Foštarina plaćena u gotovu
!c*Šfo
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNIK
Organ Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije ff
u Ljubljani, Narodni
dom * Telefon 2543 c Račun pošt. šted. 12.943 ♦ Oglasi po ceniku
S*t^5*3B£I3«*5
God. I.
Ljubljana, 11. maja 1930.
Broj 10.
Interesovanje za slet.
Interesovanje za slet očitaje se ne samo u redovima naših Sokola i sokolskih porodica več se danas o sletu govori po svim krajevima naše velike otadžbine i na svakome mestu. Svi bez razlike sa velikim simpatija* ma prate rad i pokret naših Sokola i nastoje da ih pomognu u njihovoj plemenitoj akciji. Svaki iskreni rodo* ljub danas jasno vid>, da je pobeda zdrave sokolske misli u današnje do* ba svakako najveća pobeda našega naroda i da je Sokolstvo svojim ra* dom dokazalo punu sposobnost na* šega naroda i naše države u smislu zdravoga napretka i dobro smišljene organizacije. Ni je dakle ni čudo, što se interesovanje za slet sve to više širi što se u sokolska društva jav* ijaju novi i novi članovi i osnivaju nova sokolska društva tamo. gde ih do sada nije bilo. Najlepšu sliku in* tcresa za slet i simpatija za Sokolstvo biti če svakako svečana povorka, u dane glavnih sletskih dana, kada če beogradske ulice biti prijetno išarane živopisnim narodnim nošnjama iz svih krajeva naše otadžbine. Sletski odbor je več sada predvidio pojačane vo* zove u svim pravcima prema Beogra* du. posebne vozove i vozove, koji če kao druga garnitura slediti sve brze i putničke vozove na glavnim pruga* ma u rastojanju od 15 minuta. Sva* kako če prolaz naših Sokola učiniti najlepši utisak na pučanstvo onih me* sta, kroz koje če Sokolstvo proei na svom putu za Beograd, veselo, odu* ševljeno i uz pesmu kličuči Kralju, Jugoslaviji i Slovenstvu.
U vezi s time prijave za slet sva* kim danom rastu i kako je poslednji rok za prijavu određen do 15. maja to smo uvereni da če se ranije objav* jem brojevi školske omladine, sokola og naraštaja i sokolskog članstva jos za mnogo povečati.
Interesovanje u Čehoslo-vačkoj i Poljskoj.
Koliko se za naš slet interesuju naša severna brača Čehoslovaci nemo* guče je opisati. To interesovanje po* novni je dokaz sa koliko simpatija i bratske ljubavi Čehoslovaci prate naš narodni život, naš rad i napredak i koliko se vesele našim uspesima, potpuno uvereni, da je naš uspeh u isto doba i njihov uspeh. Čehoslovač* ka Obec Sokolska izdala je povodom našeg sleta proglas svome članstvu, kojim ga poziva da u što večem bro* ju poseti našu zemlju o čijoj ljubavi su oni stekli puno uverenje još pre rata, a naročito u vreme svetskoga rata. U sokolskim redovimai taj je proglas primljen sa največim odušev* i j en jem i u svim društvima, kojih če* sko Sokolstvo ima tako mnogo, inte* res m naš slet je vrlo velik. U svim
IršP clma • 11 gratlovima ' P° seliina „ vPriPreme- organizuje članstvo, P- pr< v ja sve, što je potrebno za put u zemlju svoje rođene brače na Slo* venski Jug. Cehoslovačka štampai isto iako sa največim simpatijama prati pripreme za naš slet i p0 svemu to* ™e. mpzemo biti uvereni, da čemo iz Cehoslovacke primiti največi broj naših milih gostiju. Prema dosadanjem računa se, da če iz Čehoslovačke doči oko 12.000 Sokola.
Zanimanje za naš slet u Poljskoj' isto je tako veliko i poljski Sokoli marljivo se spremaju, da u što večem broju posete našu zemlju i svoju so* kolsku braču. Starešina Poljskog so* kolskog Saveza br. Aldam Zamoyski razvio je sa svojim starešinstvom vrlo živo akciju. tako da se veruje da če poljski Sokoli na ovome sletu po prvi puta nastupiti u jednom ve* ikom broju. Prema dosadanjem sta* n.il1	se	da če iz Poljske doči
ek o 3000 naših gostiju.
Stadion.
Na mestu, gde pre 6 meseci nije bilo moguče zapaziti nikakva rada i gde su se nalazile razbacane velike gomile gorivog drveta raznih trgova* ca drvom stare opštinske cevi i ka* menje za kaldrmisanje beogradskih ulica, danas se ponosno uzdiže veliki stadion naših Sokola, na kome če se držati prvi veličanstveni svesokolski slet svih naših Sokola iz cele naše dr* žave i ostale sokolske brače iz Sve?
Naš slet.
| slovenskog Sokolskog Saveza. Kada čovek prvi puta dode na samo sleti* ste ostaje potpuno iznenađen. Izne* nadenje je prijatno i celokupna slika velikog sletišta, na kome rade stotine i stotine raznovrsnih radnika napu* njuje našu dušu nekim neizrecivim čuvstvom narodnog ponosa i pobeda sokolske misli jasno se uzdiže iz sva*' čije duše kao na krilima Sokola. Tri* bine sokolskog stadiona visoke oko 20 metara predstavljaju najviše tribi* ne, koje su do sada u opšte podizane u celoj centralnoj Evropi. Gledajuči na tu gradjevinu očima stručnjaka, mora se priznati, ne samo veliki mar naših Sokola i njihovu težnju da što bolje prikažu pravi smisao sokolskega rada, več se može otvoreno izjaviti priznanje našoj drvarsko j industriji obzirom na kvalitet drva. koje je upo* trebljena za izgradnju. Domače šum« sko poduzeče »Šipad« najbolje je po? tvrdilo ovom svojom liferacijom po* stoječi glas, da je naša domača šum* ska industrija na jednoj zavidnoj vi* sini i da je drvo, koje je upotrebljeno za izgradnju samoga sletišta izabrano kao najbolja grada po kvaliteti čvr* stoč:, okovnosti i nosivoj snazi. Tri* bine samoga sletišta gradene su tako masivno i solidne da bi mogle primiti pet puta veče opterečenje, no što če ga primiti u dane _pune posete svih raspoloživih mesta na tribinama. Pre* ma tome samo sletište je jedan lep i jasan primer i dokaz, što se sve može blagodareči bogatstvu naših šuma i dobrom kvalitetu našega drveta iz* graditi.
Sokolske čete iz Hercegovine.
Na svesokol'ski slet dolazi oko-600 članova sokolskih četa iz Негз cegoviine. Svi ovi HercegoVci dola« ze u svom narodnom cMelu. Svaka četa sastoji se iz .20 vežbača. Sa ovim četama u Beograd dolaze živi ustaši iz 1875 g. sa svojim ustaškim barjakom.
Hercogovačke čete logorovače najverovatmje kdd crkve Sv. Marka. Tom prilikom moči- če se kod logora wde*ti život hercegovačkog seljaka: imače zajednički ručak • prireden po običaju hercegovačkog sela.
O	sletu če se đo'deliti pobednoj četi »Kraljev venac fereza nevesinj* sko,g«. Taj srebrni venac dao je Nj. V. kralj na Vido.v*dan 1928 g. — prilikom osnivanja spomenika herce* govačkih ustaša. Venac uvek ostaje pobednoj četi.
Pošto dolazak pada u vreme naj* večih poljskih radona, hercegovci se po svršenim vežbama odmah vrača* ju u svoje selo.
Na slet dolaze čete iz srezova: nevesirijskoig, gatačkog stolačkog, čapljinskog, konjickog, mostarskog, Tjubuškog i trebinjskog.
! Hercegovci vode sobom najboljeg guslara.
Naraštaj iz Hrvatskog Zagorja.
Naraštaj iz sreza zlatarskog, ve* raždinskog i o'koline p o ve o je akciju, da u što večem broju ,poseti sveso* kolski slet. Bva ova omladina doči ce sa zagrebačkom sokolskom žu* pom, čijo5 teritoriji pripada.
Naraštaj Zagorja i Prigorja doči če u Beoigrad u svojoj živopisnoj na* rodnoj noSnji..
Vojska i mornarica.
O	vojnim dan;ma učestvovače na sletištu i naša vojska i mornari* ca. Vojska če učestVovati. zajednič* kim vežbama i' takmičenjem.
Odelo za takmičenje je propisno vojničko odelo sa 'zvesnim Izme* nama.
Oficiri se takmiče u oficirskom odelu ,fle'tnja bluza). U nekim tak* mičenjima oficiri se takmiče u sokol* skom vežbačkom odelu.
O	sletskim danima vojska če za* jedničkim vežbama pokazati uspeh sokolskog sistema u našoj vojsei.
Narodnje nošnje na sletu.
Lepa karakteristika sleta biti če svakako pojava naših raznovrsnih na* rodnih nošnja iz svih krajeva naše
otadžbine. Pored Sokola i Sokoiica u odori mnogi če Sokoli i Sokolice, a isto tako i ostali gosti, doči na slet u svojim živopisnim narodnim mošnja* ma. Biti če tu prekrasnih i skupoce* nih nošnja iz Orne Gore, Dalmacije i Slovenije, interesantnih iz Bosne i Hercegovine, lepih u belome kroju iz našeg Zagorja, Like i Slavonije, inte* resantnih iz Šumadije i Južne Srbije, te svih ostalih krajeva naše domovi* ne. Pored ervenih sokolskih košulja, ove če nošnje uvelike upotpunjavati bogatu sliku i izgleda naše prestoni* ce u vreme sletskih dana, i naši stra* ni gosti imati če prilike da se dive le* poti naših nošnja skladnosti boja i karakteristikama naših raznih kraje* va. Preporučuje se stoga svima oni* ma. koji su u mogučnosti da na slet dodu u narodn'oj nošnji, da to svaka* ko učine, j er če time svojim prisu* stvom uveličati opštu sliku naše na* rodne manifestacije i velikog sokol* skog sl a vij a.
Sletske markice.
Sletski odbor pustio je 'ovih dana u prodaju propagantne sletske mar* kice, koje se prodaju po ceni od 50 para (pola dinara) po komadu. Pri* hod od ovih markica namenjen je sletskom fondu, pa se preporuča svim firmama i privatnicima, da se u svo* joj korespodenciji služe ovim marki* eama i na taj način pomognu veliko tlelo naših Sokola.
Izložba narodne kućne industrije za vreme našeg sleta.
U domu Kola srbskih sestara u Beogradu održana je konferencija de* legata Ministarstva trgovine i indu* stri j e i uprave Kola srpskih sestara, kojoj je na poziv pomenutog mini* tarstva učestvovao i direktor Etno* ijrafskog mufeeja u Zagrebli g. S. Berger.
Na ovoj konferenciji, koja je, sazvana inicijat'ivom Zavoda za una* predivanje spoljne trgovine, koji je u isto vreme i inicijator ideje o pri* redivanju izložbe, konačno je rese* no, da se u sastavu ostalih priredaba prilikom prvog svesokolskog sleta u Beogradu održi i izložba naše kučne industrije, naročito našeg narodnog tkiva i veziva Tz svih krajeva naše zemlje, kao i izložba u cilju propa* gande našeg turizma.
Uprava Kola srpskih sestara odazvala se da za izložbi* veziva uistupi sve prostorij e svog doma u Beogradu, a isto tako da u ‘zajedniei sa g. Bergerom, kao dugogodišnjim propagatorom naše jugoslovenske ra* dinosti' u zemlji i u inostranstv.u, pre* uzme celokupno Sipremanje ove zna* čajne pnvredne manifestacije koja ima za svirhu da il ovom /prilikom pokaže svima učesnic ma svesokol* sk.oU sleta sve bogastvo i sve, &po* sobnosti našeg naroda koje još da* nas. največim delbm, stoje neisko* riščene u svima krajevima taaše dr*= žave
Nova Sokolska društva.
Sokolska ideja kao najzdraviji pokret našega naroda osvaja sve više i više srca naših ljudi. Sokolska dru* fetva razvijaju svoju delatnost u na* rodu u svim pravcima i kao prirodna posledica osnivaju se nova sokolska društva. Skoro svakoga dana savezno starešinstvo prima izveštaje iz raznih krajeva naše otadžbine, da su osno* vana nova sokolska društva. Vodstva ovih društava puna volje za rad tra* že uputstva u radu i najavljuju dola* zak svojih članova na slet. Ovih dana primilo je savezno starešinstvo izve* štaje iz severnih krajeva naše otadž* bine. gde su osnovana ova nova so* kolska društva: Pored postoječeg So* kolskog društva matice u Mariboru, osnovano je novo društvo Maribor 1. Nadalje su osnovana Sokolska dru* štva u Medimurju u ovim mestima: Sa* lovci (Prekomurje), Kotoriba, Dolj. Dubrava, Sv. Marija, Goričan i Le* grad.
F
Venac „Saveza Slovensko Sokolstvo" na spomeniku patih boraca
u Alžiru.
Sa sleta francuskih gimnasta u Alžiru.
Učestvovanje predstavnika Saveza Slovenskog Sokolstva.
Povodom proslave stogodišnjice proglašenja Alžira francuskom kolo* nijom, koja je bila obavljena sa veli* kim svečanostima, Savez Francuskih Gimnasta (Union des Socičtes de Gymnastique de France) priredio je u Alžiru ovom prigodom o Uskrsu, u danima od 17. do 24. aprila o. g., svoj 52. savezni nacionalni slet {52me. Fe* te Federale Nationale).
Ovaj slet imao je veliki uspeh i u tom je nadmašio prošlogodišnjeg, koji se je održavao u Orleansu. Sletu učestvovali su mnogi predstavnici francuske vlade i vojske, kao i pred* stavnici visokog francuskog društva. Francusku vladu zastupala su četiri ministra, a učestvovali su takoder ge* neralni guverneri Alžira i Orana.
Za vreme sleta održano je neko* liko kongresa, medu kojima i fran* cuskih kombatanata, studenata, pro* fesora, lekara, odvetnikk i dr. Po svo* jem aranžmanu svečanost je bila veoma pompozna, a naročito se je isticao efektni deo svečanosti u veli* čanstvenoj rasveti i prekrasnim umet* nim vatrama, što je samoj priredbi podavalo naročiti čar.
Sletu je učestvovalo 7000 vežba* ča, a osim ovih sudelovali su odeli engleski, belgijski, luksemburški, ho* landski i italijanski.
Vojska je bila zastupana u svim rodovima oružja, a naročito intere* santno izgledali su reprezentanti svih vrsta oružja u odorama, koje su sc nosile pred sto godina. Što više nji* hov nastup pa i korak bio je udešen prema onom vremenu.
Urodeno stanovništvo, koje je inače prožeto veoma velikim i iskre* nim simpatijama prema Francuzima, učestvovalo je ovim svečanostima spontano i veoma brojno.
Za nas je od naročitog interesa, da je na ovoj proslavi bio zastupan i »Savez Slovenskog Sokolstva«, ko* jeg je* reprezentovao starešina brat* skog poljskog sokolskog Saveza br. Adam Zamoyski. Posebno je brat Za* moyski bio opunomočen — kao i od ostalih pojedinih sokolskih Saveza — da tom prigodom zastupa i Savez So* kola kraljevine Jugoslavije.
Ovom prigodom došao je br. Za* moyski u doticaj sa velikim brojem znamenitih i uplivnih ličnosti naučnih,
kulturnih, karitativnih, strukovnih i ostalih organizacija, koje je upoznao
o	značenju j ciljevima »Saveza Slo* venskog Sokolstva«, a time ujedno i
o	radu i napretku pojedinih njegovih članova pa ovime i o Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije. Brojne prired* be raznih vrsti, a naročito akademije, sastanci i svečani banketi, pružali su bratu Zamovskome najlepšu i najpo* godniju priliku, da odlične predstav* nike svih krajeva velike francuske zemlje, kao i predstavnike ostalih na* c i j a osvedoči o velikom značenju so* kolskog pokreta o njegovim tekovi* nama u prošlosti, o radu sadašnjice i
o	smerovima budučnosti. Nas riaro* čito veseli, da je brat Adam Zamoy* ski u svojem nastojanju imao naj* vidnijeg i najlepšeg uspeha i da je i ovom prigodom slovensko Sokolstvo pred vanjskim svetom bilo najodlič* nije reprezentovano.
Ovom prigodom brat Zamoy$b4 u času defilea vojske, vežbača i raznih organizacija, položio je u ime »Saveza Slovenskog Sokolstva« na spomenik palim ratnicima lep venac od svežega cveča. Na vencu su pričvrščene trake u nacionalnim bojama sa napisima: »Československa Obec Sokolska« — »Hommage de 1’Union des Sokols Po* Jonais« — »Savez Sokola kraljevine Jugoslavije« — »Sojuz Russkago So* kolstva za Granicej«, a preko ovih trakova pričvrščena je traka sa napi* som: »Hommage de 1’Union des So* kols Slaveš«.
Na poslednjem svečanom banke* tu, koji je priređen 23. aprila, ministar Morinaud, državni podsekretar za fi* žički odgoj kod Ministarstva rata, održao je krasan govor kojim se je * najtoplijc zahvalio »aSvezu Sloven* skog Sokolstva« na učestvovanju pri ovoj jubilarnoj proslavi. Generalni guverner Alžira g. Picrre Bord u svom zahvalnom govoru imenovao je sve slovenske države i veličao je nji* hove zasluge i njihov lep napredak.
Na lepim željama izraženim u ovim nazdravicama i govorima u čast slovenskog Sokolstva, brat Adam Za* moyski uzvratio je ovim krasnim go* vorom. kojcg prenosimo u celin’:
(Nastavak na str. 2.)
ROSIJA- FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
SLOVENSKO SOKOLSTVO
Čehoslovački Sokoli i naš slet.
Čehoslovačko Sokolstvo sve mar* ljivije se sprema za naš beogradski svesokolski slet. Pretsedništvo Čeho* slovačke Obce Sokolske izdalo je na celokupno čehoslovačko Sokolstvo proglas, kojega je donela čitava so* kolskai i Sokolstvu naklona štampa.
Proglas glasi:
»Bračo i sestre,
Juna meseca prireduje Savez So* ко1а kraljevine Jugoslavije svoj prvi siet u Beogradu. Po obimu i karak* teru taj če slet prestavljati značajnu nacionalnu proslavu ne samo jugoslo* vensku več opšte slovensku. Slet po= činje danima srednjoškolske omladi* ne i vojske, za njima dolaze dani pomlatka, a na kraju dan sokolskog članstva.
Na taj slet doći će ne samo naš pomladak i naše članstvo, več i Čeh o; siovačka vojska i srednjoškolska omladina. Na sletu čemo se nači i sa bračom i sestrama poljskim, ruskim i lužičkim.
Polazimo u Beograd sa namerom, da naš dolazak znači obnovu stare za* kletve trajne verosti i ljubavi oba naša naroda. Naš dolazak izražava bratsko i nesalomivo jedinstvo sa svima, koji — celim svojim bičem odani ideji Tyrša i Fiignera — ulažu sve svoje napore za telesno i moral* no podizanje svoga naroda. Polazi* mo ka svojima i u otvoren bratski zagrljaj. Polazimo u tradicionalno.) želji, da služimo sokolskoj ideji i bratstvu svih slovenskih naroda.
Bračo i sestre!
Spremajte se svi marljivo za ovaj slet, pratite pazljivo sve vesti, pridr* žavajte se tačno svih objavljenih pro* pisa — svojom tačnošču i precizno* šču potvrdite ponovo, slavno ime Čee hoslovačkog Sokolstva.
Naš odlazak u Beograd ima opet da dokaže, da geslo »vernost za ver* nost — krv za krv« — postalo medu jugoslovenskim i čehoslovačkim na* rodom u najtežem vremenu — nije samo fraza več živa istina. Dokažite to svojim učestvovanjem na beograd* skom sletu.
Na zdar!
Pretsedništvo Československe Obce Sokolske.
Dr. Jaroslav Urban v. r., tajnik.
Frant. Mašek v. r., zam. starešine.
Vincenc Štepanek v. r. izvestitelj.
Mnoga društva otvorila srn teča* jeve za srpskohrvatski jezik, a ne* koji .sokolski listovi donašaju članke na našem jeziku. U »Vestniku So* kolskom« br. 18. napisa o je članak »Slet u Beogradu« br. V. Čtepanek. Veoma dobar informativni članak o Sokolu kraljevine Jugoslavije i nje* govom svesokolskom sletu napisao je u aprflskom broju praškog »Sokola« br. Miroslav Vojinovič.
Pedeset go d in a sokolskog rada.
Pedeset godina ne,umornog sokol* skog rada slavil br. Jan Vlček, stare* šina Sokolskog društva u Votieama u čehoslovačkoj reipublici. Članom So* kola ipostao je god. 1880., god. 1892. bio je medu osnivačima društva u Votieama, a od god. 1917, mu je sta* rešina. Učestvovao je na svim večini sokolskim sletovima, a vežbao je još pod vodstvom Tyrševim. Bratski če* stitamo br. Vleku prigodom njegovog sokolskog jubileja!
(Nastavak sa I. str. V. stupac.)
Gospodo!
Medu vežbačima svih naroda, udruženih u Medunarodnoj telovež* bačkoj federaciji, slovenski Sokoli tvore posebnu grupu. Sokolska ideja ne obuhvata samo pitanja fizičkog razvoja generacija; ona se bavi tako* der i sa njihovom moralom. Radi toga igrala je ta ideja tako važnu ulogu u trenutku borbe za slobodu i podignu* če slovenskih naroda. Svetski rat uzdi* gao je veličinu sokolskog pokreta. To su bili poljski Sokoli u Francuskoj, koji su formirali prve redove poljskih dobrovoljaca, kojima je povest več dala ime »Bayonnais«; poljski Sokoli u Americi tvorili su srž poljske ar* made organizovane u Francuskoj. Na drugoj strani češke kompanije »Na zdar« u Francuskoj, čehoslovačke le* gije u Sibiriji, srpska divizija na Do* brudi, bile su isto tako prepune Soko<
Niels Bukh o Sokolstvu.
Za vreme boravka Nielsa Bukha, osnivača danstkog telovežbačkog si* stema u Pragu, posetio ga je u' ho* telu urednik »Prager Presse« i zamo*
lio	ga za intervievv, kojega donosimo’ u doslovnom prevodu.
»Kako gledate na Sokolstvo kao narod'n'u organizaciju?«
»Znam dobro Vašeg Sokola. To je odlična organizacija, kakvu bi i ja hteo postiči u Danskoj. Svaka zem* lja treba ljude, koji imaju zdrav duh u zdravom telu. U tom smislu radim.«
»Sto 9udite o Sokoju kao ekspo* nentu moderne kulture tela, kod čega naglasujem reč »moderne«? Molim, govoriti otvoreno!«
»Sokol ne može da bude nazvan potpuno modernim, jer ne upotreb* ljava još najnovije rezultate naučnog fiziološkog ispitivanja. Ne obazire se dovoljno na fizičke individualnosti pojedinaca. Tu bi trebalo više ana* lize, više mehaničkog moderniziranja celine.«
»Kakve promene biste onda pred* ložili?«
»Rado bih, da mogu predložiti nekoje promene i nadam se, da ču to dobivenim vezama moči. Naravno, da bih predložio, da se prime u sokol* ski sistem nekoje stvari iz mog si* stema.«
»Kažite, molim, otvoreno, što su* dite o sokolskom telovežbačkom ode* lu, naročito o odelu žena? iNe čini li na vas utisak, da imaju sve previ* še na sebi?«
»Da, da, kod muških to nije jo,s tako slabo. Ali zašto nemaju žene gola ramena? Zašto nose crne cipe* le i zašto nemaju telovežbačkog ode* la iz jednog komada? Čekajte, da vi* dite naše devojke; one nose suknu od celog komada. Potpuno su modre.«
»A koji narod je pored Vašeg po Vašem mišljenju u fizičnoj kulturi najsvesniji i najbolji?«
»>To 'Vam ja ne mogu da kažem, to morate kazati sam,« reče Bukh i dobrodušno poerveni.
»Ali ja naglašujem »pored Va* šeg«. LT kakvom razmeru je Francu* ska prema Engleskoj?«
U celosti Franeuska nije još da* leko. Naprotiv tome su Enigleska i Amerika »fine, verv fine«.
»Verujete u apstinenciju?«
»Da, mi ne pijemo i ne pušimo,« i pfofesor 0ukh se oprosti od ured* nika.
♦
O	Bukhovom telovežbačkom si* stemu' mnogo se diskutuje i piše u češko j štampi. naročito u sokolskim listovima. O Nielsu Bukhu i njego* vom sistemu progovoričemo kasnije i mi. *
ČSL. Sokolstvo u Americi.
Češko 'Sokolstvo organizovano u Ameriokoj Obci Sokolskoj i slovačko Skolstvo u Americi ujedinili su se U »Svaz Československeho Sokolstva
v	Americe«. Savez je tom prilikom izdao proglas, u kojem naročito isti* če čehoslovačko narorfno jedinstvo.
—	Američka Obec Sokolska osnovala je zagranični odbor. Telovežba se ve* oma marljivo gaji i u mnogim idru* štvima sokolane su premalene. Sko* ro sve župe priredile ‘*u župske pred* njačke tečaje ve, koji su bili vrlo do* bro posečeni. — Slovensko Sokolstvo marljivo st sprema za svoj slet, koji če da bude ove godine u iBingham* tonu.
A što je s jugoslovenskim So* kolstvom u Americi? Kako radi i ho* če li se i ono ujediniti u Jugosloven* ski Sokolski Savez u Americi? Naša želja bi to bila!
la tih dviju narodnosti. Konačno nije od potrebe da ovde ponavljam, česa se svi dobro sečamo, uloge čehoslo* vačkih Sokola u Pragu, poljskih Soko* la u Varšavi i Poznanju, jugosloven* skih Sokola naročito u Slavoniji i Dal« maciji prigodom razoružanja german* skih trupa. Takoder mi se čini suvišno isticati aktivno sudelovanje Sokola u poljskom ratu protiv boljševika god. 1920. i u opetovanim ustancima u Gornjoj Sleskoj.
Kako je sokolska ideja jaka u raznim slovenskim zemljama, raširila se je godine 1924., na sokolskom sletu u Zagrebu, misao o Savezu Slovenskog Sokolstva. To je bilo odlučeno 18. au= gusta 1924. po opunomočenim delega* tima gore triju imenovanih zemalja, kojima su se pridružili Rusi u emigra* ciji. Organizacijski odbor stvoren na toj saglasnosti završio je svoje delo u Varšavi, kada je, prigodom sveča« nosti u počast američkih Sokola, izgla«
sana deklaracija, koja je precizirala
cilj i važnost utemeljenog Saveza. U iz,vadcima ta deklaracija glasi:
»Shvatajuči veliku važnost sokol* ske ideje i uvereni, da je ta ideja po principima Tyrša pozvana da utre put zbližanja medu svim slovenskim na* rodima,
Shvatajuči, da bi morali svi sloven* ski narodi, sledeči pozivu krvi i brat* ske ljubavi, združiti svoje sile za raz* voj i obranu svih slovenskih zemalja,
Uvereni, da je svetski rat otvorio slovenskim narodima nova polja za* jedničkih napora i da im je zadao no* ve zadače,
Gledom na sve ovo, postavljamo se danas u isti red u radu za moralni i fizički razvoj mladeži, odbacivši sa bratskim samopregorom sve ono, što nas deli.
Taj novi duh, koji zaboravlja na sve prijašnje uzroke nesporazuma medu Slovenima i koji zaboravlja sve, što je neraspoloženje stvorilo, taj duh udružuje u istom čuvstvu spošljivosti i bratskog demokratičkog prijateljstva sve slovenske narode u cilju vlastite koristi i koristi čovečanstva ...«
Tada se je zaključilo izjednačiti metode moralne i telesne kulture. Vladaoci slovenskih država bili su prvi o tom informisani i takoder prvi su to odobrili.
Rad je veoma velik u svim sokol* skim društvima — gnezdima — kako ih mi nazivamo, u kojima se okuplja toliko omladine muške i ženske. Ne ide se samo za tim, da se odgoje jaki muževi i žene, ide se takoder za tim, da se odgoje muževi i žene prokušane moralne vrednosti. U brizi za njihov fizički odgoj trudimo se, da u njima probudimo dovoljno jak upliv plemeni* tih čuvstava, koji stvaraju dobre dr* žavljane. Mi uzdržavamo u njima kult dužnosti i ljubavi prema domovini. Mi nastojimo, da im ucepimo velike principe reda, samozataje, poštovanja i discipline na kojima počivaju temelji svih društava. Taj čvrsti i duboki rad oblači dušu naših mladih Sokola u istinski oklop, o koji se razbija sva ona propaganda, koja udara razornim sofizmom i budenjem neprijateljstva u bezbožnom delu socijalnog rušenja.
U isto doba energično se prosle* duje radom na zbliženju slovenskih naroda, na tom divljenja vrednom polju, na kojem su svi jednako sma* trani u bratstvu i punoj ravnopravno* sti. Prošle godine u Poznanju, kamo su pohitali slovenski Sokoli u velikom broju i kamo su poslali mnogi suve* reni i šefovi država, posebno g. Pret* sednik Fracuske Republike, lepe na* grade, ove godine u Beogradu sastače se Sokoli svih zemalja, da se, medu sobom bratime i da privedu lepom za* ključku medusobnu kaloboraciju, koju su počeli u interesu svojih nacija, a takoder i čovečanstva.
Nteosporno je, da slovenski So* koli prinašaju drugovima gimnastama prijateljskih zemalja svoj istinski oboi za opču korist. To sastoji u onom žarkom patriotizmu, koji ih diže, a koji ipak ne teži da se ikada posegne za tudim. Oni prinašaju svoju ljubav istinskoga mira, koji se temelji na jednakosti i jednakopravnosti, prina* šaju konačno svoj oboi za obranu čo* večanskog morala.
Slobodan sam da se nadam, da če taj oboi, kojeg ovde prinašam u ime »Saveza Slovenskog Sokolstva« i nje* govog pretsednika dra. Scheinera, ko* ga je sada bolest kod kuče zadržala, da če taj oboi biti primljen sa istim osečajima dobroga i iskrenoga drugar* stva, ko jim ga i ja ispred Vas pola* žem. Ja sam naročito srečan, što mo* gu da ga položim u francuskoj zemlji, pred auditorijem prijatelja, koji nam
Sokolstvo i Slovenstvo — to su dva činioca, koja od svojih početaka idu uporedo. To znači: kakogod se je brzo pojavila sokolska misao kao iz* raz češke narodne svesti, priključila joj se je slovenska misao, koja je če* štvo upotpunila. .Što je dakle bila i što je zapravo sokolska misao? Ni* šta drugo nego izraz slovenskog ju* naštva, koje se ‘pojavlja u,važnim tre* nucima u sve vreme i kod svih slo* venskih naroda. Ono je odsev juna* štva, koje je očuvalo polapske Slo* vene da nisu potpuno izginuli i da su još danas sačuvani u malom lužičko* srpskom narodu; junaštva, koje je rodilo čitav red ruskih junaka boga* tira, o kojima još dandanes peva ru* ski narod po svoj široko j Rusiji; ju* naštva, koje je stvorilo poljske juna* ke grunevaldske; junaštva, koje je probudilo češke Husite i koje je stvo* rilo beskonačni red jugoslovenskih junaka, o kojima peva naša narodna pesma i konačno junaštva, koje se je pojavilo u slovenskim legijama, koje su se u svetskoj vojni borile za slo*
pružaju veličanstveni primer aktivno«
sti i energije. Slovenski Sokoli uvek če se spominjati onoga, koji je bio veliki voda saveznika u svetskom ratu, a ti* me i njihov — sečače se velikog mar* šala Focha. Oni su potpuno svesni uloge, koju su francuske nacionalne težnje i napori igrali u povesnici nji* hovog oslobodenja.
Gospodo!
Dižem svoju čašu na uspeh i raz* voj francuskih telovežbačkih društava u zemlji, koja im duguje svoj procvat!
Živela Franeuska i tradicionalno francusko*slovensko prijateljstvo!
Govor brata Zamovskoga bio je pozdravljen burnim ovacijama i frene* tičkim odobravanjem.
Pri koncu ovog svečanog banketa prispela je iz Pariza od vlade brzo* javka, koja je sadržavala imena odli* kovanih učesnica. Medu ovima nala* zila se je takoder sestra Jadviga ,Za* moyska, načelnica Saveza poljskog Sokola, kojoj je g. Morinaud u ime francuske vlade iziučio veliku zlatnu kolajnu I. reda za fizički odgoj (la Grande Medaille d’ Or 1. Classe de 1’ Education Physique). Sestra na* čelnica, počaščena ovim visokim od* ličjem, zahvalila se je biranim govo* rom, u kojem je naročito istakla ve* liku vrednost naše sokolske ideologi* je. Treba naime napomenuti, da je ovo odlikovanje veoma retko i u Francuskoj ga imaju samo četiri oso* be, medu kojima maršal Petain i sa* mo jedna žena Me. Herriot — u ino* zemstvu samo ... »sestra Jaga«, Mi* nistar Morinaud istaknuo je njene za* sluge, te izvanredno zanimanje za fi** žički odgoj, spominjuči tečajeve, ko* je je vodila v Poljskoj i Americi, a naročito je posebno izrazio svoju po* hvalu na organizaciji »Poroke Visle z Baltikom« ne samo radi velikog truda i ogromnog rada. več i radi po* litičkog značaja te alegorične scene.
Mi pak, dočekivajuči ove radosne glasove o ponovnoj afirmaciji sloven* skog Sokolstva, koje po svojim prin* cipima nailazi na najviša priznanja ve* likih kulturnih naroda, radujemo se ujedno i uspesima brata starešine Za* moyskoga i sestre načelnice Jadvige, koji su tako odlično zastupali sloven* sko Sokolstvo na sletu gimnasta u Algiru savezničke zemlje Francuske i pridružujemo se iskrenim bratskim čestitkama.
Pismo Organizacijskog komiteta 52. saveznog na-cionalnog sleta francuskih gimnasta Savezu SKJ.
I. zam. starešine br. E. Gangl pri* mio je iz Alžira, od pretsednika Or* ganizacionog komiteta 52. saveznog nacionalnog sleta g. Louis C. Domi* n;que pismo sledečeg zadržaja:
Alger, 23. aprila 1930.
Gospodine Pretsedniče!
U ime Vrhovnog Save ta i Organi* zicionog Komiteta za 52. savezni na* cionalni slet, upučujem Vam izraze mojih simpatija i moje najtoplije, naj* življe i najizrazitije blagodarnosti za želje, koje ste mi uputili po drugu Adamu Zamoyskom.
Ja želim svim organizacijama, ko* je su okupljene u Vašem velikom Sa* vezu, največi uspeh, kojemu se pra* vom možete nadati.
Ja sam i ostajem veran prijatelj Saveza Slovenskog Sokolstva i u Va* šoj gesti veličan ja naših Velikih M rt* vih, nači ču novu potvrdu nerazdruži* vog bratstva, koje veže naša dva na* roda.
Pretsednik:
L. C. Dominique.
bodu Slovenstva i za slobodu celoga sveta ... Več ime »Soko« jasno nam to dokazuje. Junački ptič naših na* rodnih pesama bio je stanovitelj So* kolstva, najbolji predstavnik narodne svesti i svesnoga narodnog borca, ka* 'kovog su trebali u šesdesetim godi* nama prošloga stoleča potlačeni au* strijski slovenski narodi. Bilo je to u onim danima iza periode Bachovog apsolutizma, iza periode u kojoj je Austrija na sve moguee načine dušila život svojih podanika, naročito slo* venskih. Kad je nadošla 1848. — »pro* leče naroda«, bili su Česi, koje je pre* porodilo prosvetljeno doba, več na visokom stupnju kulture i političke moči; u šesdesetim godinama pak pri« hvatili su se žarom rada za svoju po* litičku samostalnost. Neruda je po* kazao u literaturi, Smetana u glazbi, Manes pak u slikarstvu stvarajuču moč češkoga duha. Njima se je pri* družio Miroslav Tyrš svojim nače* lima o tolesnom uzgoju naroda, na* celima telesne obnove. Njegov uzor bio je klasični grčki uzgoj. Tvrševa
načela su odmah zadobila močan oda* ziv kod Čeha i drugih ugnjetavanih slovenskih naroda, koji su u telesno jakom čoveku gledali neprocenjivo bogastvo u borbi sa svojim večnim ne* prijateljima. Tyršev nauk, da se ma* li narodi moraju starati za svoj te* lesni, duševni i moralni uzgoj, imao je velik nacionalni značaj, jer odmah več u začetku telesnom uzgoju pri* družio se je i narodni uzgoj. To je takoder uzrok, da je Sokolstvo kod Čeha tako naglo zadobilo povoljno tlo. Več 1862. god. bio je ustanovljen »Praški Sokol«, kojemu je u kratko vreme za tim sledio čitav red novih sokolskih društava. Iz Češke raširila se je' .sokolska misao na slovenski jug, kada je 1863. g. u Ljubljani usta* novljen »Južni Sokol«, četiri pak go* dine kasnije osnivaju Poljaci sokol* sko društvo u iLwowu. Da smo se baš Slovenci i PoUjaci prihvatili sokolske misli, glavni je uzrok u tome, da smo kako Slovenci tako i Poljaci najviše trpeli pod tudim jarmom. Nas su tlačili -Nemci, Madžari i Lahi; Poljake Austrijanci, Prusi i Rusi. Teška je bi* la borba za narodni opstanak i u Tvrševim idejama gledali smo jam* stvo za svoj narodni život. Kod dru* gih slovenskih naroda Sokolstvo je uhvatilo podloge još kasnije. Slobod* ni nisu čutili potrebe osnivanja so* kolskih društava, r.ekoji neslobodni ih nisu smeli osnivati. Hrvati, koji nisu toliko trpeli kao Slovenci, usta* novili su prvo sokofeko društvo tek 1874. g. u Zagrebu; slobodni Srbi u kraljevini pak tek 1882. g. Bugari su počeli osnivati telovežbačke organiza* cije po uzoru »Sokola« koncem pro* šloga stoleča. Rusi se za sokofsku misao nisu toliko brinuli, jer su imali dovoljno posla sa svojim nutarnjim prilikama. Nekoliko društava ,su usta* novili tek u početku ovoga stoleča. Ukrajinci i Poljaci u Rusiji, ,Slovaci u Madžarskoj i Lužički Srbi u Ne« mačkoj, nisu smeli u preratno doba da osnivaju sokolska društva. — So* kolstvo zauzima posvuda prvo mesto u narodnom pokretu, jer se je baš u Sokolstvu najlepše pokazalo tradicio* nalno junaštvo, o kojem pevaju slo* venske narodne pssme: zdravlje, le* pota, narodno junaštvo, te prava na* rodna svest, koja se uvek pojavljuje tamo, gde je bilo potreba da se po* dupire narodna individualnost i goji narodna misao. Soko*junak bio je na* •rodno svestan, moderan, napredan Sloven. koji je sve svoje sile posve* tio dn-bru svojega naroda. Takav je bio Tvršev i Fugnerov Soko, koji je narodnoj misli još priđružio sloven* sku misao.
Slovenska misao imala je u doba Tvrša i Fiignera več svoju tradiciju. Kollareva maglovita ideja slovenske uzajamnosti ima svoj odjek u celom slovenskom literarnem svetu, i iz Če* ha učinila je prve propovednike slo* venske misli. Svi češki buditelji oda*. ju se sa oduševljcnjem Slovenstvu, študiraju njegovu prošlost i sadaš* njost te izražavaju svoje misli za. bu* dučnost. Havliček kritikujc Kollare* ve romantične nazore i preokreče Kollarevo geslo: »Najprvo sam Slo= ven i zatim tek Čeh« — »Najprvo sam Čeh i zatim Sloven«. Tim je htio reči: najprc moram da radim za svoj narod, da bi tako spoznao Slovenstvo i da mu se odam. Palacky stoji 1848. g. na čelu slovenske politike u Au* striji i praški slovenski sabor iste godine1 raspravlja o slovenskim pro* blemima. Prag je bio več tada sloven* ska Meka, kamo su hodočastili svi prijatelji Slovenstva iz svih sloven* skih kraieva. Češki sveslovenski po* kret naglo se je širio po slovenskom svetu i svoj odsev imao je i kod nas u ilirskem gibanju. Svi veliki duhovi češki bavili su se Slovenstvom, nje* govom povešču, književnošču i dru* gim kulturnim pojavama. Dobrovski piše jezikoslovne rasprave, Ilanka sastavlja rusku i poljsku slovnicu, Čelakovsky sabire pesme svih sloven* skih naroda, Erben izdaje sličnu zbir* ku slovenskih pripovedaka, Safarik bavi se narodopisom i literaturom; duh Kollareve Slavv dcery<- bdijo nad svima. Ništa rije škodilo, što je austrijska policija zabranila drugi sveslovenski sabor i da je Bachov apsoluti/.am prisilio Slovenc na šut* nju. Slovenska misao živela je u slo* venskim srcima i svorn šilom planula je na dan g. 1868. prigodom otvorenja Narodnog divadla u Pragu, gde je sudelovalo več Sokolstvo. Austrosla* vizmu je meduto odzvonilo i sloven* ska misao obuhvatila je ceo slovenski svet, Valovi narodne i slovenske sve* sti zapljuskivaše tako silno kao ni* kad pre. Sokolstvo pak postalo je no« silac i širitelj slovenske uzajamnosti.
Da bi mogli lakše razumeti osni* vanje sokolskih društava i preko njih negovanje .slovenske uzajamnosti, preglodajmo kratku slovensku poveš* nicu.
Sloveni tvore danas u Evropi po* red Germana i Romana najmočniji rod, koji je več tada, stupivši na svetsku ipozomicu, bio razdeljen na razna plemena i narode. Najprije pre* bivahu u šumovitim i močvarnim po*
VEKOSLAV BUČAR (Ljubljana):
Slovenstvo i Sokolstvo.
krajinama izmedu Visle, Dnjepra, Rarpata i Njemana, odakle su se u Vlil. stoleču raširili prema svojim današnjim postojbinama. Nazivali su se Sloveni, kasnijc pak su prevladala imena pojedinih rodova ili su popri« mili imena svojih gospodara, kao n. pr. Bugari.
Sloveni su se bavili lovom i po« Ijodelstvom bili su miran narod/, ali u obrani veoma bojevni. Prirodeno im junaštvo pojavljivalo se je uvek u pravom času. Samo, nažalost, da su Sloveni narod pun čuvstva i tempe« lamenta, s krasnim narodnim pesma« ma, lepim običajima, živopisnim na« rodnim nošnjama i divljenja vredne pučke kulture, veoma rano podlegli tudem uplivu, da su medusobno do« lazili do neprijate'1'jstva, a često je« dan drugoga i napadali. Nesrečna ne« sloga medu slovenskim narodima tra« jala je skoro tisuču godina i do da« našnjega dana još nije izginula. N ju odstraniti — to je danas zadača slo« venske uzajamnosti i također njen cilj. Nesloga je pored nezdravih pri« lika i škodljivih tudih upliva, isko« pala polapskim Slovenima prerani grob, druge pak slovenske narode spravila je pot tudu igu. donela Belu goru i Kosovo. Jedino Rusi sačuvaše kroz stoleča svoju samostalnost, prem su njihovi prvi vladari bili tudinci, koji su torne narodu dali njegovo ne« slovensko ime. Velikim naporima sa« čuvali su svoju samostalnost crnogor« ski Srbi, ali također i oni bijahu u svetskom ratu podjarmljeni. .
Prelistajmo na kratko povest po« jedinih slovenskih skupina!
Najseverniji naš brat, slovenski Benjamin, Lužički Srb, rodio se je iz ostanka nekadanjih močnih haitijskih i polapslih Slovena. Preko tristo go« dina delio je svoju sudbinu sa Česi« ma, dok u sredini XVII. stoleča nije pao pod nemačku vlast. Nemci su podjarmili Lužičke, Srbe i u početku prošloga stoleča razdelili ih u dva dela —- saski i pruski -— samo, da bi ih što pre ponemčili. Ali do danas još nisu imali te sreče. Premda je srpska Lužica bila otrgnuta od Češke, bila je s Česima duševno združena, pre svega u doba prosvetljenosti, a što ima da se najviše zahvali slo« venskoj uzajamnosti. Lužički Srbi znali su se u to doba oduševiti za svoju narodnu stvar; njihovi pesnici Zejler i Čušinski, pokazuju sloven« skom svetu duhovnu moč svog malog naroda, njihovi buditelji Jan Arnošt Smoler i Michal Hornik ustanavljuju Mačicu Serbsku i grade Srpski dom u Budyšinu te svim svojim radom polažu tvrde temelje na kojima Lu« žički Srbi danas grade svoju narodnu kulturu. Arnošt Muka i njegova ge« neracija, kao takoder i daljnje gene« racije daleko su koraknule po udare« nim putevima svojih velikih prethod* nika tako, da je narodna svest i na« rodna kultura več u počeku svetsko« ga rata bila veoma razvijena, unatoč torne, da nisu smeli, a niti danas ne« maju škole na svojem narodnom je« ziku. Evangelički i katolički Lužički Srbi saradivali su u najlepšoj slozi. Izdavali su svoje časopise i u dru« štvima su uzgajali narod u narodnom i slovenskom duhu. Seljaci, študenti, inteligencija sabirali su se pod svo« jom lužičko«srpskom zastavom, da bi se Jakše oduprli nasilju 60 miljunsko* ga naroda i sačuvali svoj mali narod, koji hroji jedva 200.000 duša.
Na isti način kao i Lužički Srbi, teško su sc borili Slovenci, poldrug« miljunski ostatak nekadanjih Slovena. Več na koncu XIII. stoleča padoše pod razna tuda gospostva i tako oslabljeni dopadoše u teške sužanj« stvo i duševnu tamu, iz koje ih je bteo da uzdigne u XVI. stoleču refor« mator Primož Trubar. Ali tek doba prosvetljenosti donese im nadu na duševnu slobodu, kratko doba Napo« leonovog kraljevstva ilirskih provin« cija (1809.—1813.), kada je zatinjala iskra nade takoder političke slobode i Valentin Vodnik peva »Ilirijo oživ« Ijeno«. Odsev Kollareva panslavizma, Gajev ilirizam s pesnikom Stankom Vrazom na čelu, donaša ideju kultur« noga ujedinjenja svih Slovena. »Oče slovenskoga naroda« — Janez Blei« weis — vodi slovenski narod i njegov veliki pesnik,prorok France Prešeren neva:
»Največ sveta otrokom sliši Slave. Tja bomo našli pot, kjer nje sinovi si prosti vol’jo vero in postave.«
Prešerna slede drugi velikani, kao Si« mon Janko Simon Gregorčič, Anton Aškerc, Ivan Cankar te čitav niz dru« gih koji napunjaju svoj narod nadom u lepše dane. Teška je bila borba, koju je morao da izdrži slovenski na« rod sa svojim mučnijim gospodarom za svaku mrvicu slobodnog naroilnog ostvarcnja. Ali nade nije izgubio. Verovao je, da če doči dan Uskrsnu« ea i — došo je. —
Hrvati, najprvo lučili su se od Srba, a tekom vremena delili su ih putem vere i putem pravopisa. Na pragu XII. stoleča gube svoju samo« stalnost, podjarmljuju ih Madžari te podvrgnu ugarskoj kruni, a 1526. g. dolaze Madžari skupa sa Habzbur« govcima. Borba Zrinski za samo« stalnost Hrvatske krasna je epizoda u hrvatskoj povesti, ali ova borba nije
donela željene samostalnosti. Tek u prošlom stoleču postali su bar prema vani politički samostalrii, imadu sVoga bana, ipak madžarski parlamenat, od kojega su bili odvisni uvek .m je prečio i omedavao slobodan politički razvoj. Tu su bili i Srbohrvati u raz« n'm pokrajinam, kao u Srbiji Hrvat« skoj, Slavoniji Vojvodini, Crnoj Go« ri Bosni i Hercegovini, Istri i Dalma* ciji. Neprijatelji Slovenstva dizali su jednu pokrajinu protiv druge i veoma često jc dolazilo do žestokih borba između Srbohrvata jedne i druge po« krajine. Ali našli su se muževi, koji su bili svesni, da su Srbohrvati na« rod jedne te iste krvi, prem žive ode« Ijeno u raznim pokrajinama i razli« kuju se po veri i pismu. Uspelo im je srečom probuditi u narodu osečaj jedinstva, narodna svest pobedila je pokrajinski) koju su umetno stvarali naši neprijatelji. — Teško je bilo tur« sko sužanjstvo, u koje su pah Srbi nakon kosovske katastrofe kada je propala moč i slava Dušanovog car« stva, ali to doba rodilo je mnogo ju« naka, o kojima još danas pevaju sle« pi guslari. Gusle su u narodu sačuva« le uspomenu na negdašnju veličinu i slavu srpskoga carstva i taj spomen je poticao želju za slobodom Nastale su borbe protivTuraka i s Karadorde« vim ustankom sinuse prvi zrači slobo* de. Dositije Obradovič borio se je za duševnu slobodu svoga naroda, a Vuk Stefanovič Karadžič pronio je slavu srpske narodne pesme po celom kul« turnom svetu. Ilirski pokret u Hrvat« skoj rodio je ideju duhovnog ujedi« njenja svih Jugoslovena sem Bugara i ta ideja pojavljuje sc na političkom i književnom polju sve do svetskoga rata. Karađorđevu ustanku slede dru« gi, slobodna Srbija postaje uvek ve« ča; balkanski rat oslobada Južnu Sr« biju i svetski rat sa groznom alban« skom Golgotom pridonaša slobodu i ujedinjenje žitavog jugoslovenskog naroda; Srba, Hrvata i Slovenaca.
Najjužniji slovenski rod — Bu« gari — dugo vremena su stali dakclo od slovenskoga pokreta. U X. stoleču, za dobo cara Simeona, osnivaju moč« nu državo, ali nakon pada trnovske prestonice 1393. g. padaju pak u du« gotrajnu tursko ropstvo, iz kojega su se ruskom pomoči stresli tek 1878. g. Petmiljunski bugarski narod, kojega je več u drugoj polovini XVIII. sto« leča budio svojom slovensko«bugar« skom povešču hilandarski monah Paj« sij, podupiru Rusi .te Česi i pokuša« vaju da ga privedu slovenskom kolu, aki bez uspeha. Sa Ferdinandom Ku« burskim uvada se u Bugarskoj pruski duh koji je Bugare u svetskom ratu učinio izdajnicima Slovenstva.
Sa Česima je nas Jugoslovene več u VII. stoleču, ali samo prelazno, ve« zala država kralja Sama (623,—658.). Od Sama dalje pa do Karla Velikoga živi češka povest samo u pripovet« kama. Kneginja Libuša dala jc ruku oraču Premislu, ocu vladarskoga roda Pfemisloviea. Plug i žezlo združiše sc u simbol narodne moči i slave. Po« raz Otokara II., kojeg jc pobedio Ru« dolf Habzburški, označuje veliku ka« tastrofu za sve Slovenc. Počelo je uništavajuče delo Habzburgovaca i Češka se nije pridigla sve do Luksem« buržanina Karla IV., kada je doživela svoju »zlatnu dobu«. Ali teški dogo« daji preplave miran razvoj i napre« dak država, valovi udaraju preko češ« kih granica i uzburkaju celu Evropu. Jan Hus, Jan- Žižka, krvavi ratovl. Češka je opustošena. To je naime češka slava koja je pak bila krvavo zaslužena ...
Dvesto godina kasnije slabi ih po« novno tridesetgodišnji rat, Habzbur« govci sc bore protiv Čeha i konačno dolazi katastrofa na Bcloj gori. Češki jezik gubi pod Marijom Terezijom svoju javnu vrednost, nemština po« staje državnim jezikom i u neko vre« me takoder jezik kulturnog života. Narod se je savijao u sužanjskim verigama; široke njegove mase nisu znale gdc bi i kamo bi. Ali umirueem češkom narodu svitao je dan novoga života. To je'bio češki narodni pre« porod, plod slovenske romantike, ko« ja je preporodila takoder sve Jugo« slovene. To doba dalo je Čehoslova« cima i.svemu Slovenstvu Miroslava Tyrša, utemeljitelja onoga Sokolstva, koje je pomalo nagrizalo korenje na« puhane habzburškc moči dokle se ni« je srušila 1918. g., kada jc Sokolstvo slavilo svoju pobedu.
Veoma burnu povest imali su Po« Ijaei, koji su mnogo trpeli radi svojih nutarnjih trzavica i nesloge, koju su sejali tudinci, a takoder radi čestih napadaja. Prvi počeci njihove povesti zaviti su u magiu raznih pripovedaka. Oblast prvotne poljske države prosti« rala se je svakako nad jezrom Goplo u današnjoj Poznanjskoj. Za Piasto« viča Boleslava Hrabroga bio jc u po« četku XI. stoleča združen skoro eeo severni slovenski svet od Slovačke do Baltijskoga mora te od zltanog Praga i Lužice do Kijeva. Za doba dinastije Jagieloviea (u XVI. i XVII. stoleča), dosegla je poljska država svoj vrhu« nac, bila je največa u Evropi. Najed« nom pojavi se nutarnji neprijatelj, a taj neprijatelj bilo je poljsko plcm« stvo, koje je vodilo državu sve više i više u propast, dokle nije 1773. g. došlo do prve deobe poljske države,
dvadeset godina kasnije do druge, a kod freče deobe 1795. g. Poljaci izgu« biše potpuno svoju političku samo« stalnost. Nad njima su zagospodarili Prusi, Austrijanci ' Rusi, koji su iz« medu sebe podelili poljsku zemlju. Kroz punih 150 godina strašno su Po« ljaci trpeli od svih tri j o okupatornih vlasti, i to pod svakim drugačijc. Prus se jc odlikovao svojom brutalnošču, a najgori jc bio u zatiranju Rus. I u toj dobi navečeg trpljenja porodi se ideja mesijanizma. Slavna pesnička trojica:	Mickicwicz, Krasinski, Slo«
\vacki dalje slikar Matejka i romano*’ pisac Henrik S.iepkievviez bude u na« rodu ljubav prema rodnoj grudi te ga napajaj u novim snagama, da se može uspešnijc boriti protiv svih nelprijate*
1 ja potlačene Poljske.
Rusi su bili od tlačenih sloven« skih naroda uvek obožavani prem oni nisu imali pravoga smisla za istinsku slovensku uzajamnost. Država, koja je nastala udruženjem mnogih sloven« skih in neslovenskih plemena, bila je apsolutistička, u njoj je vladalo plcm«' stvo. koje nije znalo, što znači tudi, jaram, prem jc priprosti narod bio uvek u duševnom, a takoder i u te« lesnom ropstvu. Pri oslobodenju Bu« garske Rusiju nije vodila njena slo« venska misao, več njena balkanska politika. Velika dela ruskih pisacai Turgenjeva, Dostojevskoga Tolstoja, Gorkoga i drugih najlepše nam pri« čaju, kakovi nutarnji vihori odigrava« hu se u duši ruskoga čoveka. Mnoge ruske revolucije i ustanci bile su po« vod najlepšim produktima uma ruskih majstora ... Rusko plemstvo nije sc moglo zagrijati mišlju oslobodenja potlačenih slovenskih naroda, jer je bilo pod nemačkim uplivom i jer je samo tlačilo Poljake i Ukrajince. Car« ska Rusija tlačila je svoju masu i zato je propala. Današnji režim nije pjšta bolji. Ipak dani su uveti za bo« lju slovensku Rusiju. Doči če nova Rusija, koja če se otresti grehova carske i današnje Rusije i koja neče identificirati sveslovenske misli sa panrusizmom.
Samo kratko i površno dotakli smo sc pojedinih Slovena, da bi tako dobili podlogu boljeg razumevanja so« kolske misli u Slovenstvu. Kako sam več u početku spomenuo, iza prvih čeških sokolskih društava sledio je 1803. g. »Južni Sokol« u Ljubljani. Povest slovenačkog Sokola je odjek austrijske persekucije i u osamdese* tim godinama sokolska misao kod nas toliko napreduje, da je 1910. g. bilo več 70 društava udruženih u »Slovenski Sokolski Zvezi« sa časopi« som »Slovenski Sokol« u Ljubljani. Takoder i Hrvati su osnovali svoj »Hrvatski Sokolski Savcz« u Zagrebu. Srbi u kraljevini osnivaju sokolska društva od 1882. 'g. dalje. 1910. g. udružuju sc s telovežbačkom organi« zacijom »Dušan Silni« u skupnu orga« nizaciju. Organ ujedinjenoga saveza bio jc beogradski »Sokolski Glasnik«.’1 I takoder Srbi izvan kraljevine udru« žuju sc g. 1907. u »Fruškogorsku so« kolsku župu« i osnivaju svoj Pst »So« kol srpski«.
Poljsko Sokolstvo, koje vuče svoj početak od godine 1867. udružuje se u jedinstvenu organizaciju godine 1884. Godine 1892. bio je prvi slet u »wowu, drugi godine 1894. u istom gradu, godine 1896. u Krakovvu i tako dalje. U pruskoj Poljskoj Sokolstvo je sa velikim teškočama utiralo seRi out i napokon je osnovano 12 župa sa 164 društva. U austrijskoj Poljskoj bilo je godine 1910. 7 župa sa 218 dru« štava. Oficielni organi bili su listovi »Sokol« u Poznanju i Lwowu; njima se kasnije pridružio »Przeglad sokoli« u Krakowu. U ruskoj Poljskoj sokol« ska društva bila su zabranjena.
Najbolja podpora sokolske misli bili su veliki svesokolski sletovi, na« ročito u Pragu, koji su počeli godine 1882. i zatim ponavljali se u godina« ma 1891., 1895., 1901.. 1907. i zadnji pred ratom godine 1912. Na njima su se slovenski Sokolovi medusobno upo« znavali i dogovarali za slične sletovc u drugim slovenskim mestima. Go« dine 1888.. 1904. i 1911. bili su sveso« kolski sletovi u Ljubljani, godinel892. i 1903. u Lvvovvu, g. I89h. u Krakovvu, godine 1906. u Zagrebu i u Crnoj Go« ri. U zadnjim godinama padaju tako« der prvi počeci jedinstvene oragniza« cije slovenskoga Sokolstva, koja je dobila svoj konačni oblik godine 1908. u »Savezu slovenskoga Sokolstva«.
Lep razvoj sokolske i slovenske misli prekinuo jc svetski rat, kojim su Germani hteli oslabiti Slovene i bae ti ih u novo trajno sužanjstvo. Slovene su proganjali svim mogučim sredstvima i kako su sokolska dru« štva bila najmočniji reprezentant na« rodnoga duha, unapred su ih zabra« njivah i raspuštali. Savcz slovenskog Sokolstva b o je raspušten, sokolski život zamuknuo je ...
Češko Sokolstvo se je jedva odr« žalo isto tako i jugoslovansko,, a polj« sko oslabilo je. Slovenska misao bila je u svetskom ratu prigušena, ipak još za rata pojavi sc novom snagom. Ponovo oživele ideje slovenskih sa« bora i slovenskih voditelja opet su močno odjeknule. Rugari su naime otpali, mi pak Jugosloveni sa Česima i Poljaeima borili smo se protiv za«
jedničkog neprijatelja; a takoder i Lužički Srbi borili su se za svoju sa« mostalnost. Rusija, koju je razarao nutarnji neprijatelj, preživljavala je tešku križu. Konačno smo se mi Ju« goslovciv cslobodili i utemeljili vla« stitu državu oslobodili su se takoder Poljaci i Čehoslovaci. Svetski rat, koji je imao cilj da uništi Slovene, donco im je slobodu, za koju imamo najviše da zahvalimo svojim pobornicima u domaji i tudini.
Počeli smo da stvaramo samosta« lan politički život i prvi, koji su se prihvatili rada bili su Sokoli. Več u legijama sačinjavali su važnu kompo« nentu a kod kuče su je tvorili u taj« nim društvima. Stoga su takoder mo« gli da otlmah iza prevrata počnu sa radom, koji je bio ’silom prekinut. Sokolska društva ožive ponovno, vež« baonice se pune nastao je novi so« kolski život; najprije u Češkoj, zatim kod nas u Jugoslaviji. Dne 28. okto« bra 1918. obnavlja se savez sloven« skog Sokolstva — slovenski sokolski barjak opet se radosno vije nad gla« vama slovenskih. Sokolova.
Mimogred spomenuču prvi sve« sokolski slet 1882. g. u Pragu, kojem su učestvovali takoder slovenački i hrvatski Sokoli, što je kod Čeha po« budilo neopisivo oduševljenje. I naš besmrtni Tvrš tom prigodom napisao je, da je time postala sokolska misao za sve Slovenstvo od neprocenjive vrednosti...
Tim je bila dakle dana trajna podloga razvoju slovenske misli u So« kolstvu, sokolski program bio je pro« širen i obogačen krasnom i blagodar« nom idejom. Svi daljnji sletovi jasno su pokazivali, da je upravo Sokolstvo nosilac slovenske uzajamnosti, t. j. ideje, koja teži za zbliženjem svih Slovena.
Sokolski sletovi uvek su dizali i jačali narodnu i slovensku svest. Tko je samo jedanput video svesokolski slet: taj nikada ne če zaboraviti da je Sloven. Da, tko je video svesokol« ski slet, taj zna što je Sokolstvo i što
LUJO LOVRIČ (Beograd):
Kada jc 1914. god. Austro«Ugar« ska monarhija predala ultimatum kraljevini Srbiji, svima je nama bilo jasno da je to ujedno bio ultimatum i jugoslovenskom Sokolstvu narožito, a onda svcslovenskom. Istaknutija brada več su bila za gvozdenim re* šetkama pod sigurnom stražom mr« skih bajoneta; a oni, koji su još bili van tamnice, internirani su kod svo« je kuče. Zbog kratkoče nemoguče mi je opisati taj period naših prvih stra« danja več ču se boriti za naše oslo« bodenje i ujedinjenje.
Proglašenje rata dovelo je slo« vensko Sokolstvo/ u težak položaj. Nije bilo sumnje da je proglašenje rata istodobno bio proglas istreblje« nja Slovenstva. Sokolstvo, kao nosi« lac ideje sveslovenske uzajamnosti, pobede pravde, slobode i jednakosti nije moglo drukčije na to reagirati, več da prihvati tu borbu na život i smrt, boreči se svim sredstvima za pravo svoga naroda, stavši otvoreno na stranu oniih. koji su se borili za kulturu i civilizaciji) protiv grubc re« akcije i tudeg imperializma. Čim su Sokoli morali da na sebe obuku tu« dinsku uniformu austrijskog vojnika, i kad im se u ruke turila puška da bi s njom pošli protiv svog rodenog brata, oni su se verni svom sokolskom iidealu zavetovali svojoj duši, da iz te puške ne če nikoga ubiti i da če nestrpljivo čekati prvu zgomi kada če moči /prebeči na drugu stranu, da bi se s tom. istom puškom borili pro« tiv vekovnih neprijatelja -svoga naro« da i svoje otadžbine. /Čim su prve austrijske regimente stigle na srpsko i rusko bojište, počeli su naši da pre« laze Srbima i Rusima. Pored pojedi« načnih prelaza, izvršeni su prellazi i u velikom broju tako, da su sc kat« kada čitavc regimente u punoj for« maciji predavale [Rusima i/ Srbima. Kroz sokolske redove .proncla sc vest, da je sokolska značka legitima« __cija za prijem u Rusiju i da je vr« hovni komandant ruskog fronta, ve« liki knez Nikolaj Nikolajevič, upu« t:o proglas slovenskim narodima da sc ne bore protiv Rusa, koji sc bore za slobodu Slovena. Došavši u Srbi« ju i Rusiju, sokolski radnki iz mir« noga doba počeli 'su !medu f,vojimV zcmljacima širiti ideju otvorene bor« bc protiv svojih davnih neprijatelja i pozvali ih da stupe kao dobrovoljci u srpsku vojsku. Ideja dobrovoljač« kog pokreta širila se neverovatnom brzinom i mi več 1914, god. u redo« vima srpske i/ črnogorske vojske vi« dimo lep broj dobrovoljaca koji sc bore u posebnim dobrovoljačkim od« redima, ili pak raspore.deni po re« dovnim pukovima. Dobrovoljci, koji su se skupljali u Rusiji, upučivali su iz Rusije Dunavom za Srbiju sve do jeseni 1915 god., kada je Bugarska
može ono da stvori za Slovenstvo i za njegovo zbliženje.
Ali za veliki čas slovenskog uje« dinjenja moramo se pripravljati ta« koder izvan sokolskih društava. Ra« diti moramo na širenju slovenske mi« sli kod nas i kod drugih Slovena. Od najnižih pa do najviših škola nauk neka bude slovenskb u svim kultur« nim društvima i svakom prilikom mo« ramo širiti slovensku svest. Pouča« vajmo narod u povesnici i kulturi slo« venskih naroda, jer jedino medusob« nim poznavanjem najlakše eemo se zbližiti.
Posle rata združili su se svi Slo« v.eni osim Bugara pod jednom sokol« skom zastavom. Narodi, koji pre rata nisu mali sokolskih društava, osno« vali su ih po ratu. Slovači su se zdru« ž’li sa češkim Sokolima u Českoslo« vensku Obec Sokolsku, Lužički Srbi pak ustanovili su svoj Zvvjazk lu« ž>eko«serbskcho Sokolstva koji broji danas tri župe sa 19 društava.
Svi slovenski sokolski savezi udruženi su danas u novoj organiza« ciji »Savez Slovensko Sokolstvo«, ko« je nesmetano, preko svih zapreka ko« rača prema svojem konačnom cilju'
—	slovenske uzajamnosti. Ta ima,, kako je rekao Francuz Louis Eisen« mann na jednom predavanju u Pari« zu 1916. g. potpuno pravo na egzi« stencu, dokle je slovensko bratstvo ideal svih slovenskih naroda; ima tirrt veču pravicu, jer tvori list u vencu evropskog ideala velikog evropskog bratstva.
A put do tog bratstva utire So« kolstvo. koje danas stoji na čelu slo« venske uzajamnosti i vodi slovenske narode prema njihovom konačnom cilju — ujedinjenju sveslovensikh dr« žava!
(Predavanje u ljubljanskom radiu dne 6. maja 1930. Izvori; Dr. Jos. Pata, Sokolstvo a Slowjanstwo, Budyšin 1924. — E. Gangl, Slovenska ideja i slovensko Sokolstvo na delu, Ljubija^ na 1929. — V. Bučar, Ze stawiznow juhoslocvanskeho Sokolstvva, »Sokol« ske Listy«, Budyšin 1929.).
napala Srbiju. Toga momenta preše« čena je svaka mogučnost dolaska do« brovoljaea iz Rusije u Srbiju. Odse« čeni tako od svoga Pijemonta i svo« je narodne vojske, dobrovoljci u Ru« siji počeli su da prganiziuju ^amo^ stalni dobrovoljački odred. Uza sve to što ruske vlasti. u prvo doba nisu dozvoljavale organizovanje samostal* nih borbenih jedinica srpske vojske iz redova bivših austrijskih vojnika. Dobrovoljački pokret u Rusijii počeo se širiti vrlo brzo i odmah jaočetkom
1916.	god. organizovana je prva srp« ska dobrovoljačka divizija u Odesi Glavni pokretači dobrovoljačkog po« kreta u Rusiji bili 'su večinom naša brača Sokoli, koji su kao borbena ge« i neracija našega naroda još u vreme svojih študija na zagrebačkom i pra« škom univerzitetu primili u sebe sve osobine pravih revolucionarnih duša. Do. dolaska srpskih oficira sa Krfa, dobrovoljci su sami proveli organiza« ciju svojih pukova. 'U mnogome je upotrebljena sokolska komanda, a sokolski duh slavio je pobedu svoje snage i spremao je braču na borbu. Vidovdan 1916. god. proslavljen je na najsvečaniji način. Istoga dana po« podne pred odeskim gradanstvom i. pretstavnicima ruskih vlasti, eeo dru« gi puk nastupio je sa prostim vež« bama, koje su bile odredene za za« branjeni svesokolski slet u Ljubljani 1914. god. Sokole vojnike vodio je brat Ante Mikuš, rezervni kapetan« dobrovoljač, a njegovi pomagači bili su brača Keško, Vedriš, Lovrič i Rav« nik, potporučniebdobrovoljci. Za one, koji su znali pravim očima gledati u budučnost našega naroda, bila je to velebna manifestacija sokolske misli; koja je nas Sokole iz najrazličitijih k ra jeva našega juga dovela u dobro« voljcc odgojivši u nama borce, za prava svoga naroda i svoje domovi* ne. Sokolski pozdrav — »Zdravo!« — bio je pozdrav dobrovoljaca. Bilo je divota posmatrati' to narodno Sokol* stvo mobilisano snagom svoje vlasti* te volje i jačinom sokolske ideje u borbene pukove kraljevske srpske vojske, spremno da se svakog časa upusti u borbu na život ii smrt.
Nije dakle ništa prirodnije, ka* da kažem, da se ideja Sokolstva ne može nikako odvojiti od ideje do« brovoljačkog pokreta, da je to ona ista ideja kojom su odgajane či/tave generacije i da je u svetskom ratu Sokolstvo samo izmenilo način svog delovanja. Sav naš rad u predratno vreme može se nazvati doba predre« volueijc i spremanja usadivanja i uz* gajanja svetih načela Slovenstva i/ slobode. Organizovanje dobrovoljač* kih jedinica u Rus:ji bio je duboko smišljeni rad pun sokolske ideologi« jc bratstva’ i slobode. Svaki/ od nas nastojao je, da u taj istinski nacio*
Sokolstvo u svetskome
ratu.
nalni rad uloži sve svoje snage i ne* strpljivo smo očekivali prvu borbu. Nastupom svetskoga rata za nas So* kole situacija se potpuno izmenila. U prvome času objave rata Sokolstvo nije moglo biti povezano u zajednič* ku akciju; ali pravo Sokolstvo nasto* jalo je da dodo do izražaja baš u ratu, kada je svaki od nas kao po* jedinac morao da prode kroz sve pe* ripetije onih tcških dana, pa da se ipak nade na zbornome mestu kao bo.rac*dobrovoljac. Bilo je to ono te* ško doba, kada je svaki Soko trebao da svom sokolskom pozivu spremno odgovori, jer je Sokolstvo od nas strogo zahtevalo, da uzvišenu sokol* sku ideju ne smemo nikada izneve* riti.
Pre rata Sokolstvo je dolazilo do izražaja skupno i svaka naša akcija pokazivala je otvorenu vidnu sokol* sku manifestaciju. Za rata sokolska ideja zahtevala je od svakog pojedi* nog Sokola samostalnu akc’ju i puno gotovosti na žrtve i samopožrtvova* nje. Samo istinski Sokoli vaspitani čvrstom voljeni i jaka srca sa lepim duševnim osobinama znali su, što treba da čine, jer je Sokolstvo bilo jedina narodna vojska i kao nosilač crvenih košulja več ranije bilo odre* deno, da bude pokretač naše narodne revolucije.
Boreči se za naše oslobodenje i ujedinjenje u svetskome ratu našli su se na okupu svi oni, koji su sokol* sku ideju shvatili kao nacionalni im* perativ i koji su svoj život prezreli samo zato, da ne budu više prezirani kao roblje, več da svojim životima dadu slobodu i večni život svome na* rodu u svojoj porodnici. Svojom iskrenošču, skromnošču,' samoprego* rom i požrtvovanjem, (Sokoli tsu u dobrovoljačkim redovima služili uvek kao dobar primer istinske ljubavi otadžbini. Bilo nas je po svim jedi* nicama i po svim bojištima. Gdegod je bilo dobrovoljačkog pokreta i do* brovoljačkih jedinica, bilo to u Srbiji, Rusiji, Francuskoj, Italiji ili Americi, pokretači su uvek bili Sokolit. Prika* začu ukratko rad naših dobrovoljaca u ratu, njihovo grupisanje na raznim frontovima i raznim savezničkim dr* žavama i vojskama.
Odmah u početku rata naši zem* ljaci, koji dolaze u Srbiju, javljaju se dobrovoljno i stupaju u redove srp* ske vojske. Tu su bili kasporedeni po svim vojnim jedinicama. Uza sve to postojali su u Srbiji samostalni dobrovoljački odredi pod vodstvom vojvode Vuka, majora Tarikosiča i drugih; u Crnoj Gori nekoliko herce* govačkih dobrovoljačkih bataljona. Držanje ovih odreda, kojima su po* veravane operacije najteže prirode, bilo je tako hrabro i puno junaštva, da je svojim junačkim delima stvo* rilo legendarnu epopeju našeg narod* nog herojizma. Poznato je, da su u tim odredima mnogi naši Sokoli ima* li vrlo važnu ulogu i bili svetli pri* mer sokolske svesti, bratske Jjubavi, samopregora i neopisivog junaštva.
Najvažniji deo celokupnog do* brovoljačkog pokreta obuhvata sva* kako organizovana akcija naših do* brovoljaca u Rusiji. Tu se u poseb* nim samostalniim jedinicama, koje su prve osnovali baš Sokoli dobrovoljci, odmah osetio zdrav smisao sokolske discipline i bratska ljubav dala je ne* verovatne rezultate. Život tih četa i pukova niije bio stereotipni život ka* sarnske discipline, ili neke umetno postignute ukbčenosti, koja bi zavi* sila od straha pred grubom strogošču, več život iskrenog bratstva izmed u sviju bez razlike na čin, kao život jedne idealne porodicc. Blagodareči požrtvovnom radu dobrovoljaca ofi* cira i njihovoj istinskoj bratskoj Iju* bavi i plemenitim osečajima, što je sve rezultat pravilnog shvatanja so* kolske ideje i dobre sokolske škole, dobrovoljački ipokret zahvatio je snažno celu veliku Rusiju.
Juna /meseca 1916. tgod. bila je več u Odesi formisana prva dobro* voljačka divizija, u jačini od 4 puka. Za komandanta divizije bio je odre* den pukovnik Stevan Hadžič. Očeku* juči tako dan zavetnog otkupa, dan prve borbe, kada če jedna čitava di* vizija javno sa oružjem u rukama ce* lom svetu pokazati da je jugosloven* ski narod zaslužan svojo slobode i da je za istu pripravan podneti naj* veče žrtve, naši su se redovi sve više popunjavali. Počelo, se sa priprema* ma oko organizacije druge divizije. Dobrovoljci su dolazili iz svih kra* jeva. Možemo s ponosom konstato* vati, da su u tim 'borbenim jedinica* ma bili zastupljeni svi naši krajevi, skoro sva naša mesta i gradovi, sve naše sokolske župe i sva naša sokol* ska društva. (Slika 'života naših do* brovoljaca urezivala se duboko u sr* ca sviju nas. Čvrsto uverenjc, da smo jedna duša sa nesalomivom voljom, izgradivala je u nama čvrstu veru u skoro oslobodenje našega naroda. Na* glašavam naročite reči; »Skorog oslo* bodenja našega naroda« — jer je du* hovno ujedinjenje nas sviju bilo po* stignuto do najidealnije /zamisli. Pr* va dobrovoljačka divizija bila je ma* la, ali ne manje verna slika buduče Jugoslavije. Dobrovoljci su želeli ч!а u sebi izgrade čvrste, otporne i sa* mostalne Tjude, da budu dostojni
osvetnici onih, koji padoše u borbi našeg naroda za slobodu od Kosova i Petrova Gvozda do danas. Naše slavne pobede ispunjene hrabrim dr* žanjem, bezprimernim junaštvom i nadčovečanskim naporima odjeknule su brzo širom celoga sveta, savez* ničko vrhovno vodstvo bilo je izne* nadeno i oduševljeno, a što je naj* važnije za naše uspehe i našu borbe* nost, čula su doskora i naša brača u zarobljenoj otadžbini. Sa pobedama u Dobrudži jugoslovensko pitanje po* staje aktuelno i od toga časa savez* nici ga počinju ozbiljno tretirati. Glas
o	pobedi i organizaciji dobrovoljaca stigao je i u otadžbinu tako, da mno* gi, čim su došli na front, prelaze Ru* sima i odmah stupaju u dobrovoljce. Za Brusilovljeve ofanzive predavali su se čitavi pukovi i malo ne potpuno domobranska divizija i od tih je do* skora organizovana druga dobrovo* Ijačka divizija. Učestvujuči u bor* bama kao potpuno samostalna divizi* ja protiv Bugara, Nemaca, Austro* Madara i Turaka, naša je divizija ubrzo dala nepobitni dokaz celome svetu, da je Austriji odzvonilo, jer su se udruženi Sloveni borili protiv nje bezprimernom hrabrošču i retkim požrtvovanjem. Za nas prave Soko* le, vaspitane u duhu pune otpornosti duha i tela, postojalo je samo jedno jedino rešenje: Borba na život i smrt. Naš položaj nije dozvoljavao nešto srednje, postojalo je samo dvoje; Ili pobediti ili poginuti. Za slavnim pobedama sledile su odlične pohvale ruskoga cara Nikole 1Г., kralja Petra, prestolonaslednika Aleksandra i ru* munskog kralja Ferdinanda. L’ Ru* skim vojnim krugovima za dugo se raspravljalo o neverovattrm podvizi* ma naše divizije. Slavne ruske voj* skovode denerali Aleksijev, Brusilov, Saharov, Zajončkovski i drugi dali su najlepše izjave i najpohvalnija mi* šljenja o' našoj diviziji. Mnoga i vi* soka naša, ruska i rumunska odliko* vanja najbolji su dokaz junaštva na* še divizije. Brača Čeho*Slovaci, kojih
je kao pravih Sokola lep broj bio u našoj diviziji, pokazali su se kao od* lična brača i odlični borci. Godine
1917.	za vreme revolucije i nereda u Rusiji naše su divizije povučene sa dunavskog fronta i upućene ш Solun. Na Solunskom frontu naša jugoslo* venska dobrovoljačka divizije uzela je najdivnijeg učešča u ofanzivi i pr* va bila pohvaljena za vreme proboja od strane vrhovnog komandanta pre* stolonaslednika Aleksandra. — Po* kretači dobrovoljačkog pokreta u Americi bili su i opet Sokoli. Dobro* voljci iz Amerike dolazili su u veli* kom broju na Solunski front i bili su organizovani u sokolske čete pod imenom:	Sokolska	četa	Tomislav,
Zrinski itd. U Francuskoj vojsci vida* mo naše dobrovoljce odmah u počet* ku rata u legijama stranaca. Lep broj naših zemljaka bio je kao dobrovo* Ijac u kanadskim, australijskim i novozelandijskim bataljonima, gde im je priznata največa hrabrost.
Italijani su pak dozvolili našem bratu Sokolu, kapetanu dr. Ljudevi* tu Pivku, organizovanje jednog jugo* slavenskog dobrovoljačkog bataljona, koji je učestvovao u borbama na ita* lijanskom frontu. Držanje njegovih vojnika pohvaljeno je od svih savez* nika. Augusta meseca 1918. god. do* zvoijen je dolazak na Solun jednoj grupi oficira i vojnika dobrovoljaca iz Nočelahumbre. Pri završetku mo* gu slobodno izjaviti, da je pred po* četak solunske ofanzive sastav srp* ske vojske bio pojačan vrlo lepim brojem dobrovoljaca, koji su svojim hrabrim držanjem zadivili .sve savez* ničke armije. Dobrovoljci su svoj za* datak izvršili časno, verni svojoj do* movini i svom sokolskom pozivu. De* la naših dobrovoljaca čula su brača u otadžbini i stavila se na čelo na* rodne revolucije. Naše oslobodenje i ujedinjenje je rezultat pobeda na frontu; ali narodni prevrat izvršen je pod vodstvom naših Sokola, koji su su prvi dali u službu slobodne i uje* dinjene kraljevine Jugoslavije.
stupnik Lužičko*srpskog Sokolstva.
Njemu dane su sve informacije za slet. Lužičkih SFba doči če na slet oko 35. — Konačno podnosi brat Gangl obširan izveštaj o stanju so* kolske štampe.
Brat tajnik podnosi izveštaj o tajničkim poslovima.
Franjo Husinek iz Zlatara pred* laže, da se za slet organizujei dola* zak seoske dece iz Zagorja. — Za* ključuje se dqpis upraviti Sletskome odboru time, da se ova stvar u prin* cipu prihvača, a sama organizacija imade se sprovesti preko župe Za* greb.
Pokrajinski Savez ruskog Sokol* stva u Jugoslaviji saopštuje svoje konstituisanje.
Gospodar brat Živkovič saopštu* je, da je sačinjen pregled dugovanja za deset župa, a dok se* dovrše i ostale župe, što če biti u najkrače vreme, pristupiče- se definitivnom re šenju tog pitanja. Nadalje saopštuje da jedno Sokolsko društvo ne udo* voljava svojim zahtevima. Premda opetovano puta pozvano nije udovo* ljilo svojim cbavezama. Zaključuje se da se pomenuto društvo najener* gičnijc pozove na red.
Beogradsko »Vreme« donelo je u svom broju od 30. aprila u rubrici »Šport« raspored manifestacione po* vorke sportista, koja če se održavati u Beogradu 4. maja o. g. Medu učes* nicima pod tačkom 8. gpommju se Sokoli i skauti. — Zaključuje so tra* žiti u tom predmetu nužna razjaš* njenja.
Upotreba sletskih markica.
U sletskoj smo godini, a tek ne* koliko tedana deli naš od velikog
I.	svesokolskog sleta Sokola kraljevi* ne Jugoslavije. Svaka sokolska jedi* nica, svaki pojedini Soko u tim dani* ma treba da ispunjava bilo kakovu dužnost, prema našoj zajedničkoj organizaciji, da tako i delotvorno pokažemo, da je svestan Soko, da se znade nači na radu, kada to- traži in* teres celokupne organizacije. Ovih
Zadatalk:	i
Čl. 1.
Zadatak je .potpornoga fonda, da materijalno potpomaže sokolska dru* šfrva u nabavci najpotrebnijih spra* va, kako bi sokolski rad u vežbaoni* cama napredovao.
Sredstvi*.
Čl. 2.
Materijalna srcdstva*novac, pot* porni fond dobija:
a) od redovnih obaveznih godiš* njih uloga svih sokolskih društava u iznosu od dinara 50. U interesu br* žeg razvoja rada u vežbaonicama i što jače mčdusobnc neposredne pot* pore, ovaj ulog iplačaju i sva novo* osnovana društva.
b) od priloga Saveza Sokola kra* ljcvine Jugoslavije, župskih i dru* štvenih uprava.
Redovni godišnji ulozi i priloži šalju se upravi Saveza Sokola kra* ljevinc Jugoslavije; ova priloženi no* vac knjiži tako. da se ulozi za fond mogu uvek jasno znati u celome iz* nosu i da se mogu uvek u celosti, a po potrebi, nesmetano iskoristiti.
Rad fonda.
Čl. 3.
Koriščenje srestava ovoga fonda otpočeče posle 1. godine dana od nje* govog osni vanja
Čl. 4.
Za potporu fondu može se obra* t ti svak o sokolsko društvo, ali pr* venstvo imaju društva, koja se stva* raju.
Čl. 5.
Potpore društvima iz ovoga fon* da sastoji se u davanju bezkamatnih pozajmica radi nabav ke najpotrebni* jih sprava za vežbaonicu po rnoguč* nostima, ali najviše u sumi od 7000 dinara.
<21. 6.
Fondom rukujc i rešava o dava* nju pozajmica i u kolikoj sumi upra* va Saveza Sokola kraljevine Jugosla* vije.
Kao referenta po pitanjuna iz ovoga fonda i za vodenje svih pošlo* va oko zaduženja 1 razduživanja dru* štava kojima je pozajmica učinjena, uprava odredujc jednoga člana iz iz* vršnog odbora uprave Saveza.
Postupak u traženju pozajmice.
Čl. 7.
Uprava sokolskog društva, koje želi da se koristi pozajmicom iz pot* pornog fonda, obrača se pismenem molbom svojoj župi. U molbi iznosi: kada je društvo osnovano; koje spra*
upravo dana nameče nam se jedna ta* kova dužnost, a ta jest, da što brže raspačamo naše sletske markice.koje je izdao sletski odbor kao jedno vrelo prihoda za slet, a i kao samo rekla* miranje sleta.
Zato povodom toga Savez naređu* je, da sve sokolske jedinice (društva i župe) imadu da do sleta na svojoj korespodcnci rabe ove markice. Mar* kica imade se lepiti na pismo izmedu potpisa starešine i tajnika te poništiti sokolskim žigom.
Nadalje pozivlje se celokupno članstvo, da ono i u svojoj privatnoj korespodenci rabi ove markice.
Poručujte markice što pre kod: Sletskog odbora, Beograd, Terazija 7. Pojedina markica zapada 50 para. Zdravo!
Rešenje o plaćanju poštarine.
Na predloge više župa i društa* va, da bi se od nadležnog ministar;* stya ishodio oprost od poštarine uprava Saveza Sokola kraljevine Ju* goslavije obratila se odnosnom mol* bom na nadležno Ministarstvo grade* vina od kojeg po tom predmetu pri* mila sledeče rešenje: U vezi Vašeg pisma od 20. pr. m. br. 324 upučenog na gospodina Pretsednika Ministar* skog Saveta, kojim ste molili, da se Savez, kao i sve ostale župe i sokol* ska društva oslobode od plačanja po* štanskih taksa za medusobnu kores* pondencu, Ministarstvu gradevina čast je obavestiti Vas, da nema za* konske mogučnooti na osrtovu koje bi se mogla doneti .odluka o oslobodenju plačanja poštarine te žalim da Vam molbi ne mogu izači u susret. — Po* močnik ministra gradevina.
Prednje dostavlja se do znanja svima bratskim župama i društvima time, da se u pogledu ovih oprosta ne obračaju više na 'Savez, jer je tim rešenjem Ministarstva gradevina stvar odlučena.
Zdravo!
ve več ima; koje sprave želi da na* bavi; gde namerava nabavku da izvr* ši; koju sumu traži na pozajmicu; čim c obezdeduje mesečne ofplate.
Uprava župe sprovodi ovakvu molbu upravi Saveza sa svojim miš* ljenjem da li (da se molbi -zade u susret, a koje če mišljenje osnivati na podatcima, koji če joj dati uve* renje da društvo stvarno ima uslova za svoj razvoj i da če moči opstati.
Uprava Saveza potpuno nezavis* no donosi odluku o tome hoče li se pozajmica učiniti i kome če se, od više prijavljenih društava, a obzirom na gotovimi fonda, iziči i kojim re* dom u susret.
Odluka se donosi na samoj mol* bi, a potpisuju je: u slučaju da se odbija onaj potstarešina, koji pret* sedava sednici, kada se odluka dono* si, referent i tajnik, a u slučaju da se zajam odobrava, još i blagajnik.
O	donetoj odluci referent odmah izveštava dotično društvo preko žu* pe. Ako se i novac šalje, blagajnik če isti poslati neposredno društvu, a od društva če tražiti p:smenu potvrdu o primljenom novcu, koju če društvo neposredno dostaviti upravi Saveza.
Čl. 8.
Ako se pokaže, da je po interese fonda, a i zainteresovanih društava, korisnije da se na mesto u novcu daje potpora u spravama, a u iznosu odobrenega zajma, uprava Saveza So* kola kraljevine Jugoslavije može stu* piti u sporazum sa jednom tvornicom sokolskih sprava radi nabavkc istih za račun zainteresovanih društava.
ČL 9.
Ako se pozajmica društvima uči* ni putem sprava, iste ostaju kao pot* puna svojina Saveza, sve dok društvo pozajmljenu sumu potpuno ne isplati.
Čl. 10.
Pozajmljenu sumu, bilo u novcu bilo u spravama, svako je društvo obavezno otplatiti u roku od 2 go* dine u jednakim mesečn m otplatama. ■Veličina otplata iznosi se i u rešenju pri odobravanju zajma.
Moguče je dug vratiti i pre od ovoga roka.
Moguče je otplačivati i u nejed* nakim mesečnim otplatama, ali samo tako, da svakoj manjoj od normalne predhodi veča otplata.
Administracijo.
Čl. 11.
•Uprava Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije prapisače potrebne for* mulare i knjige za tačno vodenje, ka* ko redovnih godišnjih uloga društava i priloga sa drugih strana, tako i za* duženja i razduživanja društava. Ovu knjigu vodi referent.
IZ SAVEZA SKJ
XII.	sednica izvršnog odbora Saveza SKJ,
održana 25. aprila 1930. u Beogradu.
Brat tajnik izveštava o poslovi* ma saveznog sekretarijata te o teku* čim poslovima.
Pretsednik čehoslovačke republi* ke Masarvk zahvaljuje se pismom, upravljenim Savezu, na čestitkama prigodom njegovog jubileja.
Bivše srpsko sokolsko društvo »Dušan Silni« podnosi akt o svojoj likvidaciji. — Imade se ustupiti brat* skoj župi Beograd na dariju nadlež* nost.
Bratska ČOS zahvaljuje se na iz* razima saučešča prigodom smrti Aloi* sa Jiraska i izražuje Savezu gvoju sučut povodom smrti brata dr. La* va Mazzure.,
Bratski Savez poljskog Sokolstva šalje čestitku povodom primiča Sa* veza Sokola kraljevine Jugoslavije u Savez »Slovensko Sokolstvo«.
Molba jednoga Sokolskog društva za podporu u cilju zidanja Sokolskog doma ne uvažuje se, pošto Savez ne* ma u takve svrhe potrebnih materijah nih sredstava.
Sokolsko društvo u Solinu javlja smrt brata Ante Iviča. Društvu če sc izraziti ^učut.
Brat Ivo Polič, član savezne upra* ve dostavlja dopis Jridranske plovid* bc u , stvari popusta na parobrodima, ujedno izveštava o svom inšpekcijo* nom putu po Lici. — Izveštaj se pri* ma na znanje.
Ministarstvo gradevina javlja, da ne može dati oprost od poštarine za korespondencu sokolskih društava, župa i Saveza. — Objavit če se u »Glasniku«.
Ministarstvo inostranih dela tra* ži upute glede olakš'ca za prevoz na ših iseljenika na svesokolski slet u Beogradu. Odgovoriče se, da je u tom pogledu učinjen ugovor sa Cu* nard Linijom.
Sokolska župa Tuzla saopštuje, da je svrgla radi grube nediscipline upravu Sokolskog društva u Grača* nici. — Odobrava se.
Sokolska župa Bjelovar javlja da se zahvalio dosadanji tajnik brat Ro* bert Vagner, pa predlaže, da se na njegovo mesto imenuje brat Duro Habdija. — Odobrava se.
Ministarstvo prosvete saopštuje, da je zbog izuzetnih prilika odredilo, da se škole u Beogradu ranije dovr* še, kako bi se njihove prostorije mo* gle upotrebiti za smeštaj Sokolova prigodom sleta.
Župa Zagreb predlaže, da se za seoske sokolste čete ne uvada so* kolska kapa, več da svatko nosi ka* pu svoga kraja, a na ovo samo so* kolsko ,pero.. — Odlučeno odgovoriti, da se zaključak sednice upravnog odbora ne može menjati.
Ministarstvo prosvete saopštuje, da je svima školama preporučilo, da u maju mesecu prirede javne vežbe, kako bi se iz prihoda tih vežaba omogučio dolazak na slet nastavnici* ma gimnastike, t— Akt se upučuje udruženju nastavnika gimnastike.
Savez ratnih dobrovoljaca poziv*, lje naš Savez na svoju glavnu godiš* nju skupštinu. Kao delegat odreduje se brat Voja Todorovič.
Ministarstvo financija /saopštuje svoje rešenje glede oprosta od taksa iz članka T. V. R. taič. 1. par. — Imade se objaviti u »Glasniku«.
Brat blagajnik podnosi izveštaj
o	stanju blagajne, koje se prima na znanje.
Brat dr. Pavlas napominje, da se je u smislu rešenja izvršnog odborg
o	- formiranju četiri novih župa obra* tid na, župe; Celje, Novo mesto, Ma* ribor, Rijeka. Jedina župa, koja pro* testuje, jest župa Novo mesto, koja drži da Črnomelj imade ostati u njoj, lok župa Sušak drži, da za gorski kotar treba formirati novu posebnu župu. Što se tiče Vinkovaca, napisao je dopis župi u Osijek, da če se on* de održati sastanak delegata župe Osijeka i brače iz Vinkovaca. Pred* laže, da bi župa Varaždin obasizala srezove: Varaždin, Čakovac sa celim Mcdimurjem i mestom Prelog, Iva* nec, Ludbreg, Novi Marof i samo mesto Zlatar, a župa Karlovac bi obu* hvatala srezove:	Karlovac,	Ogulin,
Slunj, Jastrebarsko, Pisarovina, Voj* nič i Virgin Most.
Brat dr. Belajčič napominje, da bi sada, pošto sil poslovnici prosvet* nih odseka gotovi, trebalo pristupiti formiranju saveznog prosvetnog od* bora. Moli, da mu se dade od strašne beogradske brače spisak lica, ko* ja bi ušla u odbor, kako bi se posle sleta odmah ,pxistupflo radu.
Brat dr. Pavlas upozorujc, ako se gledam na organizaciju ukaže kakav nedostatak u sokolskom životu, da ga se na to Ujpozori, kako bi se mogli potrebni pravilnici što pre izraditi,
XIII.	sednica izvršnog odbora Saveza SKJ,
održana 2. maja 1930. u Beogradu.
Brat Gangl izveštava, da je pri* mio pismo od starešine Poljskog so* kolskog Saveza brata Zamoyskoga, u kojem mu ovaj saopštava, da je pri* sustvovao proslavi stogodišnjiee, što je Alžir postao francuskom koloni* jom. On je tamo zastupao i Savez Sokola kraljevine Jugpslavije i polo* žio vemac na grob palih ratnika. — Zaključuje se bratu Zamoyskomu pi* smenim putem zahvaliti.
Dalje izveštava brat Gangl, da
o	I f.silrrsii hnravin u Liuhliani 7.
Pravilnik
potpomog fonda Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije.
Čl. 12.
Društva pri šiljanju redovnih go* dišnjih uloga i mesečnih otplata uvek če upravi Saveza (za potporni fond) poslati i zaseban akt pod brojem ove sadržine:
»Ovo je društvo poslalo (dan, mesec i godina i način pošfljke) upra* vi Saveza dinara ... kao (redovni go« dišnji ulog ili redovnu mesečnu ot* platu).«
Kada blagajnik uprave Saveza na ovakom primljenom izveštaju stavi potvrdu da je naznačena suma prim*
ljena i kroz novčane knjige provede* ixa (strana i broj}, referent po tome aktu u svoje knjige (uloga ili razdu* ženja) unosi označene sume, a akt čuva u arhivi kao novčani dokumenat.
Ovaj pravilnik primljen je na sed* nici izvršnog odbora dne 2. maja 1930. i stupa na snagu sa danom objave u »Sokolskom Gllasniku«.
B e o g r a d, 2. maja 1930.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavija.
Tajnik:	I.	zam.	starešine:
A. Brozovič, s. r. E. Gangl, s. r.
Pravilnik
glazbenog odseka Sokolskog društva.
§ l.
Glazbeni odsek udružuje članove sokolske glazbe i orkestra sokolskog društva. U pogledu disciplinskom od sek je podreden društvenoj upravi, u pogledu glazbeno='stručnom je samo stalan. U pogledu gospodarskom od* sek stoji pod nadzorom društva, ipak radi blagajna odseka samostalno te polaže svaka tri meseca pismen ob* račun glavnom društvenom blagajni* ku. Uprava odseka mora na zahtev u svako vreme podneti društvenoj upra*
vi	blagajnu, arhivu i instrumentarij u svrhu pregleda.
§ 2.
Svrha odseka jeste gajenje muzi* ke medu članstvom društva te obliž* njih sokolskih društava. Odsek ga"Ji duvačku glazbu, isalonski ili veliki or* kestar, tamburaški hor, pevački hor itd. Duvačka glazba daje u prvome redu marševsku i vežbačku muziku, po mogučnosti i lakšu konce rtnu ■glazbu; orkestar daje glazbu pri igrankama i koncertima.
§ 3.
Glazbeni odsek služi se kod iz* vodenja svog programa inventarom, arhivom i instrumentarijom, koje je vlasništvo sokolskog društva. Svake godine uprava odseka dužna je da sastavi svoj proračun, koji odobrava uprava društva.
§ 4.
Član glazbenog odseka može po* stati svak*i član svakog sokolskog društva ako položi stručni ispit pred glazbenim vodstvom odseka te ako
>Да uprava odseka primi. Uprava mo* že primanje i otkloniti bez obrazlo* ženja.
Pohadanje vežaba svaki član ima smatrati za svoju prvu dužnost; za slučaj nedolaska mora se opravcteti kod vode svog odelenja ili kod ka* pelnika.
Razdeobu za saradivanje utvrdu* je kapelnik u sporazumu sa vodama pojedinih odelenja na taj način, da se uzmu u obzir u prvom redu naj* sposobniji i oni, koji najurednije do* laze na vežbe. Odsek vodi tačnu sta* tistiku o dolasku na vežbe.
Svaki član ima da smatra za svo* ju dužno«t, da saraduje kao član so* kolskog glazbenog odseka kod javnih priredaba. Svagda se ima najstrožije pokoravati sokolskoj disciplini.
§ 5.
Glazbenim odsekom upravlja uprava odseka i glazbeno vodstvo. Upravu odseka imenuje društvena uprava.
Upravu odseka sačinjavaju pret* sednik, njegov zamenik, koji moraju biti članovi društvene uprave i glaz* benog odseka, kapelnik, njegov za* »iicnik. tajnik, blagajnik, upravnik, arhivar i vode odelenja, koji moraju biti članovi sokolskog društva.
Nijedan zaključak uprave odseka ne sme da se protivi organizacionim propisima, zakonu, statutu, pravilni* cima i poslovnicima Sokola kraljevine Jugoslavije.
Glazbeni materijal kupuje uprava odseka prema uputstvima glazbenog vodstva, a u granieama proračuna.
Uprava odseka brine se za go* spodarsku i upravnu stranu odseka te pazi na disciplinu članstva.
Sokolsko društvo daje glazbenom odseku prostorije, osvetlenje, greja* nje te glazbeni arhiv, inventar i in* strumentarije.
§ 6.
Stručni rad odseka vodi glazbeno vodstvo, koga čine kapelnik, njegov zamenik;, vode odelnja te 2—4 naj* bolja člana odseka.
Glazbeno vodstvo odgovorno je u stručnpm pogledu upravi odseka i eelokupnom članstvu glazbenog od* seka. Glazbeno vodstvo razmatra po* trebe odseka sa stručnog gledišta, sa* stavlja program rada, programe glaz* benih javnih nastupa te podnosi po kapelniku predloge upravi odseka.
_	§	7.
Glazbeni odsek mora saradivati u svom sokolskom društvu kod svih priredaba, koje mu se jave bar 2 me* seca unapred. Kod priredaba i na* stupa izvan sopstvenog društva ili kod drugih sokolskih društava nije potrebna prethodna dozvola uprave
društva, no za saradnju kod nesokol* skih društava potrebno je, da to pret* hodno odobri društvena uprava.
Glazbeni odsek saraduje:
a) kod priredaba sopstvenog dru* štva:
1. na akademijama, proslavama, svečanostima, pozorišnim predstava* ma i omladinskim (naraštajskim i dečjim) predstavama i priredbama bezplatno;
2. na društvenim zabavnim pri* redbama (silvestarsko in nikolinjsko veče, društvena igranka, sokolsko ve* selje itd.) uz odštetu za ishranu i sa* radnju, kako bi se zaračunala drugim sokolskim društvima, ali bez ishrane.
3. na probama, kod javnih veža* ba i utakmica besplatno, a uz ishranu;
4. na sokolskoj sahrani prema mogučnosti.
b) Kod priredaba i nastupa izvan sopstvenog društva ima odsek prava na honorar i ishranu.
§ 3.
Pretsednik vodi celokupni rad u odseku. On zastupa odsek u upravi društva, saziva putem tajnika sednice uprave odseka te njima pretsedava. On vodi sve debate i glasa samo kod jednakog broja glasova. On zastupa odsek prema trečim licima i potpisu* je sa tajnikom ugovore. Pretsednik mora biti u stalnom dodiru sa kapel* nikom. U slučaju odsutnosti pretsed* nika zastupa ga njegov zamenik, koji i inače treba da pomaže pretsedniku u niegovom radu. U slučaju, da je odsutan i potpretsednik, odsek vodi njegov kapelnik, a u otsutnosti kapel* nika najstariji član uprave odseka.
Tajnik prima sve dopse, unosi ih u delovodni protokol te ih podnosi sednici odseka. Ako za rešavanje ni* je potrebna sednica, predmete svrša* vaju pretsednik i tajnik. Svaki dopis, koga šalje odsek, mora biti potpisan po pretsedniku i tajniku. Tajnik vodi zapisnik sednice, spisak članstva od* seka, evidenciju saradivanja i uče* stvovanja na vežbama.
Blagajnik vodi gazdinstvo odseka te vodi .sve knjige prima ,sav novac te ga izdaje prema odluci uprave od* seka za potrebe odseka.
Arhivar vodi glazbeni arhiv od* seka. U tu svrhu sastavlja tačan »re* gled celokupnog notnog materijala, nabavlja cenovnike i spiskove novih nota. Ormari odseka moraju biti uvek u najlepšem redu. Za notni ar* hiv vodi se arhivna knjiga, gde mo* raju biti unesene i razporedene sve muzikalije.
Upravnikova dužnost je upravlja* nje instruinentarijom odseka, po* zajmljivanje instrumenata, izdavanje sitnog glazbenog potrošačkog mate* rijala, briga za dovoljnu zalihu svega apsolutno potrebnoga glazbenoga ma* terijala, opravka pokvarenih instru* menata, predlaganje nabavke novih instrumenata itd. Radi evidenc'je vo* di tačnu knjigu inventara.
§ 9.
Sednice uprave odseka drže se redovno jedanput mesečno. Za odr* žavanje sednice potrebna je prisut* nost polovina svih članova uprave od* seka. Resenja se donose večinom gia* sova. Pretsednik glasa u slučaju jed* nake podele glasova.
§ 10.
Glazbeni odsek ne ubire od svo* jih članova nikake zasebne članarine. Njegovi dohodci su:
a) dohodak od saradivanja,
b) ipomoč društva,
c) pokloni,
d) dohodci od sopstvenih priredaba.
Izdaci su:
a) eventualna - plata kapelnika,
b) održavanje arhive, inventara i in*
strumentarija,
c) nabavka nota, instrumenata i po*
trošačkog materijala,
d) izdaci za honorisanje pomočnika.
§ 11.
Za saradivanje kod priredaba pri* ma glazbeni odsek honorar, kako to propisujc § 7. Od celokupnog hono* rara članstvu pripada najviše 80%, a ostatak ide u korist blagajne odseka. Čist godišnji prihod predaje se glav* noj društvenoj blagajni.
Za kapelnika, ako diriguje, raču* na se zaseban honorar. Ne ubraja se u honorar režijski trošak, putni tro* šak ishrana itd.
§ 12.
Pozajmljivanje inventara odseka i arhive nije dozvoljeno. Iznimku či* ne instrumentarij, pozajmljen člano* vima odseka, u koliko nemaju sop* stvenih instrumenata. Član, koji primi na poslugu instrumenat odseka, pot* pisuje o tome revers. Note se ne po* zajmljuju ni pojedincima ni drugim glazbama.
Pri sokolskim priredbama članovi odseka moraju nositi sokalsku odoru. Na priredbama i nastupima izvan so* kolskim zabranjeno je nošenje so* kolske odore, osim na priredbama i nastupima nacijonalnih društava (Na* rodna Odbrana, JugosL Matica, Ja* dranska straža itd.). Za ove slučajeve daje uprava društva prethodnu do* zvolu za nošenje sokolske odore.
Uprava društva izdaje naredenja
o	jedinstvenom odelu za nastupe glazbe pri priredbama izvansokolskim (tamno odelo sa sokolskom znač* kom). Orkestar nastupa osim kod svečanosnih prilika uvek u takvom civilnom odelu.
§ 13.
Kučni red objavljuje se u pro* štorijama odseka. Svaka objava mora biti potpisana po pretsedn'ku ili ka* pelniku.
§ H.
Ako odsek |privremcno obustavi rad, njegovom imovinom upravlja uprava društva.
*
Ovaj pravilnik primljen je na sednici izvršnog odbora dne 4. aprila 1930. i stupa na snagu sa danom ob* jave u »Sokolskom Glasniku«.
Beograd, 4. aprila 1930.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
Tajnik:	I.	zam. starešine:
A. Brozovič, s. r. E. Gangl, s. r.
Nova i obnovljena Sokolska društva.
Župa Beograd: nova društva Beo* grad III, Beograd IV. Čukarica, Ve* liko Gradište; župa Niš: novo Bela
1Ш1ШШ
i
Šava P°
ep
Ospf	\J 2Ža	•.
l
✓	p'*
tcn:5 ®
.bi* ,i<tr
.»n11
1o FJ IDA davvriL
Palanka, obnovljeio Kuršumlija; žu* pa Užice: obnovljeno Prijepolje; župa Mostar: novo Prozor '(Bosna); župa Tuzla: novo Morič; župa Vel. Beč* kerek:	obnovljena Bečej*Sv. Durad,
Ban. Arandelovo, Dala, Klarija, Mo* krin, Čoka, Melenci; župa Novi Sad: nova Vojka. Gložan, Stanišiđ, Hor* goš; župa Osijek: Našice, Ten/e.
Iz pokrajinskog Saveza ruskog Sokolstva
za Jugoslaviji!.
Ovime se saopštuje, da su odlu* kom starešinstva pokrajinskog Save* za od 31. januara o. g. isključeni iz redova ruskog Sokolstva: Viktor Ma* nakin i Stanislav Uzunov za svagda, i to prvi, pošto se nije pokoravao na* redenjima starešinstva pokrajinskog Saveza i odbio da primi presudu sa* veznog sokolskog suda, kojom je za svoje ranije krivice u pogledu sokol*
ske discipline, tradicije i etike >bio kažnjen sa dve godine udaljenja iz redova ruskog Sokolstva, a drugi za najgrublji prekršaj sokolske discipline
i	etike i za teške uvrede nanete sta* rešinstvu pokrajinskog Saveza. Ova je odluka na VIL glavnoj skupštini pokrajinskog Saveza 5, aprila o. g. utvrdena jednoglasno.
IVANKO BENDIŠ (Kotor):
Sokolska disciplina.
Disciplina — to je sveta reč za nas Sokole, ili bi bar morala da bude. Pa iako nam je na ustima, regbi da se nje ne držimo. Kao da nismo eves* ni njezine velike moči. A to je prvi uvet našega života. Gde nje nema, nema ni uspeha, nema napretka. Ne* ma ponosa. Ni pojedincu, ni celini.
Sečam se sveslovcnskog sleta u Pragu. Divio sam se disciplini one , najmanje brače, da i ne govorim o starijoj. Trebalo je videti, kako oni mladi naraštajci drže red, kako «e na vežbalištu ne obziru na ovo i ono, več revno vrše svoje odredene duž* nosti. Savcsno. Sokolski. I kad koji od starije brače hoče da uradi što se .ne sme, onaj mu njegov mladi bratac lepo, bratski veli: Brate, izvini, ne može se, zabranjeno je I ovaj bez prigovora posluša. Ako koji redatelj, stari ji brat, nešto zapovedi mlademu, nema tu nikakovog izgovora, nikako* vog nečkanja, on leti kao Soko. Pri* ■sustvovao sam na nekoliko akademi* ja. zalazio u sokolane prigodom vežbe
i	divio se uzornoj disciplini koja ta* mo vlada. Svak je na svome mestu, svak za svojim poslom ili čeka mirno na zapoved. I sve ide lepo, glatko, mi bi kazali: ko namazano. I uspeh je tu. A to se postizava disciplinom. Svaki je član te velike sokolske or* ganizacije discipliniran. On je sve* stan njezine moči, on joj se dobro* voljno podvrgao i dobrovoljno vrši svaku zapoved, bez reči, bez protesta. On je vrši rado, jer vidi da joj sc pokoravaju svi bez razlike, jer u ao* kolskim redovima nema privilegija, svi smo jednaki, svi brača.
I	nama se priblužuju veliki dani sokolskog sleta u Beogradu. Pogle* dajmo u naše sokolane da li vlada potrebna disciplina medu našom sta* rijom i mladom bračom i sestrama. Svako društvo prireduje razne zaba* ve, javne easove i izlete. Neka branil
u upravnom odboru, kao i načelnici
i	načelnice zapitaju sebe, da li vlada u njihovim sokolskim redovima pra* va sokolska disciplina, koja je prvi uvet svakoga napretka. I ponosa so* kolskog. Na žalost moramo konstato* vati, da u mnogim društvima ne vla* da uzorna disciplina. To se osobito opaža na sletovima. Osobito kod so# kolskog muškog naraštaja. Pa i medu bračom i sestrama našlo ‘bi se ne* urednosti. Ovde ne ču da navadam pojedine slučajeve. Ne bi lepo ni bilo. AU ču upozoriti braču načelnike i sestre načelnice, da ne vode na slet nedisciplinirane Sokole i Sokolice, pa makar bili i najbolji vežbači. Neka nas je manje, ali da smo Sokoli.
Mi u Beogradu treba da pokaže* mo, ne samo našu snagu, nego i da dokažemo, da smo zreli, da smo di* seiplinirani. Nas vodi u našu pj-esto* nicu plemenita i uzvišena sokolska misao, i svaki od nas treba da je svestan odgovornosti za potpuni uspeh. Tu če biti u nas uprte, može sc reči. oči celoga kulturnoga sveta. I jedan, dvojica, trojica, mogti da na* nesu Ijagu na društvo, na nas svih, svojim ponašanjem kao nedisciplini* rani članovi. Pa kako bi svet o nama sudio?
Gledao sam u Ljubljani i u Pra* 0u kada su stizali vozovi sa bračom Čehoslovacima. Voz istiže na stanicu. ■Ne miče sc niko iz voza, pre nego to voda zapovedi. A oiula u uzornom redu izlaze jedan po jedan bez buke
i	galame. To je red. To je disciplina. Kod nekih naših toga nišam video. Fali discipline. Na nekim sletovima video sam mnogo brače i sestara ne* propisno odevenih, sa žutim cipela* ma, bez ovratnika, a sestre u nepro* pisnim cipclama i čarapama. Takovi se ne smiju pripuštati na slet.
Bilo je i ovih slučajeva. Naredba je da svi članovi neke župe u taj i taj čas budu na tome i tome mestu.
Prolazi pola časa, a nema toliko bra* če, pa ni samog načelnika župe. Ka* kova je . to disciplina? Ne ču spomi* njati da li su mnoga brača i koliko disciplinirani u zajedničkim konači* štima i u vremenu kad moraju svi da idu na počinak. O tome če svemu i naš Savez odrediti posebne propise, kojih se moramo bezuslovno držati, ako hočemo da pokažemo celome svetu da smo Sokoli u pravom smislu reči. A da budemo takovi, treba da se priviknemo sokolskoj disciplini u svome društvu.
Potpuno sam uveren da če sva braea i sestre pokazati na ovome na* šemu velebnome sokolskom sletu svu onu lepotu sokolske duše, i ono so* kolsko dostojanstvo, koje je odlika svakoga Sokola.
KOVAČ LOJZE (Ljubljani):
Lutkovno pozorište.
U januaru o. g. 'ustanovio se je lutkovni odiio Sokola Ljubljana te se je počelo priredi'vati predstave na pozornici Čehoslovaeke obce ti Ljub* ijani, koja je jdala na rasipolaganje svoju pozornic.u i ceo inventar. Такок der članovi čehoslovačke obce veo« ma marljivo pomagali su razvojui ove sekoije, radi česa neka im je najlep* ša hvala. Pvm je odio Sokola pre* uzeo važnu ulogu u preređivanju predstava ove vrsti, a tim * šiirenju lutkovnoig pozorišta kod nas.	,
Od kolikog je to značenja vidi se kod naše brače Čeha, koji i'maju u svakoj školi i u svakom društvu lutkovno pozorište veliki broj dru* štava, koja goje lutkovno pozorište u cilju da zabavljaju r izobražavaju svoju ctmladmu. Kod nas se !u ovom smeru počelo tek u zadnjih deset go* dina, ali na ovom polju do sada je bilo veoma slabag uspeha, jer se raz* voju futkovnog pozorišta polagalo premalo važnost*:. Nadat,: se jc, d* če naša javnost sada ima ti više shva* tanja i da če ovaj rad pod ipiruti. koji je od velike koristi sa naš: naj* mlade.
Č-ovek se taista radu je, kad gle* da, ta mlada srca, koja največ m ve* seljem i Velikim znimanjem prate predstave te jedva čekaju da prode sedmica pa da vide novu predstava. Neka stoga majke ne odruču ovu ’za* bavu svojoj de‘ci, treba :h voditi i pružati im ovo veselje, koje je deci od velike koristi u dugim zimskim danima.
Za narednu sesiju pripravlja sc bogat i zanimljiv raspored, pa se sto* ga obračamo svoj brači Sokolima ko; ji su napisali kakovu igru ili bi bili pripravni da što napisu za lutkovno pozorište, da tako prinesu razvoju i napretku naše mladeži, kt/ja >če im biti veoma zahvalna za velikodušno delo, ako učinite i poklonite u jed* nom primerku, koji pošaljite na ra--slov: K.ovač Lojze1, Sokol Ljubljana, Narodni dom.
Ako bi koje društvo želelo' da ustanovi lutkovno pozorište i u ovom slučaju trebalo izvesne informacije, pripravni smo da u tom pogledu da* demo sve up ute i potrebna ob a ve* stenja.
IZ SAVEZA NASTAVNIKA GIMNASTIKE.
Upute za slet srednjoškol-ske omladine.
Sletište.
Sletište se nalazi kod zgrade No* vog Tehničkog Fakulteta u sredini grada, Do njega se može doei Alek* .sandrovom ulieom, koja se kao glav« na arterija pruža grebenom Beograda. Oko sletišta saobračaju tramvaji br. 2, 6 i 7. koji su pak vezani goto* vo sa svima ostalim brojevima tram* vaja. U sletske dane če se verovatno
i	ostali brojevi tramvaja, koji vode sa svih strana Beograda Ica njego* vom, središtu, pustiti u praveu sleti* šta. Svi tramvaji če imati na pred* njoj strani natpis Sletište. Sa željez* ničke i parobrodske stanice se pak najlakše dolazi tramvajem br. 2, koji je kružni i obilazi oko slet:šta.
Na sletištu ima četiri ulaza za gradanstvo i to; iz • Grobljanske i Vladetine po jedan i 'dva ulaza iz Katarske ulice. Pored ovih ulaza se nalaze i ulazi za vežbače i vežbačice, koji vode u svlačionice. Ovi če ula* zi biti obeleženi naročitim brojevima
i	škole če blagovremeno dobiti uput* stva koji je ulaz za njih određen.
Svlačionice.
Svlačionice se nalaze oko sletišta ispod samih tribina. Radi toga su tribine ispod sedišta obložene, da ne* bi svlačionice prekišnjavale. Oko svlačionica se nalaze sabirališta, i da bi se nesmetano i odvojeno od gra* danstva moglo saobračati, izmedu svlačionica i tribina, na pojedinim mestima su udešeni mostovi za prelaz čitavih kolona.
U samom krugu svlačionica i sa* birališta nalaze se umivaonici, bifeji za prodaju napitaka bez alkohola i jestiva po sniženoj ceni, ambulante za ukazivanje prve pomoči i klozeti.
Sve če ovo biti obeleženo vidnim znacima.
O	redu i čistoči moraju voditi računa i gg. nastavnici i nastavnice, koji vode učenike i učenice.
Škole če na vreme biti obavešte* ne, koje su svlačionice odredene za pojedine grupe učenika prema vrsti vežbanja.
Dolazak na sletište i ulazak u -svlačionice i sabirališta biče u gru* nama za to je potrebno da gg. na* stavnici(ce) saberu svoje škole u stanovima i sa svima učenicima(cama) skupno dodu. Svaka če škola uvek nositi svoj standard. Vodite računa
o	učenicima(cama), koji stanuju u pri* vatnim stanovima kod svojih prija* tefja i rodaka, da na vreme budu na mestu polaska.
Za čuvanje stvari u svlačionici* ma če gg. nastavnici(ce) ostaviti re* dare, a novac i stvari od vrednosti čuvati kod sebe. Preporučite učenici* ma(cama) da stvari od vrednosti, u koliko nisu potrebne, ne nose sobom.
Za čuvanje stvari u svlačionica* ma postoje naročite odaje, koje če biti stavljene na raspoloženje gg. na* stavnicima(icama).
Putovanje.
Putovanje do Beograda i natrag obaviče se posebnim vozovima. Ovi če vozovi polaziti iz večih nesta ta* ko, da če usput primati sve (Skole, koje budu odredene da putuju tim vozovima. Da ne bi vozovi bili pre* opterečeni ili pak i suviše olakšam, odrediče se kasnije, kojim če vozom
i	u koje vreme koja škola putovati.
Kako če mnoge škole putovati redovnim vozovima do mesta ulaska u posebni voz, to je potrebno na 24 časa pre polaska u svome mestu pri* javiti polaznoj stanici broj učenika (ca), kako bi ee /moglo putovati u grupi i posebnim kolima. U vozovi* ma je neophodno potrebno odvojiti učenike od učenica, ili ako je usled malog broja nemoguče izvesti u po* sebnim kolima, neka se ta podela iz* vrši po kupejima.
U svakom posebnom vozu mora biti naročito vodstvo, koje če se sta* rati o podeli mesta i redu u vozov:* ma. Vodstvo voza odrediče sletski odbor i blagovremeno izvestiti sve škole o torne. Vodstvo voza če tako isto dobiti brojno stanje učenika(ca) kao i to. koje škole imaju pravo da putuju tim vozom. Kola u kome če biti vodstvo voza biče naročito obe* leženo.
Povlastica u vožnji je 75% za učenike(ee) i nastavnike. Na polaznoj stanici če svaki učesnik uzeti polo* vinu vozne karte, koja če sa slt^t* skom železničkom legitimacijom va* žiti i za povratak.
Železničke legit macije, koje če
poslati na vreme, potrebno je ove* riti na polaznoj stanici, po dolasku u Sletskoj kancelariji i pri povratku na stanici u Beogradu. Legitimacije če škole za svakog učesnika popuniti
i	overiti svojim žigom. Ove če se
legitimacije poslati školama prema broju plačenih sletskih značaka. Že* lezničke legitimacije i vozne karte pdtrebno je brižljivo čuvati, jer pe se za slučaj gubljenja kupiti nova vozna karta. Za to je najbolje, da je* dan od gg. riastavnika(ica) vodi bru* gu o svemu.
Putovanje drugim vozovima nije dozvoljeno i u tom če slučaju učes* nici platiti punu cenu vozne karte.
Za vreme putovanja ni je dozvo* ljeno istupati na stanicama gde voz j iij]^ как0 ђј tabla na njoj čvršče sta*
jala. Motka je obojena plavo. Tabla je na Standardu u obliku pravoogao* nika 45/25cm. Na bglovima diagonal
ma) kako se treba čuvati. Na slučaj obolenja u stanu ili u gradu potrebno §e odmah zatražiti stanicu za 'Jiitnu pomoč tel. br. 41—06. U stanovima Če biti na vidnom mestu istaknuto gde se nalaze ambulante za davanje prve pomoči.
Standarde.
Sletski odbor je izradio štandar* de sa natpisom banovina, kako če se ovo svrstavati. Pred svaku grupii Učenika(ea) prema uzrastu iz jedne banovine biče Standard. Kako je po* trebno da svaka škola ima svoj stan* dard, koji če nositi naziv škole i me* sta, to če ih same škole napraviti. Standard treba da bude od plehane table koja je prikovana za drvenu motku duž 180 cm, motka da bude okrugla i debela 4(1 mm, a na gornjem kraju 'nešto piinija i četvrtastog ob;
stoji.
Na stanici u Beogradu treba sa* čekati da voz potpuno zaustave i tek na znak vode izači iz voza. Izlazak sa stanice, na zborno jmesto imase izvesti što pre i u največem redu ta* ko. da se stanica za deset minuta napusti.
Putne stvari.
Učesnici če poneti sobom samo najpotrebnije stvari:	za prenočište,
preobuku, ishranu, umivanje i čišče* nje. Sve ove stvari treba spakovati u naročiti kufer ili torbu na kojoj če biti označeno ime' i prezime škola i mesto učesnika. Ove če stvari učes* nici izneti sami sa stanice na zborno mesto i samo teže omote predati da se prenesu kolima na mesto »tano* vanja. U.česnici, koji stanuju kod svojih rodaka i prijatelja, moraju se sami postarati o prenosu stvari. Za prenos stvari u zajedničke stanove odrediče svaka škola po jednog uče* nika na svakim kolima, koji če se starati, da se stvari odnesu u stan.
no гагегапа, tako da od temena- ugla do tačke spajanja sa diagnalom ,bude krak 3 cm. : Obim pravougaonika u širini 2 cm obojen je plavo, polje u sredini belo i slova crveno. Nadpis škole se piše u gornjem 'redu škola, a u donjem krupnim' siloMma mesto. Kako u natpisu škole mogu biti i više reči to se ista mogu i skratiti n. pr. »Žen. učit. škola«.
Izleti. *
Sletski odbor prtdvidava da se pored ranije iznetog programa u da* nima školske omladine predvidaju se svečane predstave u narodnom pozo* rištu, koje bi se obavtle'5 8. j-una u veče i izleti kao i razgledanje grada 9. juna preko celog dana. Sve ovo se još razraduje i poslače se blagovre* meno izveštaji. U koliko/ bi škole ,sa* me želele da posle svršenog programa učine kakav izlet samostalno, molimo neka nas o tome obaveste, kako bi* smo se mogli postarati za prevozna sredstva i povlastice.
KNJIGE I LISTOVI
Stanovanje.
Stanovanje je us školama. kao što je to ranije napomenuto u knji: žici »Vežbe i uputstva« i toga se tre* ba pridržavati. Gg. nastavnici i na* stavnice imače u sobama postelju sa slamaricom, a ostalo če poneti so* bom.
Mesto stanovanja odrediče se kasnije, a svaka če škola na stanici dobiti vodu, koji čc ih odvesti u stan. Raspored po sobama izvršiče sami nastavnici prema broju mesta u sobi, što če biti obeleženo na vrati* ma svake sobe.
O	redu i čistoči u sobama če vo* diti računa gg. nastavnici i nastavni* ce. Za umivanje su udešene naročite instalacije u dvorištu sa dovoljnim brojem slavina, kako bi Ve brzo i dobro moglo oprati.
Ishrana.
Zajednieka ishrana če se obaviti u školama gde .'budu učesnici sta* novali.
Ishrana se sastoji iz dorueka, ručka	i	večere i	stajače najviše'	do
20 Din	dnevno.	Za doručak če	se
dobiti	% , lit. bele kafe ili čaja,	za
ručak	umokac sa	parčetom mesa	od
200 gr i za večeru umokac sa parče* tom mesa 200 gr. Hleb se ovde tako* der podrazumeva u dovoljnoj količi* ni. Potrebno je da svaki učesnik po* nese šolju za belu kafu, tanjir, kaši* ku, viljušku, nož i čašu za vodu.
Način izdavanja ishrane dostavi* če se naknadno.
Sletski znak.
Svaki učenik mora kupiti sletski znak koji če prišiti na levoj strani košulje ili bluze. 0\ro preporučujemo radi toga, što se znak može vrlo lako otkopčati i izgubiti.
Sletski znak stoji 5 Din i biče ranije razaslat svima školama. Bez sletskog znaka neče se niko pustiti na sletište ni u stan.
Sanitet.
Putovanje na slct je dozvoljeno samo potpuno zdravima. Zato je bilo neophodno potrebno, da se sv; učes* n:ci pre polaska lekarski p.regledaju. Sletski odbor če tražiti od Min. Na* rodnog Zdravlja da 'svaki voz doprati do Beograda po jedan lekar sa po* trebnim osobljem za ukazivanje le* karske pomoči. Kola u kojima bu<k odredeno mesto za ukazivanje prve pomoči biče vidno obeleženo.
Na samom sletištu se na svakoj strani nalaze ambulante za ukaživa* nje prve pomoči, kao i bolnica sa 100 postelja. Kako se dešava vrlo cesto, da se mnogi neosečaju dobro, a ne' javljaju se za lekarsku pomoč, to je potrebno objasniti učenicima(cama) da se za i najmanju povredu pobolenje
ili	hrdavo osečanje odipah prijave i nedozvole da se bolest, koja bi mo* gla nastupiti, razvije u punoj meri. Bilo bi dobro, ako bi školski lekari pre polaska u školama održali pre* davanje i dali uputstva učenicima(ca*
I. svesokolski slet Sokola kralje* vine Jugtofelavije (grada za sletsko po* selo), izdanje Sletskog odbora, Beo* grad 1930. Ova knjižica dobro če do* či svim našim sokolskim jedinicam i pojedinoima u svrhu držanja pred* sletskih posela, kako bi se celokup* no naše članstvo što bolje pripremilo za naš prvi sveso'kolski slet. Knjižica je sadržajno veoma lepo opremljena te porod poruke Sletskog odbora na* laze se članci I. zam. starešine br. E. Gangla. saveznog tajnika br. A. Brozoviča, brače A. Tadićai, Dra. I. Vidica, nekol ko prigodnih pesama od brače Dr. V. V. Rašica, S. Dur* deviča, M. P. Cvetičeve, Dra. 1. Vi* dica Mih. Gradojeviča i jedan slet* ski prigodni igrokaz. Knjižici je do<* dana i glazbena kompozicija jedne pesme br. Mih. Gradojeviča.
Prosveta, list iza zabavu, pouku i prcsvečivanje, Sarajevo, donosi u 5. majskom broju pored veoma lepog i biranog gradiva i slika i elanak pod naslovom »Sokolska župa Mostar i ratl na selu« iz pcra br. Tvrtka Ka* nacta, iz kojeg se vidi opsežno i sve* strano delovanje mnstarske župe naročita na selu. gde je rad sokolskih četa i u privednom po'gledu doneo najlepših uspeha. Rad ov h seoskih sokolskih četa mogao bi da b.ude pri* merom i mnogim našim društvima.
La YoVigoeJavie, Beograd u broju 33. od 3. o. m. donaša nekoliko infor* mativnih vesti o I. svesokolskom sle* tu Sokola kraljevine Jugoslavije. List izlazi dvaput sedmično. Tromesečna pretplata 48 Din.
Sokolski Glas, glasilo Sokolskog društva u Dakovu, u broju/ 18. od
3.	o. m. medu ost(alim donaša pr o-* glas Saveza SKJ »Na našu ol:mpija*
du«. List izlazi svake subote. Me* sečna pretplata 6 Din.
Gostooderski li&t, Zagreb. Izašao je 5. broj ovog mesečnika, sa bira* nim člancima i praktičnim uputama gospodarske prirode. Godišnja pret* plata 30 Din.
Mornar, poučni i zabavni list za pomorski svijet, Sušak. Godišnja pretplata 48 Din. Izlazi mesečno.
Novi čovjek, Sarajevo, izlazi sva* ke subote. Godišnja pretplata 60 Din.
Preporučamo braći i sestrama, koji pose-ćuju Zagreb, restauraciju „Varošku Plv-nlcu“ i „Kavanu Medulić“. Citajte naš oglas.
RAZNE VESTI
Savez sportskih lekara (Societa Medica di Cultura lisica) bio je osno* van u Italiji. Za pretsednika bio je iza* bran prof. dr. Hugo Cassini, direktor sportskog lekarskog laboratorija na vojničkoj školi »Farnesia« u Rimu. Sa* vez je bio osnovan inicijativom mini* stra za šport, fašističkog generala Tu* ratija. Zakonom odredio je, da mora svako sportsko društvo imati svog sportskog lekara, koji mora da bude član pomenutog saveza.
Savez teniških klubova u Nema* čkoj broji 1000 klubova sa 98.000 čla* nova i članica.
Svečanosti radničke omladine ČSR. čehoslovačka radnička omladina, orga* nizovana u D. T. J. .(radnička telovež* bačka društva) održače svoje svečano* sti u Pragu od 26.—30. juna o: g.
IZ ŽUPA I DRUŠTAVA
ZUPA BANJA LUKA
SOKOLSKO DRUŠTVO BOS. NOVI.
Danas je bio na prolazu kroz Bos. Novi pretsednik vlade deneral gospodin Petar Živkovič burno po* zdravljen od celog gradanstva. —
U ime .Sokola pozdravio ga je starešina brat Dušan Drnjača,xte ga iz* vestio o stanju Sokola. G. pretsed* nik pokazao je veliko interesovanje za ovdašnji Soko. Kada je starešina spomenuo potrebu za Sokolskim do* mom i zamolio, da država prepusti
jednu svoju praznu zgradu za Sokol* ski dom, g. pretsednik je obečao svo* ju pomoč, a društvo, da se obrati pis* menom molbom na njega. —
Dobrotom ,g. pretsednika oživo* tvoriče se davna želja naših Sokola da dobiju svoj dom, u kojem če mo* či da fizički i kulturno napreduju na dobro svoga kralja i otadžbine.
Na polasku darovao je g. pret* sednik Sokolskom društvu 1000 Din, a Sokoli su ga ispratili sa klicanjem: Živeo i Zdravo!	C.	K.
ZUPA BEOGRAD
SOKOLSKO DRUŠTVO STARA PAZOVA.
Sokolsko društvo Stara Pazova održalo je dana 16. IV. ov. g. svoj društveni prednjački ispit. Ispitnu komisi ju sačinjavali su: kao pretsed* nik načelnik beogradske župe Djoka
Il	č tajnik T. O. župe Miloš B. Niko* lič. te pretsednik zdravstevnog ode* lenja domačeg društva br. ‘Dr. Ge* orgije Mihajlovic, i Živojin Mihajlo* vile. Ispitu je pristupilo pet brače i tri sestre. Svi kandidati pokazali su jedno solidno teoretiičko znanje, dok se pri izradi pismenog zadatka ose* .čao nedostatak jedne - jedinstvene terminologije; ovo poslednje ne može im se za zlo uzeti, jer jedna j edin* stvena i ustaljena termiologija kold nas još ne postoji. Prosečan uspeh ispita izražen u ciframa jeste 7’956 tačaka. dakle veoma blizu vrlo do* bro. UzevšS u obzir da kandidati nisu slušali jedan sistematski organizova* ni tečaj, rrože se reči da su u nek:m predmetima upravo zadivih. Kandi* dati su osposobljeni za društvene prednjake po pokazanem uspehu ka* ko sledi: Apolonije Svirac (9); Josif Šarkezi (8’83); Dr. Branko čipčič (8-78):	Ivanka Ranicki (8’35); Jelka
Ranicki (8'21): Pavle Kavasi (7); Šitno Kiš (6-78); i Voja Matič (6*71).
Nb. Brojevi u zagradi označuju prosečnu ocenu kandidata.
M. B. N.
ZUPA BJELOVAR
SOKOLSKO DRUŠTVO KRIŽEVCI.
Prošle godine umro je prerano major Jure Heruc, ordonans oficir Nj. V. Kralja, rodom iz Križevca. Ožaloščeni njegovom preranom smr* ču njegovi ratni drugovi 'iz 8. peša* dijskog puka za vreme sudbonosnih borba na solunskom frontu, želeči da bar donekle sačuvaju uspomenu na njega, upisali su ga jednim ulogom kod Sokolskog društva u Križevcima, njegovom rodnom mestu, za člana utemeljitelja te u tu svrhu poslali po ing. Miladinu M. Pečinaru, ovlašte* nom gradevinskom inženjeru u Beo* .grad preko poštanske štedionice su* mu od 1000 Din.
i	Uprava društva se za taj pleme* niti čin pieteta najiskrenije zahva*
lju je.
Konstitu;sanje Sokolske čete u Spišič Bukovici.
Na 27. februara o. g. konstituirana je po delegatima virovitičkog Sokola Sokolska četa u Spišič Bukovici. Za starešinu postavljen je Stjepan Sitek, zamenik Franjo Marčeta, tajnik lomi* slav Pureta, načelnik (Milan Gašpar, zamenik Ivan Prugavac i blagajnik Jo* sip Čačič. Izvršujučih članova ima 30, podupirajučlh 40.
Širenje Sokolstva medu seljacima.
Odkad je osnovan Soko kralje* vine Jugoslavije, opaža se naročito medu seljacima velik interes za sokol* ski rad. Seljak je sit medusobne mržnje
i	natezanja, nepokvaren je i traži oz* biljan, složan i stvaran rad. Upravi Sokola u Virovitici dnevno stižu pozivi za osnutak sokolskih četa po selima. Iz Terezinog polja javio je telefonski tamošnji učitelj, da se kod njega pri* javilo 108 članova i traži da se hitno izvrši konstituisanje.
KONKURS
za prijem pitomaca u Pomorsko-Vasduhoplovnu školu u Divulja-ma. pošta Kaštel Stari (Dalmacija).
Na osnovu rešenja gospodina mi* nistra Vojske i Mornarice M. V. Broj 2023 od 4. februara 1930. godine pri* miče se ove godine u Pomorsko=Vaz* duhoplovnu Podoficirsku školu mor* narice u Divuljama do 150 mladiča iz gradanstva i iz Mornarice za pitomce.
Školski kurs počinje 1. oktobra a traje 24 meseca.
REUMATiZAM
Ischias, ukočenost žila, ko-stobolju, zubobolju, glavo-bolju itd. liječi najsigurnije
„ANTIRHEUMIN“, koji je kroz kratko doba stekao bezbroj priznanja. Cijena orig. flaši 35 Din, a pokusnoj 18 Din.
FERRALBUMIN
je izvanredno sredstvo proti malokrvnosti, općoj slabo-ći, pomanjkanju teka itd.
Cijena orig flaši 35 Din. Qba lijeka dobivaju se u apotekama ili kod proizvađača: Mr. A. Mrku-šiea, apotekara — Konjic (Hercegovina), koji šalje franko pouze-cem 3 orig. flaše za 105 Din, a 1 za 40 Din. Pokusne 3 flaše „Antirheumina“ za 65 Din, a
1	za 25 Din. — (U inostranstvo šalje franko 6 orig. flaša za 300 Din, a 6 pokusnih „ANTIRHE-UMINA“ za 160 Din, doznačivši unapred novac).
Соколску чоју прописну
израђује
Највећа домаћа индустрија вунених тканина
Влада Теокаровић и Комп.
у Параћину
и препоручује свим братским друштвима да се снабде директно из творнице no најповољнијим ценама. — Понуде и мустре шаље _	творница	на	захтев.
ŽUPA
Sokolska župa Celje razaslala je sv.m društvima prijavnice za uče* stvovanje na župskom sletu. Rok isti* če 1. maja o. g. Ovogodiišnji župski slet održače sc u središtu župskog teritorija, gde su sa svih strana že* lezničkc veze veoina pogodne. Očeki* vati je, da če učestvovanje bit': mno« go veče od dosadanjih.
Župsko načelni štvo je več odre* dilo program, koji, razume se, jo5 nije dolini tivan. U subotu, 14. juna u pet sati po-podne drži ,se sednica sudačko.g zbora, u 5'A počinje župsko izbirno takmičenje za muški i žen* ski naraštaj, k’oje če se završiti oko
8. naveče, našto se nastavlja sednica sudačkog zbora. Na dan žu,pskog sle* ta u 6 sati jutrom počinje župsko iz* birno takmičenje za članove i čla* nice u prednjem i nižem lodelu. U 8 lA pre podne drže se k’ušnjc, u 11MI povorka. Popodnevni nastup počinje u 3'A.
Naveče istoga dana u 8 sati aka* demija na 'sletištu, na kdjoj če po mogučnosti sudel'ovat', i vanjgka dru* štva.
Ministarstvo sadbračaja odobri*
lo	je svojom odlukom br. 6525 od
9. aprila 1930. povlasticu od 50% po* pusta za sve razrede i vozove izuzev Orient*ekspres. Popust je odobren za sve pruge u Dravsko j banovini i za prugu Sušak*Zagreb*Zidam most u vreme od 12. do 18, juna.
Glede dece upozorava župa, da nije obavezno korporativno učestvo*
SOKOLSKO DRUŠTVO MEDVODE.
Dne 13. marta o. g. osnovano je u Medvodama Sokolsko društvo. Žup* ska uprava imenovala je u društve* jnu upravu ovu bracu: starosta Su* šteršič Jože, zamenik st. Tome Vilko, načelnik Podviz Vinko, načelnica Še* šek„ Štefka, .prosvetar i tajnik Vrtač* nik Valerttijj, blaga'jnik Fertin Leo* pold. Članovi uprave: Markušek Fra* nja, Kržišnik Alojzija, šdšteršič Fra* njo, Bcfgataj Josipa, Bohinc Andre* ja, Zvonar JošTpa, Detela Josipa Li* kar Arfdreja, LagerKolc Franjo. Za* menici: Brajnik Jos,-'pa, Jesih Leopol* da, Vrtačnik Janeza, Bohinc Ivana ml. Razinger Fclčcta, Pantclič Gro* zdena, Sešek Franja, Jamnik Josipa. Nadzorni odbor: Bergant Ivana, Iste* nič Viktorja, Novljan J u 1 ’ j a, Šmid Karla.
Društvo od ustanovljenja broji ~~ člana i 10 m. naraStaja. Teškoče su u torne da Soko nema nijednog lokala za. vežbanje. Ipak uz dobru volju i požrtvovnošću cclokuronotf članstva premostičemo i te zapreke.
MURSKO SOKOLSKO OKRUŽJE.
U nodelju 3. maja održala se je u Sokolskom domu u Ljutomer II. re* dovna sednica društvenih prosvetara, kojoj jc učestvovao br. župsk"i pro* svetar R. Londncr iz .Ma'ribora. Pre* gledao se je prosvetni rad u martu
i	aprilu, koji jc zadovoljavajuči. Manj* kali su jedino izveštajl iz Donje Lendave, koja uopšte ne odgovara na nikakovu okružnicu ni župe ni okruž* ja pa takoder zato nije sodnici uče* stvovala ni Mur, Sobota. Disciplina!? Za maj i juni odredena su predava* nja o Beogradu {zg. i zp.) i svesokol* skom sletu’ (upute i saveti o putova* nju i vladanju i t. d.) osim obvezat* nih poslanih referata za tel. i ostalo članstvo, porazgovorilo sc je temelji* to i o nagovorim a pred vrstom. Za decu se uvadaju pripovedalački po* poldnevi u prirodi ili u vežbaonici. Do jeseni moraju biti uređene mini* malne knjižnice, a imenik ovc ima da
CELJE.
vanje, več je prepušteno društvima da o broju sama odlučuju.
Na prvoj scdnici zbora društve* nih načelnika i načelnica dani su iz* veštaji, prema koj,'ma se vidi, da „sa društva marljivo pripravljaju za slet, te sc je nadati da če župski slet b3ti veličanstven uvod velikim sokolskim svečanostima u iBcogradu.
Župsko izb'mo takmičenje čla* nova i članica za prvenstvo i u vi* šem o delu držače se na prajznik 29. maja u 8 sati jutrom u vežbaonici celjskojga Sokola. To takmičenje ode* Ijena je od žu’psko\ga sleta, j er se takmičenja' u svim odelima rad; pre* cjpsežnos'ti .gradiva ne bi mogla izve* sti u jedan te isti dan.
TRAŽE SE PREDNJAČI.
Sokolska društva u Foči Brezi i Rcgatici sarajevske župe trebaju spremnog prednjaka, koji bi prcuzeo načelstvo ovog društva. Isti b' mo* gao biti u tim mestima zaposlen kao učitelj ili ekonom ili tehnički onov* nik. Reflektanti neka se obrate na upravu Sokolskog društva u Sarajevu.
C
PREDNJAKA
traži Sokolska župa Banja Luka. Pri* jave kojima .sc ima priklopiti (sve* dodžba o župskom, eventualno savez* nom prednjačkom ispitu primaju sc do 1. juna 1930. Nastup čim pre. Plača 1500 dinara mesečno, te putni troškovi, koje plačaju društva.
Uprava župe Banja Luka.
Marljivo vežbamo po vrtoVima do* brih ljudi te se pripravljamo za slet u Beogradu. Čim prebrodimo ovc teš* koče i dobijemo kakav primeran lo* kal, počečemo radom i u drugim gra* nama.
Priredili smo takoder ,i nekoliko izleta.
*
SOKOLSKO DRUŠTVO GROSUPLJE,
Ovdašnji Soko .prircd'o je na ovetnu nedelju u so'kolskom domu igru. »Ustajanje«. Živa igra naših mladih lepo nas jc iznenadila, što
dokazuje sposobnost i za teže ulo* ge. Unatoč dugih monologa, držal' su gledaoce u največoj pozornosti i <.pri* vukli ih sa sobo.m u doživljaje, te im na tom jzaista Jepom uspehu mora* mo iskreno čestitati, t;m više, što su igrači mlade sile i obečaju još mno* go uspeha.
Vcoma je utešno, da takoder deo ovdašnjeg učiteljstva sudeluje u so* kolskom prosvetnom radu vcoma oduševljeno. Samo tako i dalje! Zdravo!
se pošaljc Ž. P. O. O lutkovnoj i dramatskoj sekciji doneti su važ'ni zaključci te je is:taknuto da prosvetni
rad dramatske sekcije ne sme da ima odvojen put od telovežbe. Uopšte je mišljeno da prosvetar vodi društvo upr. i prosvetno i da zbližuje telo j vežbu ea upr.*prosvetnim radenicima. Glede pečata treba se ravna'ti po pra* vilnicima. Obzirom na približavanje sletova i naročito beogradski ima ta* koder da se prosvetni rad povede u tom smeru. L jeseni pak na daljnji rad. Zdravo!
*
SOKOLSKO DRUŠTVO KRIŽEVCI PRI LJUTOMERU.
Dne 8. juna o. prirediče dru* štvo prigodom proslave 10. godišnji* ec svog opstanka javnu vežbu tc ovim prosimo br. društva da nas tim danom posete.
Zdravo!	_ar
KOLINSKA CIKORIJA
je jako priljubljen pridatek za kavo!
godišnjice pretsednika čehoslovačke republike brata T. G. Masarvka. Aka* demiju je otvorio starešina brat Z. Jo* vanovič kličuči Nj. Vel. kralju i Ma* saryku, nakon toga je vojna muzika intonirala našu i čehoslovačku himnu. Po tom je prosvetar br. Branko Div* ljan održao predavanje o Masaryku, a pevačka sekcija otpevala jc »Oj Sla* veni« i »Pesmu Sokolova«. Ostali deo programa ispunila je vojna muzika iz* vadanjem jugoslovenskih i čeških kompozicija. Akademija je bila veo* ma dobro posečena i u svakom pogle* du uspela. Proslava je produžena i po* sle podne čajankom u Oficirskom domu.
13. marta održan je zakazani sa* stanak sa prestavnicima kulturno*pro* svetnih ustanova u svrhu proširenja rada pevačke sekcije. Svi su složno pristali na saradnju u sokolskoj pevač* koj sekciji, i to da sc zasad obrazuje samo muški hor, a docnije i mešoviti.
Dne 15., 16. i 17. marta pregledao je tehnički rad društva načelnik župe Mostar br. Petar Čolič. Tom prilikom dao je potrebne upute o izvršenju pri* prema za slet u Beogradu. Ujcdno je brat Čolič pregledao i društvenu se* osku četu.
16. marta osnovana je nova četa u Lastvu, za koju postoje svi uslovi da če se uspešno razvijati.
Rešeno je da sc naraštajski dan odredi 4. maja, a javna vežba 8.-juna, koja če ujcdno biti i generalna proba za slet.
Nove prostorije za vežbaonicu društvo če dobiti u zgradi niže gimna* zije, koje treba unekoliko preudesiti. Na molbu društva gradska opština vo* tirala jc za tu svrhu kredit od 4000 dinara.
Nova uprava če naročitu pažnju posvetiti prikupljanju sredstava za po* dizanjc sokolskog doma i reorganiza* ciji članstva. U tom pravcu sc več ra* di i preduzeto jc što treba.
Svi su izgledi da če nastojanja nove uprave uroditi velikim plodom i dovesti društvo na dostojnu visinu.
ŽUPA CETINJE
SOKOLSKO DRUŠTVO KOTOR, f Brat Ju!io Anterič.
Sokolsko društvo u Kotoru izgu* bilo je vrednoga svoga blagajnika brata Anteriča kad se najmanje oče* kivala njegova smrt.
Brat Anterič bio je jedan od naj* zauzetnijih odbornika društva, te je svoju funkciju vršio 'savesno i pre* dano. Sokoli su ga ispratili do hlad* noga groba i tako mu odali dostojnu počast. Večna mu slava!
ŽUPA NOVI SAD
ST. BANOVCI NA DUNAVU.
Prigodom proslave 80. godišnjice velikog Slovcna i brata dr. Tome Ma* sarvka, pozvalo jc starešinstvo sokol* skog odseka sve državne, opštinske, zadružne i druge ustanove da se pri* druže ovoj proslavi.
Svečanost je obavljena u zgradi osnovne školc u nedelju 9. marta o. g. u 11. sati pre podne. Brat starešina Mudrič Nikola, upr. škole, govorio je o životu i radu Masarvka, a jedna uče* nica IV. razreda prigodnom deklama* eijom dopunila je uspelu svečanost.
Gradanstvo sc je vrlo dobro oda* zvalo, tc jc velika školska dvorana bila duplom puna.
Proslava je započela sa pevanjem državne himne, a završila je sa »Hej Sloveni « Pevali su dači osnovne škole sa svojim nastavnicima, a pridružili su im se svi prisutni gosti.
ŽUPA OSIJEK
SOKOLSKO DRUŠTVO BELI MA= NASTIR ZA FRANCUSKI DAN.
Na dan 8. aprila na poziv ovd. opštinskog beležnika sakupili sy se pretstavnici svih mesnih udruženja i korporacija radi organizovanja odbo* ra za prikupljanje dobrovoljnih pr:* loga za poplavljene u Francuskoj.
Pozivu su se odazvali svi pred* stavnici, koje je pozdravio starešina ovdašnjeg Sokolskog društva br. Kraj*
novič Stevan, komesar željezničke i pogranične policije. Divnim i tempe* ramentnim govorom izneo je zasluge Francuza za naš narod. Izneo je ka> rakterrte erte jednog visoko kultur* nog naroda, koji je zagazio u svetsfci rat i zbog nase potlačenih, niških i malih, kojima Austro*Ugarska močna
i	silna nije dala da duhom dane. Pa
i	onda kada je Srbija bila zbrisana sa evropske karte, nisu se bliži suse* di ni jedan setili da ostatke snpske vojske koje su 'ličile samo na bedne senke, da te ostatke prihvate, nego u mesto toga su i ti ostaci maltretiram
i	mučeni na sve moguče načine. Ali Francuska ne zaboravlja Srbiju. Ona širi svoje močne ruke i prihvača Sr* be, daje im hranu, odelo, lekare, apo* teke, prevozna sredstva. Oporavlja oronule, leči bolesne i ranjene, otva* ra vrata svoja svima Srbima i Jugo* slovenima i uzima ih pod svoju moč* nu zaštitu. Otvara vrata svojih škola srpskim dacima i smatra Srbe u op* šte svojim gostima, kojima ukazuje svaku čast, poštovanje i potporu u svakom ipogledu. Moguli to Srbi kad* god zaboraviti moguli to Jugoslovcni kadgod zaboraviti i smeju si to Ju* gosloveni kadgod zaboraviti?! Ne, ne nikada! Mi smo. kaže g. Krajno* vič, uvereni da mi to nismo u stanju vratiti nikada tom narodu visoke kul* ture, ali možemo pokazati bar to, da nismo zaboravili na dobročinstvo, ko* je nam je francuski narod učinio. A
SOKOLSKO DRUŠTVO RAB.
Baš na dan Uskrsa Rab je poča* ščen visokom posetom g, ministra pretsednika denerala Pera ŽiVkoviča.
Gospodin .je ministar pretsednik obašao ceo grad i pravio izlet ipo oto* ku, i bio ushičen krasotama ubavog »EVsera Jadrana«. Pohodio je mesnu narodnu školu, a nije propustio, a da ne pogleda započetu zgradu »Sokol* skoig doma«. Pred samom započetom sokolskom zgradom pristupio je .grupi mladiča naših Sokolova, živo im stis* nuo ruku i izmenio nekoliko reči s njima.
SOKOLSKO DRUŠTVO KRAPINA.
Sokolska župa Zagreb prihvatila jc predlog Sokolskog društva Krapina i-na svojoj sedraci od 14. o. m. ime* novala u sud časti ove članove: Budin Zlatko, dr. Butigan (Stanko, Kompare Adolf, Hirš Lavoslav i Šojat Ljude* vit. Zamenici članova:	Hirš	Mirko,
Meliš Oto i Petrovič Stjepan.
Dan 30. aprila kada se ceo naš jugoslovenski narod sa pijetetom se* ča mučeničke pogibije naših nacijo* nalnih velikana Zrinjskog i Frankopa*
to čemo pokazati, ako dokažemo, da sa našim dobrotvorom delimo i do* bro, a i ovo zlo, koje je snašlo je* dan veliki deo Francuske. Njegov go* vor je popračen burnim odobrava* njem. Zatim na predlog br. Krajno* viča podeljena je opština na 5. rajo* nu, a u svaki rajon su otposlata 2. ugledna lica sa sabirnim arcima da prikufpljaju priloge na dan 13. o. m.
*
PRILOŽI ZA FRANCUSKI DAN.
Dana 13. aprila razvila se u Be* lom Manastiru jaka akcija za prikup* ljanje dobrovoljnih priloga. Mesto od 2500 Stanovnika imalo je zaista sve* čan dan. Lica odredena za prikuplja* nje priloga počeli su sa prikupljanjem u 7 sati u jutro i u 11 sati su svi bili gotovi. Največi uspeh su pokazali br. Banac Ljubomir, trgovac i Koprivica Danilo, sekretar Sokolskog društva.
Sakupilo se su ukupno 2813‘50 d'* nara, osim toga dala su udružena: Trgovaca i Industrijalaca 500 Din; Sokolsko društvo 200 Din; Zanatlij* ska korporacija 2C0 Din; Vatrogasno društvo 300 Din; Srpska zemljorad* nička Zadruga 200 Din; opština 200 Din; Športni klub »Šparta« 252 Din; Nameštenci državne mlekare 400 Din; rezervni oficiri 2200 Din; Kolo Ba* ranjskih sestara 500 Din; tako je Be*
li	Manastir dao do sada ukupno 7766 Din. Sedam hiljada sedam stotina šez* desetšest Din.
Gosp. pretsednik obečao je, da če nastojati, da rapski Soko dobije zajam, fkako bi se čim pre dovršio započeti »Sokolski dom«.
Sokolice Bastijančič .Branka i Ba* kota Dobrila predale su igosp. pret* sedniku kitu eveča sa držaA'nom tro* bojkom, i tom se zgodom gosp. pret* sednik Živkovič settio našeg »Sokol* skog doma« i lično darovao 1000 Din za dovršenje istog. Za lepu noVčanu potporu rapski Sokolovi i Sokolice i ovim putem zahvaljuju gospodtinu ministru pretsedniku deneralu Peri Živko vicu i klilču sokolski: Zdravo!
V. 2.
na, odabralo je naše novoosnovano društvo odmah čim se jc konstituira* lo kao dan svog prvog javnog na* stupa i afirmiranja pred gradanstvom. Toga su dana sva mesna društva na poziv Sokola prisostvovali crkvenoj svečanosti u župnoj crkvi. posle čega je u društvenom domu todržana ko< memoracija. Svečanim govorom ko* memorirao je mučenike društveni prosvetar br. dr. Mirko Crvenac uz aktivno sudelovanje mesnog pevač* kog društva r»Zagorac« i gradske glazbe.	E—r.
ŽUPA MOSTAR
SOKOLSKO DRUŠTVO TREBINJE.
U novu upravu Sokolskog društva Trebinjc imenovala je župa slcdeču braču: Starešina Zdravko Jovanovič, zam. starešine Branko Divljan, tajnik Zamil Hujdur, blagajnik Ilijas Kara* mehmedovič, načelnik Hinko Majksncr, zam. načelnika Rade Stijačič, načelnica Slavica Markovič, zam. načelnice Sav* ka Denadija.
Odbornici: Cedomir Jovanovič, Dr. Petar Rundo, Ante Dobrič, Edhem Be* kič, Stevo Dučil, Simo Petrovič, Edhem Resulbegovič, Miloš Vreča, Branko Ko* vačevič, Pero Šutič.
Zamenici: Stjepan Vinkovič, Ma* rin Zanetič. Revizori: Mustafa Čusta* vič i Luka Pravica.
Nova uprava konstituisaia se 27. februara, a preuzela je dužnost od stare uprave 2. marta o. g„ kada se je održala društvena glavna godišnja skupština.
Skupštinu je otvorio zamenik sta* rešine bivše uprave br. Zdravko Jova* novič naglasu j uč, da je ova skupština zakazana po uputstvu župe još pre imenovanja nove uprave s tim ciljem
da se podnesu godišnji izveštaji i po* daju direktive novoj upravi za što uspešniji buduči rad.
Zatim pojedini društveni funkcijo* nari podnosc izveštajc o društvenom radu u prošloj godini. Iza toga povela se diskusija o budueem radu. Svi pri* sutni bili su saglasni u tom, da jc do* sadašnja vcžbaonica vrlo nepodesna i nehigijenska, te se je stavilo u duž* nost novom odboru tla što pre pro* nadc podesnije prostorije, da bi se od* mah moglo pristupiti intenzivnom ra* du i pripremama za slet. Stvoren je zaključak da odbor odmah iz svoje sredine odredi 3 člana, koji če odbor* skoj sednici podneti konkretan pred* log u tom smislu. Vodena je još disku* sija i o drugim aktuelnim pitanjima, a naročito o potrebi proširenja rada pc* vačke sekcije, te je zaključeno da se u svrhu dogovora po ovoj stvari po* zovu na jednu od narednih odborskih sednica prestavnici svih prosvetno* kulturnih ustanova.
Dne 9. marta priredena je u Ofi* cirskom domu uz sudelovanje vojne muzike svečana akademija u slavu 80.
&
Direktan priključek na elekričnu mrežu
bez akumulatora i baterija sa
TELEFUNKEN 31 w
3- cevni prijemni aparat za varoš sa trostrukom talasnom skalom.
TELE
FUN
KEN
Slušajte mssnu stanicu bez visoke antene. Naj-savršenija reprodukcija. Skala tonova 7 V2 oktava. Saltovanje pomoču dugmeta. Sa priključkom za električnu reprodukciju gramofonskih ploča.
Cena sa sijalicama 3.500*— Din.
Za svaku svrhu i za svaki džep jedan podesan TELEFUNKEN APARAT.
TELEFUNKEN
Najstarije iskustvo. — Najmodernija konstrukcija.
JUGOSLOVENSKO SIEMENS A.D.
BEOGRAD, KRALJA ALEKSANDRA ULICA 8
Zastupnici u svim većim v a r o i i m a.
ŽUPA LJUBLJANA
ŽUPA MARIBOR
ŽUPA SUŠAK-RIJEKA
ŽUPA ZAGREB
Dobar sokolski prednjak - zanimanjem brijački pomočnik može dobiti nameštenje u dobroj brijačkoj radnji. Ponude sl ati na Milana Stojkoviča, Nova Gradiška.
Širite sokolsku štampu:
„SOKOLSKI GLASNIK« „SOKO« (pre „Prednjak") „SOKOLIČ«
„NAŠU RADOST«
A. Golob & Comp., Ljubljana
Puharjeva ulica
Izdelovanje emajliranih peči. Prezidava Lucovih peči, strokovnjaška izvršba. — Splošno kleparstvo.
Zaloga samotne opeke!	Konkurenčne	cene!
»MAŠNEi
Poznato da sviran konkiiriše
»SOLIDNOST
BEOGRAD / TERAZ1JE 7
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica
IVAN BRICELJ
LJUBLJANA, Dunajska cesta 16
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerne
m
Semena
za polje in vrt nudi
SEVER & KOMP.
LJUBLJANA
Zahtevajte ponudbo'
IZVOR
VELETRGOVINA GALANTERIJSKE. NIRNBERŠKE I KRATKE ROBE
SUŠ AK
ŠETALIŠTE KRALJA PETRA produljena Zvonimirova ul 92
H	
PD	tAž
M	
m	
M	vseh vrst po foto= tjrafijah ali rizbah izvršuje za vsakovn
£	sten tisk najsotidneje
KUŠARNASTDEU UUBLIRNR DfllMTINOVfll)
TEOD. KORN, LJUBLJANA
POLJANSKA CESTA ŠTEV. 8
PREJE HENRIK KORN «- (USTANOVLJENA LETA 1852.)
Krovec, stavbni, galanterijski in okrasni klepar. Instalacija vodovodov. Naprava strelovodov. Kopališčne in klosetne naprave in centralne kurjave.
FRANJO
URAR, ZLATNINAR IN OPTIK.
MARIBOR
Vetrinjska ul. 26 Izprašani optik. Urar dri železnice. Zapriseženi sodnijski izvedenec.
Tambure	=
najbolje, sremskog i Farkaševog sistema p r e p o r u č a poznata i največa radnja
o i. Vardian, Sisak 5
(SAVSKA BANOVINA)
Veliki tjenik si slikama na lahtjiv šaljem svakome badava
Sokolska društva dobivaju popust Odlikovan zlatnom kolajnom i diplomom
Najbolj a mašina za umnožavanje
svih kancelarijskih formata, cirkulara, cenovnika, crteža itd., je samo sistem
GESTETNER
D. GESTETNER Ltd.
BEOGRAD
Dobrinjska ulica 12 (desno do Novog Dvora) Telefon 36-65
ZAGREB
Samostanska ulica br. 2-a / Telefon 25-84
ELITE
ILJUBLJANA
vodeča konfekcijska trgovina za | dame, gospode in otroke / Prvo-, vrstni salon za dela po meri;
Prešernova ulica 7-9
Mesne konzerve in mesne izdelke
najfinejše kakovosti dobavlja vsako količino
A
FflsimSj> Tvornica mesnih izdelkov » #BC8flVllC in konzerv / Za izlete in potovanja najprikladnejši provijant Za sokolska društva tvorniške cene. / Brzojavi: Slamič Ljubljana Telefon: 29-73 / Cene ugodne!
LJUBLJANA
Gosposvetska c.6
„Kavana Medulic“, Zagreb, Iliča 59
Elegantna i najmodernije uredena kavana.
Svi domači i inostrani časopisi.
Iz kavane vozi 1 i f t u prvi sprat, gde se nalazi največa DVORANA BILJARA sa osam biljara i separirane igračnice.
Vino i pivo na čaše.
Sastajalište Sokola!
V1 a s n i k: Ćiril Tratnik
Obaveštavam braču Sokole, da bojadišem (barvam) platno, žutieu i gradel na druk u svim bojama (barvama) i na glatko u svim bojama.
Bojadisanje (barvanje) stoji po l m duljine a 0'80m širine samo Din 2'50. Na taj način dolaze mušterije do jeftinije robe (po metru 1 Din i više), nego da kupuju gotovu robu. Pošiljku od preko 500 m prima naručitelj franko. Sve ostale upute mogu se dobiti kod mene.
Preporuča se svima Sokolima i Sokolicama
Ljudevit Wachtersbach, Čakovec
bojadisar (barvarija)
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREBŠČIN
BRANKO PALČIČ
CENTRALA ZAGREB ULICA KRALJICE MARIJE 6
Dobavitelj Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Naslov za brzojavke: TRIKOTAŽA Zagreb Telefon štev. 20-77
Podružnica BEOGRAD Balkanska 2?, Hotel Prag
Izvršujem vse vrste sokolskih potrebščin za javni in zletni nastop članov, članic in dece točno po predpisih SKJ. Nadalje se priporočam vsem bratom za izdelavo najmodernejših civilnih oblek, katera izdelujem po najnovejšem kroju v lastni delavnici.
O b u ć u za Sokole marke
Hutchinson\
KOSI« NIKOLIČ i 0№
Prodaja na veliko
dobila je trgovina KNEZ MIHAJLOVA 12
Restauracija VAROSKA PIVNICA
ZAGREB, G A JEVA ULICA 9
Poznata stara zagrebačka gostionica u sredini grada. Domača kuhinja, prvorazredna vina i najbolje pivo. Na ražnju pečeni janjci, odojci, race itd.
Velika letna sen as ta bašta.
Svake subote i nedelje koncerat vojne glazbe.
Sastajalište Sohola!
Cene umerene!
V1 a s n i k: Ćiril Tratnik
KNJIGARNA
UČITELJSKE TISKARNE
V LJUBLJANI
FRANČllKANSKA ULICA 6
TELEFON ŠT. 3397 RAČUN POŠTNE HRANIL. ŠT. 10.761
priporoča cenj. občinstvu in društvom svojo zalogo vseh pisarniških potrebščin. Lastna izdelovalnica šolskih zvezkov. Knjige iz inozemstva se naročajo pod najugodnejšimi pogoji. Knjigarna sprejema naročila na vse domače in inozemske liste, revije itd. — Velika izbira krasnih pokrajinskih in umetniških razglednic. Cene solidne! - Postrežba točna! - Zahtevajte cenike!
P. M. Petrovič
Trgovina porculana t stakla Sušak, Strossmayerova 8
i«
■ . •
' ■
■
s
TRGOVAČKA TISKARA
G.KRALJETA
SUŠA K
STROSSMAYEROVA
ULICAbr.7
UTEMELJENA GODINE 1800
® d
iš.l
<D сл —1
<D o
C-*-*
(O u> >;o o
|s
w _Q
,!5, ©
Ц
m ro
BRZOJAVI: KRALJ ETA S U Š A K чД-
Specialna mehanična delavnica
za popravila pisarniških strojev, registrirnih blagajn, foto, gramofonov in nalivnih peres. — Priporoča se
LUD. BARAGA ф LJUBLJANA
ŠELENBURGOVA ULICA ŠT. 6
Telefon 29-80	Telefon	29-80
LJUBLJANA
prodaja po najugodnejših cenah in
samo na debelo
Premog, domači in inozemski, za domačo kurjavo in industrijske svrhe. Kovaški premog vseh vrst. Koks li vam iški, plavžarski, plinski. — — Briketi.
MIKLOŠIČEVA CESTA ŠT. 15/1
SLIKA STAREŠINE SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE NJ. VIS.
PRESTOLONASLEDNIKA PETRA
odobrena od Nj. Vel. Kralja Aleksandra I. 2. marta 1980. god. br. 1554. U svima veličinama i raznim izradama dobije se uz cijenu počam od 50 Din ikod	ттшшт—тттт
Umjetno nakladnog zavoda „RUBENS“ Zagreb, Vlaška 53
Posojilnica v Mariboru
Ustanovljena leta 1882. ф r. z. z o. p. # Telefon štev 108
Narodni dom =-	=
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 5 %, proti odpovedi na 3 mesece po 7 °/o. Daje posojila proti vknjižbi po 8 %, na menice po 9 °/o. Stanje hranilnih vlog nad Din 80,000.000'—, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000'—.
MEDIĆ - ZANKL
TVORNICE OLJA, FIRNEŽA, LAKOV IN BARV, D. Z O. Z. CENTRALA V LJUBLJANI — LASTNIK FRANJO MEDIČ TVORNICE: LJUBLJANA - MEDVODE PODRUŽNICE IN SKLADIŠČA MARIBOR — NOVI SAD
LASTNI DOMAČI PROIZVODI:
Laneno olje, firnež, vse vrste lakov, emajlno-lakastih in oljnatih barv. Kemično čiste in kemično olepšane kakor tudi navadne prstene barve vseh vrst in barvnih tonov, čopičev, steklarskega kleja itd. znamke „M E R A K L“ za obrt, trgovino in industrijo, za železnice, pomorstvo in zrakoplovstvo.
CENE UMERJENE. * TOČNA IN SOLIDNA POSTREŽBA.
1К111ЕШ lil KIHU IIIDIIIUI
REGI ST ROVANA ZADRUGA S OGRANIČENIM JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuće eiljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko - programatskog, uzgojnog i propagandističkog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije.
Komisijska prodaja odora sviju kategorija.
NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON BROJ 25-43. — POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.831
Zahtevajte cenik!
Izdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl). — Glavni i odgovorni urednik Stjepan Čelar. — Ureduje Redakcijski odsek. — Za upravu i oglase odgovara
Mica Koščeva. — Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik France Štrukelj); svi u Ljubljani.