KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 21 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 septembra 1933.
PATENTNI SPIS BR. 10339
International Standard Electric Corporation, Delaware, U. S. A.
Nemehanička sredstva za regulisanje više karakteristika neke električne mreže. Prijava od 30 septembra 1931.	Važi od 1 marta 1933.
Ovaj se pronalazak odnosi na nemehanička sredstva za regulisanje jedne ili više karakteristika neke električne mreže prema vrednosti struje iii naponske razlike u nekom pridruženom krugu.
Jedan od ciljeva ovog pronalaska jeste taj, da se ostvari uređaj, kojim bi se održavala stalna razlika u frekvenci između dva oscilatora, koji su jedan od drugog udaljeni.
Drugi cilj ovog pronalaska jeste da dade jednu promenljivu reaktancu bez mehaničkog podešavanja (regulisanja).
Prema jednoj odlici ovog pronalaska, u-dešen je jedan uređaj u kome se efektivna reaktanca jedne mreže menja prema pro-menama u jednoj pridruženoj impedanci, pa bilo da se ta impedanca nalazi u samoj toj mreži ili u nekoj drugoj mreži ili krugu, koji je sa prvom mrežom samo spregnut. Promenljiva impedanca može se sastojati od putanje kroz prostor ispražnjava-nja neke vakum-cevi, a promene u impedanci dobijaju se promenama u prednapo-nu rešetke.
Prema drugoj odlici ovog pronalaska, konstante mreže ili kruga u kome se sadrži promenljiva reaktanca, tako su proporc'o-nirane i tako su odabrane (bilo pojedinačno, biio s obzirom na konstante pridruženih mreža i krugova), da promene u pro-inenljivoj reaktanci prema prednaponu vakum-cevi, sleduju jednom u napred određenom zakonu.
Prema jednoj drugoj odlici ovog prona-
laska, može se postići jedan unapred određeni odnos između frekvenca dvaju iii više oscilatora, regulišući uslove za oscilaciju jednog ili više oscilatora, nezavisno od uslova oscilacije jednog iii više od ostalih oscilatora.
Jedna dalja odlika ovog pronalaska leži u sistemu za signalizaciju putem visokih frekvenca, koji se sastoji od dva oscilatora i to jedan u otpremnoj stanici, a drugi u prijemnoj stanici. Jedan deo otpravljene energije iz otpravne stanice, prenese se do prijemne stanice, gđe dva podešena kruga, čije se krivuije za rezonancu preklapaju, debiju diferencijalno na jednu promenljivu impedancu. Kada struje u svakom od tih podešenih krugova nisu jednake, promene u impedanci menjaju podešeno stanje prijemnog oscilatora, te na taj način održavaju postojanu razliku između frekvenca tih dvaju oscilatora.
Prema još jednoj odlici ovog pronalaska, mogu se otpremiti jednovremeno dve ili više frekvenca za regulisanje (sinhronizi-ranje) i kontrolu uslova za oscilaciju nekog oscilatora.
Još daija odlika ovog pronalaska sastoji se u sistemu za signaliziranje visokim frekvencama, u kome se dve ili više kontrolne frekvence (t. j. za sinhroniziranje) mogu jednovremeno otpremati, a tako isto i pobočna grupa frekvenca (t. zv. side-band): svaka od tih otpremljenih frekvenca udeše-na je da u prijemnom uređaju proizvede drugojačiju interferenciju, a sve se one za-
Din. 25.
tim jednovremeno upotrebljavaju da regu-]išu noseću frekvencu koja se lokalno proizvodi po jednom od gore opisanih načina, čime se u mnogome smanjuje dejstvo poznato kao »selektivni fading«.
Te i još druge odiike ovog pronalaska biće opisana u vezi sa priloženim crtežima, u kojima:
Slika 1 prikazuje raspored krugova u kojima je jedna induktanca udešena da se menja prema promenama u jednom otporu.
Slika 2 prikazuje induktancu udešenu da se menja prema promenama prednapona slavljenog na rešetku jedne vakum-cevi.
Slika 3 prikazuje jedan uređaj koji u sebi sadrži odiike ovog pronalaska.
Slika 4 prikazuje jedan uređaj za umnožavanje frekvenca.
Slika 5 prikazuje jedan uređaj za deljenje frekvenca.
Slika 6 prikazuje jedan uređaj za sinkronizaciju iokalnog oscilatora na srednju frekvencu nekog izvora, čija frekvenca varira.
SI. 7 prikazuje rezonanc-krivulje.
Slika 8 prikazuje primenu automatskog uređaja za reguiisanje pojačavanja.
Slika 9 prikazuje jedan drugi način za u-potrebu prijemnog aparata u kome se sadrže odlike ovog pronalaska.
Obraćajući se sada na sliku 1, koja pret-stavlja neki krug u kome se nalazi induk-tance L3 i L2, i jedan otpor R, vezani u seriji. Na krajevima induktance L2 spojen je jedan otpor R2, čije će promene da menja-ju vrednost induktance između tačaka A i B. To će se lako uvideti uzimajući u obzir ukupnu impedancu ceiog kruga, koja se do-bija sledećom formulom:
R + jX =(r, +|^tij +
(Li a-L2 r2'4-w- l.2)
gde w — Sztl, a f = frekvenca.
Drgojačije rečeno, otpor R2 menja ukupnu efektivnu reaktancu celoga kruga. Ako bi se otpor R2 zamenio sa tro-elektrodnom vakum cevi T, kao što je to slikom 2 prikazano, i ako bi se impedanca anode te cevi menjala menjajući prednapon na rešetki, onda bi se i efektivna induktanca ceiog kruga od A do B menjala, pa ako bi se postavio i jedan kondenzator C paralelno vezan sa tačkama A i B, kao što se toi vidi) iz slike 2, onda bi se i rezonantna frekvenca tog kruga promenila prema promenama
u prednaponu na rešetki vakumcevi. Ima se primetiti da se gornji način kontrolisanja reaktance pomoću vakumcevi ne ograničava na njegovu upotrebu u vezi sa rezonantnim ili antrirezonantnim krugovima, već se njegova primena na rezonirajuće krugove daje jedino u ciiju ilustracije i prikazivanja.
Jedno preinačenje uređaja prikazanog u slici 2 prikazuje se slikom 3. U ovom slučaju induktanca L2 u mesto što bi biia u seriji sa glavnom induktancom, samo je spregnuta sa njome i to u stepenu manjem od jedinice Kada se prednapon na rešetki menja, menja se i ukupna efektivna induktanca ceiog kruga, pri čemu će se prome-niti i otpornička komponenta te ukupne impedance, samo pri parktičnoj primem ove naprave slične promene u otporu nemaju nikakvog stvarnog uticaja.
Ima se zapaziti da se impedanca L2, prikazana u slikama 1 i 2, može sastojati od neke reaktance, bilo pozitivnog, bilo negativnog, to jest, induktanca se može za-meniti i jednim kondenzatorom a da se pri tom zadrže glavne osobine sistema.
U siučaju uređaja datog na slici 3, spre-zanje između ćlvaju kalema može se postići bio kroz vazduh, bilo pomoću jezgra od magnetskog materijala.
Slika 4 prikazuje primenu nemehaničkog regulisanja reaktance u jednom uređaju za umnožavanje frekvence. U slici 4, S predstavlja neki osnovni izvor niske frekvence, kao na primer zvučna viljuška (dijapazon) ili magneto-strikcioni oscilator.
Pretpostavimo da se žeii da se dobije iz ovog uređaja za umnožavanje frekvenca, neka frekvenca koja odgovara nekoj harmonici osnovne frekvence, na primer, harmonična frekvenca, koja odgovara osnovnoj frekvenci pomnoženoj brojem 8192. U tome cilju neki oscilator A, ma kojeg poznatog tipa, podesi se na frekvencu koja se razlikuje od željene harmonike za dva do tri procenta. Ta frekvenca se podeli brojem 8192 i to pomoću jednog1 aperiodič-nog divisera za frekvence nekog poznatog tipa. Sada se upućuju frekvence, i iz divisera i iz osnovnog niskofrekventnog izvora, i vezuju se na rešetku ispravljačke lampe B.
Pad napona preko anodnog otpora lampe B uzima se kao rešetkin prednapon za • cev C male impedance, čiji se kalem u a-nodnom krugu, spreže sa oscilatornim krugom A.
Jedan od vrlo zgodnih načina da se ovo sprezanje postigne, jeste upotreba jednog trećeg namotaja na jezgru od gvozdenog zrnevlja oscilatornih kalemova.
Dejstvo uređaja za umnožavanje frekvence sada će se objasniti. Pad napona preko otpora R menjaće se od jedne male do iz-
vesne velike vrednosti, i ove će se prome-ne vršiti prema frekvenci koja nastaje in-terferencom između izlazne energije iz F i iziazne energije iz S. Uzmimo u rasmatra-nje onih nekoliko perioda oscilacija osnovnog izvora S, za vreme čijeg trajanja oscilacije iz divisora F imaju fazu koja je 90° iza faze oscilacija iz S. Ako bi frekvenca osciiatora A, ma zbog kojeg razloga, povećala se iznad željene harmonike izvora S, onda će dva nisko-frekventna napona, koja se predaju rešetci vakum-cevi B, imati manju faznu razliku nego ranije, usled čega će se i pad napona preko otpora R povećati.
Nastaio povećanje u otporu anodnog kruga cevi C, učiniće da kalem D ima manje šuntirajuće dejstvo nego ranije u odnosu na efektivnu induktancu, te će se time i frekvenca osciiatora smanjiti, to jest, one dve nisko-frekventne energije težiće da zadrže faznu razliku od 90 ’ kao i ranije.
Ako bi, ma zbog kojeg uzroka, frekvenca osciiatora A težila da se smanji ispod vrednosti na kojoj nema interferencione frekvence u izdatoj niskofrekventnoj energiji, onda se vrši potpuno suprotno dejstvo u sistemu, to jest, u koliko te niske frekvence teže da izađu iz faze, u toliko se prednapon na cevi C smanjuje te se i frekvenca osciiatora A povećava.
Na taj se način dobija automatsko sin-hronizirajuće dejstvo osnovnog izvora niske frekvence na visokofrekentni oscilator A, tako da se frekvenca ovog osciiatora održava tačno na vrednost željene harmonike, koja se pak određuje diviserom F. Ovakav uređaj ima jednu izrazitu odliku a to je da je potrebno podešavati uređaj .samo na jednom jedinom mestu, i to upotrebljavajući podešavajući kondenzator glavnog osciiatora.
Slika 5 prikazuje šemu jednog poboljšanog divisera frekvence. Frekvenca, koja se ima meriti, može imati vrednost od, recimo, 20 megaherca, i ona se primenjuje na rešetku jedne cevi A sa zaklonjenom rešetkom (si. 5).
Ova cev pojačava tu tako nepoznatu frekvencu, a istovremeno sprečava i povratni spreg' sa izvorom te frekvence. Oscilator B i apsorpciona cev C iste su vrste kao i one sa slike 4. Ali, ovde se emisija iz osciiatora predaje generatoru M, koji stvara harmonike. Oscilator B radi sa frekven-com od oko 1 megaherc, to jest, taman na granici radnih frekvenca aperiodičnog divisera za frekvence. M i B su tako udešeni da tražena harmonika, a to je, 20-ta, ima trekvencu koja se razlikuje za 2 do 3% od trekvence, koja se ima izmeriti. Emisije iz
osciiatora M i A zajedno se predaju isprav Ijačkoj cevi U, koja je istog tipa kao ona iz si. 4 i vrši istu dužnost.
Iz napred datog objašnjenja jasno je da će uređaj automatski sinhronizirati frekvencu osciiatora B (koja ima približnu vrednost koja se može meriti aperiodičnim divizerom za frekvence) i to tako, da jedna određena harmonika osciiatora B, ima potpuno jednaku frekvencu sa onom, koja se ima meriti; drugim rečima, frekvenca osciiatora B sada je jedan određeni sačim-telj vrednosti nepoznate frekvence.
Jedna druga primena nemehaničkog podešavanja reaktance ieži u sinhroniziranju jednog lokalnog osciiatora na srednju trekvencu nekog udaljenog izvora, čija frekvenca varira (ili čija se frekvenca razlikuje za jedan određeni broj perioda od frekvence lokalnog osciiatora).
Ovaj se problem pojavljuje u vezi sa u-potrebom jednostranih grupnih frekvenca za radio veze, i to naročito pri radu sa kratkim talasima. Način rada sa jednostranim grupnim frekvencama (single side-bands), pri dugim talasima, sastoji se o-bično u tome što se upotrebljava običan postojan oscilator da ponova dade noseću frekvencu (carrier-frequency). Ali, kada se radi sa frekvencama od približno 20 megaherca, ovaj način rada nije ni malo zgodan, čak i kada se upotrebijavaju najbolji kvare kristalni oscilatori, pošto lokalno stvorena noseća frekvenca ne srne se razlikovati sa više od 20 perioda od prvobitno stvorene pa ugušene noseće frekvence. Do sada kristalni oscilatori nisu mogli biti tako savršeno izgrađeni da osiguraju potrebnu postojanost pod redovnim komercijalnim uslovi-ma rada, to jest, najviše dozvoljenu razliku od jedan prema milion (što je u stvari jedan od veoma teških uslova). Jedno drugo rešenje jeste to, da se automatski sinhronizira oscilator u prijemnoj stanici na prvobitnu noseću frekvencu pomoću naročitog sinhronizirajućeg signala koji se izvan kruga otpravlja. Energija koja se sadrži u tome signalu može biti zaista vrlo mala, prema snazi grupnih frekvenca, tako da se povećano iskorišćenje, koje se dobija radom sa jednostranim grupnim frekvencama, skoro ni malo ne umanjuje.
Jedan način, koji se zgodno može upo-trebiti pri radu sa prijemnom stanicom za jednostrane grupne frekvence kratkih talasa, jeste taj, da se otpremi jedna izvesna mala količina izvorne noseće frekvence istovremeno kada i izokrenuta, ili izvrnuta jednostrana grupa frekvenca. U prijemnom aparatu, pomoću osciiatora sa »otpornim regulisanjem« prema ovom pronalasku, ko-
ji je podešen automatski na jednu frekven-cu, koja se razlikuje za, recimo, 4000 herca od prvobitne noseće frekvence. Kako se u otpravnom uređaju za izvrtanje grupa govornih frekvenca pomeri na više za 1000 herca jednovremeno sa izvrtanjem, to če dobijena interferenciona frekvenca u prijemnom aparatu, davati govor, onako kako je izgovoren, drugim rečima, sadanji prijemni aparati za jednostrane grupe frekvenca, pored redovnih dužnosti, vrši i ulogu prijemnog izvrtača za frekvence.
Jedna od glavnih teškoća koja se ima tom prilikom ukloniti jeste ta, da pri upotrebi kratkih talasa, noseća ili ma koja druga određena frekvenca, povremeno nestaje, gubi se, tako da ako se upotrebi neka određena frekvenca da služi kao sinkronizirajući signal, onda je to dejstvo same povremeno, usled čega nastaje potreba da se iskorišćuje srednje, a ne momentano dejstvo sinhronizirajućeg signala. Način na koji se to postiže, prikazan je u si. 6.
Pojačavajuća cev A (si. 6) sa zakionje-nom rešetkom, ima svoju kontrolnu rešetku spojenu sa nekim izvorom frekvence, koja će se uzeti za sinkronizirajući signal (t. j. delimično prigušena noseća frekvenca udaljene otpremne stanice, preinačena na t. zv. intermediarnu frekvencu).
Izlazna energija oscilatora A, a takođe i lokalnog' oscilatora B, predaje se rešetki ispravljačke cevi C, u čijem se anodnom krugu rađa interferenciona frekvenca od frekvence lokalnog oscilatora i primljenog sinhronizirajućeg signala. B se podešava sve dotle, dok interferenciona frekvenca ne dobije željenu vrednost, pa se ta frekvenca (t. j. osciatorni napon) preda podešenim krugovima D i E za audio-frekven-cu, koji su siabo spregnuti međusobno. Ovi se krugovi podešavaju sve dotle, dok im se rezonantne tačke ne nalaze na jednakom odstojanju sa svake strane željene interfe rencione frekvence B, kao što je pretstavlje-no na si. 7, a njihov se prigušni faktor udesi, na primer, tako, da vrednost svake od tih rezonantnih krivulja, tačno na frekvenci koja se želi, iznosi 6 decibela (jedinica za amplitudu pojačavanja) ispod njihovih maksimalnih vrednosti. Kada se ovakvo stanje zaista i uspostavi, onda je očevidno da će i jednosmislene struje iz ispravljača H i K biti jednake, i da prema tome, neće postojati razlike u naponu između tačaka F i C, to jest, ukupni prednapon apsorpcio-ne cevi L sastojeće se samo od normalne vrednosti, koju daje baterija M, i koja je dovoljna da održi cev da radi na sredini donjeg prevoja svoje karakteristične linije.
Krug je udešen tako, da ako bi zbog’ ma
kojeg uzroka, frekvenca dobijena interferencijom lokalnog oscilatora sa sinhronizi-rajućim signaiom, počinje da se udaljava od željene vrednosti, nastala razlika u iz-datoj energiji iz ispravljača H j K stvara razliku napona između tačaka F i C, i to u takvom pravcu, da se postignuta prome-na u impedanci cevi L iskorišćuje za pro-menu frekvence osciiatora B u pravcu do-bijanja prvobitne interferencione frekvence.
Kako se želi iskoristiti, ne momentana vrednost, već srednja vrednost sinhronizirajućeg signala, to se krugu dodaju i veliki otpori N i P, šuntirani kondenzatorom Q, u cilju ustanovljenja potrebnog vremenskog faktora za napravu za promenu frekvence.
Ovaj vremenski faktor, ili vremenska konstanta, udešena je da ima takvu vrednost, da kada sinkronizirajući signal iščezne, za svoje maksimalno vreme, lokalni oscilator B ne može da promeni svoju frekvencu za više nego dozvoljeni broj perioda od određene frekvence. Izlazna energija na željenoj frekvenci uzima se sa tačke S.
Slika 8 prikazuje jedan uređaj, koji je u nekoliko sličan onom na slici 6, ali je snah-deven sa automatskim sredstvom za kontrolu pojačavanja. Oznake sa ove siike od govaraju onim sa slike 6, to jest, isti delovi označeni su istim oznakama.
Primljeni signai se predaje na ulaznu stranu ispravljača C, i mi ćemo niže dole, rasmatrati šta se sve može desiti, kada signal menja svoju jačinu, kao što se to dešava kada postoji stanje fadinga.
Rasmatrajući prvo šta se dešava kada primijeni signal menja svoju jačinu, vidimo da:
1.	Svaka promena u amplitudi, menja iz-datu energiju iz detektorske cevi C, koja se, posle pojačanja kroz amplifikator LEP, preko transformatora T predaje rešetkama odmeravajućih detektora u cevima H i K. Pretpostavimo da se amplituda primljenog signala povećava, onda će i struja kroz anode cevi H i K takođe početi da raste, usled čega se povećava i pad napona preko otpornika Ri i ^2, a time se menja i napon tačke Q. Iz toga izlazi da se napon tačke Q menja u zavisnosti od premena u amplitudi primljenih signaia, predalih ispravljaču C. Napon tačke Q, predaje se, kroz prednaponsku bateriju i prigušili kalem CK, rešetki ispravljača C, pri Čemu je sve tako podešeno da promena u naponu tačke Q, deluje da bitno vrati vrednost izlazne energije iz ispravljača C na njenu prvobitnu vrednost.
2.	Ako frekvenca primljenog signala stane da raste, lako je uvideti da prednapon, koji se stavlja na rešetke ispravljača H i
K, neće imati istu vrednost, i da promene u anodnoj struji obe cevi, neće biti jednake, usled čega će nastati odgovarajuća premena u naponu, koji se predaje rešetci cevi L, tako da se izdata energija iz ove cevi, menja prema premenama u frekvenci.
Zbog uravnoteženog stanja u izlaznom krugu cevi K i H, napon tačke Q ostaje bitno postojan čak i pored ovih promena u frekvenci, koje su istina ograničene na izvesne granice. Ovo se dejstvo može lepo videti ispitujući rezonantne krivulje iz si. 7.
Uređaj predstavljen na slici 8 ispunjava sledeće dužnosti:
a)	da održava približno ravnomernom amplitudu energije koju emituje ispravljač C,
b)	da vrši promene u anodnoj struji cevi L prema premenama u frekvenci struje, koja se predaje ispravljaču C. Ove promene u anodnoj struji cevi L mogu se upo-trebiti da se na gore opisani način vrati emitovana frekvenca na prvobitnu vrednost.
Slika 9 prikazuje na šematički način jedan prijemni uređaj za visoko-frekventm signani sistem u kome se nalaze ugrađene odlike ovog pronalaska. Ovaj je sistem tipa visokofrekventnog signalnog' sistema koji radi sa jednostranom grupom frekvenca i delimično prigušenom nosećom frek-vencom.
U ovoj slici, R predstavlja neku napravu koja prima intermediarnu (srednju) frek-vencu iz nekog super-heterodinskog prijemnika, koja se može nalaziti u opsegu od 500 do 503 kiloherca, za primljenu jednostranu grupu govornih frekvenca. Izlazna energija iz R predaje se menjaču frekvence FG, i njegova se izlazna energija (koja se nalazi u opsegu frekvence od 20 do 23 kiloherca) predaje ponavljaču Rj za kojim se nalazi filter F, čiji je propusni opseg ravan 20 do 23 kiloherca. Izlazna energija iz filtera F predaje se uravnoteženom demodulatoru BDM, koji je spregnut sa lokalnim osciiatorom za noseću frekven-cu COSC, koji je udešen da daje frekvenca od 20 kiloherca. Najzad, prvobitni sig nali, na primer, ljudski govor, vraćaju se. u prvobitno stanje i izlaze kroz napravu SO.
Jedan sinkronizirajući oscilator SOSC, koji daje, pretpostavimo, 520 kiloherca, spregnut je sa menjačem frekvence FG, i sa automatskim regulatorom pojačanja GR, koji se nalazi udružen sa osciiatorom OSC od 16 kiloherca i sa ponavljačem Re, čija izlazna energija prolazi kroz podešeni krug’ niske frekvence, pa zatim odlazi detektoru BD. Ovaj izjednačavajući detektor BD i naorava za automatsko regulisanje pojačanja GR međusobno su spregnuti po
moću kontrolnog provodnika I. Najzad, izlazna energija izjednačavajućeg detektora BD predaje se napravi za regulisanje reak-tance RCC, koja podešava i kontroliše sinkronizirajući oscilator SOSC pomoću pro vodnika I,.
Pri otpremanju signala putem kakav je bezžični put, bez sprovodne frekvence, bilo je utvrđeno, da je potrebno đa se u sistemu gore pomenutog tipa, ograniči amplituda interferencione frekvence (na pr 4000 herca) pre nego što se ona preda podešenim krugovima D i E u slici 6. Bez takve naprave za ograničenje, nađeno je da za vreme jakih gubljenja — fadinga — kontrolisana frekvenca zavisila je donekle i od amplitude signala koji se prima, a tako isto i od frekvence, što je sprečavalo da se sinhroniziranje održava u željenim granicama.
Da bi se te teškoće otkloniie, postavljena je naprava, kao što je gore napomenuto, pomoću koje se dobija prednapon za is-pravljačku cev, koja stvara interferencionu frekvencu, uzimajući ga kao prosečan pad napona kroz dva otpornika, koji su pridruženi jednom uravnoteženom detektoru. Sve dotle, dokle se interferenciona frekvenca nalazi u radnim granicama, pomenuti prednapon zavisi jedino od amplitude primi je nog signala, a ne od njegove frekvence. Povećani prednapon smanjuje pojačavanje u detektoru kada amplituda signala raste, tako da je dobi jena interferenciona frekvenca, odnosno, napon koji prati tu frekvencu, bitno postojana u dosta širokim granicama promena u jačini signala.
Alternativno, sinkronizirajući osciitor radi sa frekvencom koja se razlikuje za 20 kiloherca od frekvence dolazećeg signala, odnosno, njegove delimično prigušene sprovodne frekvence, usied čega radi kao interferencioni oscilator. Dobijena bočna grupa frekvenca (u opsegu 20 kiloherca) propušta se kroz filter sa uskim granicama, koji znatno otseca obe strane primlje" ne grupe frekvenca. Sada se upotrebi jedan običan postojan oscilator potrebne frekvence (oko 20 kiloherca) koji onda u-bacuje u uravnoteženi demoduiator sprovodnu frekvencu, koja je pri otpremi bila prigušena.
Iz gornjega se može videti da se ovaj pronalazak može primeniti i ugraditi u mnoge različite sisteme i aparate, a naro-čto je koristan u visokofrekventnim saobraćajnim sistemima, a naročito u onim, gde je sprovodna frekvenca potpuno ili delimično prigušena.
Očevidna je stvar da se, u mesto upotrebe rezonirajućih krugova čije se rezonantne krivuije preklapaju, mogu upotrebiti i fil-
terski krugovi, čije se krivulje prigusnog dejstva preklapaju. Na taj se način može povećati kontrola opsega frekvenci, preko kojih se vrši sinhroniziranje. Na primer, upotrebljavajući filter, koji propušta niže frekvence od radne frekvence, čije prigušile krivuije padaju u suprotnim pravcima, sinhronizirajuće će se dejstvo vršiti preko celog opsega frekvenci, koji je zahvaćen između dva pada, a opšte rečeno, na ovaj se način ova grupa frekvenca može učiniti većom nego što je ona, ograničena rezonantnim vrhovima na krivuljama iz slike 7.
Patentni zahtevi:
1.	Uređaj u kome se efektivna reaktanca neke mreže menja prema promenama u nekoj pridruženoj impedancj u toj mreži, ili u nekoj drugoj mreži spregnutoj sa onom prvom, naznačen time, što se pome-nuta impedanca sastoji od puta kroz prostor za ispražnjavanje neke vakum cevi.
2.	Uređaj prema zahtevu 1, naznačen time, što pomenuta impedanca varira prema promenama u rešetkinom prednaponu pomenute vakum cevi.
3.	Uređaj prema zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što su konstante mreže, u kojoj se naiazi pomenuta promenljiva rekatanca, tako proporcionirane, da sve promene u pomenutoj reaktanci, prema rešetkinom prednaponu, sleduju jednom u napred određenom zakonu.
4.	Uređaj za održavanje nekog određenog' odnosa između frekvenca nekoliko os-cilatora, naznačen time, što se interferen-ciona frekvenca, nastala interferencijom pomenutih frekvenca, ispravlja i upotrebija-va za regulisanje i kontrolu oscilacione frekvence jednog od tih oscilatora, podešavajući i menjajući reaktancu jednog sastavnog deia koji se nalazi u njegovom krugu.
5.	Visokofrekventni signalni sistem koji sadrži dva oscilatora udaljena jedan od drugog, naznačen time, što se jedan deo izlazne energije iz jednog oscilatora prenosi do nekog' prijemnog kruga, u kome se naiazi onaj drugi oscilator i dva kruga čije se rezonantne ili prigušne krivulje preklapaju, i što pomenuta dva kruga deluju diferencialno na jednu nromenijivu impe-dancu i to na takav način, da kada struje u ta dva pomenuta kruga nisu jednake, onda se menja i podešenost oscilatora u prijemnom krugu.
6.	Signalni sistem prema zahtevu 5, naznačen time, što se upotrebljavaju nekoliko osciiatora na otpravnom kraju koji e-mituju oscilacije različitih frekvenca.
7.	Sistem prema zahtevu 5 ili 6, naznačen time, što se upotrebljava transmisija jednostrana grupa frekvenci.
8.	Sistem prema zahtevu 5 ili 6, nazna čen time, što podešenost prijemnog oscilatora varira kao funkcija amplitude primljenih oscilacija prosečne za jedno unapred određeno vreme.
9.	Sistem prema zajitevu 8, naznačen time, što je prijemnom oscilatoru data takva vremenska konstanta, da njegova prosečna frekvenca oscilacija održava jednu unapred određenu vrednost čak i ako primljene oscilacije nemaju nepromenjivu i unapred određenu amplitudu za duže nego unapred određeno vreme.
10.	Sistem prema zahtevu 5, naznačen time, što je prijemnom krugu pridružen u-ređaj za automatsko regulisanje pojačavanja.
11.	Sistem prema zahtevu 5, naznačen time, što se upotrebljava transmisija izvrnute jednostrane grupe frekvenca, pri čemu oscilator u prijemnom krugu deluje da ponova dođe i uspostavi prigušenu noseću frekvencu i da ponova izvrne pomenutu grupu frekvenca./
F/Cr- /.
F/a 2.
< -A/VVvV-"t ~ 'VvV', V
—/-''v V/vV j	- —














'




.
.
.-jr

-r , .









.
'