KRALJEVINA SRHA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 12 (4)
IND UST R IJS K E S VOJ I NE
IZD \NT 15. OKTOBRA 1923.
PATENTNI SPIS BR. 1416.
Holzverkohlungs — ludustrie A. G. Kostanza.
Postupak za hloriranje acetilena.
Prijava od 21. januara 1922.	Važi od 1. marta 1923.
Pravo prvenstva od 29. januara 1921. (Nemačka).
Acetilen je jako endotermno jedinjenje; — njegova toplota stvaranja iznosi od prilike 50 cal. Taj ugljovodonik ima dakle težn n, da ulazi u sisteme stabilnijeg karaktera, t. j. da se ili razloži u svoje elemente C i H, ili da se na 400 — 500° polimeriše u benzol, pri čemu se oslobadja 171 cal. ili se naslaže na druga jedinjenja ili elemente. Ove reakcije naslaganja delom su tako jako egzotermne, da uzimaju oblik eksplozije, kao na pr. na-slaganje hlora. Mfdjutim baš to naslaganje hlora pruža znatno tehničko interesovanje, jer su acetilen-hloridi ili važna rastvorna i ekstrakciona srestva ili važni med.uprodukti prilikom sinteze drugih hemiskih produkata. Stoga je razradjeno nekoliko postupaka za hloriranje acetilena, naime:
lj takvi postupci, kod kojih sjedinjavanje izmedju C-2 Hu Cl biva u jednom tečnom medijumu, na pr. u antimonpentahloridu ili u hloridu sumpora (Sa CL) u prisustvu gvo-ždja kao kontaktne supstance.
2)	Postupci, kod kojih Se sa smešom acetilena i hlora pomešaju takvi gasovi, koji su prema oba ova dva tela indi/erentni, na pr. CO_>, zatim nastupa reakcija pomoću zrakova, koji imaju hemijsko dejstvo.
3)	Postupci, kod kojik se gasovi razredjuju nekim čvrstim srestvom, pa se zatim dovode do reakcije u prisustvu kakve kontaktne supstance ili pod uticajem zri kova, koji imaju hemisko dejstvo.
Poznat je najzad još jedan opit, pri kome se, sprovodjenjem hlora i acetilena na 100° C
u kolben sa ključalom vodom nagradio acetilen- tetrahlorid; i to, ako količina acetilena nije veća od polovine količine hlora, dok se primenivši veće količine acetilena, poja'dju;e plamen Ova] postupak, koji daje samo neznatan doprinos u acetilen-tetrahloridu, ne dolazi u obzir pri tehničkom kloriranju acetilena.
Ali svi ti postupci imaju u većoj ili ma-noj meri različite tehničke i ekonomske nedostatke, a sem toga oni daju u glavnom samo Ci Hi CL pored malo Ci H; CL.
Učinjeno je sad jedno čudnovato zapažanje, koje je od iste važnosti kako u teoriskom tako i u praktičnom pogledu, a to je, da se acetilen u prisustvu hlora dovoljne količine i vodene pare, dakle jednog agensa, koji se prema hloru u prisustva ugljeničnih tela ne ponaša leno indifereid io telo, može zagrevati na više temperature, na pr. 400 — 500°, a da se ne raspadne ili polimerUe ili da se hlorom reaguje na nepovoljan način; kod ovog načina rada omogućeno je još i to. da se hloriranje acetilena dž tačno regulisati, tako, da će se prema odabranim uslovima nagraditi u različitim količinama dihlor-etilen, trihlor-etilen, tetra-hlor-etan i hlorni produkti sa višom tačkom ključanja, zajedno sa vodenom parom i hlorovodoničnom kiselinom Prilikom kondenzacije deli se kondenzat u dva sloja; jedan donji, teži sloj, koji se sastoji iz proizvoda kloriranja i jedan gornji sloj, koji se sastoji iz vodenog rastvora hlorovodonične kiseline. Pošto se slojevi odvoje, nastaje dalja prerada
Din. 1.
hloriranih proizvoda. Usled velike razlike u tački ključanja ov'h jedinjenja, može se smeša pomoću frakcione destilacije rastaviti lako u svoje komponente.
Ovaj način kloriranja daje dakle mogućnost, da se svi derivati acetilena, koji imaju tehničku vrednost nagrade jednom jedinom operacijom kloriranja. Sastav smeše kloriranja odredjen je odnosom izmedju acetilena, klora i vodene pare, zatim gasnoiu brzinom, treće, temperaturom i najzad može se po potrebi na tok reakcije uticati katalizatorima kao Cu Cl?, Fe Cl?., CaCl? itd. l’risustvo katalizatora ima još i to preimućstvo, što se temperature reakcione mogu spustiti na pr. na 250 — 400°.
Kao što se iz prednjega da videti, vodena para ima da vrši dve funkcije; naime, ona pre svega omogućava bezopasno Idoriranje acetilena i drugo, dopušta da se kloriranje vrši u odredjenom, naročito povoljnom pravci/.
Tome se ima dodati još jedna dalja funkcija vodene pare; po potrebi može se naime, prethodnim pregrejavanjem bilo cele količine pare, bilo samo jednog dela iste, uneti u re-akcioni prostor ona toplota, koja je potrebna da se reakcija otpočne i produži. Time je
konstrukcija aparata za kloriranje znatno u-prošćena.
PRIMER:
Kroz zemljanu cev, čiji je Unutrašnji prečnik 40 mm a dužina 60 cm i koja je napunjena komadjem šamota, prepuste se acetilen i klor u odnosu 1:2; itovremeno se dovodi pregrejana vodena para, na pr. 6 zapremina vodene pare na 1 zapreminu klora. Na temperaturi 500° i pri brzini 15 1. acetilena za sat, dobijaju se ovi reakcioni produkti:
dihlor-etilen trihlor-etilen tetrahlor-etan i viši proizvodi kloriranja.
PATENTNI ZAHTEVI:
1.	) Postupak za kloriranje ačetilena naznačen time, što se klor i acetilen dovode do reakcie u prisustvu katalizatora ili bez istih, na \isokoj temperaturi (na pr. 400—500°) i uz pripomoć vodene pare-
2.	) Način izvodjenja postupka shodno za-htevu 1, naznačen tirne, što se dovodi pregrejana vodena para.