KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 39 (1)
PATENTNI SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 marta 1934
BR. 10747
I. G. Farbenindustne Aktiengesellsehaft, Frankfurt a. M., Nemačba.
Postupak na proizvođenje veštačkih masa.
Prijava od 15 maja 1955.	Vati od 1 septembra 1955-
Pravo prvenstva od 25 maja 1952 (Nemačka).
Do sada nije uspelo, na osnovu mnogobrojnih predloženih postupaka, da se proizvede polimerizacioni produkat vinilhlorida, koji bi istovremeno sjedinjavao dovoljno veliku rastvorljivost sa dovoljnom čvrstoćom. Stoga veslačke mase na bazi polivi-nilhlorida nisu mogle da nadu dovoljno rasprostranjenu primenu u odnosnoj industriji.
Izloženi »ronalazak odnosi se na postupak, pri kome se postiže dejstvo delimičnim kloriranjem nekog vinilhlorida, koji je na proizvoljan način polimerizovan, tako da iz toga proizvedene veštačke mase pokazuju znatno veću čvrstoću od produkata, dobivenih iz odgovarajućih nehalogenisanih polivinilhalogenida. Dok se, dakle, do sada morala izazvati, po mogućstvu, što obilnija polimerizacija, da bi se došlo do visokih čvrstoća, što je, međutim, bilo skopčano sa smanjivanjem rastvorljivosti, sada se n.pr. iz sasvim slabo polimernog polivinilhlorida, koji do duše pokazuje dobru rastvorljivost, ali usled nedovoljne čvrstoće na kidanje nema nikakvih, ili samo ništavnih osobina za obrazovanje filma, može dobiti naknadnim kloriranjem produkat, koji je veoma podesan za preradivanje u skupocene filmove, lak, folije i veštačka vlakna. Halo-geniranjem dobivena povećana mehanička čvrstoća produkata dopušta, dakle, osim toga da^ se preduzme depolimerizacija, čime se postiže još bolja rastvorljivost i niža tačka umekšavanja odgovarajućih produkata, a da se očuva dovoljna čvrstoća, što ima značaja za prerađivanje u folije, ili mase za prska, je, ili presevanje. Dakle i visoko
polimerni produkti, na poznati način dobiveni, koji, do duše, sami po sebi imaju dovoljnu čvrstoću, ali nedovoljnu rastvorljivost, mogu se prema pronalasku podvrgnuti delimičnom kloriranju i istovremeno (n.pr. kada se halogenisanje izvodi pri povećanoj temperaturi) ili posle depolimeri-sati na poznati način. Podesnim spajanjem halogeniranja i depolimerizacije mogu se dovesti produkti niskog stupnja polimeri-zacije sa dobrom rastvorljivošću, ali se loše mehaničke čvrstoće i produkti visokog stupnja polimerizacile sa lošom rastvorljivošću, ali d bre čvrstoće na međustupnjeve, koji pokazuju prema svakoj vrsti upotrebe podešen stupanj rastvorljivosti i čvrstoće.
Hloriranjem već polimerisanih vinilhlorida nastaju nova tela, čija hemiska struktura još nije razbistrena. Ipak je utvrđeno, da se uvedeni halogen saponifikacijom sa alkali-jama ne može bez daljeg otcepiti. Pošto nema analognih slučajeva treba smatrati mogućnost i osobeno dejstvo kloriranja već polimerizovanih halogenida kao sasvim neočekivano.
Postupak će prema pronalasku biti korisno izveden tako, da se na proizvoljan način dobiveni polivinilhlorid podvrgne uti-caju hlora u nebom podesnom rastvornom sretstvu ili sretstvu za nabubrenje n.pr. te-trahlorugljeniku, tetrahloretanu ili t. si. pri čemu se opaža odvajanje hlorovodonika. Kada je halogeniranje napredovalo do željenog stupnja, tada se proizvod izdvaja iz sretstva za rastvaranje. Ovo se može izvesti na poznati način n.pr. destilacijom ra-stvornog sretstva, u datom slučaju finom
Din. 5.
podelom rastvora, ili taloženjem pomoću podesnih sretstava n.pr. alhohola, posle čega se, u poslednjem slučaju, mogu prilepljeni delići sretstva sa rastvaranje i taloženje mehanički otstraniti (sisanjem ili zbacivanjem).
Dobiveni proizvod je bela sprašena masa, koja može da nađe primenu u proizvodnji veštačkih materija mnogostruke vrste, kao filmova, laka, sretstava za impregnisanje, mase za presovanje i prskanje, folija za pakovanje i t. d. Najhitnija obeležja proizvoda jesu njihova potpuna neosetljivost prema vodi, alkoholu, etru, benzinu, a kod filmova postojanost pri niskim temperaturama od oko — 10°, kao i njihova nesagor-Ijivost (nezapaljivost). Dodatkom sretstava za razmekšavanje, kao estra fosforne kiseline, esteraitalne kiseline, ricinusovog ulja, lanenog ulja, može đ.\ e utiče proizvoljno na istegljivost; mogu se po potrebi dodati i materije za bojenje i punjenje.
Primer 1. 100 delova niskopolimernog polivinilhlorida, koji je do 10°/o rastvorljiv u butilacetatu, dobiven polimerizacijom vi-nilhlorida u autoklavu u prisustvu benzoil-superoksida i anhidrida sirđetne kiseline pri 60° C, a koji nije u stanju da obrazuje nikakav lakfilm usled nedovoljne čvrstoće, biće suspendovano u 2000 delova tetrahlor-ugljenika, posle čega se uvodi hlor pri 60— 70° C. Pošto se utvrdilo, posle uzete probe, da produkat ima dobre osobine za obrazovanje filma, biće kloriranje obustavljeno, posle hlađenja tečnost se pomeša sa 600 delova metanola i profiltriše od talo-ženog produkta kloriranja. Najzad se ispira metanolom dok se ne oslobodi od kiseline
i suši se. Beli prašak sadrži 64—66% hlora i rastvorljiv je do 25% u butilacetatu, ace-tonbenzolu, etilenhloridu. Iz toga proizvedeni filmovi imaju čvrstoću na kidanju od 5—6 kg/mm2.
Primer 2. 100 delova visokopolimernog polivinilhlorida, koji je gotovo nerastvoran u uobičajenim sretstvima za rastvaranje, dobija se istim načinom rada kao što je u primeru 1 navedeno, no pri upotrebi temperature od svega 55—40°C, treba rastvoriti u 2500 delova tetrahloretana pri 70—80° C i na to pri povećanju temperature na 100° C uvesti hlor. Pošto popusti razvijanje hlorovođonika, u rastvor se uduva vodena para, celishodno pod smanjenim pritiskom, do potpunog otstranjenja tetrahloretana, koji može ponova da se dobije natrag. Produkt kloriranja boji zaostane u kotlu, suši se u vakuumu. To pretstavlja beo prah, boji je do 50% rastvorljiv u sretstvima a rastvaranje, navedenim u primeru 1 i sadrži 68% hlora. Iz loga proizvedeni filmovi pokazuju otpornost na kidanje od oko 7 kg/mm2 pri rastezanju od 4—5%).
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za proizvođenje veštačkih masa iz vinilhlorida, naznačen time, što se polivinilhlorid u rastvornom ili suspenza-cionom sretstvu pod uticajem hlora dalje hloriše.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se za vreme, ili posle kloriranja predu-zima depolimerizacija pod uticajem podesne više temperature.