KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 84 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 jula 1933.
PATENTNI SPIS BR. 10191
Compagnie Internationale des Pieux Armes Frankignoul, S. A.,
Liege, Belgija.
Postupak za pobijanje cevi za pravljenje šupljina za livenje betonskih šipova u zemlji. Dopunski patent uz osnovni patent br. 7446.
Prijava cd 19 avgusta 1931.	Važi od 1 januar a 1933.
Najduže vreme trajanja do 31 januara 1945.
Po pronalasku ko ji je opisan u osnovno m patentu br. 7446, najpre se u donji deo cevi za pobijanje uvodi izvesna ogra-ničena količina suve meša vin e sastavmh e-■ltemenata betona, ko ja se količina pomoču udaraca maljem, ko ji se pusta da slobcdno pada, pretvara u čep koji je jako sabijen u cevi i koji obrazuje telo za pobijanje. Dalde je bitno da masa, koja obrazuje čep, bude stisljiva.
Poboljšani pronatazak predvida da ova masa ne mora biti potpuno suva, več da može biti malO' vlažna, i da može po potrebi biti pomešana i sa kamenjem. U iz-vesnim slučajevima ova masa može da se sastoji isključivo iz kam e nit ih materija.
Pomoču prvih udara maljem, po potrebi veliko m snagom, ova masa biva tako bočno sabijen a da obrazuje čep koji trenjem prianja uz zidove cevi. Docniji udarci koji se izvode na ovaj čep, koji sada služi kao telo i vrh za pobijanje, izazivajuči pobijanje cevi u zemlju do željene dubine. Čep koji se sve više i više sablja, odmah je, po prvim udarcima maljem, potpuno zapti-ven i prema torne sprečava vodu da prodre u cev za pobijanje, bez potrebe pribe-gavanja drugim sretstvima za postizanje zaptivenosti.	...	•
Čim je cev dostigla željenu dubinu, poboljšani pronalazak predvida da se u cev,
iznad čepa i pomoču uzastopnih dodava-nja, sipa dcvoljna količina vode da se masa ovog čepa razmekša i da više ne prija nja tako jako uz zidove cevi. Ako ova masa sad rži cementa, ona če postati beton koji može biti raden.
Sad počinje postupak za izvodenje šipa. C za pobijanje se najpre izdigne do iz-vesne višine tako da čep može da izade izvesnim delom iz cevi. Sad maij stupa ponovo u dejstvo. On više ne služi za pobijanje cevi, pošto se cev održava u svom izdignutom položaju. Maij sada: služi za pobijanje betonske mase, koja sad počinje da vezuje, ali koja je još mekana tako, da največi deo cve mase bude potisnut izv a n cevi i bude sabijen uz zidove zemlje is-P-d cevi. Čep koji je najpre služio kao telo za pobijanje, postaje najzan jedan deo osnove betonskog šipa, koji treba da se izvede. Za vreme ovog perioda rada jedan dec čepa osla je još u cevi, da bi se obez-bedilai zaptivenost, t. j. da bi se sprečilo vračanje vode i blata kroz donji kraj po-menute cevi.
Po torne se beton, koji je zamešan sa potrebnem količinom vode, sipa u uzastop-nim količinama, u cev za pobijanje, pri čemu se svaka ubačena količina šabijia i po-tiskuje pomoču malja tako, da, se šip do-vršuje sa istim betonom, na poznat način,
Din. 35.
' *	’ '<uV'S i-::'.
sabnajuči si oj po sloj i podesno izvlačeči cev svaki put po malo.
Potpun postupak za pobijanje cevi i za uzastopno izvodenje betc-nskog šipa je o-pisan u odnosu na šematičke slike priloženih načrta:
Najpre se u donji deo (sl. 1) cevi a za pobijanje uvodi odredena količina, meša-vine betona (cementa, peska ili praha od tucanika, šijunka ili kamenja, itd.) ili kamenja sa ili bez vezujučeg sretstva. Ova mešavina, ko ja može biti suva iti malo vlažna, biva izležena udarcinra malja b (sl. 2) do obrazovanja, u donjem delu cevi, hermetičkog čepa c, ko ji služi i kao telo i kao vrh za pobijanje zahvaijujuči snažnom prianjanju, usled trenja, uz zidove cevi.
lldaranje po ovom čepu istim maljem, ko ji sada dejstvuje kao malj, za pobijanje, cev biva pobijana u zernlju do željene du-bine (sl., 3). Z a tim se uvodi voda koja služi za razmekšanje čepa (sl. 4), a po torne pošto je cev podesno malo izdignuta čep c se odvaja od zida cevi pomoču udaraca maljem b biva jednim delom istisnut iz cevi i biva jako sabijen uz zidove zemlje, ispod ove cevi a (sil. 5). Uzastopna dodavanja betona se sipaju u.cev i bivaju udarana maljem, da bi se izvelo telo šipa, sabljanjem betona sloj po sloj, tako da se na kraju dobija gotov šip (si. 7).
Malj b sa slobodnim padanjem, koji dej-stvuje kao sabijač, služi dakle uzastopno za obrazovanje i za sabijanje čepa c; za-iim služi pobijanju cevi posredstvom čepa; za tim istiskivanju pomenutog čepa iz cevi u zemiiju po dodavanju vode; zatim nabijanju i sabljanju sloj po sloj, betonske mase koja se d osipa u uzastopnim manjim količinama u cev dok šip ne bude završen.
Po poboljšanem pronalasku, važno je da prečnik malj a b bude primetno manj! od unutrašnjeg prečnika cevi, i da se donjem delu malja da oblik zarubljene kupe ili t. ■sl. tako, da se ubrza obrazovanje čepa i da se uveča, prianjanje trenjem čepa u cevi.
Gore navedene osobenosti kojirna se odlikuje poboljšani postupak za ubrzano pobijanje cevi u zernlju pomoču malja sa gtavom u vidu zarubljene kupe, čiji je prečnik osetno man ji od prečnika cevi, jesu naročito važne i korisne za omogu-čenje racionalnog, brzog i ekonomičnog 'izvodenja nagnutih šipo v a u zemlji, koji se izraduju u samoj zemlji.
Do sada, takvi nagnuti šip o vi nisu nika-da mogli biti izv odeni racionalno, brzo i ekonomno, iz razloga ozbiljnih teškoča, koje proističu upravo usled nagiba.
Kod uobičajenih postupaka, malj, čija je težina uvek znatna, trpi usled klizanja u nagnutoj cevi, znatan otpor trenja. Nje-
gova živa sila. za udaranje i nabijanje u-sled ovoga je veoma smanjena, j ukoiiko se više smanjuje, utoliko je nagib cevi veči. Osim toga, trenje klizanja pomenutog malja uz zidove cevi izaziva brzo trošenje ove cevi. A zatim, ov-aj malj klizi ekscentrično u cevi, ako nisu predvidena komplikovana i skupa sretstva za obezbe-denje koncentričnog vodenja i još takva sretstva ne mogu da se koriste, kad je u pitanju da se izvode armirani nagnuti šipo vi.
Po poboljšanem postupku koji je ovde u pitanju, sve navedene nezgode bivaju otklonjene kao što če. niže biti navedeno, u odnosu na šematičke slike priloženih načrta.
U naertima sl. 8 pretstavija šematički oblik izvodenja nagnutih šipova po po-boljšanom postupku; sl. 9 pokazuje nagnut šip u dovršenonr stanju; sl. 10 pretstavija parni nabijač za izvodenje šipova pod svakim nagibom.
U sl. 8 a označava cev za pobijanje koja se naslanja na nagnutu vodilju d i koja je vodena kroz vediljni prsten k uz upravljanje užeta f; b je malj, koji se izvan cevi a takode naslanja uz vodilju d i pomera se pomoču užeta g.
Ovaj malj ima konusnu glavu e, koja nije izvedena kao kod običnih maljeva koji služe za pobijanje cevi, i koji obično ima ju završetak ravan ili uobljen.
Pobijanje šipa, po poboljšanem postupku, se izvodi na isti način, kao što je način pobijanja u osnovnom patentu br. 7446.
Kad malj a silazi duž vodilje d, njegov je položaj1 prirodno ekscentričan u odnosu na cev a čiji je unutrašnji prečnik prstena veči od prečnika pomenutog malja.
Donji kraj ovog malja nailazi tada švo-jom konusnom glavo m e na gornju ivicu a, cevi a, što ima za dejstvo da se menja pravac padanja ovog malja, po putanji koja se osetno približuje osovini cevi a tako, da se pomenuti malj, za vreme svo-ga kretanja po unutrašnjostj cevi, održava približno u osi pomenute cevi ne dolazeči u taruči dodir. sa zidom ove cevi.
Prema torne je izbegnut važan gubitak brzine i žive sile malja ušled cbičnog trenja o unutrašnje zidove cevi.
Putanja malja u unutrašnjosti cevi oče-vidno nije u potpun o pravoj liniji i ne ide tačno oso'm ove cevi, več po veoma izduženom luku tako, da pomenuti malj ne dodiruje zid pomenute cevi.
Može se savršeno razlikovati zvučan u-dar k^ji ie proizveden maljem pri njegovem ulasku u cev i tupi: udar pomenutog malja na beton na dnu cevi, a 11 se ne opaža nikakav šum trenja uz zid cevi.
Prema prečniku, dužini i nagibu cevi može se menjati i višina pada malja i po potrebi se može menjati njegov ugao ko-nusnosti, predvidanjem glava, k oje se mo-gu zanrenjivati sa različitim nagibima konusa, tako, da u svima slučajevima budu izbagnuti: taruče kiizanje u cevi i gubitak energije, ko je rezultuju iz toga.
Ogledom je utvrdeno da je praktično neznatan gubitak energije, koji potiče od udara konusne glave malja na gornju ivi-cu cevi.
Postiže se skoro ista brzina pobijanja cevi, isio sabljanje zemlje i isto sabljanje betona za izvodenje šipa za iste višine pada i' iste težine malja, kako u odnosu na vertikalne cevi, tako i u odnosu na nagnu-te cevi.
Pronalazak uostalom predvida da malj može biti voden izvan cevi po putanji sa valjcima:, u cilju da se gubitak energije svede na minimum.
Čak i ako betonski ši|p treba da sadrži unutrašnju metalnu armaturu, nagnuti položaj cevi ne pruža ozbiljne teškoče.
Prisustvo, u cevi armature, kao korpa, ne sprečava malj da prodre u unutrašnjost ove korpe i da u njej sablja uzastopne količine betona i da tačno centriše pomenu-tu korpu u unutrašnjost cevi. Dovoijno je da se upotrebi malj podesnog prečnika, t. j. prečnika osetno manjeg od prečnika korpe, sve kao da je u pitanju izrada ar-miranog vertikalnog šipa.
Centiranje korpe je u toliko boi je, kad su u pitanju korpe za armiranje gornjeg dela šipa, što je obično slučaj u praksi.
Treba još primetiti da udaranje malja na čep koji je obrazovan u donjem delu nagnute cevi olakšava pobijanje ove cevi i održava mnogo boije pravac i nagib pobijanja nego li ako se cev pobija uobičaje-nim načinom udaranjem po gornjoj ivici.
Osi m toga se mnogo manje osečaju potresi zemlje.
Najzad činjenica da malj dejstvu je koncentrično u nagnutoj cevi za pobijanje i istiskivanje betona izvan cevi, za vreme cel'og trajanja izvodenja šipa, obezbeduje pravilno sabljanje 'zemljišta i maksimum otporncsti šipa.
Konstantovano je da se sva dejstva i koristi, koje su gore navedene mogu postiči za sve nagibe koji doiaze u obzir prema potrebama prakse.
Sprava koja je pokazana u sl. 10 izvedena je za pobijanje cevi i izvodenje šipo-va pod svima nagibima.
Sprava je isto tako podesna za izvodenje vertikalnih šipova.
Ova sprava sadrži dva stuba h na koji-
ma su predvidene vodilje i sretsta za vodenje cevi a i malja b, pri čemu se ova dva stuba mogu naginjati obrtanjem oko oso-vine p koja je montirana na poznatim ko-lima o koja noše mašinski mehanizam. Dva podupirača i koji se mogu regulisati po dužini i'ij po položaju u njihovo} osnovi t, pomoču svih poznatnh sretstava omoguču-ju da se može menjati nagib stubova h, i prema torne nagib cevi i šipa. Kola se po-stavljaju vodoravno i utvrduju se u svom položaju pomoču svih poznatih sretstava.
Pronalazak predvida još da za izvodenje vertikalnih nagnutih šipova treba da se obezbedi što je moguče veče sabljanje zemljišta uvečavajuči znatno snagu udara-ca m ali jem za vreme nabijanja betona, i to mnogo više, no što je smatrano kao potrebno do sada, i to do krajnjih granica.
Ovo povečanje snage udaraca je isto tako korisno i za obrezovanje betonskog čepa i za pobija j: cevi tako, da ono ubr-zava rad i poboljšava izvodenje celokup-nog pestupka.
Sabijanje zemljišta, koje rezultuje iz pobijanja cevi, zavisi bitno od prečnika cevi, uvečanje snage udaranja ovde posreduje samo za brže obrazovanje betonsko,g čepa j za ubrzanje pobijanja, ali j? drugo ja-če sa uticajem koji snaga udaraca maljem vrši na sabijanje ze.miljišta nabijanjem betona za vreme izvodenja šipa.
Do sada se ova snaga podešavala jedino radi obezbedenja pritiska koji je smatran kao potreban za pobijanje, bez zahteva vršenja kakvog naročitog utica ja na sabijanje zemljišta.
Jedna od csobenosti ovog prolaska se sastoji u znatnom uvečanju snage udaranja za vreme nabijanja maljem, čime se obezbeduje ne samo mnogo j a če sabijanje zemljišta nego se još i znatno poboljšava kvalitet betonskog šipa.
Jače sabijanje zemljišta rezultuje iz činjenica da se u vreme nabijanja znatnom živo m šilom, ob razu ju na površini šipa niz prstenastih jastučiča koji prenose pritisak nabijanja u zemljište u radijalnom pravcu, i ovi isti jastučiči, po stvrdnjavanju vrše sabijanje u osno m pravcu šipa.
Kad je snaga udaranja znatno uvečana, sv ako se jastuče brzo širi u radijalnom pravcu, i može da očvrsne brže tako, da ono dejstvuje na zemljište, u bližini šipa, skoro kao malj koji bi dejstvovao na ovo zemljište, i uvečanje snage udaracai obezbeduje sabijanje zemljišta znatno jače od zemljišta oko šipa.
Ovo uvečanje snage udaraca ne vrši nikakav nepovoljni uticaj na kvalitet šipa; u stvari, uvečano radijalno odilaženje be-
tona, u vidu jastučiča, sprečava ovaj be-ton da bude izložen preteranom pritisku koji bi prouzrokovao njegovo trenutno stvrdnajvanje. Beton osta.je iziožen samo pritisku koji utiče veoma povoljno da se obezbedj brzo stvrdnjavanje pomoču nor-malnog toka.
Nezgede koje mogu da nastupe od uda-ranja velikom snagom po gornjoj ivici cevi, za pobijanje ove poslednje, ovde su, kao što je več rečeno, znatno ublažene či-njenicom da se udarci na čep na osnovi cevi kao što je ranije izloženo.
Da bi se dao konkretni primer, navešče-rno siedeče:
Unutrašnji prečnik cevi je 500 m/m; te-žina malja sa slobodnim padom 3000 kg; višina pada je 4 do 6 m; pritisak udaraca: 12.000 do 18.000 kg.
Pod probnim opterečenjem od 250 tona, šip koji je izveden prema navedenim ciframa, pretnpeo je sleganje samo od 2 m/m dok je kod istog takvog šipa, koji je izveden snagom u običnim granicama, rezultujuče sleganje za isti teret bilo naj-manje po nekoliko santimetara.
Može se ceniti da su po pronalasku, u-darci vršeni sa minimalnem snagom koja se nalazi izmedu 60 i 90 kg po kvadratnem santimetru.
Druga osobenest poboljšanog pronala-ska jeste da se čini mogučim racionalno izvodenje armiranih betonskih šipova, koji se izraduju u zemlji nabijanjem betona.
Činjenica da snažno nabijanje betona u zemljištu, i prema torne snažno sabljanje zemljišta, zahtevaju upotrebu malja sa o-setno manjim prečnikom od prečnika cevi, omogučuje da se malj lako spusta u unu-trašnjost armature, kao korpa, koja se sa-stoji iz rešetkastog cilindra koji je obra-zovan iz štapova vodiija koji su medusob-no vezani gvoždem koje je uvijeno u cilindrični! spiralu po celoj' dužini armature.
Pravougli štapovi koji obrazuju vodilje cilindrične korpe koja siiazi u cev, mogu biti rasporedene na malom odstojanju od zida ove cevi i prema torne od zida izbu-šene rupe u zemljištu, pomoču ove cevi t. j. u aktivnoj zoni šipa.
Na osnovu velikog sabijanja zemljišta, koje može biti proizvedeno u ovoj zoni pomoču betona koji je veoma jako nabl-jen, pomenuti štapovi kao i njihova vezu-juča armatura koja je namotana u spiralu, bivaju potpuno obavijeni jako sabijenim betonom i prema torne dejstvuiu u najbo-ijim uslovima da bi se šipu dodelio maksimalni otpor.
Jedan oblik izvodenja šipa iz sabijenog betona, armiranog kao što je opisano,
pretstavljen je u sl. 11 do 20 u priloženim naertima.
Sl. 11 do 13, kao i sii. 14 i 15 pretstav-ljaju dva različita načina izvodenja korpi za armature.
Po sl. 11 do 13, podužni se štapovi sa-stoje iz pljoštih gvožda m koja su vezana medusobno okruglim gvoždem n (koje je spiralno uvijeno) i koje prolazi kroz useke u gvoždu m.
Prema sl. 14 do 15, podužni se štapovi sastoje iz okruglih gvožda m,, koja su vezana sa gvoždima n koja su uvijena u spiralu i vezana pomoču žice r.
Za izvodenje šipa (sl. 16 do 20) cev se najpre pobija i dno šipa se obrazuje, u zemljištu, iz sabijene betonske mase koja sadrži istisnut čep. Zatim se u cev spušta cilindrična korpa m, n, ostavijajuči mali Slobodan prostor do zida cevi (sl. 17).
Zatim se u korpu uvodi masa svežeg betona do odredene višine tako da donji deo korpe bude utisnut u masu svežeg betona. (sl. 18).
Malj b se tada kreče u unutrašnjosti korpe (sl. 19) u kojoj može lako da siiazi, zbog svoga kupastoga vrha e, j on nabija beton potiskujuči ga bočno, kad je cev a izdig-nuta za dovoljnu količinu da bi masa betona koja se nalazi ispod cevi mogia da se razmakne sabijajuči zemljište, i da obloži betonom, pod jakim pritiskom, armaturu korpe čiji podužni štapovi leže na jako sa-bijenoj proširenoj osnovi šipa, koji je pokazan u sl. 20.
Ista korpa armature, se može upoirebiti i za nagnute šipove, kao što je gore po-menuto, j sa istim korisdma kao i kod vertikalnih šipova.
Poboljšani pronalazak najzad predvida slučaj kad čep iz betona, koji je obrazovan na donjem delu cevi, i koji obrazuje glavu za pobijanje cevi, naide na fzvesnoj dubini sloj zemljišta koje pruža neočekivani i veliki otpor.
Kad se pojavi takav slučaj, onda je potrebno da se cev zajedno sa betonskim čepom izvuče na polje i da se zameni drugem cevi koja je snabdevena na svom kraju šiljkem za pobijanje, koji omogučuje sa-vladivanje otpora sloja kroz koji treba da se prode.
Poboljšani pronalazak omogučuje da se rad nastavi sa istom prvobitnem cevi, po-stavljajuči tada iznad betonskog čepa veoma otporan šiijak na koji se udara maljem u isto vreme kad se i sina izvesna količina vode, da bi se razmekšao čep i da bi se isterao iz cevi.
Iznad ovog šiljka se tada obrazuje pome ču nabijanja nov čep iz betona koji, pod
dejstvom malja, nastavlja vučenje cevi u zemlju do željene dubine.
U sl. 21 do 27 pretstavljen je kao primer cvaj poboljšani oblik izvodenja pobijanja pomoču šiljaste glave, koja je siobodna u cevi i pomoču betonskog čepa koji je obra-zovan iznad nje u cevi.
Šiljata glava za pobijanje, koja je pokazana u sl. 21, sastoji se iz cilindričnog ko-nusnog te/ia v koje je obrazovano iz arrni-ranog betona, koji je dole završen gvozde-nim ili čeličnim šiljkom s.
Kad se osvedoči da pobijanje cevi pomoču betonskog čepa ne može dalje da se nastavi usled vanrednih smetnji (si. 22) malj b se uklanja i betonsko telo v, koje je snabdeveno gvozdenim šiljkom s, uvodi se u cev i postavlja se na betonski čep c, koji je obrazovan u donjem kraju cevi.
Zatim, pomoču lakih udara na telo v pomoču malja, postiže se da šiljak s prodere u pomenuti čep koji se umekšava vodom (sl. 23); zatim se u cev a uvodi, iznad teta v dovoljna količina betona u, koja je od-. redena da obrazuje novi betonski čep.
Ova masa u štiti jednim delom telo v iz armiranog betona protiv udara malja, o-bezbedujuči pri torne zaptivenost protiv u-1'aženja vode iz zemljišta.
Nastavljanjem udaranja po ovom čepu u, nastavlja se pobijanje cevi a (sl. 25), zašiljeno telo v isteruje prvobitni betonski čep c, ispod cevi i uklanja ga bočno u zemljište ispod cevi tako, da gvozdeni šiljak s, na koji malj nastavlja da dejstvuje pomoču umetanja novog betonskog čepa u, prolazi kroz vanredne smetnje, koje bi-vaju uklonjene telom v za pobijanje, da bi se omogučilo nastavljanje pobijanja cevi do željene dubine (sl. 25).
Najzad, cev se postupno izvlači iz zemlje, na poznat način i betonski se šip izvodi kao što je gore navedeno, pomoču nabijanja uzastopnih količina betona koje se sipaju u cev, u koliko se cev izvlači tako da se najzad dospeva do završetka šipa, pri čemu šiljak s za pobijanje ostaje u zemlji.	1;
Patentni zahtevi:
l.	Postupak za izvodenje betonskih šipova: po osnovnem patentu 7446, izradenih u zemlji, pomoču privremeno pobijene cevi na željenu dubinu, upotrebljujuči način pobjianja po osnovnom patentu, pri čemu je telo ili čep za pobijanje, koji je sabijen i zaptiven, i koji je obrazovan pomoču nabijanja betona, u donjem delu pomenute cevi, izveden iz suve ili malo vlažne me-šavine betona, ili kamena sa ili bez vezu-
jučeg sretstva, naznačen time, što se radi olakšice isterivanja ovog čepa iz cevi, pošto je ova cev pobijena na željenu dubinu, na pomenuti čep sipa izvesna količina vode koja ga razmekšavai..
2.	Postupak po zahtevu 1 za izvodenje nagnutih šipova, naznačen time, pošto cev koja treba da se pobija u zemlju biva vodena po nagnutom putu i što malj sa gla-vom u vidu zarubljene kupe biva voden po istoj putanji (d) pri svome kretanju izvan cevi (a) tako, da usled klizanja njegovog kraja u vidu zarubljene kupe niz gornju ivicu (a,) cevi, pomenuti malj sa vodenim padom, nastavlja svoje kretanje u cevi sle-dujuči putanjem skoro sagiasnom sa osom cevi, t. j. ne dedirujuči zidove cevi.
3.	Postupak po zahtevu 2, naznačen time, što, da bi se mogao upotrebiti za cevi raznih dužina pod raznim nagibima, malj može biti snabdeven glavama (e) koje se mogu menjati, imajuči podesnu konusnost.
4.	Postupak po zahtevu 1 do 3, za izvodenje vertikalnih i nagnutih šipova iz armiranog betona, naznačen, time, što ar-maturu koja se sastoji iz podužnih štapo-va, koji su medusobno vezani da bi obra-zovalj cilindričnu korpu sa širokim petljama, biva siobodno uvučena, ali sa malo slobode v. pobiienu cev, i što beton, koji služi za obrazovanje tela čepa, biva nabi-jen maljern, k ,ji dejstvuje u unutrašnjost ove korpe, da bi bio potisnut bočno kroz petlje korpe i da bi se jako sabio u zemlji oblažuči potpuno elemente pomenute armature koja je postavljena u aktivnoj zoni za pojačavanje.
5.	Postupak za izvodenje betonskih šipova koji se izraduju u zemlji, po zahtevu 1 do 4, naznačen time, što kad se naide na otpor, koji je naročito veliki, u toku pobijanja: provizorne cevi, iznad sabijenog čepa, koji obrazuje glavu za obično pobijanje, cilindrično-konusncg oblika, iz armiranog betona, a koja se završava vrhom iz metala koji je toliko otporan da može savladati prepreku koja se nalazi na putu šipa.
6.	Postupak po zahtevu 5, naznačen time, što pre preuzimanja ponovnog pobijanja,, biva usuta izvesna količina vode na prvobitni čep (c) i što dovoljna količina mešavine za beton, prvenstveno malo Vlažna, biva uvedena u cev iznad pomočnog tela (v,) za pobijanje u cilju obrazovanja drugog sabijenog čepa (u) koji je sposo-ban da povuče sobo m pomenutu cev pošto pomočno telo za pobijanje bude istera-lo prvobitni čep (c) i bude prošlo kroz nastaiu smetnju.





c . .


. ..

■
.
. .. :

t' r. .
i ,'■>
....

-
■
iV£

... ■ > •

i







Tf:










A dpatent broj 10191.
Ad patent brof 10191.
7
::5c v ver : Vs^v

'«% v- .
ve
"'ti:-',-
'SSfe
. S-
' >3
*r~;- r
.1 T* s --'
:i ’ u ML

'SXx ' V, -V-

-
- i
'--"'■K @
-
1	- .t i
-



'
•: ■-i'
*V	•.. v
;W«;|

.<•;
tilda;
X X \	• ■v
X

mm
\ ' f= ^ -jfS




i :X

Wm
- UkaJ


•N
K. e *'XXXX X
■ .• ■ H,- ž>
k* ,* r^-f
■
& i ■''’ -
tti-i
\xK', '
% x


\
-- i s
V -t-

V-^r
V: ■ 'VX
v ; v'V
sr-

x>:r-

>
'ŠV

k
■n-.
'44.





a
I v 'A \


	.			
:>TT' 5*" *"-t'TT';			
■	XX-	1	
v -Vi.’			
■ -- j—•	</. - i' -			
			
		v x J f""**	1
			
X*	\	^ v>>,'		
		- p-"-	
			
	VS ■	Ai	
			
v. ' ,,!	.	• A			
			
.. is' v »r		.X	
-ri <*<,.*£'	-			
: 1 ■	\	-XXX v	—	


A
V'V:^