KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 51 (3)
1NDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1. JULA 1927.
PATENTNI SPIS BR. 4331.
Heinrich J. Kiichenmeister, trgovac, Berlin.
Sprava za ravnomerno postavljanje dveju ili više jedno za drugim postavljenih igala
u isti žljeb.
Prijava od 26. februara 1925.	Važi od 1. decembra 1925.
Pronalazak se odnosi na sprava za ravnomerno umetanje dveju ili više, jedno za drugim postavljenih igala u isti zvučni žleb, kod kojih se naprave za prim a nje tonova vode tamo amo spojnim članovima, ili drugim pomočnim delovima do ulaz-nog žljeba pa i dalje, pri čem se izjed-načenje razlike krivih za igle vrši za vreme beleženja zvuka. Svaka od nekoliko igala opisuje pri beleženju zvuka za sebe jednu krivu, koja se nešto razlikuje od krive su-sedne igle. Izjednačenje ove razlike poje-dinih krivih linija jeste predmet pronalaska u vezi sa jednom spravom za ravnomerno vodjenje i postavljanje. Za odredjene slu-čajeve kompenzaciona kriva, može predstavljati geometrijsku srednju vrednost raznih krivih linija igala. Pri tom se naprave za odvodjenje tonova, kako pri kretanju na ivici ploče, tako i pri vračanju od sredine ka ivici dovode, postavljen uz, ka ili u prinudno dejstvujučoj vodjici, u isti zvučni žleb, pri čem se vodjice za odvodjače tonova pokreču dopunskom šilom. Korisno je, da se vodilo postavlja u univerzalen članak n. pr. izmedju centra oba kraka i članu priključi regulišuči organ, sa ko-jim su spojne poluge člankasto vezane. Pomenuli organ po pronalasku izvodi se člankasto i gradi tako, da se po iskori-ščenju oslobadja od svoga držeča.
Da bi se pri umetanju igli i pri njiho-voj daljoj upotrebi sprečilo, ili po moguč-stvu ograničilo igranje, usled kretanja ploča i usled vertikalnog kretanja igli gore i dole,
predvidjena su dva kretna sredstva za dva razna pravca, koja dejstvuju na okretne poluge, ko je su vezane zajedno s jedne strane za krake, a s druge sa tegovima, ili odvojeno za se, pri čem se sila kretnih srestava (n. pr. tegovi) pravi promenljivom tako da prvo jedan teg dejstvuje jače, nego drugi. Da bi se dobilo pri upotrebi ovih tegova i upotrebi glatke ploče sigurno kretanje, da ne bi igle pobegle sa ploče, postavlja se naročilo podešavajuča se ivica, koja nadvišuje ploču, čija je višina veča bar od največeg odslojanja igala. Ova ivica može sačinjavati jedan deo same ploče.
Pronalazak je na načrtu pokazan u nekoliko primera izvodjenja. Sl. 1 pokazuje prvi oblik izvodjenja u pogledu ozgo. Sl. 2 je detelj ležišta za vodilo. Sl. 3 je še-matički izgled za vezu ljuljaške i vodionog kraka. Sl. 4 pokazuje oblik izvodjenja sa dejstvom tegova. Sl. 5 je vertikalni presek, u povečanoj razmeri, kroz drugi oblik izvodjenja. Sl. 6 je izgled ozgo.
Iznad ploče na pr. na uglu sanduka, nalazi se centar a, za krak d, koji se oko cenlra okreče na sve strane. Ovaj krak slično loptastom članku, može se pokre-fati u sve tri dimenzije oko središta a. Koristno je, da tačka a leži izmedju središta oba zvučna kraka. Centar a, može ležati u dosegu ploče na pr. ka jednom zvuč-nom kraku. Oba zvučna kraka su svojim zvučnim kutijama i iglama obeleženi su u sl. 1 sa b i c. Izbor tačke a, mora biti takav, da članak za oba kraka b i c. leži
Din. 20___
podjednako korisno, tako da je položaj ove tačke poaešen za svaki ili više kra-kova.
Pri sviranju okretače se, u nacrtanom primeru igle, iduči za spiralom, unutra i približavače se jedna drugoj. Ako se svira iznutra prema spoljnjoj strani, kao na pr. kod patefonskih gramofona, onda se de-šava obrnuto. Da bi se obezbedilo rav-nomerno umetanje u prvi žljeb, koji može biti prazan. ili sa zvukom, nalazi se na kraku d, ljuljaške e, k oj a je klinom f, za taj krak vezana tako, lako uslovljava najbolje ispala proba. Klin f, može se u ot-voru kraka d na pr. pomerati uzduž i učvrščuje se zavrtnjem u položaj, koji se smatra za povoljan, i to zatezanjem jed-nog zavrlnja.
Klip f nosi zatim ljuljašku e, koja je zglobovima vezana sa zvučnim kutijama ili kracima polugama h, ili torne slično, tako da se ovde dobija stepen od četiri člankasta člana.
Za nameštanje ploča na ploči, uzima se krak d, nešto uzdjgnut, pri čem mu pomaže član a, i nameštaju se igle u žaljeni žleb na ploči. Svako kretanje kraka d prenosi se članovima e, 1, g, na kutije ili krake b i c, i na igle postavljene na istima, koje se usled toga kreču jednos-misleno.
Izbor ležišta f, za ljuljašku e, dobija se time, što pri skretanju oko, od tačke f opisana kriva, prestavlja krivu izjednačenja razlike obeju pojedinačnih krivih, ili pak leži tako izmedju obeju krivih, da se re-zultujuča kriva, može smatrati kao srednja kriva obeju drugih.
Upotrebom gore opisane sprave mogučno je jednosmisleno postavljanje dveju ili više zvučnih kulija u istom žljebu. Ako je reč o dvema ili više takvih kutija, onda sis-em članaka dobija odgovajuče povečanje, ili promenu. Onda su sve kutije člakasto spojnim članovima vezane za jednu jed-nom za svagda legulisanu ljuljašku, ili slično napravljenu napravu za utvrdji-vanje.
Drugo izvodjenje kraka d, za dve ili više igala, kod koje ne igra više glavnu ulogu ruka, koja podleže mnogim slučajnostma, i koja zavisi od mnogo veštine, pokazano je u sl. 4 auto natsko nameštanje kutija u isti žleb, vrši se po prona-lasku tako, da se kutije prvo postavljaju na deo ploče bez žljeb >va i potom se automatski privlači prvom žlebu. Ovde se, po pronalasku vezaje automatsko kretno sredstvo na pr. leg pomočnim Članovima sa kracima, tako da se na deo ploče bez žlebova postavljene igle pomeraju prinudno ka žlebovima, da igle istovremeno odnosno
redom njihovog rasporeda, dolaze u iste žlebove. Ranije pomeneto vibriranje igala uklanja se time, što su predvidjena dva kretna sredstva, koja u raznim pravcima različito dejstvuju, i koja su elastičnim vezama na pr. tlakama, vezane za zvučne krake.
Krači na pr. dobijaju produženja ili po-luge, na kojima dejstvuju sprave za iste-zanje i pritisak, koje obezbedjuju nameštanje, tako da je zajamčeno automatsko postavljanje na svaki način.
Ovo se na pr. može postiči time, što su nosači, koji drže igle odnosno krake, me-djusobno vezani članovima za prenos snage, tako da sve kutije ili igle vrše odgo-varajuča kretanja.
U sl. 4 pokazana su dva zvučna kraka b i c, koji se na dole produžuju u polu-gusta produženja t zv. skretne poluge i i k. Na slobodnim krajevima ovih poluga postavljene su alke 1 i m, za koje su vezane trake p i t. Ove trake, ili druga elastična sredstva, mogu biti istovremeno vezana za obe okretne poluge ili pak svima za po jednu polugu i time obrazuju zat-vorene verige,
Pantljika p, koja može bili načinjena kao lanac, žica ili uže, ide preko jednog kalema g, postavljeno? na kuliji i nosi leg r, koji teži da skretne poluge i i k, v uče na levo u sl. 4. Njemu na suprot deslvuje teg s, obešen za traku t, koji tako isto sa svojom viljuškastom trakom dejstvuje na poluge i i k, ali samo u suprotnom pravcu. Teg s teži da zvučne kutije vuče unutra, a teg s da drži te kutije na ivici ploče. Teg s pravi se nešto veči od tega r, te se u početku sviranja jednom napravom izjednačuje razlika težina, tako da onda samo teg r dejstvuje. Naprave za menjanje pravca mogu biti raznih konstrukcija i ne spadaju u pronalazak.
Kod mnogih gotovih ploča ne postoji spoljno uzvišenje na ivici, tako da se igle usled pomočnih sila s, mogu smači sa ploče. Da bi se ovo izbeglo, upotrebljava se jedna uzvišena ivica v, koja leži uz samu ivicu. a koja je utvrdjena ^a san-duku, koja se može na pr. regulisati zavrtnjem n Dužina ove ivice v, odgovara bar največem odstojanju igala u položaju kad su največa iskretanja. Ova uzdignuta ponočna ivica zamenjuje kod običnih ploča ivicu, koja se gradi na samoj ploči. U sl. 5 i 6 w označava obe zvučne kutije na kracima b i c; oko kraka b namak-nuta je karika e' koja se zavrtnjem g' može odgovarajuče zategnuti. Kraj ove karike e', ulazi sa klinom u prugu x, koja je obratno utvrdjena na kraku c, pri čem se šina organom a', i zavrtnjem b', odr-
žava tako, da se može obdati. Sa c' pokazana je drška na pr. od tvrde gume, koja je utvrdjena zavrtnjem f', ili tom slično na pruzi x.
Na drugom kraku c, privezana je ka-rika z, koja se zaleže zavrtnjem y, a koja služi za čiankastu vezu sa prugom x.
Pri upotrebi sprave pokazane u sl. 5 i 6, podižu se drškom c' igle, ili njihovi nosioci, i daje im se potrebni pravac. Pošto se krak stavi na delu ploče bez žlje-bova, potisne se drška c' u pravcu oso-vine ploče, usled čega igle obeju kutija zvučnih istovremeno, ili redom njihovih položaja, dolaze u isti odnosno u prvi žljeb ploče.
Patentni zahtevi:
1.	Sprava za ravnomerno postavljanje dveju ili više na red postavljenih igala u istom žljebu, naznačena time, što se krači zvučne kutije ili igle vode tamo amo do ulaznog žljeba i dalje pomoču spojnih članova, poluga, ili drugih pomočnih delova.
2.	Izvodjenje sprave po zahtevu 1, naz-naznačeno time, što kriva izjednačenja u danom slučaju predstavlja i srednju vrednost za razne krive igala.
3.	Sprava po zahtevu 1 i 2, naznačena time, što se krači kako pri spuštanju na ivici ploče, tako i pri kretanju od sredine ka ivici dovode, postavljenjem uz, ili na ili u spravo, koja dejstvuje prinudno, u isti žljeb.
4.	Sprava po zahtevu 1—3, naznačena time, što se vodila krakova stavljaju u pokret pomočnom snagom n. pr. polugama tegovima, ili torne slično.
5- Sprava po vahtevu 1—4, naznačena time, što vodni član leži u univerzalnom članku na pr. izmedju središta oba kraka.
6.	Sprava po zahtevu 1—5, naznačena time, što vodni član nosi jednu podeša-vajuču ljuljašku, sa kojom su spojni članovi, ili torne slično člankasto vezani.
7.	Izvodjenje po zahtevu 6, naznačeno time, što je ljuljaška načinjena člankasto i tako konstrujisana, da se po upotrebi može odvojiti od svog držača.
8.	Sprava po zahtevu 1—7, naznačena time, što su dva kretna sredstva (tegovi ili torne slično,) koji dejstvuje u raznim pravcima postavljeni, da bi se sprečilo vibriranje igala.
9.	Sprava po zahtevu 8, naznačena time, što su u unutrašnjosti gramofona, postavljene okretne poluge, od kojih je jedan kraj vezan sa krakom, a drugi pomoču kraka ili torne slično sa tegovima, zajedno ili zasebno, i što su sile tegova promen-ljive, tako da prvo zaustavljajuči dejstuje jače od tega za vučenje.
10.	Sprava po zahtevu 1—9, naznačena time, što je kod glatkih ploča, bez ivica, uz samu ploču postavljena naročilo regu-lišuča se ivica, koja nadvišuje ploču, čija dužina odgovara bar največem odstojanju izmedju igala.
_x /letpatent bnoj 4331.