чланке морално-кри-тичке. У свим својим прозним списима показао се као окретан и духовит писац, те су га те особине његовог писања и задржале у пријат-ној успомени код његових земљака.
Мирослав Вилхар (1818—1871) власте-лин и покрајински посланик. По образовањује био правник, свршивши студије у Бечу.
Вилхар је писао и преводио драме, изда-вао поучно-забавне календаре, политички лист „Нопред", али мује најважнија песничка радња у Новицама и доцније у другим листовима. Своје скупљс,.е песме издао је у Љубљани 1860 године а другу књижицу 1865.
Вилхарове су песме у своје доба биле до-бро примљене, а и данас је о њима у опште повољно мишљење. Сам песник у пуној скром-ности вели у стиховима којима испраћа своју прву збирку песама: Ја нисам род ни Преше-рну нп Воднику, али сам набрао неколико до-
маћих цветића. Ако вам се буду допали и до-хватили вам се срца, набраћу вам и друге још лепше од ових.
У његовој поезији има лепих песама, од којих је неке компоновао сам песник који је био добар и одушевљен музичар па је писао музику и за своје драме, даље налазимо баладе и басне, а општа им је карактеристика да су тачне, просте и пријатне, док се неке међу њима одликују узвишеним мислима.
Др. ЛовроТоман (1827—1870)првипред-седник и добротвор Словенске Матице. Школо-вао се у Љубљани а правне је науке учио у Бечу и Грацу. Као правозаступник је највише живео у ЉубљанИј бивајући посланик у по-крајинском сабору љубљанском и делегат у ца-ревинском већу.
Песме је своје почео објављивати у Нови-цама а за тим и по осталим листовима и алма-насима. Већ године 1849 издао је збирку својих песама у Љубљани под именом „Гласи домо-родни". Књига је посвећена с пуно одушев-љења словенској омладини којој се песник о-браћа позивајући је да ради на спасу „мајке Славе".
У тим песмицама пева Томан три најуз-вишенија предмета поштовања и љубави своје: Бога, Слободу и Домовину.
Као одушевљени поштовалац Водников, на-стао је Томан да се прослави његова стого-
дишњица рођења, певајући и сам за ту све-чаност.
И Томанова се прва жена, Јосипина Тур-ноградска, с хвалом помиње у историји књи-жевности словеначке у којој се одликовала сво-јим приповеткама.

ПЕТОПИСМО
Нов цолет. Ангон Јанвжнћ и „Гласник." Симон Јенко.
— Фрања Левстик и Јоспф Стритар. Нзихова поезија.
После акције наступа реакција, а после пробуђене народне свести о положаЈу и праву његовом у хетерогеној пространој царевини на-ступио је застој у јавном животу словеначком, као што су одушевљење револуционих година 1848 и 1849 морала горко плаћати словенска племена у Аустро-Угарској.
Ајш ни у то доба не изнеможе књижевни покрет који се у петој десетини овог века она-ко смишљено изведе међу Словенцима. А кад се првих година седмог деценија (1861) поново прену живот аустриских народа под закриљем нове слободе и нових одушевљених нада, књи-жевни напредак доби с нова маха. Политичке идеје опет оживеше, заталасаше редове слове-начког народа и — донеше неспоразум на са-мој страни дотадашњих сложних радника. Поче разлика млађе и старије групе политичких ра-дника, а у недалекој се будућности појави и нежељени плод таког расцепа. Немци, и ако су у Крањској у врло знатној мањини, стекоше
бројну надмоћност у покрајинском сабору у Љубљани а с њом се отпоче ново доба не-мачке превласти. Родољуби се опет почеше при-бирати у једно коло под заставом старог Блај-вајса, али се изгубљено не могаше ни лако ни брзо повратити. У најновије се доба понови жеља за што потпунијим измирењем. Тој се жељи приступило и она је данас залога боље будућности, у социјално - политичком погледу, словеначког народа.
Најзнатнији покретач књижевиости у се-дмој десетини бејаше књижевни часопис „Гла-сник" под уредништвом Антона Јанежића (1828—1869). Гласник је почео излазити у Це-ловцу 1858, доносећи забавни део у стиху и прози, поучи део, књижевни гласник, гласник из домаћих и туђих крајева и ситније књижевне белешке. Ј1ист је, прелазећи два пута у ЈБу-бљану и уклањајући се из ње, излазио до 1868 године, а у половини тога лета престаде.
Овај је лист (с пуним именом : „Гласник Словенски. Лист за литературу и уметност") био врло важна појава удоба кад је живео. Прва му је заслуга што је савесно испуњавао своју дужност у питању о укупној словенској ду-ховној узајамности, која је онда била на днев-ном реду у Словена и којој су се и српски он-дашњи књижевни листови лепо одужили. Друга му је лепа одлика што је гласом истинског ро-дољуба клицао Словенцима и позивао их на њихову дужност. „С овим је летом — писаоје
Гласник 1860 године — настало свима наро-дима у широкој Аустрији доба душевног пре-порођаја... Словенци! и нама већ свиће на исто-ку; а да се потпуно раздани, нека нам буде света тежња и брига... Словенци, будимо радни, будимо сложни! Само ће нам тако засијати сунце лепше будућности."
Али је, без сумње, највећа заслуга овог листа што је око себе прикупио и старије и млађе књижевнике, те је био прави гласник књижевног напретка у Словенаца. Од њега су остали словеначкој књижевности у наслеђе Јо-сиф Јурчић и други знатни књижевни радници. Његове су стране биле отворене Фрањи Ерјавцу и другима који већ раније почеше радити на књижевном пољу.
Уредник је Гласника, Антон Јанежић, био професор и заузимљив наставник словенске о-младине у Целовцу, вршио је дужност тајника културног друштва Светог Мохора, издавао ан-тологије словенског песништва, писао и пре-водио многобројне књиге моралног и поучног садржаја, али му је после Гласника најваж-нији књиЖевни посао рад на словеначкој гра-матици која се у прерадама и новим издањима одржала до најновијих дана.
Као представника оног одушевљења којеје кретало словеначке песнике поглавито у доба рада Јанежићева помињемо песника словенске Марсељезе „Напреј застава Славе..." Симона Јенка (1835—1869), који је средње школе свр-
шио у Љубљани, а у Бечу учио философију и права, и умр о у Крању као правозаступнички приправник.
Јенко је почео певати још у првим раз-редима гимназије, а доцније је био вредан су-радник многих листова и алманаха. Године 1865 изишлаје збирка његових „Песама", коју је Ја-нежић дочекао необично похвално, означивши је као „прекрасан приновак наше младе забавне књижевности."
Јенкове су песме обично кратке, лаког стиха и краћег размера. Најлепша им је одлика: обо-жавање природе из које све истиче и у коју се све стапа, а кроз најбоље веје туга која се мање види а више осећа, као што је у песмици „Мајка
Младе хчере трупло Чрна землја крије; Полег јаме мати Бридке солзе лије.
Кар окб досеже, Смеје се нарава; Помлад по гробових Цветје разсипава
В јоку својо згубо Чловек Богу тожи; Славец, дробни славец Па веселе крожи!...
пнсиа
6
Јенков јавни књижевни рад иочиње мало пре Јанежићева Гласника а завршује се, го-тово, с престанком тога листа, док су друга два песника тога доба преживела те знатне гу-битке словеначке књижевности, старајући се да јој обилатим радом својим надокнаде изгубљено.
То су два песника и критичара словена-чка, земљаци и пријатељи: Фрања Левстик иЈосиф Стрит ар.
Добра срећа словеначке поезије ставилаје више њих двојице венац за победника давши им трећегдруга, Симона Грегорчића, који тежиштем свог књижевног рада припада најно-вијем одсеку словеначке књижевности.
За то ћемо на овом месту поменути рад Лев-стика и Стритара и то само као песник&.
Фрања Левстик рођен је 1831 године. Школовао се у селу, а гимназију је учио у Љу-бљани. Због боловања не положи на време ис-пит зрелости, а доцније се не могаше наканити да надокнади пропуштено, и ако је био један од најбољих ученика. То га је лишило редов-ног слушања на универзитету, а у последицама му доносе горак живот као човеку „без квали-Фикација". Покушаоје да у Оломуцу учи бого-словију, али га ту после неког времена искључе због слободоумља и „антирелигиозних" мисли у његовим песмама, које изиђоше 1854 године у засебној свесци. Те су песме: „На дан свих светих" и „Ђачка здравица". Прва пева како свеци на небу живе безбрижно а људи на земљи
невољно. За то кад још не би било љубави и вина све би на земљи остало пусто. Пијмо у здравље мајке Славе! Пијмо у здравље девојчица — свеци ће нам опростити, јер и они за жи-вота бејаху блиски правом животу. Сетимо се првог човека, наздравимо Ноју за проналазак винове лозе, загрлимо се, нек живе свеци цр-них и црвених слова укалендару! — Другаје весела винска песма с рефреном.
Тада Левстик са свим напусти школовање, па је живео као домаћи учитељ, тајник Матице Словенске, уредник и сурадник листова слове-начких у Бечу и Љубљани, а умр'о је 1887 го-дине у Љубљани, као скриптор љубљанске би-блиотеке.
Левстик је, остављајући за овај мах на страну његов филолошки и литерарно-критички рад, песник словеначки првог реда. Почео је певати 1850 године и до смрти је радио. Онје најплоднији а после Прешерна и најбољи сло-веначки песник — вели критика.
Ново велико издање његових песама при-ређено је у Љубљани после смрти његове и изишло је 1892 године.
У првим својим песмама Левстик стоји под утицајем најбољих немачких песника овога века, што се осећа и при свој пажњи песниковој да по облику буде што више може ориђиналан. Иначе се Левстик још од почетка свога певања сматра као прејамник Прешернових мисли, које је шеста десетина овог века била потисла, у-
6*
ступикши првенство певању Косеског и њего-вих следбеника. Левстикови песнички облици нису онако разноврсни као што су у Прешерна; Левстиков видик душевног гледања није ши-рине Прешерновог круга посматрања — и за то Левстик није Прешерен. Али Је Левстик до-стигао Прешерна у пластичности својих слика и „у правој словенској реалности свога ми-шљења и осећања". (Љ. Звон 1891.)
Његов млађи друг Стритар налази да срећна природа Левстикова певања лежи поглавито у необичној изразности свих, тужних и милих, осећања која га чине савршеним и у исто доба природним човеком.
Он својим „Непријатељима" грми необич-ном јачином увређеног мушког поноса, а та иста душа одлази и у природу, те је хвата у се и њом се крепи. Лакоћу у певању, леноту у замисли, сродност у осећању с народном пе-смом а опет савршеност уметничку показује, примера ради, Левстикова песма „Девојка и тица" за коју проФ. Стритар мисли да би је Немци, кад би је имали, стављали у сваку чи-танку за углед праве девојачке наивности, као што раде с неким Гетовим песмама.
Левстиков се песнички утицај на млађе песнике тек данас схвата и осећа. Данас њега више нема, нема ни његовог оштрог критичког писања и претресања литерарних појава,' ни политичког разлагања његовог — па је мања и
антипатија оних, о којима није могао рећи лепу реч, према песничком раду његовом.
Поезија је ЈосиФа Стритара (познатог и под псевдонимом Борис Миран) по вре-мену јављања млађа од Левстика, алије по смеру песниковом, по значају у развићу словеначке поезије и по савршеном уметничком облику свом — достојна друга лири Левстиковој. Као Лев-стик тако је и Стритар већином и избором сво-јих песама лиричар. У његовој је поезији нека болећива нада која песника често пута одваја од реалног света и животних прилика те га упућује да верује у лепше дане не само ње-говог народа већ и свега човечанства. Као фи-лософ и естетичар поштовалац је Шопенхау-ерове ФИЛОСОФИЈе, а као писац Стритар, је те-жио најсавршенијем облику књижевног стила и елеганције Француске књижевности.
Поезијом се Стритар јавља од 1866 го-дине, радећи и у своме листу књижевном који је у осмој десетини овог века уређивао у Бечу под именом „Звона". Стритар живи у Бечу као гимназиски проФесор, па се и данас чешће ја-вља у „Љубљанском Звону" који је дошао као продужење његовог листа.
Стритареве љубавне песме показују нешто више веселости и доброг расположења, али по-ред свега тога и крај смишљеног облика оне нису у његовој поезији оно што обележава пе-снковку индивидуалност.
Ратовању и војевању српском за слободу на-ших дана посветио је Стритар низ лепих песмица под именом „Раја", али и племенита мисао и пла-мена жудња помоћи браћи нису опет у словенач-кој п.оезији јединствеио звуци с лире Стритареве.
Оно што њој даје посебног обележја јесте његов идеализам и његова вера да ће у свету ма кад завладати правица, лепота и поштење.
С тога је гледишта знаменита његова песма „Назад!", као што тугу која се зачиње из личног осећања неприлика у животу најлепше показује из цикуса „У пролеће" песма „За што и ти ниси тако ?"
Врло је карактеристична песма Стритарева „Моме народу". Испенача још у раније доба она је непрестано била огледало душе песни-кове и верна слика његовог уререња у култур-ним и политичким приликама његовог народа тако, да се и у новије доба песник једном при-ликом у полемици с противницима својим с пуно среће на њу могао позвати. Она гласи :
Народи боје бијејо крваве, Землјб обласно з мечем си делијо ; С крвјб ин јеклом пишејо поставе Народом, ктери в служнјости медлијо ; Крвави ловор си вијб крог главе, Придбблјен з јоком вдбв ин подртијо; Брат з братово крвјб си пише дела, Да слава нјих на веке би живела.
Ин ти мој род ? — Кјер содијо осоде Нарбдов се, там глас се твој не чује; Тробојна твоја кдај застава боде Вихрала там кјер бојни бог кралјује; Кдај ти поносно водил бош народе, Кдај приде доба, да Слован кралјује? 0 не жалуј, че ти је крива среча: Наменјена је теби слава веча!
Глеј! кодерколи се око озира, Разсаја машчеванје, срд, кривица; Могочни брата слабјега затира, Трпи чловештва веча половица: Совраштва свет је полн ин полн препира, В темо завита света је ресница; Кдо в бран се ставил боде сили језни, Кдо луч принесел братовске лјубезни?
Ти род мој, мили род! ти худобије, Совраштва раздејал бош царство клето, Кому пач в прсих блажје срце бије? Кому за брате своје болј унето? Ти бош помирил смртне разпртије, Принесел лјудством братолјубје свето; Твој боде венец змаге некрваве; Напреј, мој род! — „Напреј застава Славе!"
Ни Левстик ни Стритар нису били, нити су данас, радо примљени у кругу црквено-кон-зервативних присталица, од којих су доста и претрпели, али је за то био јачи њихов ути-цај на нове снаге, млађу интелигенцију, која је
под њиховим утицајем стекла о народу и на-родној књижевности појмове са свим супротне назорима противничког логора.
Левстикови су 'књижевни радови почели после његове смрти излазити у угледном изда њу, а Стритар је своје „Сабране списе" укусно штампао у Љубљани. На тај су начин обојица обновили у књижевности своје идеје, што је за успеа њихових књижевних назора било свакако од користи.
Левстик и Стритар припадају без поговора укупном словеначком народу. Јер док су многи други књижевници имали поглавито утицаја само на по један крај; или док је владика Сломшек својим многобројним поучним списима утицао као народни учитељ - педагог више на штир-ске и корушке Словенце којима у главном при-пада и рад Јанежићев — дотле су радници, као што су Левстик и Стритар, подједнако драги и опет подЈеднако немило примљени код интели-гентнијих читалаца свих покрајина словеначких.

ШЕСТОПИСМО
Данашња повзија. Симон Грегорчић, њвгов живот и ли-рнка. Противници. Антон Ашкерац_ његова епска поези-ја, борба и живот. Помен других радника. Победа идеје Прешерновк
Трећи је такмац за победни венац песник Симон Грегорчић. Док. је Левстик већ у гробу а Стритар дао што је најузвишенијег у души његовој било, дотле је Грегорчић, нај-млађи међу њима, још до скора био у јеку свога песничког делања, и неоспорно први у домовини међу живим песницима словеначким. Појава је Грегорчића обележила у раздобљу осме и девете десетине овог века почетак новог доба за уме-тничку поезију словеначку.
Грегорчић је рођен 1844 године и као ве-ћина словеначких књижевника син је словенач-ког планинца сељака. Школовао се у Горици где је 1864 завршио гимназију и ступио у бо-гословију. Као ђак у гимназији Грегорчић се одликовао љубављу ка народном језику и изу-чавањем српског и чешког језика с језицима других туђих народа, чији песници дадоше кла-сичне списе у области поезије. Још тадајеГре-
горчић почео певати. 1867 године посвећен је за позив свештенички и од тог је доба провео дуго време у разним крајевима као сеоски све-штеник.
Почетке сзога песничког рада саопштавао је у Јанежићеву Гласнику, а доцније је у Стритареву Звону обратио на се пуну пажњу и уредника и читалаца тога листа. Тада је и још много после тога радио анонимно те је читаоце заинтересовао не само песмама него и скривеном личношћу својом. Године 1882 издао је прву свеску својих „Поезија." На скоро је за тим приредио и друго издање исте — и допуњене — свеске. Тадајеиме његово поста-ло познато и најудаљенијем читаоцу слове-начком.
Прибирајући своје песме за збирку, песник је, пева, хтео да из растресених делова створи и читаоцима да цео кип — душу, срце и ум живота свог.
Грегорчићева је поезија потпуно лирска. Та-ква је она и кад песник пева топлину осећаја које леди јава реалног света, и кад тужи на гробу пропалих и изгубљених нада некада пуне душе, и кад тугује због злог удеса драге му отаџбине, и кад се нада и кад преварене жеље оставља у дубину душе своје као увеле листи-ће цвећа међу листове књижице од драге успо-мене. Нека виша благотворна сила, по њему, загрева душу правог човека а кад све изда о-стаје још — нада у Бога. „Кад разгледамо Гре-
горчићеве песме, износе нам великом већином нешто једнако, нешто заједничко. Мисли су раз-новрсне, мотиви разни, утисак друкчији — а међу врстама се провлачи, као црвен кончић, скривен некакав душевни немир. Скривен, ве-лим, и за то га, може бити, некритични чи-талац неће ни опазити, а будном ће оцењи-вачу тај немир бити опазан већ и због тога што се на више места и ако у различитим о-блицима понавља." (Фр. Левац у Љуб. Звону 1882.)
Такве су две иначе са свим различне пе-сме у којима се та особина Грегорчићеве пое-зије лепо показује. Једна је „Јадно срце", у ко-јој своме срцу осамљеном међу људима тужно вели како нити оно разуме свет нити свет схва-та његове жеље. Друга је „Вински духови", у којој се лагано крави ледена кора која се са немилости светске ухватила на души и срцу песниковом те се место ње опет јавља нада.
Али се као најбољи пример Грегорчићева родољубља н песничког дара, исказаног у са-вршеном облику, сматра„У пепељавој ноћи* (код католика што код православних чисти поне-дељник):
В пепелничнеј ночи.
Полночни звон 3 високих лин Крепко закленкал је, Потнхнил глас је вијолин, Дон харп обренкал је.
Плесишча ин гледишча се Повсод запирајо, В одпрта па светишча се Землјани збирајо.
Глеј, божји храм на сред полјан Двигује се в небб, Ој, божји храм такб простран Ин па красан тако !
Кот реке в мбрје ванЈ нопој Крдела силна врб, Светишче пблно је такој — Ин дури се запро.
Ту в багру ино в свили све Ноцој кошати се, Диши ти по кадили все Ин свети в злати се.
Веч бисерјев, ко в дну морја, Пред табој се искри, Ин веч, ко звезд је врх небгх, Ту јасних је очиј.
Ту гибки удје, взорна раст, Ту лет ин лица цвет, Ту землје сласт, богаство, част... О, ти пресречни свет! —
А чуј!... Нек дух закличе ми: „Кар зреш јих пред себој, „Запиши меј мрличе ми „С пепелом тем ноцој!"
Ин стопил сем пред жртвеннк, Кот би духовник бил, Пепел из олјчних је младик Нанј дел церковник бил.
Пепела здај на теме сем Најпрво себи всул, Втопил се в мисли неме сем, Ле Бог је сам их чул.
Позвал нато крдела сем, Ин пришла со хрумеч, Зазнамовал јим чела сем Претеч ин па свареч:
„Ој, грешники мазилјени, „Проч кроно ин шкрлат, „Сај босте вси присилјени „Вклонити смрти врат.
„Седај ви народом сте страх, „Страх туди вас бо змел, .То жезло прах, престбл бо прах, „Ви босте прах пепел!
„Ви, ки закладе збирате „Из ближнјиков крви, „Ки ревеже затирате, — „Прах босте.туди ви!
„Ти рој, ки ноч ин дан прежиш, „Да брата в паст би вјел, „Ти смрти в занјке се вловиш,— ,Прах бодеш ин пепбл.
„Ин ти, ки з умом, цветом, лет „Здај бахаш се весел, „Глеј, предно ти одпаде цвет, „Прах бодеш ин пепел!"
Пришел ше мног, ше мног је трбп, Мар бо се как отел ? Не! Всем подписал сем покбп : „Прах босте ин пепел !"
На заднје рој ше прискаклја, Нескрбних, јасних лиц, Чист, какор ангелји неба, Ин лепши од пветиц.
Заплакал над тем красом сем Чеш: туди та бо стрт! Ше те ... тресочим гласом сем Зазнамовал за смрт...
Кончано! — Не! - Чуј дури там Јечб зашкриплјејо, Ин нове труме в божји храм Скоз нје се всиплјејо.
На тех ни сребра, злата, Ин блеск јим је незнан, На лицих тожних се позна Ле след солзА, ин ран.
То пач је сиромаков род, Молче је зунај стал Ин мирно чакал, да господ Простора би му дал.
Седај, ко прост му је пристбп Корак приближа свој, Јаз па спознам трпинов троп, Ох, бил је — народ мој!
Одлбжил сем тедај пепел, В клечече врпрл окб, За благослов сем рбке вспел Инвскликнил сем крепкб:
„Ле встани, вборни народ мој, „До данас в прах тептан, „Пепелни дан ни дан веч твој, „Твој је -- встајенја дан !"
За то су следбеници и у књижевности и у животу оних начела које носи поезија Грегор-чићева дочекали необично одушевљено збирку његових песама, назвавши је златпом књигом.
Али се с тим не могаху сложити они ко-јима је Грегорчић по положају своме у животу најближи — свештеници. И не само они, већ готово цео табор који је у се прибрао старије и конзервативније елементе устадоше против песника и његових пријатеља. Разлучујући пе-сме Грегорчићеве они у њима нађоше мало онога што би се, по њиховом уверењу, могло очеки-вати од таког песника. Они друкчије схватише дужност песника према свему, према народу и према самом себи, па нађоше у Грегорчића: чу-дновату смесу варка и истине, обмане и уве-рења. Нађоше, да су његови верски појмови не-
јасни а осећање му готово хладно, док све-товни живот њиховог друга и сувише заноси те му он — служи.
Грегорчић је на то одговорио — у стихо-вима. Али читав круг његових полемичних пе-смица још више раздражи његове противнике који га се одрицаху.
Баш кад осуда нагљаше своме врхунцу, јави се са смерном књигом својих песама други пе-сник — свештеник, те половину буре непри-јатељске повуче на себе и своју поезију.
То бејаше Антон Ашкерац и његове „Баладе и романце" 1890.
Грегорчић је ученик Ј. Стритара. Његови погледи на свет, стечени проучавањем Шопен-хауерове философије прешли су и у поезију Грегорчића који је иначе самосталан песник. Малени огледи епски казују да је у овој врсти поезије Грегорчић ближи реалном животу. У тој врсти и у том правцу отишао.је много даље Ашкерац, чија снага лежи, по признању њего-вих земљака, у особитој савршеној пластици и здравом реализму.
Јаким језиком и лапидарним стилом извео је Ашкерац опсежне догађаје у малој и опет потпуној слици. „Два три нам стиха разјасне сву ситуацију, радња се развија драматски те се завршује јаким крајем — катастрофом, која потресе читаоца до дна срца, те га пусти, да домишљањем из кратке баладе испреде целу драму". (Љуб. Звон 1890.)
Предмет је. Ашкерчевим баладама и роман-цама ,или догађај из сувременог живота или из прошлости словеначке и словенске у опште. Један такав догађај опевао је песник у циклусу од десет балада под заједничким именом „Стара правда". 'Гу се износи познати историски до-гађај — сељачка буна и сељачки краљ у Хр-ватској у XVI веку, али је још интереснија. са своје ориђиналности и верског слободоумља ба-лада „Словенска легенда", у којој се прича како Трубар (види прво писмо у овој књизи) чека на рајским вратима, да после толиких мука у паклу уђе у рај. Некадашњи се његови верски протнвници буне против њега, али сам Бог на-ређује Светом Петру да га пусти у рај, јер је грехе, откајао а рај је заслужио као заточеник народне слободе и- његовог лепог језика. Тако и буде, и Трубар се у рају састаје с Прешерном.
Уз овај леп пример верског слободоумља Ашкерчевог ево и другог примера његових по-гледа на свет и његовог философског схватања. живота. То лепо показује ,-Дворска будала".
Султан пита свога дворског будалу, да ли је игде видео већег сјаја, но што га сад гледа у великој дворани где се надмећу младе игра-чице? Да ли је гдегод још видео веће и лепше златне ланце но што има царев доглавник, и да ли има у свету таких лепотица и украса као шта су одалиске цареве и њихово одело? На то добија одговор да је одело бедних си-ромаха лепше од дворске свиле; окови су тежи
Ш1СМА	7
и јачи од ланаца пашиних; а сузе су његових поданика лепши од бисера његове одалиске, као што више цени кап зноја на лицу радника који ради за своју децу ного дијаманте цареве.
Тегобе и животне невоље опевају још не-колике песме Ашкерчеве, али се у његовим пе-смама може наћи и друкчија врста реализма. Таква је н. пр. „Сеоска балада".
Сватови седе покрај стола уз чашу вина, свирку и песму. Дошли су пријатељи и срод-ници па по старом обичају донеше поклоне који се приказују сватовима. Напослетку ето и старог млинара који има и лепу кћер. До-нео је на рукама увијен поклон па га свечано предаје младожењи. Сватови радознали разгле-дају завоје и у њима — детенце које јако личи на младожењу. Осу смех и шала, ал' се не-веста јако забринула.
Појаваје оваких песамајако раздражилакон-зервативно-клерикални логор који изнесе за-хтев да следбеници оваких идеја у књнжевности изиђу на средину са својом теоријом и мислима о лепој књижевности и уметности, те да се види „на шта се ослањају и шта смерају" („Римски католик" 1890.) „јер не можемо наћи таквог цр-вењака — социјалисту који не би радо потпи-сао овако учење — католичког духовника".
На то су одговорили и песникови пријатељи и сам песник.
Први су пре свега одбили мерило којим њихови противници оцењују песничке и умет-
ничке производе. То је мерило римско-католичко и схоластичко гледиште V свима питањима по-чевши од протозоа па до Ајфелове куле и од уметничког стварања до дневних социјалних пршшка. А за тим су с историјом у руци по-бијали наводе својих противника.
Друкчије је одговорио сам песник. Он је продужио певање у свом правцу раширивши круг бирања предмета за своје баладе и романце. Наскоро после напада на „Баладе и романце" песникје, помињемо примера ради, опевао вој-ника који последњи пут чува стражу на снегу и леду а сутра треба да се пусти кући. Он је у ми-слима већ на свом дому, али га почешће из таког снивања тргне глас музике и веселог дру-штва код ђенерала који даје раскошну игранку, а још чешће и студен која му се лаћа тела и душе. Још само ноћас — али зора јавља да је вој-ник на својој дужности, укочен од зиме, изда-хнуо. —
Другојје предмет индиска легенда о Кришни.
Песник „Балада и романаца" рођенје 1856 године од родитеља са села. Гимназијује 1877 свршио у Цељу па је за тим ступио у бо-гословију у Марибору. Године 1881 посвећен је за духовника, па је чешће мењао сеоске па-рохије. Певање је почео као ђак, те се од 1880 јављао у листовима књижевним под именом зна-менитог Методијевог ученика Горазда. Тек је с појавом збирке песама изишао пред шири круг читалаца с правим именом. Прве му пе-
7*
сме бејаху лирске, али се наскоро прихватио пра-вог свог позива — епског певања, ма да и међу његовим лирским песмама има лепих, међу ко-јима се особито истичу песме „Из путног дне-вника", где су прибележени путнички песнички утисци по српским и другим крајевима.
Ко детаљно бележи све важније појаве у поезији словеначкој мораће поменути и пре-минуле песнике: ЈосиФа Цимпермана (1847
—	1893) као лиричара и дидактичара, и брата му Фрању Цимпермана (1852—1873) чије је песме он и издао; Ивана Јенка, брата чувенијег Симона Јенка; ЈосиФа Пагљару-циј а-Крилана (1859—1885) којије срећно по-хватао звуке народног певања и оплеменио их ло природе уметничких продуката; и Фрању Гестрина (1865—1893), који је понео собом у у гроб лепе наде што се на њ полагаху. Та-кав ће посматрач прибележити појаву и Лујзе Песјакове, у књижевности наследнице лепог имена Јосипине Турноградске, и рад А н т о н а Фунтека који се с успехом огледао у лир-ској и епској, ориђиналној и преводној поезији
—	а за њим иде низ имена најмлађих данаш-њих песника
Али је зарад карактеристике данашње по-езије у Словенаца не само могућно већ и пот ебно стати на појавама Грегорчића и Ашкерца, да би се утврдила знаменита по-беда начела и истините идеје, што бејаше исписана на застави Прешерновој. Некада је
она била предмет нападања ондашњих „фило-соФа без срца" који проповедаху веру зарад вере, а данас се она победно вије у рукама најбол.их из реда одакле јој долазе безуспешни и изнемогли ударци. Тако је истина знала о-својити себи поборнике !

СЕДМОПИСМО
уметничка приповетка. ПоМЕН старијих раднцка. ФрАЊА Ерјавац. Јосиф Јурчић, његов рад и живот.
Уметничка се приповетка у Словенаца стала развијати тек онда, кад је песма имала да по-каже своје представнике првог реда. У опште је њој признато право грађанства у словенач-кој књижевности тек од пре три десетине го-дина и ако су местимична јављања ранија. Али се те раније приповетке сматраху више као градиво у коме ће шири круг читалаца наћи свом разумевању приступно писање на народ-ном језику него као производ књижевно-умет-ничког стварања. Таква је на пр. хваљена при-поветка ЈанаЦиглера (1792—1869) „Срећау несрећи" 1836, што се бележи као „први народни словенски роман" Данассетакњига прештампава и због моралних поука њених пружа омладини. Или је, у другом случају, патриотска тенден-ција мамац и за писца и зачитаоце. Овамо још долази више или мање песничко разлагање у прозном облику. Пример је и једном и другом на том пољу рад Даворина Трстењака (1817—1890) који је, и ако по образовању бо-

гослов, гласа ваљаног историчара, археолога и Филолога. Његов рад на поезији обухвата по-кушаЈе у песми, шаљиве списе и историске при-поветке. Године 1859 штампао је приповетку „Словенски Леандер", која се и данас сматра као лепша приповетка. Она је читаоцима била јемство да је ту доба кад ће и лепа проза до-бити своје јаче заступнике. Блајвајс је тек тада и ночео примати у своје Новице приповетке, кад их је стао од Трстеника добијати. Даље су су му приповетке „Људевит, краљ хрватски", „Сликар" из живота Тицијановог и т. д. - При-јатан је спомен Јосипине Турноградске (1833—1854) која је за кратког века написала леп број приповедака показујући даровитост како за приповетке тако и за песме. Особито су добро биле примљене њене историске припо-ветке које је већином оставила у рукопису по-сле своје смрти. За живота је радила у „Сло-венској пчели", „Новицама" и „Зори".
Али данас обично Словенци у разгледању развитка своје уметничке приповетке указују на четири радника као на четири белега до којих је у приповеци доспело уметничко обра-ђивање градива из прошлих и наших дана. Први белег казује име Фрање Левстика од чијих прозних радова настаје ново доба сло-веначке прозе. Левстик је мало писао у тој вр-сти. Нагшсао је свега две три приповетке и пу-тописа. Најлепши мује успех с „Мартином Кр-паном". То је тип уз народа, ориђиналан ви-
тез каквог је народно причање знало створити. Други је радник Фрања Ерјавац а трећи Јосиф Стритагр- Стритар је написао повећи број лужих и краћих приповедака из којих се може извући једна увек заједничка садржина укалупљеног морала. Догађај се обично развија тако како би се сам завршетак могао прибли-жити уверењу: правда побеђуЈе. Иначе је и у овим радовима овог образованог писца за сваку хвалу тачност израде и елегантност стила. Али ипак та врста рада не бејаше оно оружје којим и Левстик и Стритар извојеваше себи угледно место у историји словеначке књи-жевности. Четврти белег означује обилати рад ЈосиФа Јурчића. Политичар од највећег у-тицаја у своме народу, поетаураду и животу, одушевљен носилац идеје о луховној заједници Јужних Словена, пријатељ српског народа ка-квих мало у туђини имађасмо — утврдио је основу словеначке уметничке приповетке и згра-ду извео пространо и високо тако, да јој дне-вне борбе и погрешке не могу много нахудити. Још је и њему и Ерјавцу приповетка била нај-чешћи и најпоузданији начин јављања на пољу забавне књижевности у Словенаца.
Фрања Ерјавац рођен је 1834 а умр'о је у Горици 1887 године. Био је проФесор, по струци природњак. Кад је основан универзитет у Загребу, Ерјавац буде изабран за проФесора фило-софског Факултета, али он, будући тада са служ-бом у Загребу, захвали на томе и оде у своју
домовину. Радовима на природним наукама и и-спитивању природног блага својих крајева Ер-јавац је стекао великих заслуга. Он је срећан творац научне терминологије за јестаственицу у словеначком језику. Али живећи у доба на-родног препорођаја, морао је проширити поље свога јавног рада. Он је тада био од људи који бејаху „данас политичари, сутра научници а прексутра песници". Рад је на приповеци почео у шесетим годинама овог века и до смрти се с времена на време јављао приповетком или путописом. „Ерјавац је природњак, па је и у приповеци по све верни син природе... Ерјавац црта људе онакве, какви су; не-спушта се су-више ниско нити иде сувише високо. Не из-носи нам своје личности у оној идеалној и — искрено речено — неистинитој висини, као што раде многи туђи па и неки наши писци... У опште је Ерјавац у најлепшем смислу реалиста каквог морамо само пожелети". (Љуб.Звон 1889).
„Велики петак", ..У стричевој кући" и „У-морени цвет" износе тужне сцене у којима ближи познаваоци пишчева живота налазе на-сликане прилике његовог живота.	(
Најлепша је Ерјавчева приповетка „Хусари у Полици", низ богатих и разноврстних слика из живота једног забаченог и осамљеног села које добија на неко време хусарску коњицу на стан и храну. Самој целини и јединству приповетке смеће подједнака активност неко-
ликих лица која се и нехотице упорно боре за првенство и средсреду укупне радње.
Плоднији је од њега Јосиф Јурчић. Че-сто пута бива да је у књижевностима малих народа по који талентовани радник не само по-четник каквог правца или врсте литерарне, већ је за много и много времена и најбољи пред-ставник струка у којима се јављао. Тако је и с Јосифом Јурчићем. Од њега је у словеначкој литератури први прави роман народни, прва права драма народна, па је он и до данас о-стао нај јасније исказан таленат у Словенаца.
Пре Јурчића било је приповедака од ва-љаних приповедача, па је било и огледа романа, који је и данас у поштовању. Али је опет све стало на поузданије ноге тек с појавом Јурчићевом.
Могло би.се рећи, да постоји у народу, у друштву, читав низ идеја, мисли, које чекају да буду израђене, да добију облик књижевни, па да тек с исцрпљењем њиховим отворе места другим мислима.
И приповетка се словеначка дигла на ниво друштвене уметничке приповетке тек пошто је Јурчић дао исказа, одушке многим идејама, које су се као традиције чувале. Другим речима, онако као што је српска народна песма испе-вала историју народну, па је дошло развиће уметничке лирске поезије и јаче јављање драме — тако је и Јурчић испричао читав низ ста-рих догађаја, те је везао прошлост за садаш-
њост у којој новији приповедачи словеначки траже поглавито градива за своје ралове.
Он је читаве руднике скасака и бајака ра-сковао и пружио своме народу у прерађеном литерарном облику, па је онда и сам стао раз-гледати садашњост.
Радећи седмог и осмог деценија овог века, Јурчић је својим радом поглавито и испунио то доба у приповеци словеначкој.
Његов је рад разнолик. Он је певао песме — поглавито баладе и романце, али је убрзо увидео да за његов епски дар боље пристаје широки круг приповетке и романа. Написаоје две трагедије и једну малу шал.иву игру, што је све било с ентузиазмом, својственим на-роду који се буди, примљено. Као политичар и журналиста посветио је много времена по-литичком раду и писању, где је оставио и Фе-љетоне трајније вредности. Али му је ипак при-поветка била и остала главно обележје његовог литерарног рада.
Сав се приповедачки рад ЈосиФа Јурчића дели на три групе: на бајке, историске и су-времене приповетке.
Прва је група најмања. Њом је Јурчић и почео рад на словеначкој приповеци. Овамо долазе у првом реду „Спомени на деду". То су четири „причице и повести из словенскога на-рода". У њима су обрађени народни мотиви о месним доживљајима, описано је зимско вече на прелу у словеначкој кући, говори се — по народ-
ном причању — о путу на други свет и износе се предања о краљу Матији. Ове су цртице истин-ске успомене Јурчићеве на деду, старог се-љанина, који је Јурчићу, као детету, причао много о догађајима и народним веровањима, о упаду Турака у словеначке земље, о кријумчарима и старој властели — чиме је старацјако утицао на машту свога даровитог унука.
Овамо — по њиховој обради — можемо у-врстити и „цртице из живљења нашега народа" под именом „Јесенска ноћ међу словенским по-љарима", а тако и сатиричну „лепу повест из старе историје", где се прича осуда једнога — јарца! —
Све -ове и оваке цртице и ако су израђене лепо и језгровито без развлачења и претера-ности, ипак остају као почетнички радови Јур-чићеви. Њихова се вредност не може мерити с правим његовим приповеткама.
Многи очувани градови, белези, урвине и други споменици прошлога доба у земљама које насељавају Словенци дали су Јурчићу о-билате грађе за његове радове на историској приповеци. Старе хронике, белешке и записи, особеност управе у појединим градовима, тр-говима и .провинцијама чували су многе по-датке за даровита приповедача. Јурчић се свим тим знао користити, те је написао при-личан број приповедака које васкрсавају многе личности из народне прошлости.
Најмилија лектира ЈурчиИу у младим го-динама били су романи Валтера Скота. Овај му је приповедач енглески био узОром у и-сториској приповеци. Сам Јурчић није ни до-цније тајио, да му јс била жеља постати сло-веначки Валтер Скот.
Године 1864 издало је Друштво Св. Мо-хора „Јурја Козјака, словенског јаничара," при-поветку Ј. Јурчића који Је тада био још уче-ник у гимназији. Предмет је овој приповеци узет из петнаестога века домаће историје, а колико је њоме Јурчић погодио — као народни писац— како треба сликати прошлост народну, полазује најбоље окслност што су узастопце приређена два издања, свако по 2.500 приме-рака. „Живахна радња постављена назад у стра-шне часове турског нападања, силно и генијално оцртани карактери и зна.мснити... старославни град Козјак, велеважни манастир затишки.. цр-ква Матере Божје на Муљани —- све је то иза-звало одушевљење заодабрану, крепким реали-стичким пером писану, повест. Стари затишки попа је три недеље непрестано држао придике о Јурју Козјаку, а људи су са свих страна вр-вели у цркву." Тако говори о првом самостал-ном Јурчићевом раду проФ. Левац.
Са другом је својом приповетком у истом правцу Јурчић прошао са свим друкчије. То бејаше „Јурје Кобила, изворна повест из ча-сова Лутеровске реФормације," што изиђе 1865.
Вођа тога покрета бејаше Трубар а је-дан од многих чувених помагача његових би и Јурје Кобила који је као књижевни радник имао друго име. Судбину је овога чо-века узео Јурчић за предмет те своје ири-поветке. Али се читава бура јавнога мњења подиже против њега, који у причи показиваше велике симпатије своје према протестанском јунаку. Негодовање је дакле било чисто верско-политичке природе, али се у суду литерарних кругова Јурчићу признаде напредак. Припо-ветка је писана једрим збијеним слогом а ра-според је грађе удешен тако, да држи читаоца заинтересована до самог свршетка. Сам је пак почетак пун драматског еФекта, где се износи један богат силник, католик, који тугује за си-ном, заблуделим међу протестанте, и у највећем гневу спомиње име Јурја Кобиле. Тада му до-лази непознати гост који га ипак брзо оста-вља, а за којим ражљућени отац креће потеру, јер то бејаше главом — Јурје Кобила.
Приповетка „Град Ројиње", написана го-дину дана после речене приче, износи лепу слику честитог али у домаћем кругу мало сре-ћног јунака, господара града Ројиња.
Из тог је доба и „Кћи меснога судије," приповетка из петнаестога века. У њој се слика насиље царских управљача, вршено над грађа-нима, по речи, аутономног града царевог. А приповетка „Син сељачког цара" говори о по-
следицама познате сељачке буне у Словенији и Хрватској.
Историски роман Јурчићев „Иван Еразмо Татенбах" износи догађаје из друге половине седамнаестога века. Предмет је роману Зрињ-ско-Франкопанова завера против бечкога двора а за самосталност и слободу. У ту заверу Ката-рина, енергична жена Зрињскога, вешто увлачи и Татенбаха, најсилнијега племића словеначког родом Немца. Завера буде проказана због др-ског поступка Татенбаховог спрам веренице једног завереника, и поменуте вође главом пла-тише овај покушај. — Татенбахова је жена анђео домаћега мира; Катарина жена Зрињскога а сестра Франкопанова, потпуно одговара енер-гији свога мужа и каваљерству свога брата, најобразованијег ритера; Татенбах је смеса гор-дог великаша с неким, силом усвојеним, на-зорима о потреби бољег живота народног.
За овај се роман може рећи, да није пот-пуно разрађен, да вишс личи на извод, нацрт веће замисли. А прилике у којима је Јурчић живео и радио баш и казују, да је морао во-дити најстрожу економију с временом које му је иза послова уредника дневног листа пре-остајало. Ипак су делови у овом нацрту сраз-мерни према целини и имају потребне симе-трије а то већ показује уметника.
Причица „Бојим те се" штампана 1876 цр-тица је из живота сина поменутог несрећног племића Ивана Татенбаха.
Највише је пак сам Јурчић полагао на свој велики роман „Словенски светац и учитељ." Ово је дело било засновано пространо у три дела, а израђен је само први део који је после смрти песникове штампан у „Љубљанском Зво-ну". Јунак је у роману словенски аностол Ме-тодије, Ћирилов брат. По заосталој трећини и по огромном труду и припремама, којије Јур-чић био уложио у тај посао, може се рећи да би му то било најсавршеније монументално дело, да је могао уграбити од смрти да га про-дужи и заврши.
Остављајући на страну остале послове Јурчићеве ове врсте поменућемо још само „Лепу Виду% роман за који је мисао узета из једне словеначке народне песме. Вида је лепа и здрава жена која с мужем има и синчића. Али је она поклапна на срећу те је још више жели. То је наводи на грех и она страда. Ла-комисленост је њсна намери на једног раска-лашног Млечанина којије одводи собом у Мле-тке. Вида тек почиње да снива о срећи својој али већ свиће дан те на виделу његовом она јасно сазна дубину греха у који срља. Муж је тражи, она се враћа, али је већ може изле-чити само .смрт, која — оправдана — и долази. Млечанин животом плаћа своју опасну игру али с тога и муж Видин гине, јер у Млецима „као и свуда" иде глава за главу.
Као најбољи рад Јурчићев на пољу су-времене приповетке сматра се његов „Суседов
син", написан 1868 године. У овој је причи, већ доста пута обрађивана, тема о љубави из-међу момка и девојке, чији су домови у омрази. Али је та стара тема обрађена крепко и једрим слогом, а заплет се не расплиће случајем већ радом и енергијом двоје заљубљених.
„Домен" (мушко име) сматрају неки кри-тичари за најбољу Јурчићеву приповетку по-сле „Суседовог сина". Међу тим је главни тип у овој приповеци толико. ориђиналан и про-винцијалан, да не може у пуној мери задово-љити сваког читаоца Јурчићевих приповедака.
У том погледу боље стоји слика: „Телећа печеница". Ту се износи у срећно погођеном жанру Гогољевих прича тип мрзовољног самца који се у, за се кобном, тренутку загрева ми-слима о срећном породичном животу.
Јурчић је за друштво Св. Мохора писао и поучно-моралне приче. Таква му Је приповетка „Два брата", у којој заступа мисао дајеблаго не у новцу, који неправилно присваја себи је-дан брат већ у поштењу, које краси другога. Новца нестане првоме, те га спасава овај други сад већ богати брат.
Први Јурчићев а у опште и први народни прави роман јесте „Десети брат" (1866). Де-сети брат је нека по готово легендарна личност у словенском народу. Тај ориђиналан тип о-брађивао је Фр. Левстик у Фрагменту а после Јурчић у роману, где се истичу и други, лепо обрађени, сеоски типови. Међу тим је од особите
ННСМ1	8
занимљивости љубав, коју приповедач вешто ра-звија између племићке девојке и сиромашног учитеља. У тој се љубави огледа и један део жи-вота Јурчићевог из ранијих „срећнијих" часова.
Овај роман — вели проФ. Левац — „обу-хвата неке тако класичне призоре и тако ге-нијално нацртане карактере, да се светле као прави бисери у лепој књижевности нашој и остају здружени са славом Јурчићева имена".
Године 1868 почео је Јурчић писати „Цвет и плод", роман, који је довршио тек после де-сет година.
Почетак тога романа пада у доба, кад је Јурчић као бечки ђак био под утицајем идеа-лизма словенског песника Ј. Стритара. Али се Јурчић као рођени реалиста отргао томе ути-цају, и роман довршио на другој основи. Отуда је у томе његовом делу мешавина идеалног и реалистичног погледа на свет. Али је том ме-шавином највише изгубио сам роман који се завршује супротно основи, у почетку постав-љеној. По основи је требао завршетак романа да буде трагичан. Али је Јурчић реалистички расплео ствар, а тиме тежиште радње пренео на друго лице. ПроФесор Весел је требао да се по првој замисли пишчевој убије онога дана, кад се Павлина, негдашња његова драга, вери са његовим скорашњим пријатељем младим Ла-вом. Међу тим се у роману ствар расплиће и Весел се жени Павлином. На пријатељски при-говор, да је у томе погрешио, Јурчић је одго-
ворио: „Паметних је људи међу Словенцима и тако мало, па на што пустити Весела да се убије! ПроФесор је Весел паметан човек, па нек живи!"	•
Од осталих његових већих радова у овоме правцу помињемо романе „Међу два стола" и „Доктор Зобер", у ко^ме је красна слика чо-века благе и племените душе која се у се скрива пред оштрином светских неприлика.
0 Јурчићевом раду и таленту суди кри-тичар Ј. Стритар:
„Око очеве куће, по домаћем крају и по це-лој словенској земљи увек је бистрим очима, здравим умом и срцем опажао живот, и што је видео то нам је пред очи изнео у својим по-вестима, у живој радњи и кретању; па ипак не баш онакО исто, као што је својим оком гле-дао. Радио је као што ради добар сликар, који не преписује са природе: овде узме бистар по-ток, онде маховином обраслу стену, тамо лепо дрво, и све то што је видео овде — онде, здружи у лепу и хармоничну целину, те нам тако даје истинску и опет идеалну целину"...
„Јурчићеве су особе све живе... имају месо крв и кости — тврде кости! Крећу се и раде као људи а не као маријонете, па као људи и говоре. Свака зна шта хоће и свака има свој посебни лик. Јурчић зна карактерисати, важна па ипак тако ретка могућност! Неколико крат-ких потеза — и читалац има јасно пред очима лик, карактер, крај, ситуацију! Кратко, крепко,
8*
језгровито - то је једиа између карактерних особина његових..."
„Јурчић познаје човечји живот, човечје срце. Његови су карактери увек истинити; најбољи су му пак мушки карактери — повучени, мрачни љу-ди којима тако рећи под тврдом кором бије нежно осетљиво срце, људи који су се рањечи склонили од светске неправде и зашли у дубину своје унутрашњости .."
„Какве су пак Јурчићеве женске ? Без жен-скиња нема живота, нема — романа. Човек нек суди о „лепом полу" како хоће ипак се неда порећи, да је он потребан, да без њега не мо-же.мо бити. „Међу женскима је злодеј",вели наш песник... Јурчић је мудар муж; ко се не зна тоциљати, нек не иде на лед, а Јурчић не стаје на њ. Његове женске, колико их потребује у својим романима, својим знањем и говором не омећу читаоца; а то је већ много у нашој сиротињи".
Јурчић је рођен 1844, из сеоске породице. Оснбвну је школу учио у селу и Љубљани а гимназију је целу свршио у ЈБубљани, где је и матуру 1865 године положио. Још у четвртом разреду гимназије Јурчић је почео писаги цр-тице, које је и штампао у ондашњим Нови-цама. Упознавши се с Антоном Јанежићем, који за читаво коло књижевника словеначких има великих заслуга, Јурчић је радио и писао приповетке за његов лист Гласник и за „Ве-чернице", периодично издање друштва Св. Мо-
хора. Тада је са својим пријатељима издао и алманах „Словенска Вила".
По положеној матури оде у Беч где се у-пише да учи Филологију и књижевност. Ту је издао и алманах „Младику" с проФ. Ј. Стри-таром, који је на Јурчића поред иесника и кри-тичара Фрање Левстика имао јака утицаја.
Кад се у Марибору 1868 покрете народни политички лист „Словенски Народ", Јурчић оде тамо за сурадника. После две године врати се у Беч да ради на Стритаревом књижевном ли-сту „Звону", а на скоро се крене за Сисак у Славонији, где је опозиција против бана Рауха издавала два листа. Јурчић иостане сурадник, али га после кратког позову у Марибор да прими уредништво Словенског Народа, чији је први уредник Иван Томшић главом платио своје политичко уверење. Он се позиву одазове, па се мало доцније, у јесен 1872, пресели с листом у ЈБубљану, где је стално живео као уредник Словенског Народа. „Од тога је часа — пише Јурчићев биограФ нроФ. Левац — било живљење и мишљење његово нераздвојно здру-жено и везано с тим листом и са сваким пра-вим напретком у нашем политичком, социјал-ном и литерарном делању." Почео је издавати „Словенску Књижицу", где су излазили његови и туђи радови. Суделовао је при оснивању ва-љаног књижевног листа „Љубљанског Звона" и почео за њ писати, кад му смрт 3 маја (по новом) 1881 све даље наде устрже.
За кратког свог века Јурчић је написао четрдесет и пет романа, приповедака и новела, стотинама уводних чланака и Фељетон-а, неко-лико драмских дела, а уз то је неуморно био бој на политичком пољу за права свога народа, војујући против клерикализма и игноришући хрватске заблуде Кад српски читалац чује с колико се поштовања међу Словенцима спо-миЊе име Јурчићево, кад чита његова дела и писма у којима се види како је Јурчић ценио српски народ и племените одлике његова ка-рактера — доћи ће до радосног уверења, да малени народ који је могао дати Јурчића, може поред свих невоља спокојно очекивати будућ-ност, дан правде, о коме сви књижевници ње-гови снивају!

осмо писмо
Ново доба уметничке приповетке. помен важнијих рад-ника. Пван Тавчлр. Јанко Крсник, његов рад и живот.
И ако последња периода словеначке књи-жевности броји једва пет десетина година, опет је уметничка приповетка која се у опште до-цнијејавила прошла кроз читав низ мена у раз-вићу своме, док у новије доба није стала на поуздано земљиште реалистичног сликања жи-вотних прилика. Напустивши романтизам, у-метничка је приповетка постала смеса идилско-градског живота, у коме су се по кад што чули и заједљиви гласи сатире и весели звуци ху-мореске. И ако се у производима шесетих и првих дана седамдесетих година може наћи црта реалистичке школе ипак је такав правац у сло-веначкој приповеци постао надмоћан тек од пре петнаест година.
Помињући знатније раднике, као што су: Др. Фрања Детела са својим историским и хумористичким приповеткама, Др. Јос. Вош-њак, знаменити јавни радник који има већи успех као драмски писац, Јос. Старе са сво-јим подужим сликама из живота — заустави-
ћемо се још само на двојици који као млађи ириЈатељи Јурчићеви продужише и после ње-гове смрти рад на приповеци.
Први је Др. Иван Тавчар, по образо-вању правник, политичар и журналиста, по-сланик у покрајинском сабору у Љубљани, где и живи. Тавчар је показао већи успех од свих поменутих писаца те је заузео угледно место међу словеначким књижевницима, истичући се још и особитим устаоштвом у питањима по-литичким и културним која засецају у живот његовог народа. Његов је приповедачки рад и-злазио и у посебним издањима и, још више у књижевним листовима, а сам се згодно дели на сувремене и историске приповетке.
Приповетке из сувременог живота израђене су или у облику ситнијих слика и скица или као већи радови, праве студије. Прве обично сликају живот простог народа; а ако се у њи-ма нађе и који представник интелигенције, тада писац пружа прст на њ и обраћа пажњу сво-јих читалаца на велику разлику која и у по-гледима на свет и у појмовима о моралу по-стоји између таке особе и простог народа. Та-ква је у циклусу слика „Међу горама" трећа слика у којој се приповеда жалосна судбина лакоумне девојке са села.
У великим, пространо разрађеним студи-јама из сувременог живота Тавчар радијеузима важнија лица из виших друштвених кругова. Тако је н. пр. и у опсежној приповеци „Мртва
срца", једном од најзнатнијих Тавчаревих ра-дова, значајна последња исповест јунакова, ко-јом се цела приповетка и завршује:
„Родио сам се у средини малога народа, и словенска ми крв у жилама тече. Васпитали су ме немачки; отуда је у мени дух — окован у немачке вериге. Земља је, у којој ничемо, сло-венска, а ваздух, што је над њом, немачки је. Два су елемента који се у нас увек бију — немачки и словенски. За то нигде нема це-лине, отуда је све што почињемо и што ми-слимо, половно, површно. И карактери се наши не могу развити, и они су половни. Сад их управо и нема! У будућности ће мож'да бити боље, кад неће бити наша само земља сло-венска већ и ваздух који је над њом. Ми пак издишемо под проклеством садашњости!"
Тако говори лице комеје „срце мртво" јер је тешке часове преживело, те је отуда толико јака сенка која пада на слику социјалних при-лика у народу словеначком. Кад се тај сувише мрачни колорит уклони, слика ће бити светлија и — истинитија.
Грађу за историске приповетке узима Тав-чар или из туђе историје, као што је н. пр. „ТЉ гш8 Раппошсиа" из римске историје, или из прошлости словенске у опште и словеначке посебице. Међу последњима се особито истиче приповетка „Ука уЦае теае". То јелепа слика племенитог одушевљења протестанских Слове-наца за време знаменитог реФорматорског по-
крета Примоша Трубара (види прво писмо у овој књизи).
Приповетке Тавчареве за последњих десет и више годииа излазе у књижевном листу Љубљанском Звону, коме је и Тавчар био с друговима покретач а за тим наизменце вла-сник и уредник.
Његови радови казују ваљано литерарно образовањс свога нисцм, казују довољно по-знавања народног живота и похвалну тежњу да му се помогне, али више пута остављају у-тисак по коме као да су се погодни моменти у развоју догађаја измакли тренутно припове-дачеву перу, те за њима узалуд накнадно јури.
Други је писац Јанко Крсник, од кога је словеначка књижевност добила романа, припо-ведака, новела и повећи број слика, црта и хуморесака. Крсник је свој приповедачки рад отпочео године 1879 романом „На Жерињама", где је на мах показао главне црте свога та-лента, на име салонску углађеност, Француски дух у конверзацији и особито познавање жен-ских карактера. Естетичар проФ. Стритар вели о том раду Крсникову: „Сви су наши писци малосрећниса женским типовима; али не, много само рек'о; Јанко Крсник који је првим својим романом ,.На Жерињама" с тако лепим успе-хом ступио у коло романсијера да се смемо надати најлепшим делима из његова пера — Јанко Крсник уме се тако љубазно и грациозно
понашати према женском полу, као што је на дому и по паркету."
У половини године 1881 умр'о је Јурчић, оставивши тек у пола израђен историски ро-ман „Ручници". Да се не би тај роман који је почео излазити у Љубљанском Звону пре-кинуо баш онда, кад је у читалаца изазвао највеће интересовање, Крсник се лати, те га према Јурчићевој замисли продужи и доврши. То га је особито изнело на глас међу књижев-ницима и читаоцима у Словенаца. Радња се у овоме роману коме је било суђено да склопи очи једном а разнесе глас другом своме аутору догађа године 1810, а предмет му је узет из догађаја и прилике једне разбојничке дружине, која је оставила страховиту успомену међу ми-рним Сл'овенцима.
На реду је једна, да тако речемо, Крсни-кова романска билогија. Године 1883 изишао је његов роман „Цикламен" (име цвета), а две го-дине после тога продужење му у новом роману „Агитатор". Свако од ових дела чини потпуну и савршено засебну целину. Заједничко им је место, провинцијални град Борје, а тако исто и веђина лица. „У „Цикламену" се износи до-гађај који се у истом роману и завршује, а после неког времена наступа други догађај у истом месту и с истим лицима. Још се може рећи да им је заједничка и родољубива тен-денција која се без мало у свима песничким радовима Крсниковим опажа.
Ево у кратко садржаја првог романа,-„Ци-кламена":
...У Борју је као обично зима весела. Осо-бито су чињене припреме за читаоничку бе-седу која има да буде и видљив знак будне народне свести у борјанске интелигенције. Нај-већу пажњу младог света привлачи лепа Елза, дошљакиња Немица, која је од пре неколико дана гувернанта у кући богатога Болета. Боле Ге добар народњак, а живи на своме добру ван вароши у маломе замку са својом породицом. Други је богаташ Меден, нежењен, прилично себичан,па и непоуздан у погледу на народну ствар. Меден се заљубљује у Елзу али — не само он. Она је постала предмет осо-бите пажње и честитом адвокату Храсту, пред-седнику народне читаонице, па и судском сметењачком чиновнику „адјункту" Мегли. Елза се понаша као свака препредена кокета. Па-жљива Је према свима, ма да се не може уз-држати, а да се Мегли но кад што не насмеје. Храст јој први отвара своје срце, а она лукаво одлаже целу ствар, и даје му цвет који ће га подсећати на поједине догађаје. У до-ба кацје Храст мислио за се да је пропао, јер кокетној и лукавој Немици не могаше одолети, јавља се спасилац у лицу некадашње ђачке љубави његове, Катинке, која је овог лета дошла у околину Борја ради - свога болногстарог мужа.
• Храст се лечи од Немице, која се сада придр-жава богатога Медена. Напослетку се и венча
Елза с овим богаташем а Храст узима, сад већ удовицу, лепу Катинку.
То је оквир, у који је смештен велики низ прекрасних слика, типова и карактера мушких и женских, старих и младих, добрих народњака, полутана и крајњих „Немшкутара", сцене из друштвеног, јавног и домаћег живота у пролеће, лето, јесен и зиму, у кратко живот целог јед-ног града и његове околине.
Ево слике комичнога Мегле који, заљубљен у Елзу, хоће к'о ритер да пројаше поред замка Болетова, не би ли га Елза угледала:
,.Доктор Храст је једва прешао једно сто корачаји, кад на мах би сведоком чудног, сме-шног призора.
„Под малим кланцем кроз који је прола-зио пут вио се поточић, а преко њега се пру-жао дрвени мост с великом незграпном огра-дом. На једној .је страни моста стајао или боље напрезао се неки мршав, велики коњ, одупирући се усиљавању свога јахача који бихтеодага пре-тера преко моста. Било да коњ у опште није радо поверавао своје суве кости дрвеним пречагама, било да се чега другог бојао: тек даље не хо-ћаше ни силом ни милом. Јахач га је ударао по мршавим сапима, и грчевито стезао ногама, ал' све заман; коњ к'о рак пође натраг, и како је крај пута био широкјарак, присети се невешти јахач, да је мож'да могућно опружити се по њему заједно с коњем.
Скочи брзо с коња, ухвати га на кратко за узду па га, одадревши га камџијом, преведе преко моста.
„Доктор је стајао на крају кланца, и смејао се на глас познавши јахача и његовог жерава.
„Бејаше тај јахач адјункт Мегла.
.Добро, изврсно!" викао је Храст, „мислио сам већ да ћете то мршаво кљусе упртити на раме, и пренети га преко моста".
„Да није пут само тако смрзнут, и да је коњ добро поткован, вала претерао бих га преко моста ; а овако сам се бојао, да не поломи ноге, ако га нагоним", одговори Мегла јетко.
„Ви се кан'да више бојите за своје но за коњске ноге", смејаше се Храст.
„Међу тим је Мегла опет био у седлу" — и одјездио својој ,.драгој".
Још једна сцена из заједничког лова на вука који се у оближњој шуми био појавио:
„Сутра дан око девет сахати из јутра било се сакупило много ловаца и још више хајкача, сељана из околине... Све су вршили у тишини, и кад су заузимали одређена им места, ћутали су као заливени. Главни редитељ и вођа те војске био је Боле... Прегледали су редом више долина и јарака, налазили су у снегу несумњиве трагове од вука, ал' самога вука нигде! Незва-ни је гост зацело осећао погибао, те је на време оставио шуму.
„Неки су ловци у самом почетку били и сувише опрезни, те су радије остали мало по-
даље; међу њима су се особмто одликовали Ме-ден и Мегла..
„Али кад се пола дана утрошило само за то да се покаже како је сва хајка узалудна и како вука у близини нигде нема, тада и ови плашљиви ловци посташе храбрији и вреднији. Меден је доказивао, да требајош у овај и онај шумарак завирити. Мегла га је потпомагао...
„Сунце, које је вас дан светлело ловцима, стајало је већ на обзорју, а пут до Болстова градића где су сви требали да се нађу, није баш тако кратак. За то се креташе тамо.
„Ишли су малим гребеном који је био с обе стране густо обрастао ниским дрвећем. Мегла је с неком младом господом био измакао зна-тно напред, а остали су ишли за њима. Већина је пак хајкача ишла дубоко под гребеном по уском јарку према долини. Одједан пут нададу хајкачи силну вику, да ловцпма на један мах ноге засташе.
„— То је вук!" узвикну тајник Корен, који је био испред Мегле. Овај пак јако пре-бледе. И у једном тренутку сви натегоше пу-шке, расувши се по гребену. Мегла се склони некаквих дваестину корачаји назад, и стаде иза широке стене; озго се мало више њега указа Боле, дајући му знак да мирује и пази. По-клич се хајкача одбијао од брегова, те се није могло разабрати шта хоће ти узвици да кажу. Ловци су били и сувише усплахирени. Меглу, а мож'да и још кога, стеже нешто у грлу,
па је без даха слушао, да ли му се не при-ближује што кроз шумарак. И гле! Густа, снегом покривена, шумица била је пред њим; а из шумарка су стрчале повисоке смреке. У том густишу зашушта нешто, као да се нека велика животиња кроза њ нагло провлачи. Два, три, четири скока — и у том тренутку из гу-стиша искочи нешто суро управо пред Меглу, снег се запраши са дрва а убоги адјункт од-скочи ужасно поплашен и с очајним криком на зад међу дрвеће, па се пружи у снег и трњак.
„У том тренутку пуче пушка Болетова, те се Мегла још више поплаши; кадје изи-шао из трња стаде бежати, оставивши пушку и шешир у снегу. Смех и позивање Болета и дугих напослетку га устави.
„— Шта ја то било"? пита Корен, који му к'о без душе притрча у сусрет.
.,— Вук, вук! У снег ме одгура те нисам могао пуцати", убрза адјункт, па се окреће и показује.
„Ево вам тог вука!" насмеја се Боле ву-кући за собом великог лисца. „Тако што још нисам видео. Ха, ха, ха! како сте красно на-правили 8аН;о шог1а1е, господине адјункте! Само су пете севнуле у ваздуху! И овај лисац да вас толико поплаши!..."
„— Ах, тај вражји лисац!" уздахну Мегла, и гурну устрељењу животињу која је на зе-мљи лежала.
„У гласном смеху и весељу свих осталих узе адјункт опет пушку и шешир.
„ — Лисица нерадо налети тако као што ј е сад учинила! Тоје ваљ'дабило намењено само нашем господину адјункту!" додаде Боле, пададеустре-љенога лисца једном сељачету, да носи кући"
Други роман из ове билогије, „Агитарор"г изишао је у 1885. У њему су лица већином позната из „Цикламена". Од нових лица акти-ван је германоФИЛ племић Руда. Главнојелице Андрија Корен, познати већ писар адвоката народњака Храста. Корен агитује о изборима посланичким у корист свога доброг адвоката, а све више напушта мисао, да доврши правничке студије, како би и сам могао бити адвокат. У својојој љубави према најстаријој Болетовој кће-ри, која њега такође воли, бори се с Рудом и побеђује. Меден је овде потпуно човек немачке странке, а његова Елза, позната гувернанта, сада је госпођа, чије се брачне врлине нимало не могу препоручити за углед.
У својој приповеци „Лутерани" Крсник је дао маха сентиметалности више но што би било потребно за њену препоруку. .Ипак је та при-поветка наишла на одобравање и хвалу чита-лачке публике и у Словенаца и у нас, а пред-мет јој је љубав младога сликара Словенца према господској девојци лу^еранске породице.
Повећа приповетка „Рошлин и Врјанко", која је изишла 1889, на седам година после ,.Лутерана" најбољи је, до данас, представник
иксма	3
приповедачке снаге Крсиикове. Свелепе особине његовога талента које су изнесенеу ранијим радо-вима његовим а особито у „Цикламену" овде се на-налазе испуњенеи у хармонију доведене. Свој ма-ло необичан назив приповетка је добила по малој народној песми словеначкој чија се садржина до-води у везу са сличним догађајем у приповеци.
_ „Господин Јан", новела од 1884, доста је слична једној епизоди из „Цикламена" Свеште-ник Јан није потпуно активно лице. Његова се радња у средини новеле губи црема радњи ње-говог госта и школског друга, човека чији је живот пун авантура па се и сада за време од-мора у гостима одао љубавним пустоловствима. На крају се јавља, у пуној чистоти и тачности својој, Јан који у новели одржава равнотежу према реченим особинама свога пријатеља.
„Тестаменат", криминална новела из 1887 године, долази у ред најзанимљивијих Крсни-кових радова. Предмет јој је борба за девојку која је случајно добила наслеђе, само неким за-интересованим странама познато.
V најновије се доба Крсник опет јавља по-већим својим радовима којима утврђује доса-лашњи повољни суд својих земљака о вредно-сти његових приповедака!
Десетак и више Крсникових радова обеле-жени су именом „слика", „хумореска", „црта" и т. д. Предмет је овим причицама, међу ко-јима има и подужих правих студија психоло-шких, разноврстан. Ту су слике из сеоског жи-
вота с тужним и веселим странама сеоских ирилика, криминалне интересности, паланчанске сплетке у питањима општим и т. д.
У пртипи „Рођенипа" прича како је један сељак у шуми за време буре а на дан кр-штења свога сина сазнао, да ће му син бити славан човек, тако славан д& ће на његовом по-гребу бити и сам цар, што се и испунило, јер је спровод умрлог сина, војника, цар сусрео, и одао му последњу почаст. У слици „Дечји ле-кар" износи тип једнога „старатељског судије", који своју вољу хоће да уплете и при избору младожење за невесту, којој има да да одобрење за удају. — „Понкречев бабо" потврђује на-родну пословицу: „На мрзану кућа остаје'4. — „Нова железница" и „Два адјункта" износе ху-мористичке слике паланчанске ителигенције.
По свима особинама које је у својим при-поведачким радовима показао, Крсник је веран следбеник реалистичкога правца. Али је он и песник, уметник, а то га при избору грађе и обради изабранога предмета вазда задржава у границама истинске лепоте.
Конверзација му је жива и духовита. Ње-гови је земљаци радо називају Француском.
Хумор је у Крсника јак. Неколике слике и причице израђене су са свим на тој основи, али је и иначе ретка његова приповетка у ко-јој нема неусиљеног зачинка хумористике.
Данас словеначка приповетка не мисли да се више враћа у море романтике и сентимен-
9*
талности. Она иде утврђеном стазом новије ре-алистичке школе, и с дана на дан стиче нове даровите раднике.
У томе је поглавита заслуга Јанка Крсника.
Крсник је рођен 1852 године на Брду. Ги-мназију је свршио у Љубљани, а права у Бечу и Грацу. Године 1876 постао је бележник на Брду где на свом имању живи и данас. Крсник је у литератури ученик проФесора Ф. Левца, ваља-ног знаоца литерарне историје у Словенаца, и Ј. Стритара песника и словеначког критичара. С њима је у друштву и с пок. Ј. Јурчићем и Ив. Тавчарем покренуо 1881 „Љубљански Звон", у коме су изишли и сви Крсникови радови на приповеци осем првог романа. Осем тога Крс-ник суделује у политичкој борби за права свога народа, те је одавно и посланик на покрајин-ском сабору у Љубљани.
Крсник је отпочео свој књижевни рад пе-смом коју ни данас није напустио. Од ранијих песама особито су хваљене „Девојачке песме", а од новијих политичких „Наша песма" у којој војује за словенску солидарност — па се с бо-лом у души сећа и српског Косова — а против немачке најезде. Још је имао знатна успеха по-литичко-сатиричким Фељетонима.
Његови су радови с хвалом превођени на не-мачки, чешки, руски. У српској књижевности Кр-сникје већ стекао својих поштовалаца, што је са задовољством забележила и словеначка штампа.
јШ
ДЕВЕТО ПИСМО
Драма. Радници првог доба. Друго доба: Драмско Дру-штво и његов рад. Пригодни списи. Музичке драме.
преводи. — драме Ј. ЈуРЧИЋА. - почетак трећег доба.
— Обележје.
У јесен 1892 године прослављена је у гла-вном граду и културном средишту словеначком у Љубљани тиха али доста значајна прослава. Тада је отворено ново покрајинско позориште коме је намењено неговање драмске уметности. Па ипак је толико освојење знамење бољих дана маленог племена у великом словенском браству.
„Сиромашни, негирани и тлачени род наш саградио Је у свом средишту прекрасну палату, основу драмске музе, посвећену цвету и круни поезије, и тиме је поново доказао дажуди свом дугпом за самосвојним културним радом и на-претком, те да разуме значај драмске умотно-сти за народни живот. Са свих су страна по-хитали родољуби, да празнују са становницима главнога места тај историски дан којим се по-чињо ново и, ако Бог да, лепше доба слове-начке драматике Сваки осећа даје с новим по-зориштем добијен темељ за рационални и и-
стински рад на томе пољу; сваки зна од каквог је значаја позориште за социјални и душевни живот свакога народа — а из таке се свести извила она племенита радост, која се тако сјајно маниФестовала прве представе. Огањ који буде горео у овоме храму неће осветљавати само нашу покрајину већ целу словеначку отаџбину" („Словенски Народ" 1892 бр. 223).
Такав је био одјек словеначке штампе у часу опште радости.
Најстарија представа, словеначким језиком приказана, билаје, колико се досад зна, у другој половини седамнаестог века, али се поузданије може говорити тек од краја прошлог столећа.
Године 1765 подигнута је у Љубљани по-зоришна зграда а од 1789 почеле су се давати с времена на време и словеначке представе, кад су и колико су поједини родољуби могли до-спети. Али је ретко кад приказиван потпун драмски комад, већ се све састојало у изношењу појединих призора, у декламовању и певању. Од радника књижевних који су спремали гра-диво за приказивање помињемо Антона Лин-харта (1756—1795) који је превео једну не-мачку комедију и Бомаршеову „Фигареву же-нидбу"; за тим долази Андрија Смоле сво-јим старањем за приказивање Линхартовох пре-вода и превођењем с енглеског; Иван Весел Косески је превео од Шилера „Несту месин-ску" и „Девојку Орлеанку", што је приказано у одломцима, а доцније је Косески оставио по
смрти и више драмских радова које је Матица Словенска издала; Фрања Малавашић се јављао својим ориђиналним покушајима који се нису приказивали; Јосиф Дробнић (1812— 1861), уредник књижевног листа „Словенска пчела", преводио је и прерађивао комаде који су у Цељу приказивани а по том штампани; плодни драмски писац Мирослав Вилхар који је написао десетак и више драмских дела у раздобљу од 1850 до 1871 године. Вилхареве су игре већином кратке и веселе с лепом тен-денцијом, те их је публика, у колико су изла-зиле на позорницу, симпатично примала. Осем тога је написао једну трагедију из римске и-сторије и „изворну домородну игру" под име-ном „Јамска Иванка". Предмет је драми пле-мићка борба и пропаст једне таке породице из које остаје само синчић Богомил. Он одрасте у кући племића Владимира Јамског који има кћер Иванку. Сад наступа праварадња и даљи развој драме у којој је главно лице Иванка. Песме које чине драму занимљивијом компоно-вао ј.е с успехом сам песник, и иначе познат музичар словеначки.
Али све ове радове треба ценити као увод у друго доба словеначке драматике, које на-стаје од године 1867 кад је у Љубљани осно-вано „Словенско Драматично Друштво". С раз-витком је тога друштва ишло и даље развиће домаће драмске поезије. Прелазећи преко раз-личитих мена тога друштва, напомињемо, да
је негда мало и нејако, приватном иницијативом засновано, драмско друштво данас моћни Фак-тор у помицању народне просвете у Словенаца. Оно је године 1892 навршило четвртину века свога живота и рада, приредивши за то време 477 представа, па је издало и 57 свезака „Сло-венске Талије" с много већим бројем позориш-них комада. Његова је задаћа била да нађе и шта ће се и како ће и ко ће представљати, а кад је старо позориште изгорело 1887 и где ће се представе давати.
Први ориђинал „Словенске Талије" била је позоришна игра у три чина „У Љубљану је дајмо!" од Огринца. „Нећемо рећи — пи-сао је тада Стритар — да је га игра савршена; има доста да се приговори њеној техници; али ваља помислити: писац је њен млад а ова је игра његов први покушај на том пољу. А што посебно истичемо, што нам се чини особито вредно, то је: игра је изворна, предмет јој је из живота и то домаћег живота Уз то се на-лазе у њој и две особе необично срећно за-сноване и изврсно изведене... У кратко ово дело не чини срамоте нашој младој Талији".
Али ми нећемо даље ређати по.једина дела различитих писаца у посебним издањима или у низу „Словенске Талије" па и у књижевним листовима, пошто она поред своје вредности ипак не дају обележје словеначкој драми. Тога ради не можемо застати ни код Ј. Стритара „Призорних списа", као што је назвао своје
драмске покушаје, јер његов рад није унапре-дио драмску технику ни уметнички склоп це-лине, већ је само дао лепе примере дијалошке, где је конверзација крепка, пуна духа и окрет-ности као добра ученица Француске школе.
За доказ да позориште и драма у Слове-наца имају првенствено значај маниФестовања народне свести бележимо појаве пригодних драмских дела која су постала као саставни део народно-културних светковина. ТакојеБлај-вајсова слава седамдесете године 1879 дала из пера Јурчића и Крсника веселу игру у је-дном чину „Читајте Новице". Радња се догађа у доба покретања Новица. У кући једног бо-гатог Словенца љубавничке потребе захтевају да једна девоЈка зна говорити добро народним језиком. Ту долази савет: „читајте Новице!" Прослава В. Водника донела је 1889 веселу игру у једном чину „Своји к својима" од Др. Ј о с. Вошњака. У њему млади народњак односи љубавну победу над једним присталицом нема-чке идеје.
У музичке драме долази оиера у два чина од ЈЈуј зе Песј акове „Горењски славуј", музи-ка Антона Ферстера. Музички је рад 1871 добио награду а садржина је делу проста. Један богаташ са својом женом наиђе на једну од при-роде даровиту певачицу у Горењској, где се ба-вио лети на одмору, и води је са собом да и-зучи музичку школу.
Из најновијег је доба операу три чина Дра Венијамина Ипавца „Техарски племићи" за коју је текст написао Ант. Фунтек. Дело је више пута приказивано и пожело је особите успехе.
Драми је словеначкој учинило особиту у-слугу Драмско Друштво великом количином из-даних драмских превода са скоро свих словен-ских и европских језика. Пресађујући одабра-на дела из туђих књижевности друштво је и подмиривало потребу за представљање и чи-нило услугу самоЈ књижевности. Модерна је школа Француска одлично заступљена. Од Сло-вена су најчешћи Чеси, а добро су заступљени и Срби. Драматски радови Косте Трифковића потпуно су успели, а к^итика је словеначка назвала ТриФковића нпјбољим драмским писцем на свему словенском југу. У старије је доба доста превођено из класичне, грчке и римске, књижевности, а у новије је доба и санскртска драма заступљена. На позорници а по том и у друштвеним издањима налазе се имена: Остров-скога, Врхлицког, Струпежницког, Шуберта, Ибзена, Диме, Сардуа, Фељета, Скриба, Станков-ског, АлФијерија и других.
Најсјајнија је до данас појава у словенач-кој драми био рад ЈосиФа Јурчића „Тугомир" трагедија у пет чинова 1876.
Грађу је за ово дело нашао Јурчић у ста-рог историка Валвазора, а предмет му је борба полапских Словена против Франачких Немаца
у десетом веку по Христу. Радња се догађа делом у словенском граду Бранибору а делом у немачком логору и на разбојишту. Јунак је Тугомир, кнез словенски, који страда са сво-јим народом што се поверио Грипу, немачком насељенику међу Словенима, на кога остале словенске војводе сумњају, те Тугомир гине у борби против Герона Франачко-немачког кнеза.
„Тугомир" није дело коме нема замерке. До тог му савршенства недостају многе погодбе. Али је „Тугомир" дело истинског песника, пуно лепих појединости из поетског живота старих словенских племена, а страшна клетва старе од туге полуделе Врзе клетва је тлачених сло-венских народа, вапај Богу против тешке вла-давине у име Божје силних Немаца.
Друго је дело Јурчићево завршило другу и отпочело трећу периоду словеначке драме. То је „Вероника Десенишка", којом је у новом љубљанском позоришту 1892 отворен низ сло-веначких представа. После Јурчићеве смрти о-стала је под тим именом у рукопису трагедија у стиховима. Дело је засновано и грађа раз-дељена на пет чинова које је Јурчић свршио три дана пред смрт. Основа је историски до-гапај или управо нешто историских лица, а све је остало створ песникове маште којајежелела склопити слику властеле, сувремене цељским гро-Фовима.
Ево садржине укратко.
Вероника, млада и лепа кћи племића Де-сенића у Загорју, воли младог Милана Вука-шина с којим је и одрасла па му је још као дете обећана. То је обећање заборавио њен отац који очекује Фридриха, сина Хермана Цељског. Фридрих долази да проси Веронику за богатог племића са Сотеске. Љубави између Веронике и Вукашина иде на руку домаћи све-штеник који опомиње Вукашина на погибао. Пре но што би Вукашин ишта могао предузети
стиже Фридрих кога поред осталих, по старом
♦
обичају, поздравља Вероника са чашом вина у руци. Обузета неким чудним осећањем, Вероника испусти чашу а Фридрих је прихвати... •
Фридрих је с Вероником отишао у град Островац где су се тајно венчали. Вероника је тај обрт у љубави учинила поглавито у вар-љавој нади да ће као гроФица Цељска бити од неизмерне користи своме потиштеном народу. Ипак је савест гризе и она га моли да оду ње-говом оцу, али се он не усуђује. Ту их затичу Вукашин и гроФ од Сотеске. Вукашин напада мачем Фридриха, али тужно одступа кад чује од Веронике да јој је он већ муж. Тада Сотески гроФ открије Вероници тајну да је прва жена Фридрихова умрла насилном смрћу.
Вероника је тиме као убијена. Међу тим је гроФ Сотески доставио старом и немилости-вом гроФу Цељском тајно венчање његовог сина и довео га на Островац где старац присиљава Фридриха да се свега одрече. Вероника моли
за опроштај али је стари гроФ немилосно од-бија. Фридрих најпосле попушта и одлази с оцем да не би изгубио права прворођенога синз.
Вероника је остала на Островцу с гроФом Сотеским који је уверава о неверству Фридри-хову, а прости војници већ причају да је Ве-роника чаробница. Вероника одбија понуде гро-Фове да с њим бежи, и још се нада у Фрид-рика, и кад гроФ покушава силу она га силом и одбија, а баш тада улази Вукашин са сво-јим момцима. Он ослобођава Веронику и с њом одлази, а гроФ Сотески иде старом Херману Цељском и сумњичи Фридриха кога отац за-твори и пошље у Будим. У то доба дође глас да је други син гроФа Цељског, садашњи на-следник, умр'о. Стари Херман, уверен да је свој несрећи крива чаробна моћ тужне Веронике, одлучује да је уклони с овог света.
На јавном тргу у Цељу суди се оптуженој чаробници Вероници. Докле се судије саветују, Вукашин пребацује старом Херману да је под-митио судије. Увређени старац напада са сво-јима на Вукашина, те се заметне бој. Да би спасла Вукашина, Вероника невина признаје да јесте чаробница. Вукашин ипак гине утешен, што је видео да га Вероника одиста љуби. Су-дије ослобођавају Веронику, али раздражени несрећни гроФ Цељски заметне опет бој и на-ређује да се Вероника спали, јер је признала да је чаробница. Момци одводе на спалиште Веронику која љуто куне род Цељски.
Радња се догађа у првој половинп петна-естог века.
Кроника укратко прича, да се у Веронику Десенићеву, сиромашну племићку девојку, за-љубио Фридрих, син гроФа Цељског, да ју је узео за жену и да гаје за то отац вргао у та-мницу. Вероника буде осуђена на ломачу, што је као вештица очарала Фридриха. Она избегне спалишге али наскоро буде удављена, а Фри-дрих тек по њеној смрти добије слободу.
Тај је предмет у два маха обрађивала хр-ватска драма; али је Јурчићев покушај боље у-спео, јер живост радње, поступно расплитање игре и занимљива основна мисао надокнађује недовољну везу међу појединим призорима и непотпуну мотивацију појединих поступака.
Ступивши у треће доба свога развитка, словеначка је драма већ добила неколико ори-ђиналних приновака, али би сваки суд о дра-ми овог периода данас био. и сувише преу-хитрен.
Као највиши ступањ поезије драма се ра-звија у појединих народа тек онда кад они достигну највиши ступањ културне зрелости.
Мали народи с малим и младим књижев-ностима не могу ни имати у доба свога де-тињства драмске поезиЈе, а појава озбиљнијих радника и на том пољу знак је да је и народ у своме културном животу крочио напред.
Тако се у Словенаца тек по развитку лир-ске песме до величине Прешернове поезије поче
драма самосталније неговати од пре непуних тридесет година.
Укупна пак слика драмске књижевности у Словенаца, обележена најглавнијим цртама, ка-зуј.е: и ако се у њој налази велики број пре-ведених драмских дела која су у својој врсти прва у најкултурнијих народа стар@га и но-вога доба, ипак ориђинална драма словеначка има да пређе још један ред мен& док доспе до висине на којој се налазе друге гране поезије у Словенаца. У ориђиналној драми словеначкој поред дела примитивне вредности има и радова који ако не целином а оно појединостима сво-јим указују на здраве клице иза које долази једар плод. Словеначка драма одговара бројној величини и снази еловеначког народа.

ДЕСЕТО ПИСМО
смисао књижевности. појаве и прилике. злкључак.
Пристанемо ли да у књижевност ваља у-бројати само оне радове који су ориђинални продукти, књигом исказани, једног народа, онда се и обим словеначке књижевности знатно су-жава. У таком оквиру нема места ни за слику рада тако заслужног књижевног посленика ка-кав је, на пример, био Антон Сломшек (1800—1862) који је до педесет књижевних ра-дова написао, превео или прегледао, поправио и издао. А сав је тај рад био упућен народноЈ просвети, њеном промицању и унапређењу. Па је тај рад био крунисан и лепим успехом, јер је Сломшек до данас остао најзаслужнији ии-сац за народно образовање у духу морала и буђења народносне свести. Али су-списи Слом-шекови били рађени с одређеним задатком, да у самом народу крену у напред мишљење о једној или другој потреби његовој. Срећан ко може те потребе и уочитии подмирити их — али такав рад има више значаја за историју општег образовања народног, мање за његово-
књижевно развиће. 11а ће и културни историк словеначког народа имати о Сломшеку рећи много више него ли нисац историје књижевног развитка у Словенаца.
С тога је у обим ових писама узето у пр-вом реду књижевно градиво које је постало на словеначком земљишту и које припада само томе народу као чиста тековина његовог духа и жи-вота. А постављајући таку погодбу, овим је писмима било допуштено осврнути се на друге културне и политичке догађаје само толико ко-лико су они одиста нераздвојно везани за нај-важније књижевне појаве.
Борба с Немцима и, на јужној страни, с И-талијанима одводи главну пажњу словеначких родољуба свакога дана без престанка, не да-јући самој књижевности хране коју иначе борба, измена мисли и сукоб идеја, може дати.
У таким приликама гласови и тежње ка јужнословенској заједници, културној па и по-литичкој, нису потекле толико из књижевности колико су последица незавидних прилика у со-цијалном положају словеначког народа.
Словенци немају своје праве епске јуначке поезије. Њихове се народне песме често ме-шају са старијим песмама песника књижевних, те бивају и потиснуте. А у епској поезији, колико је и какве је имају, није се тешко срести с лицима позајмљеним из туђе — нај-чешће српске — народне поезије.
ПИСМА	10
Ох, Бела Горо, Косово! Страшни и санче лепи! Ваш спомен још нас боли, Али и надом крепи !
Тако је недавно певао један од првих да-нашњих књижевника словеначких, кад га је за-болела племенита душа од народносних увреда немачких. Ако је песник пророк онда су и те речи гласник мисли најбољих патриота у тре-нуцима, кад сама јава пружа прилике песнику за Тиртејеву убојну песму или за Јувеналову сатиру.
У болу који се сваког дана осећа с охо-лости немилог племена германског ваља тра-жити понајпре разлога и тумача непрекидног подржавања свесловенске идеје.
Али у доба илирског покрета Словенци от-казаше пристанак тој замисли. Може.ли се да-нас дати тачан суд о таком поступку њиховом? Свако од два супротна тврђења има своје раз-логе. Одбацивши илирство Словенци отклонише могућност да се у књизи здруже с моћнијом браћом на словенском југу, али стекоше мо-гућност да на свом дому одмах могу прићи народу за који се и ради. Словеначка књига данас много јаче утиче и може утицати на сло-веначки народ но хрватска на своје сународ-нике. Али је с друге стране хрватска књижев-ност по језику већ само део веће целине, док је словеначка књижевност — била она народу довољна или не — таква каква је, све и сва
на своме дому, не имајући се са стране одакле номоћи. И баш у жељи да послужи народу што боље, словеначка би књижевност у заједници српско-хрватско-словеначкој имала бољег јем-ства за јачи успех, имајући и богатији избор.
Данас још мање може бити говора о брзој, уговорној књижевној заједници између Слове-наца с једне и Србо-Хрвата с друге стране. Много развијенија но игда индивидуалност сло-веначке књижевности стоји као несавладљива препрека таком јединству и начину да се оно постигне. Али књижевни језик иде сам на су-срет томе догађају приближујући се стално све више и више српско-хрватском књижевном је-зику. Хоће ли се икад сусресТи и хоће ли тада већ словеначки народ бити по умном развитку свом у стању да прати то ступање без већих губитака за се — питања су на која би одго-ворити значило одлучити питање о књижевној и даље у опште културној заједници Јужних Словена.
Одређеније је стање националног идеала — остварење Словеније. Ту је књижевност била истинска преходница у буђењу народчих те-жња, и то јој служи на част. Народносна је свест на знатно вишем ступњу но некада, у недалекој прошлости. Љ>убљана као главно ме-сто у покрајини где су Словенпи најближи ком-пактној целини, сваког дана добија карактер умног и просветног средишта словеначког, по-стајући на тај начин жижа свпх по словенач-
11 "
ким покрајинама расутих светлосних зрака, чему много доприноси плод смишљеног рада у по-следњој књижевноЈ периоди — један књижевни језик с једним усвојеним правописом.
Тим политичко-културним тежњама шире границу чисто књижевне тежње новијег доба.
Данас се њихова поезија не задовољава да буде само у служби популарисања и ширења моралних и побожних поука. Она друкчије схвата своју задаћу поглавито од доба критичког рада Ф. Левстика и Ј. Стритара. Тражећи да песма буде пре свега осећај, узвишен осећај племе-ните душе, они од поезије скупа траже да буде исказ осећања свога народа, и не само то већ да народу буде водиља, претеча.
„Ко хоће да буде песник, треба најпре да јако и дубоко осећа жалост и весеље и све ни-јансе осећања међу њима... Ако видим то у пе-снику, опростићу драговољно све друго, твр-доћу у изразу, несавршеност спољног облика и што буде других недостатака... К'о не пева из унутрашњих побуда тако, као што пева тица на грани за то и само за то да олакша срцу своме, тога не могу назвати песником.." (Ј. Стри-тара Скупљени Списи V.)
Ипак је Левстик ударио.поглавито на језик а Стритар на уметничку страну поетских облика. И, вреди поменути, обојица имадоше успеха.
Али је Стритар у разлагању о књижевним и културним приликама свога народа пошао и даље, изневши своје идеалистичке погледе на
укупно Словенство и његову задаћу у исто-рији људској.
„Куда да се обрнем, да сазнам, шта је то сло-венски дух, словенски значај ?" нита се он, и мало за тим сам разлаже:
„Ја већ одавна не питам ни пријатеље ни непријатеље наше, шта је словенско. Кад сам разматрао и премишљао о животу човечанства, минулом и садашњем, о напорима, бедама, бо-јевима, трпљењу његовом, уверио сам се, да сваки народ, што је до сад бивао на истори-ском земљишту, има своје посебно место, свој посебни помен у историји људског развоја; сваки је ускоравао или ускорава на свој начин људ-ски напредак, сваки је принео и тако рећи при-ложио свој део општем образовању..." После даљег разлагања изводи: „С&д срце треба да завлада; нека тужном људству цође доба бра-тољубља и човекољубља. А који народ да пре-дузме ту нову, ту узвишену дужност? За што то не би били Словени?."
„... Стари основи нашег друштвеног жи-вота пуцају и руше се; на наша врата куца „социјално питање", и разбиће их, ако му се не отворе. А то није све: два се света, источни и западни, као два непријатељска великана при-ближују један другоме; сваки своју снагу скуп-ља да се сретну и сударе: на коме остаје свет? На једној је страни стари свет: Германство с Романством, на другој је младо — Словенство!" Сад писац износи слику крваве победе словен-
ске — по замисли многих словенских патри-ота, па додаје: „Такав Словен ја нисам, нити могу бити; тако ми Словенство није на срцу; то није словенски, то је џингисхански !... Не мачем и огњем као мухамеданство, јеванђељем љубави као хришћанство придобићемо свет!... Избавилац ће човечанства бити Словенство; само је оно позвано да одлучи како се мора једино одлучити — социјално нитање" А сва разла-гања завршује речима:
.,То је моја народна вероисповест, књижев-ничка моја опорука. Нека Словенци приме и цене речи како им буде драго. А ко хоће да ми сачува пријатну успомену, нека се разми-сли и рече добродушно: то је био човек који је малом снагом а великим одушевљењем гајио и проповедао три идеје, а све му три бејаху једна: Социјалство, Хришћанство, Словенство!* (Ј. Стритара Скупљени Списи V.)
Не заборављајући да се налазе на земљи-шту од вајкада историском, Словенци се преко својих историчара испитујући догађаје најдубље давнине паште да своју прошлост расветле сами лучом свога истраживања, јер су их туђини већ научили да је историја коју једном народу пише туђин кора хлеба коју маћеха даје немилом пасторку. Горко је то уверење било, кад га је сама Матица Словенска издајући народну и-сторију од Словенца Јана Трдине у предговору морала објавити и тим у исто доба препору-чити рад домаћег историка.
Разгледајући развитак словеначке књижев-ности, читалац ће и нехотице згстати нредфа-ктом, да су несразмерно многи књижевници старијег доба из свештеничког реда. Време је данас тај број изменило али само у неколико. Већина старијих списа у овом веку њихове књижевности иде у групу морално-поучно-по-божних радова. Те две појаве дају тип ранијем књижевном периоду у Словенаца. И данас је важна одлика тога народа побожност — пре-даност вери — и поданичка лојалност. Његова прошлост тумачи и једно и друго. А колико књижевност може да доспе до самог народа и да на њ утиче, показује најбоље историја рада Ј. Блајвајса. Данас без сумњејош више. Доказ је напредовање књижевно-просветног Друштва Светог Мохора у Целовцу, основаног 1851 године са задаћом издавања побожних и поу-чно-забавних списа за народ. Друштво има више од шесет хиљада чланова и штампа своје списе у толико примерака. Сам пак рад његов није данас кастичко-религиозног карактера у оној мери у којој је био нре неколиких десе-тина година. На против, списи његови обухва-тају и истинске потребе народне, иомажући им и старајући се да уздигну његову просвету. Није ни толико обилат ни распрострањен рад Матице Словенске у Љубљани, основане 1865 године. Али је један део посла њеног — попу-ларнији списи — прешао на Друштво Светог Мохора, а Матици је остала научна страна књи-
жевног рада, замењујући на тај начин, као што се чуше гласи из средине словеначких књижев-ника, словеначку Академију. Сва остала кул-турно-књижевна друштва имају посебне задаће. Тако се Драмско Друштво у Љубљани стара о напретку словеначке драме и позоришне у-метности као школе за гајење народносних ми-сли и врлина; Глазбена Матица у Љубљани унапређује музику у духу националном; Му-зејско Друштво у Љубљани прибира старе споменике и публикује резултате научних и-спитивања у том правцу; учитељска друштва са својим Савезом раде на унапређењу педа-гошке књижевности; Књижевничко потпорно друштво у Љубљани одржава узајамну везу међу појединим књижевним радницима, помаже их, а подизањем и чувањем споменика на ку-ћама у којима су се родили или живели поје-дини књижевни радници или на гробовима њихо-вим врши часну дужност вредног будиоца народ-не свести. Данас словеначки народ зна за живот и рад својих заслужних синова који су или њему радили и њега подизали, или му учинили својим радом име чувеним у научном свету као што су Копитар, Миклошић, математичар Вега и други.
Ако је књижевности тешко да се развија и ојача у малом народу, теже је уметности да живи и најскромнијим животом. Па ипак је и му-зика и сликарство и вајарска уметност у Сло-венаца толико на дому, да се од четрнаестог века могу трагати поуздани радови познатих
уметника који су синови словеначког народа. Подизању величанствене зграде — људске кул-туре — и малени је народ словеначки принео један камичак и тиме искупио себи право на живот и уважење.
Кад се једном повела реч у покрајинском сабору крањском у Љубљани о народним шко-лама и праву народног језика, устао је немачки племић гроФ Ауерсперг — песник Анастасије Грин, па је говорећи против народа словенач-ког указао на неколике школске читанке, ре-кавши: „То им је сва књижевност! Ја је могу под пазухом понети". Тај Немац, залуд Пре-шернов ђак (види треће писмо), није, хвала Богу, био пророк, јер Словенци баш књижев-ним тековинама својим освојише право и по-штовање народном језику.
Недалеко од Целовца у Корушкој на Го-спосветском лољу, знаменитом с историских споменика стоје из доба словенских војвода о-чувани војводски и кнежепски столови. То су најдрагоценији споменици народне прошло-сти. Посвећен у нову част, ту се словенски кнез некада заклињао да ће штитити старе о-бичаје и чувати права народна. Данас тих вој-вода нема. Словенци се уздају у владу духа, просвете; њихов је вођа књижевност њихова. Хоће ли она моћи сачувати народу старе вр-лине и стећи духу његовом нове слободе ?... Прегаоцу Бог помаже!


/
ДОДАТАК • ошди пршва сл02енлчких песника

ТУШШКА РОЗАШУНДЛ
Усред двора Турјашкога У облаке храст се диже, За каменим столом гости У хладу му седе ниже, Гроф Турјашки пријатеље Позв'о кћери на весеље.
Розамунда, ружа љупка, Част и понос свега краја, Погледима баца стреле, Муњу с неба, дах из раја, Јунацима оклоп скпда, А болнима ране вида.
Просилаца доста беше: Из државе талијанске, Из немачке земље равне, И из Штирске и из Крањске; Ојстроврхар, витез млади, Сад победу свима носи, Леп јој јунак одн'о срце, Па му рече, да је проси, Лечи ране, што је тиште, II од њеног оца иште.
Њему отац ћерку даје, На весеље све сад скупи: Розамунду нека води, И нек врсно друштво купи, Три недеље када прођу, Нек његови свати дођу.
Ту господи за столом се Приближује певач смерно, Па, умољен, пева битке, И јунаке ређа верно. А девојке неме сташе, Докле певца саслушаше.
Кад доврши, тад га пита Девојачка једна мати —- Да би славу заручене Розамунде чули свати: —•
„Дед нам причај, што проходиш „Недогледне земне краје, „Од невесте има л' лепше? „Где је, шта је и каква је?"
„„Бог нек живи госпођицу, „„Бог некајој добрададе, ,,„И синове к'о јунаке, ,,„И ћерчице, руже младе! „,,У земљи јој свак се диви, „„Бог нек такав цветак живи !
„„Али има цура једна, „„Што у Босни земљи ниче, ,,„По свем свету разглашена — ,,„И, ако су верне приче, ,,„Та је сестра Башет-паше ,,„Од невесте лепша ваше.""
Кад то зачу Розамунда, Нимало јој не би право, У лицу се мења, руди, Увређена беше здраво, Заручника свога гледну, Па му рече жељу једну:
„У Босни нам, чујем, Турци „Браћу нашу тешко цвеле, „Срамота је, да у ропству „Они трају дане беле! „Мач опаши, заручниче, „Купи слуге и другове, „II отмпте паши сестру — „А Турци ће све робове „Рад откупа за њу дати — „На мене би клетва сишла „Кад бих пређе, чуј ме војно, „Ја нред олтар с тобом пришла, „Нег' што б' овде лепотицу „Угледала сужњу тицу, „Да л' јој с правом слава тече, „К'о пгго песма сада рече!"
Ојстроврхар жељу зачу, Кликну само: „Слугемоје!" Пријатеље ближње зове, II оружје спрема своје. Да испуни њену вољу, Хитро иду, Босну траже, Дубока му није Купа, Нит' су страшне турске страже. Он са мачем у десници Свуд разгони турске чете, Ослободи робље бедно, II град пашин сав размете,
Још његову лепу сестру Заробљену собом води — Ала што му стас јој витп И лепота њена годи! Од осталих лепша много, Певач није згрешит' мог'о!
Лепша му се види Лејла, Мила сеја Башет-паше, Лепша него Розамунда, Него многе цуре наше. У свој град је собом води, Зове госте и јунаке, Да се с њиме провеселе На весељу свадбе таке. Лејла на се крста стави, — Бог је један, правда вечна — Заљубљене заручнике Градски попа лепо венча!
Розамунда нађе мира У тишини манастира...
НЕЗАКОНИТА 2ШКЛ.
Од куд тебе на руци ми, цвете, Чедо моје, о мој лепи свете ? Кажи мени, та и ја сам млада, Невенчано девојче — без нада!
Гонили ме усред дана бела, Мати моја кроз сузе ме клела, Њега клеше, клонише се мене, 11оказујућ' грехе нечувене.
II он, друга пола срца мога, Менп мио, отац жпћа твога,
Светом иде, Бог зна куда, камо — Мене, тебе да не виде само.
Од куд тебе на руци ми, цвете, Чедо моје, о мој лепи свете ? Ал' што питам, шта бих хтела знати. Кад те волим — као твоја мати !
Отворено сија небо моје, Кад у очи загледам се гвоје, Кад ти осмех заигра сред лица, Заборавим да сам — преступница.
Бог, кој' тици даје хране нове, Нек ти даде моћне благослове, Па ма како хтели мене звати, Вечно, вечно љубиће те мати !
ЈА НЕ ЧЕКАШ ВИШЕ...
Ја не чекам више, и не тражим среће, Не жалим се више ни због л>удских зала, Навикох се на то, милом Богу хвала, На животном путу да не срећем цвеће.
Сносим терег, што га даде судба љута, Нит' ће људске речи нахудити мени, Отврдле су ноге, ходајућ' по стени, Не боје се више трновита пута.
Отврдле су руке, и у њима сила, Скамењено срце као кам у гори, А боли су духу поткратили крила. —
Уклони се сумња, жудња, што му мори, Ил' с' смешила срећа, ил' с' од мене крила, Спреман бићу вазда, да се дух још бори!
ИИСМА	II

ФРАЊА ДЕВСТИК
ДЕВОЈКЛ И ТИЦЛ
Девојче је до извора стало, У ведро је воде'захватало, У води је опазило лица, Зачуди се мала лепотица: „Те лепоте, што је имам млада, „Не бих дала за три бела града!"
До извора тица скакутала, Девојчици младој цвркутала: „Кад ти војно са сватима дође, „Сва ће хвала твоја да те прође." ,,„Ниј' истина, нит' је икад.била, „„Ухватићу т'—ал'ти имаш крила!""
„Кад би крила ова била твоја, „Иолетела б' девојчице моја, „И где б' нашла своје мило драго, „Не б' питала: где ли мујеблаго? „Руку њему пружила би млада, „Сиромаху без и једног града!"
Рекла тица, одлетела право У облаке и у небо плаво, За њом гледа девојчица мила: „Не знам, мож'да — истина би била, „Тица лети, па сазна у лету „Шта све бива међ' људ'ма у свету!"
ЗА ШТО И ТИ НИСИ ТАКО?
Веселе се миле тице, Славуј пева, цвета цвеће, Сунце светли кроз шумице, Дошло нам је већ пролеће.
По пољу се равном шећем, Зелени се .мека трава, Свуд куд идем, куд се крећем, Све се крепи освежава.
0, пролеће, кад би могло, Срце да ми развеселиш, Души би ми ти шзмогло, Тугу да ми некуд селиш.
Је л' то она жеља стара: Још један пут вес'о буди!? Ал' где има тога жара, Да разгреје моје груди ?
Да ли да те зовем тугом
—	О, како се добро знамо ? Или својом верном другом?
—	Остави ме, пусти само!
Не делиш се ти од мене, К'о сенка ме свуда пратиш, Кад весела мисо се'не, Ти је на мах обухватиш.
Где си до сад така била, Ту цветови не цветају, Нигде, где си с' појавила, . Миле тице не певају.
Час измиче, живот гине, Један пут је живот мио ; , Пре нег' одем у свет тиине. Када бих се веселио ?
Гледај ! све се буди, поје, Све је вољно, ко би плак'о, Срце моје, срце моје, За што и ти ниси тако?
Н I 3 I ДТ
Назад, душе ! у просторе свете И у област мисли ми и жеља, Где је увек небо сгворено,, Где је покој, мир и срећа веља, Где је стан ми, где ми домовина, Где је љубав, осећам, једина.
Од кад сам је оставио саму, 11 у вале запливао света, ? Срце више нигде мира нема, Плода јоште не видех од цвета, Заман пробах ја живљење сласти, Не предах се нигда њеној власти,
Све је празно, мехур лаке пене, Све је варка, преварама рада,
Ако ти се срећа и осмене, Не веруј јој — већ се чувај јада. Што је роса — то је нама срећа, Ал' је туга сталнија и већа.
Благо, блесак и сјај не маме ме, Нека други за тим напред јуре, Из далека разгледаћу само, Како ли се многи њима журе, Очи могу засенут' од злата, Да брат не зна распознати брата!
Ум највећи пуста слава сатре, Кад се ода примамљивом сјају, Гордо с' глава изабрана дпже, Кад се друге пред њоме клањају
—	Све то славље, све то приклањање Детињско ми чини се играње.
У светињи домаћега мира Оставио б' препирање слепо, Свом детету кад бих вид'о лица Радостан би' с' оснажио лепо, Док би срце радовало с' срећи, Дух би био опорављен, већи.
Кад бих чуо невинашце мило, Где се смеје — дај му, Боже, здравља.
—	Али од куд та порука само : Божја милост стократно се јавља, Што ко има може изгубити !
Па ко може напред срећан бити ?
...Ја сам самац на широком свету, Никог нема, да ми боле схвати, Узалуд се са људима питам, Не могу им збора разабрати,
К'о изгнаник у туђем сам свету, Бол ми жића заклонио мету.
Самац седим, замишљен сам јако — Ал' то шта је шта се с поља гласи? О, познајем, осећам га добро, Светог звона то су мирни гласи. Ноћ божићна! око сузу скрива, Очарана душа снове снива.
И сад тужим за осталим домом, Срце бије — јаче, јаче бије Спомен ниче из прошлости миле, Слика јасна пред очима с' вије, Знани гласи јављају се мени : „Врат' се дому, брате загубљени !"
И враћам се !... Вама слике миле Срце с' креће, и душа ми хити, Где су силе лепоти покорне, А она их знаде загрлити, Там' у царство, где но љубав влада, Суза нема, а где има нада !
И већ око угледало јасно
Мило царство мисли ми и жеља,
Где је небо моје отворено,
Где ј' мир, покој и жеља ми веља
-р Дух ми вита разавио крила,
Твој сам, твој сам, поезијо мила!

ЗДНО СРЦЕ
Лица сетна, невесела, Стоји дете слабе моћи, На чело му с' туга свела, А сузом му сјају очи.
Без мајке је, оца нема, Умрли су брат и сејка, Усамљено с' на пут спрема Без топлога без осмејка.
То сироче тужна чела Ти си, јадно срце моје, Тебе гони земља цела, Немашбрата, сестресвоје,
Развиј крила лаког лета Нлавом небу више себе, Не разумеш жељу света, Нит' свет може схватит' тебе
ВИНСКИ ДУШИ
Точи ! и купу напуни, нека... Души ми треба озбиљна лека!
У купу када погледам вина, Скривених чуда, тајних милина,
Свет се отвара живота нова, Преда мном стоји чета духова, Не злобе пуних, већ чистих, благих, И болећивих и срцу драгих. У купи, ено, краљица иста Небеска кћи је : истина чиста, Крај ње је радост — позна се тако — Деца јој : шала, весеље лако, У рајској, ето, песми уживам, Узаман о њој на земљи сникам. И нада блага к'о са мном дише, Од бола, туге ни трага више ; Духови, позив богиња красни' У души пламен диже ми јасни, На лицу осмех, у срцу нада, И с нова радост погледом влада.
Нек вам је дуси вечита хвала ! — Напуни... празна купа је мала !

ДВОРСКА Б7ДЛЛ1
Што ми стојиш ту замишљен ? Драги Али, мудри Али ! Гледај, где су сјај и блесак Двораном се засијали.
Што ми стојиш нем, изгубљен ? Гле, како се игра илете, По дворани, гледај, како Играчице младе лете.
По свету си иш'о, вид'о, И што јесте и што није — Па ми реци, је л' у коме Двору лепше, богатије ?
Гл'ај бриљанте, дијаманте, У султанке дијадему, Где си вид'о лепше боље У пространом свету свему ?
Врат Ајиде гледај лепе, И бисерне види красе, Лепшег створа, лепше дике Ја не видех нигде за се.
Где си вид'о теже ланце, Украшене драгим камом, Нег' што носи Јусуф паша ? Светлост дају сунцу самом.
Види вилско то одело, Гле бисера крупна ниска, Лепше свиле има л', но што Носи моја одалиска ? —
Зазвонише ситна звонца, И прапорци зазвечаше, А са уста .будаластих Мудри збори ићи сташе :
„Видео сам дијаманте „И бисерје крупно цело, „И ланце сам глед'о теже, „И украсе и одело.
„Ту не треба много ићи, „Да се, царе, сам увериш, „Речи моје јесу л' збиљске, „Ти ћеш моћи да премериш.
„Драже него свила дворска „Рубље ми је сиромаха, „Јер га сваки сам заслужи „Уздисајем тешког даха.
„Тежи него ланци златни, „Што их носе твоје паше, „Окови су тврди, хладни, „Што их робље носи наше.
,,Ал' чистијег још бисера ?... „То су сузе, горке сузе
„Милиона оних многих, „Што им, царе, срећу узе.
„Дијаманти што л' су твоји „Према каиљи, оном зноју, „Што раднику лице кваси „Кад за децу ради своју?!"
К Р И Ш Н А
индиска легенда
Више, више — плавом небу Узнеше га крила, Рај се шири да га прими, Рајска ј' душа била.
Бог је Вишна. Тисућ лета У лакоме лету Провео је као Кришна, К'о човек на свету.
Дома хита, силни бози Већ жуде за њиме, Цар небеса, Индра, рек'о Да га сјајно приме.
ГЈитања му многа дају : „Како је у труд'ма ? „Је ли, Кришно, како ј' доле „Међу грешним људ'ма?"
,,„Ј1ако вам је, бесмртници, „„Благовати амо, „„Лако ј' вама, боговима, „„Заповедат' само :
„„Кад не знате, шта је — крвца, „„Шта род људски снева, „„Како крвца жилам' тече, ,,„И душу загрева.
,,„Ви не знате, шта су — жеље, „„Шта су наде, страсти — ,,„Ви не знате боље срца ,,„Ни живота сласти.
,,„Ви не знате шта је — љубав, ,,„То живота цвеће, ,,„Ви не знате земског раја „„Цветно премалеће.
,,„Ви не знате, шга је — беда, „„Шта је борба крива, „,,Ви не знате, шта су греси, „„Шта кајања жива.
„„Нити знате наду, цвеће, „,,Ни на цвету трна, ,,„Ви не знате, шта је живот, ,,„Ни смрт шта је црна.
„„Све сам, бози, то пробао : „„Радости и боле, „„Није лепо све на земљи „„— Ал' бих ипак доле !
„„Нек сте вечни, нек сте силни, „„Нек вам није суда!"" — И Вишна се на свет врати Као —- свеги Буда.

П Е С Н 2 К 7
Ој, у врту дрво стоји, Сувом граном небо тражи, Рек'о б', да се зпме боји, Жељно сунца да се снажи.
11ролетњи га лахор прође, И у нов га живот хити, А кад мајско сунце дође, Цвет до цвета круну кити.
Дођу л' тице после зиме На годишње становање, Место ти је ту под њиме За крепљење и сновање.
То пролеће — дај га Воже Са дрвећем чудо ствара ; А пгга онда љубав може, Кад нас води, снове чара.
Ој, песниче, Божји сине, Живот овај лепше схвати, Знај када те туга мине, Лепше цвеће тада цвати.
Веруј, нема тол'ко цвећа, Кол'ко душом песме кријенг, Од друге је песме већа Лепша песма, што ти вијеш.
А љубав их срцу мами, И под топло сунце диже, Па се не дај болу,' чами, Већем Богу приђи ближе.
И окрепив сунце своје, У љубавне веруј снове, А песме ће жиће твоје Да подмладе и обнове !

Д Е В 0 Ј Ч Е
На пољу липа стоји, Мирисом крепи груди, Девојче под њом пева, А над њом зора руди.
Кад беше пола дана, Све јаче сунце згрева, Песма се опет чула. —■ Тица је или нева!
У вече кад је било, Потмули шум се чује, Ни песме нема више — Девојче већ тугује
Вечери за што тихе Не ори с' гласак мио ?
—	По подне равним пољем Коњиц је дојездио.
Трес'о је знојну гриву Пажљиво преплетену, Пригони млад га јахач Под липу ту зелену,
Замолити је девојче За мало воде хтео, У очи јој је глед'о
—	А срце тад однео !
* У слогу је на стр. 100 поред имена овог песника који сс по-миње међу својим умрлим друговима пзостала година рођења и смрти његове: (1853—1891).
ШТО ЈОЈ СЕ НЕ ШИЈЕ?
Лагано је мајка шила, К'рај ње села кћи јој мила, Мисао јој некуд текла, А стара јој мајка рекла :
„Шта је теби, кћери моја, „Што не шије игла твоја? „У мислима будна снпваш, „Једном иротнеш па почиваш ?"
Девојче се застидило, Па је мајцн говорило : „Не могу ти ведра бити, „Не могу ти, мајко шити.
„Наша кока чупоглава, „Несташница и рујава, „Изишла је надвориште, „Бог зна, шта ли тражи, иште.
„За гнездо се бринем њено, „Ако није заклоњено, „Слаба снага угинуће, „Живот мали утрнуће.
„Да покријем гнездо, мати, „Док се кока опет врати, „Могу л' мајко, за час поћи ? „Опет ћу ти брзо доћи."
На ^мах уста, поскочила, Ал' се дуго забавила, Не хте шити, када дође, А мајка је питат' пође :
„Шта је теби, кћери моја, „Што не шије игла твоја ? „У мислима будна сниваш, „Једном протнеш па почиваш ?"
Девојче се застидило, Па је мајци говорило : „Не могу ти ведра бити, „Не могу ти, мајко, шити.
„Мркуља нам тамо стоји, „И теленце мало доји, „Слушај како риче, лупа, „Слушај — врата! неко ступа.
„Детелине ваљ'да б' хтела, „Хладне воде с ведра бела, „Могу л', мајко, за час поћи ? „Одмах ћу ти брзо доћи."
На мах уста, поскочила, Ал' се дуго забавила. Не хте шити када дође, А мајка је питат' пође :
„Шта је теби, кћери моја, „Што не шије игла твоја? „У мислима будна сниваш, Једном протнеш, па почиваш ?"
Девојче се застидило, Па је мајци говорило : „Не могу ти ведра бити, ,,Не могу ти мајко, шити.
пнсма	12."
„Сунце жеже без облака, „Да умори орла јака, „А у врту руже миле „Земљи главу обориле.
„Грехота ће, мајко, бити, „Не могу л' их. сад залити — „Могу л', мајко, у врт поћи ? „Одмах ћу ти брзо доћи."
На мах уста, поскочила, Ал' се дуго забавила, Не хте шити, када дође, А мајка је питат' пође ;
„Шта је теби, кћери моја, „Што не шије игла твоја? „У мислима будна сниваш, „Једном протнеш, па почиваш
Девојче се застидело, Очи кријућ' зарудело, Тад запева гласно тица, Издајица, препелица:
„Не веруј јој, мајко стара, „Тебе ћерка твоја вара, „Где цвет пада ту под косом, ■ „Она б' стала са поносом.
„Син суседов траву коси, „Па јој поглед, мисли носи, „Не може ти за то шити, „Ни крај тебе ведра бити !"

>РАЊА ГЕСТРИН
7 ШАПЛСТИРСКОШ ВРТУ
С требником у руци, Еуда стаза води, Лагано се креће Божји слуга стари, Сунашце се јарко свом одмору своди, Вечерњача небом разасипа чари.
1-1 вечерња магла лагано се скиде, Хватајућ' се врха шумовитог леса, Миомиром тихим к'о да шуми иде, Спајајућ' се с дахом божанских небеса.
Кроз гранчице, лишће, што пролеће шаље, Белина се јавља манастирског зида, Те на једној страни свет оставља лаље, А на другој тихо боле с душе скида.
Седи Божји слуга осмехну се мирно, Поветарац оде да разгони бригу, Па када је лишће и цвеће додирн'о, Оно с' круни доле на њега и књигу...
КРСТ У ШУШИ 1
Увек, кад ме стаза води Поред тебе, крсте мали, Погледам те, а душа ми Разведри се и разгали.
Покрај тебе бршљан, врежа,, А на њојзи бодље стоје, — Али опет она има 11 весело цвеће своје.
А то цвеће снежно-бело У ветру се диже, нија, II у сумрак круну своју Око тебе љупко свија.
Самац стојиш... нико с тога Не растужи јоште себе, Ал' пролеће, крсте мали, Јоцг се с цвећем сећа тебе
2
Долетела тица мала, На гранчицу стала лако, Па песмицу своју слатку Запевала тужно тако.
Шума ћути, кад се песма Полагано завршила — Ја се сетих: није л', мож'да, То молитва гробна била ?!

ЧНКООПВ 1М ЏН1ЏЕК21ТЕТНВ КМЈ12М1СВ