Драгана Новаков Државни универзитет у Новом Пазару (Državna univerza v Novem Pazarju) dragananovakov 1@yahoo .com Slavistična revija 71/2 (2023): 147–160 UDK 091=163.41''15'' DOI 10.57589/srl.v71i2.4050 Tip 1.01 Језик и писмо одломка Т ре бник а и Че тв оројев анђеља из XVI века У раду се анализирају два фрагмента рукописних књига Требника и Четворојеванђеља из XVI века (Рс 676, 668), који се чувају у збирци ћирилских рукописа Народне библиотеке Србије у Београду (Одељење за археографију). Циљ истраживања јесте размотрити неке особености језика и писма које су регистроване у фрагментима ових споменика, који су настали у истом временском периоду. Ови одломци писани су српскословенским језиком који садржи и елементе српскога народнога језика. Тај народни језик писарâ показао је и извесне иновације на фонетском и на морфолошком плану, али и проблем са језиком предложака. Правопис одломака јесте ресавски, а писани су полууставним писмом. 1 Кључне речи: Требник, Четворојеванђеље, одломак, српскословенски језик, српски народни језик, полууставно писмо, ресавска редакција The Language and Script of the Trebnik and Četvorojevanđelje Fragments from 16 th Century The article analyzes two manuscript fragments of the Trebnik and the Четворојеванђеље from the 16th century (Rs 676, 668), which are kept in the collection of Cyrillic manuscripts of the National Library of Serbia in Belgrade (Department of Archaeology). The aim of the research is to consider some features of the language and script that were registered in the fragments of these monuments, which were created during the same period of time. Both passages were written in the Serbo-Slavic language and also contain an admixture of Serbian vernacular. This folk language of the scribes showed not only certain innovations on the phonetic and morphological level but also a problem with the language of the templates. The spelling in these passages is from Resava and they were written in a semi-constitutional script. Keywords: Trebnik, Četvorojevanđelje, excerpt, Serbo–Slavic language, Serbian vernacular, semi–constitutional alphabet, Resava redaction Фрагмент Требника Требник (trebnikq, molitvenikq, грч. εύχoλόγιoν) представља богослужбену књигу која садржи свештенодејства и молитвословља која су везана за приватна богослужења, a која се свршавају према потребама једног или више хришћана на посебним местима и приликама. Према речима Татјане Суботин–Голубовић, ова свештенодејства називају се требе, па је цела књига управо, према њима и добила назив (1999: 745). 1 Рад је настао као резултат истраживања на пројекту Центра за црквене студије: Свети Сава у српској култури и духовности, који реализује Одељење за светосавске студије у Нишу. Slavistična revija, letnik 71/2023, št. 2, april–junij 148 Одломак рукописне књиге Требник, 2 који је послужио за ову анализу писан је крајем XVI века на папиру, полууставним писмом. На време када је овај фрагмент могао настати указује водени знак, 3 а томе одговарају и палеографско–ортографске особине, које се поклапају са датирањем одломка – 1570/80. година (Станковић 1996: 261). Писар и место настанка Требника нису познати, али се због примера (у овом фрагменту) у којима се место знака y пише E, 4 може претпоставити да је писан на подручју југозападних говора српскога језика: pomEnM[e]tq 4, ispovEdanie[m] 12 и сл. Слика 1: Требник (Рс 676), л. 12. 2 Текстови су у оквиру самога требника подељени у неколико целина. У првом делу поређани су према етапама човековог живота: молитве по рођењу детета, затим у осми дан по рођењу, потом крштење, преко обреда тајне брака итд. У требник улази и обред причешћивања болесника, молитве на самрти, обреди погреба, монашког пострига итд. У другом делу требника налазе се службе које се врше према индивидуалним потребама које нису обавезне за све хришћане. Ту спадају разне молитве као на пример, за освећење куће, за добру летину, против града и сл. Најстарији сачувани српски требник преписан је крајем XIII века (Суботин–Голубовић нав. дело: 745). 3 Једнострука котва са звездом у кругу и контрамарком ST (или TZ) (Станковић 1996: 261). 4 Што се може видети на слици бр. 1. 149 Драгана Новаков: Језик и писмо одломка Требника и Четворојеванђеља из XVI века Писмо и језик Изглед писма и језика са доста одступања од књижевне норме, сведоче о провицијском пореклу рукописне књиге, као и о слабом образовању њенога писара. Такође, важно је напоменути да је овај фрагмент писан на 14 листова (вел. 190 x 140 мм) и да у њему није регистрован ниједан запис из времена настанка; текст има 18 редова на листу. 5 Одломак је писан полууставним писмом. Слова су неједнаке величине и изведена су невешто, неуједначеним и несигурним потезом. Редови су неравни, као и сама ивица текста на маргини. Следећи словни облици карактеристични су за време у којем је рукописна књига писана: d са дужом или повијеном десном ножицом, i са закошеном пречком, M са дужим десном краком, w најчешће са заравњеним средишњим делом, једнострано ; са врло плитком чашицом, које личи на број 7. У иницијалној позицији заступљено је овално v. Јављају се и неки брзописни облици: положено v, двопотезно /, понекад и високо t, а међу надредним словима и грчко курзивно e. 6 У тексту преовлађује употреба лигатуре M, али се јавља и диграф ou, а који је запажен на л. 10 и 13. Знак J пише се, осим у страним речима, и у неким домаћим: sïce 5', zastMpnJkq 7', iskorenJtq 13'. Поређење описаних словних облика овога фрагмента са онима који су описани у Историји српске ћирилице Петра Ђорђића (1971), показују да се одломак према палеографским карактеристикама слаже готово потпуно са стањем из XVI века, које се преноси у даљи период, и нема потврда за специфичне словне облике. Овај фрагмент писан је српском редакцијом старословенскога језика. Наравно, ваља истаћи да је време писања овога споменика (XVI век) период када је српскословенски језик којим је Требник писан, у својој еволуцији већ увелико био доживео свој врхунац, вршећи сасвим успешно своју функцију црквеног и књижевног језика код Срба. Међутим, у језику се рефлектује и велики број иновација некњижевног, народног порекла. Правопис има особине ресавске школе, са доста одступања и недоследности. Претежно се пише знак q, а x само понекад, и то у предлогу и на крају речи: vqse 3', sqhrani 3', priemq[e 14, /itelqstvo 14, tvrqdM i krepqkM nade/ dM 10, vyrqno 10, ;atitq 4, /ivytq 14, gnevq 5', obrazq 13, zverq 14'; vx 1, inoplemenJkx 5', pysnx 3', danx 2 и сл. Знак q се често испушта: zemlna 2, kadilnicM 4. Доследније се пише једино на крају речи: tvarq 2, celMetq 2, ;atitq 4, pomo{q 6, mirq 8', na[q 10, svezavq 13 и сл. 5 Међутим, на л. 1 данашњим словима оловком пише: Било заједно повезано са Молитвеником Јер. Загуровића од 1570 (Млеци), И 31. 6 За овај део који се тиче палеографије користили смо Ђорђић 1971. Slavistična revija, letnik 71/2023, št. 2, april–junij 150 У великом броју примера полуглас је вокализован у а: vasakq 4', 7 prvenacq 3, mno/astvU 7, /iza[n]q 9', va veki 9', satvori 11, /qzalq 12', затим у е: m%e&;a 1', pre%d&e tobo} 4'. Занимљиво је да се q у префиксу prydq редовно исписује са а: predastatelq 1, pre%d&astavlae%m& 10. У неколико примера етимолошко а, односно е, пише се знаком q: vqrvarqskie 6', sq vernJmi 3. Уочен је и један пример са о које представља рефлекс старога x: oupo- va}{e 10. Овај последњи пример, као и они са е > q, највероватније су пренесени из предлошка. Да је писар имао проблема с језиком предлошка сведочи пример vosakq (= vqsxkq), у којем пише о на месту старога q: ]ko/e vosakq ne trqpitq ogn] 14'. 8 Слика 2: Требник (Рс 676), л. 14'. 7 Према речима Александра Младеновића „нормативно српскословенско васа и сл. крајем XV века уопште није могло зависити од евентуалног ондашњег постојећег полугласника или од његовог различитог рефлекса у појединим штокавским говорима, јер је поменуто васа и сл. тада било искључиво црквенојезичка и књижевнојезичка особина а не црта народних говора”, 2008: 159. У језику књига дијака Симона из друге половине XVI века, на пример, постоји усамљен облик васа написан са -а-, али је у одређеном броју примера овога типа сачуван и стари изговор вс-, што значи да нови фонетизам вас, васак, још није био у целини уопштен, Младеновић 1995: 319. 8 Што показује слика бр. 2. 151 Драгана Новаков: Језик и писмо одломка Требника и Четворојеванђеља из XVI века Прејотовано е се пише сасвим изузетно, и то у облику 3. л. једнине глагола јесам, писаном у виду скраћенице Es(tq) 13, али и на неколико других места. У осталим случајевима за секвенцу је употребљава се е: e/e 2, esi 10, tvoego 2, celMetq 2, prie[e 14, tvoee 7, svoe 8 са тенденцијом да се на почетку речи уместо е пише широко j: jdinorodnago 3, j{j 3, jmM 6, j/e 11. Исписивање ] после вокала недоследно је: blaga] 6', zmi] 13', bo]ti se 1', rase] nJe 7, /itJa 4', izlia se 14. У групи вокал + и најчешће се пише J: s%ve&тJe 1, telesnJe 4, pro[enJ] 1', vJ} 2, ]rostJ} 6. Палаталност сугласника л, н није обележена: vole} 2, blagovolenJ] 6', wstavleнJe 8', kr[s]titela 3', pry[d]asтavlae[m] 10, zaklina}te 11. Изузетак од овога чини облик ogn] 14' и прилог n[Q]n] 3', 10 који је редовно тако писан. Знак Q се врло ретко јавља, а y је обично замањен знаком е: vq veki vekom 2, telesnJe 4, prosvetiti 13', mesтa 14. Обратна појава, тј. писање y уместо е такође је регистрована: W pytQhq hlebq 13, syrafiJmq 14. Јављају се и примери у којима се уместо y пише E: pomEnM%e&tq 4, ispovEdanie%m& 12. Вокално л и р углавном се пишу са lq и rq: isplqni 7, isplqnJti 12', vq sтlqpq 13'; prqvee 12, drq/va14', drq/e{M 14', mrqtvih 4, vqsedrq/iela 12', W vqsakoe skrqbi 4, ;rqvi 13 и сл. Поред ових примера, вокално р се означава и без q: vq crkovq 10', prvM 3. Од фонетских особина у фрагменту овога Требника које представљају иновације из народног језика, треба навести примере са одраженом асимилацијом, односно дисимилацијом сугласника: vqzsilamo 9, prazniku 2, pri;esnJci 3. Истог порекла су и примери с испуштеним х у интервокалном положају: aridJakoia 7', 9, као интерференција неких страних гласова. Грчки вокал w преноси се са M: simeMna 3', 9 kanMnq 2, trifMna 12, 12', 10 trifMnaa 13', а ф као в, што се види из примера писаних необично, са ф иза којега следи в: stefvana 7', 11 trifvMna 12, 12'. 12 У фрагменту Требника који је био предмет наше анализе забележен је и генитивни множински наставак са -q који има надсловни (акценатски знак) изнад слова -: besplqтnJhq sil 3'. 13 Према речима Александра Младеновића овај наставак, код неких именица води порекло из прасловенске заједнице, „па је из српског 9 Међутим, у овом примеру изнад слова M стоји омега. 10 На листу 12' овај антропоним забележен је два пута. 11 Као што се може приметити, овај антропоним у фрагменту има екавски лик, што је заправо, и најчешћи облик овога имена у нашим споменицима. 12 Име је записано на овоме листу на исти начин. Међутим, овај антропоним долази и само са ф, trifMnq 14'. 13 Овај надсловни знак преузет је из грчког писања и регистрован је и у нашим другим споменицима, нарочито повељама: Препис повеље цара Стефана Душана манастиру светих Арханђела код Призрена, Недељковић 2003: 320–1; Повеље кнеза Лазара, в. Младеновић 2003: 132, 141, 159; Повеље деспота Стефана Хиландару, Великој Лаври, Пантелејмону, Тисмани и Водици, Милешеви, Ватопеду, Младеновић 2007: 138. Slavistična revija, letnik 71/2023, št. 2, april–junij 152 народног језика недоследно улазио у српскословенске текстове, као и у текстове повеља српских средњовековних владара” (2008: 138), где се често обележавао и на овај начин, како је регистрован и у фрагменту Требника. Уочен је и нови облик заменице kQi: koe radi vini 12'. А међу глаголским облицима забележен је облик са -мо у 1. лицу множине презента: vqzsilamo 9. Такође, у једном примеру се јавља и наставак -me: molime se 2', што је највероватније пренесено из предлошка. Наиме, последњи податак, као и примери у којима се огледа вокализација q у е, односно x у о, упућују на закључак да је сама рукописна књига (у овом случају фрагмент, који је био предмет наше анализе) преписана са предлошка, који је вероватно настао на македонском подручју. У релативно кратком тексту Требника степен огрешења о норму књижевног језика, прилично је висок. Не може се, међутим, искључити ни могућност да је овакво стање израз језичке културе самога писара овога фрагмента, у чијем је језику и српскословенски, као и елементи народнога говора. Поузданији одговор на ово питање могао би се дати тек када би се детаљно испитала ова рукописна књига у целини. Једно је сигурно, писарев језик је показао иновације из српског народног језика и на фонетском и на морфолошком плану, као и то да је имао проблема са језиком предлошка. Правопис овога одломка јесте ресавски са доста недоследности. А може се претпоставити и да је фрагмент Требника писан на подручју југозападних говора српскога језика. Фрагмент Четворојеванђеља Писмо и језик Четворојеванђеље (грч. εύαγγέλιον). Сама лексема представља вест о наступању (доласку) царства Божјега и спасењу људског рода од греха и смрти, саопштена Исусом Христом и апостолима поставши основним садржајем проповеди Христове цркве; књига која излаже ту вест у форми приповедања о оваплоћењу, земаљском животу, Спаситељевом страдању, смрти на крсту и васкрсењу Исуса Христа. 14 Одломак Четворојеванђеља део је Приновљене збирке Одељења за археографију Народне библиотеке Србије и чува се под сигнатуром Рс 668. 15 Писан је српскословенским језиком у трећој четвртини XVI века. Према воденом знаку (једнострука котва у кругу са звездом) 16 датација јесте 1570/80. године. Са 14 В. више у: КME 1985: 631‒645; ПE 2007: 585‒683. 15 Одломак заведен у Инвентар рукописа Народне библиотеке Србије 1973. године као поклон Руже Шафарик. 16 Према Радоману Станковићу, овај водени знак је вероватно имао и контрамарку, међутим, како је сачуван само један лист рукописне књиге, контрамарка је непозната, па је датирање извршено на основу идентичног и врло сличног упоредног материјала, а у односу на сâм водени знак (1996: 258). 153 Драгана Новаков: Језик и писмо одломка Требника и Четворојеванђеља из XVI века оваквим датирањем се подударају и палеографско-ортографске особине одломка. Фрагмент је писан руком једнога писара на једном листу папира величине 218 x 140 мм, текст 201 x 131 у 22 реда. 17 Писар и место где је настала рукописна књига из које потиче овај одломак нису познати. Фрагмент је писан екавски, што је у складу с једном од основних особина српскословенскога језика. Примери написани са q и x изговарали су се са а: vqzglasQ 1', sqtvori[e 1', vq istinM 1', ;l%ovy&;qskago 1 и сл. У складу са временом настанка фрагмента јесу графија, ортографија и језичке карактеристике овога српскословенскога текста. Одломак је показао да се овај текст, изразито световне тематике односом према српскословенском узусу, уклопио у целину проучаваних споменика који су писани високим стилом књижевнога језика. То показује занемарљив број примерâ ван статуса норме, што јесте и доказ да се та српскословенска норма поштовала с високим степеном доследности. Фрагмент је исписан крупним писмом полууставног типа. Слова су средње величине, изведена уједначеним, подебљаним потезима. Као словни облици карактеристични за другу половину XVI века могу се навести следећи: d са продуженим и симетричним ножицама, змијолико z, тропотезно / са редукованим горњим делом стабла, y са преломљеним левим краком пречке који се спушта према доњој линији. Јавља се и t са пречком, али је заступљено и троного t. На крају реда се јављају и брзописни облици слова y и t, са високим стаблима и извијеним пречкама. Слово ; је једнострано са врло плитком чашицом. Заступљени су и диграм ou и лигатура M. Писање w је проширено и изван иницијалне позиције: arhJe%ry&wvehq 1, nazara- ninwm%q& 1-1', vtorwe 1'. Интерпункција се састоји од тачке и запете. Тачка је доста крупна и исписана је црвеним мастилом, а на крају зачала стоје две тачке. Такође, приметили смо и да је у овоме одломку запета у честој употреби. 18 17 У доњем делу листа налази се оштећење, рупа величине 50 x 15 мм. Маргине су сасвим обрезане неким оштрим предметом. 18 Што се може видети на слици бр. 3. Slavistična revija, letnik 71/2023, št. 2, april–junij 154 Јављају се и надредни, надсловни знаци. Од надредних знакова над почетним вокалом обично стоји спиритус ленис, или сâм или заједно са акутом. На крајњем слогу обично се јавља гравис (vqsiÏ 1, rizQÏ 1, nevydyÏ 1', segoÏ 1'), а на једносложним речима кендема. Наиме кендема се јавља над вокалима a, o, y, i, Q, q, на крају речи: dvaÐ 1', ;toÐ 1, 1', byÐ 1', siÐ 1, triÐ 1', tQÐ 1, 1', vQÐ 1', sqÐ 1'. Акут може да стоји и на неком од унутрашњих слогова: trebMeÑmq 1, ]vl]eÑtq 1, gaileaÑninq 1' и сл. Текст је писан српском редакцијом старословенскога језика, а правопис овог богослужбеног текста има обележја ресавске школе, те можемо рећи и да је његов писар следио грчке и старословенске узоре. Слика 3: Четворојеванђеље (Рс 668), л. 1'. 155 Драгана Новаков: Језик и писмо одломка Требника и Четворојеванђеља из XVI века Судећи према расположивом језичком материјалу из овога краткога одломка, може се закључити да је употреба знака x била ограничена. Тај знак се јавља само у једном примеру, sxvyt[q] 1'. У свим осталим случајевима заступљен је само знак q, чак и у префиксима: vqzglasQ 1', sqtvori[e 1'. Заступљено је мешање Q – i: prikrivati 1, wt[q] rabinq 1, али и обратно: izQde 1', W nQhq 1', vqzzlasQ 1'. Примери: w dysnM} 1, wtq rabinq arhJe%ry&wvehq 1 сведоче о мешању y и е. То важи и за е које је настало од старога A: grydM{a 1, klyti se 1'. Утицај ресавске реформе огледа се у присуству слова J десетеричног у комбинацији са самогласницима a, e, i: na MtrJa 1', abJe 1', arhJerei 1, prJide 1, prydsto- e{Jimq 1'. Диграм Ji обележава тзв. дуго i у складу са ресавским правописом, али је ово удвајање графема често и манир писара: prJide 1, prydstoe{Jimq 1', vqzryv[Ji 1, stoE{Ji 1'. Секвенца је на почетку речи обележена је са е: esi 1, 1', esmq 1, ego 1, 1', edinna 1, али и са E: Ego 1, EmM 1'. Само у једном примеру јавља се широко е: js[tq] 1'. После вокала, укључујући и J, секвенца је обележена је са е: trybMemq 1, stoe{Jimq 1', bJenJe 1, dverJe 1'. У истој позицији секвенца ја обележена је са а: tvoa 1', galileaninq 1', na MtrJa 1'. На почетку речи секвенца ја се пише и са ]: ]vl]etq 1, ]ko 1', док после вокала тај знак није у употреби, а што смо могли видети у горе наведеним примерима. Групе ља, ље означавају се са l], lE: ]vl]etq 1, gl[agol]E 1. Група vs- у заменичком корену написана са јером у примеру, vqsi 1. Према Јасмини Грковић Мејџор, књишки изговор у српскословенском језику (vqs-, затим vas-) „успоставио се тек након метатезе vs- > sv у старосрпском” (Грковић 2019: 649). Пример vqsi написан са q изговарао се, свакако, са vas-. А. Младеновић истиче да је реч о вокализацији несумњиво слабог полугласника, што је једна од типичних црта српскословенског језика, која је у овом нашем старом црквеном и књижевном језику била заступљена у бројним примерима. 19 Група чт у примеру ;to 1, 1' чува се у складу са српскословенском нормом. Чување предлога v(q-) долази у примерима: vq dvory 1, vq istinM 1', vq vrymy 1', vq er%M&s%a&l%i&mq 1', што је такође књишка црта. У групи -qsk- полугласнички знак се бележи у примеру, ;l%ovy&;qskago 1. 19 О овоме в. више и у Младеновић 1977, 1978, 1981, 1991. Slavistična revija, letnik 71/2023, št. 2, april–junij 156 У два примера бележи се пајерак, у средини речи између два консонанта: vidyv'[i 1, 1'. У примерима: klyti se 1', pryd%q& 1' y се пише на свом етимолошком месту. Екавска замена јата једна је од кључних особина српскословенскога језика (Младеновић 2008: 149), која се огледа и у фрагменту Четворојеванђеља: besyda 1', vidyv[i 1', syde{a 1. Самогласничко r обележено је комбинацијама: графија rq, и сасвим ретко r: prqvosve{enik 1, otvrq/e se 1', rastrqza 1, sqmrti 1. Вокално l пише се на етимолошком месту, mlq;aa[e 1. У фрагменту Четворојеванђеља који је био предмет наше анализе забележен је и именички генитивни множински наставак са -q, W rabinq 1, који, за разлику од примера у одломку Требника нема надсловни (акценатски знак) изнад слова q. Међутим, у оба случаја у питању је писање на традиционалан начин. Наравно, што се изговора тиче, оба примера су се изговарала са -ø, а то свакако значи да овај наставак у генитиву множине именица из говорног језика није продро у пуној мери и у писани језик, иако је овде реч о српскословенском тексту и у питању је XVI век, када је полугласник већ увелико био вокализован у српском народном језику. У генитиву једнине придева мушког рода сложене придевске промене уопштава се -аго: bl%ago&slovenago 1, ;l%ovy&;qskago 1. Наставак -ови бележи се у дативу једнине код личног имена мушког рода странога, несловенскога порекла: glagolahM petrovi 1', а што познаје и старословенски језик. 20 У деклинацији заменице sq нема иновација у односу на канонску парадигму: Г. јд. м. род, sego 1. 21 Нови акузатив једнине који је посведочен и у старословенским споменицима (Вајан 1952: 173, 174) реализује се с иницијалним њ-, na nq 1. Облици бројева који долазе у овом фрагменту јесу: pride ediia W rabinq 1, dva krati 1', tri krati 1'. 20 Реч је о именицама мушкога рода којe означавају антропониме, титуле, звања и апстрактне појаве које у Д јд. имају наставак *ŭ промене, Вајан 1952: 113; Ван Вејк 1957: 243. 21 Заменица sq, se, si је у српском народном језику постала књишка категорија, пре краја XVI века, (Брозовић, Ивић 1988: 28). 157 Драгана Новаков: Језик и писмо одломка Требника и Четворојеванђеља из XVI века Имперфекатска основа се у овоме одломку не сажима у примерима: Wvy{avaa[e 1, mlq;aa[e 1. Инфинитив се правилно образује у примерима: pl}vati 1, prikrivati 1, gla%go&lati 1, 1', roditi se 1', klyti se 1'. Повеза нема. Одломак садржи део текста из Јеванђеља по Марку (зач. 65 и 66) ‒ л. 1: ni;e- so\e, ;to si na te svydytelstou}tq (Мр. 14, 61); л. 1' део из зачала 65 од речи: ‒ nn nwm ns%ou&somq by (Мр. 14, 61) и завршава се на л. 1': i abJe na MtrJa sxvyt%q& sqtvori[e prq (Мр. 15, 1). Записа на овоме одломку нема. Закључак Покушали смо, упоређивањем два одломка Требника и Четворојеванђеља српске редакције старословенскога језика из истога временскога периода, колико је могуће утврдити њихове заједничке црте, које се огледају у истом језику, правопису, али и воденом знаку. То значи да ова два одломка, гледајући у целини, без обзира на то што имају и своје језичке и правописне појединости чувају и своју аутентичност. У одломку Требника долази већи број примера из српског народног језика, док је писар одломка Четворојеванђеља показао већу доследност и образовање када је у питању српскословенски језик. На основу фрагмента Требника могли смо видети да писарев језик показује иновације из српског народног језика и на фонетском и на морфолошком плану, као и да је он имао проблема са језиком предлошка. Може се претпоставити и да је фрагмент Требника писан на подручју југозападних говора српскога језика. Такође, правопис овога одломка јесте ресавски, али је и са доста недоследности. Одломак Четворојеванђеља писан је високим стилом књижевнога језика, што показује занемарљив број примерâ ван статуса српскословенске норме, те можемо закључити да се она се поштује с високим степеном доследности. Пресудну улогу у овом случају, могла је имати припадност одређеној текстолошкој варијанти саме рукописне књиге из које је овај фрагмент. И на крају, језичка анализа је показала да су писари ова два одломака добро познавали српскословенски језик и да je његова чистота показала да се у овој епоси посвећивала и велика пажња неговању овог књижевног и богослужбеног језика. На основу грађе могли смо видети да одломци припадају после-ресавском периоду, као и да су њихови писари углавном поштовали српскословенску норму током XVI века. Slavistična revija, letnik 71/2023, št. 2, april–junij 158 И зворИ И лИтература Далибор Б розовИћ, Павле И вИћ, 1988: Jezik srpskohrvatski/hrvatskosrpski, hrvatski ili srpski, Izvadak iz II izdanja Enciklopedije Jugoslavije. Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod Miroslav Krleža. Андре в а ј а н, 1952: Руководство по старославянскому языку. Москва: Издательство Иностранной литературы. [Andre Vajan , 1952: Rukovodstvo po staroslavjanskomu jazyku. Moskva: Izdatelʼstvo Inostrannoj literatury.] Николаус в а н- в е й к, 1957: История старославянского языка. Москва: Издательство иностранной литературы. [Nikolaus V an Wijk , 1957: Istorija staroslavjanskogo jazyka. Moskva: Izdatelʼstvo inostrannoj literatury.] Јасмина Г р к о в И ћ- М е ј џ о р , 2019: О језику акта архиепископа Никодима за Карејску ћелију Светог Саве Јерусалимског. Црквене студије 16/2. 647–56. [Jasmina G rković- M ejdžor , 2019: O jeziku akta arhiepiskopa Nikodima za Karejsku ćeliju Svetog Save Jerusalimskog. Crkvene studije 16/2. 647–56.] Петар Ђ о р Ђ И ћ , 1971: Историја српске ћирилице. Палеографско–филолошки прилози. Београд: Завод за издавање уџбеника Социјалистичке Републике Србије. [Petar Đorđić, 1971: Istorija srpske ćirilice. Paleografsko–filološki prilozi. Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika Socijalističke Republike Srbije. ] КМЕ I: Кирило-методиевска енциклопедия. А – З, 1985. София: Българска академия на науките. [KME I: Kirilo-metodievska enciklopedija. A – Z, 1985. Sofija: Bʼlgarska akademija na naukite. ] Александар М л а д е н о в И ћ , 1977: Напомене о српскословенском језику. Зборник за филологију и лингвистику 20/2. 10–4. [Aleksandar Mladenović, 1977: Napomene o srpskoslovenskom jeziku. Zbornik za filologiju i lingvistiku 20/2. 10–4.] Александар М л а д е н о в И ћ, 1978: Прилог тумачењу измене иницијалног в- са слабим полугласником у једном делу српскохрватског језика. Зборник за филологију и лингвистику 21/2. 7–18. [Aleksandar Mladenović, 1978: Prilog tumačenju izmene inicijalnog v- sa slabim poluglasnikom u jednom delu srpskohrvatskog jezika. Zbornik za filologiju i lingvistiku 21/2. 7–18.] Александар М ладеновИћ, 1981: Претпоставка о старој измени иницијалног в- са слабим полугласником у једном делу српскохрватског језика. Научни састанак слависта у Вукове дане. Реферат и саопштења 7/1. 65–9. [Aleksandar Mladenović, 1981: Pretpostavka o staroj izmeni inicijalnog v- sa slabim poluglasnikom u jednom delu srpskohrvatskog jezika. Naučni sastanak slavista u Vukove dane. Referat i saopštenja 7/1. 65–9.] Александар М ладеновИћ, 1991: Археографске белешке. 2. Триод посни (XVI век). Археографски прилози. Књ. 13. Београд: Народна библиотека Србије. 293–305. [Aleksandar Mladenović, 1991: Arheografske beleške. 2. Triod posni (XVI vek). Arheografski prilozi. Knj. 13. Beograd: Narodna biblioteka Srbije. 293–305. ] 159 Драгана Новаков: Језик и писмо одломка Требника и Четворојеванђеља из XVI века Александар М л а д е н о в И ћ, 1995: Неке српскословенске особине у рукописима дијака Симона (друга половина XVI века). Проучавање средњовековних јужнословенских рукописа. Београд. 313–21. [Aleksandar Mladenović, 1995: Neke srpskoslovenske osobine u rukopisima dijaka Simona (druga polovina XVI veka). Proučavanje srednjovekovnih južnoslovenskih rukopisa. Beograd. 313–21. ] Александар М л а д е н о в И ћ, 2003: Повеље кнеза Лазара. Текст. Коментари. Снимци. Београд: Чигоја штампа. [Aleksandar Mladenović, 2003: Povelje kneza Lazara. Tekst. Komentari. Snimci. Beograd: Čigoja štampa. ] Александар М л а д е н о в И ћ, 2007: Повеље и писма деспота Стефана. Текст. Коментари. Снимци. Београд: Чигоја штампа. [Aleksandar Mladenović, 2007: Povelje i pisma despota Stefana. Tekst. Komentari. Snimci. Beograd: Čigoja štampa. ] Александар М л а д е н о в И ћ, 2008: Историја српског језика. Одабрани радови. Београд: Чигоја штампа. [Aleksandar Mladenović, 2008: Istorija srpskog jezika. Odabrani radovi. Beograd: Čigoja štampa. ] Јасмина н е д е љ к о в И ћ , 2003: О обележавању наставка генитива множине именица у Светоарханђеловској хрисовуљи цара Стефана Душана (XIV век). Археографски прилози 25. Београд: Народна библиотека Србије. 319–23. [Jasmina Nedeljković, 2003: O obeležavanju nastavka genitiva množine imenica u Svetoarhanđelovskoj hrisovulji cara Stefana Dušana (XIV vek). Arheografski prilozi 25. Beograd: Narodna biblioteka Srbije. 319–23. ] ПЕ16: Православная энциклопедия, 2007. Москва: Евангелическая церковь союза, Церковно-научный центр, Православная энциклопедия. [PE16: Pravoslavnaja enciklopedija, 2007. Moskva: Evangeličeskaja cerkov ʼ sojuza, Cerkovno-naučnyj centr, Pravoslavnaja ènciklopedija. ] Радоман С т а н к о в И ћ, 1996: Приновљене рукописне књиге Народне библиотеке Србије. Водени знаци и датирање. Археографски прилози 18. Београд: Народна библиотека Србије. 253–351. [Radoman Stanković, 1996: Prinovljene rukopisne knjige Narodne biblioteke Srbije. V odeni znaci i datiranje. Arheografski prilozi 18. Beograd: Narodna biblioteka Srbije. 253–351.] Татјана С у Б о т И н– Г о л у Б о в И ћ, 1999: Требник. Лексикон српског средњег века. Београд: Knowledge. 745–6. [Tatjana Subotin–Golubović, 1999: Trebnik. Leksikon srpskog srednjeg veka. Beograd: Knowledge. 745–6. ] Slavistična revija, letnik 71/2023, št. 2, april–junij 160 PoVzetek V prispevku smo analizirali dva fragmenta rokopisnih knjig iz 16. stoletja, in sicer Trebnika in Tetraevangelija (Rs 676, 668), ki se hranita v zbirki ciriličnih rokopisov na Oddelku za arheografijo Narodne knjižnice Srbije v Beogradu. Cilj naše raziskave je bil preučiti nekatere značilnosti jezika in pisave v fragmentih teh spomenikov, ki so bili ustvarjeni v istem časov- nem obdobju. Obravnavani odlomki so napisani v srbski redakciji cerkvene slovanščine, ki vključuje tudi elemente srbskega ljudskega jezika. Ta ljudski jezik zapisovalca je pokazal nekaj glasovnih in oblikoslovnih inovacij in nakazal vprašanje opredelitve jezikovne predloge. S primerjavo dveh odlomkov Trebnika in Tetraevangelija srbske redakcije cerkvene slovanščine iz istega časovnega obdobja smo poskusili določiti njihove skupne značilnosti, ki jih izkazu - jejo uporaba istega jezika, pravopisa in tudi vodnega žiga. Oba spomenika ohranjata svojo avtentičnost ne glede na jezik in pravopisne podrobnosti. Na podlagi jezikovnih elementov Trebnika lahko zapišemo, da je ta nastal v veliki meri pod vplivom srbskega ljudskega jezika, medtem ko Tetraevangelij izkazuje večjo doslednost in podobnost s cerkvenoslovanskimi elementi srbske redakcije.