RADIOLOGIA 
IUGOSLAVICA 
Anno 8 Septemhar 197 4 Fase. 3 
PROPRIETARIUS IDEMQUE EDITOR: SOCIETAS RADIOLOGIAE ET MEDICINAE NUCLEARIS INVESTIGANDAE SOCIALISTICAE FOEDERATIVAE REI PUBLICAE IUGOSLA VIAE 
BEOGRAD 
REDACTOR PRINCIPALIS: 
M. MAGARASEVIC 
Radio!. Iugosl. UDK 615.849 (05) (497.1) 

lodamide® 
BRACCO 

Najnovije i najbolje podnošljivo kontrastno sretstvo za angiografiju i intravenoznu pielografiju 
IODAMIDE-lnfuslja 
metilglukaminska so jodamida za i. v. infuzionu urografiju 
IODAMIDE 300 

metilglukaminska so jodamida za i. v. urografiju i angiografiju 
IODAMIDE 380 

metilglukaminska i natrijeva so jodamid11 
za angiografiju i i. v. urografiju 
e 
BRACCO 

INDUSTRIA CHIMICA S. p. A. MILANO ( ITALIA) 
RADI O LOG IA IUGOSLAVICA 
PR0PRIETARIUS IDEMQUE EDIT0R: S0CIETAS RADI0L0GIAE ET MEDICINAE NUCLEARIS INVESTIGANDAE S0CIALISTICAE FOEDERATIV AE REI PUBLICAE IUG0SLA VIAE 
BEOGRAD 
ANNO 8 SEPTEMBAR 
ZBORNIK RADOVA 
1974 
FASC. 3 

Colegium Redactorum 
M. Bašic, Zagreb -B. Bošnjakovic, Beograd -M. Curcic, Beograd -M. Dedic Novi Sad -V. Gvozdanovic, Zagreb -S. Hernja, Ljubljana -B. Mark, Zagreb -N. Martincic, Zagreb -Z. Merkaš, Beograd -J. Novak, Skopje -F. Petrov­cic, Zagreb -B. Ravnihar, Ljubljana -M. Smokvina, Zagreb -M. Spoljar, Zagreb -D. Tevcev, Skopje -B. Varl, Ljubljana 
\ 

Redactor principalis 
M. Magaraševic, Beograd 
Redactores 
T. Benulic, Ljubljana -I. Obrez, Ljubljana -S. Plesnicar, Ljubljana -P. 
Soklic, Ljubljana -J. Skrk, Ljubljana -L. Tabor, Ljubljana 
Radiol. lugosl. UDK 615.849 (05) (497.1) 
Univerzalna decimalna klasifikacija: pmf. Sonja GOREC, Ljubljana 
1Tajnica redakcije: Milica HA!RISCH, Ljubljana 
Izdavanje ovog broja casopisa potpomogle su sledece ustanove, insti­tuti, zavodi, bolnice i organizacije: 
BOSNALIJEK, Sarajevo BRACCO ,INDUSTRIA CHIMLCA, M1lano CILAG-CHEMIE, Schaffhausen 
FERIMPORT, Zagreb u zastupstvu firme KOCH-STERZEL, Essen FOTOKEMIKA, Zagreb 
KAMERA-FILM-EXPORT-IMPORT, Berlin KRKA, Novo mesto 
LEK, Ljubljana 

ONKOLOšKI INšTL'.WT, Ljubljana 
RAZISKOVALNA SKUPNOST SLOVENIJE, Sklad Borisa Kidrica, Ljub­ljana (zajedno sa ostalim instraživackim zajednicama SFRJ) 
SCHERING A. G., Berlin 

Ul>RUžENJE ZA RADIOLOGIJU I NUKLEARNO MEDICINO JUGOSLAVIJE 
IX. KONGRES RADIOLOGA JUGOSLAVIJE 
ZBORNIK RADOVA 
(Rendgendiagnostika) 
Ljubljana, 29. VI.-3. VII. 1972 
KONTRAST NA SRE DSTVA OD SCHERI NGA POJA M U CITAVOM SVETU 
za oralnu holecistangiografiju 
BI LOPTI N 

ampule i gotov pribor za intuziju za intravenoznu urografi1u 

UR OVISON 

za sve vrste angiografija: 
niska viskoznost 
kod visokog sadržaja joda 
NOVO: 

cista metilglukaminska so diatrizoata za bolju podnošljivost kod angiografija 

AN BI OB RA FIN 

za prikaz gastro-intestinalnog trakta oralnim putem ili pomocu klizme 

BASTRO B RAFI N 

za histerosalpingografiju, fistulografiju i za prikaz šupljina 

ENDOBRAFIN 
i vec poznati preparati 
BILIGRAFIN i U ROBRAFI N 

Za pojedinosti kao što su sastav preparata, tehnika pregleda, kontra­indikacije i doziranje stoje na raspoloženju naši prospekti. 
SCHERING AG BERLIN-BERGKAMEN 
SADRžAJ 
Vrij ednost pretrage gastrointestinalnog 
trakta u postnatalnoj dobi bez primje­ne kontrastnog sredstva (Margaritoni M., P. Kacic, N. Kovacevic-Ivanovic, 
I. Ilic) 191 
Prilog rendgenskoj dijagnostici velikih tu­morskih masa u abdomenu (Curcic M., 
Lj. Lišanin, S. Kamenica) 197 
Naš prilog poznavanju patologije i dija­gnostike oboljenja ezofago-gastricnog predela (Jovicevic N., J. NikolajevicJ 205 
Diferencijalna dijagnoza gastricnih obole­
nja primenom dvojnog kontrasta (Ne-
dic Lj.) 211 
Kronicni idiopatski ulcerozni kolitis (ška­
rica R., š. Cicin-šain, Lj. Dubrovec, V. Marinšek-Cicin šain, R. Giirtl) 217 
Etiologij a, klinicna slika i rendgenski na­
laz u sindromu loše apsorpcije (Glišic 
Lj., P. šobic, P. Simic) 229 
Položaj bubrega kod arteriske hipertenzije -Angiografska analiza (Kamenica S., 
M. Jašovic, A. Nikolajevic, B. Marko­
vic i v. Golubicic) 235 
Pogodnosti jednovremene uroholcgrafije 
(Zoltner D., I. Stanic) 24­
Znacaj selektivne arteriografije u dijagno­stici ekspanzivnih procesa bubrega (Pe-
trovic M.J 24Q 
Karotikavernozne fistule po kraniocere­
bralni traumi (Cerk M.) 255 
Jednostavna metoda pojacavanjn rendgen­skih snimaka (Kempm K., M. Galešic) 261 
Obavest suradnicima 267 
Recenzije knjiga 269 
TABLE OF CONTENTS 
The value of GI examination without con­trast medium in the postnatal period (Margaritoni M., P. Kacic, N. Kovace­vic-Ivanovic, I. Ilic) 191 
A contribution to roentgenological diagno­stics of large abdominal tumors (Curcic M., Lj. Lišanin, S. Kamenica) 197 
Pathology and diagnostics of diseases of oesophago-gastric junction; our experi­ences (Jovicevic M., Lj. Lišanin, s. Ka­menica) 197 
Differential diagnosis of gastric diseases 
by means of double contrast method 
(Nedic Lj.) 211 
Chronic idiopathic ulcerative colitis (ška­
rica R., š. Cicin-šain, Lj. Dubravec, 
V. Marinšek-Cicin šain, n. Giirtl) 217 
Etiology, clinical and roentgenological signs 
in malabsortion syndrome (Glišic LJ., 
P. šobic, P. Simic) 229 
The position of kidneys in arterial hyper­tension: an angiographic analysis (Ka­menica S., M. Jašovic, A. Nil.olajevic, 
B. Markovic and V. Golubicic) 235 
The advantages of simultaneous urohole­
graphy (Zoltner D., I. Stanic) 243 
The role of selective renal angiography in 
diagnostics of renal expansive processes 
(Petrovic M.) 249 
Carotico-cavernous fistula following cranio-
cerebral trauma (Cerk M.) 255 
A simple method of intensificatiop of ro­entgenograms (Kempni K., M. Galešic) 261 
Anoucement to the authors 267 
Book reviews 269 
Izveštaj i o kongres ima sastancima 
Reports on Meetings and Congrese,s 


KONTRASTNA SREDSTVA 
iodamid 300 iodamid 380 

urotrast 60% urotrast 75% 

. K R K A • tovarna farmacevtskih in kemicnih izdelkov N O V O M E STO 
r 7 
RADIOLOšKI ODJEL, KIRURšIG ODJEL I PEDIJA'J1RIJSKI ODJ,E,L MEDICINSKOG CENTRA ,DUBROVNIK 
VRIJEDNOST PRETRAGE GASTROINTESTINALNOG TRAKTA U POSTNATALNOJ DOBI BEZ PRIMJENE KONTRASTNOG SREDSTVA 
Mar.garitoni, M., P. Kaoic, N. Kovacevic-lvanovic, I. Ilic 
Sadržaj: Autori irzJažu sv.oja mišljenja o vrednosti radiološke dija­gnosti1ke akutnog abdomena u postnatalnoj doibi. Autori navode fizi­ologiju p.oobavnog tra.kta kod di:jece, a posle toga u sv-ojim izlaganj.ma prelaze na rencLgenskJu s.imptomatilku. Obradjen je pral:ilem plina u inte­stinalnom traktu, slobodno,g plina u peritonearnoj ŠUJpl'jini kao i :znace­nje izljeva u peritonealni prostor. Opisani su iSlnJ!cajevi pabologije inte­sti:nalnog trakta u postnata:lnoj dobi. U clanku se podvlaci vrijednosta
l

tih pretraga kod akutnih stanja u abdomenu u ,post:natalnom periodu. 
UDK 616.33/.34-073.75.-053.2( 497 J) 

Deskriptori: Rendgen diagnostika, dijeca, gastrointestina'lni trakt, akut­ni abdomen 
Radiol. Iugosl., 8, 191-195, 1974 

L J 
Nativna slika abdomena u akutnom ab­taka pedijatrijske radioolgije. Osim priro­domenu ima istaknuto mjesto u postav­denih anomalija i stecene afekcije u abdo­ljanju dijagnoze, u potvrdi klinickog na­menu osobito pak akutna stanja gastro­laza i u stvaranju preoperativnog plana intestinalnog trakta zahtijevaju rendgeno­uaslucajevima perforacije šupljih organa,aloško ispitivanje i ;pokazuju odgovarajucu infekcije u trbuhu i obstrukcije gastro­simptomatologiju. Mi smo u 60 % ovaikvih intestinalnog trakta.aslucajeva provodili rendgenološku pretra­
gu i to samo nativnu sliku abdomena. 
Prirodene anomalije probavnog trakta 

koje se otkrivaju klinickim manifestacija­Da bi se mogli dobiti zadovoljavajuci ma u postnatalnoj dobi, a u kojima pre­radiogrami potrebni su snažni rendgenski valiraju suženja i okluzije želuca i crijeva uredaji koji omogucuju vrlo skracena vre­po Evans-u dolaze na svako 1500 novo­mena ekspozicije. Mi smo kod ovih boles­rodeno dijete. Kompliciranije anomalije nika izvodili dvije osnovne slike abdome­gas-trointestinalnog trakta su cesto nespo­na u ležecem i uspravnom položaju, u jive sa životom ali veliki broj tih promje­ventrodorzalnoj odnosno dorzoventralnoj na modema kirurgija može korigirati i projekciji. Nakon analize ovih slika pro­uspješno riješiti. Pri torne je važno i ne­duživali smo pretragu i dodavali eventu­ophodno odrediti mjesto, stupanj i kvali­alno slijedece slike: uspravni i ležeci po­tet takve anomalije, i to u što kracem ložaj sa laterolateralnom projekcijom te vremenu. Tu je ulogu uglavnom preuzela dvije projekcije dorzoventralne i latero­na sebe radiologija i možda je to i jedna lateralne u položaju glavom dolje (po teh­
od najvažnijih ali i najdelikatnijih zada-nici Wagensteen i Rice). 
Margaritoni, M., P. Kacic, N. Kovacevic-Ivanovic, I. !lic 
Rendgenološka simptomatika. -Slike abdomena na prazno u razlicitim položa­jima bolesnika i raznim projekcijama sno­pa rendgenskih zraka pružaju obilnu rend­gensku simptomatologiju koja ima druk­ciju vrijednost pojedinih simptoma nego u odrasloj dobi. 
l. Plin u crijevima. Osnovna cinjenica ove pretrage je raspored zraka u gastro­intestinalnom traktu novorodenceta, od­nosno njegovo odsustvo, i nejednakomjer­na aglomeracija. S prvim placem i gutlja­jem dolazi zrak u želudac, par minuta kasnije napreduje u tanko crijevo, a u roku od jednog sata dosegne ileocekalnu valvulu, zatim sukcesivno, nakon 5-8 sa­ti, ispunja citav kolon. Ovo nepostojanje zraka u crijevima pri rodenju te napre­dovanje zraka kroz probavni trakt iskori­šteno je u dijagnosticke svrhe za otkriva­nje zapreke prohodnosti crijeva i ima to vecu vrijednost što je zapreka proksimal­nije položena i što je više vremena prošlo od poroda. Ako postoji zapreka zrak ce doprijeti do nje, a svi distalni segmenti ostat ce bez njega. Oralno od zapreke na­kuplja se progutani zrak i tekucina stva­rajuci razinu plin-tekucine. Fiziološko pri­sustvo plina redovito vrlo obilno u jeju­numu i ileumu novorodenceta predstav­lja znacajnu simptomatologiju u odnosu prema istoj u odrasloj dobi te pruža ve­like dijagnosticke mogucnosti, pa vec sa­ma nazocnost, manjak i raspored tog pli­na može biti znak patološkog stanja bilo funkcionalnog bilo organskog podrijekla. Pojava razine plin-tekucine u crijevnim vi­jugama novorodenceta nema patognomski znak ileusa kao u odrasloj dobi. Ovakve slike se mogu susresti i kod digestivnih sindroma zbog neprikladne ishrane ? i re­flektorno u raznim pleuro11ulmonalnim upalama i meningocefalisticnim afekci­jama. 
2. Slobodan plin u peritonealnoj šup­ljini ima dijagnosticko znacenje kao i u odrasle osobe kao posljedice perforacije šupljeg organa. Nakupljan jem man je koli­cine plina kod novorodenceta i dojenceta ne uslijedi uvijek pod ošitima, vec se mo­že zadržati i u abdominalnim recesusima. U tim prilikama se mogu bolji podaci do­biti na ostalim slikama abdomena a ne samo konvencionalnim u stojecem polo­žaju. 
3. 
Debljina stijenke crijeva. Mehanicka ib dinamicika disten2;ija plinom crijevnih vijuga uvjetuje priljubljenje stijenki eri­jeva pa sjena na radiogramu rezultira u zbroju debljine dviju crijevnih vijuga. Ovo povecanje debljine je akcentuirano još i svjetlinom plina u lumenu crijeva, ali i znak zadebljanja zbog edema (Ron­chetti 1963 )i zbog nazocnosti slobodne tekucine u peritonealnoj šupljini (Nicola, Nigro, Marchese 1964). 

4. 
Nazocnost izljeva u peritonealnoj šupljini i prosudivanje anatomskih gra­nica pojedinih organa i patoloških kalci­fikacija na slici abdomena na prazno ne zahtijevaju drukciju interpretaciju nego kod odraslih. Ipak razliciti položaji bo­lesnika i projekcije slikanja iziskuju po­sebno prosudivanje. Prvi znak slobodnog izljeva u peritonealnoj šupljini na slici abdomena u ležecem položaju se ocitaju kao difuzno i homogeno zasjenjenje ci-ta­vog abdomena sa distendiranim crijevnim vijugama koje su odijeljene jedna od dru­ge. Kod laterolateralne projekcije su pli­nom dis,tendirane vijuge prislonjene uz prednju trbušnu stijenku. Granice intra­abdominalnih organa je cesto vrlo teško odrediti na slici abdomena na prazno baš zbog povecanog sadržaja plina u crijevi­ma, što ne mora imati nikakav patološki znacaj. Na jednoj manjoj seriji neizabra­nih slucajeva mi smo mogli prosuditi gra­nice organa jetre, slezene, bubrega i mo­kracnog mjehura samo u 20 '% jer je u ostalim slucajevima meteorizam sprijeca­vao tocnu diferencijaciju. Ovapnjenja su rijetka u postnatalnoj i dojenackoj dobi, ali imaju diiagnosticku vrijednost u me­konijalnom ileusu. 


Prikaz slucajeva: 

Medu bolesnicima sa klinickim simpto­mima akutnog abdomena u postnatalnoj 
Vrijednost pretrage gastrointe:;tinalnog trakta u postnatalnoj dobi . 
dobi koji zahtijevaju radiološku pretragu su najšece oni sa kongenitalnim anomali­jama od cega u velikom postotku se su­srecu okluzije i stenoze jednjaka i ga­strointestinalnog trakta. Na temelju naše kazuistike u zadnjih deset godina saku­pili smo tipicne slike abdomena na praz­no, nekih akutnih patoloških stanja post­natalnog perioda, slucajeva koji su opera­cijski ili obdukcijski dokazani. 
Atrezija jednjaka karakterizirana je manjkom zraka u želucu i plina u crijed­nim vijugama. Ovaj radiološki simptom nakon prvi 12 sati života predstavlja iz­razito patološki znale 
Stenoza pilorusa se na preglednoj slici prikazuje sa jednim velikim mjehurom plina u distendiranom želucu dok su kod potpune stenoze ostali djelovi probavnog trakta bez plina (slika 1). 
Stenoza duodenuma se ocituje kao dvije polumjesecaste nakupine plina sa razinom plin-tekucina i to jedna u želucu a druga u duodenumu. Ukoliko postoji potpuna okluzija ili stenoza jakog stupnja u duo­denumu nema plina distalno od zapreke. cesto se pristupi uz to i kontrastograf­skom peroralnom pregledu koji upotpuni ovaj nalaz (slika 2). 
Okluzije tankog crijeva se manifestiraju na slici abdomena u velik i multiplim ni­voima plin-tekucina te jakim meteoriz­momo crijevnih vijuga koje su smještene u gornjoj trbušnoj polovini dok su donji djelovi trbuha lišeni nazocnosti plina. 
Okluzije i atrezije debelog crijeva su rijetke, dok su malformacije rektuma i anusa relativno ceste. Okluzija rektuma se ocituje na rendgenogramu abdomena sa jakim meteorizmom citavog gastroin-



Margaritoni, M., P. Kacic, N. Kovacevic-Ivanovic, I. Ilic 
testinalnog trakta uz distenziju predoklu­zivnog dijela debelog crijeva (slika 3). Po­voljnim položajem bolesnika i povoljnom projekcijom moguce je tocno lokalizirati okluziju (slika 4). 
Inkarceracije vanjskih hernija ne zahti­jevaju radiološku obradu ali se unutrašnje inkarcerirane hernije mogu u ranoj fazi ocitovati u plinom distendiranom ograni­cenom dijelu crijeva dok ostali dijelovi crijeva nisu ispunjeni zrakom. 
Invaginacije se mogu predmijevati sa slike abdomena na prazno po spiralnim nakupinama zraka na mjestu invaginata. U pocetnim invaginacijama je to cesto prvi i jedini simptom a pri torne se regi­strira vrlo slab ili nikakav sadržaj plina 
u crijevima. Potvrda se tog nalaza mora dokazati irigografijom. 
Mekonijalni ileus je 1k.arakteri.ziran ja­kom distenzijom jedne ilealne vijuge jednim velikim nivoom plin-tekucine. 
Perforacija gastrointestinalnog trakta 

bilo koje provenijencije uvjetuje nakup­ljanje slobodnog zraka u abdomenu. 
Kombinacija u seriji slika abdomena na prazno u razlicitim položajima bolesnika i razlicitim projekcijama slikanja osobito je prikladna za dijagnostiku malformacija u podrucju jednjaka, želuca, duodenuma i rektuma, te nekada ovakva pretraga mo­že dostajati i za kirurške zahvate, pa su ostale metode izlišne. U svakom nedovolj­no dokazanom slucaju potrebno je pre­tragu kompletirati kontrastografskim me-


Vrijednost pretrage gastrointestinalnog 
todama pretrage. To osobito kod onih slucajeva klinicki ustanovljenog akutnog abdomena u dojenackoj dobi kada se mo­gu iskljuciti kongenitalne anomalije. 
Radiološka pretraga sa samom slikom abdomena na prazno u nekim patološkim entitetima kao što su atrezije, perforacije i tupe traume trbuha predstavlja jedinu radiološku metodu u postnatalnoj dobi koja se može primejniti a pri torne dopri­nosi ispravnoj dijagnozi. U drugim afekci­jama medutim ovaj najjednostavniji i os­novni rendgenološki postupak može pru­žiti vrijedne kriterije za prvu dijagnostic­ku orijentaciju i indicira izbor kontrasto­grafskih metoda pretrage (irigografija, pe­roralna primjena kontrasta, urografija itd.). Pri torne je neizbježno voditi racuna 
oagranicama mogucnosti ove pretrage daase ne bi u postavljanju dijagnoze došloado zakljucka koji nije cvrsto baziran. Priatorne je klinicko stanje bolesnika, razvojasimptoma uz laboratorijske nalaze vrloaznacajno i ne mogu se prosudivati izoli­rano rendgenološki simptomi vec samo uasklopu opceg stanja bolesnika i u timskomaradu koji zahtijeva usku suradnju pedija­tra, kirurga i radiologa. Provodeci ovakvuapretragu vec <lugi niz godina imali smoavrlo dobre dijagnosticke rezultate a i te­rapijske intervencije su bile uspješnijeazbog kraceg i jednostavnijeg dijagnostic­kog postupka.a
Summa,ry 
Lf there is a suspicion of acute abdomen in rpostnatale age it i•s necessary rto ·Locate and define the anoma'ly as quic.ly as pos­s]b!e. This can 'be done iby observing phy­sio'logi:cal symptoms ,resulting frnm iswallo­wed air, checked 1in its advance through the 

trakta u postnatalnoj dobi . 
digestive trnct. Trhe iplace an,d degree orf the occlusion can be identi:fied by means of tflat films of abdomen in various ,posi­tions. Series of charncteristirc lflat films of albdomen in vari-ous aoute pathoJogical con­ditions of <the abdomen in this age are presented. Trhe metho:d is simp1e an,d quicik and i!t proviides re!iable data for surgery. 1-t !i!s, moreover, harmles'S for the patient\S.a
Liateratura 

l.aBeHex, M., Gugler, E.: Med et hy,g., Ge­neve 19:670-674, 1961. 
2.a
Boreadi's A. G., Ger.shon-Cohen, J.: Ra­di,o.1ogy 67, 407, 1956. 

3.a
Buf.fard, P., De!fifrenne, P.: Arch MaQ.a


App. Dig. 50, 12il, 1961. 
4.a
Evans, C. H.: Internat. Aibstr. Swng., 92:a1, 1951. 

5.a
Frey, E.: Radiologi-a Clinica 31:312, 1962.a

6.a
Kovacevic-Irva1novic, N., Margar.itoni, M.,aKacic, P., Hic, [.: Pediatria lugor


s!avlica 2, 149, 1965. 
7.aFri:marnn-Dahl, J., Lind, J., Wegelius, C.:a
Acta Radiol, 41, 256, 1954. 
8.a
Ladd, E., S., Gross, E. R.: A'bdominalaSurgery of Lnfancy a-nd Ohi1ldhood, Sa'l.Lilders, Phi-ladelphia.London, 1952. 

9.a
Longo, G., Blandino, G.: Rivista di rad.­ologia vol. n, fasc., 3, 1962. 

10.a
Nelson, W. E.: Textbook of Pediatricsa


l
VII, Saunders, PJ-riladel,phia--London, 1960. 
11.a
Podots:ky, M. L., Jesit:er, A. W.: J. Pediat.,a45, 633, 1954. 

12.a
Vanderidorf, F., Du Bois, R., Saint­Oubent, P.: Journal de RadioJ.ogie, 42, 420, 1961. 

13.a
Wangensteen, O. H., Rice, C. O.: Ann.a


Sm;g., 92, 77-81, 1930. 
14.aWasch, M. G., Marek, A.: J. Pedia-t., 32,a479-489, 1948.a
Adresa autora: Dr. M. Marganitoni, 5000 Du­bro\.Cnik, Medicinski centar. 




Ronpacon® 370 Ronpacon® 440 Ronpacon® 
cerebral 280 
optimalno podnošljiv, kontrastni snimci, visoki sadržaj joda, brzo se injicira, nisko viskozan 
® 

Joduron u-s 
dijodni kontrast u vodenom rastvoru za histero-salpin­gografiju i uretrografiju 
® 

Propyliodon-Cilag 
vodena suspenzija za bronho­grafiju i prikazivanje šupljina 


Cilag-Chemie AG 
CH 8201 Schaffhausen/Schweiz 
© CILAG-CHEMIE 1974 
r 7 
RADIOLOšKI INSTITUT VMA, BEOGRAD 
PRILOG RENDGENSKOJ DIJAGNOSTICI VELIKIH TUMORSKIH MASA U ABDOMENU 
curcic, M., Lj. Lišanin, S. Kamenica 
Sadržaj: Prikazanih je pet boleSITT1ika sa veliikim tumorskirrn masama u abdomenu, razlicitih po lokalizaciji i histološkoj gradnji; hemangio­
,sark,om prednjeg trbušnog zida, limfosarkom mezeniterijuma ,ganglione­Lllriinom, posttraumatska retroperitonealna cista i fitobezear ud:mžen sa ka11cinomom. 
Pared klasicnih rendgeno1oških ,pregleda, angiografiska ispitivanja su se pokazala veoma znacajnim. 
·

lzvodjenje zakljucaka je sinteza rezultata svih pregleda. 
UDK 616.38-006-073.75( 457.1) 

Deskriptori: Rendgen diagnostika, grafija 
Radiol lugosl., 8; 197-203, 1974 
L 

Na prvi pogled izgleda paradoksalno ali je tacno, da velike izrasline u abdomenu mogu stvarati ozbiljne dijagnosticke teš­koce. I pored postajanja velikog broja me­toda pregleda, još uvek je u nekim sluca­jevima teško odgovoriti gde ovakve mase topografski leže, kome organu pripadaju, kakva je njihova histološka struktura i dr. Kada su solidne gradje a lokalizovani uz velike parenhimatozne organe, mogu si­mulirati delove ovih. Velike mase obicno se protežu na predele više organa, dislo­ciraju ih i otežavaju bližu lokalizaciju i 
pripadnost. 

Problem nije nov a u njegovom rešava­nju primarnu ulogu ima radiologija, bolje klinicka radiologija, kakva ona uvek mora biti, što znaci da ne bi nikada smela da bude samo deskriptivna. Rendgenološka ispitivanja su kompleksna vec prema to­rne u kome podrucju leži tumorska masa. 
abdomen, tumo11ske mase, angio­
J 

Najcešce su to gastroenterološki, urograf­ski i vazografski pregledi. Ovi poslednji su povezani sa izvesnim traumama, koje su beznacajne u odnosu na eksplorativne la­paratomije i relaparatomije, koje još uvek nisu retke ni u vecim zdravstvenim usta­novama. Iskustvo je pokazalo da rezultati pojedinacnih pregleda mogu dovesti do pogrešnih zakljucaka. Samo analizam svih elemenata dobijenih klinickim i radiolo­škim pregledima, može se doci do prave slike nastalih promena i omoguciti izvo­
djenje korektnih zakljucaka. 

Prikazacemo neke od naših bolesnika za 
koje samtramo da su od interesa. Oni ima­
ju svoje specificnosti po lokalizaciji, po­
našanju kog rendgenskih pregleda, nadje­
nim promenama, histološkoj gradnji, kao 
i metodama pregleda koje smo primenili. 
Radi bolje preglednosti, svrstali smo ih 
po lokalizaciji. 

Curcic, M., Lj. Lišanin, S. Kamenica 
Tumor prednjeg trbušnog zida (1). ­
A. M. muškarac, star 20 god. Dolazi na kliniku zbog tumora u donjem delu trbu­ha. Pre 11 god. imao napad bolova u des­nom hipogastrijumu, ležao u bolnici, nije operisan. J una 1971 dobio bolove u des­nom donjem delu trbuha, dva meseca kas­nije primetio tumor u tom predelu, koji se vremenom povecavao. Od pokušane operacije se odustalo zbog masivnog krva­renja, pa je potom prebacen u našu usta­novu. Palpira se tumor velicine 15 X 20 srn. tvrde konzistencije, glatke površine, po­kretan prema podlozi i prema koži, izu­zev u predelu operativnog reza. Osnovni laboratorijski pregledi dali su normalne vrednosti. 
Rendgenološki pregledi: Održava se umerena impresija na terminalni ileum i medijalni deo cekuma (sl. 1 a). Desni ure­ter je jace komprimiran u visini I sakral. 
pršljena a iznad toga ureter, bubrežna kar­lica i cašice su prošireni (sl. 1 b). A. epiga­strica caudalis sa desne strane jako je široka (sl. 1 c) i povlaci najveci deo kon­trasta, tako da sa te strane kasni ispunja­vanje femoralnih arterija. Njene grane su široke i razvucene ali nismo našli arterio­venske fistule. Na osnovu prvih pregleda moglo se misliti na intraabdominalni, eks­traintestinalni tumor. Panarteriografski pregled u ovom slucaju omogucio je za­kljucak: tumor u desnom donjem kva­drantu prednjeg trbušnog zida, najvero­vatnije sarkom. Operativno nadjen je do­sta dobro ogranicen tumor prednjeg tr­bušnog zida težine 850 gr. Histopatološki­heamangiosarcoma. 
Tumor u mezenterijumu (II) -D. Z. muškarac 21 god. Mesec dana pre dolaska na kliniku poceo osecati povremeno tupi bol u epigastrijumu, koji se pojacavao 



Prilog rendgenskoj dijagnostici velikih 

tumorskih masa u abdomenu 199 
posle uzimanja hrane. Palpatorno nadjena bolna, neravna tumefakcija u levom hipo­hondrijumu. Postojala je sumnja na tu­mor bubrega. 
Rendgenski pregledi: Nadjena je dislo­kacija creva (sl. 2 a), izrazitija na jejunu­mu nego na ileumu i kolonu (sl. 2 b). Je­dan mali segment jejunuma ima izmenjen reljef sluzokože ili bez okluzivnih prame­na. Mada se dosadašnjim pregledima di­jagnoza mogla pretpostaviti, konacnu di­jagnozu omogucila je panarteriografija. Na renalnim arterijama (sl. 2 c) nisu na­djene pramene. A. mesenterica cranialis je jako široka a njene grane razvucene i napete bez arteriovenskih fistula. Na osno­vu svih nalaza moglo se zakljuciti da se radi o sarkomu mezenterijuma koji je 
zahvatio jedan deo jejunuma. 



curcic, M., Lj. Lišanin, S. Kamenica 

Slika 2 c -.bdominalna aortografija renal­ne arte1cije bez -promena. A. mesenterica cra­nialiis jak,o proširena, kao i njene grane k,oje su razvucene i napete. Nema arteriovenskih fistula. 

Operativno: U korenu mezenterijuma dva velika paketa limfnih žlezda velicine muške pesnice i masivni infiltrati u me­zenterijumu koji delom zahvataju i jeju­num. Histološki: lymphosarcoma. 
Tumor u retroperitonealnom prostoru 

(III). -D. V. muškarac 51 god. Vec duže vremena ima povremene tupe bolove u trbuhu, u sredini i nešto udesno. Pregle­dao se zbog ovoga u više medicinskih usta­nova. U poslednje vreme primetio je da mu raste obim trbuha. Klasicni rendgeno­loški pregledi pokazali su se veoma ko­risnim. žucnu kesu našli smo neobicno lociranu uz levi zid, a na mestu jetre ve­liku loptastu, oštro ogranicenu i homo­genu senku velicine glave. želudac i creva (sl. 3 a) jako su potisnuti ulevo. Desni bubreg je potisnut nadole i medijalno (sl. 3 b). Analizom ovih pregleda moglo se zakljuciti da se radi o velikoj tumorskoj formaciji, koja zauzima prostor od kupole dijafragme do visine III L. pršljena. Svo­jim položajem simulirala je uvecanu jetru. Angiografski pregled bolesnik je odbio. 
Operativno nadjen solidni, jasno ogra­nicen tumor težine 4500 gr. Histološki: ganglioneurinoma. 
Tumor sa traumatskom genezom (IV). 

-R. Dj. muško dete, 8 god. staro. Dolazi na pregled zbog pojave velikog tumora u desnoj polovini abdomena. U pocetku se mislilo da je u pitanju Wilms-ov tumor ili sarkom, pošto su ovi tumori najcešci kod dece. Kasnije je pojava tumora dove­dena u vezu sa traumom, mada je interval do momenta kada su roditelji zapazili da je detetu desna strana trbuha znatno po­rasla, dug skoro 4 meseca. 
Rendgenološki pregled pokazao je jaku dislokaciju želuca, tankog i debelog creva 


Prilog rendgenskoj dijagnostici velikih tumorskih masa u abdomenu 

Slika 3 b -Desni bubreg je dislociran u levo i na dole. 
u levo (sl. 4 a i 4 b). U desnoj polovini tr­buha vidljiva je loptasta formacija, jasno demarkirana sa gornje strane prema jetri. Desni bubreg nije pokazivao !ucenje kon­trasta. Aortografski nadjena je potisnuta nagore i nategnuta desna renalna arterija, ali bez patološke vaskularizacije (sl. 4 c). Operativno je nadjena ureteropijelicna ruptura sa pseudocisticnom formacijom u retroperitoneumu u ko joj je bilo 3500 ml. 
bistre tecnosti. 
Tumor ileocekalne regije (V). -N. M. muškarac, 47 god. došao na pregled zbog sve cešcih bolova u srednjem delu trbuha. Povremeno dobija retke stolice bez pri­mesa krvi. Nije povracao. Za poslednjih dva meseca oslabio oko 10 kg. U anamnezi trbušni tifus pre oko 20 god. Zbog ovih 
Sl. 4 a -Bol. R. Dj. želudac tanko crevo vrlo jako potisinuti u levo. 
tegoba vise puta pregledan ambulantno. U iliocekalnoj regiji palpira se tumefakt velicine pesnice, jako osetljiv. 
Rendgenskim pregledom gastrointesti­nalnog trakta nisu nadjeni znaci okluzije ali je u ileocekalnoj regiji (sl. 5) nalaz bio veoma interesantan i redak. Terminalni ileum i cekoascendentni kolon jako pro­šireni i ispunjeni jednom sitnozrnastom masom, pored koje barijumova kaša ne­smetano prolazi. Zakljucak je bio da se radi o fitobezoaru. Operativno rendgeno­loški nalaz je potvrdjen. Nisu nadjene ni­kakve priraslice sa okolnim organima. Opisanu masu sacinjavali su ostaci biljne hrane u kojima su se jasno razlikovale seemnke od lubenica, dinja, trešanja, bo­ranija, i dr. 

Curcic, M., Lj. Lišanin, S Kamenica 

SHka 4 b -Kolon najvecim delom leži levo od medijalne riinije. 
Histološki u zadebljalom zidu cekuma nadjena je manja zona koja je pokazivala strukturu adenokarcinoma. 
Diskusija i zakljucak. -Prikazali smo pet bolesnika sa velikim tumorskim masama u abdomenu, operativno i histološki pra­verenih. Svaki od ovih ima svoje specific­nosti, pa se i vrste rendgenoloških pregle­da ne mogu šematizovati. Iz dislokacije organa mogu se izvesti korisni zakljucci. Kod bolesnika III nalaz žucne kese uz levi zid dao je korisne podatke za dalja ispitivanja. Položaj bubrega takodje je bio znacajan kod bolesnika III i IV. !zmenjen položaj želuca i creva je najcešci pratilac ovih pramena, ali je od sekundarnog zna­caja. Kod bolesnika V analizam pramena 
Slika 4 c -Abdominalna aortografija: desna renalna arterija potisnuta prema kranijalno i levo. Napeta je, nema rpatološ'ke vaskulari­zacije. Lumbalne arterije sa desne strane .razvij enij e. 
u iliocekalnoj regiji mogla se postaviti di­jagnoza fitobezoara. Nadjeni adenokarci­nom u zidu creva pa svojoj velicini i lo­kalizaciji nije mogao biti uzrak formira­nju fitobezoara, vec se veravatno kasnije nadovezao. Ovaj bolesnik nije imao zna­kove okluzija. 
Mada su klasicni metodi pregleda i da­lje zadržali dominantnu ulogu, danas je, prema našem mišljenju, kod vecine ovak­vih slucajeva neophodan angiografski pre­gled, jer on pruža veoma dragocene po­datke -odredjuje lokalizaciju i bližu pri­rodu tumora, kao što se to vidi iz primera bolesnika I, II i IV. 
Izvotljenje zakljucka mora biti sinteza rezultata svih pregleda. 
Prilog rendgenskoj dijagnostici velikih tumorskih masa u abdomenu 203 

Sli'ka S -Bol. N. M. Terminalni ileum i ceko­ascendentni deo kolona su prošireni i ispu­njeni ••
masom nehomogene struktture sa defek­tima u -punjenju razlicitih vellicina i oblika. 
Summary 
The authors present a series of patients with large tumor masses in the abdomen: sarcoma of the abdomimal walll, sar.coma in the mesenterium, gan,glioneurinoma, post­uraumatic ·kidney cyst and phytobezoar. They believe tha<t a comp.lex x-ray investigation is neeeded for a closer di<fforential diagnosiis o.f these alterations in whiich angio,grarphic exa­minations •play a srgnificant role. 
They point out the case with phytob.oar in the intestime as a rarity and g,ive some oif i'1ls radiographic cha:racte11is tics. 
Adresa autora: Prof. dr. Milovan Cur6c, Radiološki Ins,titut VIMA, Beograd, Pastem­va 2. 







HONVAN 
ampule dražeje 

Citostatik specifican 
za I ijecenje karcinoma 
i adenoma prostate 
Proizvodi 

»BOSNALIJEK« -Sarajevo 
r 7 
MEDICINSKI CENTAR KRALJEVO RENTGENOLOšKA SLUžBA 
PRILOG POZNAVANJU PATOLOGIJE I DIJAGNOSTIKE OBOLJENJA EZOFAGO-GASTRicNOG PREDELA 
Stefanovic, ž., M. Markovic, D. Sretovic, N. Jov:rcevic, J. Nikolajevic 
Sadržaj: Radiološka dijagnostika aha'1a1zije jednjaka obic.110 nije tešika. 
Dijagnostioke teškoce nastaju jer i druge promene mogu izazvati slicne 
poja'Ve što je i karakteris1ticno za patologiju ezofagogastricnog prelaza. 
Karcinomi donjeg dela ezofagusa i kairdije mogu uzrokovati stenorzu i 
pojave slicne ornima k:,oje srecemo kod aha:larzije. S druge strane koc\ 
bolesnika sa dugotrajnom ahaiazi'jom i dilatacijom jednjaka treba mi­
sliti na mogucu pojavu karcinoma. 

Autori posebno pri'kazuju slucajeve dveju sestara sa ahaiazijom jed­
nja!ka koje pored toga imaju epitelijalnu distmfiju rožnjace kao i parci­
jalnu anodonciju lateralnih se.kutica u gornjoj vilici, smatrajuci da aha­
lazija u avom slucaju može biti genetski uslov'ljena te da pretstavlja 
deo hereditarnog sindroma. 
UDK 616.329/.33-073.75(497.l) 

Deskriptori: Rendgen diagnostrka, ezofagoagastricni predel, patologija, ahalazija, diagnostika diferencijalna, he.reditarni sindrom 
Radiol. Iugosl., 8; 205-210, 1974 

L -' 
Patološke procese u predelu ezofago­nervnog sistema, refleksne prirode kod gastricne junkcije karakterišu, pored lo­oboljenja u okolini, usled endokrinih po­kalnih promena, najcešce i reperkusije na remecaja iadr. (1, 6). jednjaku usled poremecenog tranzita. Spe­
Ahalazija jednjaka (sinonimi: Kardio­

cificni anatomski i funkcionalni odnosi spazam, Idiopatska dilatacija jednjaka, 
ovog predela stvaraju je.dnu povezanu fi. 

Hurst-ova ahalazija) javlja se kao posle­
ziološku celinu gde razliciti etiopatogenet­dica funkcionalnih poremecaja ezofago­

ski uzroci mogu dati slicne pojave što do­kardijalnog predela. Ahalazija ezofago­

vodi do odredenih dijagnostickih teškoca. 

kardijalnog vestibuluma koji ima funkciju 
Stoga i problem megaezofagusa (MEZ) sa sfinktera kao i asinergija peristaltike jed­

svojim polimorfizmom na etiopatogenet­njaka ometaju otvaranje kardije u toku 
skom, dijagnostickom i terapeutskom pla­refleksa gutanja što dovodi do zastoja hra­

nu zauzima vidno mesto (1, 5, 6). 

ne te kasnije dilatacije jednjaka (1, 6). 
Kongenitalni MEZ u okviru drugih me­Zapaženo je u morfološkim ispitivanji­gasplanhnija udružen sa ostalim malfor­ma bolesnika sa ahalazijom da postoji de­macijama (kardijalnim i sl.) je najredi. 

ficit ili išcezavanje neumna u ganglijama Sekundarni MEZ nastaje usled raznih Auerbach-ovog pleksusa u jednjaku, organskih prepreka ezofago-gastricnog pre­prvenstveno u predelu kardije, a takode tumorozne, zapaljive ili druge etiologije. 
i u glatkoj muskulaturi jednjaka kao i nji­
Funkcionalni MEZ kao najcešci, sa ši­rokom listom etioloških faktom: toksicne hova zaemna vezivnim i glijalnim elemen­i infektivne prirode (Chagas-ova bolest u tima. Kod dece sa ahalazijom ovo može Brazilu) kod oštecenja CNS i perifernog biti i urodeni defekt (1, 4). 
Stefanovic, 2., M. Markovic, D. Sretovic, N. Jovicevic, J. Nikolajevic 
Ahalazija jednjaka može imati znatne slicnosti sa karcinomom kardije (Ca) i for­niksa želudca kako sa klinickog tako i ra­diološkog aspekta (1, 2, 5, 6). 
Mada je klasican opis da je ezofagealna dilatacija iznad maligne pramene obicno umereno izražena usled relativno kratkog trajanja bolesti dok je kod ahalazije jed­njak jace dilatiran i izvijen, u razlicitim fazama ove bolesti mogu izgledati u sa­svim slicne te otuda i proizilaze dijagno­sticke poteškoce (3, 5, 6). 
Ahalazija je karasterisana dilatacijom jednjaka u celini, cesto i vrlo znatnom kao i elongacijom u donjem delu koji tada ima horizontalan smer a njegov terminalni deo je zaobljen umesto šiljatog i konic­nog izgleda (1, 2, 6) 
Hronicni zastoj sekreta i hrane izaziva usled iritacije ezofagit i hipersekreciju. 
Kod ahalazije je prisutna obicno neuro­muskularna disfunkcija sa pojavom ne­pravilnih, nekoordinisanih mišicnih kon­trakcija umesto redovne peristaltike. U kasnijoj fazi, jednjak je u asistoliji, sa retkim i slabo uocljivim kontrakcijama što kod Ca obicno nije. Pražnjenje jed­njaka preko kardije je povremeno, u ne­pravilnim razmacima i malim porcijama, uslovljeno pritiskom vece kolicine sadr­žaja koji uspeva da pobudi relaksaciju kardije. Kod malignih obstrukcija srece­mo suprotnu pojavu jer prisustvo vecih kolicina tecnosti u jednjaku obicno još pogoršava pasažu. (1, 3, 5,6) 
Iako po pravilu vazdušni mehur u for­niksu nedostaje kod ahalazije a primetan je kod malignih pramena (eventualno re­duciran) imamo i obrnutih primera. 
Disfagicne tegobe koje se javljaju u kas­nijem <lobu života ukazuju uvek pre na Ca mada je poznato da i ahalazija može poceti u odmakljijim godinama. 
Poznato je takode da inflamatorne le­zije kao i pepticni ezofagit mogu uzroko­vati ahalaziju, a isto tako do razaranja mientericnog pleksusa kardije može do­vesti maligna infiltracija te tirne uzroko­vati pojavu ahalazije. (5, 6) 
Poseban dijagnosticki problem se po­javljuje kod pojave Ca na megaezofagusu usled ahalazije. (1, 2, 3) 
MEZ usled ahalazije može biti izražen u umerenom obliku sa povremenim i la­kim disfagicnim smetnjama te ga otkri­vamo tek pri pojavi Ca. Vecinom to su bolesnici koji poznaju prirodu utvrdene bolesti te se godinama lece. Njih treba upozoriti da se podvrgnu ponovnom pre­gledu pri pojavi bilo kojih novih tegoba 
i:i pogoršanja. Razvoj Ca u dilatiranom ezofagusu ne izaziva dugo izraženiju dis­fagiju, tek voluminoznije pramene dovo­de do znatnijih poremecaja degluticije, opšteg stanja, a takode i do kompresije medijastinuma, ukoliko Ca napreduje i van ezofagusa. Dugogodišnji tok bolesti cini da se bolesnik privikne na tegobe i intermitentna disfagicna pogoršanja te i to uzrokuje da se javlja kada su pramene uznapredovale. (3, 5) 
Dijagnosticke teškoce poticu usled staze sekreta u dilatiranom lumenu u kome ima i ostataka hrane. Kontrastom ispunjeni jednjak, narocito ako je barijumsko mle­ko gusto, ne pokazuje senku tumora od­nosno mogu biti maskirane lakune. 
Ezofagoskopijom možemo dobiti drago­cene podatke o mestu i lokalizaciji lezije kao i naciniti biopsiju. Medutim, gore po­menute teškoce usled sadržaja u širokom lumenu ometaju cesto njeno izvodenje. (1, 2, 3) 
Bolesnika treba pripremati 48 cas. pre pregleda (tecna ishrana, eventualna lava­ža, medikamentozno). Pregled u razlicitim stavovima i položajima pomaže u utvrdi­vanju i razlikovanju tumoroznih prome­na od pokretnih ostataka hrane. (3) 
Radiološki nalaz pokazuje u predelu maligne promene neravne konture lume­na, ivicne lakune, relativnu stenozu ranije dilatiranog lumena, nekad i policiklizam vegetantnih promena, obicno tumor veli­kih razmera koji prelazi 10 cm u dužinu što je i karakteristicno. (3, 5) 
Podatci iz literature prema Debrayu o lokalizaciji Ca na MEZ govore o najcešcoj 
Prilog poznavanju patologije i dijagnostike oboljenja ezofago-gastricnog predela 
pojavi u srednjoj trecini 56 %, donjoj 35 '%, a u gornjoj samo 8 O/o. Smatra se da je pojava Ca na ovako izmenjenom jed­njaku cešca no obicno što cini neophodni­jim preduzimanjem raspoloživih dijagno­stickih i terapeutskih mera. (3, 5) 
NAšI SLUcAJEVI: 
l. P. S. devojcica od 14 god. koja una­zad 4-5 god. povraca gotovo posle sva­kog obroka, posebno posle uzimanja cvr­ste i zacinjene hrane, retrosternalno ose­ca bol, apetit je pri tom ocuvan. 
Od svoje 5 godine boluje od ociju, sme­ta joj svetlo, suze joj oci. 
Objektivno: Bleda, slabije ubranjena, zastoj u fizickom razvoju V-141 cm, TT­31 kg. 
Biohumoralni sindrom: Umerena ane­mija, srednje ubrzana SE; 


/' 
Slika 1 -a) i b): radiološki nalaz 1969 godi­
ne sa prnšireniin i uziduženinn jednjakom. Ne­
pravilna perisWHi'ka, neredovni talasi; c) ne­

208 Stefanovic, 2., M. Markovic, o. Sretovic, N. Jovicevic, J. Nikolajevic 
Oftalmološki nalaz: Dystrophia corneae­Meesman; 
ORL nalaz: Tonsillo-rhyno-pharyngitis purulenta; 
Stomatološki nalaz: Anodoncija gornjih lateralnih sekutica. 
Radiološki nalaz: Jednjak proširen i izdužen, formira se stub kontrasta sa ni­voom, prisutan sekret sa ostatcirna hrane, terminalni deo u predelu kardije konicno sužen, oštrih kontura. Vidljivo povreme­no pražnjenje kontrasta kroz kardiju. Pe­ristaltika nepravilna, neredovnih talasa. (Sl. 1 a i 1 b). 
Posle konzervativne terapije stanje se ne poprnvlja, promene izrazitije (Sl. 1 c). 
Savetovano hirurško lecenje. 

2. P. B. -mlada sestra prethodne, sta­ra 10 god. ima slicne tegobe kao i starija sestra od pre 4 god. Boluje od ociju od 6-ste god. 
Bleda, slabije uhranjena, zastoj u fizic­kom razvoju V-120 cm, TT-20 kg. 
Biohumoralni sindrom: Umerena i sred­nje ubrzana SE. 

Nepromjenjeno stanje tri godine kasnije i na­kon primjenjene terapije. 
Prilog poznavanju patologije i dijagnostike oboljenja ezofago-gastricnog predela 
Oftalmološki, ORL, Stomatološki nalaz kao i prethodno. 
Radiološki nalaz: Proširen jednjak sa znacima hipersekrecije i flokulacije kon­trasta kao ,i kod starije {Sl. 2 a i 2 b). Posle konzervativne terapije stanje se ne popravlja, promene još izraženije (Sl. 2 c). 
Savetovano takode hirurško lecenje. 

3. N. D. -57 god. disfagicne smetnje od pre 17 god. a pre 4 god. konstatovano postojanje MEZ usled ahalazije. Pojacane disfagicne smetnje, retrosternalni bol, slabljenje. Umerena anemija, ubrzana SE. 
Radiološki nalaz: Jace dilatiran jednjak, konicno suženje terminalnog dela. U gor­njoj trecini suženje lumena jednjaka na dužini 10 cm nepravilne konture, brojna lakunarna rasvetljenja odgovaraju tumo­roznoj senci koja na profilnom snimku toraksa zahvata gornji medijastinum po­
tiskujuc.i traheju put napred (Sl. 3 a, 3 b i 3 c). 
Ezofagoskopski nalaz: Na 22 cm karfio­last tumor, uzet isecak. 
Histopatološki nalaz: Ca planocellulare. 

4. A. J., žena, stara 75 god. disfagicne tegobe od pre 4 mes. slabi. 

Slika 3 -a): jace di'latiran jednjak sa ko­ka,snije ista slika sa goriije izraženim simpto­nicnom suženjem termina1nog dijela. Snimki mima. naprav,ljeni 1965 godine; b) i c): ce tiri godine 
Stefanovic, Z., M. Markovic, D. Sretovic, N. Jovicevic, J. Nikolajevic 
Biohumoralni sindrom: Umerena ane­mija, ubrzana SE. 
Radiološki nalaz: Jednjak dilatiran, elongiran tako da je terminalni deo hori­zontalno položen, zaobljen. Tek posle du­žeg vremena prolazi kontrast i ispunjava želudac na kome se pojavljuje usek na strani male krivine. 
Zakljucak: Dilatacija jednjaka usled ahalazije, suspektan malignitet. 
Operativni nalaz: Ga cardiae et fornicis. 
S. B. M., muškarac, 67 god. Od pre S mes. disfagicne smetnje, otežano guta, po­vraca, slabi. 
Radiološki na laz: J edn jak j ace dilatiran, prepun sekreta i ostataka hrane (izgled potseca na varicese što je iskljuceno). U terminalnom delu jednjaka i predelu kar­dije vidljiva veca, nepravilna lakunarna rasvetljenja. 
Zakljucak: Ca oesophagi et cardiae. 
Diskusija: Kao posledica oštecenia in­tramuralnih ezofagealnih nervnih pleksu­sa (što mogu izazvati razlicita oboljenja i nokse) dolazi do obustave refleksnog otva­ranja kardije kao i poremecaja tonusa i motorike gornjih partija jednjaka-teorisko obrazloženje koje je dao još Hurst. (1, 6) 
Posmatrajuci opisane promene na jed­njaku, ocima i zubima lrnje se javljaju sa odredenom podudarnošcu kod obe sestre namece se utisak da se radi o odredenom sindromu hereditarne bolesti. Pregledom clanova ove porodice kroz tri generacije nije utvrdeno manifestno postojanje slic­nih promena. 
Zakljucak: l. Prikazani slucajevi aha­lazije jednjaka kod dveju sestara kod ko­jih pcstoji i epitelijalna distrofija rož­njace (Dystrophia corneae-Meesmann) do­minantno naslednog karaktera kao i par­cijalna l.modoncija lateralnih sekutica u gornjoj vili.ci navode na zakljucak da je ahalazija u ovom slucaju genetski uslov­ljena te pretstavlja deo hereditarnog, di­
stroficnog sindroma. 
2. 
Treba cešce misliti na Ca kod sta­rijih osoba sa ahalazijom jednjaka a po­sebno u diferencijalnoj dijagnostici ter­minalnog dela ezofagusa z,bog sli,cnosti i udruživanja karcinoma sa ahalazijom. 

3. 
Na terapijskom planu kod izražene ahalazije sa dilatacijom jednjaka treba savetovati operativno lecenje jer Helle­rova operacija i njene modifikacije re­šavaju pitanje st-aze i omogucuju nesme­tanu .pasažu. 


Su,mmary 
The rnentgenologiic diagnosis ,of oesopha­gecl!l achalasia is usuaUy noit difficulit but other lesions of the gastro,oesophageal junc­tion can ,produce quite s"irnilar changes. 
,Carcinom-a of the lower ·or ga­
oesophagus stric caridia can produce ·stenosis simiilar to the nanrowings noted in achalas.ia. In -pati­enits with 1ong hystory ,-oif achatasia carcino­ma may develop. 
The authoris present two cases with acha­lasia of the oesophagus, ep"ithelial corneal dystrophy CMeesmanm) and partial anodontia of the .lateral u;pper indso.rs as a congenital anomaily in ,two sisters. They suggest that achalasia may 1be a part of -the genetiic syn­dr-ome. 
Liater a t1Ur a 
l.aBockus L. H.: Gastroentemlogy vol. IaSaunders II. Ed. 1969. 
2.a
-Cummack H. D.: Gastro-intestrnal X-rayaDiagnosis. Ed. Uv-ingistone LJ1D 1969. 

3.a
Debray Ch. et col.: Arch. F.r. Mal. App.a


Di,g. 57, 1, 1969. 
4.aGaraskin V. ,J.: Ahalazi-ja jednjaka u decea-Zborni'k l. jugosl. kongresa o lkong. anoma­lijama vol. II. 
S.aSea:man W.: Dia,g.nositic ;problems ofaoesophageal cancer. Am. J. Roentg. Rad. Th.­Nuclear Med .. , 90:779-791, 1963. 
6.aš-ljivic R.: Kardino.mi ,gornjeg pola želu­ca. Univenzitet u Ni,
šu 1968. 
1
7.aStanllmvic I.: Prdilog poZ1Davanju nasled­nosti epiteHjalne di:stirnfije rožnjace. Acta ophta'1m. iugosl v VIN., 1970, Fl. 2. 
1
Adresa autora: Dr. žilvoj:in Ste.fanowic, 36000 Kraljevo, Trg Marišala Tita bb II. 
7 

RADIOLOšKO ODELENJE OPšTE BOLNICE HTOVO UžICE 
DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA GASTRicNIH OBOLENJA PRIMENOM DVOJNOG KONTRASTA 
Nedic, Lj. 
Sadržaj: Autori opisuju svoja iskustva u diferenciaLnoj dijagnozi ga­stricnih obolenja upotrebom dvojnog kontrasta. Pregled želuca se oba vi pozitivn:i!m kontrastom uz konišcenje gasa. U tom radu opisuju pet karnkteristi,cbh slucajeva. Na kraju, u diskusiji, ,
avtori podvlace pred­nosti primjenjene metode a i:stov'remeno opisuju moguce komplikacije pa i mere da se te izbegne. 
UDK 61 .33-079.4(497.1) 

Deskriptori: Rendgen dia,gnosttka, želodec, diagnos,tika diferencijalna, pozirtivni kontrast (gas), komplikacije 
Radiol. lugosl., 8; 211-215, 1974 

L J 
Uvod. -Pregled želuca pozitivnim kon­trastom uz korišcenje gasa je stara me­toda, ali nedovoljno korišcena, u litera­tudi više navedena nego opisana, a danas skoro i zaboravljena. 
Za izvotljenje ove metode može se ko­ristiti vazduh iz forniksa, zatim ubaciva­nje vazduha u želudac gastricnom sondom i stvaranjem ugljendioksida u želucu po­mocu pulvis effervenscens. Pre ubacivanja gasa bolesnik <lobije barijumsku suspen­ziju u kolicini od 150 g, ili se posle stan­dardne kolicine saceka evakuacija izvesne kolicine barijumske suspenzije, pa se za­tim nastavi ova metoda. Prvi nacin je po našem mišljenju kod velikog broja boles­nika nedovoljan. Ubacivanjem vazduha gastricnom sondom vezano je za neprijet­nost po bolesnika, pa isti nerado prihva­taju ovaj nacin pregleda, a i vrlo cesto je nemoguce ubaciti sondu u želudac ili je to vezano sa velikim gubitkom vremena. 
Stvaranjem gasa u želucu pomocu penu­šavog praška je najpovoljniji nacin, lak za bolesnika, a ilustrativan za ispitivaca. Mi dajemo 6 g Na bikarbonata i 0,6 g Ac. citriti koje pomešamo i damo bolesniku da sa malo vode popije. Na taj nacin stvo­reni ugljen dioksid distendira želudac i jasno se prikaže patološka promena sa potiskivanjem kontrasta prema zidovima. Maguce je i samo gasom obaviti pregled pri cemu se takodje prikaže patološka promena. 
Kod ove metode kolicinu ubacenog vaz­duha -stvorenog gasa ne merimo vec to cenimo u toku pregleda, pazeci da ne uba­cimo vecu kolicinu koja bi mogla do do­vede do perforacije organa na mesto pa­tološke promene, pa je zato i radimo u bolnickim uslovima. Dvojni kontrast pri­menjujemo kod slucajeva gde standard­nom metodom otkrijemo patološku pro­menu, a i tamo gde klinicki postoje oprav­

212 Nedic, Lj. 
dane sunmje na oboljenje želuca, a stan­dardnim metodom se one ne otkriju. Di­ferenciranje gastricnih obolenja ovom me­todam je omoguceno vecim brojem deta­lja i oštrinom istih. Metodu primenjuje­mo svakodnevno. 
PRIKAZ NAšIH SLUcAJEV A 

1. Bolesnik, star 54 godine. Došao u bol­nicu zbog hematemeze i melene. Ranije uvek zdrav. U toku radiološkog pregleda vidi se manje diskretno rasvetljenje u pre­delu angulusa, na osnovu koga je bilo vrlo teško doneti zakljucak. Nastavljen pregled sva dvojnim kontrastom i na snimku naci­njenom tom metodom jasno se ograni­cava tumefakcija sa zadebljanom i recka­vom unutrašnjom ivicom, uz suženje že­luca u tom delu, a unutrašnjost tumefakta ima više slaninast izgled (slika 1). Nalaz: 
Ca ventriculi. Pata-Histološki: Carcinoma gelatinosum. 
2. Bolesnica, stara 54 godine, leci se u bolnici zbog bolova u trbuhu, povracanja crnog sadržaja i gubitka na težini. Sedi­mentacija ubrzana. Ostali klinicki nalaz u granicama normale. Na standardnom radiološkom pregledu vidi se ispod for­niksa na maloj krivini manje trnasto iz­bocenje, sa diskretno talastim delom iz­nad njega i suspektnim defektom u pu­njenju forniksa (slika 2). Na dopunskom pregledu sa penušavim praškom jasno se 


Slika 1 -Carcinoma ventriculi gelatinosum. Slika 2 i 3 -Carcinoma ventriculi ,predela forniksa klasi,6nom metodom i metoclom 

dvojnog kontrasta. 

Diferencijalna dijagnoza gastricnih obolenja primenom dvojnog kontrasta 
vidi znaci infiltracije male krivine tog 3. Bolesnik, star 43 godine, sa klinic­dela uz prikaz tumefakta (slika 3). Ura­kim znacima ulkusne bolesti. U toku ra­djena totalna gastrektomija zbog karci­diološkog pregleda vidi se na maloj kri­noma. vini želuca ulkusna niša, koja se posle pri-




Slika 6 7 -Barshonyev divertikul izdife-renairan metodom dvojnog kontrasta. 
214 Nedic, Lj. 
mene dvojnog kontrasta potpuno prazni uz proširenje i njenog ulaza (slika 4). Po­sle test terapije eiša se gubi. 
4. 
Bolesnik, star 52 godine. Primljen u bolnicu radi ispitivanja, jer se u toku zad­nje godine cesto žali na gastricne smet­nje, sa povremeno crnom stolicom. Na radiološkom pregledu veca niša na maloj krivini u predelu angulusa, a na snim­cima sa dvojnim kontrastom niša se ne prazni, vec u njoj postoje mrljasti defekti i ulaz ne menja svoj promer (slika 5). Uradjena resekcija želuca zbog karci­noma. 

5. 
Bolesnik, star 63 godine. Leži na in­ternom odelenju radi nejasne simptoma­tologije. U toku svestranog ispitivanja uradjen i radiološki pregled želuca, mada od strane digestivnog trakta nije imao smetnji. U predelu forniksa jasno vidljiv depo kontrasta koji radiološki nije lako oceniti (slika 6). Nakon davanja penu­šavog praška vidi se divertikularna pro­mena koja polazi sa zadnjeg zida (slika 7). Nalaz odgovara Barshonievom diverti­kulu. 


Diskusija. -Metodu primenjujemo od pre dve godine. U pocetku smo to cinili povremeno, dok je danas radimo skoro rutinski. Nismo u nama dostupnoj litera­turi mogli da se poucimo iskustvom dru­gih, pa se naša zapažanja baziraju na na­šem materijalu. 
Predeo forniksa nije lak za radiološku dijagnostiku, dok primenom dvojnog kon­trasta on se znatno bolje i jasnije prika­zuje, pa uz tako dobijene naknadne po­datke moguce je što ranije uci u dife­rencijalnu dijagnozu tog dela želuca, što ilustruju naši slucajevi 2 i 5. Takodje kod diskretnih promena na korpusu želuca gde nalaz radiologa treba da odluci o ope­rativnom zahvatu (tamo gde se ne radi 
gastroskopija) ova metoda daje neobicno važne podatke, izgled, velicinu, oblik i oštrinu patološke promene, uz dobar pri­kaz ivica, pa je i najbolji (slucaj 1). 
U toku rada zapazili smo promene pre i posle ubacivanja gasa, kao što su skoro potpuno pražnjenje niše ili mrljasti de­fekti u istoj, kao i širenje ulaza u nišu ili ostajanje na istu velicinu. Ako se radi 
o benignoj niši, u vecini naših slucajeva posle primene dvojnog kontrasta niša se prazni -cisti, a ulaz u nju širi, dok kod maligne niše posle prodora gasa ostaju mrljasti defekti u njoj, a otvor zadržava isti promer. Pored ostalog, na osnovu ovih zapažanja cenili smo slucaj 3 i 4 (slika 4, 5). Do ovakvog izgleda najverovatnije do­lazi zbog prisustva raspadnog tkiva u ma­lignoj niši i infiltracije zida. Kod kalozne niše takodje dolazi do pražnjenja sa ma­njim zadržavanjem kontrasta u penetrant­nom delu, dok se ulaz ne širi. Ovom me­todom moguce je dobro prikazati i reljef želuca, ali pošto je dijagnostika gastrita više stvar pato-histologije u taj dio dijag­f'.Ostike se ne upuštamo, vec samo cenimo kontinuitet nabora. 
Zakljucak. -Pregled želuca dvojnim kontrastom je prost i jednostavan postu­pak. Može da se obavi korišcenjem gasa iz forniksa, ubacivanjem vazduha gastric­nom sondom i penušavim praškom. Sma­tramo da je zadnji metod najpodesniji za bolesnika, a najilustrativniji za lekara. 
U toku primene ovakvog ispitivanja tre­ba biti obazriv zbog mogucnosti perfora­cije organa na mestu patološke promene, iako je takva komplikacija retkost. Ovaj metod nam omogucava da posmatramo konture, oblik, velicinu, samo unutraš­njost i odnos patološke promene prema intaktnom delu organa. Na taj nacin do­bijamo dragocene podatke sa kojirna smo u mogucnosti da se približimo tacnoj di­jagnozi narocito predela forniksa i dife­renciranja ulkus-karcinom. 
Takodje smo primetili da upotreblja­vajuci ovaj metod pojavljuju se u malig­noj niši mrljasti defekti, a ulcer krater ostaje isti, dok kod benigne niše ulcer kra­ter postaje širi i ne pojavljuju se nikakvi defekti. 
Diferencijalna dijagnoza gastricnih obolenja primenom dvojnog kontrasta 
Summa ry 

The authors descriibe .in this paper the exa­mination of the •stomach usin,g the gas me­thod. By using the foam powder they have oibtained a sufficient quantity of gas in the 
st,omach. The method is convenient for the patients but the examiner shou1ld ibe aware of the posisrbiMy of perforation. Using this method H i's possible to examine ,rhe organ in detai.1s, obtained in this way deta1led informations in makiing the diagnosis much more ,precise. The authors have noticed that fo1 cases with rnalignant niche the crater re­
mains of the same shape, meanwhile the benign ulcer crater is wi,dening with the absence of defects of the wal'l. 
L i ·t e r a t u r a 

l. Magarašev.ic, M.: Opšta kLiinicka i stom. rad., 60, 1972. 
2. 
:Panic, I.: Medic. revija 49:4, 1970. 


3. 
Sutton, D.: Texbbook of radiology 641, 1969. 


Adresa aurtora: Dr. Nedic Ljubiša, Radio­loš·Titovo 
ko odelenje, Qpšta bolnica, Užice. 

Novost 
Ronpacon® 150 
pro infusione 
Rendgenološko kontrastno 
sredstvo slabog 
viskoziteta i izrazito 
jake kontrastnosti 
Pakovanje 

Ronpacon® 150 pro infusione: 
6 infuzionih bocica a 250 ml 
. Cilag-Chemie AG 
CH 8201 Schaffhausen/Schweiz 
© CILAG-CHEMIE 197. 

r 7 
ZAVOD ZA RADIOLOGIJU MED'ICINSKOG FAKULTETA U ZAGR,BBU 
KRONicNI IDIOPATSKI ULCEROZNI KOLITIS 
škarica, R., š. cicin-šain, Lj. Dubravec, V. MariIIBek-cicin-šain i R. Giirtl 
Sadržaj. -Autori opisuju etiologiju, klinickl\l i rendgenološlm sli'ku idlio;patskog ulceroznog kolitisa i naglašavaju da je rendgenološka me­toda pretrage prilicno znacajna u pitanju utvrdjivanja rasprostranje­nosti, lokali:zacije i sta,dija iboles.i. 
i

Nadalje napominju da iz,medju mnogih kompili:kacija postoji i veca opasnost za nastanak ,karcinoma. 
UDK 616.348-002.44-036.12(497.l) 

Deskriptori: Rendgen diagnostika, kolitis ulcerozmi, etiologija, klinicka 
s1mpt,omatika 
Radiol. Iugosl., 7; 217-227, 1974 
L 

Kolitis ulceroza je kronicna, recedivira­juca idiopatska upala debelog crijeva, prvi put opisana 1859 godine. 
Ulcerozni kolitis zauzima središnje mje­sto u suvremenim gastro-enterološkim raspravama o bolestima debelog crijeva i to zbog postavke da spada u grupu psi­hosomatskih reakcija organizma o kojima se danas tako mnogo govori i piše. Inte­resantnim ga pravi i cinjenica što može dovesti do niza komplikacija (strikture, perforacije, fistule, peritonitisa itd.), a u 
izvjesnom vecem postotku cini i osnovu za razvoj karcinoma (Swinton in Haug, Coffey i Bargen, Lynn, Cattell i Boehme, te drugi). 
Kod nas je ulcerozni kolitis relativno rjedja bolest nego u drugim, napose za­padnim zamljama (Engleska, USA), a kli­nicka mu je slika daleko lakša. 
Bolest podjednako zahvaca oba spola. 
J 

Obicno se javlja u trecoj ili cetvrtoj de­kadi života, dok se rjedje vidi kod djece i staraca. 
Etiološki faktori. -Koliko danas zna­mo, etiologija je bolest nepoznata i pored mnogobrojnih istraživanja najrazlicitijih mogucih cinilaca. 
Edling i Ekli::if misle da je ulcerozni ko­litis ekcematoidna reakcija zida debelog crijeva s povremenim bakterijalnim inva­zijama. Bargen napominje, da se bolest može razviti u toku infekcije s diplostrep­tokokusom i stafilokokusom. Dragstedt, Dack i Kisner iznose kao uzrok bakteri­jum nekroforum, ima mišljenja da je ko­litis ulceroza virusno oboljenje. Neki tvr­de da se ne može reci ne spada li u imu­nološku, endokrinološku, mezenhimato­znu deficitarnu ili koju drugu grupu bo­lesti. Postoje mišljenja da može biti uzro­kovan lezijama krvnih žila koje opskrb­ljuju debelo crijevo, kao što su: nekroze 
218 škarica, R., š. c:icin-šain, Lj. Dubravec, V. Marinšek-c:icin-šain i R. Giirtl 
stijenke arterija, tromboze, enteritis, pe­riarteritis i flebitis (Banks i Bargen). 
Vec se i ranije, a poglavito danas kao moguci uzrok ulceroznog kolitisa isticu psihogeni i emocionalni faktori (Sullivan, Daniels, Alexander, Houben i Enke, te mnogi drugi). Bolesnici koji boluju od ulceroznog kolitisa pokazuju dosta teške lezije licnosti, koje psihijatri obicno na­zivaju »mazohisticko-sadisticki sindrom«. Medju takvim bolesnicima ima i onih koji su u razvoju licnosti vrlo rano doživjeli teška emocionalna oštecenja. Misli se da je pod utjecajem takovih stresova došlo do !ucenja lizocima, koji djeluju bakte­rioliticki na saprofite u sluznici kolona i da zbog toga nastaje upala (Hahn, Kallai, Hirtzler, cicin-šain, Kneževic i Lojda). Medjutim još niti danas psihoanaliticari nisu sigurni o kakvom se zapravo meha­nizmu radi. 
Zbog razlicitih mišljenja o nastanku idiopatskog ulceroznog kolitisa, etiološki moment ove bolesti ostaje i nadalje pod znakom pitanja. 
Klinicka slika idiopatskog ulceroznog kolitisa. -Buduci da se idiopatski ulce­rozni kolitis može razviti segmentalno (anitis, proktitis, rekto-sigmoiditis) ili ge­neralizirano pankolitis i ileo-kolitis) to bi trebali ocekivati da ce i klinicki simptomi 
o torne ovisiti. Mi smo medjutim imali prilike vidjeti da se ta dva faktom ne pod­udaraju uvijek jedan sa drugim. Sigurnije je ocekivati da ce klinicki simptomi ovi­siti o torne da li se bolest razvila fulmi­natno, ili se odvija promjenljivo progre­sivno, regresivno ili vec od pocetka tece permanentno kronicno. 
Obicno se javljaju: krvavo-gnojno-slu­zavi proljevi, abdominalne kolike i tene­zmi, anoreksije, malnutricija, opca sla­bost, gubitak tjelesne težine, febrilno ili subfebrino stanje. 
Da bi se mogla potvrditi dijagnoza, tre­ba u prvom redu diferencijalno dijagno­sticki iskljuciti: amebijazu, bacilarnu di­zenteriju, familijarnu mediteransku groz­nicu, šigelozu, ileo-cekalnu tuberkulozu, šistosomijazu, limfogranuloma venerum, divertikulitis i karcinom. 
Zbog toga treba uvijek kod bolesnika sa sumnjam na ulcerozni kol,i,tis napra­viti kulturu stolice na šigele, provoka­ciju stolice na amebe, nasadjivanje stolice na Lowensteinovo hranilište, a zatim pro­vesti rektoskopsku i rendgenološku obra­du (irigoskopiju). 
Kako se idiopatski ulcerozni kolitis po­najprije i najcešce javlja na rektumu i sigmi, a tek kasnije se širi na ostale dje­love debelog crijeva, stoga je i razumlji­vo, da je rektosigmoidoskopija dominant­na metoda u prepoznavanju te bolesti. Biopticko-histološka pretraga može jedi­no razluciti upalni od neoplasticnog pro­cesa. 
Rekto-sigmoidoskopijom nadje se er­vena i heperemicna sluznica, koja je .ce­sto pokrita naslagama sluzi i prožeta pe­tehijalnim krvarenjima. Nadju se razli­cito velike ulceracije, cesto prekrivene pseudomembranama. U kronicnim stadi­jima ulkusi se cesto šire longitudinalno uzduž tenija, a mogu biti i posve nepra­vilni. Preostala sluznica izgleda polipo­idno hipertrofirana. 
Ovom metodom utvrdjene pato-morfo­loške promjene nisu posebno karakteri­sticne za idiopatski ulcerozni kolitis, jer se takve iste slike mogu pojaviti i kod drugih upala debelog crijeva. 
Rendgenološka simptomatologija idio­patskog ulceroznog kolitisa. -Mi ne opo­vrgavamo prednosti koje ima rekto-sig­moidoskopija u ranom otkrivanju ove bo­lesti, kao što je uostalom slucaj i kod dru­gih procesa smještenih u rektumu. Uza sve to ne bi se mogli složiti s mišljenjem Davidsona, da je vrijedriost rendgenolo­ške pretrage kod ulceroznog kolitisa ne­znatna. Isto tako nam je teško prihvatiti tvrdnju Bacona i Dicka, da je pato-morfo­loški proces u pravilu daleko rasprostra­niji nego što se to može rasuditi na osno­vu dobivenih rendgenograma. 
Takvi zakljucci vjerojatno proizlaze iz cinjenice što ponekad rendgenološke slike 
Kronicni idiopatski ulcerozni kolitis 219 

mogu izgledati posve normalne kod inace klinicki jasno izraženih simptoma i sigur­no rekto-sigmoidioskopski utvrdjenog pro­cesa. 
Mi takve cinjenice ne negiramo, pošto smo se u to mogli i sami uvjeriti, ali smatramo da se jedino rendgenološkom pretragom mogu utvrditi stupanj raspro­stranjenosti procesa, lokalizactja, stadij bolesti, eventualne komplikacije, kao i druga oboljenja koja nisu u vezi s ulce­roznim kolitisom. Baveci se problemom kolitisa, znali smo se suociti sa teškim promjenama na oralnim djelovima debe­log crijeva, dok je istovremeno rekto-sig­moidoskopski nalaz pokazivao samo hi­perem1cnu ili cak normalnu sluznicu (Ricketts, Kirsner i Palmer). 
Rendgenološka slika idiopatskog ulce­roznog kolitisa ovisi o lokalizaciji, raspro­stranjenosti i razvojnom stadiju procesa. 
Metoda rendgenološkog pregleda je ista kao i kod ostalih bolesti, tj. mi nastojimo ispuniti lumen debelog crijeva, ukljucivši i terminalni ileum kontrastnom klizmom, služeci se tehnikom po Fischeru, koju je svojedobno preuzeo Kirlin, a razradio We­ber i Welin. 
J edino kod fulminatnog stadija upale treba odustati od kontrastne klizme, zbog poznatne neodpornosti i krhkosti stijenke kolona, koja vrlo lako puca, a što bi moglo dovesti do perforacije i peritonitisa. 
U takvim prilikama može se uciniti na­tivna snimka abdomena, na kojoj se može zamijetiti aerokolija, zadebljanje stijen­ke, a ponekad i neravnost unutarnjeg ruba zbog pseudopolipoznih proliferacija. 
Mi nikada nismo primjenili selektivnu angiografiju arterije mezenterike supe­rior i inferior, pošto bi o prakticnoj vri­
Sli!ka 1 -Nabmi sluznice na zavrišnom dije'lu kolon transverzuma i na descendensu su ši­r.oki, uzdignuti, jace jedan od drugo.ga raz­maknuti. .Izmedju centralnog scu:pca kon­traSttne k.lizme na silarznom kolonu i njegove sti.e:nke postoji sVlijetla .pruga, koja odgo­vara naslaigairna sluzi. 
3* 

škarica, R., š. c:icin-šain, Lj. Dubravec, V. Marinšek-C:icin-šain i R. Gilrtl 

Slika 2 -Kolon transverzum i descendens posuti su ra:zlicrto velikim nepravhlnim toc­kasti,m i fisurar1nim, medjusobno konf'luent­nim depoima kontrasta, koji odgovaraju ra­
.asutim ulceracijama. Normalni reljef sluz­nice je posve nestao, a lumen kolona izgleda nešto širi. 
jednosti te metode kod slucajeva ulceroz­nog kolitisa mogli naširoko raspravljati. 
Rendgenološka simptomatologija ove bolesti zavisi o: 
l. Promjenama sluznice, 
2. 
Muskularis propriji, 

3. 
Rasprostranjenosti i lokalizaciji, 

4. 
Razrv.o'jnom stadiju p:rocesa. 



l. Promjene na sluznici ovise o tehnici pregleda, vrsti i temperaturi kontrastne klizme, te o mogucnosti da bolesnik to­liko isprazni kontrastnu klizmu kako bi i najmanje pojedinosti na sluznici bile što bolje prikazane. 
Uporedo s pato-anatomskim promjena­ma u pocetnom stadiju zbog edema i hi­peremije sluznice dolazi do odebljanja nabora. Zbog toga nabori na kolonu više ne prelaze iz jedne haustre u drugu stva­rajuci sliku cipke. Oni su debeli, jace je­dan od drugog razmaknuti i rigidni. Obicno se postavljaju okomito na uzdužnu osovinu segmenta kojem pripadaju, pa 
SHka 3 -Rubno prikazane ulceracije na ci­tavom debelom crijevu najrazlicitijrh oblika, pogla,vito na uzlaznom i srednjem dij-elu si­laiznog debelog crijeva. 
tada slika reljefa podsjeca na »švedske ljestve«, »stepenice« ili »rastegnutu har­moniku« [Knothe] (slika 1). Od slike ede­ma sluznice pa nadalje, postoji citav niz prelaza što zavisi o formiranju i prodoru submukoznih milijarnih abscesa u lumen crijeva, te stupnju infiltracije stijenke. cim milijarni abscesi prodru u lumen eri­jeva u reljefu se javlja slika ulceracija, što se medjutim ne smije zamijeniti s kon­trastom ispunjenim Lieberki.ihnovim krip­tama. 
Ulceracije u postero-anteriornoj projek­ciji izgledaju kao maleni ili veci, posve nepravilni tockasti ili fisuralni depoi kon­trasta koji mogu medjusobno konfluirati (slika 2). Ukoliko se nadje još po koji sa­cuvan nabor, on izgleda znatno deblji, ukocen i neelastican. 
Ulceracije prikazane na rubu nalice trnu, jeziccima plamena, nakovnju, ko­ralju ili glavicama gumbašnice. Ovakav pojedinacni izgled ulceracija može se me­djusobno kombinirati (slika 3). 
Kronicni idiopatski ulcerozni kolitis 

Slika 4 -Slucaj idiopatskog ulceroznog koli­tisa koj'i je na rekto-sigmoiu doveo do teš­-k1h rpromjena sluzrnice, tako da rubovi izgle­daju gmbo nazubljeni poput šumske ;pile. Nalbori su mjestimicno debeli, po-put malog prs-ta, ,zdepasiti i nateceni. Mjest1mice po nji­ma sitne 1ukeracije. 
Pod takvim prilikama konture debelog crijeva izgledaju nagrižene poput crvo­tocine, a u teškim slucajevima slice gru­boj šumskoj pili ili nepotpuno obradje­nom zidu (slika 4). 
cim ulceracije zahvate i prodru kroz mišicni sloj prema subserozi to zbog me­djusobnog spajanja dovode do toga, da se uz centralni stupac kontrastne klizme po rubu pojavi nepravilno ispresjecana, uska kontrastna pruga, pa na taj nacin rub debelog crijeva nalici na tracnice (sli­ka 5). 
Otocici sluznice koji nisu zahvaceni ul­ceracijama, mogu pokazivati sliku prolife­rativne pseudopolipoze (slika 6), koju je 
Slika S -Slucaj idiopatskog ulcero,proMe­rati<vnog kolitisa koji je na transverzumu i si:laznom kolonu kao i u oralnom dijelu sig­me doveo do sHke pseudopolipoze, a na rek­tumu i zavr,
šnom dije[u sigme ulceracije pro­clJiru kroz sve slojeve stijenke pod submu­kozu. Osim sjene kontrastne klivme centralno u rekto-sigmoidu na mibu se vide nepravilne prugama slicne sjene ko,ntrasta poput trac­nke. 
ponekad veoma teško odijeliti od slika tuberkuloze, dizenterije ili familijarne po­lipoze (Mohr). 
2. Promjene u muskularis propriji mo­
gu dovesti do nestanka haustra, prošire­nja, suženja i skracenja debelog crijeva. 
Uslijed upalne infiltracije i toksicnog djelovanja na glatku muskulaturu debelog crijeva, mišicne i mukozne haustre mogu nestati na jednom otsjecku ili na citavom debelom crijevu (slika 7). Nakon nestanka celularne infiltracije haustre se mogu po­novno pojaviti. Kod uznapredovale fibro­zacije submukoze i muskularis proprije. haustre zauvijek nestaju. 

škarica, R., š. Cicin-šain, Lj. Dubravec1 V. Marinšek-Cicin-šain i R. Gilrtl 

Slika 6 -Uznapredoivaii pr.oliferativni ulce­rozni kolitis sa stvarainjem citavog niza raz­licito veli'kih pseudopo'lipoznih formacija. 
Mi medjutim smatramo da nestanak haustra nije jedini znak po kojem se može zakljuciti da se radi o idiopatskom ulce­roznom kolitisu, ali mislimo da je važan popratni simptom ove bolesti. 
Proširenje kolona smo rijetko zapazili. 

Medjutim Madison, Barge, Lumb, Prothe­roe i Ramsey vide ga cešce, pa takvo sta­nje nazivaju »toksicki aganglionarni me­gakolon«. Anton i Palmer misle da dila­tacije na debelom crijevu nastaju zbog ispada aktiviteta glatke muskulature, a ne zbog razaranja ganglijskih stanica Auer­bachovog mientericnog pleksusa (slika 8). 
Suženja debelog crijeva se javljaju kod idiopatskog ulceroznog kolitisa, bilo da su lokalizirana ili generalizirana. Ona na­staju zbog fibrozacije submukoze i mu­skularis proprije. Kod generaliziranog su-
,SU:ka 7 -Nestanak haustra na citaivom ko­lonu uz upalnu ret,ra1kciju cekurna, te pseudo­poli'poznu prdliferacrju na transverzumu i descendensu. 
ženja debelo crijevo može izgledati poput uske, ukocene cijevi (Crane), ili tvrdog konopca (»string sign«) (slika 9). 
Lokalizirano suženje može ici do te mjere da stvori strikturu, koju je teško razluciti od one koja nastaje zbog ma­ligne neoplazme. 
Skracenje može biti lokalizirano ili di­fuzno, a nastaje zbog reaktivne fibroze i opce kontrakcije muskularis proprije. Kod difuzne forme upadljivo je skracenje obih fleksura i zavoja sigme. 
3. Ra.prostranjenost i lokalizacija idio­patskog ulceroznog kolitisa dugo je bila tema brojnih rasprava izmedju klinicara i radiologa. 
Danas nam je poznato da se ova bolest ponajcešce razvija na rektumu i sigmi, ali se isto tako može pojaviti primarno i 
Kronicni idiopatski ulcerozni kolitis 223 

Slika 8 -Nepravilna proširenja završnog cl.i­jela descendensa i odsjecka sigme, vrecasiog izgileda ,kod U!lceroznog kolitisa, koji je na rektumu i sigm1i, te ornlnijim dijelovima si­la:znog kolona ·doveo do mjestimicnih suže­nja. RUJbovi suženih segmenata su nepravilno reckavi. 
na drugim segmentima debelog crijeva kao što su: descendens, transverzum i ileo-cekalna regija. 
Kod procesa na rektumu i sigmi osim vec opisanih promjena na mukozi i u mu­skularis propriji, nalazimo i proširenje retrorektalnog prostora u visini treceg i crtvrtog sakralnog segmenta, koje pod normalnim uvjetima iznosi oko 1 cm. Pro­širenje nastaje zbog retro-rektalnog ede­ma, a ne zbog celularne infiltracije veziv­nog i masnog tkiva. U kasnijem stadiju paralelno s napredovanjem fibrozacije u retrorektalnom prostoru rektum bude povucen na jednu stranu i fiksiran (sli­ka 10). 
Slika 9 -Stadij jace uznapredovale fibroza­cije submukoze i muskularis pro,prije kod generalizi,rainog suženja debelog crijeva u toku kronicnog idiopatskog koil.itisa (Simp­tom 'konopca). 
ldiopatski ulcerozni kolitis ogramcen na ileo-cekalnu regiju dovodi do suženja i skracenja ceko-ascendensa. Rubovi su im nepravilni, reckavi i nagriženi. Valvula Bauchini je insuficijentna, pa dolazi do obilnog refluksa kontrasta u terminalni ileum. Završni dio tankog crijeva (ileum) je proširen poput kobasice {slika 11). Sti­jenka mu je vrlo slabo elasticna i neravna. Dolazi do povecanja limfnih folikula i Peyerovih ploca. Ovu je formu ulceroz­nog kolitisa ponekad teško odijeliti od ileocekalne tuberkuloze ili regionarnog enteritisa (Crohnove bolesti). 
Kod generalizirane forme ove bo les ti kolon može biti u cijelosti zahvacen ili 

224 škarica, R., š. Cicin-šain, Lj. Dubravec, V. Marinšek-Cicin-šain i R. Gtirtl 

na više mjesta. Kod ove poslednje forme izmedju patološko promjenjenih segme­nata mogu se naci i djelovi normalnog kolona (slika 12), sa jasno izraženom gra­nicom izmedju njih, što nije slucaj kod 
tuberkuloznog kolitisa. 

4. Razvojni stadij procesa. Pošto se idiopatski ulcerozni kolitis u pravilu u pocetku razvija na rekto-sigmoidu,a kas­nije se širi i na ostale dijelove, mogli bismo deduktivno zakljuciti, da se kod procesa koji je ogranicen na rekto-sig­moid radi samo o umjereno izraženoj upali. Cim se upala proširi i na ostale di­
Sli'ka 11 -Nekoliko sitnih ulceracija na po­prekom dijelu debelog crijeva, ali i u dnu skJvJ1cenog SIUŽenog ,cekuma. Kroz široku val­vUJlu Bauohini uslijedio je o'bilan refluks kon­trasta u terminalni ileum. 
Tenmiml'lini fiileum je ,proširen po:put kobasice. Stijenka mu je valovita i slabo elasticna. 
jelove debelog crijeva, moramo pomišljati na jace uznapredovali stadij bez obzira na to da li postoje, ili ne postoje ulcera­cije. 
Ako kod idiopatskog ulceroznog koli­tisa nadjemo promjene koje su posljedica izrazitije fibrozacije (suženja · lumena skracenje kolona), ali bez znakova novih egzacerbacija, to za nas znaci da se radi 
o procesu koji se razvijao kroz duii niz godina. 
Stadij proliferacije mukoze i submu­koze dovodi do ogranicene ili rasprostra­njene pseudopolipoze (slika 13), koja može 
Kronicni idiopatski ulcerozni kolitis 

Slika 12 -Slucaj igenerahziTanog ulceroz­nog kolitisa sa iznim•korn podrucja hepatal­ne flekS'UJre, pred lienalnom i iza Iienalne fleksure. Ti segmenui .pokaizuju normarlnu sLuznku, ko1j a je -oštro ogranicena od susjed­ne, posute hroj111im ulceracijama. 
kasnije preci u pravu adenomatozu sa stvaranjem karcinoma (Bacon). Ima me­djutim mišljenja (Cullinan, Deucher, Gel­ber, Gelb i drugi) da se karcinom u toku ulceroznog kolitisa razvija na mjestu atro­ficne sluznice. Postoji opcenito mišljenje da broj karcinoma kod idiopatskog ulce­roznog kolitisa progresivno raste s duži­nom trajanja bolesti, pa je stoga za oce­kivati da ce ta bolest kod mladjih osoba u znatno vecem broju dovesti do karci­noma (Hickey i Tidrik). 
U toku razvojnog stadija ulceroznog kolitisa mogu nastati perikolonicni i pe­rirektalni abscesi, perianalne fistule, per­foracije i peritonitis. 
Uza sve podrobno opisane radiološke znakove idiopatskog ulceroznog kolitisa mi nismo u stanju prognozirati kako ce se proces dalje razvijati. 
Zakljucak. -ldiopatski ulcerozni koli­tis je nespecificna bolest debelog crijeva, 
ceunom dijelu ,kolon descendensa. 
uzrokovana brojnim faktorima, medju ko­jima se u poslednje doba narocito spomi­nju psihogeni i emocionalni faktori. 
Klinicki simptomi kao što su: krvavo­gnojno-sluzavi proljevi, abdominalne koli­ke i tenezmi, malnutricija, opca slabost, gubitak tjelesne težine te febrilna ili sub­febrilna stanja ovise pretežno o torne da li se vec bolest razvija fulminantno, pro­mjenljivo progresivno, regresivno, ili vec od pocetka tece permanentno kronicno. 
Prvenstveno zapocima na rekto-sigmo­idu, ali se može primarno javiti i na dru­gim segmentima debelog crijeva. Kad je lokalizirana u ileo-cekalnoj regiji, stvara vece diferencijalno-dijagnosticke poteš­koce prema tuberkulozi i regionarnom enteritisu. 
Medju dijagnostickim metodama, rend­genološka (irigoskopija) ima svoje zna­cajno mjesto, jer je u stanju utvrditi pro­ces i na onim mjestima, koja nisu dostup­na endoskopskoj pretrazi. 
škarica, R., š. Cicin-šain, Lj. Dubravec, V. Marinšek-Cicin-šain i R. Glirtl 
U pocetnom stadiju rendgenološki uz­rokuje odebljanje i nepravilni raspored nabora sluznice kolona. Nabori su širi, slabije elasticni i dalje jedan od drugoga odmaknuti. Rubovi debelog crijeva tada izgledaju nazubljeni poput kotaca vode­nice. 
Nadošle ulceracije stvaraju u sluznic­kom reljefu, napose pri tehnici dvostru­kog kontrasta, sliku nepravilnih depova najrazlicitijih oblika. Prikazane na rubu, ulceracije izgledaju kao trn, koralj, jezi­cak plamena ili glavice gumbašnice. Slike im se mogu medjusobno kombinirati. 
Kada ulceracije prodru kroz mišicni 
sloj do pod serozu, tada se na rubu kolona uz centralni stupac kontrastne klizme po­javi i uska, isprekidana sjena kontrasta, pa to stvara sliku tracnica. 
U stadiju proliferacije i fibrozacije do­vodi do suženja lumena, lokalnog ili op­ceg skracenja crijeva. To se skracenje na­pose vidi na obim fleksurama i u podruc­ju rekto-sigmoida. Haustracije debelog crijeva nestaju, pa ono tada izgleda kao ukocena cijev (simptom konopca). Na sluznici se mogu pojaviti slike pseudo­polipoze. Ova može preci u karcinom. 
ceste su komplikacije perikolonicni abscesi, fistule, perforacije i peritonitis. 
Summaryi
The -possrble etihialog.ical faotms of idiopa­thiic ulcerative coliti:s a,re di··as well 
scussed as the clinical and radiological aspects of the di·sease are descrilbed. 
Tihe importance of ra:diological examinati­ons for establishing the extent, Iocalisatioll1 and s tage of the .disease is s•tressed. Among other ,passible coonp]ications, cancer may oc­our in these patients. 
L i ·t e r a ;t u r a 
Alexander, F.: Psychosomatic Medicine, W. 
W.iNorton, New York, 1950.i
Anton, H. C a,nd Palmer, J. H.: Co.rruga­tion of the colon: lts significance in ulcera­tive colitis. 
'Brit. J. Radiol. 1962, 35, 762. 
Bacon, H. E.: Ulcerative co1itis. Philadel­phia: J. B. Li:ppinoort-t Co. 1928. A'Il'u'S, rec­tum, sigmoid colon. Philade'Jphia: J. B. Lip­pinoott Co. 1949. 
Ban.ks, B. M. and Bargen, J. A.: Relapses in chronic u1ceratrve co.Li'tis: caruses and pre­ven'ti011. Arich. Int. Med., 1934, 53, 131. 
Barigen, J. A.: The modern management orf oolitiis. Charles C Thomas, Baltii.more, 1943. 
Cat:tel,l, rR. B. arnd Boehme, E. J.: Tihe im­.poritance of ma:lignant degeineration as a complication of chroni,c ulcerative colitis. Gastroentero!,ogy, 1947, 8, 695. 
Coffey, R. J. and Barigen, J. A.: Intestinal polyps: ipathogenesis and rela:tian to ma'1ig­nancy. Surg., Gynec. Obst., 1939, 69, 136. 
Crane, A. W.: Eill1 Roentgenzeichen der Co­Mis muoosa. Amer. J. Roentgenol., 1927. 
Culliman, E. R.: Ulcerntive colitis: cli111ical aspects. Brit. Med. J. 1938, 2, 1351. 
I>anielis, G. E.: Psychiatric aspects of ulce­rative coli-tis. New England J. Med., 1942, 226, 178. 
Davids-on, L. S. P.: The Princi.ples and Practice ,of Medicine. E. and S. Livingstone Ltd., Bdinburgh and London, 1952. 
Deucher, F.: Die Colitis ulcerosa. Ergebn. 
Chir. Oritop. 1955, 39, 70. 
Dick: The pathologica1l basis 01f the radio­logica'l changes in ulcerative colitis. Brit. J. 'Radiol. 959, 32, 4.32. 
Dragstedt, L. R. Dadk, G. M. and Ki-rsner, 
J.iB.: ChroIJlic ulcerative colitis; a summaryiof evidence implicating Bacteri111m necropho­,rium as ain eti-ologic ageIJlt. Ann. Surg., 1941,i114, ,653.i
EdHng, N. and Bkloif, O.: A .roentgenoilogic ·study ,o,f the oourse of ulcerative coli tis. Actairadial. 1960, 54, 397.i
Fi:scher, A. W.: -Ober die Roentgenunter­sruohung des Dickdarms mit Hilfe ei.ner Kom­rbination von Lufteinblas-ung und Kontraste­inlauf. Arch. Chir. 1925, -134.i
Gelber, H. R. arrd Gelb, A.: Carcinoma ofithe colon in chronic ulcerative coli tis. Gastro­entero1ogy, 1955, 28, 836.i
Hahn, A., Kalil-ai, L., Hirtrzler, R., cicin­šarin, š., Kneževic, S. i Lojda, V.: Us!kladjenaidiskusija o bolestill11a deibelog arijeva. Medi­cilnski pregled, 1964, 12, 661.i
Hickey, R. C. and TiidTik, R. F.: Caincer inirpatients with chr-onic ulcerarti:ve oolitis. Can­cer, 1958, .1,1, 35.i
Houlben, A. M. J. et Enke, H.: P.sychosoma-1:ique et ga:s-trn-enterolo.gie. Ma:ssOtll, Paris,i1962.i
Kinothe, W.: 1 Sohleimhautstudien am norma­len und krarrken Dickdarm. Zschr. ,klin. Med.i192-8, 108.i
Lumb, G., P.rotheroe, R. H. B. and Ram­say, G. S.: UlcerntJive coli tis with dila'tation o.f 1the oolon. Brit. J. Siurg., 1955, 43, 182. 

Kronicni idiopatski ulcerozni kolitis 227 
Lynn, D. H.: The rclationship -of chronic le­sions to ca:rcinoma of the oolon-chronk ulce­rative colitis: Surg. Gynec. and Obst., 1945, 81, 269. 
Mohr, W.: Ronugenuntersuohungen bei tro­piischen Dickdarmerkrnnlmngen. Foritsohr. Ri::itntgenstr., 1939, 60, 14. 
Ricketts, W .E., Kirsner, J. B. and J>a'lmer, 

W. L.: Glinical oourse of chronic monspeoific ulcerative co:litis. J. A. M., 1948, 137, 922 . 
SuUivan, A. J.: Psychogenic factors in ulce­rative colitis. Am. J. ,Digest. Dis. Nut:riition., 1935, 2, 651. 
Swinton, N. W. -and Haug, A. D.: The fre­quency of praecancerous lesions in the rec­tUJm and c-olon. Lahey Clin. Bull., 1947, 5, 84. 
Welim, S.: !Modem trends in diaiginostic roentgeno1ogy of the 00'1011. B.ri'1. J. Radiol., 1958, 31, 453. 
Adresa autora: Dr. škarica R., Zavod za ra­ri-oJ.ogiju Medioiimikog fakulteta u Zagrebu. 
san1x 

BRZE I TOCNE DIJAGNOZE ••. .•. POMOCU FOTOKEMIKA RENDGEN FILMOVA 
Z A G R E B 

r 7 
INTERNA KLINIKA MEDIOINSK!OG FAKULTETA U BEOGRADU 
ETIOLOGIJA, KLINicKA SLIKA I RENDGENSKI NALAZ U SINDROMU LOšE APSORPCIJE 
Glišic:, Lj., P. šobic, P. Siimic 
Sadržaj: Autori navode u uvodu ovog rada etiologiju, klinicku ,sUku i rendgenski nalaz u sindromu loše apsorpcije. Uzroci kao i -testovi biohe­mijs'ke dijagnostike su pcri'kazani u tabelama. Opisani su tri slucajevi karakteristiclci e:a sindrom loše a;psoripcije. Opisane su rendgenske pro­mene a naglašaiva ·se da normalni rendgenski nalaz ne isklju6uje di­ja:gnozu. Na kraju autori diskutuju o diferencialnoj diagnostici tih pro­mena, koje su kod nas dosta ceste. 
UDK 616.341-008.6(497.l) 

Deskriptori: Rendgen .diagnostika, gastrointestinalni trakt, sindrom loše apsorpcije, etiologija, klinicka simptomatika, diagnostika diferencijalna 
Radiol. lugosl., 8; 229-234, 1974 

L J 
Sindrom loše apsorpcije obuhvata obo­Sekundarni sindrom loše apsorpcije je ljenja sa otežanim varenjem (nedovoljna znatno cešci u klinickoj i ambulantnoj razgradnja unete hrane) i poremecaje ap­praksi a uzroci su razliciti. Posebno je sorpcije (otežana apsorpcija hrane preko cest sekundarni sindrom loše apsorpcije crevne sluznioe). P:rimarni sindrom loše u crevnoj infestaciji parazitima (lamblia apsorpoije je znatno redj;i od sekundarnog. intestinalis je cest uzrok kako sindroma U primarni sindrom loše apsorpcije spa­loše apsorpcije tako i eksudativne entero­daju: tropski spru, netropski spru i celi­patije), postresekcionom sindromu želuca, jacna bolest u dece. Treba istaci da je ve­crevnoj tuberkulozi, opsežnoj resekciji orna teško razlikovati tropski spru od ne­tankog creva i malignim limfomima tan­tropskog. Biopsija crevne sluznice može kog ccreva. pokazivati iste pramene -atrofiju i za­
Na tabeli 1 iznosimo broj slucajeva i 

ravnjenost vilusa. Ista je klinicka slika i uzroke sindroma loše apsorpcije. 
crendgenski nalaz. Razlika je samo u torne U klinickoj slici sindroma loše apsorp­što je tropski spru regionalna bolest i što cije (primarnom ili sekundarnom obliku) je od velike koristi primena B12 vitamina i dominantni simptomi su dijareje, odnos­folne kiseline, dok je u sindromu netrop­no steatoreja, slabost, gubitak telesne te­skog sprua terapijski efikasna samo di­žine, nadimanje i neodredjeni abdominal­
jeta bez glutena. Celijacna bolest u dece ni bolovi. Fizicki pregled u vecine boles­
i netropski spru su u osnovi ista bolest 
nika otkriva glositis i aftozni stomatitis, koja se samo javlja u razlicitom život­pigmentisanost kože, dehidraciju, meteo­nom dobu. rizam, redje ascites, edeme. Skoro svi ovi 
Glišic, Lj., P. šobic, P. Simic 
Tabela br. 1 -Broj slucajeva i uzroci 
Prima1·ni s. l. a. Sekundarni s. 1. a. 
Netraps'ki sipru  3  Crevna  tuberikuloza  3  
T.ropskri.  s.pma o  Crevna 1parnzitoza (lamblijaza creva)  3  
Ce!ijakijaa u  Resekcija  creva  2  
Crevna .fistutla  1  
Maliigni limfomi tartkog  creva  2  
Positresekcioni  :sindrom  žeJuca  10  
S.adovodne Vlijugea 2  
Blind  loop sindroma 2  
Crohnova bolesta 1  
Diabetes mellitusa 2  

Tabela br. 2 -Testovi bi,ohemij,s.ke dijagnostike 
R:utirnski pregledi Aipsoripcioni testovi 
p.roteini u serumu (elektroforeza)ahemograma
elektrnhbi .kalijum, kalcijum, magnezijum)afosfor i alka<lna fosifatazaa
holesterol i karoten u serumua
pregled stolice na steatoreju, kreatoreju iaamiloreju.a
d -·k-siloza test 

iproba opterecenja glitkoz,om (GTT) :proba opterecenja skrdbom (STT) -proba opterecenja laikt-owm (LTT)agvoMje apsonpdoni <testa
B12 vitamin apsoI1pcioni test (Schrlling)a
test apsorpcije folne l<'iseline (figlu test)akvantitativno dokazivanje azotoreje i kvanti­tativno dokazivanje steatoreje -hemijsikia,pregled sto..ce.a
simptomi i znaci bolesti postajali su u na­šoj grupi bolesnika sa odmaklom fazom sindroma loše apsorpcije. 
Na tabeli br. 2 iznosimo testove koje smo koristili u biohemijskoj dijagnostici sindroma loše apsorpcije. 
Rendgenske pramene su veoma važne za dijagnozu sindroma loše apsorpcije i ako i druge bolesti mogu dati slicne pramene. Normalni rendgenski nalaz ne iskljucuje dijagnozu. 
Rendgenski pregled ima dvojaku svrhu: može otkriti uzrok sindroma loše apsorp­cije i pramene na tankom crevu vezane za sam sindrom. 
Po mišljenju Backusa u 85 % slucajeva postaje rendgenske pramene na tankom crevu i zavise od trajanja bolesti. 
Pregledni film može pokazati proširene, gasom ispunjene vijuge tankog creva ne­pravilno rasporedjene u abdomenu, po­nekad sa pojavom mrlja s obzirom na abdominalni intestinalni sadržaj. 
Pracenje kretanja barijumovog kontra­sta i serijski snimci tankog creva otkri­vaju sledece pramene: U ranom stadijumu najpre se nalaze jace razlike u tonusu iz­medju pojedinih vijuga tankog creva. Po­puštanje tonusa vodi umanjivanju motili­teta creva, dolazi do hipodinamizma. Pa­saža kontrasta se produžava. Mattsson i Glauner opisuju slucajeve u kojih je pa­saža kontrasta trajala i više od 24 casa. Dilatacija creva je najkarakteristicniji znak za primarni sindrom loše apsorpcije, jace izražena nego u sekundarnom sindro­mu. Ona se vidi u proksimalnom i sred­njem jejunumu a manje je izražena u ile­umu. Lumen jejunuma može postati 2-3 puta širi. Reljef sluznice jejunuma je kru­pan i pojavljuje se »kolonizacija«. Frag­mentacija barijumske kaše je izraženija uaileumu, ali je manje specificna od dila­tacije. Mulaža, znak kobasice engleskihaautora, je specifican, ali se ne srece cesto.aJavlja se u daljoj progresiji bolesti sa po­
Etiologija, klinicka slika i rendgenski 

vecanom atrofijam mukoze i muskular­nom atonijam. Pojedine vijuge su proši­rene, konture creva postaju glatke, vijuge ostavljaju otiske jedna na drugoj. 
U naših bolesnika nalazili smo sledece rendgenske promene (pregled obavljen Mixobarom): spazme i hipotoniju, uspo­renu pasažu kontrasta, dilataciju lumena, krupniji reljef sluznice jejunuma -»ko­lonizaciju« i fragmentaciju barijumske kaše. 
U tri bolesnika ustanovili smo netrop­ski spru sindrom. U jednog bolesnika po­stojao je diabetes mellitus i znaci dijabet­ske gastroenteropatije. Medjutim, simp­tomi i znaci bolesti su izcezli tek na di­jetu bez glutena. 
U postresekcionom sindromu želuca sekundarni sindrom loše apsorpcije nije redak. Ustanovili smo ga u 10 bolesnika. U kracem ili dužem vremenskom inter­valu posle resekcije želuca pojavljivala se uporna dijareja, meteorizam, crevni gr­cevi, malaksalost, veliki gubitak telesne težine a kadkad edemi i ascites. Biohe­mijska ispitivanja ukazivala su na sin­drom loše apsorpcije a rendgenskim pre­gledom je obicno ustanovljen gastroje­junitis, dok je histološki nalaz otkrio atroficni gastritis i hronicni enteritis. Me­djutim, najteže klinicke slike sindroma loše apsorpcije u postresekcionom sindro­mu želuca nastaju u sindromu dovodne vijuge i sindromu slepe vijuge. !znosimo jedan takav slucaj: 
K. A., P. br. 1197/72, 54 g., službenik; pre 20 godina operisan zbog duodenalnog ulkusa -uradjena je resekcija želuca (Billroth II). Posle operacije osecao se 15 godina sasvim dobro a onda su se javili znaci recidiva peptickog ulkusa. Uradjena je resekcija želuca, jer je na ostatku že­luca nadjena velika pepticka niša. Skoro neposredno posle hirurškog zahvata jav­lja se dijareja uz stalni gubitak telesne težine, tako da je bolesnik za godinu dana izgubio 25 kg. Sada je primljen u kliniku zbog skoro stalnih bolova u trbuhu, uce­stalih i vodenastih stolica, kadkad se ne­
nalaz u sindromu Jaše apsorpcije 231 
svarenom hranom, nadimanja i povraca­nja hrane i žuci a ponekad i jako smrdlji­vog sadržaja. Fizicki pregled otkriva eks­tremnu mršavost, anemiju, dehidraciju, ascitis i edeme. Laboratorijski nalazi: he­mogram-hipohromna anemija; urin b. o.; stolica na tri preparata: obilje kapljica masti i iglica masnih kiselina, zrna skro­ba i nesvarena mišicna vlakna. Proteini u serumu sniženi: 5,05 g/0/o; holesterin 112 mg/% kalcijum 8,4 mg/'°fo. GTT: apla­nirana krivulja; d-ksiloza test -1,71 g; gvoždje apsorpcioni test: niska krivulja; Shillingov test: u toku 48 casova izluceno 0,25 Dfo. Hemijski pregled stolice na stea­toreju i azotoreju otkrio je ekstremno ve­liki gubitak masti i belancevina preko sto­lice (gubitak belancevina unetih hranom je iznosio 54,4 % a gubitak masti 77,13 '%. Aspiracionom biopsijam želudacne sluz­nice je ustanovljen hronicni atroficni ga­stritis, a biopsijam crevne sluznice hro­nicni enteritis i atrofija vilusa kao u spru sindromu. Rendgenski pregled otkrio je nivoe tecnosti u tankom i debelom crevu, jako široku i dugu dovodnu vijugu ispu­njenu tecnim sadržajem, proširene vijuge jejunuma, krupniji reljef sluznice, »kolo­nizaciju«. Pasaža kontrasta kroz tanko 
crevo trajala je 12 casova (slika 1). 
Sindrom loše apsorpcije nije reclak u pacijenata infestiranih crevnim paraziti­ma. U lamblijazi intestinalnog trakta biop­sija crevne sluznice pokazuje prolaznu atrofiju vilusa koja se povlaci posle uspeš­nog lecenja akridinskim derivatima. U masivnoj crevnoj infestaciji lamblijama klinicka slika može biti skoro identicna onoj u sindromu netropskog sprua. Sma­tra se da lamblije potpuno pokriju crevnu apsorpciju. U vecini slucajeva lamblijaza protice skoro asimptomatski. Jedan broj bolesnika ima dispepticke smetnje, loka­lizovane ili difuzne crevne grceve i uce­stale kašaste stolice. Medjutim, u tri bo­lesnika sindrom loše apsorpcije je bio tako izražen kao u najtežim oblicima glu­tenske enteropatije. !znosimo jedan takav slucaj: 
Glišic, Lj., P. Šobic, P. Simic 


S'li:ka 1 -Stanje posle subtotaine resekcije že1uca. Duga i široka dovodna vijuga is:pu­njena tecnim sadržajem, dilaJtacija lumena jejunuma, krupniji reljef sluznice, »koloni­zacija«. 
ž. R., 40 g., zemljoradnik. Dolazi u kli­niku zbog upornih proliva (svakodnevno ima 4-10 kašastih i vodenastih stolica bez krvi i sluzi), povremenih grceva u crevi­ma, slabljenja, malaksalosti, otoka trbuha i otoka nogu. Fizicki nalaz: bledilo, mrša­vost, ascites, edemi na nogama. Laborato­rijski pregledi: umerena hipohromna ane­mija; snižen holesterol i karoten u seru­mu; izražena hipoproteinemija (4,8 g/%); ahlorhidrija -histaminorezistentna. Duo­denalnom sondom u žuci A nadjene su lamblije a pregledom stolice nadjene su ciste lamblije. D-ksiloza test izrazito pa­tološki (izlucio je svega 2 g od unetih 25 g u 5-casovnoj mokraci). Krivulje niske vrednosti gvoždja u serumu pre i posle opterecenja. Pregledom stolice (mikro­skopskim i hemijskim) ustanovljena je 
SJi'ka 2 -Sekundami sindrom loše apsoirp­dje Clamblijaza). Dilatacija lumena jejunuma, krupan reljef, haustrncije jejunuma. Jejunum ima iz.gled ko'
Lona. 

steatoreja intestinalnog porekla. Biopsi­jom sluznice želuca ustanovljen je hro­nicni atroficni gastritis. Histološki pre­gled uzorka sluznice tankog creva otkrio je zaravnjenost vilusa i atrofiju mukoze. Rendgenski pregled tankog creva otkrio je usporenu pasažu kontrasta (8 casova) dilataciju lumena jejunuma i »koloniza­ciju« (slika 2). 
Na terapiju akridinskim derivatima sta­nje bolesnika se postepeno popravljalo a ascites i edemi na nogama su ubrzo iz­cezli. 
Crevna tuberkuloza kadkad može iza­zvati sekundarni sindrom loše asorpcije ako su zapaljenjske promene intenzivne i prostrane. 
Ukratko cemo prikazati jedan takav slu­caj. 
Etiologija, klinicka slika i rendgenski nalaz u sindromu loše apsorpcije 
T.eA., P. br. 3244/70, 35 g., radnik. Uekliniku dolazi zbog povremenih bolova u trbuhu u vidu grceva, povracanja, proliva i mršavljenja. Stolice su kašaste ili vode­naste (6-8 dnevno). Fizicki pregled: mr­šavost, pigemntacije po koži, meteorizam, edemi na nogama. Biohemijska ispitiva­nja jasno ukazuju na sindrom loše apsorp­cije. Mantoux proba je bila jako pozitivna a koprokulturom otkriveni su Kochovi bacili. Posle terapije tuberkulostatiticima ,bolesnik se br(EO oporavljao. Rendgenski pregled tankog creva otkrio je jace razli­ke u tonusu i:zJmedju poj edinih vijuga tan­koga creva -spazme i hipotoniju, uspo­renu pasažu kontrasta, dilataciju lumena creva, »kolonizaciju«. 
Maligni limfomi tankog creva takodje nisu redak uzrok sindroma loše apsorp­cije. Rendgenski pregled tankog creva, biopsija crevne sluznice i limfografija pru­žaju veliku korist u dijagnostickom po­gledu. Ipak, u nekim slucajevima bolest se otkrije tek pri hirurškoj intervenciji ili na autopsiji. 
Zakljucak. -Sindrom loše apsorpcije nije redak u klinickoj i ambulantnoj pra­ksi. Znatno je cešci sekundarni od pri­marnog oblika. Brižljivim klinickim pre­gledom, potpunijim rendgenskim i biohe­mijskim ispitivanjem, kao i histološkim pregledom uzorka crevne sluznice dobi­jenog aspiracionom biopsijom, moguce je razlikovati pojedine oblike sindroma loše apsorpcije. Ipak, u nekim slucajevima, uzrok ovog sindroma otkrije se tek pri eksplorativnoj laparotomiji odnosno na autopsiji. 
Rendgenski pregled je važan za dijag­nozu sindroma loše apsorpcije. On može otkriti uzrok bolesti kao i promene na tankom crevu u vezi sa sindromom. Rend­genske promene zavise od trajanja bole­sti. Najcešce se nalaze promene tonusa: hipotonija, hipomotilitet, dilatacija jeju­numa, krupniji reljef sluznice -»koloni­zacija« i fragmentacija barijumske kaše. Znak mulaže je redji. 
Normalni rendgenski nalaz ne isklju­cuje dijagnozu. 
Od uzroka sekundarnog sindroma loše apsorpcije najcešci su postresekcioni sin­drom želuca, crevna infestacija parazi­tima (lamblijaza), crevna tuberkuloza, op­sežna resekcija tankog creva i maligni limfomi intestinuma. 
Summary 

Malabsorption syndrome is not rare in cli­nical and amb:ula1:ory practice. Secondary malabsorption syindroms are more freq,ue.nt ,.han p,rimary. By olinka'l exarnination, X-ray aind biochemkal fi,ndings and also by histolo­,gical examination of intes,tina-1 mucosa, it is poss1ible ,to dHiferentiate some ty,pes of mal­absonption syndrome. However, in some ca­,ses, we could find the cause o.f malabsorption syndrome only by surgical exp'1o,ration or at autopsy. 
Roentgeneo.ogical examination is very im­portant far the diagnosis of malabsor.ption syndrome. By this examination sometimes we can ,d'rscaver the cause of the disease and very characteristic 1dianges typicaI for 1thisesy,ndrome. Roentgenoleogical changes depend certainly on the duration of the illness. The most frequent ifindings are: hypotOIIl.i.a, hypo­motility, jejunal dilaitation (»colonrsation«) and tragmentation of barium contrast. The »moulage si,gn« is very rare.e
In some rare cases of ma'1absoription syn­drome however, roentgenological finding canebe normal.e
The most frequent causes of secondaryemalabsorption Sy'lndrome are parasitic infe­station {,giardiasis), intestinal tuberculos;is,egastric resection, intestinal resection and ma­l.iignant intes tinal lymrphoma.e
Lite,ratura 

l.eBockus H. L.: Gastroenterology. Saun­ders, Philadelphia and London, 1965. 
2.eBerkowitz Glassman S.: New 
,D., Yorke

J.eMed., 1962, 62, 58.e
3.e
Cope Z.: The early <liagnosis of the acu­te abdomen. London-Oxford University Press, 1968. 

4.e
,Colcher H., Adle.rsberg N.: New York J.e



Med., .1962, 62, 52. 
5.eKowlesar O. D., Sleise.nger M. H.: NeweEngland J. Med., 1961, 9, 265. 
Glišic, Lj., P. šobic, P. Simic 
6. Ma:r1sha'k R. H., Wolrfe B. D., Eliasoph J.: 
The rnalabsorption syndrnme. New York, Grune a.nd S-tratton, 1957. 
7. 
Brkic Dj., Gl1š1c Lj., Rodic S., Novako­vic R., Bošnja.kovic V., Perišic ž.: S. A. Beo­grad, 1968, 96, 1, 3,1, 

8. 
Sipirn N. M.: Clinical Gastroenterology. 


CoLlieT-Macmillan, London, 1970. 
9. 
TureH R.: Internat. Abstract ,Surg., 1953, 96,417. 

10. 
Waildmann T. A.: C!Jin. Inv., 1966, 50, 422. 


1vingstone LTD, Edinburgh and London, 1969. 
11. Sutton D. Textibook of Radiology. Li­
12. 
Cummack D.: Gastro-intestina'l X-ray diagnosis. Livingstone LTD Edinburgh and London, 1969. 

13. 
Schinz H.: Lehrbuch der Rondgend'iag­nosttk. Band V, Georg Thierne Stu.tgart, 1965. 


Adresa aiutora: Doc. dr. Ljubiša Glišic, Ga­stroenterološko ,odeljenje Interne ,kL1nike A Medicinskog fak>ulteta u Beogradu. 

,... 1  7  
RADIOLOšKI INSTITUT I HIRURšKA KLINIKA VMA U BEOGRADU  
POLOžAJ BUBREGA KOD ARTERISKE HIPERTENZIJE Angiografska analiza Kamenica, S., M. JašoV'ic, A. Nikolajevic, B. Marikovic i V. Golubicic  
Sadržaj: Na osncNu vlastibuh iskustava, autori i-sticu da se položaj bu­brega kod bolesni,ka sa arterijskom Jii1pertenizijom razlikuje od položaja istih kod ITTehipertenzivnih bolesni:ka i zdravih osoba. Sa posel:mom rpaž­njom studirane su renal,ne arterije 'kod mobi'l.nih ,bubrega i zak!ljuceno je, da mobilnost bubrega kod arterijske hipePtenzije a narocito one renovas1kularne etio[ogije, nije slucajna pojaiva. Mobilnost bubrega iza­ziva povfacenje renalnih arterija, .št,o deluje kao st1-es izaZiivaj,uci na kriticnim ,mestima muralnu reakciju, koja i,ma za irezultait st'Varanje stenoticnih zona ka'kve se srecu kod fibromuskula11ne displazije.  
UDK 616.12-008.331.1-06:616.61-007 .41: 616J3/.14-073.75( 497.,1) Deskriptori: .Re111dgen dia&nostika, ibUJbreg, arterijska h.pertenzija,  an­ 

giografs.ka ana'l.za 
Radiol. lugosl., 8; 235-241, 1974. 
L 

Zapaženo je od strane veceg broja auto­ra koji su se bavili problemom proucava­nja arteriske hipertenzije (a. h.), da polo­žaj bubrega kod izvesnog broja bolesnika od ove bolesti, bez obzira na njenu etiolo­giju, odstupa od klasicnih anatomskih standarda. Pokušaji da se nade objašnje­nje za ovaj fenomen ni do danas nisu urodili plodom. Sve se, u krajnjoj liniji, svodi na konstataciju da kod bolesnika sa a. h. postoji izražena tendencija nefro­ptoze obostrano. Ovo je opšte poznata i cesto pominjana cinjenica, koju razni au­tori pokušavaju da objasne razlicitim uz­rocima. Najinteresantniji detalj u ovom problemu bio bi u kakvoj su uzrocnoj vezi pojava promene položaja bubrega, sa jed­ne, i porast arteriskog pritiska sa druge strane? Pre svega šta je uzrok a šta po­sledica i da li su uopšte ova dva detalja uabilo kakvoj uzrocnoj vezi?a
J 

Bubrezi su parni, retroperitonealni or­ganaa lokalizovani su obostrano paraverte­bralno. Normalno, levi bubreg projektuje se svojim gornjim polom u visini korpusa XI ili XII torakalnog pršljena, dopiruci donjim polom do visine projekcije kor­pusa L-2-L-3. Desni bubreg leži, u najve­cem broju slucajeva, za vertikalni promer jednog pršljenskog tela niže od levog. Ma­sovno masno perirenalno tkivo obavija bubrege koji leže u svojim fibroznim kap­sulama. Redukcija ovog tkiva, kao posle­dica <lijete najcešce, pominje se kao uzrok olakšane descenzije bubrega. Ovo je do­nekle tacno, ali se ne može smatrati ti­picnim kao pojava kod bolesnika sa a. h. Me Cllelan ptozu bubrega kod a. h. objaš­njava postojanjem ekspanzivnih procesa uanadbubrežnim žlezdama. Ovo se možeaprihvatiti kao objašnjenje kod sluc.ajevaagde ovi procesi zaista postoje. Broj' tumo­ra bubrega, medutim, daleko je rnanji ne­
236 Kamenica, S., M. Jašovic, A. Nikolajevic, B. Markovic i V. Golubicic 
go broj ptoticnih bubrega kod bolesnika sa a. h. cinjenica da je desni bubreg do­nekle pridržavan hepatorenalnim liga­mentom u izvesnoj meri objašnjava ogra­niceniju descenziju ovog bubrega, za raz­liku od levog gde pomenuti ligament ne postoji. Gubitak turgora bubrega koji ne­sumnjivo postoji kod slucajeva renova­skularne hipertenzije, a prouzrokovan je oslabljenom cirkulacijom arteriske krvi kroz zahvaceni bubreg, takode se pominje kao jedan od uzroka descenzije bubrega. Jetra i slezina, odnosno procesi u njima koji dovode do povecanja volumena ovih organa, a zbog odnosa pomenutih sa bu­brezima logicno mogu imati uticaja u smi­slu potiskivanja bubrega prema kaudalno. 
Svi pomenuti detalji u pojedinim sluca­jevima mogu biti uzrok nefroptoze ali u najvecem broju a. h. ne mogu se smatrati osnovnim razlogom promene položaja bu­brega kod ove bolesti. 
Materiali metod. -Analizirali smo 100 renovazografija kod bolesnika sa a. h. raz­licite etiologije. 
Angiografski pregledi izvodeni su dve­ma tehnikama i to perkutanom punkci­jom jedne od femoralnih arterija i uvode­njem Seldingerovog katetera u abdomi­nalnu aortu do visine racve renalnih ar­terija ,gde je ubrizgavan kontrast Gidlun­dovom pumpom. Pregledi su obavljeni u lokalnoj anesteziji sa položajem bolesnika na ledima. Kod izvesnog broja bolesnika izvršili smo angiografski pregled i u sto­jecem položaju. Kod druge polovine pre­gled je obavljen translumbalnom punkci­jom aorte na tipicnom mestu, u opštoj anesteziji sa položajem bolesnika na tr­buhu. Rezultate smo uporedili sa nalazi­ma u kontrolnoj grupi kod nehipertenziv­nih bolesnika kod kojih su indikacije bile razlicite i to: hematurije, afunkcije bu­brega, hronicni zapaljivi procesi, tuberku­loza bubrega i sl. 
Rezultati. -Analizirajuci naš boles­nicki materijal došli smo do rezultata koji ne odstupaju bitno od onih koji se srecu u literaturi. (Tabela 1 i 2.) 
Najcešce pominjani rezultati u litera­turi su: 

POLOIAJ BUBRE&A 
SA HIPERTENZIJOM BEZ HIPERTENZIJE 
SelllingtNWa tehnika Translumbalna tehnika Seldingerova tehnika Translumbalna tehnika 
via a. femoralis via a. femoralis 
50 bol. 50 bol. 50 bol. 50 bol. 


. .1 .1 . .1 D. 
D. .i 

.· .·.·.· 
.(J.. 
bi blLILJ 
Tabeh\1 1: Odnos visine ibubrega kod bo'lesni­analiza »fenomena ascenzije« -desnog bubre­-
ka sa arterijskom hipertenzijom i nehiper­ga ·kori-steci dve raz'11cite tehnike. tenzivnlih osoba {kontrolna grupa). Uporedna 
Položaj bubrega kod arteriske hipertenzije 
Desni bubreg kod a. h. višlji je od levog uoko22%. 
Levi bubreg kod bolesnika sa a. h. niži je od desnog u oko 64 %-
Bubrezi su u istoj visini u oko 12 %­(Garti, Me Cllelan i dr.). 
Kako se vidi na tabeli 1, naši rezultati gotovo se ne razlikuju od pomenutih kada se radi o pregledu Seldingerovom meto­dom. Interesantno je, medutim, zapaziti fenomen jako izražene ascenzije desnog bubrega kod pregleda obavljenih trans­lumbalnim putem kada bolesnik leži na trbuhu kako kod slucajeva sa a. h. tako i kod nehipertenzivnih bolesnika. Cifra od 64 '% visoko položenih desnih bubrega kod hipertenzivnih bolesnika još je mar­kantnija kod nehipertenzivnih gde dostiže cak 72 %-Ovde je ocigledno da tehnika pregleda bitno utice na visim1 bubrega, osobito desno tako da ovaj fenomen oci­gledno nema nikakvog znacaja u proceni položaja bubrega kod a. h. što smo i do­kazali na izvesnom broju bolesnika kod 

kojih smo neposredno posle renovazogra­fije ucinjene u ležecem položaju na ledi­ma, okretali bolesnika na trbuh i dobili ubedljivu razliku u položaju bubrega s tim što desni bubreg pokazuje izrazito po­meranje prema kranijalno. Pored ovoga kod bolesnika kod koga je u dva akta ra­dena angiografija jednom Seldingerovom metodom a drugi put translumbalnom tehnikom takode je jasno da je odlucu­juci momenat u kranijalnom pomeranju bubrega, tehnicke prirode (slika 1 a i b). Ovaj detalj nema nikakvog znacaja sa sta­novišta položaja bubrega kod a. h. ali je interesantan uopšte uzev jer na neki nacin dokazuje vecu tendenciju ascenzije desnog bubrega, što se ne može objasniti samo dejstvom pritiska mišicne prese prednjeg trbušnog zida, jer bi onda, po logici stva­ri, kranijalno pomeranje trebalo da bude, u najmanju ruku podjednako za oba bu­brega pa cak i vece za levi. Naše iskustvo se u ovom detalju razlikuje od zapažanja nekih autora koji naglašavaju da je mobil­


Kamenica, S., M. Jašovic, A. Nilrnlajevic, B. Markovic i V. Golubicic 
nost levog bubrega veca. Mi smo naime zapazili da je desni bubreg mobilniji u za­visnosti od položaja bolesnika. Možda je razlog ovome što u trbušnom položaju, pored pritiska od strane mišicne prese prednjeg trbušnog zida odlucujucu ulogu igra mornenat trakcije hepatorenalnog li­gamenta tako da jetra koja se pomera pre­ma kranijalno povlaci za sobom i desni bubreg. Kada govorimo o izraženoj ten­denciji bubrega ka mobilnosti treba pome­nuti i neka mišljenja koja ove pojave do­vode u vezu sa hipertenzijom renovasku­larnog karaktera. Naime cinjenica je da je mobilnost bubrega cešca pojava kod žena, kod kojih se srece i veci broj a. h. Izvesni autori zapazili su da neki boles­nici sa a. h. imaju mobilan jedan ili oba bubrega, i da se kod ovakvih bolesnika cesto srecu i stenoticne promene na re-nalnim arterijama i to u smislu fibromu­skularne hipertrofije. Kod ovih bolesnika nekada se može zapaziti i izraziti skok ten­zije u ortostatskom položaju. Ovo je na­velo Kaufmana i Dixona da ucine aorto­grafske preglede u stojecem položaju, ko­jom prilikorn su evidentirali iznenadujuce velika pomeranja bubrega sa natezanjem renalnih arterija. Trakcije zatim torzije i relaksacije deluju na renalne arterije kao stres izazivajuci muralnu reakciju na kriticnim tackama arteriskog stabla, za­visno od položaja bolesnika. Ta mesta su zapravo locus minoris resistentiae te se na njima pre ili kasnije usled reaktivnih promena formiraju stenoze tipa fibrornu­skularne hipertrofije prouzrokujuci reno­vaskularnu hipertenziju. Smatrajuci ova­kvu vrstu pregleda svrsishodnom, mi smo tehniku renovazografija u stojecem polo-


Položaj bubrega kod arteriske hipertenzije 


Slika 2 c -Isti bolesnik,. Nefrografsko -fle­bograifska faza u stojecem položaju. Još bolje 
se diferenciraju konture bubrega. 
zaJu usvojili i dobili potvrdu mišljenja autora koje smo naveli (slika 2 a, b, c, d). Moguce je da ova vrsta ispitivanja urodi plodom pod predpostavkom da dodemo do nepobitnih cinjenica da mobilnost bu­brega zbog reperkusije na renalne arte­rije dovodi do stenoza koje su uzrok reno­vaskularnim hipertenzijama. U slucajevi­ma intenziviranja a. h. u ortostatickom položaju i nalaza izrazite mobilnosti bu­brega, kod slucajeva kod kojih još nije došlo do manifestnih stenoza na renalnim arterijama, možda bi bilo svrsishodno in­tervenirati hirurški npr. nefropeksijom. U ovom smislu vec imamo potvrdu kod slu­caja bolesnice sa izrazitom nefroptozom gde je fiksacija bubrega dovela do izle­cenja a. h. 
Mesto izlaska renalnih arterija kod a. h. bilo je takode predmet pažnje u našoj 
Slika 2 d -l'sti ,bo.lesnik. Pijelografaka faza u nastan'lm 1Seldingerove aortografi'je. Polo­žaj bolesntka na trbuhu. lzrnžena »kranijal­na ascenzija« desnog bubrega. Odnos visine bLibrega je u granicama normale. 
analizi. Pada u oci detalj da desna renal­na arterija, i pored toga što normalno ana­tomski desni bubreg, uopšte uzev, leži niže nego levi, izlazi u vecem procentu, iz aorte višlje nego leva (tabela 2). Kako se iz priložene tabele vidi najcešce se renal­ne arterije, prema našem materijalu, od­vajaju u visini projekcije korpusa L-1 i intervertebralnog prostora L-1-2. 
Pada u oci na tabeli 3 da se desna re­nalna arterija u veoma velikom broju slu­cajeva odvaja višlje od leve kod bolesnika sa a. h. Naravno u najvecem broju obe renalne arterije odvajaju se u istoj visini. Normalan je nalaz, prema torne, kako se vidi na tabeli 4 da desna renalna arterija kod bolesnika sa a. h. najcešce ima kra­niokaudalni smer gradeci oštar ugao sa aortom koji je otvoren kaudalno za raz­liku od leve kod koje je situacija obratna. 

Kamenica, S., M. Jašovic, A. Nikolajevic, B. Markovic i V. Golubicic 

VISINA ODVAJANJA RENALNIH AR­TERIJA KOD A. HIPERTENZIJE 
( 100 bol.) 
Taibela 2: Visina odvajanja ,renalnih arterija kod bolesn.ka sa arterijskom hipertenz:ijom (naš materija!). 
Tabela 4 Smer renalnih arterija kod A. hi,pertenzije 
(SO bol.)  
1desna  leva  
Kraniokaudalni  46 %  16 %  
HodzontalD'i  14 %  20 %  
KaudokranijaLni  40 %  64 %  

Seldingerova tehnika via a femoralis 
Zakljucak. -l. Bubrezi su, bez obzira na svoju retroperitonealnu lokalizaciju, izrazito mobilan organ, daleko mobilniji 

ODNOS VISINE RACVE RENALNIH ARTERIJA KOD A. HIPERTENZIJE 

38 Ľ 
11 Ľ 

D L 
51 Ľ 
( 100 bol. ) 
Talbela 3: Odnos visine racve J:enailnih arte­rija kod arterijske hiperitenzije. 
nego što se u doba klasicne radiologije moglo predpostaviti. 
2. Položaj bubrega kod bolesnika sa 
a. h. razlikuje se od položaja istih kod nehipertenzivnih bolesnika i zdravih oso­ba, s tim što je narocito izražen fenomen ascenzije desnog bubrega. 
3. Mobilnost bubrega kod a. h. a naro­cito one renovaskularne etiologije, na osnovu naših dosadašnjih iskustava nije slucajna pojava. 

Položaj bubrega kod arteriske hipertenzije 
4. 
Mobilnost bubrega izaziva povlace­nje renalnih arterija, što deluje kao stres izazivajuci na kriticnim mestima mural­nu reakciju koja ima za rezultat stvaranje stenoticnih zona kakve se srecu kod fi­bromuskularnih hipertrofija a ova nije redak nalaz kod revnovaskularne hiper­tenzije. 

5. 
Položaj bubrega kod ležeceg stava bolesnika na ledima ne može se uzimati kao meritoran, u proceni položaja bubre­ga kod slucajeva a. h. 


Napomena: I.lustracije za ovaj l)Jrikaz izra­dHa je akademski ,sliikar Nevena Krstic iz Beograda. 
Summarye

Based on their own experiences, the authors eXJpress the oppirrion that 1the ,posi­tion of the lddneyis in patierrts with arterial hypertension differ from the posi:tion of ,the­se organs in non-hy:pertensive .patients. With special care the renal arteries in mobi'le ·kid­neys have been studied. The possibility of de,velopment of fibromuscular changes in the segments of the artery, mostly exposed to tractions and torsions -depending on the position of the body -is suggested. 
Liteerateura 

l.eBoisen E.: Angiograiphic St'llldies of theeanatomy of single and muhiple renal ar>teries. Acta radiol. Suppl. 183, 1959. 
2.e
Edsman G.: Arngiog.raphy and suprare­nal angiogr.aiphy. Acta radio!. Stoc'kholm Suppl. 155, 1957. 

3.e
For.de W. J., Ostrolenk D. G., and PinbyeN.: Renal disiplacement associated with en­lar,of sipleen. Am. J. &oent,84, 


gement genol. 889-897, 1960. 
4.e
Garti J. and Salj,nger ,H.: Arterial :hy­pertension and .po·si:tion of the kidneys. Brit. J.eRadio!. 42, 21-23, 1960.e

5.e
Garti J. Sir.ken C. and Sailinger H.: Ar­terial hi;pertension and position of the kid­neys-an angiograiphic study. Brit. J. Radiol. 44, 682-685, 1971. 

6.e
Kaufunan J., J. Hantfee W. and MaxwelleM.: Upri.ght renal arteriography in the study of renal hyperterrsion. J. A. M. A. 187, 977-980, 1964. 

7.e
Kaufman J. J. and Hugnes D. L.: Upri:g.hteaor>tograiphy; .aid to study of renal artery ste­nosis Radiology 79, 1017-1018, 1962. 


9.eMoell H.: The tpositions of the k1dneys.e

Acta radtiol. 1, 22-28, 1963. 
10.eKincai:d O. W.: Renal Angiography.e

Year Boo.k Med. Pub!., Chicago, 1966. 
Adresa autora: Dr. S. Kamenica, Radiološki institut VMA, Beograd. 
SIEMENS 
Angiographie -
auch ohne Spezialarbeitsplatz 

Abdominale und Extremitatenangiographie, thorakale Angio­graphie und Phlebographie: 
jede dieser Untersuchungen ki:innen Sie mit dem fernbedienten Ri:intgendiagnostikgerat SIREGRAPH "' A durchfuhren. Dank des inkorporierten PUCK "' -Blattfilm­wechslers tur max. 3 Bilder/s im Format 35cm x 35cm. 
Der universelle Anwendungsbereich des SIREGRAPH A -ausgestattet mit Obertischri:ihre und vollautomatischem Untertisch-Zielgerat mit BV-FS-Einrichtung -bleibt voli erhalten. 
Das Verschieben der Lagerungsplatte in die Katheterisie­rungsposition uber den BV und in die Angioaufnahme­stellung uber den PUCK erf.lgt automatisch durch Drucktastensteuerung. 
kV-Reduzierung, Aufnahmeanzahl, Kontrastmittelinjektion und schrittweise Tischplattenverschiebung werden bei abdominaler und Extremitatenangiographie durch Lochkarte gesteuert. 
Schichtaufnahmebetrieb und Untersuchungen mit schragem Strahlengang in allen Kippstellungen bis 30 ° Kopftieflage. 
SIEMENS AKTIENGESELLSCHAFT Bereich Medizinische Technik · Erlangen 
mit dem universellen Rontgenuntersuchungsgerat 

SIREGRAPH A 
r 
7 

RENDGEN ODELJENJE VOJNE BOLNICE SPLIT 
POGODNOSTI JEDNOVREMENE UROHOLEGRAFIJE 
Zoltner, D., I. Stanic 
Sadržaj: Naše isk!usto steceno na 82 infuzijs'ke uroholegrafije po'kazuje da metoda jednovremene infuzijske uroholegrafije daje jedna'kovrijed.ne rezultate lkao 'i posebne pretrage uro -i bilitrakta. Provodi se u indi­ciranim slucajevima .tj. ikod nejas,nih fbolova ,osobito u desnom gornjem hemiahdomensu i narocito kada je važno br.zo diferencijalno-diagnosticko razlucivanje ta dva sistema ,iJi njihovo isk.juc'ivanje j,z pa'tološkog p.r.o­cesa. Zbog jecLndkratne rpriprem.e, infuzijs,ke aplikacije kontrasta i i1zra­zitog ·s·kracenja vremena ofbirade, metoda je rpogodna kako za bolnioke tako i za ambulantne bolesnike. 
·
UDK 616.61/.62-073.75( 497.1) 

Deskriptori: Rendgen diagnostika, urinarni trakt, biliarni trakt, uro­holegrafija (jedinovremena), diagnostika diferencijalna 
Radiol. Iugosl., 8; 243-247, 1974 

L j 
Uvod. -Radiološke pretrage uro-i bili­prikazivanja uro-i biliarnog trakta. Uz trakta pokazuju stalnu tendencu usavrša­ove metode, niz se godina upotrebljava i vanja bazirajuci na novim fiziološkim kl:i­metoda jednovremenog prikazivanja uro­terijima i saznanjima o metabolizmu kon­i bilitrakta. O torne u literaturi nailazimo trasta u jetri kao i ekskreciji kontrasta na pojedinacna saopcenja s razradom me­preko bubrega1 , 2 . Veliki udio u tom na­todike i tehnike pretrage i prikazima pretku ima farmaceutska industrija opsež­uspješnosti metode u diferenciranju pro­nim istraživackim radom u nastojanjima mjena na uro-i bilitraktu. Radovi Aldrid­da proizvede »idealan« kontrast koji je za de-a, Svobode, Treister-a, Tager-a i Prin­bolesnike bezopasan i u manjim i u veli­cev-a21 -24 su i nas potakli da, na osnovu kim kolicinama, te da se, uz istovremenu njihovih iskustava, pristupimo razradi i dobru kontrastnost prikazanih organa i uvodjenju jednovremenog prikazivanja dijelova trakta, na minimum svedu nuz­uro-i bilitrakta. pojave uzrokovane toksicnošcu ili izaziva­njem preosjetljivosti. To se postiglo pre­Metoda i tehnika pretrage. -Obzirom paratima diatrizoata, a još bolje metrizo­na naša iskustva s infuzijskim pretraga­ata gdje su Na-soli zamjenjene smjesom ma ,i ovom smo prilikom privolili infuzij­soli Na, Ka, Mg, kao i preparatima s me­skoj aplikaciji kontrasta kako bi, ionako tilglukaminskim solima, cime je toksicitet rijetke i neznatne, nezgode sveli na mini­sveden na minimum a podnošljivost znat­mum. Obicno upotrebljavamo dvostruke no poboljšana3-6• Danas raspolažemo cita­kolicine hepato-i renotropnih kontrasta u vim nizom kontrastnih pretraga odvojenih kombinaciji: 40 ml Biligrafin 50 % i 40 ml 
244 Zoltner, D., I. Stanic 
Urotrast 75 % ili Ronpacon 370, razrjedje­no u 100 ml S% Glukoze. Trajanje infuzije je 10 minuta. 
Priprema za pretragu se sastoji samo u brižljivom odstranjanju crijevnog sadrža­ja i plinova, i to se obavlja dan prije pre­trage. Dehidraciju nismo vršili, jer nije bitna kod infuzijske aplikacije, a jedino je obustavljeno uzimanje tekucine 12 sati prije pretrage. Test preosjetljivosti na kontrast nije vršen ni kod jednog boles­nika. 
Pretragu zapocinjemo pregledom snim­kom abdomena i mokracnog mjehura, a zatim, pocev od pocetka infuzije, vrši se snimanje urotrakta svakih S minuta. 


Na 5-minutnom snimku se prikazuje vec dobro !ucenje kontrasta preko bubrega, a na 10-minutnom, kao i 15-minutnom (sl. 
1) !ucenje kontrastnog urina je u jeku, kanalni sistem bubrega je dobro punjen, a prikazani su i pieloni i veci dijelovi uretera. Kontrasta ima dosta i u mokrac­nom mjehuru. Koncentracija kontrasta u kanalnom sistemu je obicno tako dobra da ni plinovi u crijevu ne ometaju ana­lizu. Na ovom snimku se obicno vec pri­kazuju i ekstrahepatalni žucni vodovi a djelom i mjehur. Nerijetko su prikazani i na 10-minutnom snimku, te je vec tada moguca njihova analiza. Iza ove snimke se aplicira kompresija uretera, dva puta po S minuta, te se na 20 i 25-minutnom snim­ku dobiva ispunjenost casica, vrato­va i nakapnica a detaljnim prikazom kanalnog sistema bubrega. Na 30-minut­nom snimku, nakon <lizanja kompresije, ponovno se snima cijeli urotrakt s pri­kazom renalnog sistema i uretera, te po­sebno snimka kontrastom potpuno ispu­njenog mokracnog mjehura. 
Poslije snimke mokracnog mjehura bo­lesnika se stavlja u tipicni trbušni položaj i odmah prelazi na snimanje žucnih vo­
dova i žucnog mjehura. Na 30 i 60-minut­nom snimku (sl. 2) su obicno prikazani intra-i ekstrahepatalni žucni vodovi, a i žucni mjehur je dobrim dijelom ispunjen. 90-minutna snimka (sl. 3) pokazuje ekstra­hepatalne vodove i potpuno ispunjen žucni mjehur, te se tada aplicira probni do­rucak. Na 120-minutnom snimku, koji je obicno poslednji, prikazuje se smanjenje, sposobnost kontrakcije i karakter kon­trastne sjenke. 
Snimke žucnih vodova i mjehura se rade u tipicnom ležecem položaju, ali dobra ispunjenost kontrastom omogucava izvrsne ciljane snimke u ležecim i stoje­cem stavu. U slucaju ometajuce superpo­zicije kanalnog sistema desnog bubrega sa žucnim vodovima i mjehurom, od ve­like su koristi slojevne snirnke. 

Pogodnosti jednovremene uroholegrafije 

Slika 2 -30 i 60-mtnutne snimke urohole­
g.rafije: intra-i ekst,rnhepatalni žucni vodovi 
Rezultati i diskusija. -Ovakvim naci­nom smo u poslednju godinu dana izvršili 82 pretraga, uz dobar jednovremeni prikaz i uro-i bilitrakta, prakticno u svim slu­cajevima i ovisno o stanju i organskim promjenama na ispitivanim organima. Kod izvršene 82 uroholegrafije imali smo normalan nalaz na oba trakta u 12 sluca­jeva, bolesti urotrakta kod 31 bolesnika, bolesti holetrakta kod 35 i bolesti na uro­i holetraktu kod 4 bolesnika. Ni kod jed­nog bolesnika nije bilo reakcije na kon­trast. 
Indikacija za jednovremenu uroholegra­fiju se postavlja individualno, prema kli­nickoj slici, opcem stanju i laboratorij­skim pretragama. Ova metoda dolazi u obzir: 
-kada je neophodno diferencijalno­diagnosticko razmatranje uro-i bilitrakta 1 zucna vrecica dobro ·prikazani. Dosta kon­
trasta u urotraiktu. 
kod neodredjenih bolova u gornjem trbu­hu osobito desno, 
-kada je potrebno brzo utvrdjivanje funkcionalnih ili organskih promjena ili iskljucenje istih na uro-i bilitraktu, što u izvjesnim slucajevima može olakšati i postavljanje indikacije za operativni za­hvat (npr. apendektomije), 
-kada je nejasna lokalizacija konkre­menta ili neke tvorbe ustanovljene na na­tivnom snimku. 
Kontraindikacije su iste kao i kod sva­ke druge kontrastne pretrage. Ova metoda pruža višestruke pogodnosti koje treba znatno više koristiti u indiciranim sluca­jevima. Te pogodnosti možemo rezimirati u slijedecem: 
-u jednoj pretrazi su kombinirane dvije metode, bez gubitka karakteristika svake posebno, vec naprotiv, uz pojacano 
Zoltner, D., I. Stanic 

1Slitka 3 180-minutna snimka uroholegra­f.ije: u stojecem stavu prekriven.ost žucnih vodova kanalni,m sistemom desnog bubrega. Na slojevnim snimkama sjenke žucnog mje­hura i holedohusa je potpuno izcLvojena. 
uzajamno djelovanje. Zbog toga je mogu­ce jednovremeno prikazivanje i uro-i bili­trakta s mogucnošcu bržeg diferencijalno­diagnostickog razlucivanja patoloških pro­mjena tih sistema; 
-ova metoda je za bolesnika udobnijaaiz više razloga: zbog jednokratne pripreme za pretragu dva trakta, zbog jednokratne venepunkcije i zbog infuzijske aplikacije kontrasta; 
-osobita je pogodnost u obradjivanjuavanjskih (ambulantnih) bolesnika, jer se vrijeme obrade tirne znatno skracuje omogucava brže zakljucivanje o bolesti odn. stanju uro-i bilitrakta; 
-ova pretraga je i financijski pogod­nija, jer je cijena za 1/3 manja od cijene infuzijske urografije i holegrafije. 
Summarya
82 drip infusion urocholegraphies were per­formed. The results are essenitialy the ,same as those obtained by means of uro--and cho­legra;phies, performed separately. This pro­cedure has lbeen used in selected cases of undetermined rpains in the 1U!pper part o,f the .right a:bdomen. H enables accurate dia­gnost-ic dif.ferenrtiation of the pathology in the two sistems. 
The method is stfaable for in-and out­pa•
tients. 
L.iteraturaa
l.aMaritinez H. W., N. J. H. Viamonte, P.a
Gassman, L. Boudet: Amer. J. IRoentgen. 113/1, 19711. 
2.a
Dure-Smith P.: Amer. J. Roentgen. 108/4,a1970. 

3.a
Mihajlovic N.: Lij. vj. 90:337, 1968.a

4.a
Govoni A. F., A. Toti: A:mer. J. rRoentgen.a107 /,1, 1969. 


5.aMiot•Rontgenprax-is 2:43, 1971.a
ti R.: 
6.a
Heischmann E., J. Stecher: Der Radio­loge 3: 118, 1970. 

7.a
Sawton H. M.: Btit. J. Radiol. 42/497,a1969. 

8.a
Fischer H. W., N. J. H. Rothfield, J. D.a


Carr: Amer. J. Roenrtgen. 113/3, 1971. 
9.aKelly ,P., H. D. Rosenbaum: Amer. J. 
Roentgen. 98/1, 1966. 
10.a
Boschi S.: Lij. vj. 93:639, 1971.a

11.a
Boschi S.: Lij. vj. 90:1163, 1968.a

12.a
AUen W. M. C.: Brit. J. Radiol. 42/487,a1969. 

13.a
Cooperman L. R., S. B. Rossiter, G. W.a


Reiner, E. Ng: ,Amer. J. rRoentgen. 104/4, 1968. 
14.aSutton rD.: Te.tJbook of Radiology E. S.a
-ovom metodom je obrada ležecih bo­
rl..:i,vingstone, Edirnburrgh, 1971. 
lesnika brža, a to je od opceg interesa 
15. Govoni A. F., A. Biolcati0R'inaldi, A. Toti: 
kao i interesa ustanova, jer je moguci veci 
Amer. J. Roentgen. 107/,1, 1969. 

promet po bolesnickom krevetu; 16.aBoschi S.: Lij. vj. 88:941, 1966.a
Pogodnosti jednovremene uroholegrafije 
17. Bedker J. A.: Amer. J. Roentgen. 98,'l, 197'1. 
IS. Gup A. K., J. L. Fis·chman, G. Aldridge, 

J. U. Sch>legel: Amer. J. Roerntgen. 98/1, 1966. 
19. 
Ledic S., M. Cernic: Sr:pski Arhiv 97/12, 1969. 

20. 
Mihaijlovic N., l. Belancic, M. Pairac: 



Lij. vj. 91:323, 1969. 
21. Aldridge W. H.: Brit. J. Radiol. 29/339, 1956. 
22. 
Svoboda IM.: Rofo 85:276, 1961. 

23. 
Treister G. N.: Voen. med. 3:67, 1966. 


24. 
Tager I. L., N. Priincev: Llinic. med. 48/11, 1970. 


Adresa autora: Dr. Domagoj Zo.ltner, Rend­gen ,odjeljeiuje Vojne bolnice iSrplit; stan Beo­gradska 1/II, 58000 Split. 

Kadar je na vrsti izbira antibiotika, upoštevajte tudi 
¦® 

ur f a myc In (Hamfeoikol) 
DELOVANJE 
Tiamfcniko\ je antibiotik širokega spektra; dl!lujc na po Gramu pozitivne in pu tiramu ncg.1tivnc bakterije, spi• ruhclc in rikccijc. Velikokrat deluje tudi na stal"ilukukc, ki so odporni proti drugim .intibiotikom. Obstaja navzkrižna n.:1.istcnca s kluramknikolum. "l'iamlcnikul se dobro absorbira iz prebavil; prakti(:no se ne veže na serumske proteine, zato dobro predira v tkiva in telesne tekocine. 21.isti velike kom:cntraci je so v lcdvi­t::ah, jetrih in žo'.cnih potih. V organizm. se ne mcta­bolizira in se izloC:a prctdno v aktivni obliki. 
INDIKACIJE 
l1Hckcijc urogcnitalncga lrak!a, žolcnih polov, prebavil, dihalnih potov, sinusitis, oliti5, m.1stoiditi5, gonoreja, meningitis, pcritonitis in številne <ln1ge infekcije, ki jih povzrocajo mikroorganizmi, ubcutlji\i za tiamlcnik.ul. 
KONTRAINDIKACIJE 
Motnje hemiltopocze in anurija so kontraindikacije 7.a uporabo tiaml"cnikola. Nacelno ne priporocamo uporabe 1.<lravila v prvih treh mesecih nosecnosti i• pri nedo­nošenckih in novorojenckih. 
rcnalno insulienco je treba zmanjšati doze v skladu s stopnjo ledvicne okvare. Ce dajemo astmatikom Urfa. myein v obliki aerosola, priporocamo soc..isno uporabo bronhodibtatorjev. Zaradi antagonisticnega ucinka ne priporocamo kombinacij s penicilinskimi preparati. 
STRANSKI Ul'.:INKI 

Orodno upora ho lahko spremljajo z1:,mga, slabu_st, bruha· nje in driska, zelo redko pa pomanjkanje teka, vrlogla• vi.ca ali glavobol. Zelo redke so p1·cobcu1ljivoslne rcak• eijc na kuži in sluznicah. Redko se zmanjSa nastajanje hemoglobina in eritrocitov, pa tudi kvkodtov in trum• bucitov. Te spremembe so rcvcr1.ibilne in izginejo, ku prenehamo dajati zdravilu. Pri uporabi tiarnlcnikola niso opazili ireverzibilnih hcmaloloksicnih u.inkov .. 
OPREMA 
škatlice z 12 kapsulami po Z.SO mg. Šlcklcnil:kc s 60 ml sirupa. 
škatlice z eno steklenicko po 500 mg in .'5 ml ttlpila. škatlice s 50 steklenickami po 500 m1. 

IZDELUJE 
PREVIDNOSTNI UKREPI 

TOVARNA Zdravljenje je treba praviloma omejiti na najvec 10 dni. FARMACEVTSK.IN Pri daljši uporabi ali ce dajemo d,ozc:. vecje ud pripo• IN KEMICNIH ruccnih, so potrebne rt.:dnc kontrole krvne slike in me• 
® 
LE l'-:.......:" 
laboliLrna železa. Cc !'\C puka:i.cju prvi znaki okvarjene hematupoczc, je 11·-,b,a. zdravljenje pretrg.iti. l:Julnikom 
v };Oddu..vanju "L Zambo¦, !)_ p. A., 
:
z 

r 7 
SLUžBA ZA RAIDIOLOGIJU MBDICINSKOG CENTRA U PULI 
ZNAcAJ SELEKTIVNE ARTERIOGRAFIJE U DIJAGNOSTICI EKSPANZIVNIH PROCESA BUBREGA 
Petrovic, :M. 
Sadržaj: Selektivna arteriografija bubrega •je najsipeciificnija radiološka metoda u ,dijagnostid e!ksp.anzivnih procesa 'bubrega. Tom metodom postiže se i<zvrsitan pdkaz cjelokU1pne arterijalne arhitektonike bubrega, vnlo dobar prikaz kapi'larne i nefrografske fa:ze, a u tom kontekstu i ekspanzivnog pirocesa bubrega. U di:jagnostici eJkspanzivnih procesa te anomalija i bolesti bU:brežnih arterija predstavlja metodu izbora. 
UDK 616.61-006:616.13m3.75(497.l) 

Deskriptori: Rendgen dijagnostika, bubreg (ekspanzivni proces), arte­riografija (se'lektiivna) 
Radio!. lugosl., 8; 249-254, 1974 

L J 
Selektivna arteriografija ima znatnih bubrega. Nekada je moguce prikazati i prednosti pred semitotalnom i pregled­tanku stijenku ciste, koja prominira izvan nom abdominalnom aortografijom, zbog konture bubrega (Sl. 1 a, 1 b, 2 a, 2 b). selektivnog i znatno boljeg prikaza bu­Avaskularni tumori u arterijalnoj fazi 
brežne arterije i njenih ogranaka te kapi­izazivaju dislokaciju, iskrivljenje i napi­larne i nefrografske faze, a u tom kon­njanje organaka bubrežne arterije. Nedo­tekstu i ekspanzivnog procesa bubrega. staju novostvorene patološke krvne žile, 
Ciste bubrega prikazuju se poput ava­ali se cesto vidi dodatna krvna opskrba skularnih tvorbi, koje potiskuju, iskrivaju preko proširenih kapsularnih i lumbal­i razmicu ogranke bubrežne arterije, koji nih arterija. Tumor je neoštro ogranicen su zbog toga dislocirani oko ciste te izgle­od okolnog bubrežnog parenhima, a u ne­da kao da obuhvacaju cistu. U nefrograf­frografskoj fazi opaža se neravnomjerno skoj fazi vidi se okrugla, oštro ogranicena nakupljanje kontrastnog sredstva u oko­svijetla zona, tj. okrugli defekt nefrograf­lici tumora. skog efekta u opacificiranom bubrežnom Angiografski nalaz kod vaskulariziranih parenhimu. Na mjestu gdje se cista sasta­tumora je karakteristican. U arterijalnoj 
je s korom bubrega nastaje poput kljuna, fazi vidi se u podrucju tumora više ili oštrokutna deformacija bubrežnog paren­manje novostvorenih patoloških krvnih hima, kaj je tipicna za cistu i važan dife­žila, koje mogu biti nepravilnog oblika, rencijalno dijagnosticki znak u diferen­toka i lumena te proširene fistule. Taj na­cijalnoj dijagnostici ekspanzivnih tvorbi laz je tipican za vecinu adenokarcinoma. 
250 Petrovic, M. 

Shka 1 a -,
Arterijalna faza setektivne arte­riografije Hjeve bubrežne arterije. Okrugla, avas'kularna ekspainzivna tvorba pr-o,mjera 2,8 cm smještena u gornjem i lateralnom di­jelu lijevo,g bubrega, di'sfocira i potiskuje ogranke go11r1je grane bubrežne arteri'je. 
Prema Watsonu, Flemingu i Evansu 62 % karcinoma su jace vaskularizirani, 16 % karcinoma su umjereno vaskularizirani, daljnjih 16 % minimalno, a 6 % su avasku­larni. cesto postoji dodatna krvna opskr­ba preko proširenih lumbalnih i kapsu­larnih arterija. U nefrografskoj fazi vidi se intenzivnije, ali neravnomjerno nakup­ljanje kontrastnog sredstva u tumoru. Ja­cina opacifikacije tumora u nefrografskoj fazi ovisna je o vrsti i gradi tumora, o nacinu opskrbe krvlju te o tipu i jacini vaskularne arhitektonike tumora. Nalaz svijetlih zona govori za prisustvo nekroza u središnji1111 partijama tumora, takve ne­oplaZJme 1su neoš,tro i0granicene od olwl­nog bu1brežnog parenhi:ma -.kojeg im.filtri­raju (Sl. 3 ,a i 3 b). U venoznoj fazi pre­
Sli1ka 1 b -U nefrografskoj fazi v1di se okrugli defekt nefrografskog efekta u podruc­ju gornjeg i lateralnog dijela lijevog biUJbrega. Ekspenzivna tvorba (cista) promniira izvan bubrega. Lijepo je prikazana stjenka i sve 
ostale kara:kterrstike ciste (vidi tekst). 
gleda mogu se naci znakovi djelomicne ili potpune trombo:z,e bubnežnih vena, a i vene kave. 
Treba spomenuti da vaskularizirani ha­martomi (angiomiolipomi i angiolipomio­mi) slice jako vaskulariziranim adenokar­cinomima te da ih je i angiografski teško razlikovati. 
Apscesi bubrega su rijetki. Oni izazivaju dislokaciju i deformaciju okolnih ogranka bubrežne arterije. Apscesi ne sadrže novo­stvorene patološke krvne žile, ali se može razviti pojacana opskrba krvlju preko pro­širenih kapsularnih i lumbalnih arterija. U kapliarnoj fazi opaža se usporena cirku­lacija u okolici apscesa. Kronicni inkapsu­lirani apscesi izazivaju okrugli ili ovalni 

Znacaj selektivne arteriografije u dijagnostici ekspanzivnih procesa bubrega 

Slika 2 a -Selektivna arteriografija lijeve renalne arterije. U arterijalnoj fazi vide se u luku ,potisnuti ogranci donje grane lijeve bubrežne arteri'je. Nema novostvorenih pato­lošk1h krvnih žila. 
oštro ogramceni defekt nefrografskog efekta, dok se apsces u akutnom stadiju manifestira u vidu neoštro ogranicene svi­jetle zone u nefrografskom efektu. 
Hematom bubrega daje pri arteriogra­fiji dosta tipicnu sliku, koja može biti razlicita zavisno od stadija i lokalizacije hematoma. Hematom je avaskularan, idi­slocira, komprimira ili razmice ogranke bubrežne arterije u okolici. Subkapsularni hematom je lakše prikazati nego li mali intrarenalni. U nefrografskoj fazi prikaže se u vidu ovalne, oštro ogranicene svijetle zone smještene ispod bubrežne cahure. 
Male centralno smještene avaskularne ili slabo vaskularizirane ekspanzivne tvor­be nije lako dokazati i mogu stvarati do­sta dijagnostickih teškoca. U takvim slu­cajevima potrebno je dopuniti pregled u 
5* 
Slika 2 b -U nefrografskoj fazi vidi se okrugli defekt nefr.ogrnfskog efekta lokalizi­rnn u srednjem dijelu donjeg pola lijevog bubrega (solitarna cista velicine malog oraha). 
kosim projekcijama, ako je tehnicki iz­vedljivo izvršiti tomograme u toku arterio­grafije ili ponoviti pregled nakon stanovi­tog vremena. Mezenhimalni tumori (fibro­sarkomi, miosarkomi i liposarkomi) mogu dostici velike dimenzije te stvarati razno­vrsnu i vrlo impresivnu sliku. 
Wilms'ove tumore zbog njihove speci­ficnosti, klinickih karakteristika i tipicnih nalaza na preglednoj snimci abdomena, pri urografiji te pri nefrotomografiji cu izostaviti iz ovog prikaza. Selektivna arte­riografija je kod njih znatno rijede indici­rana od pregledne abdominalne aortogra­fije. 
Tumori pijelona daju tipicnu sliku pri intravenskoj, retrogradnoj i infuzionoj urografiji. Njih se cesto može lijepo pri­kazati na nefrotomogramima, a dostupni 

252 Petrovic, M. 

Slika 3 a -Arterijalna faza selektivne arte­riog;rafije lijevog bubrega. Izvrsno je pri'ka­zana vrlo bogata mreža novostvorenih -pato­loških hvni'h žifa. 
su i pijeloskopiji. Arteriografski nalaz za­visi o velicini i vrsti tumora, ali najcešce je oskudan. 
Na tablici 1 su prikazane glavne arterio­grafske karakteristike ekspanzivnih pro­cesa bubrega (karcinoma, avaskularnih tumora, cista, apscesa i hematoma), koje predstavljaju osnovne kriterije u diferen­cijalnoj dijagnostici pri odredivanju vrste i naravi ekspanzivne tvorbe. 

Od pocetka sjecnja 1970. do 30. lipnja 1972. dijagnosticirali smo ukupno 55 soli­tarnih ekspanzivnih procesa bubrega. Od toga 29 solitarnih cisti i 26 karcinoma. Od malignih tumora 23 su bili adenokarcino­mi (histološka dijagnoza: adenocarcino­ma u 10 ibolesni1 ka, hypernephroma u 10 bolesnika, a hipernefroidni karcinom u preostala 3), dok su u trojice bolesnika po­stojali primarni maligni tumori pijelona. Na tablici 2 prikazana je vrsta ekspanziv­nih tvorbi po spolu i strani, te se vidi da 
Slika 3 b -U nefr-ografskoj fazi vidi se ne­jednoHcna sjena koja zahvaca citav lijevi bubreg osim perifernih partija. 
se ekspanzivni procesi bubrega nalaze znatno cešce kod muškaraca nego li kod žena. 
Kod 42 bolesnika s ekspanzivnim pro­cesom bubrega izvršili smo selektivnu ar­teriografiju, a kod ostalih semitotalnu ili preglednu abdominalnu aortografiju. Ana­lizam izvršenih selektivnih renalnih arte­riografija i aortografija proizlazi: 

l. Selektivnom arterografijom postiže se izvrstan prikaz ibubrežne arterije i njenih i:ntrarenalnih ogranaka, tj. citave arterijalne arhitektonike bubrega. Primjenom brze seriografije prikažu se vrlo dobro kapilarna i nefrografska faza, a nekada i venozna. U tom kontekstu po­stiže se vrlo dobar i precizan prikaz 
ekspanzivnog procesa, anomalija i bolesti bubrežnih arterija i bubrežnog parenhima. 
2. Tom metodam iskljucen je efekt su­perpozicije drugih visceralnih arterija. 

Znacaj selektivne arteriograf!je u dijagnostici ekspanzivnih procesa bubrega 
Tablica 1 -Ang.iografs'ke 'karakteristike elcsapanzivn.h procesa bubrega 
Arterijalna faza Nefrografska faza 
KARCINOM 

Ptisustvo patološ'kih krWlih žila, mi­
kro aneuriza,ma i arterio-wenoznih fi­stula. Dodatna ,krvna opskr1ba tumo­ra ,preko proširenih kapsularnih i lumlba,lnih arterija. Dislolkacija ,g.ra­na bLtbrežne arterije. 
Neravnornjerno i intenzivnije nakup­lj.anje lmntrasta u rpo.drucju tumora. 
,
ii 
Neoštra .granica izmedu tumora zdravog ,parenhirna. Svijetle zone u trnrnoru odgovaraju nekrozama. U VENOZ:NOJ FAZJI rnogu se naci zna­kovi tromboze ,buhrežnih vena. 

NedoS1tawk  .pa•to.loških  krvnih  ž-ila.  Neravnornjerno  nakupljanje  kon­ 
AVASKULAR­NI TUMOR  Di,silokac'ija og.ramaka bubrežne arte­rije. Dodatna krvna opskriba :preko .proširenih 'kaipsularnih i lumbalnih  trastnng sred,stva u olmJici tumo,ra. Podrucje turnora je svijetlije od o.koline. Neoštra granica izmedu tu­ 
arteri0a.  mora i zdrav.og parenhima.  

CJ!STA  Nedostata'k pato.loš'kih krvnih žila. Dis1okacija grana bubreŽfile arteri.ie, koje ·se z<bog toga nalaze u okoiici  Ok11ugla, oštro ograni·cena svijetla zona, glatkih i pravilnih rrnbova. Oštr-olmtna deformacija bubrežnog  
ciste  »o'buhvacaju ci:stu«.  parenhirna  na  rnjestu  sastajanja  
kore i ciste.  

A:PSCES  Nedos,tatak .pato.loški!h krvnih 1ila. Dislo,kaicija i deformacija arterijal­nih ogranak:a -oko aps·cesa. :Dodatna  Svijetla zona ikoja odgovara apsce­su: a) oštr-o ogranicena u kroni•cno,m sta,di1ju, b) a1eoštro ogranicen u aikut­ 
ops'kriba preko pr-oširenih kapsular­ nom stadiju. Neravnornjerno nakup­ 
nih arterija.  '1janje  kontrasta oko apscesa.  

HEMATOM  NedoS1tata'k patoloških krvnih fola. Dislokaicija i deformacija arterijal­ Ovalni defekt nefrografsikog efekta, •cesto •s1ubkapsularno lokaliziran ia 
ni'h ,ogranaka oko hematoma.  oštro  og,ranicen  od  okolnog  tbva.a 

Tablica 2 -Prika,z ekspanzivnih ,procesa 
bubrega po s-polu i strani 
Karcinomi  Ciste  
SPOL  
Desno  LJijevo  Desno  Lijevo  

MUšKARCl 7 12 10 14 žENE 2 5 3 2 
UKUPNO 9 117 13 ,16 
Ukupno karicinorna 26 
V.kupno ci,sta 29 
Projekcija grana okolnih visceralnih arte­rija u podrucje ekspanzivne tvorbe može stvarati znatne dijagnosticke teškoce. 
3.aZa prikaz jedne bubrežne arterije do­voljna je mala kolicina kontrastnog sred­stva (7 do 10 ccm, a rijetko više), te se 
pregled po potrebi može ponoviti i clopu­niti u željenim položajima bolesnika za bolji prikaz patološkog procesa. 
4.a
Selektivna arte'riografija bubrega in­clicirana je pri sumnji na jednostrani ekspanzivni proces bubrega, za utvrdiva­nje istog te u diferencijalno dijagnosticke svrhe (za odredivanje naravi procesa); kod jednostranih vaskularnih bolesti i anoma­lija bubrežne arterije, kod traume bubre­ga te kod mnogih bolesti bubrega nakon aortografije za bolji prikaz patološkog procesa. 

5.a
Selektivna arteriografija je najefikas­nija metoda za prikaz malih ekspanzivnih tvorbi bubrega, osobito vaskulariziranih, što je neobicno važno za pravilan tera­peutski postupak, 



254 Petrovic, M. 
Summary 

Selective renal angiography represent the most specif.ic merhod in the diagnosis of expansive processes of the kidneys. The in­trarenal arterial architeotonics as well as the nephrogrnphic and venous phases are weJil visualised. A bst of characteristic angio­graphic signs in some expansive renal dise­ases is .given amd own e:>Qperiences are ex-po­sed. 
Literatura 

l. Emmett, J. L. i Witten, D. M.: Clinical Urography, P.hila-delphia-London-Toronto 1971. W. B. Saunders Company. 
2. 
Viamonte, M. Jr. i Parks, R. E.: Pro­gress in Angiography, 1964, Ch. C. Thomas, Spring.field, Lllinois U.U.S. 

3. 
Schinz, H. R., G!auner, R. i Uehlinger, 


!
E.: 1Rontgendiaginostik, Ergebnisse G. Thieme Verlag, Stuttgart, 1957. 
4. 
Meiisel, P.: Med. Mittelungen; 27:1, 1966. 

5. 
Maurer, H. J., Godde, St. i Vahlensieck, W.: !Der Rad., 10:83, 1970. 

6. 
Voegeli, E.: Der Rad., 10:87, 1970. 

7. 
La'1li, A. F.: J. Canad. A. Radio!., 17:41, 1966. 

8. 
Watson, R. C., Flemming, R. J., i Evans, 


J. A.: Radio!., 91:888, 1968. 

9. 
Folin, J.: Acta rad. Suppl. 267, 1967. 


10. 
Olsson, O. i Jonsosrn, G.: Encyolopedia of Uro!. C. E. Alken, Vol. 5. 

11. 
Hartman, G. W. i Witten, D. M.: Radio­logy, 82:1030, 1966. 

12. 
Walsh, A.: Proc. Roy. Soc. Med. 44:437, 1951. 



Adresa autora: Dr Petrovic Milan, s·pec. radio!., Jeretova 46, Pula. 

r 7 
INšTITUT ZA REINTGENOiLOGIJO K:LliNicNJH BOLNIC LJUBLJANA 
KAROTIKOKAVERNOZNE FISTULE PO KRANIOCEREBRALNI TRAVMI 
cerk, M. 
Vsebina: Avtor je obravnaval kamtikokavernozne fistule, to je arterio­venske šante med a. karotis in kavernoznim sinusom. Vecina teh fistul je post-travmatskega izvora, pri cemer gre najpogosteje za zlom 
1

lobanj•s'kega dna. Opisan je .primer karot'ikokavernozne fistule pri 36­let,nem pacientu. Upornbljena je bi'la obojestranska karotis a111.giografija, ki je dan po •poškodbi :po.lrnzctla enostra,nsko karotikoikavernozno fistulo, po mesecu dni pa obojestra111s'ko. Omenjena je <tudi terapija ·im sicer starejša z ligaturo a. carotis in njenih vej ter novejša, to je emboli-· zacija karotikokavernozne fistule. 
UDK -616.831-001 :616,133-007 .253-073.75( 497.1) 
Deskriptori: Rendgen diagnost;ika, trauma -kraniocerebralna, fistule ka­rotikakavernome, a,ngiogrnfija, terapija 
Radiol. lugosl., 8; 255-259, 1974 

L J 
Karotikokavernozna fistula je arterio­racijo in za sledeco rupturo žilne stene. venski shunt med arterijo karotis interno Po Dany-ju nastane v prvih 24 urah po in kavernoznim sinusom. Po etiologiji de­traumi 30 % fistul, 30 '% v prvem tednu. limo karotikokavernozne fistule v posttra­Vec kot 2 meseca po traumi nastane 20 % vmatske in takozvane spontane. Vecina je fistul, 2 % jih pa nastane do l. leta po posttravmatskih, po Locke-ju iz leta 1924. traumi. Karotikokavernozne fistule so lah­je posttravrnatskih 77 '%, po Parsons-u in ko eno ali obojestranske, obojestranske so drugih iz leta 1954. jih je 75 %, po Jirout-u izredno redke. Klinicno se kažejo s pulzi­je razmerje 3 : l. Friedman in drugi so raJOCH11 egzoftalmusom in objektivno leta 1970 ugotovili, da pride na 1500 težkih ter subjektivno zaznavnim šumom. kraniocerebralnih traum 2,2 % karotiko­Egzoftalmus je pri enostranski fistu­
kavernoznih fistul, od vseh kraniocere­li lahko na isti strani, lahko je pa tudi bralnih poškodb pa je 0,4 % karotiko­
.na nasprotni strarri, ali pa obojestranski. 
kavernoznih fistul. Na ljubljanski kli­RencLgenska ugotovitev karoti'kokavernoz­niki so bile v zadnjih 5 letih diagnostici­ne fistule je enostavna. Potrebna je angio­ra,ne 3 1posttra:vmatske ·karotikokavernoz­grafija arterije karotis z dovolj gosto se­ne fistule in 1 spontana. Mehanizem na­rijo v arterijski fazi. Po možnosti napra­stanka posttravmatske karotikokavernoz­vimo poleg AP in stranske projekcije tudi 

ne fistule ni vedno jasen. V glavnem gre za frakturo baze lobanje, oz. za direktno ,angiografijo v aksialni projekciji. Navad­poškodbo žilne stene, lahko pa gre tudi no se že v zgodnji arterijski fazi pokaže za indirektno poškodbo žilne stene, lace-mocna opacifikacija kavernoznega sinusa. 
256 Cerk, 


Slika 2-GAG dex. Stranska projekcija: opa­cifikacija arterije tk:arotis interne in cerebral­nih arterij je dobra, prikazana je tudi arte­rija cerebri ,posterior. Desna arterija •karotis interna ,kaže na .prehodu ganglionarnega v kavernozni del valovite konture. Sinus ka'Ver­nosus se s kontrastom ni opacificiral. 
M. 
S specialno angiografijo po Djindjan-u, ki je potrebna pred operativno terapijo, pa prikazujemo še možnosti kolateralnega obtoka. Velikost in mesto fistule se še ne da prikazati. Indirektno sklepamo na veli­kost karotikokavernozne fistule po jako­sti in hitrosti opacifikacije cerebralnih ar­terij ter po jakosti ter hitrosti opacifika cije kavernoznega sinusa in drenažnega ve­noznega obtoka. Slab tok skozi distalni del arterije karotis interne in skozi cere­bralno ožilje je lahko vcasih zaradi spaz­ma po traumi. Pri ponovni angiografiji po daljšem casu se v takšnem primeru pre­
tok izboljša. 
Majhne fistule imajo boljše pogoje za okluzijo. Spontane okluzije so opisane pri eno in obojestranskih karotikokavernoz­nih fustulah. Vcasih se zapre fistula že 

SBka 3 -CAG sin. Stranska projekcija: mocna opacifi<kacija kavernoznega sinusa v arterijski fazi in mocan refluks v sinus-sphe­noparietalis, zvijugane v. v. cerebrales mediae superficia:lis ,(Sylvii), lki dajejo na prvi pogled vtis patološke vaskularizacije, v. v. praecen­trales in v sinus sagitalis superior, v pleksus f\Jasilaris in v pleksus vertebralis, v v. ophtal­mico sup., v. supraorbitalis, 1v. angularis, v. facialis. Cerebrnlne arterije so ·slabo polnjene 
s kontrastom. 


Slika 4 -GAG dex. Stranska projekcija: v zgornji arterijski fazi se je opacifioiral ka­vernozni sinus in oftalmicne oz. supraorbi­talne vene. Cerebralne arterije so dobro pol­njene s kontrastom. A. cerebri post. se ni polnila s kontrastom, prikazano je le infun­diJbularno raz,širjenje na odcepiš,fa1 arteriae communicans post. Pomikov ožilja ni videti. 

Slika S -CAG sin. Stranska projekcija: embolus ,leži na mestu karotikakavernozne fistule in delno v kave1moznem sinusu. Cere­bralna cirkulacija je enaka kot na slilki Š't. 3. 

Slika 7 -CAG dex. Stranska projekcija: embolus je skoraj popolnoma okludira'l sred­njo cerebralno arterijo, njeno podrocje se pocasi in slabo polni s kontrastom, 1prikazana je tudi arteria cerebri posterior. V arterijski fazi se polni kamtikokavernozna ,fistula in rieiluks v zgornje orbitalne vene, v angularis in v. facialis, ter v pleksus basilaris. 
258 Cerk, M. 


Slika 8 -CAG dex. V AP projekciji: v arte­,rijski fazi se opacificira kavernozni sinus na desni strani in skozi sinus interravernosus nudi malo levi kavernozni sinus. Art. perical­losa je v lo'ku v desno disiocirana. 
med prvo in ponovljeno angiografijo na isti dan, vcasih pri ponovnih angiografijah do 1 leta. 
V nevrokirurškem žurnalu leta 1959 na­vajajo do 10 % spontanih ozdravitev. Ki­rurška terapija je ligatura arterije karotis interne oz. externe in njenih vej ter mo­dernejša terapija z embolizacijo karotiko­kavernozne fistule. Nobena od omenjenih terapij pa ni vedno uspešna. 
P. V., 36-letni bolnik je padel z motor­nim kolesom in je bil v nezavesti pripe­ljan v bolnišnico. Egzoftalmus ni bil vi­den. Naslednji dan je bila napravljena obo­jestranska karotis angiografija. 
Bolnik je bil v nezavesti z obojestran­skim egzoftalmusom premešcen na ljub­ljansko kliniko, kjer je bila približno cez 
Slika 9 -CAG dex. s kompresijo art. carotis sin. V AP proj,ekciji: ,v arterijski fazi se mocno polni,ta kavernozna sinusa obojestran­sko -ter ožilje obeh hemisfer. A. a. pericallo­sae sta v srednji ravnini. Na desni strani je prikazana tudi a. cerebri posterior. Pretok desno -levo gre skozi a. communicans anteri­
or. 
1 mesec po pošokdbi napravljena ponov­na obojestranska karotis angiografija. 
Približno 3 mesece in pol po poškodbi in po obojestranski markirani emboliza­ciji je bila napravljena ponovna oboje­stranska karotis angiografija. 
Približno 5 mesecev in pol po poškodbi je bila napravljena desnostranska karotis angiografija s kompresijo leve arterije ka­rotis ter vertebralis angiografija brez in s kompresijo arterije karotis obojestran­sko. 
Koristno bi bilo prikazati velikost karo­tikokavernozne fistule za dolocitev veliko­sti embolusa pri embolizaciji. Neuspela embolizacija pri našem primeru je bila verjetno zaradi premajhnega oz. preveli­kega embolusa. ce je indicirana operacija 
I<arotikokavernozne fistule po 

z ligaturo, ni slabo prikazati možnosti ko­lateralnega obtoka. Vsekakor so pa po­trebne ponovne angiografije za prikaz razvoja patološkega procesa in hemodi­namike. 
Povzetek. -Opisan je primer angiograf­sko diagnosticirane obojestranske postra­umatske karotikokavernozne fistule pri 36­letnem bolniku. 
Obojestranska karotis angiografija, ki je bila napravljena naslednji dan po po­škodbi, je pokazala enostransko karotiko­kavernozno fistulo; ponovljena karotis an­giografija cez 1 mesec pa obojestransko. Reangiografije prikazujejo mesto emboli­zacije in hemodinamiko karotikokavernoz­nih fistul, venoznega refluksa ter cirkulus Willisii. 
Summaerye

A case of bilateral carotico-cavernous fi­stula in a 36 year old patient, diagnosed ar1­giographically by means of bilateral carotid angiography, is described. 
Bilateral carotid angiography, penformed the next day folilowing traumatic injury, sho­wed unilaitera•
l carotico-cavernous fistula. One 111011 th la ter, a bilateral carotico-cavernous fistula was a:pparent in ,carotid angiograms. 
In reangiograms, the ,site .of emboliza:ton and haeimodynamics of carotico-cavernous fistula•s, venous re.flux as well as Wi,Uisi's circle are visualised. 
Lieteraturae
l.eKurt Decker: K-linische Neuroradiologiee

1960. 
2.eDrift. v. d. J. H. A., Sparling, C. M. Berg.e

D.ev. ,d. Magnrus O.: S,ponteneosus ,occlusioneof a carotid-cavernous shunt. Neurology (Min­neap.) 17, 187-193, (1967).e
kraniocerebralni travmi 
3.e
Echols, D. H., Jackson D. J.: Caroticl­cavernous fistula: a perplexing surgical pro­blem. J. Neurosurg. 16, 619-627, (1959). 

4.e
Frieclman G., Froweeei.n R. A., Luster G.:e



Karotis0S inus-ca ve11nosus-Aneury smen. Fortschr. Neuml. Psychiat. 38, 57-79 (1970). 
5.e
Hellner, K. A.: Zur Bntstehung der Ca­rotis-Cavernosus-Aneurysmen. Neurochirurg:­ca 4, 193-202, (1962). 

6.e
IsfoJ:1t, ,A.: Spontanheielun,g einer trau­matischen Carotis-Sinus cavernosus Fistel bei einem Kind unter cler Angiograiphie Klin. Mbl. Augenhk. 150, 821-827, (1967). 

7.e
Jan Jirout: Neuroradiologie, 1966.e


8.e
H. Krayenbuhl, M. G. Yassargil: DieeZarebrale Angiographie, 1965. 

9.e
Mason, T. H., Swein, G. M., Osheroff,e



H.eiR.: Bilateral carotid-cavernous fistula. J.eNeurosurg. 11, 323-326, {1954).e
10 .. Parson, Th. C., GuJ.ler, E. J., Wolf, H. G, Du[]lbar, H. ,S.: Careb.ral angiography iin ca­rotid-cavernous commumica>tions. Neurology (Minnerup) 4, 65-68, (1954). 
11.ePotter J. M.: Caro1tid-Ca•verno,us Fistula.e

Brit. med. J. (1954), II 786-7&8. 
12.e
SchoHmann A., Kepes, J. J.: Bilateralespontaneo'll's carotid-cavernous fistulae in Ehlers-Danlos-sy,ndrome. J. Neurosurg. 26, 82.86, (1967). 

13.e
Schracler, K. E., Wiedenmann, O.: Spon­tanheilung einer Karotis,Kruvernnsus-Fistel. Klin. Mbl. Augenhk. 146, 826-833, (1965). 

14.e
SeH,zer, J., Hurteau, E. F.: Bilaterale.symmetrical aneurysm of interna! •cawtid artery within tihe cavernous ,sinus. J. Neuro­surg. 14, 448-451, (1957). 

15.e
J. M. Taverns, E. H. Wood: 'Dia,gnosticeNeuroradiology, 1964. 

16.e
K. Voigt, M. Sauer, J. Dichgans: Spon­taneous Occlusion of a Bi.Jateral Cawticoca­vernous Fistula Studied by Serial Angi,o­graphy, !Neuroradiology 2, 207-211, (1971). 

17.e
Wolff H., Schmidt B.: Das Arterio­gramm des p,ulsierenden Exophtalmus, Zbl. Neurochir., 4, 241-150, (1939). 


1mat'is·Kavernosus-Aneurysma Z'bl. Chir. 
18.eZander C.: Das doppelseitige posttrau­

che 84, 560-561, (1959). 
Naslov avt·orja: Dr. Martin ce1,k, Inštitut za rentgenologijo Klinicnih •bolnic, Ljubljana. 
SIEMENS 

Rontgenuntersuchungen 
von Sauglingen und Kleinkindern. Einfach und optimal. 

Mit dem Spezialgerat !ur padiatrische • Neue Diagnosemi:iglichkeiten durch Ouerlagerung 
Ri:intgendiagnostik, dem INFANTOSKOP. des Patienten. 
• Durch Obertischri:ihrenprinzip freier Zugang zum Kind. • Wesentliche Dosiseinsparung bei indirekter 
Daher auch keine bewegten Gerateteile, Aufnahmetechnik mit 70-und 1 OD-mm-Kamera. 
die sich auf das Kind zubewegen und ihm Angst 

machen ki:innten. • Hi:ihenanpassung an die Bedienperson. 
Mit dem INFANTOSKOP von Siemens 
r 7 
ZAVOD ZA FIZ:IcK,U KBMIJU, PRIR0D0SiL0VN0-MATEMATicK0G FAKULTE"f:A,ZAGREB 
JEDNOSTAVNA METODA POJAcAVANJA RENDGENSKIH SNIMAKA 
Kempni, K. i M. Galešic 
Sažetak: Nedovoljno e'k!>ponirane ili nedovoljno razvijene rendgenske snimke m-o,gu se vrlo jednosta'Wlo popra:va,nalknadnim raz­
iti fi:zikatlnim vijanjem, po lmjem se na snimku dalje ta.loži koloidno srebro iz otopine srebrnog nitrata i na taj se nacin snimka .pojaca. Glavni nedostatak ta'kvo,g postupka bila je ,nestabi1[nost razvijacke oto,piine, ,koja je bHa samo kratko vrijeme upotrebiv.a. Uspjelo nam je pronaci takav sastav raizvijacke otopine, ,da se može stabilnost ·otopine podešavati .prema potrebi. Na taj nacin je postupa:k 1pojacavanja ipostao upotrebljiv i pri prakticnom radu u rendgenografskirn la'borato6jama. Da bi se snimka pojaca.Ja u svijetlom prostoru ,stavi se 1pri punom svjetlu još u otopinu fizikalnog razvijaca, gdje se povremeno ,pornice da bi se hrže .pojaca'1a. Pregledom pri s,vjet1u se ustainoviljuje da liaje sni.mika dovolj no pojacana. Uz 10,minutno razvijanje gustoca zaarnjen1a se više nego podvostruci. Jace zacrnjena a:njesta se viiše pojacavaju, neg.o ona slabije zacrnjena te se tirne pojaca:va i kontrast snimke. 
UDK 616-073.755(497.l) 

Deskriptori Rendgen ,diaignostilka, rendgenogrnm, kontrast snirnka, me­toda pojaca:vanja snimka 
Radiol. lugosl., 8; 261-266, 1974 

L J 
Uvod. -Kvalitet rendgenografske snim­uvjeta snimanja (npr. znatna debljina pa­ke zavisi od mnogo faktora, nekih cak i ne­cijenta); 3. u stanovitim slucajevima po­dovoljno poznatih. U fotografskoj praksi stici kvalitetna snimka i uz smanjenu su poznati raz.liciti postupci naknadnog ekspoziciju, da bi se poštedilo pacijenta pojacivanja snimke. Naime, takve su po­od znatnog ozracivanja (npr. trudnica). jacivacke kupke vrlo nestabilne, pa su na­
Sastav pojacivacke kupke. -J edan od 

kan kratkog vremena neupotrebive. Osim nacina pojacavanja je tzv. fizikalno raz­toga se u nekiim, inace vrlo jakim pojaci­vijanje, koje se fakticno primjenjuje za vacima, primjenjuju otrovne supstance. U razvijanje negativa. Naime, umjesto da se radiološkoj literaturi se rijetko na.laze ra­reduciraju srebrni ioni što se na.laze u kri­dovi u kojima se obraduje pojacavanje stalicima srebrnih halogenida fotograf­rendgenskih snimaka (1, 2). 
skog sloja, reduciraju se ioni srebra što 
Uspjelo nam je pronaci pogodan sastav se na.laze u razvijackoj otopini i onda se 

pojacivacke kupke kojoj se stabilnost mo­ta.lože na nakupine atoma srebra što cine 
že podešavati prema potrebi, nije kom­latentnu s.liku. U slucaju pojacavanja ta­
plicirana sastava i jednostavno se primje­lože se atomi srebra na koloidno srebro 
njuje (3). 
što cini vidljivu sliku. Otopina fizikalnog 
Takvim se pojacavanjem može l. uciniti .razvijaca sadrži: srebrni nitrat, hidroki­upotrebljivom nedovoljno eksponiranu ili non, limunsku kiselinu, a u našem slucaju preslabo razvijenu snimku i tako ukloniti još i dušicnu kiselinu. Hidrokinon služi potrebu ponovnog snimanja; 2. izraditi kao reducens srebrnih iona, !imunska ki­kvalitetna snimka i u slucaju nepovoljnih se.lina služi kao sekvestralna supstanca, 
Kempni, K. i M. Galešic 
koja na sebe slabo veže slobodne ione srebra, tako da dode do nagle redukcije iona srebra i do taloženja koloidnog srebra u utopini i na stijenkama posude. Takvaje otopina upotrebiva najviše do pola sata, a onda ipak nastupa spontano taloženje. Da bi takvu razvijacku otopinu nacinili stabilnom kroz dulje vremena dodali smo nešto dušicne kiseline koja koagulacione jezgre srebra znatno oksidira u srebrne ione i tako usporuje taloženje. Povecava­njem koncentracije dušicne kiseline pove­cava se i stabilnost razvijacke otopine a tirne i trajanje njene upotrebljivosti, ali se tirne ujedno smanjuje brzina pojaca­vanja. 
Sistemskim istraživanjem utjecaja poje­dinih komponenata razvijacke otopine našli smo da su za prakticnu primjenu prikladne otopine koje se prireduju pre­da slijedecem propisu (za 1 litru). 
Posebno se nacine tri otopine A, B i C koje mogu i dugo stajati, naravno, u zatvo­renim bocama. Za upotrebu se onda mi­ješaju u odredenom omjeru. Dajemo pro-pis za dvije pojacivacke kupke, jednu za 
brže pojacavanje, drugu za sporije. 
Otopina A: 
Srebrni nitrat 17 g 
Vode do 250 ml 
Otopina B: 
Dušicna kiselina (65 %) 35 ml 
Vode do 250 ml 
Otopina C: 
Hidrokinon 66 g 
Limunska kiselina 105 g 
Vode do 1000 ml 

I Kupka za brzo pojacavanje (stabilna ,:,D 
oko 2 sata) Na 500 ml vode dodati redom: 75 ml (A), t 
100 ml (C) i konacno nadopuniti vodom do 1000 ml. II Kupka za sporije pojacavanje (stabil­na oko 6 sati) 
Na 500 ml vode dodati redom: 75 ml (A), 50 ml (B), 100 ml (C) i konacno nadopuni­ti vodom do 1000 ml. 
Dodavajuci pojedine komponente treba otopinu miješati, a posebno energicno pri dodavanju komponente C. Posuda u kojoj se prireduje kupka za pojacavanje mora biti cista posebno od masnoca i od even­tualnih tragova taloženog srebra. Dobro je prije upotrebe ili još bolje neposredno iza upotrebe isprati posudu s razblaženom dušicnom kiselinom i nakon toga destili­ranom vodom. 
Posuda u kojoj se priprema pojacivacka kupka i izvodi pojacavanje ne smije biti od metala nego od stakla, porculana ili najbolje od plasticnog materijala. Može poslužiti i emajlirana posuda samo ako emajl nije nigdje u unutrašnjosti oštecen. 
Djelotvornost pojacivaca. -Stepen po­jacanja ispitivan je senzitometrijski. Na­
7,5 
7,0 
0,5 tJD 
1 
7,5 
7,0 
0,5 
= 
D0 0,60 
= 
0,40 
D0 
5 JO 15 20 
-t(min) 

qo 0,2 0,4 0,6 o,e 
---Do 
Slika 1 -Krivulje pojacanja za razilicitatrajanja ,pojacavanja . .Sastav kupke za brzopoj.acaivanje. Uzo.rci frlma nisu 1pomicani. Naslici gore: kriy,uJje ,poka:zuju .kalko se pove­cava zacmjenje s trajanjem pojacavanja, aza razli,cita pocetna zacrnjenja. 

Jednostavna metoda pojacavanja rendgenskih snimaka 
cinjeni su stepenasti klinovi zacrnjenja na rendgenskom filmu (13 X 18) postepenim ozrac1vanjem uz sve vecu ekspoziciju (mAs) i normalno su razvijeni u rendgen­skom razvijacu. Osušeni uzorci rezani su u trake širine oko 1 cm, koje su onda po­jacavane uz razlicite uvjete. Mjerena je gu­stoca zacrnjenja pojedinih polja stepena­stog klina prije pojacavanja (D0) i nakon pojacavanja (D) i odredjivana njihova dife­rencija t,. D = D -D0 , koja se uzela kao mjera za ucinak pojacavanja. 
Na slici 1 prikazana je zavisnost t,. D o prvotnom zacrnjenju D0 , i to za razlicita trajanja pojacavanja. Ujedno je prikazano (gornje krivulje) kako s trajanjem pojaca­vanja raste t,. D za neko odredeno pocetno zacrnjenje D0 . Pojacavanje je izvodeno ta­ko, da su uzorci filma mirovali tj. nisu po­micani niti je tekucina miješana. Kako se iz krivulja razabira, prvih 10 minuta je po­jacanje najbrže, kasnije sve sporije, ali ne prestaje ni nakon 1 h sata. Nakon 10 mi­nuta pojacavanja povecanje zacrnjenja t,. D je vece od D0 , tj. zacrnjenje je više nego podvostruceno. Nadalje se razabira da vecem pocetnom zacrnjenju odgovara i veci stepen pojacanja, a to znaci povecava se i kontrastnost snimke. 
Na sl. 2 su prikazane krivulje zacrnjenja rendgenskog filma bez primjene pojacanja i uz sve dulje pojacanje. Razabira se, da s trajanjem pojacavanja raste i osjetlji­vost, i kontrast filma. S lijeve strane slike je prikazano kako se s trajanjem pojaca­vanja povecava faktor kontrasta gama, 


i ..._.__._.,___._.__._.__._...ao 
-
t(min) ---togQ{mAs) 
Slik!a 2 -Krivulje zacrnjenja istog filma i faktor .kontrasta gama (y) s povecanjem uz rnzlicita trajanja pojacavanja. Lijevo: trajanja pojacavainja. 
1

ka1ko se mi'jenja mrena (D.,,), osjetljivost (e) 
osjetjivost (e) i mrena (Dm). Da bi se mo­gla koristiti ista skala ordinata, uzet je lo­garitam stostruke vrijednosti osjetljivosti (log 100 e), a osjetljivost je definirana kao reciprocna vrijednost ekspozicije, koja od­govara gostuci zacrnjenja D = 1,0. Ti nam dijagrami pokazuju: l. Da mrena neznatno raste, ukoliko je pocetna vrijednost gu­stoce zacrnjenja mrene bila malena. 2. Da osjetljivost raste linearno s trajanjem po­jacavanja (u logaritamskom mjerilu krivu­lja skinruta). 3. Da faktor kontrasta gama raste linerano s trajanjem razvijanja. 
O.t} 

® o 
o 
0,6 
o 
0,4 
(O (nto!/1) 0,50(mol/l) 
o.z 
f o oh o Oh 
t .J2 min 4h Jh 
Ell ® 
,iD o !Oh o 5h 
t 0,-0..0,.2..0,4....... 0,0 l2 
0,6 (O 
-Do 
Slika 3 -Krivulje pojacanja za dvije kon­centracije dušicne kiseline. Pojacavanje i na­ikon vi·
šesatnog ·stajarrja otopin,e. 
Na slici 3 je prikazana zavisnost L D o D0 za slucaj dviju kupki razlicite stabilno­sti, tj. razlicite koncentracije dušicne kise­line, a pojacavanje je izvodeno (bez pomi­canja uzoraka) nakon razlicito dugog sta­janja pojacivacke otopine. Kako se raza­bira ucinak je podjednak i nakon višesat­nog stajanja otopine. 
Na slici 4 je konacno prikazano kako stepen pojacanja zavisi o pomicanju uzor­ka filma u pojacivackoj otopini. Pojaca­vanje je izvedeno uz potpuno mirovanje i uz neprestano pomicanje uzorka filma i to u svježe priredenoj otopini i nakon pola sata. Vidimo da pomicanje filma znatno 
!,O 
0,5 
llD 
t 


0,0 as 1,0 
-Do 
Slika 4 -Krivulje ·pojacanja lmd u.z:orci .filma mirnju ,(donja kriv-ulja) i •kad se po­rnicu (gornja ikdvulja), i to za svježu poja­civacku oto:pinu i nakon 30 min. stajanja. 
utjece na brzinu pojacavanja. Preporuclji­vo je zato, da se film barem povremeno pornice u pojacivackoj otopini. 
Kao primjeri efikasnosti pojacavanja neka posluži snimka iz veterinarske pra­kse (sl. 5) koja je hotimice bila podekspo­nirana i onda pojacavana. 
Prakticna primjena. -Da bi se ova me­toda pojacavanja mogla uspješno u praksi primijeniti moramo upozoriti na neke uvjete. U prvom redu isticemo da se bes­prikorno mogu pojacati samo svježe snim­ke, koje nisu više tjedana stare. Na sta­rim snimkama srebro migrira prema povr­
šini, pa pri pojacavanju nastaju mrlje talo­ženog srebra. 
Pojacavanje se može izvotliti i u tavi, ali je ono mnogo jednolicnije, ako se izvodi u vertikalnim posudama. Pribor za pridrža­vanje ne smije biti od metala. Najpouzda­nije se filmovi obraduju tako, da se obic­nom uredskom bušilicom za akte nacine dvije rupe pomocu kojih se onda lako pri­cvrste plastikom za neke držace. 

Jednostavna metoda pojacavanja rendgenskih snimaka 

Slika S -Primjer poJacanj,a: snimka psa, podek.ponirana i do polovice :pojacana u oto-
Cijeli proces pojacavanja se izvodi pri punom svijetlu, te se može pratiti i kontro­lirati dostignuti stepen pojacanja. U 1 litri pojacivacke otopine može se pojacati i do 10 filmova formata 24 X 30 cm. Neiscrplje­no srebro u kupkama moglo bi se prikup­ljati tako, da se kroz 1 do 2 sata u kupku stavi folija srebra na koju bi se srebro iz otopine taložilo. 
što se tice provedbe samog pojacavanja u toku rutinskog rada smatramo da bi se moglo postupiti na dva nacina. U svijet­lom dijelu gdje se snimke pregledavaju može se postaviti jedan dodatni tank za pojacavanje i još jedan za ispiranje. Pri­redi se stabilnija otopina, te se prilikom 
pregleda rendgenskih snimaka odmah stavljaju u pojacivacku kupku, te ih se po­vremeno pornice i nadzire. Drugi bi nacin 

'6 
pini za brzo pojacavanje, bez pomicanja, oko 20 min. 
bio da se prikupe sve snimke radnog inter­vala koje treba pojacati, pa se po više njih pojacava u brzoj pojacivackoj kupki. 
Zakljucci. -Opisana metoda pojacava­nja rendgenskih snimaka prilagodena je rutinskom radu u radiološkim laboratori­jama. Njenom primjenom povecava se osjetljivost filma i na dvostruko, tj. može se smanjiti ekspozicija na polovicu. Usto se znatno povecava kontrastnost filma. 
Stabilnost se pojacivacke kupke može regulirati mijenjanjem koncentracije du­šicne kiseline u kupki, te se može naciniti i do 8 sati stabilnom. Vecom koncentraci­jom dušicne kiseline brzina pojacavanja se smanjuje, i to uz manje koncentracije više, uz vece koncentracije manje. 
266 Kempni, K. i M. Galešic 
Brzina pojacavanja se znatno povecava pomicanjem filma u otopini, dok tempera­tura ne utjece znatno. 
Proces pojacavanja se izvodi pri punoj rasvjeti. 
Nikakav metalni predmet ne smije doci u kontakt sa pojacivackom otopinom. 
Summary 

Insuf.ficient exposed or insufficient deve­loped radiographs can be made useful by supplementary physical development, by which sHver from the soluhon of silver nitrat is precipi:tated on the image and in this way ,the radiograiph gets .ntensified. The main disadvantage of suoh a procedure was the 
,

instability of the developing solution which oould be used only for a short tirne. We succeeded in finding such a composition of the solution, that the stability of solution could be regulated as needed. In this way the intensify.ng procedure is made useful also for the practical wor,k in radiological Iaboratories. In order to intensify a radio­grnph it has to be put in the intensitying solution and moved from ,tirne to t·as 
ime to increase the intensiifying ,rate. And this cain be done by full light. By a 10 minutes intensmcation the photographk density may be more -then doUJbled. The more lblackened the places are also more intensified and so the contrast of the radiography is increased. 
Literatura 

l. Buchleim, C. E., W. Frick: Rontg.-Bl. 12, (1959), 37. 
2. 
Schulte, E., E. Wi1k: Rontg.-Bl. 12, (1959), 129. 

3. 
Kempni, K., M. Galešic: Phot. Korres,pon­denz 107, C1971), 217. 


Dr. Karlo Kempni, Duvanjska 26, 41000 Za­greb. 
SVIM SURADNICIMA 
Obzirom na material IX. kongresa radi­ologa Jugoslavije (Ljubljana, 30. VI. do 
2. VII. 1972), koji je redakcija revije »Ra­diologia Iugoslavica« dobila za objavu u vanredno velikoj kolicini -što pokazuje na veliki interes sa strane radiološke jav­nosti za objavljivanje u našoj reviji -pri­morani smo da obavestimo naše suradnike 
o sledecem: 
Zbog prevelikog broja primljenih rado­va redakcija nije bila u stanju da pokrije materialne troškove štampanja. Kako bi se rešilo to pitanje, redakcijski odbor je na ukupnim sastancima sa upravom Udru­ženja za radiologiju i nuklearnu medicinu SFRJ u Beogradu 19. I. i 9. III. 1973 ras­pravljao o torne i izradio nacrt o sakup­ljanju sredstava po republikama i auto­nomnim pokrajinama. 
Na iducem sastanku uprave Udruženja i redakcijskog odbora 9. XI. 1973 u Beo­gradu ustanovilo se, da pomenu ti nacrt ni­je bio reahzovan i da redakcija nije pri­mila potrebna lfinansijska sredstva. Zbog toga se izneo predlog da se suvišni kongresni material vrati autorima. Na sa­stanku redakcije revije u Ljubljani 25. XI. 

1973 bio je obavešten i redakcijski kolegij, kao i uprava Udruženja te predstavnici ra­dioloških sekcija o zabrinjavajucoj finan­sijskoj situaciji revije. Na tom sastanku bili su primljeni sledeci zakljucci: 
U slucaju da bi se sakupila potrebna finansijska sredstva, štampao bi se sav kongresni material. Iz razloga što do toga nije došlo, redakcija ce morati da vrati autorima neke od kongresnih clanaka. 
Iz sredstava, koje je redakcija uspela sa­kupiti, bio je objavljen radioterapeutski material, material ginekološko-radiološke diagnostike, radovi o zaštiti od zracenja i konacno još opšti aktualni diagnosticki problemi. 
Sve naše poštovane suradnike molimo, da ovaku protumacenu situaciju uzmu na znanje sa puno razumevanja. Radove vra­camo iz razloga kako bi ih autori mogli još pravovremeno objaviti u kojoj drugoj uglednoj reviji. 
Drugarski vas pozdravljamo i nadamo se da cete i unapred ostati suradnik našeg casopisa. 
Redakcija revije »Radiologia lugoslavica« 
G* 

SNIMAJTE KOLOROM I KORISTITE GA ZA RAZONODU STRUcNU DOKUMENTACIJUI 
FK 

COLOR FILM NM 19 NEGATIV MASK 

ZA SLIKE U BOJI 
smotani film 6 X 9 35 mm film (20 ekspozicija) 

Razvijanje filma i dostava vkljuceni u cijenu filma. 
FOTOGRAFIJE U BOJI NA COLOR FOTO-PAPIRU VELICINE 
9 X 9 i 9 X 12 cm ( samo sa FK color negativa) 
FK 

COLOR FILM RD 17 REVERSAL 
ZA DIAPOZITIVE 
35 mm ( 36 ekspozicija) 

U cijenu filma vkljuceno je razvijanje, uramljivanje i dostava u prakticno; kuti ji. 
6 X 9cm 

U cijenu filma vkljuceno je razvijanje i dostava. 
FOTOKEMIKA -ZAGREB 

Erkrankungen des Diinndarms 
Mltld-­
A.Lllum •• J. llaboridl LNilldc C.ltldde Llkr.a H.F.•.Olclerthauten H.1-W.Verpu 
··­
M.ldu P.Ummt.tlt W.Wem '-. M.il.1-ddl 
...... ­
.31T­


KLINISCH-RADIOLOGISCHES 
SEMINAR 

ERKRANKUNGEN DES D-ONNDARMS 
Herausgegeben von W. Frommhold, P. Gerhardt 
G. Thieme Verlag, Stuttgart, 1973. 204 strani, 122 slik, 23 tabel. Cena 48 DM. 
Interdisciplinarni pogovori predstavlja­jo za moderno radiologijo neprecenljivo vrednoto. Ob njih si bogati strokovno zna­nje radiolog, klinik, patolog in (pato) fizi­olog. Omogocajo iskanje skupnih poti za zdravnikovo ravnanje. 

Ni torej cudno, da je pred dvemi leti publiciran tekst klinicno-radiološkega se­minarja Tiibinške univerze požel tolikšno zanimanje (glej recenzijo: Klinisch-radio­logisches Seminar; Erkrankungen der Ni­ere, Radiologia Iugoslavica 1-2/1973). 
Zdaj je pred nami druga knjiga v tej seriji. Obravnava bolezni tankega crevesa. Sodeluje 15 priznanih avtorjev. V svojih sestavkih prikazujejo pregled patologije tankega crevesa, fiziologijo, kliniko, mož­nosti in meje rentgenske diagnostike, spe­cialne rentgenske metode (angiografije, hi­potonicna duodenografija) in izotopske možnosti. Precej prostora je odmerjeno diagnostiki Crohnove bolezni. Zanimivi so tudi clanki o kirurških možnostih pri obo­lenjih tankega crevesa, reaktivnih spre­membah med in po terapevtskem obseva­nju, o preiskavnih metodah pri otrocih ter 
o malabsorbcijskih sindromih. 
Knjižica daje vrsto vzpodbud za vsako­dnevno rentgenologovo delo, daje pregled danes možnega, svetuje izpopolnitve v me­todiki in sistematiki radiologovega pregle­da. Klinik bo v njej našel pregleden oris meja možnosti radiološke diagnostike. 
Knjižica ,ne ždi zamenjati ucbooik, nje­na velika vrednost je v aktualnosti in celo­vitosti obravnavane teme. 
P. Soklic 
BIOPHYSIK. EINE EINFti'HRUNG Fti'R BIOLOGEN, MEDIZINER UND PHYSI­KER. 
Laskowski, W., W. Pohlit: 
Georg Thieme Verlag, Stuttgart 1974, 
Band I. und II., 508 strani, 196 slik, 37 ta­bel. 
Cena 12,80 DM. 

Kaj je pravzaprav biofizika? S tem vpra­šanjem zacne dvojna knjižica v žepni iz­daji, prikupna na pogled in prijetna za ci­tanje. Ime bi povedalo, da gre za fizikalne pojave v biologiji. Ta veda je zelo mlada, oziroma je mlada biologija sama, ki šteje borih sto let, v primerjavi z mnogo sta­rejšo fiziko, kateri so vsaj štiri stoletja aktivnih raziskovanj dala zelo velik napre­dek. Biologija sama je bila že od vsega zacetka pretežno morfološka veda in za­cenjamo morda šele zadnjih petdeset let pojave razumevati v luci kemicnih in fizi­kalnih pojavov. Zato je v tej knjigi zbrano v zgošceni obliki sedanje znanje, kako in v kakšni meri si lahko razložimo biološke pojave z že znanimi fizikalnimi zakonitost­mi. Avtorjem je bila vodilna nit pri sesta­vi dela ta, da sta knjižici namenjeni bio­logom in medicincem, zato se izogibajo ob­sežnejših matematicnih operacij. Knjižica je pisana »in prosa«, kar napravi tekst vsekakor bolj tekoc in prijeten, navsezad­nje pa tudi bolj razumljiv. V prvi knjigi so podani predvsem splošni problemi. Semkaj sodi struktura materije in vpra­šanja okoli energije ter teorije informacij, slede pa podatki o strukturi in gradbenih kamnih žive snovi. Nato sledijo poglavja o odvisnosti živih sistemov od okolja, kot je npr. transport snovi skozi membrane, nacin pridobivanja in uporabe energije, nadalje prenos informacij bodisi iz zuna­njega sveta v celico in njen spomin, ali pa v obratni smeri. Zadnja poglavja so po­svecena evoluciji živih sistemov s poudar­kom na razlagi razvoja sistema gibanja energije in pridobivanja informacij. Zad­nja tri poglavja pa obravnavajo predvsem opis tehnik, ki omogocajo vpogled v dina­miko žive snovi. To so metode za doloca­nje strukture organel, radioaktivno mar­kiranje molekul in metode za dolocanje velikosti ter strukture molekul, ki sestav­ljajo živo snov. Zanimivo je zadnje poglav­
je, kjer je podano sumancno najbolj osnovno :znanje iz matematike. Tako lahko citalec ponovi svoje znanje o diferencialnih enacbah in integralih, obe­nem pa je najti v tem poglavju tudi osnov­no znanje iz statistike in statisticne obde­lave podatkov. 
citalec bo v teh poglavjih naletel na mnogo novega. Tako npr. lahko izve za princip in delovanje elektronskega mikro­skopa, nazorno najde narisane vezi med terciarnimi strukturami, nadalje mehanic­ni model, ki prikaže sprošcanje energije pri odlepljanju fosfatne grupe v ATP mo­lekuli, in podobno. 
Knjiga je vsekakor velika poživitev za tistega, ki smo našo šolo zapustili že pred mnogimi leti. Medtem je bilo najdeno ve­liko novega, dobršen del tega pa strokov­njak morda lahko zasledi v tej knjigi. Pre­prican sem, da bo zaradi jasnosti in na­zornosti podajanja tudi pedagog marsikaj s pridom uporabil. Prav tako menim, da je v tej knjigi za vsakega zdravnika kate­regakoli profila zaslediti nekaj, kar zadeva tudi njegovo stroko. Vsekakor je tekst pri­porocljiv za kogarkoli, ki se bavi s sodob­nimi problemi biologije in medicine. 
S. Plesnicar 
HIP DISEASE OF INFANCY ANO 
CHILDHOOD. 
R. H. Freiberger, J. J. Kaye, B. Ghelman, 
J. W. Spragge. 
Current problems in Radiology, Vol. III 
Number 5, Sept.-Oct. 1973, Year book me­
dica! publishers, Chicago. 
51 strani, 32 slik. 
Letna subskripcija 26 $. 
Revija »Current Problems in Radiology« je dvomesecnik in s svojimi publikacijami bralca ne razocara. Tudi s septembrsko­oktobrsko številko je tako. 

Obolenje kolcnega sklepa novorojencka oz. otroške dobe je prikazano na nacin kot si lahko samo želimo. Pisano živahno obenem brez leposlovne navlake, nove ugo­tovitve, pisano tako kot moramo v radio­logiji gledati na vsak problem. Klinicno­diagnosticno široka zasnova, vprašanja podprta z dokazi. 
Publikacija prikazuje štiri najbolj po­gostna obolenja kolcnega sklepa dojencka oz. rane otroške dobe, kot kongenitalna displazija, bakterielni infekti, asepticna ne. kroza, epifizioliza glavice femorja. 
Izraz kongenitalno displazijo je zame­njala kongenitalna dislokacija kolcnega sklepa. Posledica novejših ugotovitev in gledanj na nastanek motenega razvoja kolcnega sklepa. 
Zanimivo je, da avtorji ne prikazujejo v vsojih razpravah le diagnosticnega prob­lema, obravnavana je tudi terapija oz. ka­ko se kažejo na rentgenski sliki posledice razlicnih terapevtskih posegov. 
Tak pristop predstavitve nekega diagno­sticnega problema odpira možnosti najšir­šega informiranja. Na ta nacin obravna­vana, katerakoli tematika, daje vse možno­s ti, da lahko govorimo v pravem klinicno diagnosticnem jeziku, metoda, ki je v ra­diologiji edino pravilna. 
V poglavju vnetja kolcnega sklepa pri novorojencku in kasneje je prikazano raz­likovanje med septicnim artritisom, supu­rativnim artritisom in specificnim koksi­tisom. 
Avtor opozarja na odlocilno vlogo radio­loga v timu neonatalec, pediater-ortoped. Vendar radiolog brez dobrega znanja kli­nike ne more uspešno konkurirati v tem triu. 
V poglavjih asepticne nekroze glavice femorja in epiifizioloze glavioe femorja se avtorja držita ustaljenega nacina obravna­vanja tematike-klinicna slika, ,patologija, etiologija, radiologija, zdravljenje. 
Zanimivo je, da terapiji, kar sicer pri ra­dioloških razpravah ni navada, posvecajo avtorji enak pomen kot diagnostiki. Nacin prikaza, ki daje razpravi povsem nov mo­ment. Tisto potrebno širino, ki jo v radio­logiji vse preveckrat pogrešamo. 
Vsa prikazana dela oz. razprave sprem­lja bogata fotodokumentacija. 
L. Tabor 
Niere und Stoffwechsel­krankheiten 
10. Internationales Symposion der Deutschen 
Gesellschaft fiir Fortschritte auf dem Gebiet 
der lnneren Medizin. Freiburg 
Wissenschaftliche Leitung: Prof. Dr. H. Sarre 
Herausgegeben von 
Hans Sarre und Hans·J Urgen Holtmeier 
@ Georg Thicmc Vcri,1g S!ullgarl 

NIERE UND STOFFWECHSEL-KRANK­HEITEN. 
H. Sarr ein H.-J. Holtmeier (Eds.): 
Thieme, Stuttgart 1973. 
182 strani, 110 slik in shem, 46 tabel. 
Cena 33 DM. 
V knjigi so objavljeni referati in raz­prava z 10. mednarodnega simpozija o led­vicah pri presnovnih motnjah, ki je bil v Freiburgu. S povecevanjem starosti pre­bivalstva in napredkom medicine, ki uspe­va obvladati akutna stanja, je vedno vec 
poznih komplikacij zaradi metabolnih mo­tenj. Te pa so zelo pogoste prav na ledvi­
cah. 
Knjiga, ki sta jo uredila Sarre in Holt­meier, je ra:z;deljena na tri dele. V prvem, z naslovom sladkorna bolezen in ledvice je zaokroženo prikazana diabeticna glome­ruloskleroza pri cloveku in poskusnih ži­valih. Izstopata dva clanka. Olsen je zgo­šceno prikazal naše današnje znanje in neznanje o etiopatogenezi diabeticne glo­meruloskleroze in rezultate kvantitativnih preiskav ledvic s to boleznijo z elektron­skim mikroskopom. Nadal in sodelavci iz Argentine so primerjali klinicne podatke in rezultate histoloških preiskav pri dia­beticni nefropatiji pri 68 bolnikih, pri vsa­kem od teh so napravili tudi biopsijo led­vice. Njihov prispevek je zelo tehten, pre­iskovana skupina velika, zato so rezultati reprezentativni. 
V drugem delu so v 8 prispevkih prika­zali ucinke novega protidiabeticnega zdra­vila glisoksepida. 
Tretji del ima naslov giht in ledvice. Zollinger je zgledno opisal morfološke spremembe na ledvicah pri gihtu. Sledi clanek o alopurinolu, mehanizmu njegove­ga delovanja, ucinkih in klinicni uporabi. Zelo dober je prispevek Mertza o patoge­nezi, kliniki in zdravljenju uncne nefro­patije. Pišceve izkušnje so velike, drago­ceni so njegovi napotki pri odkrivanju bo­lezni in zdravljenju. 

V cetrtem delu z naslovom amiloidoza in ledvice je najprej obdelana patologija in patogeneza amiloidoze. Kluthe je v osrednjem prispevku o amiloidozi ledvic poleg tega sodobno prikazal še nefroticni sindrom in razdelitev glomerulonefritisov po Bohleju. 
V petem delu so zbrani prispevki iz raz­prave. 
Vecji del prispevkov je na visoki stro­kovni ravni, primerni predvsem za klini­ke. Knjiga je bogato opremljena z lepimi shemami, crteži in tabelami. Rentgenolo­gom bosta dobrodošla predvsem 2 prispev­ka: o uricni nefropatiji in amiloidozi led­vic, kjer nam rentgenske preiskave poma­gajo pri diagnozi pa tudi etiologiji bolezni. Vecje znanje rentgenologov o teh boleznih in diabeticni nefropatiji bo izboljšalo zah­tevno diagnostiko parenhimskih bolezni ledvic. 
Knjiga o ledvicah pri presnovnih mot­njah bo koristno služila klinikom, pred­vsem nefrologom in diabetologom, nekaj clankov je koristnih tudi za rentgenologe. 
J. Drinovec 

SIMPOZIJ »RACUNALNIKI V RADIOLOŠKI DIAGNOSTIKI« 
V Haagu so se junija letos sestali stro­kovnjaki s podrocja racunalništva v radio­loški diagnostiki. 
Vseh udeležencev iz 21 držav Evrope, Amerike, Japonske, Indije je bilo 182. Iz Jugoslavije je bil prisoten en sam. 
Precitanih oz. bolje povedano diskuti­ranih je bilo 31 referatov. Tudi sicer je za celotno dogajanje znacilna izcrpna in ob­sežna diskusija o vseh z stavljenih vpra­šanjih. Povsem razumljivo, saj je bilo raz­govora o znanstveno komaj dobro pozna­nim v radiologiji. 
Prvi dan je bilo pregledno prikazano do­sedaj doseženo v radiologiji, tako v diag­nosticnem pogledu kot s podrocja doku­mentacije in analize. Na diagnosticnem po­lju je bilo mnogo govora o takoimenova­nem »flow ohart« konceptu. Ta nacin dela je pri uporabi racunalnika v diagnostiki vodilen. Prehajamo namrec iz splošnih in­formacij v vse bolj ill1 bolj drobno ana­lizo oz. vprašanja pri vsakem poedinem primeru. Kako, je le vprašanje sistema, ki ga osvojimo. Nacelo minimum-maksi­mum v odnosu vprašanje-odgovor je osnova. 
Osnovni problemi pisanja rentgenskega izvida, boljša medsebojna povezanost, ob­likovanje vsebine izvida, cim hitrejša in­formatika, možnost retrogradnega vredno­tenja radioloških izvidov, so bile teme dru­gega dne. Logicna je tudi ugotovitev, da pri tem bogatejši besedni zaklad racunal­nika, vecja izbira danih oz. predvidenih podatkov, nudi vecjo diagnosticno neopo­recnost. 
Ob tem je odlocilen odnos med vizuelno informacijo, dojemanjem in oblikovanjem pravilnega sicer še nenapisanega koncepta ter opisom. Kar pa ima dokoncno vred­nost, je iz vsega tega izhajajoc kononi koncept mnenja in naposled izvid. 
Uporaba racunalnika v radiološki diagnostiki temelji na tr,eh osnovnih nacelih: l. rocno kodiranje sistema, 2. si­stem analize ,teksta in 3. poenotenje siste­ma vprašanja podatkov na kolikor mogoce enostaven nacin. Le tako moremo kasneje s pridom uporabiti koncni zapis -»out put sistem«. Vendar samo patološko, bolje receno patohistološko preverjeni primeri so lahko osnova za radiološko pre­iskavo. Lista patologije je startna tocka sistema. Edino to omogoca, da kasneje primer najdemo -»the case finding«. Nadvse važna je pri tem pravilna posta­vitev simptomov in klinicne informacije. 
Kako to izgleda v praksi? Kako dalec je danes uporaba racunalnika v diagnosticni radiologiji? 
Najbolj razvita diagnosticna in dogna­na podrocja so: gastrointestina1ni trakt, uropoetski •sistem, hepatobiliarni sistem, pljuca ter srce in na zadnjem mestu skelet. 
Seveda je sistemov vec: že omenjeni »flow chart« ·koncept, L. Bayes koncept z zacetnimi izkušnjami v diagnostiki kost­nih tumorjev po kljucu logicnega stopnje­vanja, Mars program (Missouri Radiology Automatic Sistem). Aura sistem prostega teksta (Automatic Report Analysis), Dris sistem, J ohns Hopckins sistem in drugi. Vse koncepte oznacuje lastno vstavljanje informacij na osnovi cim bolj logicnega in analiticnega radiološkega jezika. Samo ta­
ko lahko kasneje izpeljemo hitro in za­
nesljivo interpretacije izvida, retrogradno 
analizo, statisticno obdelavo. 
Kodiranje rentgenske diagnoze je pri tem najpomembnejše. Oblikujejo ga logic­ni sistem preglednosti, potrebe in razsež­nost patologije. Obicajno temelji na deci­malni klasifikaciji. Delimo ga na anatom­ski del in patološko-opisni kodeks. Ana­tomska stran, naj bo razumljiva in jasna. Patoanatomska razdelitev mora biti cim bolj preprosta, obenem mora zajeti cim vec možnosti. Tako je patologija irazdelje­na na: normalno stanje, variante, anoma­lije, rastne motnje, funkcionalne spremem­be, progresivne in regresivne spremembe, posttravmatske in postoperativne spre­membe, tumorje, oiste, vnetja, endokrine in metabolne motnje, degenerativna stanja in razno. 
Rentgenski diagnosticni kodeks mora obsegati vse možnosti in mora vsebovati ciste opisne izraze. Patološki že omenjeni kodeks temelji na splošni shemi. Ta osnov­na shema -izdelana je v dvo-ali tri-digi­talnem sistemu -se spreminja na razlic­nem anatomskem aktualnem sistemu in organih najmanj tridesetkrat. Tako dobi­
mo široko izbiro možnosti. 
Teme predavanj so bili procesi .percepcije v rentgenski diagnostiki ter njene meje in olajšave s pomocjo ra­cunalnika, teorija odlocitve pri analizi rentgenske slike, sistem programiranja v radiološki diagnostiki, osnovni ,problemi racunalništva v radiologiji, napredek na tem podrocju, raziskovalno delo, statisti­ka in dokumentacija ter sodobni, v svetu priznani sistemi racunalništva v radiolo­giji. 
Pri obravnavanju so sodelovali znani av­torji kot: Lustet iz Chicaga, Lodwick iz Columbia, Mo., Lehr Columbia Mo., Chiesa iz Verone, Schaefer, W. Berlin, Brolin iz Goteborga, Koivisto iz Oulna, Laser iz Ba­zla, Barnhart iz Littel Rocka. Vsekakor se udeležba samo naštetih kaže na visoko ra­ven simpozija. 
Firme, ki so razstavljale svoje dosežke, 
so bile iz vrst poznanih hiš kot: De Oude, 
Philips, predstavniki holandskih firm, na­to ameriški General Electric, nemški Sin­ger ter druge manj pomembne na podroc­ju ra6unalnikov. De Oude Delft je poka­
1zal svoj izpopolnjen »Textomat«. Ta s svojim diagnosticnim kodeksom obvlada delno skeletni sistem, urotrakt, hepatobi­liarni sistem, prebavila in pljuca ter srce. Mnogo obetajoc je program General Elec­trica s svojimi spreminjajocimi diagnostic­no informativnimi listi. Vsekakor je naj­bolj dognan Philipsov avtomatski sistem protokoliranja rentgenskega izvida, kjer je vsaj za dolocena podrocja minimum­maksimum princip temeljito izpeljan. 
Manj prepricljiv je program hiše Sin­
ger s svojim »Video-Display« zapisom iz­
razov. 
Ob pregledu vseh teh dosežkov elektro­nike, se nehote pojavi vprašanje cene. Se­veda so to naprave, ki stanejo nic manj kot sodolbna rendgenska aparatura viso­kega razreda. A vendar zaman, resnicen napredek v radiologiji ni samo v sodobni rendgenski aparaturi. Nobenega dvoma ni, da bomo slej ali prej prisiljeni najti de­nar tudi za to opremo. Le tako bo sicer neoporecna klinicna radiologija nudila ti­sto, kar dandanes mora. Drugace poveda­no, potreben nam je brezhiben zapis ter informatika, ki danes še šepa. Dokumen­tacija, statistika in programiranje dela ,zahteva ,u,porabo racunalnika. Posebno ob dejstvu, da je izbor preiskovalnih metod vsak dan vecji. ce hocemo ob stalnem porastu kvanti tete misliti še na kvalitet­no plat je rešitev na dlani. 
Zaman je ves napor, ce ne vemo, koliko dela smo opravili in kako. Rocna obdelava podatkov ne more povedati vsega tega, kar rabimo. Ne samo to! Razen tega, na prvi pogled cenejša je v resnici dražja, saj so njene informacije skromne in nezanes­ljive. 
Zakaj je bil na tem simpoziju en sam 
Jugoslovan? Odgovora ne vemo, vsako 
sklepanje bi bilo netocno. 
Nam v Ljubljani, bolje povedano, na Me­
dicinski fakulteti oz. Klinicnem centru je 

prišel simpozij prav kot izpolnjena želja. namen po tej plati najprej obdelati lum­Namrec, sprico zastavljene naloge pri balno hnbtenico. študija, ki naj ,bi vpeljala Skladu Borisa Kidrica »Uporaba racunal­Uipornbo racunalnika v .klinicno diagno­nika v diagnosticni radiologiji« imamo sticno rndiologijo pri nas. 
L. Tabor 

SAVETOVANJE »LICNA DOZIMETRIJA STANOVNIŠTVA U VANREDNIM USLOVIMA« 
Batajnica, 13. i 14. juni 1974. god. 
Povodi kratak istorijat 

Jugoslovensko društvo za zaštitu od zra­cenja od svog postanka posvecuje veliku pažnju opštenarodnoj odbrani, a posebno problemima zaštite od zracenja koji bi mogli nastati u odredjenim uslovima. Tako je npr. na poslednjem simpozijumu Društva, oktobra prošle godine radila po­sebna sekcija na temu »Zaštita od zra­cenja u vanrednim uslovima«. Jedan od njenih zakljucaka je bio da se organizuje jedno savetovanje o problemima merenja zracenja, tj. merenja doza koje prima co­vek i o sistemima i opremi -instrumen­tima koji bi mogli najbolje da posluže za utvrdjivanje velicine ozracivanja i o siste­mima merenja u kojima bi izmereni po­datci mogli da se najkorisnije upotrebe. 
Pošto su istovremeno i dva nuklearna instituta razvila domace tipove ovih in­strumenata, »Jožef Stefan« iz Ljubljane -termoluminiscenti, a »Rudjer Boškovic« iz Zagreba -hemijski, nastala je i potre­ba njihove strucne i komparativne ocene kako bi se utvrdile njihove mogucnosti i uslovi primene. Ovakva ocena pomogla bi i nadležnim organima za opštenarodnu od­branu i civilnu zaštitu da blagovremeno donesu planove opremanja stanovništva i jedinica sa odgovarajucim tipovima do­
zimetara. 
Na konkretnu inicijativu Sekretarijata 

za opštenarodnu odbranu SR Srbije, Jugo­
slovensko društvo za zaštitu od zracenja je, posle konsultacija i sa ostalim repub­blickim sekretarijatima i utvrdjivanja za­interesovanosti, pr,istupilo organizovanju savetovanja o licnoj dozimetriji u van­rednim uslovima. 
Cilj savetovanja 

Sve veca primena izvora zracenja i nu­klearne energije ne samo u našoj zemlji, nego i van njenih granica, povecava mo­gucnost nastajanja radijacionih i nukle­arnih akcidenata. Kako covek nema cula za ovu vrstu opasnosti, ona se može otkri­ti samo dobrim i osetljivim instrumentima u rukama dobrih strucnjaka. Potreba za postojanjem ovakvih instrumenata i cita­vih odgovaraju6.h sistema kontrole ne anulira se poznatom cinjenicom da je nu­klearna industrija najsigurnija od ostalih klasicnih privrednih delatnosti, jer su sem somatskih mogucnosti i genetski štet­ni efekti prekomernog zracenja. Zbog to­ga se smatra opravdanim da se stalno iz­gradjuje sistem merenja izloženosti zrace­nju svih lica u našoj zemlji, bez obzira da li ona rade sa zracenjem ili ne, jer su ra­dioaktivne padavine dolazile u naše pro­store i posle vecine nuklearnih proba, jer je Dunav donosio otpadni radioaktivni materija! koji je bio ispušten cak blizu 
njegovog izvora. 
Ovakav sistem izgradnje u miru bice od presudnog znacaja za slucaj upotrebe nuklearnog oružja u ratne svrhe, pa ma kako daleko od naših granica, a pogo­
tovu u blizini. Poznavanje doza koju je svaki covek prirnio, ili npr. grupa sta­novnika u nekom naselju ili fabrici, po­rnoci ce odredjivanju adekvatnih mera zaštite. Ukoliko je merenje preciznije utoliko ce i pornoc biti efikasnija. Ukoliko je rnerenje brže i rezultati pravovremeno saopšteni nadležnima -utoliko ce i pre­duzete mere biti blagovremenije. 
Isto tako je važno izgraditi ceo sistem dozirnetrije za ovakve slucajeve, u koji treba da se ukljuce svi koji sada zbog raznih potreba vrše rnerenja zracenja: nuklearni instituti i drugi nuklearni centri i centri za primenu izvora zracenja i mera zaštite po republikama, zdravstvo u celini, civilna zaštita i drugi. U pripre­rnanju na odbranu mi ne smerno da zabo­ravirno ni ogromne stokove nuklearnog oružja, koje poseduju moderne arrnije. 
Tok savetovanja 
Irnajuci u vidu evidentne potrebe zern'. lje u ovorn domenu i pokazani interes, Jugoslovensko društvo za zaštitu od zra­cenja nije predvidelo veliki broj uvodnih referata. To je bio samo jedan opšti re­ferat koji je irnao za cilj da osvetli mesto i ulogu licne dozirnetrije stanovništva u sistemu opšte dozimetrije i zaštite od zra­cenja, i drugi koji je prikazao rezultate izvršene uporedne analize dva razvijena sredstva. Naravno i naucnicirna koji su razvili domaca sredstva dr. Igoru Dvor­niku iz Zagreba i dr. Borisu Navinšeku iz Ljubljane dato je dovoljno vremena da prikažu i dernonstriraju svoje instrumen­te i njihove mogucnosti. To je i bio sa­držaj prvog dana savetovanja. 
Drugog dana savetovanje je nastavilo rad diskusijorn iz koje su proizašli ocena kvaliteta i rnogucnosti oba instrumenta tj. obirna i uslova primene. Ove ocene treba da pornognu nadležnim organima kod odlucivanja o nabavci opreme. 
Medjutim na ovom savetovanju Jugo­slovensko društvo dobilo je druge korisne ideje i inicijative za svoje dalje aktivno­sti na planu opštenarodne odbrane. 
U radu savetovanja ucestvovalo je oko 100 lica zainteresovanih za ovu problerna­tiku. Svi ucesnici su dobili unapred pri­prernljene rnaterijale za savetovanje -uvodne referate i koreferate Instituta »Rudjer Boškovic« i »Jožef Stefan«. 
Društvo ce sa zakljuccima rnaterijale savetovanja dostaviti svirn zainteresova­nim institucijama u zemlji (Republickirn i pokrajinskim sekretarijatirna za NO, zdravstvu, naucnim institucijama koje se bave ovim pitanjima i sl.). 
Za vreme održavanja savetovanja uces­nici su upoznati sa organizacijom, zadat­cirna i radom Centra za civilnu zaštitu i mogucnostirna saradnje naucno-strucnih institucija i ovoga Centra na poslovirna priprerna za opštenarodnu odbranu, po­sebno ratnim uslovima i drugim vanred­nim situacijama. 

IZVODI IZ ZAKLJUCAKA SA VETOV ANJA O LICNOJ DOZIMETRIJI STANOVNIŠTVA U VANREDNIM USLOVIMA 
Ucesnici savetovanja su upoznati sa dva 
. tipa licnih dozimetara za gama zracenje, koji su razvijeni i proizvede se u našoj zemlji. Medjutirn u toku savetovanja je konstatovano da njihova eksploatacija i mesto u sistemu dozimetrije u vanrednim uslovirna nisu odredjeni. 
Na savetovanju je zakljuceno da pro­blemi licne dozimetrije u celini treba da se razrade i to u skladu sa ostalim pita­njima vezanim za koncenpciju civilne za­štite (npr. skloništa, evakuacije, zdrav­stvene službe i dr.). Pri razradi koncep­cije i sistema dozirnetrije u vanrednim 

uslovima treba narocita posvetiti pažnju sledecim problemima: -evidenciji ozracenosti i eksploataciji podatka, 
-kriterijumima za nivoe akcija, 
-uklapanju mirnodobskog sistema do-

zimetrije u vanredne uslove, -nacinu korišcenja i skladištenje lic­nih dozimetrijskih sredstava. 
Na savetovanju je takodje zakljuceno da se s obzirom na postojecu situaciju predloži Savetu za civilnu zaštitu da orga­nizuje izradu koncepcije organizacije funkcionisanja licne do.zimetrije i dozi­metrije uopšte u vanrednim uslovima. 
Savetovanje poziva sve nadležne organe, ustanove, naucne institucije i privredne organizacije zainteresovane za dalje una­predjenje svih vidova dozimetrije, zaštite od zracenja i civilne zaštite u oblasti na­uke i istraživanja, razvoja i proizvodnje opreme i instrumenata i razvoja sistema, da i dalje unapredjuju ovu problematiku uz neophodnu koordinaciju. 
VI. SESTANEK CLANOV KLUBA RADIOTERAPEVTOV JUGOSLAVIJE 
Ljubljana, 22. 6. 1974 
V organizaciji ljubljanskih radioterapev­tov se je tokrat 21bralo 35 terapevtov iz centrov v Osijeku, Rijeki, Splitu, Skopju, Zagrebu, Beogradu in Ljubljani. 
Kot obicajno j'e imel sestanek dva dela: strokovnega in organizacijskega. V prvem je dr. M. Debevec •(Ljubljana), opisal iskušnje pri diagnosticiranju, veriifici­ranju in terapiji bronhialnega karci­noma. Prim. dr. A. Zaifirov (:Slmpje), je v krajšem porocilu obdelal problema­tiko bolnikov s pljucnim karcinomom v SR Makedoniji in povdaril dilemo med operativno in neoperativno terapijo pri teh bolnikih. Doc. dr. M. Kubovic (Zagreb), je v svojem referatu prikazal uspešnost sodelovanja kirurgov in radioterapevtov, predvsem pri postavljanju indikacije za operativni poseg, ter povdaril da je radio­terapija bronhialnega karcinoma še vedno ena najboljših terapevtskih metod, ce že ne s stališca preživetja, pa vsaj s stališca udobja preostalega življenja pacienta. 
Diskusija je imela skupni imeno­valec: i
potrebna je kriticnost pri postav­ljanju indikacije za operativno kot tudi za obsevalno terapijo, saj je bolnik po­gosto z internisticne strani veckrat nespo­soben za diagnosticne pa tudi za terapevt­ske posege. V tem smislu je bila omenjena uporaba kemoterapije, ki jo žal vecina pacientov zaradi starosti in starostnih pojavov težko prenaša. Zaradi tega je ugodno obsevanje pacientov v dveh delih, in jih terapija tako manj izcrpa. Po­membno je vedeti, kdaj bolnika ne bomo obsevali, saj komplikacije (npr. fibroza­cija, pnevmonija), tudi s'krajšajo cas pre­živetja. 
Prihodnji sestanek Kluba bo na Rijeki, najverjetneje 15. in 16. nov. letos, ko bomo skupaj proslavili 40-obletnico delovanja Zavoda za radioterapiju i onkologiju kli­nioke bolnice ibrace dr. Sobol na Rijeki. Organiziran bo strokovni program, ki bo posvecen razvoju ter -i'zbolj,šanju diagno­stike in terapije karcinoma cerviksa ute­:riusa v SR Hrvatski, s sodelovanjem gine­kologov in rndioterapevtov. 
Glede specializacije iz radioterarpij,e: i

le v SR Sloveniji je to posebna in ,samo­stojna specializacija, medtem ko je v dm­gih republikah še vedno pod nazivom ra­diologija, ki ima v svojem delovnem in ·casovnem programu tudi rentgenološko ,diagnosticni del. V SR Hrvats'ki problem 
še ni dokoncno rešen, izgleda pa, da v novem zakonu, ki se pripravlja, ne bo drugace. 
Tecaj iz osnov radiofizike in radiobi­ologije v Beogradu ,(oz. Vinci) je še vedno potreben, ne glede na težave in stroške, ki nastajajo z njim. Tecaj je postal ustalj,ena in tradicionalna sesta­vina šolanja, ,zato ga ne kaže ukinjati, nasprotno, bilo bi dobro, da bi ga poleg Ljubljane tudi drugi centri sprejeli v redni in obvezni program specializacije. Ni se obneslo skrajšanje tecaja: utru­jenost tecajnikov in prenatrpan pro­gram ni v korist nikomur, tak tecaj izgub­lja svoj osnovni namen: razlagati, spraše­vati in uciti. Predlagamo stalen termin te­caja, obnesel se je cas od 15. novembra do 15. decembra. 
Strokovno in tovariško srecanje se je koncalo s skupnim kosilom v Klubu po­slancev. 
T. Benulic 

RADIOLOGIA IUGOSLAVICA 
Casopis za rendgendijagnostilku, radioteraipiju, nuklearnu medicinu radiobiologaju, radiofii.ziiku i zaštitu od ionizantnog zracenja 
Glasilo Udruženja za radiologiju i nukleaI111u medidnu SFRJ Iz'1a1li ceHri puta godišnje 
Pretplata za ustamove 240 diin, za pojedince 120 din Izdavac 
Uprava udruženja za radiologiju Ji nrt.JJkJlearnu medd.oiinu SFRJ 
Adresa redakcije: Onkološ,k,i iinštlirt:ut, Vo:azov trg 4, 61000 LjrubJjana Broj cekovnog raCIUna: 50101-078-48454 
Broj dev,iznog ractllila: 50100-020-000-32000-10-482 
LB -Ljubiljaniska baclca -Ljubljana 
Odgovorni urednik: prof. dr. M. Maga:raševic 
TiskaI111a Ucnih delavnic Zavoda za slušno ill1 govorno prizadete v Ljubljaru 
-
• 

• • • • • • --Of< 
... • • • • • • T 
• • 

vvo 
• 
•• • .... 
¦ 
• ¦ 
-
•... • 
• • • r 


RENTGEN FILM 
• • 

. • •• . . 1 HS 11 
• . • • . 
• • . • • • .. . • •• .. • 
• •• . • • • . • . • .. f 
• • . . . . . . . . • 
• . . . . . . . . . . . • 

• . • . . . . . . . . . Rentgenfilm na plavaj sigurnosnoj podlozi za primjenu s 
. . 

• . • . . . . . . . . . folijama za pojacanje pripremljenim sa solima; za rentgen-
. 

• . • . . . . . . . . . . .. sku diagnostiku u podrucju tvrdog i mekog ozracivanja. 
•.· . . . . . . . . . . . . 
•.· . . . . . . . . 

• . • . . . . . Visoka osjetljivost, stoga malo opterecenje od zracenja 
. . . . . . 

• . . . . . . . . . . . . . . . bolesnika; vrlo dobra uocljivost detalja, dobri kontrasti, 
• . . . . . . . 

• . . . . . . . . . . . . . . . . dobra izdržljivost u tropima i sigurnost u tamnoj komori. 
. . . . . . . . 
• . . . . . . . . 

. . . . . . . . . . . . . . . . Kvalitetni proizvod VEB FOTOCHEMISCHE WERKE BERLIN 
• . . . . . . . . 

. . . . . . . . . . . . . . .. pogon tvornice VEB FILMFABRIK WOLFEN, DDR . 
. . . . . . . 
. . . . . . . . 
. . . . . . . 
. . . . . . . . 
. . . . . . . 

. . . . . . . . . . . 
. 

. . . . . . . . . . . . . . . . . -. . . . . . . . . . . . . . . 
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 
. . . . . . • . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 
. 
Izvoznik: 

KAMERA-FILM-EXPORT-IMPORT 
Volkseigener Aussenhandelsbetrieb 
der DDR 

DDR -1055 Berlin, Storkower-Str. 120