KRALJEVINA JUGOSLAVIJA

UPRAVA ZA ZASTITU

INDUSTRISKE SVOJINE

IZDAN 1 APRILA 1938.

KLASA 58 (2)

PATENTNI SPIS BR. 13958

Tropp Emerich, Wien, Austrija.

Postupak i uredjaj za davanje oblika plastičnim masama pomoču presovanja matricama.
Prijava od 14 septembra 1936. Važi od 1 oktobra 1937.

U najrazncvrsnijim granatna tehnike
postoji potreba, da se plastičnim masama
pomoču matrica daje presovanjem obre¬
deni oblik. Cesto je pak postavljen zada-
tak kod takvog davanja oblika da se na
primer u plastične mase umetnu pojača-
vajuči umetci od najraznovrsnijih mate¬
ri jala. Kod takvoig postopka presovanja na¬
stopa nezgoda, da se plastična masa za¬
lepi njenom površinom za matricu, te sto-
ga izradeni presovani predmet dobija is-
prskanu površinu i ružan izgled.

Več je poznato da se sa Solarovim
uljem ili i sa takozvanim uljem za stanc-
ne izmešane praškovite mase dobijaju
oblik u vrtanjskim ili polužnim prešama,
koje s tiska ju prašak u odgovarajučim
udubljenjima metalne ploče (matrice). Da
bi se na primer zaostajanje gotovog is-
presovanog tanjira da visi izlepljen ili na
malju (klipu) ili u Rmanom kalupu izbe-
glo, več se predlagalo, da se klip pre pre¬
sovanja ovlaži terpemtinskim uljem ili pe-
troleumom ili t.sl., cime se uklanja adhe-
zija presovanog materijala na metal.

Pronalazak ima za zadatak da izrazi
po njihovoj strukturi absolutno jednaika
tačno presovana tela, koja se ne lepe za
matricu niti za vreme presovanja niti po¬
sle, te stoga ne trpe nikakve ozlede, niti
se u unutrašnjosti dogadaju poremečaji
ravnomernosti strukture. Na suprot torne
se naročitim izvodenjem postupka preso¬
vanja u smislu pronalaska pred samo za-
vršavanje proizvoda stvara mogučnost,
da se u unutrašnjosti eventualno još po-
stoječe neravnomernosti strukture uklone
gnječečim dejstvom presujučih delova na
pr. matrica usled elastično opružnog pri-

tiskivanja na presujuče telo. Rešavanje
postavljenoga zadatka vrši se time, što
se prvo pre ili za vreme postopka preso¬
vanja plastičnim masama u odnosu na ma¬
trice daje takva razlika u temperaturi, da
ne nastopa prilepljivanje presovame robe
za matrice, posle čega se vrši presovanje
uz elastično pritiskivamje matrica na ma¬
terija! koji se presuje. Za postignuti efe-
kat postopka a to je izbegavanje prilep-
ljivanja nije od važnosti, da li se mazivo
(na pr. ulje za štancne) dodaje plastičnoj
masi ili se upotrebljava kao sredstvo za
mazanje kalupa.

Pod plastičnim masama se u ovom slu¬
čaju podrazumevaju naročito mase iz o-
blasti mineralnih materijala, dalje organske
vlaknaste materije, koje se mogu izradi-
vati kao mešavina organskih vlakana sa
spojnim sretstvima proizvol.jne vrste, da¬
lje celulozne mase, koje se u strukturi
utvrduju sa ili bez spojnih sredstava po-
moou presovanja i na svaki način mogu
biti i otvrdnute.

Iscrpni pokuša.ji prijavioca pokazali su,
da izrada homogenih presovanih tela sa
ravnomernom odn. jednoličnom površi¬
nom kao i sprečavanje prilepljivanja pla¬
stičnih masa za matrice uspeva samo tada,
kada plastične mase u odnosu prema ma¬
tricama sadrže sasvim odredenu razliku
temperature koja zavisi od materijala ko¬
ji se obraduje i njegove sadržine vlage i
masnoče i kada se tako izabere produk-
ciona temperatura, da upotrebljeno ma¬
zivo pokazuje onaj stupanj viskoziteta,
koji je potreban za sprečaavnje prileplji¬
vanja plastičnih masa za matrice.

Odgovrajuča prolazna brzina svakog'

Din. 25.—

materijala, koji se presuje, dobija se na
na osnovu pokušaja pronalazača kao funk¬
cija specifične težine, drugo sadržine vode
ili masnoče materijala koji se presuje,
freče razlike temperature izmedu p reso-
vainog materijala i presujučih delova i
najzad četvrto od pritiska upotrebljenog
za presovanje i broja sopstvenih treptaja
pritiskujuče opruge odn. pritiskujučih o-
pruga, radi 'postizanja dejstva gnječenja,
cime se osigurava prolaz presovanog ma¬
terijala i pored toga još i absolutan oblik
davajuči prolaz presovanog materijala.
I još što je po sebi poznato prolazna br-
zina zavisi još i na petom mestu od vi-
skoziteta i količine upotrebljenoga ma¬
ziva.

Radi izrade bezprekornih presovanih
proizvoda u smislu promalaska u prvom
stadiumu postupka dodaju se dotle po-
četnoj masi odgovarajuči dodatci, dok ma¬
sa ne postane dovoljno plastična. U dru-
gom stadiumu postupka plastična se ma¬
sa na po sebi poznati način vlaži mazivom
i njo j se daje u odnosu na matricu takva
razlika u temperaturi tako, da se za vre¬
me presovanja ne vrši nikakvo prileplji-
vanje mase za matricu, što je laiko doka¬
zati. U trečem stadiumu postupka pritisak
matrice na plastionu m asu povišava se
dotle, sve dogod presovano telo ne dobije
željeni izgled i struktura, posle čega se u
četvrtom stadiumu postupka prolazna br-
zina povišava sve do njene najekonomič-
nije maksimalne vrednosti, što se takode
veoma lako može utvrditi.

Pokušaji pronalazača pokazali su da¬
lje, da se za plastične mase od specifične
težine izmedu 1,1 i 2,8 pri sadržini vlage
i masti izmedu 5—45%, mogu da postignu
najpovoljniji rezultati presovanja do pro-
lazne brzine od 0,1 m/sek a najpovoljnija
srednja vrednost kako u tehničkom tako i
u ekonomskem pogledu se dobija na 0,0135
m/sek. Napred pomenutih pet promenlji-
vih, kao čija je funkcija pretstavljena pro¬
lazna brzina, mogu biti tako medusobno
razno kombinovane, da se dobijaju izne-
nadujuče gra.nične vrednosti za moguče
prolazne brzine, pri čemu su pak praktič¬
ne i ekonomske vrednosti, — kao što je
to gore navedena srednja vrednost od
0,0135 —, od donjih i gornjih graničnih
vrednosti moguče prolazne brzine prilično
daleko udaljene. Isto tako postoji pak i
veza izmedu najpovoljnije prolazne brzine
presovanog materijala i veličine elastičnog
pritiskivanja opruga s jedne 'Strane i broja
njenih sopstvenih treptaja s druge 'Strane,
cime se osigurava prolaz presovanog ma¬
terijala bez smetnji i ipak da se pri torne
dobija apsolutan oblik.

Samo slaganje i održavanje svih tih
uslova je merodavno za rešenje po.stavlje-
nog zadatka, ako se želi da se izrade u
svakom pravcu besprekorni presovani pro¬
izvodi od plastične mase.

Vreme trajanja procesa presovanja
odn. prolazna brzina presovanog materi¬
jala ikroz presu odmerava se na svaki na¬
čin tako, da se ima dovoljno vremena, da
se postigne intimno mehaničko spajanje
delova mase izmedu sebe i da se na svaki
način sa jednim umetkom osigura za vre¬
me postupka presovanja.

Več je poznato postalo da se mešavina
vlaknastog materijala i cementa podvrga-
va radi izrade ploča ili torne sličnih pred¬
meta ravnomernom ili neprekidnom ili po-
stepeno pojačavajučem se presovanju u
suvom stanju. Ovo prethodno suvo preso¬
vanje vršilo se pri torne pomoču pritiski-
vajučih organa, kroz koje je ploča mate¬
rijala ili traka od materijala prolazila ikroz
ili izmedu odn. isipod pritiskivajučih orga¬
na tako, da se mesto stiskanja (pritiskiva¬
nja) pomeralo prema masi materijala. Kod
tih poznatih uredaja nalazio se po jedan
gornji j jedan donji valjak za 'pritiskiva-
nje, od kojih je ovaj poslednji nalegao u
pomičnom trupcu, koji je bio snabdeven
oprugama radi regulisanja pritiska vrše-
nog na materijal, koji se nalazio izmedu
oba valjka. Ovaj poznati od pritiskivačkih
valjaka sastoječi se uredaj u vezi sa opru¬
gama služio je dakle samo za zbijanje plo¬
ča vodenih izmedu pritiskivačkih valjaka.

Kod predmeta pronalaska radi se sa¬
mo o torne, da u presovanom telu ne zao-
stanu nikakvi vazdušni mehuri i da se do¬
bije homogeno presovano telo, naročito
kod presovanja umetka sa plastičnom ma-
som.

Ovaj se zadatak rešava time, što se
istiskivanje vazdušnih mehurova iz plastič¬
ne mase vrši i olakšava time, što se masa
usled elastičnog opružno pritiskivanja ma¬
trica podvrgava brzim uzaistopnim koleba-
njima pritiska uz istovremeno dejstvo
gnječenja. Jačina i broj tih kolebanja pri¬
tiskivanja zavisi od dimenzioniranja, ma¬
terijala i napona opruga, koji presujuče
delove pritiskuju na masu. Na ; taj način je
moguče, i kod promenljivih koeficienata
elastičnosti plastične mase za vreme toka
rada i pri neraivnomernoj strukturi iste o-
sigurati potpuno oblaganje armirajučih
umetaka.

Rasporedivanjem udesavalačke sprave
za oba presujuča dela može odsto.janje da
se menja, a isto tako može i naipon priti¬
skujučih opruga da 'se poveča ili umanji
pomoču stavljanja u delovanje udešavalač-

kih sprava. Tako je moguče da se upotre-
be za presovani materijal razne specifične
težine, razni stepeni vlage i razna struk¬
tura, koji omogučavaju najpovoljniju pro-
laznu brzinu i najpovoljniji presujuči pri-
tisak presujučih opruga.

Na sl. 1 do 5 šematički su pokazani
uzastopni stadiumi postupka prema pro-
nalasku uz upotrebu presujučih maljeva za
izvodenje postupka presevanja. Na svima
slikama je sa X obeležena plastična masa,
a sa Y armirajuči umetalk, koji treba da
se umetne.

Sl. 1 pokazuje iprvi stadium postupka.
U njemu se vrši vlaženje n pravcu strele
p, dovodene plastične mase X zajedno sa
umetkom Y iz štrcaljki a ‘i a’ sa mazivom.

Sl. 2 pokazuje izvedeno ujedinjavanje
oba dela X i Y u drugom stadi um u postup¬
ka pomoču pritiskivanja gornjega presu-
jučeg klipa b na njegovo podlogu. Usled
silaženja dela b 1(  koje pritiskuje oprugu d
klip b se pritiskuje opružno popustljivo
na masu X.

Sl. 3 pokazuje podizanje gornjega pre-
sujučeg dela b, posle čega u jedan deo
ujedinjeno presovamo telo biva kretano
dalje u pravcu strele p,. Prilepljivanje pla¬
stične mase na klip i podlogu sprečava se
prethodnim mazanjem površina f 1(  f 2 .

Na sl. 4 su pretstavljeni delovi X i Y
baš pred samo njihovo ujedinjenje u kome
se položaju izmedu omči od armature na¬
lazi zatvoren vazduh u meduprostorima L.

Na sl. 5 je pretstavljeno na koji se na¬
čin usled opružnog pritiskivanja klipa na
plastičnu masu ova omotava oko delova
armature, pri čemu se istovremeno vrši
istiskivanje vazduha iz meduproistora L ko¬
ji takode nest a ju.

Sl. 6 pokazuje mašinu u izgledu sa
Strane, koja služi za dbavijanje metalne
armature plastičnom masom.

Sl. 7 pokazuje presek po liniji II—II
na sl. 6.

Na sl. 6 sa 1 obeležen je nosač val lu¬
ka, sa 2 presujuči stremen, i ova dva dela
su spojena pritvrdivačkim vrtnjevima 3. 4
su kutije pritiskivajučih opruga 5. Sa 6
obeleženi su tanjiri smešteni iznad 'priti¬
sku jučih opruga 5, ko ii u vertikalnem
pravcu rnogu da se udešavaju pomoču u-
dešavalačkih vrtnjeva 7. 8 su donje opruž-
ne ploče, koje služe za podupiranje opru¬
ga 5. Sa 9 i 10 obeleženi su gornji i donji
presujuči valjak, koji na oba svoja kraja
noše osovinsike truipce 11, 12. Gornji va¬
ljak naleže u dve ležišne šolje 13, 14 a do¬
nji valjak u dve ležišne šolje 15, 16. Sa
17, 18 obeležena su dva filcana ih čili ruska
zamotuljka (valjka) od kojih se oba za-
motuljka potapaju u sud 19, 20 sa uljem

za mazanje ili mazivom. Gornji odn. donji
filcani zamotuljaik pomoču poluge 25, 26
naležu na po jednom čepu 27, 28, koji na
jednom kraku 29, 30 nosi svaki po jedan
kontra-teg 31, 32. Sa X obeležena plastična
masa je kod ovoga oblika izvodenja plo-
časta i poduprta vodečom spravom 33. Y
je metalni umetalk, koji treba pomoču po¬
stupka presevanja da se uobliči u plastič-
noj masi.

Na sl. 7 isti delovi obeleženi su sa
istim oznakama. 34 je elektromotor, koji
služi za pogon mašine, koji pokreče zup-
čanik 35 koji se nalazi na osovinskom delu
12 i zahvala se za zupčanikom, koji se na¬
lazi na osovinskom trupcu 11. 37, 38 su na
dovod pare priključene cevi za grejanje
gornjega valjka. 39, 40 su priključci za od¬
vod (kondenzata. 41 je podužnim rupama
42, 43 snabdevena fiksirajuča sina, 44, 45
su spiralne opruge za gornji odn. donji va¬
ljak. 46, 47 su ležišni delovi snabdeveni
zavojnicama, koji se pomoču zavrtnjastog
čepa 48 drže na potrebnom udešljivom ot-
stojanju. Sa 50 obeležen je termostat, koji
se nalazi iznad gornjeg valjka ispod zvo¬
na 51, koje je obešeno na nosaču 52. 53,
54 uredaj za puštanje u rad odnosno is-
ključenje motora.

Način delovanja je sledeči:

Pre stavljanja u hod mašine pomoču
privodnih cevi 37, 38 za paru greju se za
izvodenje postupka presovanja služeča pre-
sujuča sretstva, u ovom slučaju gornji va¬
ljak 9 i donji valjak 10, dogod se ne po-
stigne produkciona temperatura mašine,
koja treba da se održava za vreme pogona.
U torne trenutku se pomoču termostata 50
zatvara na sledeči način krug struje: Od
utege 60 pozitivne šine 61 glavnoga voda
:de struja preko voda 62 ikroz termostat i
preko voda 63 kroz magnetski namotaj 54
i vod 64 natrag ka negativnoj glavnoj šini
65. Istovremeno teče struja od 60 preko
voda 62 kroz termostat preko voda 66 ka
magnetskom namotaju 53 i preko 64 ka
negativnoj vodečoj šini 65. Oba magnet¬
ska namotaja 53, 54 drže prema torne kon-
taktnu polugu 67 u njenom srednjem po¬
ložaju, cime je njen kontakt 68 zatvoren.
Tada struji struja od pozitivne šine 61 pre¬
ko 70 i voda 71 ka pozitivnoj uteži 72 mo¬
tora ka negativnoj uteži 73 i kroz vod 74
ka poluzi 67 i preko kontakta 68 i voda 75
ka negativnoj vodečoj šini 65 natrag. Kod
postizanja produkcione temperature, koju
treba u pogonu održavati, nalazi se prema
torne poluga 67 u njenom srednjem polo¬
žaju i pomoču motora 34 stavljaju se u o-
brtanje oba valjka 10 i 9.

Ako produkciona temperatura za iz-
vesnu količinu unapred odredenu opadne

ili poraste, isključuje se bilo elektromag¬
net 53 ili drugi elektromagnet 54, cime se
poluga 67 iz njenoga srednjega položaja
ili na levo ili na desno pomera u koja oba
slučaja je kontakt 68 otvoren. Otvaranjem
kontakta 68 vrši se prema torne kako kod
prekoračenja tako i kod nedostizanja pre-
odukcione temperature isključivanje moto-
ra 34 od mreže.

Posle stavljanja u rad motora vrši se
usled obrtanja gornjega i donjega valjka
istovremeno uvlačenje žičanog ume tka y
i pločaste plastične mase x u pravcu obeju
strela p a  i p 2 . Kod torne sledučeg postup-
ka presovanja vrši se utiskivanje metalnog
umetika y u plastičnu masu x. Da bi se o-
mogučilo intimno mehaničko spajanje ma¬
sa, koje okružuju umetak, naročito kada
armirajuči umetci y leže izmedu dve plo¬
časte plastične trake da bi se omogučilo
i osiguralo, da kod defirmisanja plastične
mase ista umetke potpuno zaokruži sa svi-
ju strana, te se u smislu pronalaska po-
stupka presovanja vreme trajanja preso¬
vanja i prolazna brzina materijala,
koji treba da se presuje krcz pre-
su torne odgovarajuči odmerava. O-
gledi su pokazali, da se homogena pre-
sovana tela, koja su potpuno slobodna od
vazdužnih jastuka samo tada postiči mogu,
kada se u plastičnoj masi zatvorenom vaz-
duhu da prilika za .jedno sasvim odredeno
vreme prilika da odi lazi za vreme toka
presovanja. Održavanje odredenog mini-
malnog vremena trajanja toka presovanja
potrebno je i stoga, da bi se pojedinim
deličima plastične mase dao onaj minimum
vremena, koji je potreban da bi se potreb¬
na kohezija mogla da postigne u punoj
meri u presovanoj masi i time materijal
primorao da njegove promene oblika o-
stanu kao trajne promene oblika.

Naročito se mora, kada se radi o o-
motavanju armature presovanjem, preso-
vanom materijalu dati dovoljno vremena,
da bi mogao armat-uru potpuno da optoči.

Sa odilaženjem vazduha zatvorenim u
plastičnoj masi i sa prodiranjem materi¬
jala u sve šupljine spojeno’ .je i smanjenje
zapremine plastičnog materijala. Stoga je
potrebno da matrica naleze elastično po¬
pustljivo, da bi se smanjenje zapremine
moglo torne odgovarajuči naknadno da
postigne. Pomoču elastičnog opružnog na-
leganja oba valjka u odnosu jedan prema
drugome olakšava se i postepeno istiskiva-
nje eventualno zatvorenih vazdušnih me-
hurova.

U smislu pronalaska su prema torne
preko ležišta gornjega presujučeg dela ra-
zmeštena elastična presujuča sretstva n.pr.
u obliku pritiskivajuče opruge. Napon te

pritiskušuče opruge može da se udesi po-
mcču vrtnja 7. Prolazna brzina presova-
nog materijala i pritisak za vreme toka
presovanja mogu da se menjaju pomoču
udešavanja otstojanja presujučih delova
koji zajednc rade. Prema torne je u smi¬
slu pronalaska izmedu ležišta za gornji
presujuči deo i ležišta za donji presujuči
deo predvidena udešavalačka sprava za od-
stojanje oba presujuča dela.

Održavanjem odredene prolazne brzi-
ne poistiže se potrebna adhezija za pouz-
da.no ujedinjavanje deliča mase, ikojo.j tre¬
ba oblik promeniti, i ujediniti je sa povr-
šinom umetka. Ako se prekorači ova po-
voljna brzina, čvrstina spoja delova koje
treba spojiti biče poremečena.

U mnogo slučajeva potrebno je da
proizvod pokazuje naročitu lakoeu u vezi
sa visokom homogenošču i čvrstinom. U
torne cilju se u smislu pronalaska upotreb-
ljene plastične mase mešaju sa organskim
materijama najraznovrsnih vrsta u sitno
usitnjenom stanju, koje se pri docnijem
sagorevanju sagoru. Naročita lakoča pro¬
izvoda može se postiči i pomoču mešanja
plastičnih masa sa organskim materijama
kao što je to siliciumova kiselina i t.sl. u
fino usitnjenom stanju. Ogledi pronalaza-
ča pokazali su, da se naročita ravnomerna
podela sagorevanjem postignutih vazduš¬
nih prostora u plastičnoj masi može po-
stignuti upotrebom elastičnog pritiskiva-
nja saradujučih presujučih delova.

Patentni zahtevi:

1. ) Postupak za davanje osblika plastič¬
nim masama presovanjem pomoču matri¬
ca, naročito iiz oblasti mineralnih materi¬
ja, dalje organskih vlaknastih materija u
vezi sa odgovarajučim spojnim siretstvima,
kod koga se matrice odn. plastične mase
po njihovoj površini kvase mazivom, na¬
značen time, što se plastičnoj masi u od¬
nosu na matrice daje takva razlika u tem¬
peraturi, da ne nastopa prilepljivanie pre-
sovanog materijala za matrice, pri čemu
se presovanje vrši uz- elastično opružni pri¬
tisak matrica na materijal, koji treba da se
presuje.

2. ) Postupak po zahtevu 1, naznačen
time, da se neplastičnoj polaznoj masi do-
tle dodaju dodatci, dogod se ne postigne
njena plastičnost (sposobnost za davanje
oblika), pa se potom plastičnoj masi u od¬
nosu prema matricama daje takva razlika
u temperaturi, da ne nastopa nikakvo pri-
lepljivanje presovanog materijala za ma¬
trice za vreme presovanja, posle čega se
pritisak matrice na plastičnu masu penje

do dostizanja željene strukture i površin¬
ske osoibine presovanog tela i brzinajpro-
laženja se dovodi do one granice, na kojoj
se još postiže bespreikorno presevanje pre¬
šo vanih tela.

3.) Postupaik po zahtevima 1 ili 2, na¬
značen time, što se plastične mase speci¬
fične težine izmedu 1,1 i 2,8 pri sadržini
vlage odn. masnoče izmedu 5 i 45% pre-

suju u presovana tela uz prolaznu brzinu
do 0,1 m/sec, pri čemu je najpo voljni ja
vrednost prolazne brzine 0,0135 m/sec.

4.) Uredaj za izvodenje postupka po
zahtevima 1 do 3, naznačen time, što su
za naleganje zajedno delujučih presujučih
delova (9, 10) predvidene pomerljive leži-
šne šolje (13 do 16), koje stoje pod pri¬
tiskom elastičnih sretstava (5).

j Tzzzzzzzzzkzzzttgtzzzzfi.

\\\\^




imftvww


iJ