сокодски SOKOLSKI rji ЗВАНИЧАН ОРГАН СОКОЛОКОГ САВЕЗА СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА. ZVANIĆAN ORGAN SOKOLSKOG SAVEZA SRBA, HRVATA I SLOVE N AO A. ЗАГРЕВ 1919 Г. БРОЈ Д И Ц, ГОДИНА | ZAGREB 1919 G. . BROJ Ч~- I U. GODINA I Оадржај 4. и 5-ог броја: Sadržaj 4. i 5-og broja: Соколство Срба. Хрвата и Словенаца . . . стр. iog. О јединству.......................... .... стр. 111. Hrvatski sokolovi grof Petar Zrinski i knez Krsto Frankopan...........................str. 115. Проста веџба...................................стр. 120. Proste vježbe..................................str. 126 Novo Sokolstvo.................................str. 137. Telesno obratovanje (njegova važnost i cilj) . str. 140. Ведешке........................................стр. 154. Glasnik Hrvatskog Sokolstva ...................str. 180. РЕДАКЦИЈА: ДР. Л. ПОПОВИ'Б,ШЕНОИНА УЛИЦА 17 /11. REDAKCIJA: DR. L. POPOVIČ. ŠENOINAULICA 17./II. АДМИНИСТРАЦИ.1А: T. ЈАЊАНИН, ШЕНОИНА УЛ. 17/11. ADMINISTRACIJA: T. JANJANIN, ŠENOINA ULICA 17/11. Лист валази сваки месец, стојв годишне 24.— Круне, поједини број К б'—. List izlazi svaki mesec, stoji godišnje 24.— Krune, pojedini broj K 5 —. Tisak Dioničke tiskare u Zagrebu. Соколству Срба, Хрвата и Сдовенаца На састанку делсгата управних одбора српског, хрватеког ђ словеначког соколског савеза. одржаном дне 26. јануара о. г. У Загребу, закључено је, да се на Видовдан о. г. дне 28. јунија ^астане први соколски с-абор Срба; Хрвата и Словенаца. Рад тога соколског сабора има да обухвати сва крупна и важна Питања, која се Соколства f'poa, Хрвата и Словенаца тпчу, а пгго je најглавннје и најважније морао би тај соколски сабор да де-финитивно одлучи о соколском јрдинетву и уједиљењу Срба, Хр-вата n Словенаца. Затп је на састанку делегата дне 26. јануара о. г. закључено Даље, да на тај сабор треба неизоставно да пошаљу изасланике •сва соколека друштва, све соколске жупе, и свн соколеки савезн Срба, Хрвата и Словенаца; н то свако еоколско друштво шаље најмање једног нзасланнка. до сто чланова у друштву, а на сваких сто чланова у друштву више. једног изаслагаша вшие, — свака жупа шаље три изасланика, — а сваки савез целокупни свој управни одбор. Ирипрему н прпрођење соколског сабора води управни одбор €околског Савеза Срба,. Хрвата н Словенаца, па се је вск иобрл-нуо како за пут изаеланика соколских. тако за храну и стан; а ради лакшег и брзог обављања посла, основао је једну канцела-рију у Загребу, Боговићева улица бр. 7. приземно, у просторијама Гокола. основао је једну такову канцеларију v Љубљани, преко бр. др. И. Оражена, председника Словенске Соколске Свезе, те v Сарајеву и Сплиту за тамошња с(жолска подручја,. те је уста-новно нарочити преодничкн одбор у Загребу, за спрему веџбача. Разуме се да и редакција Соколског Гласника Срба. Хрвата п Словенаца етоји у целом иринремном раду Соколском Савезу на расположењу. Соколски Сабор одржаће се v Новом Саду. Рад соколског са iiT јр на три дана; дакле од 28. јунија укључиво до 30. јунија. Пслазак на соколскп еабор установљсн је за 26. јунија из Љубљане возом преко Загроба. Брода, Винковаца. Ии-ђнјрдоу Новн Сад, тако да се свн нзасланици дне 27. јуннја нред-вече у Новом Саду сакупе. Изасланици нз Далмацнје, Босне и Херцеговнне прикључују се у Броду. Изасланнци из Србије, те Бачке, и Баната долазе кратким путем у Нови Сад. Ради локалннх прилрема за соколскл сабор основао је ('окол-ски Савез у вези са новосадским соколом локалну канцеларију у Новом Саду, и одаслао јо са своје стране бр. Бујића и бр. Богу-новића, да спроврду целу припрему соколског сабора v сам( м месту. У кратко ће се рад соколеког сабора састојати из две свечане ссдниде свих изасланика, дне 28. п дне 30. јунија до поднр, на ко-јима hc се одлучити о новвм уставу п закону сокслском, — са-стављено је осам одбора соколских за решење важних соколских нитања, и то соквлски-вросвстви. — војни, — здравствени. — твхнички,— женски,— организаторви,— побратимскн и — дечји одбор^ који ће радити две 28. и дне 29. јувија,— најпселе onl-.c ирл-ређена н једна велика, узорна, сокслска јавна веџба. Тачне упуте и познве упутиће за времена на све одговорне Соколски Савез Срба, Хрвата и Словенаца, n израдити основе за целокупан рад соколс.ког сабора. Са нашс стране доносимо у кратко ову објаву и ставаамо јр до знања целокупном Соколству Срба; Хрвата и Словенаца. Имамо само једну братску молбу, а та је, да најискреивјс н најбратскије познвамо целокупно Соколство Срба, Хрвата п <’ло-венаца; да се на соколскн сабор одазове и састане. Тај је свколски сабор скупштнна целокупнога Соколства7 па зато свако одређени пма право, и евако позван има дужност;да на соколски сабор дође. Тај је соколски сабор отворено н јавно поље, где треба сви гла-сови, ева мишљења, сви предлози да се чују и кажу. Тај соколски сабор има дакле да донесе велнке и важве одлуко за даље кр< тањо, рад и развијање целокупног Соколства Срба; Хјшата и Словенаца. А ко се овом позиву не одазове. н на Вндовдан не буде на зајед-ничком соколском договору и збору, тај бн радио несоколскм и пошао путевима7 којн нр воде добру иашег народа. Уредништво Соколског Гласника Срба. Хрвата и Словенаца. Загреб, 15. маја 1919 г. m O јединству Проглашено je. Има даклс да се спроведе и да :!аиста буде> а не само по шену.' То сви хоће ! Вероватно да.неке груге радекика народних улажу већ свој труд : а то. Но нас се тџче Соколство. Шта оно треба да подузима? М(же уједињено Соколство да се. посматра, а може разједиљено, т. з. српско. хрватско ii словеначко. Да ли ово нешто значн? Не; јер то прво велн одлагање, одуговла-чење под маском дубоког промишл>ања, друго лабавост и елабос-т замаха ина леђа привидног, тешког одлучивања, троће немоћ кре-тања тачно у једном правцу и једноме циљу; у кратко, ако Соксл-("гво суделује у труду око провађања нарсдног јединства, онда °uo ваља прво себе да ујгдини. Тако долазимој до двоје : радећи на народном јединству мора Соколство, у прво ррсме и за већину само формално уједиљено, да спрсшађа своје једпнство и реално, :Ја, тим, као и са нначе другим покретима, да гура напред постав-•геној мсти. Соколски је рад на једикству по томе двојак : сокол-(>ки и опћн. У еоколскоме има Соколство ei oj распоред n план. који се у главном однооп^на само Сокслство. У опћем раду при~ кључује се Соколство и помаже већ ппстојеће тсжње и акције. или еамостално покреће, нешто што налазн потребним и корисним, провокује и даје нницијатнву. Да то разврстамо. Какав соколски рад има да буде, то је већ објашњено, прилично уцслом п свр-шено. За оцену тога рада, као и другде, вреде сталне тарифе : Да ли је што остварено од онога што је иредлсжено, п да лн то ое-тварено показује знакове енаге и јачине ! За сталне сфекте увек треба трајања, нема сумље, алн је ефекат увек тачни однбшај сћаге, која се улаже, и околности. са којима се код улагања снаге <‘рзта, — јер дрвеном мотиком не даје се ни песак копати, а на ка-мењу се поломи и гвоздени алат. Соколска снага је мала; већ за то, што је са три стране света и на три стране света, а мала је јер је неколико година чамела, а мала је јср смо п ми мали,и јср је пон( в<> пробуђена буђена можда од позваних и непозваиих. Соколека (нага уопће није нека издељена, формирана, организирана снага никада у нае ни била, а некмоли данас. Јер Соколетво је наше у главном било одсевом мисли и тсжња. прнлика и ионрилнка, како еУ У народу биле и стајале. Данас јс то још внше. Ila јер је изван Соколства метеж, где се у први мах не разазнаје добро што је ва-љано, а што не, природно је да је и Соколетво пуно разних ио- кретика, засновнца, мисли, јер јо рат њиву заорао, и еви се далн на сејање. Али свс неће изнићи, и ако поникне неће се одржати, — па нека га. Но има у томе новом и о6илнојј клнјању по гдстде нечега н неваљаног, убитачног, отровног, и апеолутно лошег и шкод-љивог. То се све види н осећа. Тражећи одношај снаге и окрлности-прво се упознајемо са снагом. Тек онда са околностима, рецимо боље сметњама. Обоје то је у самом Соколству, a о соколском раду Соколства на јединству и говорим«. План би био кратак и лак : појачати снагу п оелабптн сметње. Управо то је једно н исто, само у два израза. Јер само Cokojictbo јс пзвор ii основа како снаге, тако и сметљи. Један пример : хрватски соко у Загребу је на по-четку ослобођења нримио на себе сву бригу и рад око оснгурања реда, миран поретка, исвејетоизвео дивно, красно и добро, — истн тај соко је након неколико недеља одбно од себс рад на јединству народном n соколском, истина замотано у неке топлс и меке фразе, али је одбио. (Истини завољуито се сад након кратког времена на боље променуло.) Нетиче се то дслог хрватског Соколства, не односи се то на народ хрватски, него је у гштању једно велико, огромпо, т. з. престоничко народно друштвв. Ту се лепо и одмах јасно види, да је н снага, н сметља снази, у пама самима. Такових примера нма доста, има миого, и има нх сваки дан. Дозвилнтс само још је-дан. Или не, зашто да се задржавамв, кад је то све једнои једнако. Дошлн смо до онога, што је најглавније. Снага нашега Соколства јсстс нацпјонализам. Смстња му јс у тој снази. 11 то вије парадокс ! Спол.ашња слобода је ипак само ешшаши.а. Садржај се задржао стари. Нове речи говоре стара уста. и нза тих речи иреба, мучки вреба она хала, па којој смо толнко дуго јахали. Ново Соколетвс. мож? да живи само са новим нацијонализмом, новим, узвишевим ii великим. Тај нови нацијонализам ро^ен јс као ндеја давно; данас јо улетео у борбу н окршај. II од његове победе зависи опстанак свега. Наше Соколство, служећи v душн прошлсстн, не може да пс-ричо ii не сме да пориче будућност, иде један корак наирсд и трл натраг, n како се из поменутих ii непоменутих примера лепо види оно со клати, љул>а; повија, нсодлучно да јурне у судар новог и старог времена, па или да сстане пли да пропане. Служећи старом; разочараном, срдитом. препанутом и изненађеном нацијонализму. наше се Соколство хвата за околнс лојкн, држи се, не да се. Све те лажи раља почупати нз корена, изгазити. и уништитп. Прва јо и главна лаж, да се јединство постизава иеактивношћу. скрште-лим рукама. Оставите само еве по старом, говори та опасна лал.-, зацгго дирате у светиње, та си појма немате како је то све дубоко, Дуооко усађено, најпосле дајте бар пардона овој генсрацији. која је са усхићењем чекала ове велике часове елободе, (чекала неке своје, а дочекала неке сасвим друге), дајте јој мира, нмајте срца и обзира, пустите да изживи и легне мирно у гроб ! Друга је зло- * ћуда лаж, да се са три самостална, одељена, раздељена, н< псме-шана, нсисплетена, чисто са трп страна развића, даје псстићн једно, јединствено и заједчнчко развиће, један, потпуно јодан, ијаки великживот ! Свисмо ми га јединство, говори талаж, услови cv Јединства: самоопределење, слобода и самосталност свих делова, из којих то јединство треба да постане. оно постаје уопће времоном. дакле се старо не сме одмах рушити, обЈСтавити му развој нећемо, јер °нда у јединство стижу мртве ствари, дакле мора да буде нздељене самосталности и издељеног развијаша и јачања делова, да v је-Динство бацимо свеже и јаке јединице, сви емо rai за једикство v °УДућнпст51т; али зато смо сада за раздељено мапшрање. Tpeha je гадна лаж, да је идеја јединства туђа, страна, напросто нзмиш-љена за овај случај, гдо заправо постоји ксмпањонсцо државно Џодузеће са неограничешт јамством, и ништа друго. Шта ћемо за-једно, грми се, кад нисмо никад хтели заједно, и кад већ морамо ;1аједно, имамо тск да видимо како ћемо заједно, јрр унапред се заклињемо крвљу прађедова и костима стаца, да иишта од свога оставити нећемс, ничега се одрећи нећемо, и нигда попустити не ћемо ! Претпоставка је да иза свега тога стој^ дивне и добре на^ере, а ово да су еамо одбрана, заклони, сакривала отпори. Шта и онда гве то вреди? У развоју застоја нема. Статн значи пасти. Iltiii се може еамо напред. Чин је готов. Није могуће хтетн нехтети. Наша јс то ствар. И свима се нама о глави радп. Две се идеје ухватиле у коцггац. Једна је стари нацијонализам, друга је нови. Tv је сва сиага, и сва сметња. Идеје не побеђују по красоти, него по снази н вредностп. Соколство не може да животари. Оно мора да живи. Јер и оно је идеја. А идрја има само или потпуно активних н жпвих, нли мртвих. Под сударом две водеће и врховнс идеје нацијонализма, тресе се и Соколство. Оно нема да чека као нрвеста, него да ее понаша као борац. И сметље у Соколству су снага, негативна, слепа, и сакривена. Ваља јој дати правадибез колебања нћи или лево нли десно,. само не у округ. Хтети јединетво значи раднтц на јединству. Соколство може радити на једнкству, ако сствари своје јединство. То је прво и главно ! Како да сс соколско јединство нзвсде. рсчоно је. Можда но-потпуно, — троба допуннти. јер је оенова утврђена и пзрађивање је •лако. Дакле то је готово. Но најглавније'је и необично је важно и вслико то, да се соколско јединство већ проводи п сстварује. Ко-ликогод ima примера за сметње и отпор еоколском јединству. то-лпко је и још вншс знакова за снагу јединства соколског. Можемо Ginu радсени ii задовољни, да је размишљање пало иза леђа. Со-колско јединство је дошло у живот соколскн. И то је главно ! Со-колс-ко јединство је живо, подигло се; борбено је, оснажено је. Де-лење наше соколеке браће у два табора са за и против, доказује дивно. да је добар и прави пут којнм је Соколство ударило. Јср врдн борбн, води активности. води жпвоту; а не мртвнлу ii уко-чености. Има да победи боље. чистпје. легше, већс н јачо ! Зато је добар n сретан знак. када се поведе борба за једннство соколско како у сваком и најмањем друштву натем, тако у ерцу еваког n иајневнђенијег соколског брата нашог. Хоћемо одлуку ! То јо-дпно може да донесе борба ! А борба није никада еметња ! Сметња ji- само онда, када је борба лажна. н када се лажима бори. заклп-нп.ма. сакривалима! Имамо да се развијемо v две војско соколске. У једној ће стајатн сакупљени сви они; који верују ii живе за народ < 'рба. Хрвата н Словенаца, као један народ, свршон п развнјен, илн у етању постајања и развијадБа. алн јрдан ! У тој је војсцн народно (јоколство—једно Соколство ! И ако још ннје сасвим; има одлгчно, снажно и брзо да то будо. У другој he војсци бити еакуг-л,енн сви који говоре овако: а зашт« до сад није Соколство било јсдно. кад смо један народ. — а зашто н Бугари нису tv, кадјеовп Ј\т(хлавија;—- запгго да нема мухамеданских сокола, кад су и они народ четврти.— ноћемодасе одрнчемо светиња и ноћемо да попус-тимо лигде, и т. д. И v тој су другој војсци све сама рођена и млла браћа наша. И дво ће се војске зато побити соколским радом, а но речима. само радом. Која војска буде впше ii боље соколски ра-днла. та ће ппбедити ! На томо соколском раду ће соколско једни-<>тво да процвета. да напредује и да се учврстн. Другачије нс може да б\’де ! Зато на рад ! Напред ! Здраво ! Др. JI а з a II o п о в и h. Hrvatski sokolovi grof Petar Zrinski i knez Krsto Frankapan. f 30. traynja 1(571. Na stratištu poginuše dva najodličnija predstavnika najstarijih hrvatskih plemićkih rodova, koji su kroz stoljeće vodili i upravljali sudbiiiom hrvatskog naroda. Zrinski i Frankopani posjedovali su tako veleči večinu gradova u Hrvatskoj od Bosne i sinjeg mora, Pa do granice- Ugarske. Mnogobrojni banovi i najviši svjetovni i crkveni dostojanstvenici potekoše iz njihovog roda, a bili su u sr°dstvu s prvim obiteljima, dapače i s kraljevskima srednje Evrope, a napose i sa srpskima. Upravo kraljevsko bogatstvo na-S°milalo se je u njihovim dvorovima, osobito u gradu Čakovcu i Ozlju, što nam je poznato iz raznih savremenih opisa i inventara, a sve je iza nesretne katastrofe raznesla i opljačkala austrijska soldateska. Hrvatski narod bio je kroz stoljeća, »antemuralis cliristiani-tatis« i eksponenat zapadne kulture, kano i branič svoje rodne snide od vječnih provala nezasitnih Turaka. U tim borbama odlikovali su ;c napose odlični i mnogobrojni članovi ovili dviju rodova, koji su, kano i druga hrvatska vlastela morali svaki čas ostavljati svoje domove i gradove, te izači na bojno polje, da potjeraju svoje liute dušmane, koji sn im zadavali stotinu jada, otimajuči im neprestano sela i gradove, te otimajuči njihov narod u robije. No ni to nije bilo dosta. Na carsku zapovijed morali su Hrvati slati vojsku i izvan svoje domovine, da obrane carske austrijske гет1је, na koje se je takodjer več spremao. Nakon sjajne pobjede nad I urcima god. 1664. kod Sv. Gottharda na rijeci Rabi, gdje su 1 naši Hrvati sudjelovali, bude sklopljen sramotan mir u Vašvaru na godina, te su Turci zadržali sve one zemlje i kraje ve u sarskoj i Hrvatskoj, koje su oni dosada bili osvojili. Hrvatsko Plemstvo na čelu s banom Nikolom Zrinskim i poslije njegovim nasljednikom i bratom Petrom Zrinskim bilo je nezadovoljno p. radi t°g mira, jednako kano i Štajerci, na čelu s tamošnjim upraviteljem Šrotom Erazmom Tattenbacliom, a jednako i Madžari na čelu sa Zet°m Petra Zrinskoga, knezom Franjom Rakocijem, jer su sc sv i padali, da če se nakon te sjajne pobjede riješiti bar u nekim kra-Jevima nesnosnog turskog gospodstva. Ban Nikola Zrinski poginuo je nesretno god. 1664. u lovu od, divljeg vepra, a naslijedi ga doskora u banskoj časti brat mu I-etar,. koji se odmah stavi na čelo nezadovoljnika u Hrvatskoj, a pridružit mu se i umna i rodoljubna njegova žena Katarina Frankopanka i njezin brat mlad i poletan Franjo Krsto Frankopan. Nezadovoljnimi, počeli su zajedno s ugarskim velikašima ugovarati s francuskim kraljem Ljudevitom XIV., te su odlučiU pozvati kralja i cara Leo-polda na odgovornost poradi nečasno sklopljenog mira oran.a 31. članku Zlatile bule izdane god. 1222. od ugarsko-hrvatskog kralja Andrije II. jer se nije pitalo u posljednje vrijeme u driav-ničkim poslovima, a napose pak kod sklapanja spomenutog mira za savjet ni hrvatsko ni ugarsko plemstvo, a'nije se več dulje vremena, sazivao ni hrvatski sabor. Osim toga bila je i sva zemlja puna nje-mačkih posada, koje su sa svojom vojskom i časnicima liaračili po hrvatskim plemičkim dvorovima i gradovima, te seoskiin koliba'na, pa su Nijemci bili često puta na veču nepriliku nego i sami Turci. Kad je Petar Zrinski postao banom, htio je postati i karlovačkim generalom austrijskih četa, da uvede red u njemačku soldatesku. no dvor ga nije htio imenovati, jer je imao više povjerenja u svoje njemačke generale. Petar Zrinski je pokušao, da stupi u savez osim sa Franeuskom, takodjer i sa Poljskom i Venecijom, dapače i sa samom Turskom, samo da se riješi teškog i vrlo omraženog gospodstva njemačkih. austrijanaca, koji nisti poštivali naše zakone, sabore i naš ustav,, te su namjeravali da Hrvatsku sasvim prisajedine Austriji, kano kakovu običnu provinciju bez pitanja i protiv svake volje naroda, plemstva i naših zakona. Viši politički ciljevi pojedinih država bili su razlogom, da nisu Strane države otvoreno i odmah poduprli; Hrvate u njihovim nastojanjima, a jednako niti Madžare, te je iz-, dajom sa turske porte bilo sve dojavljeno u Beč, pa je odmah bio. ugušen prerano zasnovani ustanak Petra Zrinskog, Krste Frankopana i njihovih drugova i saveznika. »Vincere aut mori« — pobijediti. ili umrijeti ! bilo je geslo Petra Zrinskoga, kojeg se je on držao do svoje smrti, kojoj je on toliko puta u borbi s Turcima gledao u oči, zašto ga je cijela Europa slavila. Zato mu i nije bilo teško poginutii na stratištu za ideju oslobodjenja Hrvatske i svog anroda, za koje ideale se je svoj cijeli život borio. Mladi Krsto Frankopan pristan^ je oduševljenjem uz Zrinskoga i svoju ummi sestru Katarinu, te je bio takodjer pun zanosnog idealizma za oslobodjenje svog nesretnog; hrvatskog naroda. Jedan i drugi upučivali su i budili svoje vitezove- i hrvatsko plemstvo te susjedne Štajerce i Madžare na zajedničku borbu protiv omraženog Nijemca, da se dokopaju stafodrevne svoje samostalnosti, pa makar i pod stranim, dapače i turskim protekto-toratom, kako im je to bilo i obećano. Krsto Frankopan, njegova sestra Katarina i sin Petrov mladi Ivan Antun bili su vrlo inteligentni, te odgojeni u zapadnjačkoj francusko-talijanskoj kulturi, a mrzili su Nijemce i njihovu kulturu iz dna duše. Nadasve pak Petar Zrinski, koji je bio duša cijelom pokretu, te odgojen pravim narodnim lirvatskim duhom, te je on, jednako kano i njegova žena te šurjak mu Frankopan djelovao i na hrvatskom književnom polju. Katarina Zrinska izdala je za svoj narod na hrvatskom jeziku molitvenu knjižici! »Putni tovaruš«, Frankopan je spjevao svoj »Cartlio« pjesama •irskih, a Petar Zrinski izdao prijevod njegovog brata Nikole »Adrijanskog omra sirena«, gdje se slavi junačka smrt hrvatskog Leonide bana Nikole Zrinskoga od Sigeta. Kako su bili vješti i ljubili svoj materinji hrvatski jezik, najbolji nam je dokaz i njihova obilna korespondencija, koju su u lijepom broju ostavili i na hrvatskom jeziku. Kad su opazili hrvatski velmože, da su ostali prevareni od stranih saveznika i ostavljeni te prepušteni samim sebi, pokušaše nvjeriti bečki dvor o pravednosti svojih zahtjeva, te se na svoju nesreču uputiše osobno iz Čakovca (12. IV. 1670.) u Beč, da se opravdaju. Makar da su i dobili iz Beča poruku, da im se ne će ništa dogoditi, te su se pozivali na svoja prava, da spadaju pod banski sud, bili su ipak doskora u Beču uhićeni i otpremljeni u zatvor u Bečko Novo Mjesto, gdje su ih stavili pod posebno sudište (judicium delegatum), koje ih kano veleizdajnike nakon dugotrajne istrage osudi na smrt. Obojici se je imala najprije odsjeći desnica junačka, a zatim ponosna glava, 110 bili su ipak u toliko pomilovani f!), da im se ne sjeku ruke. Na isti dan pogine u Beču i ugarski velikaš Franjo Nadasdy, a nekoliko mjeseci kasnije i grof Erazmo 1'attenbach, koji su svi proglašeni takodjer veleizdajnicima, te bude na taj strašni upravo način ugušen svaki pokušaj te neuspjele po-bune i urote. Porodica Zrinskih i Frankopana nastrada upravo užasno. Carske vojske provališe u njihove gradove, te im oteše i zaplijeniše sve, do čega su samo došli, a sva njihova imanja konfisciraše u korist carske komore. U Čakovcu uhvatiše i Ženu Zrinskoga Katarinu s dvije kčerke, te ih doskora poslaše u Gradac, gdje su bili zatvo-reni, te je Katarina s jednom kčerkom konačno u zatvoru poludila i umrla u Sehlossbergu g. 1673., dok je jedna kćerka završila svoj život kano duvna. U Sehlossbergu umro je konačno od ludila i Petrov sin Ivan Antun, koji je neko vrijeme poslije očeve smrti živio od carske milosti pod nametnutim mu imenom plemiča »von Onade«, dok ga ne osumnjičiše, da radi caru o glavi, da kani osvetiti nesretnu smrt svog oca, i da šuruje s neprijateljima države i cara. Zrinski i Frankopani bili su najprije pokopani u raci u stolnoj crkvi u Wiener-Neustadtu, a poslije po višem nalogu, čim se je počeo slaviti kult njihove uspomene, što je očito dvoru smetalo. pokopane su njihove kosti na tamošnjem grobu, gdje se je tradi-cijom sačuvalo njihovo mjesto i njihov identitet. Prigodom 200 go-dišnjice njihove smrti god. 1871. započeo je u Hrvatskoj kult što-vanja uspomene ovili dviju narodnih mučenika, koji se je isprvine sastojao samo od obdržavanja zadušnica na dan njihove katastrofe. Poglavito zagrebački sveučilištarci iiisu propustili ni jedne godine a da ne prisustvuju korporativno svečanim zadušnicama kod Fra-njevaca, makar da su to prijašnje vlade gledale s prijekim okom. I u Beču je sveučilišna omladina hodočastila taj dan u Bečko Novo Mjesto, da okiti narodnim vijencima grobove i spomen p'oče naših narodnih mučenika. Medjutim si je zagrebačko društvo Brače Hrvatskog Zmaja stavilo časnu zadaču, da pokupi te kosti, te da ih dostojno pokopa na groblju, u Bečkom Novom Mjestu, jer se za onda nije moglo pomišljati na prenos njihovih kosti u domovinu. To je tom društvu uspjelo tekar godine 1907., te su kosti Zrinskoga i Frankopana eksumirane i svečano zakopane uz sudjelovanje delegacije iz domovine na groblju u Bečkom Novom Mjestu. Medjutim je ideja za prenos kostiju sve više počela se širiti u hrvatskoj inte-ligenciji, te su poglavito naši sveučilištarci i Brača Hrvatskog Zmaja nastojala da se te svete za nas kosti prenesu u domovinu, kamo i spadaju. To je ove godine konačno i sjajno izvedeno, te sad leže mučeničke kosti naših narodnih heroja i sokolova u njihovoj domovini. Dne 26. travnja obavljcna je u Bečkom Novom Mjestu svečana eksumacija uz prisustvo odaslanika Brače Hrvatskog Zmapa. te zastupnika kraljevstva SHS., te češkoslovačke bratske republike. Na granici Jugoslavije na prvoj stanici Špilje dočekaše naše relikvije odaslanici hrvatskih, srpskih i slovenačkih narodnih društava, te službene oblasti, a slavne naše relikvije dočekivale su se van-redno svečanim načinom na svim stanicama po Sloveniji, kuda su prolazile, a napose u Mariboru, gdje se je sakupilo do 25.000 slo- Venskog naroda iz grada i okolice, da počaste časnu iispomemii hrvatskih mučenika. U Zagreb prispješe kosti Zrinskog i Frankopana u pontjdjeljak dne 25. travnja točno u četiri sata, gdje ih dočeka cijeli Zagreb, te sprovede do palače Jugoslavenske Akademije, gdje su bili stavljeni tia svečani odar i izloženi cijelome narodu kroz slijedeči dan u utorak. Narod je tamo dolazio u ogromnom broju pokloniti se prahu svojih mučenika kano pravim narodnim svecima. Konačno bude Hjes s ostacima mučeničkim kostima prenesen na dan njihove smrti u zagrebačku katedralu uz sudjelovanje oko stotinu hiljada Hrvata, Srba i Slovenaca, koji su došli iz sviju krajeva Jugoslavije, da se Poklone pepelu hrvatskih velikana i iunačkih naših sokolova. Po prvi put se je dogodilo u našoj novoj državi, da je cijeli naš troimeni narod Hrvata, Srba i Slovenaca jednakom postom pro-slavio glasovite hrvatske junake, koji su se svojom politikom jed-dnako zauzimali za samostainost i slobodu te sudbinu i srpskog te slovenačkog naroda, kano i za svoj mukotrpni hrvatski narod. Naše sokolstvo napose se je istaklo kod ove narodne proslave, kod koje je sudjelovalo preko jedne hiljade hrvatskih, srpskih i slovenačkih sokolova' i sokolica. Hrvatski sokoli istakli su se diljem naše domovine, te su večina u svojim gnijezdima priredili zasebne Proslave, zadušnice, predavanja i komemoracije, ili su pak korporativno sudjelovali kod takovih proslava, koje su druga društva u njihovim mjestima priredila. Na taj način je hrvatsko sokolstvo dostojan način proslavilo uspomenu naših narodnih mučenika, koji su za slobodu svog naroda doista položili svoje glave na oltar hrvatske domovine. A jednako su i brača Srbi i Slovenci, a napose Sokoli i u svojim zemljama proslavili na dični način uspomenu hravtskih velikana, te se može zapravo kazati, da je cijela naša država, na čelu sa najvišim državnim vlastima i samom kraljevskom našom kučom podala največu poštu prahu hrvtskih velikana sokolova Petra Zrinskoga i Krste Frankopana. A sjajna če im uspomena ostati u našem narodu dok bude vijeka i našeg svijeta ,jer su radili, Patili i svoj život žrtvovali za oslobodjenje i samostainost našega ■naroda. Vječna im slava ! Dr. Franjo Bučar. Проста веџба ■ ч> д p е ђ е н а з a VII. свесоколски слстуПрагу.1920 iv Основни став: став спетни — руке доло — песнице отве- рене — прсти пруЖени, палци напред. P а з м e р в p е м е н а : 4/, (1, 2, 3, 4). Извођење: обично. С в а к н <3 е облнк понавља ч с т н p и и л и o c а м пута. Напомене: Ако се друкчије нарочвто но каже, n e с н и ц е суувек отворене, прсти пружени— палац (тачно) уз ка-жипрст у једном правцу. IIcto тако, ако се друкчије не каже, покрети рукама н ногама вршо се најкраћим путем. Када се каже (всд шврстаруку): спре-д а, то значи, да руке пролазе шшжајем напред ; кад се каже: c а с т p а и е, то значи, да руке пролазе полсжајем у страну. Кад се каже : н o г а н a n p е д, у с т p а н у и л и н а з а д, то значи : да је нога у в е к п о д и г н у т а н опружена. У про-тивном случају сваки други покрст ноге нарочито се сбелсжава. Ако се кажс : ir o г а н a n p' е д; у стран у ii л и н а з а д на прстима, то значи да је нога око 50 лм. удаљена (иапрсд. у страву илн назад) од ноге, која је остала наместу, у в е к j e ои р у ж е н а. и n p с т и м а л а к о д о д и р у j е з е м љ у. Тежина тола је на низи, која је остала на месту и на стоиалу. (Овај став значи бивши назвв: став предножни, одножни, зансжни). Ако се каже : нога н a n p е д, у с т p а н у и л и н а з а д н® стопалу, то значи: да је нога око 60 цм. удаљена (напред, у страну нли назад) од иого, која је остала на месту, у в с к j е опружена н на стопалу. Тежина тола је на обим ногама. (Овај став значн бивши назив : став предкрочни, одкрочни п закрочни.; Сви ставови: усправни, савијенп и убојничкп (борилачкн)^ треба да тачно п потпуно одговарају својим захтеввма н опису. То исто важн за покрете рукама, ногама и трупсм, као и за окрете. Испади треба да буду увек довољно велики. Пре почетка сваког облика на првн такт предигре (мл-зпке) пре-лази се у основни став : „мирно l” — Пасло свршетка сваког облика прелази се у став : „на месту вољно”— руке прекрштене на кретпма. По свршетку петог облика стоји со: ..мирно” ! II P B II o б л и K. I. 1. Десна нога назад на претима — лева рука напред. длан доле — десна рука (с-преда) горе, палац назад — 2. издржати — 3. нокретом десне ноге напред и окретом на лево (на прстима леве ноге) десна нога у страну на стопалу (десна нога по-дигне се опружена напред ii истовремено изврши се окрет) — десна (рука) луком назад, лсва луком доњим (уз тело) и са стране обе руке горе изван, палди назад (обе руке про-лазе положајем „руке доле” (уз тело) и посло окрета про-дужују без прекида са стране у одређени положај — 4. издржати — 1. v ставу издржати — руке доле и напред, палцћ горе (руке се спусте доле уз тело н сдмах без прекида продужују на-' пред) — 2. издржати — 3. у ставу ii рукама издржати — савијање тола напред (90°) (испрсити — рамена назад — глава подигнута. руке према горњем т(‘лу опрт су напред — 4 пздржати —■ III. 1. исправљаљем тела окрет на лево (на левој петм) у став дес-на нога назад на прстима — лева рука доло п напред горе, палац горе (пролазн уз тела п <дмах у одређенн полсжај) — десна рука назад. палац напред (обе су руке у једном. ко-сом правцу) — 2. нздржати — 3. покретом дсснр ноге напред ii окрстом на лово (на прстима леве ноге) десна нога v страну на стопалу (све као у I. 3.) — руке иокретом доле (уз тело) и одмах (без прекпда) са стране v положај горе. иалцн назад — 4. издржати — 3V. 1. привући десну ногу (д<> леве) у пропињање (стајање на прстима) у ставу спетном — челним унутрашљнм луковима (дссна рука иепред леве) руке у страну, дланови доле — 2. спуштање на стопала — руке доло (основни сгав) — 3. нздржати — 4. издржати —. Д р у г и о б л и к. I. 1. Лева нога v страну на прстима — руке у етрану. гшцв горе — 2. издржатп — 3. испад левом (ногом) у страну —* лрва рука челним г.орњим кругом у положај горе пзван, рука са етиснутом иесннцом, палад горе — десну руку згрчитп назад, пррдлактица унутра (пза леђа) водоравно, рука са стиенутом пееницсм. надла-ница налази се на појаеу — 4. издржати — II. 1. окретом на десно (иа петама) п опружањем лове ноге прелаз у испад десном ногом иапрод (нагио. стопала на мрсту, десна нога савнјена) — десну руку пзбацитн доле — лева доњим луком (уз тело) и обе (без прекида) у положај : руке напред горе, пееннце отворене, палцп горе (тело н лева нога у јед-ном правцу) — 2. издржати — 3. нспадом лрвр (ноге) напред — упор (потпор) чучећп левом (ногом) ii десном руком — десна нога остаје ва месту назад опружена ii на прстима — лсва рука бочшш горњим луком,. (назад) v положај горе, длан доле (рука пролази полсжајем горе. назад, доле уз тело н наставл.а спреда у одрођено ме-сто) — десна рука (опружена) упире с-е на земљу код прстију леве иоге; надланице горе — (лева рука, трло и десна нога у јрдном правду) — 4. издржати — III. 1. усправљаљр трла— пррношрљрм тежинр трла на дрсну ногу — окррт на дрсно круг у став: лрва нога назад на прсп ма — руке покрртом доле и спррда у положај горр, палци назад (руке пролазр уз трло и одмах бсз прекида настављају спррда) у одређрни положај — 2. издржат[1 — 3. кораком лрве ноге напррд — клрчање десном (ногом) — рукр згрчити горр нзван, длановн на врату (пр^длактице водоравно) — 4. издржати — IV. 1. Усправљањр тела — окррт на дррио круг и прнвућн леву ногу (до десне) у с-тав спетпи — руко избацити . орр изван, палци назад — 2. издржати — 3. с-а стране руке доле (основни став) — 4. издржати —. Т p е ћ и о б л и к. 1. Са стране руке горе, палци назад — 2. испад десном (ногом) назад — лева рука напред — десну руку згрчмти назад (руке еа стпсиутим песницама), налци горе — 3. издржати — 4. издржатн — 1. преношењем тежине тела на леву ногу п покретом десне ноге напред окрет на лево (на прстима леве ноге) у с-тав : деена нога у страну на прстима — лева (рука) доњим луком, деену избацити доле и обе руке са стране у положај горр, руке са стиснутим песницама, палци назад — 2. издржати — 3. окретом на лево испад десном (ногом) напред — десиа рука луком у десно (иролази доле уз тсло) удар доњи, длан горе — лева рука покрит горњи, длан доле (лова предлактица налази се водоравно испред чела) — 4. издржати — 1. усирављањем тола окрет на лово круг (на петама) и прелаз у испад левом (ногом) напред (стопала на месту, лева нога савијена, десна опружена) — мало савијање тела напред (иагиб) — леву руку опружити (избацктн напрод) и обе (руке) доњим луковима (уз тело) и спреда у положај горр; песнице отворене, палЦи горе (руке, тело и десна нога у једном нравцу) — 2. издржати — 3. потпор лежећи на савијеним рукама за рукама (руке се ставе »а земљу у истој равншш према прстима теве ноге, глава иодигнута, толо опружено назад, ноге на прстима) — 4. издржати — 1. поскоком (јако сс одбацити) пзмеђу руке и усправљахг,ем тела став спетни — руке у страну, палци горе —- 2. окрет на лево у став спетни — руке напрсд, палци rope (десна рука доњим луком^ лева најкраћнм путем) — 3. рукс доле (ос-новнн став) — 4. издржати — Ч е т в р т и о f) л и к. I. 1. Пропињање (стајање на прстнма) — са стране руке горе изван. палци назад — 2. испад д.есном (ногом) у етрану. унутрашњим луковима руке у страну, палци горе — 3. издржатн — 4. издржати — II. 1. усправљање тела у став десна нога v страиу на прстима — руке згрчити напред (унутра). предлактицс водоравно (v висини од рамена) и десна изнад леве, дланови доло — 2. окр т на десно круг (на прстима) н ставом прекрсним испад десном ногом у страну — опружањем (избацитн) руку на-пред, рук - у страну, длановп д<'лс (пгсле нзвршеног окрета на десно нога налази се у ставу прекрсном испред лсве ноге н одмах без прокида прелази v одрећени став — руке со ппруже после извршеног окрс-та) — 3. издржати — 4. нздржати — HI. 1. окретом на десно (на десној пети) клечалве левом ногом — руке горе. палцн назад (лева рука доњим луком. десна naj-краћим путем) — 2. шдржати — 3. усправљаље тела у етав, деена нога напред на прстима (тг-жнна тела пређе на леву ногу) — руке издржати горс н уз-маком десне hoit назад (нога што дал.е назад на прстнма, опружена) vnop (потпор) чучећн левом ногом (руко опру-жоне додиру земл>у v истој равннни према претнма лп о ноге) — 4. издржати — IV. 1. окретш на десно круг (на петама) u усправл.ањем тсла гк-лучучаље левом (ногом) — десна нога напред на прстима -— мало савнјање трла назад — руке (спреда) у полгжај гсре n одмах згрчити горе изван. дланови на ирату. предлактице водоравно — (десна нога и тело v једном правцу) — 2. издржати — 3. усправљање тела — привућн десну ногу у став спетни — опружнтн (избацити) руке горе изван (палци назад) и боа нрокида са стране руке доло (основни став) — 4. издржати — II е ти o б л н к. Г. 1. Лева нога назад на претпма — лева рука у отрану, длан долс — спреда десна рука горе, длан rope (шака отворепа је десно у страну преврнута) — поглсд за левом руком — 2. получучање десном (ногом) — лева нога у страну на прстша — мало савијање тела у десно — Лева рука rope изван, длан доле — десна рука згрчена доле, длан rope (лакат од десне руке је уз тело, шака отворена преврнута десно у страну дланом горе код десног рамена, значи: затах за бацан.е кугле) — поглед за левом руком — 3. издржати — 4. нздржати — П. 1. а) подићи леву ногу мало у вис и одмах ју спустити на исто место и б) усправљањем тела скок десном ногом испред леве ноге у стајање на десној (опруженој) нози— леву ногу згрчити v страну тако да је горњи део стопала (ирети) закачен испод кољена (назад) десне ноге — рукама издржати •— поглед за левом руком — 2. окрет на лево ji испад левом (ногом) напред (иа другу значку) — лева рука назад, палац напред — десну руку избацити напред горе (бацање кугле), длан напред (шака отворена усправно) — (руке у једном коеом правцу) — 3. нздржати — 4. издржати — III. 1. клечање дееном ногом — руке v страну, дланови горе 2. — у клечању (десном ногом) шдржатл — лева иога у страиу на прстнма — лева рука ..подбочпс” — десна рука горе. палац назад — 3. шдржатл — 4. пздржати — IV. 1. упор (потпор) лежећи (иа опруженим рукама) за рукама (руке се ставе на земљу, даље напред na другу значку) — 2. поскоком између руке усправљање тела у став епетнн — снреда руке горе, палци назад — 3. са стране руке доле (основнп етав) — 4. издржати —. Са чешког Ф. X. lo Proste vježbe odredjene za VII. svesokolski slet u Pragu god 1920. Temeljni stav: spetni ; ruke dolje ; pesnice otvorene ; palci naprijed. R a z m j e r vremena : (/4 (1, 2, 3, 4). Svaki sastav izvodi se 4 (ili 8) put. Prije početka pcjedinog sastava (uz prvi takt glazbe) pri-jelaz u »pozor«. Poslije svršetka pojedinog sastava prijelaz u »odmor« (ruke prekrštene na krstima i pretkročni stav desnom). Iza svršenog petog sastava ostaje se u »pozoru«. PRVI SASTAV. (Pesnice otvorene). I. 1. Zanožni stav desnom — lijevu ruku naprijed (p. p.* hrpti- mice), desnu uvis sprijeda (p. p. : palčimice) ; 2. izdržati ; 3. prednoženjem desne po okreta nalijevo (na prstima 'ii-jeve) u otkročnd stav desnom — ruke uvis van (desna bočkim lukom natrag do dolje, a lijeva najkraćim putem dolje ; odovud obe strance u odredjeni položaj ; palčimice) ; 4. izdržati. II. 1. U stavu izdržati — ruke naprijed (donjim lfikom ; pal- čimice) ; 2. izdržati ; 3. u stavu i rukama izdržati — veliki naklon naprijed ; 4. izdržati. III. 1. Usprav i po okreta nalijevo (na peti lijeve) u zanožni stav desnom — ruke dolje i odmah dalje : lijevu ruku naprijed gore, desnu natrag (palčimice) ; 2. izdržati ; 3. prednoženjem desne po okreta nalijevo (na prstima lijeve) u otkročni stav desnom — ruke (dolje i dignuvši je strance) uvis van (palčimice) ; 4. izdržati. p. p. = položaj pesnice. IV. 1, Priključenjem desne; spetni uspon — ruke strance (unu-tarnjim lukovima ; desna ispred lijeve ; hrptimice) ; 2. spetni stav — ruke dolje ; 3., 4 izdržati. DRUGI SASTAV. I- 1. Odnožni stav lijevom — ruke strance (pesnice otvorene ; palčimice). 2. izdržati ; 3. ispad lijevom strance — lijevu ruku (gornjim čelnim kru-gom) uvis van (hrptimice), desnu skučiti natrag unutra (predlaktica na krsta [pesnice stisnute]) ; 4. izdržati. H. 1. Prenos u ispad desnom sa po okreta nadesno (na pe- tama) i mali naklon naprijed — ruke (desnu spruživši dolje i lijevu dobje) uvis (pesnice otvorene; palčimic:; ruke, trup i lijeva noga u jednem pravcu) ; 2. izdržati; 3. ispad lijevom naprijed u potpor čučnjem lijevom i zanožni stav desnom, te oporom desne ruke otlo, a lijevu (kru-gom natrag) uvis (pesnice otvorene ; hrptimice) ; 4. izdržati. III. 1. Dignuti se i uspraviti, te cijelim okretom nadesno u za- nožni stav lijevom — ruke dolje i sprijeda uvis (pesnice otvorene ; palčimice) ; 2. izdržati; 3. iskoračni stav lijevom naprijed u poklek desnom — ruke (sa stisnutim pesnicama) skučiti uvis van (dlanovj na za-tiljku ; predlaktice vodoravno) ; 4. izdržati. IV. 1. Dignuti se i cijelim okretom nadesno priključiti lijevu u spetni stav — ruke spružiti uvis van (pesnice otvorene ; palčimice) ; 2. izdržati; 3. ruke strance dolje ; 4. izdržati. TREĆI SASTAV. I. 1. Ruke strance uvis (pesnice otvorene ; palčimice) ; 2. ispad desnom natrag — lijevu ruku naprijed, desnu skučiti natrag (pesnice stisnute ; palčimice) ; 3., 4. izdržati. II. 1. Prednoženjem desne po okreta nalijevo (na prstima lijeve noge) u odnožni stav desnom — ruke (lijeva donjim lukom, desna sunuvši dolje) strance uvis (pesnice stisnute; palčimice) ; 2. izdržati ; 3. po okreta nalijevo (na peti lijeve noge) u ispad desnom naprijed — desnom rukom donji udarac (vanjskim lukom ; dlanimice) ; lijevom gornja obrana (hrptimice) ; 4. izdržati- III. 1. Dignuti se i cijelim okretom nalijevo (na petama) prenos u ispad lijevom i mali naklon naprijed — ruke (spTUŽivši lijevu naprijed) donjim liikom uvis (pesnice otvorene ; palčimice ; ruke, trup i noga u jednom pravcu) ; 2. izdržati ; 3. dohvatcm k lijevom stopalu prednji ležeči potpor skuče-nim rukama ; 4. izdržati. IV. 1. Poskokom medju ruke : dignuti se u spetni stav — ruke strance (pesnice otvorene ; palčimice) ; 2. po okreta nalijevo u spetni stav — lijeva ruka izdrži, desna donjim lukom naprijed (pesnice otvorene ; palčimice) ; 3. ruke dolje ; 4. izdržati. ČETVRTI SASTAV. I. 1. Uspon — ruke strance uvis van (pesnice otvorene ; palči- mice) ; 2. ispad desnom strance — ruke strance (unutarnjim luko-vima ; pesnice otvorene ; palčimice) ; 3., 4. izdržati. II. 1. Dignuti se u odnožni stav desnom — ruke skučiti naprijed (desna predlaktica nad lijevom ; pesnice otvorene ; hrptimice) ; 2. cijeli okret nadesno (na prstima) u križni stav i ispad desnom strance — ruke (spruživši ih naprijed) : strance (pesnice otvorene ; hrptimice) ; 3., 4. izdržati. III. 1. Po okreta nadesno (na peti desne i prstima lijeve) u poklek lijevom — ruke uvis (lijeva donjim lfikom ; pesnice otvorene ; palčimice) ; 2. izdržati ; 3. dignuti se u prednožni stav desnom (rukama izdržaj) — uzmak desnom u potpor čučnjem lijevom i zanožni stav desnom ; 4. izdržati. V. 1. Dignuti se i cijelim okretom nadesno (na petama) u mali čučanj lijevom i prednožni stav desnom, te mali naklon natrag — ruke sprijeda uvis i skučiti ih uvis van (dlanovi na zatiljku ; predlaktica vodoravno ; trup i desna noga u jednom pravcu) ; 2. izdržati; 3. dignuti se i uspraviti se — priključenjem desne u spetni stav — ruke Strance dolje (spruživši ih uvis van ; pesnice podjedno otvorene) ; 4- izdržati. PETI SASTAV. I- 1. Zanožni stav lijevom — lijevu ruku strance (pesnica otvorena ; hrptimice), desnu sprijeda uvis (dlan gore), pogled spram lijeve ruke ; 2. mali čučanj desnom i odnožni stav lijevom — mali naklon nadesno — lijevu ruku uvis van (pesnica otvorena ; mezi-mice), desnu skučiti dolje (pesnica otvorena je i smijera dlanom gore : priprava za bacanje kugle) ; 3., 4. izdržati. II. 1. a) Odnožiti lijevom i na : b) odmah je staviti ponovno u odnožni stav, te uspa.vivši se poskok desnom ispred lijeve strance u stav na de-snoj pruženoj nozi, lijevu pak odnožno skučiti (tako, da joj prsti budu zakvačeni u sagibu desnog koljena [otraga) — rukama izdržati, a pogled spram lijeve ruke (pesnica otvorena; palčimice); 2. po okreta nalijevo i ispad lijevom naprijed (na drugu značku) — lijevu ruku natrag (pesnica otvorena ; palčimice) ; desnom sunuti naprijed gore (bacanje kugle [dlan otvorene pesnice smijera naprijed]); 3., 4. izdržati. . 1. Poklek desnom — ruke strance (najkračim putem ; pesnice otvorene ; palčimice) ; 2. u pokleku izdržati, a lijevom u odnožni stav — lijevu ruku podbočiti, desnu uvis (najkraćim putem ; pesnica otvo-rena ; palčimice) ; 3., 4. izdržati. 1. Dohvatom naprijed (na značku) : ležeči potpor za ru-kama ; 2. dignuti se (poskokom naprijed medju ruke) u spetni stav — ruke sprijeda uvis (pesnice otvorene ; palčimice) ; 3. ruke strance dolje ; 4. izdržati. T U M A Č. PRVI S A S T A V. I. takt : Zanožni stav desnom: Desna noga udalji se, pružena prama na-trag i položi prstima na tlo. Desna noga zajedno sa stopalom ima Ifiti grčevito napeto. Težina tijela na nozi, koja je ostala stajati na mjestu. Trup ostaje sasma nepomičan, kao da i nije druga noga nista radila. Obične pogrješke, koje opažamo, a koje prouzrokuiu stavove različne veličine, jesu Vježbač, izvodeči zanožni stav. ide i trupom za nogom ili se nagne naprijed ili skuči nogu, na kojoj ie ostao stajati. Istodobno sa izvedbom zanožnog stava dignemo lijevu ruku. sasma pruženu, naprijed do višine istoimenog ramena tako, da se pesnica nalazi točno naprotiv ramena. Pesnica je otvorena, to j. prsti sasma su pruženi i spojeni, a palač pritisnut je uz kažiprst. Hrbat pesnice smjera gore. Zajedno s liievom rukom ide i desna naprijed i nastavlja bez prekida sve do gore. I njena je pesnica otvorena, a palač joj smjera prama natrag. Pogled upravljen je spram gore podigaute ruke. Time nije rečeno, da nam je i glavu dignuti gore hočemo li, da vidimo ruku, jer to čemo postiči i kraj normalnog držanja glave (brada vodoravno). Toga valja se držati uvijek, kada su ruke uvis ili uvis van. Izdržati. U svim izdržajima valja ustrajati sasma nepomično. Prednoženjem desne po okreta (90°) na lijevo u otkračni stav desnom izvedemo tako, da se dignemo na prstima lijeve noge i dignuvši istodobno desnu predjemo š njome točno uz lijevu naprijed okrenuvši se ujedno nalijevo. Desnu nogu položimo na tlo strance u smjeru boka tako, da je noga od noge udaljena otprilike za 50 cm. Kod kročnih stavova težina je tijela jednako na obim i punim stopalima. Zajedno sa ovom izmjenom stava izvedemo i vježbe ruku tako, da desna sa otvorenom pesnicom prelazi lukom natrag, a lijeva sa otvorenom pesnicom iz svog položaja sprijeda najkraćim putem dolje. Ovdje se obe ruke sastaju i nastavljaiu svoj put Strance sve do gore, to i. uvis van (koso). Da sama izvedba desne ruke buae što bolje i glatko izvedena, upozoriti nam je, da odmah s po-četkom gibanja ruku treba trup okrenuti nadesno prama natrag. Kod toga nalazimo se na tren u stavu samo na prstima lije ve noge, a desna je, ostavivši svoje mjesto. udaijena s tla (u zanoženju). U tom trenu ruke su raširene. Sam okret na prstima lijeve noge počinje, kada se ruke približiše nogama. U položaju ruke uvis palci smjeraju natrag. II. takt : J. U stavu izdržati (noge napete) — ruke sa otvorenim pesnicama naprijed donjim lukom. Ruke idu sa strane dolje i nastavljaju ravno naprijed (bez prekida). Ruke su naprijed vodoravno i istosmjerno, a palci smjeraju gore. 3- U stavu i rukama izdržati i veliki naklon naprijed. Glavu gore. Ramena natrag. Ruke su okomito i istosmjerno prama tlu, a pogled naprijed. Palci naprijed. III. takt : i. Usprav i po okreta nalijevo u zanožni stav dešnom. Istodobno sa početkom uspravijanja trupa počinje' i okret na peti lijeve noge. Iza okreta smjeraju pr^a cijelom širinom pranta smjeru, spram kojeg r.e prije nalazio lijevi bok. Tijelo sasma uspravno, a težina mu se nalazi na lijevoj nozi, dočim se desna, koju smo sa okretom pavukli u zanožni stav, upire prstima o tlo. Zajedna s ovom vježbom prelazirrio rukama sa otvorenim pesnicama prama dolje i uz noge lijevom ravno naprijed gore (koso gore 45° nad vodoravnim položajem), a desnem natrag). Obe su ruke u jednom (kosom) pravcu. Palač lijeve ruke gore, desne naprijed. 3- Ovdje je izvedba nogama jednaka onoj pod I. 3' Ruke spuštamo otvorenim pesnicama najkraćim putem dolje i nastavljamo š njima Strance do gore. Sasma su pružeje i istosmjerno. Palcinatrag. Pogled gore. IV. takt : I- De;nu nogu priključimo k lijevoj u spetni stav i dignemo se u stavna prstima, te ujedno dignemo: ruke sa otvorenim pesnicama Strance uvis i odovud dalje bez prekida nastavljamo unutarnjim lukovima sve do položaja ruke strance Desna ruka ide ispred lijeve. Pesnice (ilcrtii nte su hrptima gore. 2 Rake dolje i spustiti se a spetni stav na punim stopalima. Kod položaja ruku Strance valja da bu du ruke točno strance, dakle u višini ramena i u produljenoj črti ramena. Kada smo na svršetku vježbe spustili ruke dolje, treba ih nepomično i pružene držati uz noge (uz vanjske strane stegna). DRUGI SASTAV. I. takt: Odnožni stav lijevom : lijeva noga ide Strance i položi se prstima na tlo. Što je rečeno kod zanožnog stava (pod I. i. u I. sastavu), vrijedi i ovdje. Ruke Strance, palci gore, pesnice otvorene. 3. Ispad lijevom Strance izvedeš iz odnožnog stava točno Strance i to tako, da noga ide još od prilike za 30 cm. Strance i položi se topotom i sa punim stopalom na tlo. Oba stopala nalaze se koso na tlu, kao u temeljnem stavu. Koljeno noge, kojom izvodimo ispad, ima se u samom ispadu nalaziti nad stopalom. Desna noga sasma je pružena. Krsta uvita, a prsa cijelom širinom naprijed. Istodobno sa ispadom počinju i gibanja rukama. Lijeva ruka ide prama gore do okomitog položaja i nastavlja dalje na desr.o, te prelazi ispred tijela opet na lijevo do položaja strance, u kome se prije nalazila. Time opisala je kružnicu, nu u tom se polož?;u ne zaustavlja, nego nastavlja dalje i još za 45° do položaja uvis van. Pesnicu stisnuti, dlan naprijed. Zajedno s lijevom rukom počinje i desna. Njen put vrlo je kra-tak. Ona se spusti dolje i položi predlakticom na krsta. Pesnica joj je stisnuta i hrptom pritisnuta uz pojas u bližini lijevog boka. II. takt : 1. Prenos u ispad desnom sa po okreta nadesno izvedemo tako, da dignemo prste nogu i okrenemo se na petama, te istodobno pru-žimo lijevu nogu u koljenu, a desnu u koljenu skučimo. Prsa okre-nuta su sad sasma naprijed u prijašnjem smjeru boka. Trup nagnut je malo naprijed tako, da je u jednom pravcu s lijevom nogom (koja se punim stopalom upire o tlo) i s rukama, koje prelaze u svoj položaj ovako : Desna, koja se nalazi na krstima, spruži se dolje uz desnu nogu, a isto se tako i lijeva ruka iz svog položaja (uvis van) spusti k lijevoj nozi i sad obe, pošto je medjutim več i okret u ispad izveden, neprekinuto nastavljaju ispred tijela ravno naprijed u kosi položaj naprijed gore. Pesnice su otvorene, a palci gore. 3. Ispad lijevom naprijed izvedemo tako, da se najprije dignerm na desnoj nozi. Istodobno dignemo lijevu ruku sa otvorenom po^nicom uvis Zajedno s lijevom rukom dignemo i desnu napriied. Sada se dakle na tren nalazimo u stavu na desnoj nozi i u zanoženju lijevom, t j. lijeva je noga dignuta s tla ; lijeva je ruka gore, a desna naprijed. To je t. zv. prelazni položaj, iz kojcg prelazimo lijevom rukom (bočkim krugom) prama natrag uz ok i t trupa nalijevo. pa nadesno i sad prelazimo lijevom rukom i još uvijek sa otvorenom pesnicom sprijeda uvis (hrbat ruke gore), te nastavljamo lijevom napetom nogom naprijed u ispad sa topotom, poduprijevši sc ujedno desnom rukom o tlo (nadesno od stopala). Desna ruka u okomitom je položaju prama tlu, sasma pružena i počiva na tlu sa dlanom i naprijed smije-rajućim spojenim prstima. Lijeva noga, s koljenom uz prsa, u čuč-nju je na prstima, a isto tako i desna se pružena noga upire otraga prstima o tlo ; krsta propisnf uvita, pogled naprijed. Desna se ruka može uprijeti o tlo i šiljcima prstiju, več prema konstrukciji tijela. Lijeva ruka, trup i desna noga u jednom pravcu. III. akt: i. Dignuti se na lijevoj nozi i trup uspraviti. Istodobno spustimo ruke dolje i okrenemo se nadesno (na prstima obih nogu), pomaknuvši lijevu nogu tako, da po okretu, koji se, kako je rečeno, izvodi na prstima, dodjemo u pravilan zanožni stav. Po okretu valja desnu nogu silno ukočiti u koljenu i prstima lijeve noge uprijeti se o tlo. Time doprinijeti čemo ravnoteži za sigurno stajanje. Sa okretom i ruke su svojim gibanjem došle do dolje, otkuda nastavljaju dalje sprijeda uvis. Pesnice otvorene ; palci natrag; pogled gore. 3. Iz zanpžnog stava lijevom izvedemo korak lijevom naprijed i ujedno kleknemo desnom. Ovaj korak ima biti tako velik, da u klečanju bude razmak izmedju koljena desne noge, koja kleči i lijeve, koja stoji na zemlji skučena, nešto više od duljine stopala. Koljeno lijeve noge ima biti nad stopalom. Prsti noge, koja kleči, svinuti su na tlu. Zajedno sa prelazom u poklek skučimo ruke i položimo ih (otvo ■ renim pesnicama) na šiju. Kod toga srednji se prsti do iču ili su prsti na prst ma, nu glavno je, da su predlaktice vodoravno. IV. takt : i- Iz pokleka dignemo se na prstima obih nogu i izvedemo cijeli okret nadesno u spetni stav (priključenjem lijeve noge). Istodobno spru-žimo ruke uvis van. Pesnice su otvorene, a palci natrag. Pogled gore. 2 Sastav svršavamo tako, da ruke raširimo sve do dolje. TREĆI SASTAV. I. takt : t Ruke dignemo Strance sve do gore. Pesnice su otvorene, a palci s m j era ju natrag. Pogled gore. Ispad desnom nogom natrag izvedeno bez topota. Desna noga ide ravno natrag, a koljeno ima da bude u samom ispadu nad stopalom, koje smjera strance, dočim ono lijeve noge, koja je sprijeda, smijera naprijed. (Kad bi se noga priključila k nozi, bila bi stopala u pravom kutu, sa prstima lijeve noge naprijed, a desne strance). Težina tijela nalazi se na desnoj nozi, a obe počivaju na tlu punim stopalima. Prsa naprijed u smjeru lijeve noge. Krsta uvita. Istodobno s ispadom spustimo lijevu ruku naprijed u vodoravni položaj sa stisnutom pesnicom, a palcem prama gore, dočim desnu skučimo natrag. I desnu pesnicu stisnemo. Dlan joj je u bližini ramena, palač gore, a lakat smjera ravno natrag. II. takt: i. Prejiijevši težinu tijela na lijevu nogu izvedemo prednoženjom desne na prstima lijeve noge po okreta nalijevo u odnožni stav desnom. Težina tijela na lijevoj nozi. Desna noga samo je prstima na tlu. Istodobno s okretom ide lijevo ruka donjim lukom, dakle prama dolje uz tijelo. do položaja „ruka dolje”, a š njome sune i desna dolje do istog položaja. Odovud idu obe dalje Strance do položaja ruke uvis. Pesnice stisnute, palci natrag; pogled gore. 3. Po okreta nalijevo (na peti lijeve noge) u ispad desno m naprijed (s topotom). Prsa naprijed. Istodobno s okretom izvedemo desnom rukom don ji udarac tako, da ruka počne gibati nadesno, to j. vanjskim lukom. Kod toga ruka ide Strance do dolje i u trenu, kako je več okret izveden, nastavlja naprijed i svršava zamah u udarac u vodoravnoj višini. Pesnica je stisnuta, a dlan joj smjera gore. Lijevu pak ruku najkra-ćim putem sagnemo tako, da joj je predlaktica vodoravno sa sti-snutom pesnicom Strance nadesno od desnog oka. Hrbat joj je okre-nut gore. Pogled ispod predlaktice naprijed. To je obrana protiv udarca na glavu. III. takt: I. Pruživši desnu nogu izvedemo cijeli okret nalijevo (na petama) i nagnemo trup naprijed. L jeva se ruka pruži naprijed i sad obe idu dolje i kada je izveden okret brzo š njima nastavljamo sprijeda sve do položaja ruke uvis. Palci natrag ; pesnice otvorene. Trup, ruke i noga u jednom su pravcu. (Kod naklona krsta su uvita, a pogled nad ruke). 3. Spustivši se brzo k tlu, položimo otvorene pesnice (sa spojenim prstima^ k >ена. ])ади тога јс потрсбно сазнати сва факта н околности с којима треба рачунатц. Сви делогати бплп су за оснивање јединствених друттава, са именом Соко. На тај се иачин отпарају врата соколека свима честитим члановима пашсг. парода без обзира на племе и веру, и ствара се могуЈшост оснивања оппггих народних друштава. Један мали део делегата изјавио је; да рачу-најући са расположоњем и прпликама илхсва мјсста не могу у вме Целога друштва дати дефшштнвну изјаву, која би везала дрлштво, премда они самн лпчно гаасају за мисао прсвођон.а јединства сокол-ског. У овој дискусији трсба нарочито истакнути раелагања брата Чеде Милића, који износи прилике н рад мсстарског Соксла у гвомо погледу. У Мостару гђе је поцепаноет ii нетрпељивсст била толико велнка, ипак сс је уз добру вољу и уз жртвоваше н опраптте старих раиа, могло учшшти доста. Спомиње случај у Блјелом пољу код Мостара, гђе су правоелавнн ii католпцн еел.аци прнреднлн зајед-пичку забаву, прослављади Св. Саву. певали заједнпчке песме и китили сс заједничким тробојннцама. На конду дебате уз.о је реч брат Стево Жакула. Рекао је отпрнлике ово: Кад соколи не бп у ct оме раду остварили мпсао јединства, они би се изневјерили великој со-колској мисли, коју су јшп давно заппсали на својим заставама. IIpn-знавајућп идеју јединства као аксиомсоколи cv на својгаг слетовима иступајући заједничкп као једннствено соколство ту идеју већ-давно манифестовалн. Пита браћу, шта бп значило то. да сад скренемо с тога иравца и да на првом соколском слету иступимо разједиљони. Соколска мисао постала је државна мнсао н тск сада треба да јо још чвршће прпгрлимо. Било 6ii ружно н недсстојно еоколске части, да пред великим соколским сабором у Новомсаду, пзносимо мн наше ситне локалне разлоге, као наше мшнљење о јединству ссколства. Закључено је да с,е ово гаггање изнесе пред соколс-кн с-абор у Новомсаду, који ће се одржатн на Видовдан о. г. Закључцп, којн сс тамо донесу нека буду обвезатнп за свако соколско друштво у целој државн. Ocrni тога је закључеио да свакн делегат обавешћује браћу соколе о овоме пнтадвЈ7, јер су много стварн зато мрачне. што их не објашњавамо и не осветљујемо. Од важнијих продлога прпмл.епп су још ii obii : 1 Трећн фебруар,, када су палн као жртве аустријеке тпраније браћа Мишко Јовановић. Данпло Илнћ п Вељко Чубрилсвић, уводи се као празник сокола у Боснн н Хсрцоговшш. Тај дан блће сокслски помен овој тројици хероја, а осим тога и cbiim еоколима. којп дадоше своје животе за слободу. Свако ће друштво набавитп слике ова три сокола-мученика. Ујсдно hc жупа у заједнпцн са ссталим културним друиггвима и са породицгша овнх јунака продузетн на < сбе пренос-И.ИХОВИХ костнју у заједничко гробље. 2. Соколска друпггва уводе ђурђевеки уранак. Овај старп на-родни обнчај треба да се учврстн п популарише. '3. У соколска друштва n у правнла њихбва уносн со оснивање побратимскпх секција, соколн именују своје поверсшше — побра-тиме, којп he ширитп побратимску мпсао у сслима. Одрсђујс се да подмладак соколски мора бити органнзован у кола трсзвене младежи. Рад п извађањо у овоме правцу вршнће се у епоразуму са Савезом Побратимства. Уједно јо закључено^ да с.е предложи еоколекпм жу-пама односно савезпма у целој држави. да оне људе. којн сснпвају соколе по сслима, упућују да то не раде. него да се обраћају на Савез Побратимства у Сарајево, па да тражо jtivtc за осчшвање Побра-тимства. Закл.учрно је, још да се сва ооколска дрЈтптва упуте, да прилнком забава, снјела, слетова, збо])ова п т. д. но пију и не троше никакова алкохолна пића. 4. Соколска друпггва he у својој средини претресати питап.с о рснивању раденичкпх оделења ii о томе обавестити жупу. У народу је завладала ифжк>а према раду, људп непрпјатељски раоположени према нашој државп бојкотују рад ii род. Соколи ће предузстп на себе^ да попуњавају ове празнине, радн којих застаје строј држав-ног жнвота. б. Соколи n соколска друштва преузимљу на c-eue дужнсст: да угушују странчаретво међу својим члановима, соко не смије бнти пс-приште странчарске борбе ii соко треба да својим радом покаже, како се у културним друпггвима и раду уопште треба да нађу сви искрени пријатељи и борци за напредак народа. Осим ових главних предлога усвојено је још много другнх. који раденареорганизацнјисоколскогарада. о држању стручних течајева,. о ширењу , Соколског Гласнлка”, предлог о награђивању учитељп соколског подмлатка и т. д. При концу је старешнна Жупе предложио окупшттши. да се са овога места поша!ље брзојавни поздрав регенту Александру. Прима се са великим одушевљењем. На то је послан овај брзојав: Регенту престолонасљедннку Александру, Београд: Изасланпци српских сокодских друпггава Босне и Херцеговине окупљени на својој жуп-ској скупштини, првој, која се одржала у свотлој слободи, коју нам донесоше сјајни уепеси Вашо храбре војске, поздрављају одушов-љено витешког Насљедника простола п првог сокола наше уједи-њене Отаџбине. — Српска Соколска Жупа бос. херц. ЗадтБа тачка дневнога реда био је избор одбора. У одбор су пзабрани: Др. Војислав Бесаровић; старешпна. Јово Поповић. за-меник стареипше, Стево Жакула, вођа, Милош гБуран, секретар. Ахмет Татаревпћ,. благајннк, надзорници округа : сарајевског Дјј. Богдан Видовић, тузланског Јово Петровпћ, мсстарског Чедо Милић. травничког Михајло Мариновић^ бањалучко-бихачког Љубо По-повнћ. за ревнзорс изабрани су Димнтрије Матајнћ, Вјера Трнфко-вић, Јово Лубура. Уједно су изабрани делегати за Вндовданскп сабор у Новом Саду n то: Др. Вајислав Бесаровић^ Стево Жакула, Јово Поповић. Милош ђуран n Чсдо Мнлић. — Овијем јс екупштлна закључена. Соко у Сребреници.У недољу 27. априла о. г. сснован јо Соко у Сребреници, свесно и по одлуци уједињеног водс-тва Југоеловенског <зоколства. Омладпна у крају, где је Аустрија највише харала. дс-словно клала ii вошала, разарала и огњпшта ii животе — иреполов-љсна n више но преполовљена омладина се та сабија у родове соколске. Међу њима је борац Јоза Илпћ јунак са Кајмакчалана ii ветеран ■соколски од 1912. Он некад у четрдесст и некој години ступа првн пут у соколску чету и веџба нодељом (то је Жртва за нашег палан-чанина) у соколској дворани, што беше један подрум, где су се мо-рала у месецу јануару остављати врата отворена. да би и дању могло продроти светло. Он, подстарошина, па старешнна Саво Поповић. •свештеник, па вођа Ристо Јовановић, ii благајвик Данило Петровић. пребегоше у Србију, односно Русију и ступише у српску војску. А кад пре тога вођу Риста Јовановића преместише као чиновника у Грачачицу — вођа главом постаде поп Саво. и би све дотле. док српске (околе не распустише и не позатвараше. II кпга неби заболело, кад утпптавају толиком љубављу евешћу и самопрегором створену организацнју, да помогне Србији ослободити ц ујединити Српство. Онога дана кад је вршена конфискација соколске пмовине. њен та-дањи а и данас овде подстарешина Илпћ — плакао је. То беше C р п-с KII C O к о у Сребреннци, кога кад посети у 1912. Мишко Јовановић, мораде оставнтн испраћсн бајунетама и Сокола и град Сребреницу 1914. Српска војска заузе Сребреницу, алн ее мораде повући. Тад грађани пребегоше листом у Србнју, (у Бајну-башту, Ужице итд.) n у Првн добровољачки одред Ужичке војске ступило је из самог места Сребреннце 22 омладинца (од тих два муслимана). И још се једном догоди да на међама нашег вјековног неприја-тел>а npiramio не изазов, него налад, мучки нза леђа и добровољачки одрод са Дертвентске клнсуре би пребачен Књажевцу. Започе очајно хрвање, а по том одступање где су наши добровољци под цену жи-вота имали све издржати. Буду ли рањени и немогну ли одетупити, непријател. ће их масакрирати, заробили нх —повешатн. не преоста-јаше но дужноет понети крст на Голготу, кроз Албанију ка Крфу. У тој очајној борби падоше: Радован Јокпћ, Трифко Јовановић и Илија Јовановић соко, а кад војска с Крфа обновљена — васкрсла дође у Македонију, тада у херојској тежњи, да ее задобије ii парче земље Србије, падоше: Петар Потровић, Нико Јелкић, Свето Марин-ковић, Милош Гиговић соколи. Слава им ! Остаци остатака хоће да дпкумент}тју; стварајућн Соко. снособност и вољу надије за рад и за прогрес. Б о ж а Т о м и ћ. Српски Соко у Бугојну. На главној скупштини нашег друштва која је одржана 2. фебруара 1919. изабран је нови одбор овако: Отареппгаа: брат Александер ђурендић. Замјеннк старсшине: брат Мнлорад ђуренднћ. Вођа: брат Миханло Мариновић. Тајвик: брат ђорђо Топић. Благајник: брат Стево Вучић. Чувар: брат ђорђо ђурнћ. I. одборник: брат Мехмед Мутевелић. II. одборник: брат Гојко Бркић. III. одборник: брат Младенко Кретановић. Ревизсри: [. ровпзор: брат Драгутин Мичић. II. ревизор : брат Војиелав Бранчик III. ровизор: брат Тахир Чатнћ. — Здраво ! За српски Соко у Бу-гојну. Старепшна: Мплорад ђурондић. Тајник: ђорђе Топнћ.' Према сједничко.м завључку од 17. марта 1919. пошто брат А.ђурендић ннјехтео дасепримн дјтжностп. то ће н.огову дужнос-т врппгш брат М. ђурендић. ..Српски Соко" у Бјељини, приредно је у недељу 11. маја у проеторијама српске школе свој први ,,Јавни час с игранком”. Раепоред јавнога часа је овај: 1. „С.лободне веџбе” изводе Со-колови. 2. „Веџбе штаповпма'' изводи мушки лодмладак. 3. ;,Веџбе цветшм луковима” изводи женски подмладак. 4. „Веџбе коп-љима” изводе Соколови. 5. ;,Веџбе лирама” изводе Соколи^е. 6. ,„,Бокс" веџбају Соколови. 7. ^Вебџе на разбоју” веџба први одео. Овај богато технички спре^л.ен програм је за сваку похвалу. Знајућп, колико је „Српски Соко'’'’ у Бјељини за време рата патио на душп n телу, знак је по овом раду — да дух нам је остао чврст 11 јак уз сва напрезања непријатеља, да нас уништи. Братски Здраво ! Д. Б. Српсни Дом у Високом. Пријс рата постајала с-у овђе у Високом три друштва и то: Пјевачко друштвс „Милутиновић", „Српски Соко' и Читаошша. Наетупом слободе сва су ее друштв;« фуцио-нирала у једно под именом , Српски Дом” и отпочелн свој рад. Овом приликом основата је секција „Побратимства”. На скупштиии др-жатој 30. марта о. г. усвојена су једна правнла за сва четири друш-Тва n изабрат је овај пдбор: предсједник: брат Јоеиф Плавшић i иотпредеједник: брат Саво Рнстић; тајник: брат Душан Савић ; олагајннк. ђорђо Станишић; књижничар н прочелник читаонице ; Драгољуб Жалица; прочелвик пјевачке секције: Дионис-ије Ллав-шпћ; прочелник Сокола: брат Мирко Вукојевић; прочелник По-оратима: брат Душан Савић; чувар: брат Симо Стјепановић; од-борници: брат Манојло Илић; брат Јосиф Вукичевић, брат Остоја. Васнл,евић. — Прнмите српско поздравље ! За одбор : Предсједиш Јосиф Плавшић. Тајник: Душан СашЉ, учитељ. Сонолско друштво „Душан Силни“у Ужицу, отпочело јесвој рад 1. марта овс године, после готово четворогодишње паузе. На дан 6. априла одржан је рсдован годишњн екуп ii за дрштвене часнике нзабрана су следсћа браћа: за председника бр. Сима Јањушевић. за секротара бр. Остоја Василић, за благајника бр. Жика Радуло-вачки, за начелника бр. Јожа Јехаичка.У ширу управу изабрате, су н Две сестре из женског одбора, и да би се још боље истакла равно-правност жена у Сок. друштвима, дато је њнма право гласа на годшпљим зборовима. Број чланова,, уписатих у марту и априлу, нзноси: чланова ре-довннх 102, подмладка 93; мушке деце 156, члавица 34, жен. под-младка 43, ж н. деце 125. За стапањс Савеза Сокол. друштава Д. Силни, Хрват. Сокол. Савез n Словеиске Сокол. Свезе, сазнали смо тек данас, када нам је донет 1. број „Глаеника C. X. С.”. Добро би бнло, да Управа C. X. С. обавестп сва друпггва, па н она која још не раде, о ста-пању, да би се избегли неспоразуш. За време аустријске окупације однето нам је и дел(1М уништено °ве од справа пгго смо имали. Тиме нам је јако отежан рад у др\штву. За то молимо бр. Савез, да нас извести, где би моглп пстрсбне справе јевттш набављатп или мсже ли сам Савез, да нам их добави. Даљв' молимо, да нам се препоручи вроло, где би могли набавл,ати веџбачке-Цппеле п одело, јер тога овде нема. Молимо да нам се шаље „Соколеки Гласкик” у 10 примерака. — Са братским Здраво! Соекретар: Остоја Ва плпћ. Начелник : Јехаичка. Председник: Сима Јапл-цгевић. Hiyna Крајпшка. Са скупштинеЈ Соколске жупе Крајишке. Дана 27. априла 1919. одржана јр III. ррдовна 1лавна годишнЈа скулштина Грпске СокоЛ' ске жупе Крајишке v Загребу. Присутно је 12 друштава. заступано по изасланицима, из Госпића cv испричалн одсуство. а друштва Пе-триња, Коетајница, Вргинмост и Дубица јсш не раде. Долазак v Загреб је отешчан, а за станове је веЛика неприлкка. ттак су дошлн бројнн изасланици рруштава овс жупе. знајућн. да ово није она обична скупштина, какова је знала да буде у -врнјеме робовања нашега под власти А.-У. монархије. Претурене патњс ii тамновања оевјежиле су наше силе, nain je поглед шири и ведрији. наша је снага подесстеростручена. Види се и осећа се то на свима. Радосна је то појава. Прије саме скушгпгне одржана је сједница техннчког одбора жупе. i од предсједањем вође жупе бр. Дра Меишоша. Саслушани су извјештаји, изнесени разнн потребни лредлози од етране Сокол-ских друштава. раоправљено је више важнпх предмета о раду ове жупе. Решено је, да се имаду оонивати чете сеоских Сокола. по свим местнма,. а организацију имаду спровађати Соколска др\штва no својој околицн. — Док ее не уводе заједнпчка команда и термино-логнја за вјежбање свих C. X. С. Сокола, отворона је команда, која ће се у наниш друштвнма за сада провађатн. Жупа ће свгм друш-твима послати по један примјерак ове команде. У сфед сједнице надошао је као гост на скупштину жупе, брат Михајло Ковачевпћ. иотпуковник, заповједник загребачког пука, наш мили старјешина славног Соколског друштпа у Крагујевцу, «а којнм смо ее задњи пута видели на скушптш.и Савеза С. Д. Д. С. у Крагујевцу. у марту 1914. Када се брат Ковачевпћ појавио сада ■међу нама много нас- је обрадовао, јер је он Соко наш, међу првима. itoroBd јс roie н Крагујевачког Сокола, много пажње изазвало и v „Црвеној књизи" аустријске дипломације ii v кагнеш м прогонима ради велеиздајс прсти нашпм Соколима за вријеме рата. — Брата Ковачевпћа је вођа жупе, као м с-ви изасланици друштава с њпме. ванредно срдачно побдравио. To jo н v записнику сједнице конста-товано. 1 На сједници тсхничког одбора жупе узело се у претрес- некслико добрих предлога појединих изасланика дртштава. питање сталнога путујућега учитеља Соколства. оснивање преходничког тсчаја; набава потребних одела за веџбање. утвађање веџбања са пушком и гађања v нишан. Она. друштва. која имаду вољу да уведу веџбања ■са пушком нека се јаве жупи. а жупа ће им све пстребно лрибавпти. а и потребна упутства дати. Једно друштво тражи посредовање код власти, да дсбнје једну дрвону' бараку за Соко. уступљено је старјешинетву жупе. да ствар уреди. Загребачки C(iko доноси предлог. да се у свим Соколским друштвима оенује културно просвјетна секција, да се наш рад про-ширп у овом погледу на што широј основи. Овај је продлог једно-глаено усвојон те he се изнстн на Скупштини. а образлсжити ho ra tfp. Богуновић. Прије завршетка сједницс сбављени су кзборл, те је за всђу нзаорап op. ^др. Милан Метиксш, а за замјелика његсвига op. Всљко Рајпћ, вођа загреоачког Соксла, те за тајнлка 6p. Јавко ЈБуштииа. На сједлици ско дознали, да ће на екупштллу доћи велнки лрк-Јатељ наш генерал Божа Јанковнћ, а то је наше одушевљење ван-редно повећало, јер су нама свима светн они часовл лрогсла наших, када смо злалп, да је наше Соколство било у вези са веллклм именсм овога народнога нашега војсковође, који је стајао на челу Народне f ране, а Соколски рад наш својски потпсмагао. Сада је дсшао међу нас он, наш сслободлтељ, да нас види и упозна, да нас- упути и са-вјетује, да влдп наш рад и да га потпомогне, јер је тај рад потробан и користан за напродак народни. Чланови n чланиде Сокола у Загребу, изасла.} нцн свију наших Соколских друштава и изаславици Словенских Сокслских дрјш-тава, који су као гости дсшли на екуиштину жуве, лриредоп су госп. генсралу ванредно свечан и одушовљсн дочек и поздрав у Соколанн. Скупштина је жупе нарочито псздравпла срдачвим псз-Дравом госп. генерала, преко старјешине бр. рра Срђана Буди-сављевића, који је пламевлм рлјечима истакао загауге њсгове и храбре српске војске за наше ослобођење, затлм велику његову пажњу и љубав за наше Сокелство, а изразно је н наде нашс и увјерење наше, да ће он и као Соко у будуће помоћи рад наш Сокслски гђе буде потребно. Скупштнна му одушевљени кличе: ,.Живио” и .,Здраво”. Много око ороснла је суза радссница од превелике ра-дости. Мн биввте робље ауетрлјеко, који смо на скуишинама Сокол-ским внђевали полицајне органе и шпијуне власти ауетријске, сада поздрављамо својс оелободптеље у својој средини, велнки су то ча-сови препорода пашега, а Соколи су свјеснн тога. Сиједи а јуначки старина генсрал и Соко брат наш Бсжа очински нас поздравља, истиче тешке дане иекушења народнога, тешке над-човјечне борбе јуначке наше народне војске за г.слобођење и ује-днњење лаше, истиче и рад наш Соколски, па вели: „Учлнилн сте што сте н колико сте могли.” Познато му је све што је рађено и koliko је урађено, а познате су му и патље и прогони наших соксл-скнх старјошина и вођа. Његова је жеља, да се наше соколске орга-низације Срба, Хрвата и Словснаца уједине, јер ћемо уједињенн, бити јачн, а то ће народној стварн донети обиље успјеха и корис-ти. Његове топле речи саслушане су ванредном лажњом а када је го-вор довршпо, полово га је скуплтша срдачло поздравпла кллца-н*ем „Живиб” и „Здраво". Тада су му сви одаслаллци друштава прпступллл л прпјавпли се, а он се је са сваким братскл руковао п поразговорпо са неколпко речп. Брат генерал Божа Јанковић заузео је мјесто у средшш пред-('једппчкога стола, са десле му страпе старјеллша жупе бр. др. Срђан Будисављевић, а са леве етране потпуковлпк бр. Михајло Кова-чевлћ, ла десно и лево сједе остали часлици старјешлкства жупе, вођа, тајпик и благајник. Старјешина бр." др. Срђан Будисављош!}) отвара екупштину са лијепим поздравним говором ii извјештајем о велнким промје-нама и прилнкама г. 1914. и данас, изражава радост нашу на сте-ченој слободи. Његов говор је саслушан са много пажње и одобра-вања. Након тога прочнтао је тајник жупе бр. Бошко Мештеровић свој извјештај. Из његовог извјештаја у главном вади.мо ово: 1. да су сва друштва ове жупе прије рата неуморно раднла и да су се на-рочнто истицала и натјецала друштва из Загреба, Бјеловара, Гос-пића и Двора. 2. да је 6. маја 1914. свечано прослављено посвећење соколског дома у Двору уз присуствовање друштава из Загреба. Бјеловара, Гиине, Петриње, Војннћа, Дубице, Пакраца, Окучана и Нове Градиппсе и да је тај малени соколски храм најбоље јамство, да је здрава соколска micao ухватила дубоки корпјен у нашем на-роду ; 3. да су јавне вјеџбе приредила друпггва из Загреба, Пакраца, Госпића, Оточца и Дубице и да је била предвиђена за28. јуна 1914. Видовданска смотра v Загребу, за 12. јула 1914 Слет Жупе Кра-јишке у Глини, те јавне вје^бе за 20. јула у Петрињи, 6. септем-бра у Бјеловару и 2,7. октобра у Војнићу ; 4. ; а међутим до тога свега није дошло радн познатог Видовданског осветничког атен-тата, који је повукао за собом у ратни вртлог цијелу Европу, а касније и цијели свијет; 5. да је наше соколство и ако је тек у развоју било, много допринијело Васкрсу наше слободе, Васкрсу Српског Соколства; а са њиме ii Васкрсу братског Хрватског и Сло веначког, те Свеславенског Соколства; 6. да су многа друштва ове жупе већ одмах иза ослобођења и без нарочнтог потнцања обновнла и наставила соколски рад и да је жупа 10. фебруара о. г. са радом отпочела ; 7. да је 25. јануара о. г. одржана у Загребу сјед-ница главног Одбора Српског Соколства. а 26. јануара о. г. Jv-гославенски Соколски састанак у Загребу, када је уједно осно-ван Соколски Савез Срба, Хрвата и Словенаца н тиме ударсн те-мељ уједињењу нашег троимсног Соколства; 8. да је на том са-станку закључено, да се на Видовдан ове године одржи први ео-колски сабор у Београду, гђе ће се уједно предложити наш сокол-CK'i устав; те расправљати о уједињсњу, обнови и реформи нашег Соколства; 9. да је већина друштава ове жупе већ обновила рад и да су на потицај жупе основана 2 нова сокОлска друштва и то у Плашком и Врховннама; l'O. да ће жупа издати књижицу о па-лим ii умрлим херојима — Соколовима ове жупе, као и о оној браћи. који еу v легијама и српској војсци прољевали крв за наше осло-бођење. Завршујућн извјештај позива братска' друштва на што интензивнији н јачи рад. ^Иза тога извјестио је|благајник Жупе брат Тоша Јањаннн о материјалном стању жупе п позвао братска друштва, да члана-рину тачно n урсдно шаљу и да подмирс још еасстали дуг од годннс 1914. Истиче у томс погледу друштво из Пакраца и позпва. да га узму за примјс p.'Sj X _ ’ ' ^ .1 0 техничком раду извијестио je опширно вођа Жупе брат Др. Милан Метикош из Глине, спомињући нарочито наше много-бројне излете у братску Словенију прије рата, стојећи већ тада на правом соколс-ком и славенеком становишту, на уједињењу нашег троименог народа. Упозорује на огроман наш соколски рад у будућности, а нарочито међу наппш народом, који са врућом жељом очекује узвишену еоколску ндеју, као звијезду водиљу У његовом будућем раду, за напредак наше младе државе. , Највише се пажње скренуло на онај део извјештаја, гђе се епомиње колико је напшХ Сокола пребјегло из аустријске у српску војску, колико опет у југославенске легије, колико их је поги-нуло у борби за наше оелобођење. Истичу се и они Соколи, којн еу били гоњени по аусТријским тамницама. Особито је био потпун и свеетран извјештај тајника. Послије прочитаног извјештаја брата Стевана Тубића у нме ревизора рачуна, даје се разријеш-ница управи жупе, а сви извјештаји су примЉени са одобрава,њем на знање. Пригодом новнх избора нзабранн су једноглаено у старје-Шинство Жупе: бр. др. Срђан Будисављевић за старјепшну, бр. Др. Милан Омчикус за замјеника старјешине, бр. Бошко Меште-ровић за тајника и бр. Тошо Јањанин за благајника. Уједно је према предлогу техничког одбора Жупе за вођу нзабран бр. др, Милан Метикош. У управни одбор Жупе изабран је од свакога друштва по је-Дан члан у одбор, те један као замјеник и то : за 3 a г p е б : Душан Богуновнћ ; Беловар: Димитрије Томић, Д в o р : Драган Бод-лсшић ; П л а ш к и : Сава Косановић ; П а к p а д : Стево Зукановић ; 0 к у ч а н е : Емил Мајсторовић ; 0 т о ч а ц : Др. ђорђе Бран-ковић ; Г л и н v : Др. ђуро Сужњевић ; Врховине: Милан Вракус ; (H о в у Градишку: Јаша Милојевић ; Војнић Милан Милеуснић. Након тога прелази се на установљење висине приноса поје-Диних друштава Жупи, па је након кратке расправе реднено, јед-ногласно, да имадЈг' у благајну Жупе, мјесечно, почевш! од 1. Maja 1919. уплаћивати друштва ове приносе: Загреб no К 100, Бје-ловар no К 40.—, Двор и Глина no К 30.— а сва остала друпггва no К '20.—. Заостала чланарина од г. 1914. до данас имаде се упла-тити тако, да свако друштво пошаље један овећн принос по својој снази и увиђавности, јер Жупа имаде велике издатке, па се мора помоћи. Друштва су позвана да донесу о томе решења што прије, и Да заосталу чланарину одмах уплате. Предлог о оснивању? културно проевјетне секције у Жупи иу свим друштвима износи старјешннство Жупе, а образлаже га бр. Душан Богуновић овећим врло стварним извјештајем. У дис-куеији учествују бр. др. Јоца Хаџи, бр. др. Будисављевић и други, сви су сагласни да је ово једна велика потреба, а надопуна је на- шега рада у народу. Уеваја се предлог једноглаено н изабире се посебнн одбор од 10 лица, да се предлог и у жнвот спроведе. У овај су одбор ушла браћа: Др. Дане Трбојевић, Љубомир Мрђеновић, Др. Јода Хаџи, ђорђе Гавриловић, Бсшко Меште-ровић, Душан Богуновић, Др. Бранко МрвонЈ, Мирко Дошен, Јанко Љуштнна н Јоснф Вучковнћ. Други је предлог етарјешинетва жупе био овај : 1. Скупштина поздравља и са своје стране усваја све зак~ вучке етворене на саетанку Српског, Хрватеког н Словеначког Соколског Савева, одржаном у Загребу 26. јануара ове године. 2. У изврше^ву tiix закључака скупштина закц>учује, да се Жупа одсада има звати: „Соколска Жуиа Крајишка" еа сје-диштем у Загребу 3. Скупштина закључује, да Соколска Жупа Крајишка при-етупи у Соколски Савез Срба, Хрвата и Словенаца, na се о тсме нма извијестити савезна управа у Београду. Предлог старјешинства жупе, потписало је седам друштава, а чпта ra тајник бр. Мештеровић. Образлаже га бр. др. ђорђе Бранковић стварннм изводима. Протупредлог износи бр. др. Милан Омчнкус и вели, да он нијс против хрватском ни словен-ском имену, ои је пријатељ народнога јединства, алн не сматра потребним, да се меља име жупе за вољу Хрвата и Словенаца, којима је можда име српско зазорно. У расправи судјелују и браћа Др. Срђан Будисављевић и потпуковник бр. Михајло Ковачевић, али за предлог старјешинства жупе, јер је предлог добар. Расправа је вођена врло жнво и стварно но да је предлог дошао прије скупштиме у невезану раснраву био би прихваћен са евим гла-совима, овако је решење донето еа десет друштава, а три су гла-еала против друге тачке, а прву и трећу су тачку прихватила ева друштва једногласно. На ову расправу утрошено је премного речи и аргумената Ево зашто: Cbii наши први људн ноздравнлн су решење Соколског с-а-етанка од 26. јануара 1919. да се оснива од трију Соколских Савеза један, и то Савез Соколски Срба, Хрвата и Словенаца у Београду. Када одобравамо овај Савез, онда одобравамо ii „ЖупуДСрба Хрвата u Словенаца”, а према томе доследно и „Соко Срба, Хрвата и Словенаца." То је јасно. Или обратно, када Соко у Плашком n Соко у Врховннама приетупи „Соколској жупи Крајишкој у Загребу” а ова „Савезу Соколском Срба, Хрвата и Словенаца у Београду", онда је јасно, да је и „Соко” и ,Жупа” (као и Савез) Срба, Хрвата и Слованаца. Али зашто се онда зове само „Соко", а не „Соко Срба^ Хрвата и Словенаца” тако је мене упитао један нзасланик. Ево зашто : У Љубљани нема ни Срба ни Хрвата, (при-мјера ради, мисли се на поједине народне племенске масе); у Кра- гУЈевду нема ни Хрвата ни Словенаца, у Клањцу нсма ни Срба ни Словенаца, па да се не употребљава за свако друштво непо-требан дугачкн назнв „Срба; Хрвата и Словенаца” решсно је, крагкоће ради, да се зове „Соко". Не одричу се словенски соколи У Љубљани тиме свога имена, нити српски у Крагујевцу, нити хрватски у Клањду — свога. То је неисправно сваћање. Пошто сва друштва спадају у Савез Соколски Срба, Хрвата и Словенаца, а то је главна репрезентација наша Соколска, онда се види, да се Срби не одричу свога имена никоме за вољу, него се само спро-води начело, прихваћено 26. јануара 1919. у Загребу, оснивањем •'авеза Сокодског Срба, Хрвата и Словенаца у Ееограду, у поје-Диностима, код друштава и жупе. Ко је дакле прихватио прву и трећу тачку наведенога ирсдлога, тај је по логичном сваћању прихватио n другу тачку, и ако је гласао противно. Друго је дакако сваћање оних људи, који неодобравају ни оенлваи.с Савеза Соколскога Срба, Хрвата и Словенаца у Бео-враду, њихово нас еваћање, у својим консеквенцнјама, ве завима, јер такови засада нису у Соколским редовнма напшм, а неће ни бити. И брат генерал Божа Јанковић рекао је на овој скувштини, Да треба спровести јединство и уједињење свију наших Ссксла, Ррба Хрвата и Словенаца, јер ћемо онда битн јачи. Тако мисле сви наши најбољи л>уди. Зато браћо пссветимо овоме гштад.у више пажње и разумијевања, напосе у мањим мјестима, гђе доста имаде непнсмених беспослица, који на Соко нападају, само да се инате. Генерал Божа Јанковић у с-воме говору скренуо је паждву и на Сеоске Соколе, на важност веђбања са пушком, напосе на вјеђбу гађањем у нишан. Соколска друштва нека према својим прилнкама настоје што пре и о овоме повести расправу и донети решење, а када приме све потребно од Жупе, нека раде на осни-вашу Сеоских чета Соколских, нека уведу веџбу са пушком и гађање у нншан. Чланом Сеоског Сокола треба да буде већ и сваки момак од 16 година даље. Културно просвјетне секције Сок. друш-тава нека оснивају читаонице и књижнице те земљорад. задруге, чека држе јавна предавања итд. Скупштина Жупе трајала је од 10 сати пре подне до iy2 сата по подне. Соколска музика је врло добро одсвирала и код доласка и код одласка бр. генерала Воже Јанковића, све три народне химне. После скупштпне пошли су сви учесници на заједнички ручак, У рестаурацнју „Коло" гђе је бр. др Срђан Будисављевић ста-рјешина Жупе, у сред лијепога расположења, цоздравио нашега правога Сокола, јуначкога владара, регента Алексанра, што је са особитим одушевљењем и клицањем попраћено. У вече бвло је у Сокслави — Соколско вече. Велика дворана Соколан? била је препуна. Дошлн су одаславицн сокслских ело-венских друштава (Ережице, Кршко н Рајхенбург) и Хрв. О-колских друштава (Вараждин, Загреб) и одасланици разних друш тава наших. Нрви дио програма сачињава јавно вјеџбање,. а други дио нгранка. На јавној вјеџби учествују друштва Загреб и Бје-ловар. Програм је биран : 1. на еправама, Соко Беловар ради на разбоју; а Соко Загреб на вратилу. Оба друпггва су изаслала своје најбоље вјеџбаче, а ови опет изводе своје најтеже саставе, видп се додуше, да је ово прво наступање нза рата. јер нема система у избору вјеџба, али са вољом се ради, а то се признати мора. Остало ће све доћи са временом. Послије тога радилн су прссте вјеџбе Бјеловар — словснску, а Загреб српеку, са члановима. Иза тога радиле су чланице из Беловара еловенске просте вјеџбе чланица, а чланови загрепчани српску вјеђбу палицом, са слета у Загребу 1911 год. Све су вјежбе добро изведене, али овај пута јс бољи дио про-грама испунио Српски Соко из Бјеловара. Заслуга је то у првом реду бр. Крајновића, као учитеља. Пјевачко друштво „Балкан" отпјевало јс са својнм херојским збором „Хеј Трубачу” ванредно добро, а и пар других лијепих пјесама. Лијепа је намисао Сокола у Загребу, да се брине и за народну нашу пјесму, јер тиме се рогр м Соколеки много упот-пуњује. Загребачки Соко, прво је наше друштво у жупи, а могу pehn и у Савезу нашем. Његова одлнчна преходница, у којој су браћа Рајић, Љуштина. Мнлић, ћелагт, Богуновнћ, Мештеровић јамчи нам за успјешни даљи развој овога друштва. Требало би пора-дити. да брат Франта Хохман дође у Загреб, барем на неко време, он би са овом преходницом могао много тога створити за унапре-ђење нашега Соколства у оппгге.—Загребачки Соко имаде данас преко 700 чланова, Birtne даклс него сва Крајишка жупа у г. 1914. Све то, сада иде снажно напред, тако и треба, то је снага наша- Спремајте се за славу нашу, за наш — Видовдан ! Соколи — Здраво ! Глина, 29. 4. 1919. Др. М и л а н M е т и к о ш. Главна Скупштина „Српскога Сокола“ у Загребу.У недељу 13. априла т. г. одржала се иза пет пуних година главна скупштина „Српскога Сокола’’ у Загребу. У 3 сата по подне скупио се у соколани велики број чланова и члашгца свију категорија; које јестарјепшна бр. др, Срђан Буди-сављевић отварајући скупштину поздравио топлим ријечима, ис-такнувши све важније моменте друштвенога живота од 1914. овамо, нарочито тешке прогоне уперене против српског дијела нашега народа и његова соколства, које је било почетком рата распуштено. Судбина је намјенила, да баш он, који је пршио одлуку полиције о распусту друпггва, у положају повереннка за унутарња дјела изда ријешење о* обновп друпггва. Иза тога се прешло на дневни ред у коме је тајвик бр. др. Бранко Мрвош послије прочитаног записника гл. скупштне сд 1914. реферирао о раду управнога одбора од 1.914 године овамо. У свом реферату изнио је детаљније у главнсм вањски — npo-пагандистички рад друштна, који је 1914. до рата бло ванредно интензиван на свим линијама, и у соколаки и ван ње, на вјеџбама, ^абавама, излетима и слетовима. Како је значајка соколскога рада прије рата била јачање моралних и физичких снага народннх, за велику борбу — за оело-бођење, то је и читав рад друштва био у главнсм око тсга мо-мента концецтрисан, па је у реферату јасно пзнесен. Осим тога прсшао је најважније догађаје за вријеме рата; ло томе се потање осврнуо на најновије дане иза преврата, након кога се опет развио рад друштва још живл.е и снажније, него ли прије. Иза тога извјестио је благајник брат Тошо Јањанин о финан-Цијалном стању друштва, изнијевши податке о пр1шицима и из-Дацима. У даљњој тачци дневнога реда извјестио је брат Вељко Рајић ■o техничком раду друпггва. Та страна, главна полуга друштвсног рада; који је давао на' роду здраве п свјесне јединице, физички и морално спремне за велику борбу, која се спремаше, била јс снажна. Манифестовала се У бројним истушша v јавности, академијама и вјеџбама код куће, на вјеџбама и слетовима — вани прије рата, а за вријеме рата Дала је јуначкој ерпској војсци велики број добровољада, који пре-бјегоше из редова тиранских армија, да цзврше своју народну Дужност у редовима бораца за слободу. Тако је прави соколски народни рад у нашем друштву дошао у овом великом рату за слободу до правога изражаја. Иза преврата се технички рад друштва размахао ванредном снагом на свим линијама. Послије реферата вође прочитао је ревизор Сава Узелац из-вјештај ревизијоналнога одбора. Све извјештаје примила јс скупштина без. пршједбе с одобра-вашем на знање. Код задње тачке дневнога реда — предлози управног одбора 11 чланова друштва — прочитан је предлог брата Николе Чепинца и Другова — о промјени друштвених правила. Предлагач је свој приједлог, који се у главнсм креташс ско лро-мјене имена друштва у „Соко" у Загребу, мотивисао као логичну конзеквенцу идеје народнога јединства C. X. С. која је изражена У нашем уједињењу политичком, па ју треба провести и у култур-Ш|М социјалном правцу;имајући пргд очима традиције сокслскога РаДа.’ које су од почетка за тим тежиле, па их сад ваља и провести. Осим тога је истакнуо, да ознака народног имена, код поје- дшшх соколеких друштава, соколства чсшког, пољског, (ловеначког, па и ерпског у Србији, иије означена, већ само код начша савеза појединих соколстава, тако да се поједина соколска друштва н. пр. код Чеха зову: „Telocvična jednota Sokol”, док се еавез .назива „češka Obec Sokolska’’’. Код нас je међутнм народно пме пстакнуто и код друштава, и то зато, да се народно име, које је власт негирала, афирмира. Сад, кад смо слободни, нема потребе афирмације народног имена у нашој народној држави C. X. С., у којој је уједињен чнтав наш народ, па и народна друштва немогу бити него лн народна, што је само по себи јасно. Но мсђутим у нашем Соколском Савезу Срба, Хрвата н Сло-венаца, долази до нзражаја и народна ознака једнако тако као и код осталих братских славенских соколстава. Развила се послије тога жнва дебата, након које је приједлог брата Николе Чепинда и другова примљен и изражен у слиједећш закључку: 1. Скупштнна Српскога Сокола у Загрсбу, одобрава и са своје стране усваја све закл.учке донесене на састанку српеког хрватског и словеначког соколског савеза одржаног у Загробу 26. јануара 1919. 2. У извршењу тих закл>учака скупштина закл>учује: а) да се име друштва промијени тако, да § 1. друштвених пра-вила гласи: „Друпггво се зове ,.Соко” у Загребу.” б) да се § 2. правила измијени тако, да гласи „Сврха јо д.руш-тва неговање и промнцање гимнаствке и друштвеког живста међу Србима, Хрватима и Словенцима у Загребу”. 3. Овај закључак има се ставити до знања Српској Соколекој Крајишкој жупн у Загребу. ^ \ Скупштина је закључак поздравила са бурним одобраваљем. Послнје тога се прешло на избор старјешнне, подстарјешнне, управног одбора и ревизора, па су тајним гласањем изабрани : Старјешнна: Др. Срђан Будисављевић; подстарјешпна: Исо Сомборски, управддодбор: ђорђс ћелап, Тошо Јањанин, Јанко Љуштина, Дугаан Богуновић, Бошко Мгштеровић, др. Бранко Мрвош, Илија Вурдеља, др. Ранко Зец, Душан Жестић н Вељко Рајић; Замјеници: Франце Здолшек, Драгутин Баки и Јссиф Вучковић ; Ревизори: Саво Узелац, Бранко Стојановић и Јован Калентић. Старјешина др. Срђан Будисављевић захвално се чланству на избору у име своје и одбора, па је иетакнуо велике задатке со-колства у обнови нашег народног живота, у етичном, карактерном и физичком одгоју нашега народа, изразивши наду, да ће наше со-колство, које је извршило своју народну дужност у борби за ослс-оођење, наставити свој рад на нзрађивању плодова ослобођења. На то је скупштина закључена. Примјер „Сокола” у Сарајеву. елиједио је с-ада „Соко” у За-гребу, показавши тпме доследност свог соколеког рада и тради-ЦИЈа својих, схватившн исправно потребу јединствене народне организације. Др. Б. М. Српсни Соко у Оточцу изабрао је за старјешину Дра ђорђа Бранковића, замјеника старјепшне Мила Хинића, вођу Божидара Диклића; тајника Неђелка Орлића, благајника Николу Дучића, У одбор: Манојла Маравића, ђуру Мијоковића и Дована Љубо-братовића;за замјеннке : Павла Варду и Марка Дуганџију. Друштво има 45 чланова, од којих 15 вјеџбача, те осим тога 60 мушког ii 20 женског подмлатка. За време овог рата умрли су, односно по-гинули: браћа Раде Мушкиња, Васо Цигановнћ, Пстар Маријан, ДР- Никола Марковић, Милош Милеуснић, 'ђуро Грозданић, Дра-ган Белобрк, Петар Бабић, Гецо Таурчић, Далило Дробац, Адам Бродић, те утемељачи са стране Душан Грозданић из Дол>ана. Грцо Огризовић из Глине и Мллан Тркуља из Госпића. У српској војсци борнли су се као добровољцн: Васо Орлић, ђуро Пејновић, Стојан Огризовић, Милан Олбнна, Стојан Хркаловић, Никсла Хајдуковић, Душан Кокотовић, Пајо Огризовић, Марко Вујић 11 ђур° Рапапћ. Иза рата приступили су као утемел>ачи: браћа Петар Вујновић, парох у Брлогу, Јово Врзић трговац у Брлогу и Милош Зорнца нз Оточца, који је осим тога дао и прилог од 154 круне. Ово соколско друштво показује велику вољу и соколско разумнјевање, а познавајући старјешину брата Бранковића и вриједног тајника Орлића увјеренн смо, да ће у брзо вријеме бита једно од првих друпггава наше жупе. Српски Соно у Бјеловару јавио је, да су за вријеме рата по-гинула ова opaliа и то: брат предњак Милан Савић, брат Јован Оаграк и брат Даннло Радаковић, док су се у легијама и српској војсци борили: брат Владимир Васиљевић, Александер Жижа, Младен Марчетић, Јован Драгојевић и Пајо Текаић. Друштво броји 182 члана и најјаче је друштво иза Загребачког у овој Жупи. Српски Соко у Бјеловару наступио је 27. априла са одјел>ењем чланова и чланнца у Загребу и побрао је огроман успјех. Беловар је радио n прије рата својски и одушевљено, а изгледа, да ke тај рад сада потенцирати. Ово је друштво приредило у Бјеловару б. о. мј. забаву са јавном вјеџбом, која је како чујемо изврсно ус-пјела. 0 њој опширније у слиједећем броју, када добијемо извјештај. Ово fce друштво по свој прилици на други дан Духова одржати Велики јаван час, а исти би се дан имала одржати н сједница Жуп-ског Управног и Техничког Одбора. Српски Соно у Новој Градишци изабрао је за старјешнну брата Миливоја Млађана, за замјеннка: Андру Фрушића. тајника: брата Владу Војновића, благајника: Светиелава Огоре-лицу,за вођу: брата Милана Раушевића.у одбор : браћу Александра Николајевнћа. .Јашу Милојевића. Милоша Младеновлћа, а за за- мјенике : браћу др. Симеона А. Живкотигћа н Тјуру Петрића. За ревизоре изабранн су Антун Урбан; Михаило Пауковпћ и Светозар Докмановнћ. За време рата умрла су: браћа Стево Дугалић и Нн-кола Вилић, а попшуо јр брат Стојко Ковачевић. У српској војсци борио се брат Томо Чавић, а у легији брат Андрија Теодорчевић. Друштво нма 4 утемел>ача, 76 потпомазкућпх n 32 извршујућа члана. У изгледу је јак напредак овог нашег агнлног друштва Српски Соко у Двору, приредио је на ђурђев-дан (6. маја) 1919. у просторијама „Српскога Сокола” забаву са игранком, уз зајединчки рад тамошњих Хрвата и Срба. Попгго је тога дана храмовска слава, одржана је истога дана јавна веџба на пространој ледини покрај цркве. У јавној всџби суделовао је Српскн Соко из Бос. Новога еа својим чланошша и чланпцама. Просте веџбе (српске) веџбало је 20 чланова. 10 чланова веџбало је на спра-зама а сестре нз Бос. Новога, изашллесу са веома добром увеџ-баном простом веџбом. На јавној веџбн бнло је прнсутно око 2000 душа. У вече је била забава, на којој је нступпла певачка секција „Српскога Сокола” у Двору, под хорпводством бр. ђуре Грубора са две тачке. Приказали су комад: „Пљусак” од Петра Петровића. „Српеки Соко" у Двору н пре рата соколекн је радио и стварао, па се надамо, да ће наставити рад v духу ономе. којега захтевају данашљо друштвене и политичке потребе нашега народа. д. В. Српсни Соко у Костајнмци, одржао је главну скупштину 21. априла 1919., на којој је бившн стареишна др.Ж. Драгојловић, развио будући рад „Сокола” тс пнтао присутне, дали ће ..Соко” наетавити рад или не. Једногласно је закључено, да се настави рад, и да се изабере привремени одбор, који да спреми све што је потребно, да рад новом снагом отпочне. У привремени одбор изабрани cv: браћа Јован Рајачић, др. Ж. Драгојловић, Саво ђустибег. На r/рвој одборској седниди претресало се питање једннства „Со-кола". Створен је закључак да се ради у том правцу. Пртетили би браћи, да се мане ситница. Јесмо ли уворенн у снагу и морал идеје, онда нас се не тнче средина и околица у којој се крећемо. Сетимо се мале Србије — како има велику душу и опрашта ситне ствари — због будућности. Будимо уверени, да чинимо до-бро — па напред — рушимо што не ваља — а прикупљајмо се еви — који једнако мисллмо и радимо без обзира дали смо Хрвати; Срби или Словенци. У нови управни одбор изабрани су : старе-шина др. Глиша Тадић, подстарешина : ИлијаВранешевић ; тајник: Јово Марјановић; благајник: Саво ђустибег. Одборници: др. Bojo Кецмановић и Никола Бродић; вођа: Никола ђустнбег. Симпатично је, да се је „Соко” из Бос. Костајнице и Хрв. Костај-нице сдружио. Аустрија нас делила рекама, а ми ћемо се делити идејама. Здраво ! Д. Б. Соко у Врховинама основан је 30. Марта о. г., те је изабрао аа старјепшну : братаТошу Делића, за замјеника: Михајла Шумоњу, за вођу: Милана Бракуса, затајника: Јову Буњевца а за благај-ника: ДануТрбића. Сав се је наш тамошњи народ загријао за со-колску идеју, те је оправдана нада, да ће ово наше најмлађе друш-тво всћ у скорој будућнос-ти показати добре резултате. Ствар је из почетка тешка поготово у ово врије.ме. када се не могу набавити Ни одијела вјеџбача, ш ципеле, ни справе и т. д., али ће се с-вето Већ у најкраће врпјеме поправити, а дотле ће се одлична управа овог новог нашог Сокола својски заузети за соколску мисао, при-Ређивањем сијела, предавања, излета и т. д. Напред само браћо, !еР у напретку Соколства, лежи и напредак нашег народа. * * * Друштва која још нису послала извјештаје, нека их одмах ^Упи пошаљу. — Друштва нз Петриње, Дубице ii Вргинмоста, Нека јаве, у чему запцње ствар, да друштво још није отпочело са радом. Војнић и Кореннца само су још на папиру, па се мора и ту 'Кивље са радом отпочети. Сва ова друштва као и Гсспић нека но-•'•инирају по једног брата за Управни Одбор Жупе и по једног За замјеника. Браћо ! Скрајње је вријсме, да се отпочне живље радити. Видовдан је већ скоро ту и наш први соколски сабор нс вмије нас Соколове затећи неприправне. Стога на посао ! Здраво ! Ж у п с к и. Hrvatski Sokol u Zagrebu održao je 11. o. mj. izvanrednu glavnu skupštinu, na kojoj je na predlog brata Luke Radovinoviča sa velikom večinom glasova donet zaključak, da se ime društva bromijeni u »Sokol u Zagrebu«, te su prema torne promijenjena i društvena pravila. — Time je udaren novi kamen temeljac zbli-?enju i ujedinjenju našeg Sokolstva, jer samo na takav način mo-Zt-'mo zbrisati i zadnje tragove onog od Strane Austrije umjetno Provociranog razdora i nesloge. Naš sokolski Vidovdanski sabor, ^brisače sporazumno i bratski i sve ostale razlike i imačemo osim ledinstvenih društava i jedinstvenih župa i jednaku terminologiju 1 iedno odijelo i jedne znakove i jedan jedinstveni a prošireni so-kQlski rad. Ipak ima nešto, što moram kao pravi Soko zamjeriti skupštini bratskog Hrvatskog Sokola. Prije nego li se je naime Prešlo na gornju najglavniju stvar, raspravljalo se je na dugo i široko, kako ima novi Ujedinjeni Sokolski Savez da se zove, da li se dosedanji Savezi i sokolske institucije imaju da raspuste, gdje mora "iti sjedište Sokolskog Saveza, koji bi se tek imao osnovati, da se '^aju uvesti zajednički prehodnički tečajevi i t. d. i t. d. jednom ’beei sva sila pitanja i sokolskih problema, koji nikako ne spadaju p kompetenciju jednog lokalnog društva. Uvjeren sam, da se nije hotimice hteo izbječi zaključak Srpskog, Hrvatskog i Slovenačkog Sokolskog Saveza od 26. januara o. g. i da se je nehotice ili radi nerazumevanja zaboravilo, da je prema zaključku te konferencije 'osnovan Sokolski Savez Srba, Hrvata i Slovenaca i da taj Savez de facto od 27. januara o. g. postoji i da funkcionira. Krivo je sva-kako nerazumijevanje zaključaka te sokolske konferencije, pa ne bi škodilo, da mnoga braća pročitaju br. 1. Sokolskog glasnika, u kome su rad i svi zaključci te konferencije tačno izneseni. Pa kad stvar zaista več tako stoji i koja se barem do našeg Sokolskog Sabora neda više promeniti, onda je uzaludna svaka debata i diskusija o svemu gornjem. Zašto uvlačiti jedan haos u sokolske redove, kad je stvar tako jasna ? Sokolski Savez Srba, Hrvata i Slovenaca postoji i postojače hteo to neko ili ne hteo. 1 ostali Sokolski Savezi još postoje, da sve svoje poslove srijede, da potaknu sve župe i sva društva na obnovu zamrlog rada, a sve ostalo do u naj-manje sitnice biče riješeno na Sokolskom Saboru, koji če se 28. juna o. g. održati. Samo volje, zajedničkog shvačanja i ozbiljnog rada, pa če naša uzvišena sokolska ideja doči u našem narodu do onog razumijevanja, koje ona i zaslužuje. Uživao sam juče na skup-štini, jer sam uvidio, da veliki dio brače Hrvata potpuno shvača sokolsku ideju i shvača, da smo mi Hrvati, Slovenci i Srbi zaista jedan narod, jer samo ujedinjeni možemo odoljeti svemu onome. što se našem ujedinjenju a prema tome i sokolskoj ideji protivi. Sta me još više veseli jeste ta činjenica, da je predlog glede pro-mjene imena bio na dnevnom redu več i na zadnjoj glavnoj skup-štini i da je tada svečano propao, dok je juče od 312 glasova bilo tek 20 protiv predloga. Jedan je to osobiti uspjeh u historiji našeg daljneg sokolskog razvoja. — Osim toga primljen je i predlog, da se oba zagrebačka sokolska društva ujedine pa i to moram sa ra-došču istači, i držim, da nije daleko čas, kada če i to biti sokolski i bratski sprovedeno. Samo volje, iskrenog shvačanja i ozbiljnog rada i ne postoji tada ni najteži problem, koji ne bi moglo naše svjesno Sokolstvo riješiti. — Na samom početku skupštine donijet je i zaključak, da se članarina ima od K 12.— na K 24.— godišnje po-visiti. I to je nužno, jer naše Sokolstvo čeka ogromna zadača u bu-dučnosti, koja če tražiti i velikih materijalnih žrtava. — Da ste mi zdravo ! Zagreb. 12. maja 1919. Boško N. Mešterovič. југоспавенски слет у Чаковцу 4. »rfaja ов. г. Повраћа се сокол-скп живот. Враћају се дани соколскога рада, који су 1914. након Видов-дана прекинути. Друпггва обнављају свој рад. поставља се ..Сјколство” на нов темељ — све букти снагом и зкивотом. Верујући да тек nocTaie рад „Сокола” потенцираном снагом радпмо n ства-pairo. Састају ее соколски радници који ‘у телом четири године били далеко један од другога, али душо заједнпчке, и миели „Соколства" која н:1/1 јз вазда духовно спајала. Колико нам је мило, да опет мг-лсемо ci;a ми; којп смо мислилп да се никад и никад bi'uip нећемо bii-дпти, опет еретамо, стишчемо руку и љубимо се. Ето у том лежи и снага слета, а ако је слет v крају, који јс лре кратко врсме био у рукама наших непрпјатеља — опда тај слот добија зрачсње јаче, јер „Соколи” долазе у крај, где је свест услод силнога ирнтиска и пропат,ачдч Мађара успавана. Тај је крај Међумурје. Отићи брату, покачати му снагу и побратити га, у живст днгнути му свест, да они крајеви пикад вишс н<‘ће бити туђшег.н. показати ку, да свде пс-стају један народ, била је главна сврха слста. У тш духу је бно ср-ганизован слст од каши људи у Чаковцу и од нас, који смо попиш тамо. Ово је први слет, који проведен је пстпуно у духу нар. једин-ства. Нигдје ни на једнсм мссту, ни у поворци, i и у говсру, вије било истицано националнога имена, сваки рад, говср, манифестација, песма, била је у духу нар. једш отва. У тсм правцу рад1 Јштелегенти п првацн наши v Међумурју. II како je год данас уснавана нацио-Нална свест, тако ће у најкраће врсме, да с-е створи здрава свест народа, способна да етвара ношто позитивно. На слет су дгашш Словенци, Хрватн н Срби. „Соко" у Загробу, пошао је у суботу у 4 сата, заједно са „Жупом Фоновом” н „Хрв. Сок. Савевсм" на челу са старсшином др. Лавсм Мауром, влаком у Вараждин. Од „Сскол-№ога Сазеза Срба, Хрвата и Слсвенаца” пошао је старсппша бр. ђорђо Паунковић из Београда. С нама су шиле фанфаро горњих друш-тава. Дошли смо касно у Чаковац. Ту нас јс поздравпо старешипа ,,'Југославснскога Сокола" бр. Богдан Ковачнћ.Чекаемо Слсвснце”. Дођоше оии на челу са војиичксм музкксм. Настаде једно грсмко „На здар”! Браћа се састају; али ке као i:pe, кого као слсбодии ipa-ђани у својој с-лободној држави. Бнјасмо смсштеш у школама. У јутро рано пробуди нас знак соколске трубе. Скупксмо се прсд згра-Дом котарске области. Сад опазисмо, да је град сав скићен зеленилсм, на кућама вију се народне заставе, на свима јавшш уредика и згра-Дама хрватски натписи, га н имега аргсваца Мађара наппеана хрватскпм језиксм. Из кућа бсгатих — Мађара опазаш како иза за-стора вири по које Мађарско лице, бојажљпво — знајући колико су јада назели нашему народу. А ми весели, смијемо сс, поздрављамо, фанфаре свирају, славимо васкрс нашега народа. Идеја правде побзди — идеју неморала. Око дсвст сатн дођоше „Словенци” из Љуољане и оближњи места. Поздравиемо со сокслски „На здар" ! Стармшша В. Ковачић псздрави уједиасње Сокола, као носиоце идоје иар. јединства, који ову гдеју рсалпо провађају. На његов поздраз одговорио је старсшнга „Савеза Срба. Хрвата и Слово-наца" бр. ђорђо Паунковић, рекавши да само уједињего „Совсл-ство" може да испуни ону задаћу; коју у iLera народ полаже. Пссле тога врстасмо сс у поворк}т. Напрод иђаше одпо коњакика н псшака српске војске, цивилпа друштва^ јашилачки гдио ;Дрв. Сокола" из Загреба носећи српску-хрватску н слсвп.ску заставу. Пред „Со-колима” који су сви без разлике нације ишли заједно у чстамаппше су соколске фамфаре. Путем, куда је поворка пролазила стајали су редови народа, свечано обучеии, али још vbck кпрна погледа. Соколска поворка је дошла пред зграду кот. области. „Соколе" н сстали народ поздравио је цив. поверепик за Међумурје бр. др. Иван Н. Новак, нагласивпш значај дсласка „Сокола” у Чаковац. За време његова говора, у коме је опиеао муке народа, опажало се много суза на присутним тежацвма. Њому је одговорио др. ЈТав Мазура. На великом тргу, отповало- је пев. друштво из Вараждина Зрикско-Франкошшску хвмну. Одатле смо ступали у град Зрински п Франкопана. Уепут упада у очи спсменик Зрињскога и Франкопана, кога су Мађари подиглп. У граду је зом. школски надзорник др. С. Чајковац одржао реч о нсторији рада и живота Зрињскога и Франкопана. Изнад редова „Соколова1” упада у очи легија југсславенских дсбровсљаца у Ме-ђУ^УРЈУ; на челУ са својим вођом, једним симпатичвпм Хрватом Далматвнцем. Много пута сам нх гледао, слгжно раде ве,џбе с пушком, капа им соколска с тробојксм прсма народности. Има их око 80, а већпнсм су Далматш ски Хрвати и Срби. Из града растадосмо се, на ручак. Неки део „Соколова” оде на ручак код цив. повереиика др. Новака. На ручку је изречона здравпца краљу и престолонасљеднику. Пгсле ручка у 4 с. започела је јавна веџба, на пространој ледиви покрај прспарандије. Први иступише Слевенцп. Извађали су ирсстс всџбе ca IV. бечког слета. Нзвађала је жупа у Цол>у. Подмладак у Чаковцу иступио је са простом веџбом. „Соксли’;из Загрсба вступвли су веџбу с батинама. За тим су иступили : предњачки сдио ,.,Хрв. Сокола” у Загребу, „Хрв. 0* кола” из Варажднна, којн су радили на разбоју, а „Соколи” пз Загрсба на столу./Чланкце ,/Хрв Со-кола” из Загрсба иступиле су са вербом са Краковског слета цвстним луковима. Долазп најмилија тачка. Брат Стане Видмар, наш омиљели „Соко" који је своје „Соколство” показао и у срп. војсци, иступа са узорним одељењем Словенске Соколске Свезе. 0 њима може да ее говори само похвално. Мили су нам многн чла-новн тога одељења, кад су „Соколп" у сок. оделу, кад су у одори срп. војника као борци. Стисак рукс, тражење њихова друштва, била је наша хвала Соколима борцвма. Након веџбе, ухватисмо коло, одведосмо га кроз град играјући, певајући, у јутро одссмо својим кућама, сстављајући мпле Чаковчане п онај добри народ, свесни да опет учинпсмо дсбро доло у историји нашега „Соколства'’’’. Здраво ! Д. Б о г у н о в и ћ. * * Svoj bi’aći koja sudjelov-iše na narodnoj slavi za osvješćivanje oinarodjivane nam brade u Medjumurju Ju^oslavenski Sokol u Čakovcu ostaje vazda haran. — Računajte vazda na nas ! Starosta : Mr. B. Kovačič, tajnik: Kuntič. POBRATIMSKO-SOKOLSKI TEČAJ, prvi iza rata, dovršen je 16. o. mj. Sudjelovalo je na njemu 14 mladiča, medju kojima je bio i 1 musliman. Svrha ovog tečaja bila je, da se od-žoji nekoliko mladiča, koji bi bili pioniri i rasadnici zdravog narod nog odgoja, tog prvog i najglavnijeg načela svakog napredka rada. Tečaj je zaključen uz sudjelovanje nastavnika, ispred koа, К 00.— брат Илија Гутеша, К 6*— Мирко Ј. Црнић. Наш врли „Соко” брат Стево Моричић, наредник 4. чете 4. Бат. II. ЈугославенсксУг пука сакупио je К 675.50 фил. Од официра приложише no К 30.— капетан др. Људевит Пнвко ; К 20.— поручник .Милан Соколовић и пстпоручник Фрањо Светец ;по К 10.— поручници: Јован Рашковић, Н. Марказовић и Душан Вигљевић ; no К 5.— поручник Мглан Ј. Оганнсављевић. Сестре „Сокола" Котор ; no К 10.— гсспођа Ставица Јокић н госпођица Зорка Внцковић. Добровољци 4. чете 4. Бат. II. Југосл. пука и Жичане Жељез-нцце ; no К 20.— Стево Маричић ; no К 10.— Стојан Пажин, Hii-кола Ивошевић, Фрањо Шоша,Чедо Дугонић; Драгутин Васиљевић, Јофто Е. Кашиковић, Владо Стаменковић, Марко Милић, Ilepo Коцељ, Милан Баранац, Алберт Визјак/ Јанко Рафај, ђуро Црк-врни, Теодор ђурић, Бошко Живановић; no К 5.— Божо Иветић, Фрањо Ветовић, Димитрије Стојанов, Лазар Дражић, Живан Лаћарац, Иван Штргулац, Тодор Радукић, Саво Тодоровић, Вен-ћеслав Омахен, ђуро Јурипшћ, Давлд Грубор, Biihko Жнвсц, Ан-Дреј Судја, 3)уро Ономихел, Стеван Васић, Фрањо Бабић, Јанко Лаић, Иво Контера. М. Дрвсница, Млћо В. Петровић, Мшшвој Новаковић, Стојко Топић, Аркадија Бакић, Фрањо Јаворшск, Јозо Јањетовић, Јово Антонић, ђуро Морековић, Глиша Пралвца, Мирко К. Нешковић, Максим Бах; Стојмен Тасић, Радпсав Милссављевлћ, Перо Црнобрња, Тодор Тегшћ, Милан Кекуш, Иван Жвар, Стојан ђурић, Мате Младенић, Миливој Мплутиновић, Цсро Гвоздић, Андреј Шифер ; no К 4.— Илија Иваиовнћј Љубо Лончар, Тодор Радетић, Драгутин Шућура ; no К 3.— Драган Пернћ, Нпксла Пантелић, Мирко Вранешевић, Симо Драгичевић, ђуро Тсо-Доровић, ђуро Иванић, Саво Гвоздановнћ, Игљат Буковец; по К 2‘50 Драгутин Бели; no К 2.— Саво Стојшић, Васо Мшшчевић Никола Јавор, Фрањо Божић, Васо Холварек, Никола Колић, Милан Медаковић, Никола Поповић, Ннкола Иванковић, Крсто Васиљевић, Добросав Стокић, Фрашо Блажиневић, Стево Хорват, Емил Шпнц, ђура Хорњак, Илија Жабић, Антон СердуШек, Тодор Самарџија, Станко Ковачић, Јуро Бодражић, Стофан Мејаш, Лазар Бабић; no K 1.— Никола Симић, Стево Миљуш, Васо Шевер, Јово Рибар, ђуро Шппрић, Влад. Миљановић, Стојан Ваеић, Симо Билбија, Aiitc ђуришић, Стефан Калчић, Љубо Д{омљеновић, Миле Додош, Аврам Гргурић, Груден, Жиг Анте. Накнадно приложено и послано no К 5ј—Дшшђа Јоцо ; no К 10.— Љубић Стево, Исидор Кслемен, Божа Р. Цолобић ; no К 7.— јФрањо Носан ; no К 6.— Рафаело Божичковић, Марко Југовић ; no К 5.— Вилко Свилогој, •Јован 'ђедовић; no К 2.— Миле Бокан, Јово Грујић, Милан n,J K 1— Миливој Тадин, Фрањо Кошмел и Стево Бурзаћ. Хвала ■^раћи предлагач1ша и прнлагачима ! G!asnik|Hrvatskog Sokolstva službeno glasilo Ilrvatskog Fokolskog Saveza Uredjuje dr. Franjo Bučar. HRVATSKISOKOLSKI SAVEZ HRVATSKI SOKOLSKI SAVEZ preselio sc je u prostorje Hr-vatskog Sokola, gdje se obdržavaju redovito sjednice starješii.stva svpiog utorka u 6 sati, r.a što £c upozoruju braća, koja bi eventualno iz pokrajine došla u Zagreb. Ujedno nalazi se u odborskoj sobi savezni poslovodja svaki dan od 4—6, koji može dati brači nužne informacije. Starješinstvo nije još do sada u tim teškim stanben.'m pr.l kama moglo nači posebnog stana, pa se nije moglo još preseliti sa vlastitim inven-tarom. Uslijed toga je još teško efektuirati razne sokolske narudžbe, kojo se od samih društava traže. Tajničke dopise valja upravljati na I. tajnika A. Malovića, Glavna pošta ; blagajničke na I. blagajnika F. Šušniča, I. Hrvatska štedionica, a redakcionalne na redf.ktora dra. Fr. BuŽara, Josipovac 19. Upozoruju se sva ona društva, koja duguju na članarini i na razne druge račune, da isto što prije namire, pošto sa vezna blagajna treba da namiruje razne izdatke, da može kako treba funkcionirati, mnoga su društva prestala postojati, a mnoga se na-laze u okupiranim krajevima, te je na taj način i onako pao redovit: prihod saveza. STARJEŠINSTVO H. S. SAVEZA razaslalo je slijedeči dopis na sve hrvatske sokolske župe : Na glavnoj skupštiju Hrv. sokol, saveza obdržavanoj u Zagrebu dne 9. ožujka 1919. stavljena su dva predloga glede osnutka zajedi.ič-kog hrvatskog, s'ovenačkog i srpskog sokolskog saveza, ipak se je odustalo od glasovanja o tim predlozima, dok svoje mišljenje o njima ne izreknu sva hrvatska sokolska društva. I. Prvi predlog brata dra. Lazara Cara koji se podu dara sa uta-načenjem stvorenim na sastanku starješinstva srpskih, slover.ačkih i hrvatskih sokol, saveza dne 26. siječnja 1919. glasi : 1. Sve sadanje hrvatske, slovenačke i srpske sokolske institucije raspuštaju sc, te sc iz njih osniva „Sokolski savez SHS” sa sjedištem u Beogradu. 2. U Zagrebu izilaziti če organ tog saveza „Sokolski Glasnik SHS”, kojcg če uredjivati rcdakcijonalni odbori u Beogradu, Zt.grebu i Ljubljani. 3. U Sarajevu ima se osnovati uprava „Sokolskih pobratima” se-Ijačke organizacije za dizanje morala to pobijanje poroka. .4. U Ljubljani ima se osnovati „Sokolska škola” za obrazovanje sokolskih prednjaka, učitelja i vodja. II. Drugi predlog Hrv. sokolske župc Fonove u Zagrebu, župe Strossmaiyerove u Osijeku i župc Starčevičeve u Gospiču, koji se podu- dara sa zaključkom izaslanika srpskog, slovenačkog i hrvatskog sokolstva na sastanku obdržavanom dne 18. lipnia 1914. u Zagrebu glasi : i' Ima r.e osnovati ,,Jugoslavenski sokolski savez”, koji za sada &ačii.javaju : „Slovenska sokolska zveza”, „Srpski sokolski savez Dušan Silni” i „Hrvatski sokolski savez”, kojemu če biti svrha da re- pruzentira jugoslavensko sokolstvo u Slavenskom sokolstvu, te da oba vi sve prodradnje i priredi svu nužno, da se uzmognu sadanje sokolske organizacije u zgodan čas, te kad stvar dozrije, stopiti u jednu jedil.stvei.u orgai.izaciju troimenog našeg naroda. 2. Sjedište Ju go sl a vensko g sokolskog savcza ima da bude naiz-mjei.ce u Beogradu, Zagrenu i Ljubljani, a prema svakovremenom sjedištu bira se starješina, tajnik i blagajnik. Prema zaključku glavr.e skupštine imadu se o tim predlozima očitovati bratske župe i društva kako se nebi odluka u tom po naše jugoslavei.sko sokolstvo toli važnom pitanju, stvorila na temelju glasovanja s.učajno na glavnoj skupštini saveza zastupanih župa. Obrača se stoga starješinstvo Hrv. sokolskog saveza na sve bratske župe, da bez odvlake pozovu svako užupljeno društvo da stvarno i oz-biljno uzme u pretres oba stavljena predloga, da stvori zaključak koji od predloga prihvača, te stvoreni zaključak priopči župi na priloženoj tiskanici. Sve zaključke užupljenih društava ima bratska župa zajedno sa zak.jučkom župi.og starješinstva što prije priposlati starješinstvu ,,Hrv. sokol, saveza” da ovo uzmogne sazvati glavnu skupštinu saveza, koja če imati da konačno odluči. Umoljava se bratska župa da pripazi na to da bratska društva u što kračem roku svoje zaključke stvore i župi priopče, jer če nakon izmii.uča jednog mjeseca dana savezno starješinstvo sazvati glavnu kupštiuu bez obzira na društva, koja su u zadocnjenju ŽUPA PRERAD0VIĆEVA HRVATSKA SOKOLSKA ŽUPA PRERAD OVIĆ. U nedelju dne 27. travnja obdržavala se je izvanredna glavna skupština hrvatske sokolske župe Preradovičeve u Virovitici. Župska društva Bjelovar, Daru var, Gjurgjevac, Gru bišnopolje, Križevci, Pitomača i Virovitica bila su zastupana sa 41 delegatom, a osim toga je jrisustvovao muško i žei.sko članstvo iz Viro vitice. Skupštinu je otvorio stasješina župe br. Dr. D. Kva':ern k lijcpim pozdravnim govorom, u kome je naglasio važi.ost dana, gd e se župa Preradovič sastaje, da se nakon provedenog plebiscita izjavi o ujedinjenju sokolstva SHS. Nakon referata o žup-skum radu, prošlo se je n. glavnu točku dnevnega reda; Ujedinjenje. Br. starješina izložio je ukratko historijat ujedinjenja, zaključak glavne skupštine HSS. te akciju, povedenu iza toga, da se sva društva posve slobodnim plebiscitom izjave o ujedinjenju i modalitetima, pod kojima se to ujedinjenje ima provesti. Ističe, da je križevačko društvo nakon referata br. starješine M. ДОоћабека prihvatilo rezoluciju, koju je pri-hvatio i Bjelovar, a koja u glavnom glasi, da se pozdravlja sa odušev-ljenem udruženje sviju srpskih, hrvatskih i slovenskih sokolskih druš-tava u jedan jedinstveni sokolski savez, a itne da mu bu de „Jugo slavenski sokolski savez odnosno „Sokolski Savez Srba, Hrvata i Slo-venaca”. Sijelo Saveza da bude ondje, gdje če biti najbolje udovoljeno tehniČkim potrebama sokolskoga ra,zvitka i djelovanja, o čemu ima odlučiti skupština Saveza na temelju predloga stručne ankete, iza-brane za reorganizaciju sokolstva. Župe se imadu bez plemenske oznake reorganizirati tako, da če župu sačinjavati bez obzira na dosa-danje državne i pokrajinske granice ona društva, koja padaju zajedno. Ta je rezolucija po starešinstvu župe otposlana svima društvima radi pretresivanja i stvaranja zaključka po principima plebiscita. Zatim je grubišnopoljsko društvo predložilo svoju rezoluciju, koja zahtijeva, da ima hrvatski sokolski savez u Zagrebu kao matica sviju hrvatskih sokolskih društava unutar „stvarajuče se” države SHS. ostati kao sa-mostalan organizam sa sjedištem u Zagrebu, a starješina br. Dr- Vedriš obrazlagao je to time, što da Hrvati, Srbi i Slovenci nisu prema današnjem stanju jedan, več tri naroda. Konačno je tu bila i rezolucija pitomačkoga društva, koje u cijelosti prihvača rezoluciju župe Fonove, koja opet pridržaje zasebni hrvatski sokolski savez ali želi osnutak ,, Jugoslavenskog sokolskog saveza” kao reprezentati vnog tijela jugoslavanskog sokolstva. U nastaloj debati sudjelovala su brača Dr. D. Kvaternik i Novak (Bjelovar), Mohaček (Križevci), Dr. O. Gavrančič i Močan (Virovitica), Dr. M. Latkovič (Daruvar), Zrelec i Dr- Beganič (Gjurgjevac) i Dr. Vedriš (Grubišnopolje), nakon čega se prelazi na glasovanje. Ogrom-nom večinom prihvačena je rezolucija križevačkoga Sokola, prema čemu je župa Preradovičeva za ujedinjenje sviju SHS. sokolskih društava u jedan jedinstveni savez. Nakon toga je proti 7 glasova prihvačen predlog br. dra. Gavrančiča, da se župska pravila preinače onamo, da se briše plemenska oznaka. Nakon obavljene skupštine bio je zajednički objed, komu su pri-sustvovali časnici garnizone, a na kom je prava i iskrena sokolska lju* bav i bratstvo došlo do potpunog izražaja. SOKOLSKA KONFERENCIJA održana dne 21. ožujka 1919. u prostorijama ,.Na-' o d n e Čitaono’ u Križevcima. Na konferenciju su bili pozvani svi članovi „Hrvatskog sokola u Križevcima”. I. Starješina br. Mohaček otvara konferenciju razlažuči ukratko ciljeve i zadače sokolstva, kako su ih postavili osnovatelji „Sokola“ u Pragu 18.62. Prikazuje značenje sokolske lozinke „Jačajmo se” za potlačene narode, kakovi su do nedavna bili slavenski narodi A - U. TOonarkije, te značenje te lozinke za slobodne narode, kao što su bili Srbi. Različite životne prilike (osobito pak političke) odredjivale su ..Sokolu” — iako on nije političko društvo — kod raznih slavenskih naroda različitu taktiku rada, dok je temeljna zadača „Sokola” svagdje bila ista : podizanje narodne svijesti za fizično, moralno i kulturno ojačanje slavenskih naroda, a s time u sveži prava bratska uzajamnost, sloga i ljubav medju slavenskom bračom. Sve to na čisto demokrat-skom temelju. Zadaci Sokola opravdavaju tvrdnju, koju je izrekao češki profesor Čelakovski : „Svaki, koji kuša da razbija čvrste redove sokolske, ogrešuje se o budučnost svoga naroda”. — Na tu misao upo-zoruje br. referent več na početku svog referata, te ističe svoje duboko uvjerenje, da nitko na ovu konferenci u nije došao da ruši i razgra-djuje, več naprotiv sa istinskom nakanom, da učvrsti redove sokolske. Sokolski program nije narodnim ujedinjenjem i oslobodjenjem postig-nut i iscrpen, več su sada nastale nove prilike za život i rad sokolski, Pa če se nužno morati promijeniti — ne program sokolski ni zadače Sokola več — taktika rada. Jer dok je prije Sokol prikriveno težio i radio za oslobodjenjem i ujedinjenjem naroda svoga, danas *nu je zadačom, da učvrsti postignutu slobodu, a ujedinjeni narod svoj d.ne 1912. broji Hrv. sokolstvo oko 1300 očianova (140 društava). H. Sr naglo se počelo razviati 1904., kad je osganizatoran soko :.ki rad preuzeo savez hrvatskih sokolskih društava. Od tada se lijepo razvija i hrv. sokolska strukovi.a literatura („Sokolska knjižnica”). Hrv. sokolsko glasilo osnovano jo još god. 1878. pod imei.om „Sokol”. No to je glasilo moralo več nakon godir.u dana prostati s izlažei.jem, da nastavi opet izlaženjo god. 1903. pod imenom „Sokol”, časopis za pro» klicanje tjelovježbe. Tek godine 1907. mijenja taj časopis ime u : „Hr-v»tski Sokol” — časopis Saveza hrvatskih sokolskih društava. Prosena imena motivirana je time, što je 1905. počeo izlaziti „Slovenski Sokol”, a god.1906. „Srpski S >ko” (u Sr. Karlovcima), pa je time prestala misija „Sokola” u Zagrebu, da bude glasi om sokolskih društava *>rba ; Slovenaca, što su je prvobitno bilo nakanom. — Karakteristično je, da ni sva hrvatska sok. društva do 1906. nemaju jedinstveno |me „Hrvatski Sokol”, jer u časopisu „Sokol” nalazimo u izvještajima 1 društvenim vijestima n. pr. ova imena : „Zahumski Sokol” u Ja-ni'ni- — „Gorski S)kol” u Fužinama — „Lički Sokol” u Gospiču — ^‘imorski Sokol” •— u Sušaku, „I. istarski S ikol’( u Puli — „Sremski Sokol” u Vukovaru, „Pjkupski (Hrvatski) Sokol” u Karlovcu. — Počevši od 1907. več je jedinstveno provedeno ime „Hrvatski Sokol” га sva hrv. društva, a u roČenom časopisu nijesam naišao na povod t°me, Moguče da je povodom bilo isticanje srpskoga imena u srpskim društvima — no ovo napominjem samo kao nagadjanje. F , I u Hrvatskom Primorju i Dalmaciji počela su se iza g. 1908. organizirati posebna gimnastička društva poput slovenskih „Orlova”, ^оја su se s jedne strane stavila na vjersko (katoličko) — a s druge strane na političko, i to pravaško (protusrpsko) stajalište. Ova društva nijesu postigla nikakav ozbiljniji uspjeh. . , U kraljevini Srbiji bio je „Soko” u Beogradu dugo osamljen. Bolje su se razvijala društva „Dušan Silni” (početak oko 1895.). Oko !9о8. počinje življa djolatnost srpskih Sokolova u kraljevini. Desetak deških prednjaka reorganiziraju postoječa dsuštva i osniva nova društva. „Soko” i „Dušan Silni” — čini se — nijesu vazda živjeli u skladu, dta više dolazilo je i do opreka, jer čitamo u „H. S.” 1908., da je star-lešina Č. O. S. pošao u Beograd, da „izmiri ova društva”, što smu ja-tnačno nije pošlo za rukom, jer 1909. čitamo opet noticu, da „Sokoli” 1 uDušanovci” još nijesu izmireni. Za vrijeme ovoga spora osnovano i® u Srbiji novo gimnastičko društvo „Srpski vitez”, koje ima isto-aieno glasilo (izlazi od 1905.). Istom 1910. izmireni su Dušanovci i Kokoli i sjedinjeni u jedno društvo pod imenom „Srpsko sokolsko društvo Dušan Silni” — sa jedinstvenim pravilima. U bivšoj monarkiji ima od 1900. dalje srpskih gimnastičkih društava. Najstarije je u Novom Sadu, a najagilnije Sr. Karlovcima (1904.), k°je je brzo preuzelo inicijativu sok. rada u srp. društvima, osnovalo Pfvu župu S. S. u monarkiji (Župa Fruškogorska 1905.), počelo izda-vati časopis „Srpski Soko” (1908.) i poradilo živo oko organizacije i Zedinjenja svih srpskih gimnastičkih društava u monarkiji. Ni ta r*aime društva nijesu isprva imala ni jedinstveno ime ni jedinstvenu °doru. U Hrv. i Slav. osnivaju srpska društva pod imenom „Srpski Soko”, u Bosni i Hercegovini osim toga „Dušan Silni” i „Obilič” dok u Ugarskoj i ne smiju nositi nikakovog nacionalnog imena sve do Sod. 1902. Godine 19.07. potakla je Župa Fruškogorska (dr. L. Popovič) ideju, da sva srpska gimn. društva u a.-u. monarkiji poprimu ime ,,Srpski Soko”, što je u Bosni i Hercegovini prihvačeno do 1909., a god. 1912. dobilo je društvo u Novom Sadu dozvolu madžarske vlade, da se zove „Srpski Soko”. Župa Fruškogorska dala je inicijativu i.za u vedenje jedinstvene odore za sva srpska sokolska društva u monarkiji : češki kroj, boja sukna sivo zelenkasta (nešto jače zelenkasta nego u hrv. Sokolova) i kapa kao u Dušanovaca sa bijelom perjanicom. Išlo se za tim, da odora S. S. bude što sličnija odori drugih slav. Sokolova, ali ipak toliko različna od drugih odora da se Srpski Sokolovi budu medju drugim Sokolovima mogli raspoznati kao izrazita zasebna gruda. —„Srpsko sokolstvo je kulturna srpska jedinica, te služi svojim prosvjetnim i gimnastičkim radom interesima celokupnog Srpstva, a dio je slavenskog sokolstva u toliko, koliko to zahteva ugled, jačina i čast naroda srpskog” (Rezolucija župo Fruškogorske od 8. IV. 1908). Župa Fruškogorska poradila je ne samo oko ovoga spoljašnjega — več i oko unutarnjeg sjedinjenja svih srpskih sokolskih društava, t. j. oko jedinstvenog djelovanja. U kolovozu 1908. sastaju se izaslanici sviju srpskih sokolskih društava iz monarkije u Zagrebu, da porade oko organizacije srpskih sokolskih župa i da osnuju Srpski Sokolski Savez”. — Dne 7. XI. 1910. održao se (inicijativom ara. L. Popoviča sazvani) srpski sveso-kolski sastanak u Beogradu, na kojem se usvojene — medju ostalim —• ove rezolucije o iedinstvu srpskoga sokolstva : 1. Cjelokupno je srpsko sokolstvo jedno, kao i narod što je jedan. 2. Odatle proizlazi zajednički rad i medjusobne veze svih pokrajinskih organizacija srpskih. 3. (O tom, kako če se ovo jedinstvo ojačati i manifestirati, imade više točaka, izmedju kojih citiram samo jednu — najznatniju,) : g> Prema drugome izlazi srpsko sokolstvo uvijek kao cjelina. Radi se o tom da zastupnici svih pokrajinskih društava srpskih budu u sve-slavenskom sokolskom savezu i u internacionalnom gimnastičkom sa-vezu uzeti kao jedna nerazdjeljiva grupa. Isto tako da se provede jedinstvo kod manifestiranja pri sokolskim sletovima, pri reprezen-tacijama, bilo na vježbama bilo u svečanim povorkama, bilo pri časti tako, da nikada ne damo sebe dijeliti na pokrajine, nego da smo uvijek jedna cjelina, jedna jedinica i da nastojimo na tome, da ta cjelina i jedinstvo bude vidno naglašeno, poznalo i priznato”. Tu je — držim ■— srpsko sokolstvo na svojoj kulminaciji. Brzo zatim prestalo je sokolsko djelovanje u kraljevini Srbiji poradi balkanskog rata, a u monarkiji poradi progona vlasti. 1913. bude raspušten „Srpski Soko“ u Sremskim Karlovcima, jer je „stajao u vezi sa Sokolima izvan monarkije”. U Crnoj Gori osnovano je prvo i jedino društvo 1912. : Sokolsko društvo „Dušan Silni” u Podgorici (503 člana). No i to je društvo imalo kratak vijek, jer ga je črnogorska vlada raspustila još iste godine s mo-tivacijom, da se ,,ne drži svojih pravila” ! Nije jasno, zašto je to druš- tvo več od svoga početka bilo trn u oku črnog, vladi i zašto je politička oblast morala tražiti i posve sitne razloge, kojima će opravdati ras-pust toga društva, koje je počelo jako lijepo napredovati. Moguće, da se je črnogorska vlada več onda bojala onoga, do čega je nedavno došlo : narodnog ujedinjenja ! U veljači 1912. objeloda jen je u beogradskom Srpskom Sokol-skom Glasniku članak, u kcme se naglašava potreba, da se sva jugo-slavenska sokolska društva ujedine u jedan ,,Jugoslavenski Sokolski Savez”. Na svesokolskom sletu u Pragu 1912. konferirali su o tom Pitanju predstavnici Hrvatskog i srprkog sokolstva. — Balkanski rat n'je dopustio da dodje do ostvarenja ovoga saveza, da se predstavnici srPskog, hrvatskog i slovenskog sokolstva sastaju 18. VI. 1914. u Zagrebu, da ponovno viječaju o sjedinjenju svih jugoslavenskih sokolskih društava u „Jugoslavenski sokolski savez”, a uza to se ima rije-šiti pitanje zajedničkih nastupa, ima se urediti jedinstvena sokolska terminologija i zajednička sokolska zastava. (Točan prikaz toga kao 1 svih novijih pokušaja sjedinjenja nalazi se u Sokolskom Glasniku SHS. br. 1., 1919.). Kako je 1914. poradi svjetskoga rata svaki sokolski rad podpuno prestao, sokolska su društva raspuštena, a predstavnici nJihovi proganjani kao veleizdajnici Austro-Madžarije, nijesu o ovim Pokušajima sjedinjenja sokolska društva ni informirani. — Prigušena ■" u neradu —sačekala su sokolska društva prevrat — tek što osje-t‘še dan slobode — digoše se nanovo u želji, da ispune poziv svoj. Sokolovi staviše se medju prvima u službu ujedinjenome narodu svome ~~ kao branitelji njegove slobode i jedinstva. — U tom pitanju doista ima raznih nazora, pa je svrha ove r aše konferencije, da rokne o tom svoje mišljenje, t. j. da sastavi re-z°luciju o načinu ujedinjenja našega sokolstva, koja če biti izražaj ^'šljenja sviju ili barem velike večine Sokolova križevačkih. Postoje dva extromna mišljenja : 1. Prijedlog dra. Laze Popo-Vlča — usvojen od predstavnika sok. saveza Hrv., Slov. i Srpskog na sastanku od 26. I. 1919. — da se srpska, hrvatska i slovenska sokolska društva udruže u jednu jedinstvenu organizaciju, koja če r.e zvati „Sokolski savez Srba, Hrvata i Slovenaca”. Taj savez preuzet ^e sve organizacijske poslove u svoje ruke, a dosadanji savezi u Ljubljani, Zagrebu i Beogradu imadu likvidirati i prestati. Sijelo če sa veza biti Beograd. Glasilo saveza : „Sokolski Glasnik”, zvanični organi sokolskog saveza SHS, kojega se uredništva nalaze u Beogradu, Magrebu i Ljubljani. Zagreb je sijelo stručne sokolske ankete, Ljubljana slJelo sokolske gimnastičke škole. a Sarajevo sijelo pobratimske škole. ■ Pojedina društva imadu iz svojega imena ispustiti plemensku oz-naku tako, te se odsele ne če zvati „Hrvatski Sokol” ili „Srpski Soko” v°č naprosto „Sokol” ili „Soko”. Geografija župa ima se korigirati, kako to zahtijeva jedinstvo sokolstva jugoslavenskoga. II. Prijedlog — župe Fonove : 1. Dosadanji sokolski savezi (u Zagrebu, Ljubljani i Beogradu) imadu ostati sa svojim dosadanjim djelokrugom u organi- zaciji sokolskoj. 2. Povrh ovih saveza osnovat će se zajednički „Ju-goslavenski sokolski savez”, koji če imati značaj samo reprezentativne organizacije — prema vani. — Izmedju ova dva ekstremna pri-jedloga imade i jedan srednji, koji je prihvatila skupština župe Pre-radovičeve od 9. veljače 1919., a glasi : (III.) 1. Neka se osnuje jedan jedinstveni ,,Jugoslavenski sokolski savez”, koji če biti organizator-nom centralom sviju sokolskih društava u Jugoslaviji. Sijelo saveza neka bude ono mjesto, koje je s tehničkih razloga najzgodnije. 2. Po-stoječa pojedina sokolska društva neka zasad zadrže svoje dosadanje ime sa plemenskem oznakom. — Ovaj treči prijedlog iznosi brat referent i sada kao svoj prijedlog, te ga motivira ovako : „Sokolu”, koji je vazda bio nosilac i propagator ideje bratstva i sloge medju svim Slavenima, napose Sokolovima SHS, koji su vazda naglašavali narodno jedinstvo Srba, Hrvata i Slovenaca, mora osobito sada da bude najsvetijom zadačom, da bude prije svega sam u sebi jedinstven. Slovenski, Hrvatski kao i Srpski Sokolovi imadu sada posve istu za-daču, koju če izvršivati istim sredstvima i istim metodama rada, pa je potrebno da je i žarište toga sokolskega rada usredotočeno na jed-nom mjestu i u jednoj jedinstvenoj vrhovnoj organizaciji, koja če imati zadačom ne samo reprezentirati naše sokolstvo prema vani, več u prvom redu rukovoditi sve organizatorne sokolske poslove, pro-vesti u svim društvima potpuno jedinstvo rada i uvesti jedinstvenu sokolsku terminologiju, te tako spajati sva sokolska društva na cije-lom teritoriju, gdje živu Srbi, Hrvati i Slovenci u jednu cjelinu. Je-dinstvu rada mnogo če doprinijeti jedno jedinstveno glasilo, koje bi moralo donositi Članke ne samo na hrvatskom (srpskom), več i na slovenskem jeziku. Hoče li se ova vrhovna sokolska organizacija zvati „Sokolski Savez SHS” ili ,,Jugoslavenski Sokolski Savez”, nije bitno pitanje ; bitno i najvažnije je jedinstvo sokolskoga rada. Pitanje sijela saveza opet ne bi nipošto smjelo da bude pitanjem ambicije jednoga plemena našega troimenog naroda, več naprosto pitanje tehničke naravi, koje se mora riješiti tako, kako to bude najbolje udovoljavalo tehničkim potrebama i zahtjevima. Što se ujedinjenja imena tiče — ispuštanjem plemenske oznake — time nipošto ne valja forsirati. Plemenska oznaka nipošto ne smeta sokolskom jedinstvu, šta više : prava se bratska ljubav i sloga očituje baš u uzajamnom poštivanju plemenskih imena. Nije time rečeno, da plemenske oznake imadu ostati za sva vremena, no svakako valja sačekati dotle, dok prilike budu sazrele za to, što sada nipošto nije. Imade još nažalost jako mnogo takovih Hrvata, koji bi najvoljeli narodno jedinstvo provesti tako, da sve Srbe prekrste u Hrvate, a i takovih Srba, kojima je narodno jedinstvo negacija svega, što nije Srpstvo. Imade i mnogo takovih, koji — bilo poradi tradicije, uzgoja i prirodjene im skepse konservativnosti — bilo pod utjecajem često medjuse posve oprečnih (usme-nih i novinskih) agitacija — još uvijek r.e mogu da se snadju u našem narodnom jedinstvu — Ne če biti dugo, pa če se u novom političkom životu posve izmijeniti ovi biljezi žalosne prošlosti a narodno ujedi-njenje urodit če pravim — ispravno shvačenim i istinski osjećanim narodnim jedinstvom. Do toga mora da dodje, a doprinijet će torne veliki dio rad sokolski. No moglo bi na veliku štetu uspjeha rada sokolskoga biti da se •— ne gledeči na prilike — najednom ispuste iz ■mena sokolskih društava plemenske oznake, jer se ne smijemo začarati pomišlju, da u sokolskim redovima nema još znatan broj konservativnih, koji bi u tom vidili cin naperen protiv svojih plemenskih osječaja. — Istina — reči če netko, da ovakovi nijesu pravi Sokolovi, Pa da i nije šteta za njih, ako ostave sokolske redove. No pogrješan je taka v sud, jer bi mogao dovesti do cijepanja sokolskih redova, a sva-kome Sokolu mora biti stalo do toga, da se izbjegne tome, osobito ako Pomisli da će do ujedinjenja imena i samo so bom doči, samo tome treba vremena ; treba da se srede prilike. Ujedinjenje imena valja samo preporučiti i propagirati, ali odluku o tom treba prepustiti pojedinim društvima ; gdje to prilike dopuštaju, neka se provede odmah, gdje ne dopuštaju, neka se poČeka, ali nikako da odlučuje o tom Savez. Ne provede li se ujedinjenje imena, to zato ništa ne smeta ujedinjenju rada ne samo osnutkom jednoga Saveza, več i ujedinjenjem raznoimenih društava u jednu župu tamo, gdje imade srpskih i hrvatskih društava hrvatskih i slovenskih. Župska geografija mogla bi se dakle nesmetano bez obzira na bivše državne granice, kako je to predložio korigirati br, dr. L. Popovič. Nakon toga otvara se diskusija, koja je trajala jedan sat, a sudjelovala su u raspravljanju brača : Horvat Š., dr. Josip Hrenf dr. Gjuro Oštrič, Ciliga A., Mohaček M., Turkovič Vlad., Reš Rudol, Ivan Paleček i Juraj JunaČko, a dovela je konačno do p o s v e j e d n o dušne rezolucije: i. „Hrvatski Sokol” u Križevcima s odu-ševljeniem pozdravlja uđruženje sviju srpskih, hrvatskih i slovenskih sokolskih društava u jedan jedinstveni sokolski savez. 2. Ime toga saveza neka glasi : „J u g o sla ven ski sokolski savez” Usvojeno je ovo ime samo zato, jer je u nazivu ,,Jugoslavenski” bolje izraženo narodno jedinstvo Srba, Hrvata i Slovenaca, nego li u nazivu „Sokolski savez Srba, Hrvata i Slovenaca”, koji ie naziv nastao pod utjecajem politiČki’n đogadjaja. Ovo društvo nije medjutim pro-tivno ni nazivu „Sokolski Savez Srba, Hrvata i Slovenaca”. 3. Si-jelo „Saveza” neka bude ondje, gdje če biti najbolje udovoljeno teh-ničkim potrebama sokolskoga razvitka i djelovanja. O tome imade odiučiti skupština Saveza, i to na temelju prijeđloga, što če joj ga staviti stručna anketa, kojcj je povjerena izradba osnove za reorgani-zaciju našega sokolstva. 4. Osnutak Sokolskog saveza Srba, Hrvata i Slovenaca (ili ,, Jugoslavenskog sokolskog saveza”) naj preča je ži-votna potreba srpskog, hrvatskog i slovenačkog sokolstva. Stoga taj savez nema biti samo „reprezentativnem organizacijom”, več upravo žarištem cijeloga sokolskog rada u kraljevstvu SHS. 5. Jedinstvo sokolskoga rada u kraljevstvu SHS. valja što prije provesti dotle, da se organizatorni rad usredotoČi u jedinstvenom savezu, da se reorga-niziraju župe, i da se ispravi župska geografija tako, da i župu budu sačinjavala •— bez obzira na dosadanje državne i pokrajinske granice •— ona društva, koja položajem spadaju zajedno. Župe nemaju imena sa plemenskom oznakom. 6. Poj'edina sokolska društ-va mogu zadržati svoje dosadanje ime sa plemenskom oznakom. Preporuča se ipak društvima — osobito ondje, gdje u istom mjestu postoje dva društva (na pr. hrvatsko i srpsko) ■— da porade oko što skorijeg sje-dinjenja imena ispuštenjem plemenskih oznaka. Konačno stavlja br. Ciliga prijedlog, da se predloži Savezu, neka bi se glasilo saveza štampalo latinicom, kao zgodnijim pismom, i da donosi takodjer članke na slovenskem jeziku. Mohaček. ŽUPA STROSSMAYEROVA XI. REDOVITA GLAVNA SKUPŠTINA HRV. SOKOLSKE 2UPE ST RO S SM AYER O VE. koja se obdržavala dne 2. ožujka 1919. u 11 sati pr.p. u dvorani svratišta Royal u Osjeku, gor. gradu. Prisutni: od starješintsva župe : brada zamj. st. dr. Pa-pratovič za taj. dr. Šušter, bi. Demut, vodja Dončevič i poslov. Šumanović ; kao izaslanici društava : za Osijek gor. grad : br.starj. dr. Cepclić, vodja Mrljak, odbor. dr. Perič, Mandič i Jelačič; kao izaslanici dol j. grad: br. star. Rank taj. Turkalj, bi. Skrinjarič, vodj. Beljan zadlj. v. Rohregger i od.b. Frank ; za Djakovo : br. zamj. st. Jakševac, taj. Weim i vodja Hogge ; za Vinkovco : br. taj. dr. Puškaš i vodja Horvat. Br. društva Brod i Vukovar ispričana su, dok su br. društvo Našice, D. Miholjac i Dalj, neispričano izostali. Osim gornjih prisutno je 11 Članova gornjogradskog i 15 članova donjogradskog br. Sokola, ukupno dakle 46 osoba. I. Predsjedatelj br. dr. Papratovič, zamj. starješinc, konstatira, da je prisutan do voljan broj izaslanika, da se uzmognu stvoriti pravovaljani zakljuČci, pa pozdravlja sve prisutne, naročito izaslanikc vanjskih br. društava, koji sc nijesu žacali poteškoča i nepriilka, kada se radi o sokolskoj stvari. Osvrče se na god. 1914.—1918., kojo če ostati upisane u analima Sokolstva kao najteže, jer je u njima naš Sokol imao najviše da prepati od raznih naših političkih sistema, koji su se svi slagali u jednom, naime da su Sokolstvo kao eminentno narodnu i opčeslavensku instituciju smatrali opasnom po državni poredak i zato ga tlačiti i preganjali svim sredstvima. Uz ove teške nutarnjc prilike došli su vanjski zapletaji, koji su u srpnju 1914. doveli do užasnoga su-koba dvaju svjetova. Tim časom prestala je za naš Sokol svaka mogučnosl rada ; u Dalmaciji, Istri, u slovenskim zemljama i kod nas obustavljeno je jed-nim mahom njihovo djelovanje, zatvorene njihove gombaonc, njihovi članovi uzeti u vojsku i poslani u boj protiv brače. Pod silu dizali su Sokoli oružje, po svojoj ga volji položiše, prijedjoše u tabor svojih ,,ncprijatelja”, da se s njima rame uz rame bore za svoje oslobodjenje iz „prijateljskog zagrljaja”. Pa kada im, zajedničkim nastojanjem svih, uspje razbiti na Vardaru željezni obruč, svima nam je odlanulo, jer smo vidjeli, da se približava dan slobode zlatne. I u našim je redovima ta borba zahtijevala velike žrtve : mnogo je naših sinova položilo na žrtvenik mladi svoj život. Spominje napose braču dra. Bohinca, Steinera, Fugaša, Bratušu, te Kovačiča, koji je ubijen prigodom pljačkanja. Sjetimo ih se ovdje u harnoj uspomeni i kliknimo : Slava im! Oni, koji su nam se sretno vratili, neka nam budu svi srdačno pozdravljeni ; med njima osobito naš zaslužni vodja brat Dončevič, koji je našu župu ne samo osnovao, nego je 1 uzgojio i pronio glas o našemu Sokolu diljem naše domovine i preko njenih granica k ostaloj našoj slavenskoj brači. Dobro nam došli. Danas na-kon što je minula opasnost, vidi se, da je ispod pepela tinjala žar ; pet naših velikih br. društava opet je na okupu i počinje novim silama da radi na uskrsnuču Sokolstva. Samo br. društva u Našicama, Dolj. Miholjcu i Brodu čini se, da su posve izamrla, dok su br. društva u Dalju, Sabinojgredi, Harkanovcima i Sotinu prestala djelovati još prije rata. Mi, koji smo tu, nalazimo se danas pred množinom novih zadataka, te prema njima moramo udesiti naš rad u budučnosti. Prije svega treba svagdje obnoviti upravu, organizirati prednjačke zborove, brinuti se za uzgoj novih prednjaka, sabirati članstvo, osobito podmladak i na-učnike, odgojiti mladež za našu stvar, jer če na njoj ostati sve, ona je zvana, danas zamijeni. I materijalnom procvatu naših društava treba posvetiti osobitu pažnju, jer uslijed lošeg materijalnog stanja mi smo uvijek samo teško napredovali. Još na jednu okolnost moramo svratiti osobitu pozornost : mi smo beskučnici, nijedno naše društvo nema vla* stito gombaone, več sva ovise o tudjoj milosti. Moramo nastojati, da najprije barem Osijek, a onda redom i sva druga br. društva dobiju svoj dom, jer samo onda moči čemo uspijevati i napredovati. To su eto naše zadače u užem krugu ; iduči dalje, moramo nastojati proširiti so-kolsku misao, odgajati je u svim slojevima pučanstva i u svim kraje-vima, kojima je ona još tudja, moramo težiti za Sokolskom zajednicom na našem slavenskom jugu, pa smo uvjereni, da če nas u tom poduprti i brača Slovenci i Srbi. A onda, u daljnjem razvitku misli osnivača Sokolstva, dolazimo do opče Slavenske zajednice, k stvaranju koje je baš Sokolstvo uz druge faktore naj više pozvano. Sokolstvo dakle nije još izvršilo zadatka svojega : makar da su se okolnosti i djelomično i način našega rada promijenili, cilj naš ostaje uvijek isti, nepromijenjen, raditi na tome, da do tog cilja dodjemo, neka svaki Sokol smatra svo-jom najuzvišenijom zadaćom. U to ime otvara predsjedatelj skupštinu s bratskim Zdravo. 2. Prelazi se na ovjerovljenje zapisnika X. redovite glavne skupštine, pa buduči da je prepis zapisnika bio poslan svim br. društvima, predlaže predsjedatelj, da se zapisnik ovjerovi bez pret-Hodna čitanja. Prijedlog se prima i zapisnik ovjerovljuje. 3. Predsjedatelj pozivlje funkcionare, da pročitaju svoje izvještaje. Predsjedatelj daje na glasovanje prijedloge vodje i blagajnika. a) Prijedlog župskoga vodje glasi : Neka br. glavna skupština zaključi, da sva br. društva I. sabirnim arcima kod svojih mogučnika i prijatelja započnu sa šahiranjem darova za gradnju Sokolanc u Osijeku Pod imenom ,,Strossmayerov dom”. 2. Da svako br. društvo od čistega dobitka svojih priredaba odstupi 10 % u tu svrhu. 3. Da svako br. društvo kroz S god. direktno za tu svrhu srake godne priredi po jednu domaću zabavu, a cisti dobitak odmah skupljenoj glavnici na ruke osječkog gornjogradskog Sokola privede. 4. Da župa bude obvezana istim načinom pripomoči redom svim svojim društvima, kad budu gradila svoje Sokolane, čim se Strossmayerov dom u Osijeku sagradi. 5. Da se skupština župe imade svake godine o tom predmetu izvijestiti i njoj račun položiti. — U ime br. društva Osijek d. g. uzimlje riječ br. Beljan te veli, da br. društvo načelno prihvača ovaj prijedlog, no moli, da bude na 2 godine dispenzirano od ispunjenja obveza, što se tamo društvima nalažu, buduči da če doljnjogradski Sokol morati g. 1920. urediti svoju vlastitu Sokolanu, što če biti skopčano s velikim troško-vima. — Nakon kratke rasprave br. Beljan povlači tu molbu i prijedlog br. vodje se prima jednoglasno u cijelosti. b.) U savezu s proračunom za god 1919. predlaže br. blagajnik, da se prinos za župu povisi za ovu godinu na K 3 — po svakom članu bez razlike. Prima se jednoglasno. c.) Stavlja se na glasovanje prijedlog br. blagajnika, koji glasi : Neka br. glavna skupština zaključi, da ona br. društva, kojima to nji- hovo novčano stanje dozvoljava, uplate cjelokupnu svoju dugovinu na župskom prinosu, i to : Brod K 61-50, Djakovo K 105-— Osijek g. g. K W7-2S Osijek d. g. K ioi.-—, Vinkovci K 5У-75, i Vukovar K 90.— a onim br. društvima, koja slabije stoje, da se svi zaostaci otpišu, i to : Dalj K 84-90, Dolj. Miholjac K 207-— i Našice K 366-— žup. pri-nosi i K 23- ■— dug za vrpce. Prijedlog se jednoglasno prima u cijelosti. U savezu s tim obvezuju se br. društva Osijek g. g., Osijek d. g., Djakovo i Vinkovci, da če svoj zaostatak u cijelosti namiriti. Br. društva Dalj, Našice i Dolj. Miholjac, kojima se dugovina otpisuje, kao i br. društva Babinagreda i Harkanovci brišu se iz sveže župe, te če biti natrag primljena, kada opet započnu svojim djelovanjem. d.) Predsjedatelj stavlja na glasovanje predlog blagajnika slijedečeg sadržaja : Pozivaju se sva br. društva ove župe, da votiraju za Srpski crv. krst, prema svojoj novčanoj snazi, što veči^ iznos i da ga što prije, a najkasnije do konca ovoga mjeseca doznače, odnosno pošalju župi. Hrv. sok. župa Strossmajerova votira u tu svrhu iznos od K 200-—. Prima se jednoglasno u cijelosti. S.) Čita se izvještaj revizora o pregledanju župske blagajne i računa (prilog d). Izvještaj se uzimlje na znanje i podijeljuje se absolutorij Sred. odboru. Predsjedatelj prekida skupštinu u svrhu, da se prisutni sporazume glede brače, koja bi imala uči u novi sred. odbor, pa moli br. dra. Cepeliča, da onda preuzme predsjedništvo i provede izbor. Nakon otvorenja skupštine prihvača se listina, predložena po bratu Weidlu, te se per acclamationem izabire slijedeči odbor : starj. br. dr. IFran Papratovič, Osjek g. g., I.zamj. star.br. dr. Iso Cepelič, Osijek g.g. II. zamj. st. br. Lujo Lorek, Vinkovci, taj. br. dr. Antun Šuster, Osijek g. g.,zamj. taj. br. dr. Mate Perič, Osijek g. g., bi. br. Vladimir Demut, Osijek g. g., zamj. bi. br. Josip Mrkvižka, Osijek g. g., poslovi br. Vendo Sumanovič, Osijek g. g. Revizionalni odbor: br. Ivan Milic i Franjo Vrbljančević, Osijek g. g., a kao zamjenici br. dr. Milan Čačinovič i Miroslav Narančič, Osijek g. g. za vodju br. Ivan Krsto Dončevič, Osijek g.g.,1!. zamj. vod. br. Hugo Gottschalk, Osijek g. g., II. zamj. vod. br. Pavao Horvat, Vinkovci. Br. Horvat upozorava, da se današnjim danom dijeli od nas dugo-godišnji naš starješina br. dr. Ante Pinterovič, spominje zasluge, što si ih je ovaj stekao za Sokolstvo i Hrvatstvo u Osijeku, pa predlaže, da mu se za to izrazi zapisnička hvala i priznanje. Prima se jednoglasno uz burne poklike: Živio. 7. Obavlja se izbor delegata za glavnu skup-štinu Hrv. Sok. Saveza u Zagrebu i izabiru se jednoglasno slijedeča brača : dr. Papratovič i Dončevič, Osijek g. g., Beljan za Osijek d. g., Weidl za Djakovo i Horvat za Vinkovce. Od br. društva Vukovar nije nitko delegiran, buduči da ono nije na ovoj skupštini zastupano. 8. Povodom točke 7. dnevnoga reda za glavnu skupštinu ,,Saveza” o stop-ljenju hrv., srp. i slov. Sokolstva u jedan jedinstveni ,,Jugoslavenski Savez” moli br. Horvat, da glavna skupština dade svojim izaslanicima direktivu glede stanovišta, što ga ona zauzimlje u tom pitanju. Zaključuje se jednoglasno, da izaslanici imadu zastupati stanovište hrv. sok. župe Fonove. Brat Horvat predlaže nadalje, neka glavna skupština Zaključi, da budu izradjene i razdijeljene nagradne diplome za društva i pojedince, koji su ih zadobili na III. župskom sletu. •— Zaključuje se provedba, koja se povjerava Starješinstvu župe. Buduči da se nitko više ne javlja za riječ, a dnevni je red iscrpljen, zaključuje predsjeda-telj u I sat po p. skupštinu hvaleči na povjerenju, koje je bilo iskazano sred. Odboru, i pozivajuči još jednom sve prisutne kao i sve članove uopče na ustrajan i djelotvoran rad. S bratskim Zdravo pozdravlja braču na rastanku. Starješina : Dr. Papratovič. Tajnik : Dr. Antun Šuster. HRVATSKI SOKOL U DJAKOVU. Drugi dan Uskrsa dne 21. IV. imalo je ovo društvo nakon petgodišnjeg mirovanja opet javnu vježbu. Več odmah nakon prevrata započelo je svojim radom a poglavito bacilo se na mamo skupljanje materijalnih sredstava da novčano tako svoj daljnji sokolski rad što uspješnije nastavi i izvrši. U sokolskoj Župi Strossma^erovoj bilo je ono u tom pogledu jedno od najagilnijih društava, hvala gradjanstvu Djakova, koje je i prilikom ove javne vježbe s največom požrtvovnošču obdarilo svoje mezimče, te je čisti materijalni uspjeh vježbe daleko pretekao K 200,0. Javna vježba započela je nastupom triju odjela članova na preči, ručama i konju ; zatim je slijedio ženski podmladak sa zastavicama i muški pod-mladak sa štapovima. Vježbalo se s najboljom voljom ; osobito se ta volja isticala kod muškog podmlatka, samo šteta, što ga nema više od one desetorice krasnih nadobudnih Sokola. Prednjački zbor društva nastupio je na ručama pod vodstvom svoga vodje brata Hogea, te je mnogu lijepu stranu prijašnjih točaka razbistrio, jer medju tim prednjacima ima ne samo darovitih nego i valjanih te teoretski i prak- tički sposobnih učitelja. — Kao gosti nastupili su prednjači osječkog gornjogradskog i dolnjogradskog Sokola u jednom odjelu,’i to najprije na ručama, a zatim su odvježbali proste vježbe, odredjene za sveso-kolski Slet čehoslo vačkog Sokolstva 1920. u Pragu, na sveopče zadovoljstvo gledalaca. Neprocjenjivo djeluje u moralnom pogledu ovakav nastup jednog dobrog odjela, a starješinstvo Župe Strossmayerove nastojat če, da doista izobrazi jedan uzoran odjel, koji če svakoj priredbi u Župi u sokolskom pogledu bezuvjetno mnogo pridonijeti. Vježba je dovršila prostim vježbama članstva, koje je i tom točkom potkrepilo uvjerenje gledalaca, da se sa dobrom voljom i marom uz sokolsku dis-ciplinu mora i fizička i moralna snaga podiči, a porastom vjere u buduč-nost Slavjanstvu nepokolebivo voditi narod sretnijoj budučnosti. — Zabava je potrajala do jutra, ženska se mladež sa ljubiteljima plesa do sita nazabavila. Ovakve zgodne priredbe odraz su našeg kulturnog života i jakosti, pa pridonor.e sigurno najviše za proč vat lijepc naše, ujedinjene i slobodne otadžbine. D—č. ŽUPA LJUTOVIDA POSAVSKOGA GLAVNA SKUPŠTINA „HRV. SOKOLA” U PETRINJI. Dne 30. ožujka održana je u gradskoj viječnici redovita glavna skupština „Hrv. Sokola” u Petrinji, pak je izabran ovaj novi odbor : Za starje-šinu : Dr. Martin Juranovič, Za odbornike : Ebner Miroslav, Herceg dr. Rudolf, Gajdek Josip, Gregurinčič Josip, Grgič Ivan, Grgič Milivoj, Longhino Frane, Murr Joso, Sever Milo, Stahuljak Vladimir, Ščetinec Josip, Štajcar Antun, Štingl Valent, Werft Štefo. Ovih dana konstituirao se je novi odbor ovako : Za podstarješinu izabran je Ebner Miroslav ; za tajnika Gajdek Josip ; za blagajnika Ščetinec Josip ; za vodju Grgič Ivan ; za čuvara sprava Štingl Valent. Time je ovo naše društvo poslije blizu 5 godišnje nedobrovoljne stanke na novo otpočelo svoju djelatnost. ŽUPA VIŠEVIĆEVA HRVATSKI SOKOL U MOSTARU obdržavao je na liskrs javnu vježbu u prostorijama „Hrvoje”. Posjet je bio srednji a došli su i mnogi srpski sokolovi. Vježbali su članovi i članice, te prednjači, a br. Reti predavao je o razvoju sokolstva. HRVATSKI SOKOL U VIROVITICI priredio je na uskrsni po-nedjeljak sokolsko sijelo, koje je vrlo dobro uspjelo. Tom zgodom držao je br. Močan predavanje o sokolskoj ideji. HRVATSKI SOKOL U VUKOVARU otpočeo je seriju popularnih predavanja za svoje članove u velikoj dvorani Resource, koja lijepo uspjevaju. Ujedno se osniva i posebni športski klub H. S. BILJSŠKE gradja za hrvatsku terminologiju za tjelesni ODGOJ. Hrvatska gimnastička terminologija počela se je razvijati od kada je god. 1874. u novom školskom zakonu za pučke škole zavedena i obuka iz gimnastike. U isto vrijeme utemeljen je i prvi „Hrvatski Sokol” u Zagrebu, pa je tako trebalo dosadanju njemačku gimnastičku terminologiju zamijeniti novom hrvatskom. Prvi se je dao na taj po-sao zagrebački učitelj Andrija Hajdenjak, koji je god. 1875. izdao prvu hrvatsku terminologiju za tjelesni odgoj pod naslovom : „Nazivlje za tjelovj<;žbu. i mačevanje”- Hrvatska gimnastička terminologija razvijala se je kasnije dolaskom Čeha i vodje zagrebačkog Hrvatskog Sokola Franje Hochmana prema češkom uzoru, te su mnogi Češki izrazi uzeti u našu terminologiju. 'Franjo Hochman izdao je u češkom „Sokolu” god. 1889. uz pomoč Antonija Durskoga vodje poljačkog sokol-skog saveza i vodje Sokola u Lavovu, te profesora i učitelja gimnastike u Ljubljani Franje Bruneta, i prednjačkog zbora Sokola Praš-kog ; „Telocvičny slovnik česko-chorvatsko-n6:necko-polsko-slovinsk;y”. Franjo Hochman je kasnije hrvatsku terminologiju nastavljao s pomoču prednjačkog zbora „Hrvatskog Sokola” u Zagrebu, te ju je izdao u zagrebačkom časopisu „Gimnastika”, tečaj II. god. 1892. u dva dijela, i to kano : Rječnik nazivlja kod tjelovježbe. I. dio Hrvatsko-njemačko-češki, i II. dio Njemačko-hrvatski. Isti Rječnik preštampan je i do-nckle nadopunjen od Hinka Mašeka Bosnodolskoga u njegovoj knjiži. „Sokoisko vježbanje’t, koje je izašlo u Zagrebu god. 1894. Kako su se kod nas sokolovi i gimnastičari služili ponajviše češkom sokolskem lite-raturom, to je potpisani sastavio prema dosadanjim terminologijskim rječnicima i prema vlastitom iskustvu posebni Češko-hrvatski gimna-stičko-mačevalački rječnik, koji je dodan knjiži : Klenka-Bučar : Gim- nastičke vježbe s batinama i čunjevima uz Češko-hrvatski gimnastičko-mačevalački.rječnik, Zagreb, 1900. U tu svrhu upotrijebio sam i rječnik terminologije od A. Durskoga : „Slowniczek wyraskow gimnasticznjrch”. Czesko-polski i niemecko-polski, Lavov, 1896- Kr. zem. vlada izdala je prije nekoliko godina nalog, da se uredi ejelokupna terminologija za sve predmete srednjih škola, te je i potpi-sanome bila povjerena zadača, da priredi terminologiju za gimnastiku. Prema tome sam dosadanji materijal proširio, upotrijebivši u to ime i hrvatsku športsku, vatrogasnu i vojničku domobransku literaturu. Ujedno sam upotrijebio i meni pristupnu srpsku gimnastičku litera-turu, pošto se ista mjestimice razlikuje od naše hrvatske terminologije. Dočim smo se u mnogočem ugledali u češku gimnastičku literaturu, Srbi su nastojali svoju terminologiju udesiti na narodnu. Konačno sam zamolio češkog stručnjaka Josipa Hanuša u Zagrebu, te dra. Lazu Popoviča iz Srijemskih Karlovaca, te mi je prvi pregledao i nadopunio češki dio a drugi srpski dio, na što im i na ovom mjestu najljepše zahvaljujem. Kako se dodanas još razlikuje kod nas terminologija iz gimnastike u školskoj i sokolskoj gimnastici, a napose još i kod domobranstva i vatrogastva, bila bi svrha izdanja ove Gradje poglavito ta, da se prikupi materijal za terminologiju za tjelesni odgoj, koji materijal imao bi se danas sutra, kad nastane opet mirno doba, sporazumno -sa škotskim, sokolskim, vatrogasnim, športskim i domobranskim stručnja-cima pregledati, te sporazumno izraditi neka zajednička i jedinstvena nomenklatura. Razumije se samo po sebi da se i ova sada izdana Gradja mora još nadopuniti, te koliko je samo moguće udesiti u duhu čistog hrvatskog jezika. Prema tome imali bi kod stvaranja definitivne hr-vatske terminologije i hrvatski filolozi svoju rijeC. Ovo sam napisao prije ustrojstva sadanje naše nove države kraljevine S. H. S. Kako smo sada stupili mi Hrvati i Srbi u najtjesniju kulturnu i književnu vezu te zajednicu, biti će dužnost sadanje ankete za tjelesni odgoj, da se što prije pozabavi i oko zajedničke terminologije Hrvata i Srba, da se ne će u buduće dogadjati, da če na pr. hrvatsko i srpsko sokolstvo rabiti sasvim različita termina za iste zapovijedi ili sprave, što če se osobito kod javnih nastupa i na pr. na štampanim programima javnih vježbi svakog Sokola, a još više i ne-sokola Čudno dojimuti. Braćo Sokoli širite „Sokolski Glasnik SHS.“! Sa ovim brojem šalju se ispunjene doznačnice za one pretplatnike, kojima je list na ogled poslat bio, a prvi broj nisu natrag povratili.