Pod Visokom zaštitom Nj. Kr. Visočanstva
Prestolonaslednika Petra
-Mr
SKOPSKO PEVACKO DRUŠTVO
„VARDAR“
(1907—1933)
KONCERTNA TURNEJA
1-16 NOVEMBRA 1933 OOD.
1	novembra	1933 Skoplje
4	n	» Niš
6	rt	„ Beograd
8	n	„ Zagreb
10	n	„ Ljubljana
11	»	„ Maribor
14		„ Sarajevo
Dirigent: g. Jos. M. Brnobić, kompozitor
,.HeMaft>a‘‘
CKon-te.
Zaštitnik Društva Nj. Kr. Visočanstvo PRESTOLONASLEDNIK PETAR
Hor Pevačkog Društva „Vardar“
Horovođa Uosif Srnobič, profesor
Pevačko društvo „Vardar“ u Skoplju
1907-1933.
Skopsko pevačko društvo „Vardar“ osnovano je za vreme vladavine Turaka, 1907 godine. To je bilo u jeku one herojske borbe, koju je ovdašnji živalj vodio u odbranu svoje narodnosti a u znaku potpunog oslobođenja i prisajedinjenja tadašnjoj Kraljevini Srbiji. To daje i naročito obeležje „Vardaru“. On nije samo pevačka družina, on je u tom vremenu pre nacionalna borbena organizacija.
U ovom po srpski živalj teškom vremenu rad „Vardara“ je blagotvoran. On je taj koji je svojom pesmom osvežavao i u časovima klonulosti bodrio i okrepljavao. U tom vremenu „Vardar“ je doživeo i nekoliko sretnih trenutaka, koje vredi zabeležiti. 1910 godine u neizmernoj radosti dočekao je na železničkoj stanici i pozdravio Nj. Veličanstvo Kralja Srbije, Petra I, koji se preko Skoplja vraćao iz Svete Gore. Iste godine pozdravio je u svojoj sredini i Nj. Visokopreosveštenstvo Varnavu, sada Nj. Svetost Patrijarha Srpskog, koji je, odlazeći na svoju novu dužnost De-barsko-veleškog vladike, svratio u Skoplje. Januara 1912 godine „Vardar“ je posetio Novi Sad, gde je svojom lepom južnosrbi-janskom pesmom i igrom požnjeo velike uspehe. Na povratku zadržao se i u B. ogradu bratski dočekan i ugošćen. Već iste godine doživeo je i najsretniji i najuzbudljiviji dan u svome životu, dan ulaska u Skoplje Nj. Veličanstva Kralja Srbije, Petra I Oslobodioca, uzimajući učešća u dočeku.
Po oslobođenju i ujedinjen^ nastaju mogućnosti i za čisto umetnički rad. „Vardar“ sad gaji muziku kao umetnost i ispunjen je težnjom za što višim umetničkim uzdizanjem. Pored mnogobrojnih koncerata priređenih u Skoplju i mnogim mestima Južne Srbije, on 1924 godine posećuje Novi Sad i uzima učešće u proslavi Novosadskog pevačkog društva „Neven“. 1930 godine izvodi koncertnu turneju po Moravskoj banovini, a 1931 po Jadranskom primorju, gde učestvuje u predaji zastave Kraljevskom brodu „Dalmacija“ od strane Skopskog pododbora Jadranske straže.
8 januara ove godine „Vardar“ je proslavio dvadesetpeto-godišnjicu rada. Ovom prilikom u znak svog visokog priznanja naš viteški vladalac, Nj. Veličanstvo Kralj Jugoslavije Aleksandar I, blagovoleo je podariti mu društvenu zastavu i visoku zaštitu Nj. Kr. Visočanstva Piestolonaslednika Petra, kao i odlikovati ga ordenom Belog Orla V stepena. Ranije je već bio odlikovan ordenom Sv. Save IV stepena.
Danas „Vardar“ broji 110 članova i ima dva mešovita hora, maticu i podmladak.
PROGRAM KONCERATA
St. Binički, Haj, nek planu.
I
1.	Jos. Brnobić, Oče naš, (tenor-solo g. K. Široka)
2.	Bortnjanski, Blažen muž
3.	St. Mokranjac, Njest svjat
4.	P. Čajkovski, Dostojno
5.	Makarov, Angel vopijaše.
II
6.	St. Mokranjac, VI rukovet (tenor-solo g. B. Bocević)
7.	St. Gajdović, Gora i junak
8.	St. Šijački, Svatovska
9.	Fr. Lhotka, Žena muža za tikvu prodala.
III
10.	Dr. M. Milojević, Muha i komarac
11.	A. Lajovic, Pastirčki
12.	J. Gotovac, Jadovanka za teletom
13.	St. Binički, U kolu
14.	J. Gotovac, Prigovor.
Tekstovi pesama:
St. Binički:
Haj, nek planu...
Haj, nek planu srca tnlada, nek ih digne oganj sveti, a ti, mila pjesmo naša, širi krila, leti, leti preko gora, preko mora nek se ori svuda oj jugoslovenski naš poj !
I	deo
Jos. Brnobić:
Oče naš
Oče naš, iže jesi na nebesj.h, da svjatitsja imja Tvoje, da priidet carstvije Tvoje, da budet volja Tvoja jako na nebesi i na zemlji.
Hleb naš nasušni dažd nam dnes i ostavi nam dolgi naša jako že i mi ostavljajem dolžnikom našim i ne vvedi nas vo iskušenije no izbavi nas ot lukavago.
Bortnjanski:
Blažen muž
Blažen muž bojajsja Gospoda, v zapovjedeh Jego vozhoščet zjelo.
Silno na zemlji budet sjemja Jego Slava i bogatstvo v domu Jego i pravda Jego prebivajet vjek vjeka.
Makarov:
Angel vopijaše
Angel vopijaše bi godatnej čistaja Djevo radujsja i paki reku radujsja ;
Tvoj sin \oskrese tridneven ot groba i mertvija vozdvignuvij ljudije veselitesja.
Svjetisja novij Jeiusal'me, slava bo Gospodnja na tebe vozsija. Likuj ninje i veselisja Sione, tiže čistaja krasujsja Bogorodice.
O vozstaniji roždestva Tvojego.
St. Mokranjao:
Njest svjat
Njest svjat jakože Ti, Gospodi, Bože moj. Voznesi rog vjernih Tvojih blaže.
I utverdivi nas na kameni Ispovjedanija Tvojega.
P. Čajkovski:
Dostojno
Dostojno jest jako vo istinu blažiti tja Bogorodicu, prisnoblaženuju i preneporočnuju iv mater Boga našego Čestnjejšuju heruvim i slavnjejšuju bezsravnenija serafim.
Bez istlenija Boga slova roždšuju suščuju Bogorodicu tja veličajem.
II	deo
St. Mokranjac:
VI rukovet (Hajduk Veljko)
Knjigu piš ■ Mula paša Mula paša iz Vidina, pa gu šalje u Negotin u Negotin, Hajduk Veljku:
„Ču li mene, Hajduk Veljko, da mi dadeš Negotina,
Negotina od Kraina; ako li mi ti ne dadeš, popritegni logorete, logorete, topovete, jer ti ide silna vojska, silna vojska do tri paše".
Odgovara Hajduk Veljko:
„I ja imam silnu vojsku,
silnu vojsku tri nahije,
glavu dajem, Krainu ne dajem".
Raslo mi je badem drvo tanko, visoko,
pod njim sedi Hajduk Veljko s lepom devojkom.
Hajduk Veljko po ordiji šeće, pa poziva Čarapića Vašu.
Kad Beograd Srbi uzimaše Emin-kadu zarobiše, zardoi je tužnu, jadnu Hajduk Veljko.
Bolan mi leži Kara Mustafa, bolan mi leži, hoće da umre, bre đi di deli Kara Mustafa „Koj da ti ljubi ta verna ljuba?" „Neka gu ljubi taj Hajduk Veljko, jerbo je bolji junak od mene “
III
St. Gajdovič:
Gora i junak
(Narodna iz Južne Srbije)
Gorice le ljiljanova, ljiljanova, liljankova, ja podigni lis da minam, če ne mi je za stojenje, vrana konja sa sedlanje, tanki puški za frlanje.
St. Šijački:
Svatovska
(Narodna iz Južne Srbije)
Rumba, lumba, rumba ba, lidu, lidu, lidu du.
Začukale tupanite, se sobrale svatovite, zapalile lulinjata, pojahale pulinjata
Fr. Lhotka :
Žena muža za tikvu prodala
Žena muža za tikvu prodala, druga došla te je ukaraia:
„Zar si muža za tikvu prodala !
Ja bi bila tri za njega dala“.
deo
Đr. M. Milivojević;
Muha i komarac
Komar muhu isprosm, mnoge svate pokupio, sve pčelice medenice i osice obadice Po đevojku dolaziše. pa je dvoru dovedošc u tikvicu na policu.
Pri-ži komar duge noge: „Izuj mene, ženo moja!“ Ona njemu odgovara . „Od otale, nepriliko. neprilino prekidima 1“
Kad je komar razumio, pa je nogom udario, stoji muve pomaganje, pomaganje do Blagaja. To je mravje razumio, pa je đžidcm zametnuo, do komara dolazio, đžidom ga je udario. Stade komar pleći peći, a muva se cerekati.
I------------	“
■ A. Lajovic:
Pastirčki
Bilo je sedem hudih let,, bilo je sedem pustili paš, bilo je sedem suhih krav. Sedmero je pastirčkov nas zdaj tolste krave gonimo, na polno pašo hodimo, okrogle pesmi piskamo Saj smo prebili sedem let prebili sedem hudih let, prestali sedam pustih paš, prepasli sedam suhih krav, da ni nobeden „joj“ dejal, da ni nobeden „joj“ dejal.
J. Gotovac:
Jadovanka za teletom
Joj, aoj!
u Mostaru tele poginulo vas se Mostar za njim ojadio, da je za čim ne bi ni žalio, no za tele, ž losna mu majka. Sve se babe u crno zavile, a djevojke derdefe bacile, a težaci ralo i motiku, dućandžije dućan zatvoriše, domaćice u crni lonac vare, popadije crnu katu piju,
Joj, ajoj!
u Mostaru tele poginulo.
St. Binički:
U kolu
Na sred sela ko'o igra, kolo vodi drago moje, izvan kola cure stoje, brojanicu sitno broje:
„Daj nam, momče, oči tvoje!“ U meni se srce kida, pusto srce na dve pole, od jada me duša boli, plačno oko ko da moli:
„Da 1’ me voli, da 1’ me voli?“
Daj mi dragi, srce tvoje,
ja ću tebi dušu dati,
duša će ti mirisati,
da me možeš ljubom zvati.
J. Gotovac:
Prigovor
Hej!
Aj, moj Mijo, janje moje gdje si smoć bio?
„Draga moja, bolila me glava“. Nisam li ti, Mijo, govorila, ne pij vode, ne ljub’ udovice, jer je voda svaka grozničava, udovica srca žalostiva, već pij vino, a ljubi djevojke!