i 1.11 • l!,ili 1 у'1 '"I год. VII. LETO ■ ■-•v1 Дј|*а>Ј»ИП * ђ*»J»;:! 11 ijl;!j;l!'S'liHi'-ii! A. Бевеншекљ, Пловдивт,. — A. Bezenšek, Plovdiv. 4 Пловдивг, декемврии — лнуарии 1897. Celje, decembra — januvarja. 1Г1)ГВГЛЕДЂ — PREGLED. Бр. ‘J. h 10. — Br. 9. i 10. i: СТЕНОГРАФЂ — STENOGRAF: 1. 1’аанп гтзто и днелшоТо счтоанив на стенографшта ит, славннскптћ страни. On, Јоепфт, Дторихт,............................................................113 2. Hrvatska stenografija, priredio F. Magdič. (Svršetak.) Ocjenjuje prof. M. Vambcrger 118 3. Одгопор на „Одаив из Хрвптске1*. Напиеао Л Увун Мпрковик....................182 4. Našim gg. naročnikom — Ка>мп паиштф гг. абЈнати.............................130 5. Стенографпческн иовнии — Stenografske novine — Стенографске вестн — Stenografske viesti .....................................-.....................131 6 Ort crpancTBO. Iz stranoga svieta. Из странога света. Iz drugih dežel ... 132 7 фпшжовноеп. Književnost. Кљпжевноет. Književnost............................132 II. СТЕНОГРАФИЧЕСКА ПРИТУРКА — STENOGRAFSKA PRILOGA: Вр. 9. Br. 8. Dijaška (Gaudeamus igitur), zložil J. Stritar..............................65 9 Благодарпоств, отт, „Ј£тпката“ на A. Беаеншект,...........................31! 10. Благодарноств, споредч, дебатно ипсмо.............. ..... 07 11. Forum Romanam, spjevao Iv. Ev. Sarić...................................68 12. Socijalna pedagogika.............................................. 69 13. Говор Ib. B. кн>аза Николе I. 2-ог Јануара 1897 ........................ 71 14. 1'абелсбергеровата стенографив — Gabelsbergcrova stenografija............72 15. Nekatere okrajšave v slovenski stenografiji, sestavil A. Potrč.........72 Bp. 10. Br. 16. Иролћтв, on M. Московт,................................................73 17. Благоволение, on „Етиката" на A. Беаеншект, ....................74 18. Благоволение, споредт. дебатло писмо...................................75 19. Glazba, po engleskom priredila Jagoda Truhclka.........................76 20. Filipu Kodermanu, odlikovanemu nadučitelju. Zložil A. Bezenšek.........77 21. Narodni pregovori.................. ...................................77 22. Планета Март, no Фламариону............................................79 23. Учсш1ЦИ'Нј u стенографивта — Učenci in stenografija....................80 Рф" HhKon oTi, iiaiunTb абонати не сљ платплв ome' ва 1895 година, при всичко че нMt, шшомнкшахме. Мноаина други ни д.тпжат ва минллнта година. Нашето спи-сание е с-вравм-ћрно ефтипо и е могло да се подт.ржа само ст, голвми жертви on. нашага страна Ако ние прнвихме жертви, a други не искаи. ни да исшблннт дглггп си, то не остана друго, освћнт, да спркм-в за cera ивдавапието na „ГОгославвнски Стенографт.". Nekateri naši gg. naročniki še niso plačali naročnine za 1895. leto, če tudi smo jih opominjali. Več drugih nam je pa na dolgu za lanski tečaj. Naš časopis je razmeroma po ceni in se je mogel samo z velikimi žrtvami od nase strani vzdrževati. Ako smo mi doprinesli žrtve, a drugi nočejo niti svojega dolga izpolniti, to nij preostalo drugo kakor prenehati za zdaj z izdavanjem «Jugoslavljanskega Stenografa*. 0Ф** Молимо нише дужнике за 1895. и 1896. год., да похитају чим прије са претплатом. ЈЦР"* Molimo naše dužnike za 1895. i 1896. god., da pošalju čim prije pretplatu poštanskom naputnicom. Uredništvo »Jugosl. Stenografa* u Plovdivu (Philippopel). Развитието п днешното (увстолние на стенографилта вгв славлнскитћ страни. Отб Јосифт* Дмрихг. -М-ежду СлавлнитФ. сљ собственно РусситФ, у които otme направенч. ПЂрвил опигб no стенографическото искуство. Това стана вх Моеква в-б 1792. год., когато единч. иеизвФстенч. авторх Франч. Анри (Henri?) издаде нФкаква „тахиграфил“, за колто днесл ншцо не се знае и колто — кагсто показватч. обстолтелствата —• otuie црФводч. на француската слоговна система отх Coulon de Thevenot. Вб 1806. год. елФдва »Okvgraphie Russe» огб Godfroy, колто из.тћзе вч> 1809. год. тоже на русскии езшгв; тл е прФводч. на француската позиционна система отб Honore Blanc. Сч> прочутата Таилорова англииска система упознахљ ее Русситћ чрФзч. едно трето лице. именно поерФдствомв прпспособленпето на Астиеровата „графодромил“ отч> Корфа вч> 1820. година. Нгб нито това сбнФстно дгћло, нито неговитФ. прфдшественници и послФдователи (отч> 1844,—1848. и 1854. год.) не в-взбудихљ никакво внимание, при всичко че се прћпечати Корфовото еБчинение в-б 1841. година безт> сгглаеието na автора, и при всичко че захванахж да се интересуватгБ за стенографилта компетентни гсржгове. Вч> сжвдата година пменно обч>рна се русспото правителство до самил Г a б е л с б e р г eр 'б сч. запитвание относително русска стенографил. Тои обаче при сволта екрупулозноетв отклони, да прФпорљчи еиете-мата си, както си otme тл, да л приематгв РусситФ, понеже бФ.ше убФдеш., че таквва не би могла да послужи за русекото бт.рзописание. „За тази цФлб би трФбвало тл да се промФни e&Bducb, както вч. вокалната и консонантическата система. така и b'i. отношението на грамматикалното устроиство, свобразно с'Б това, както го изисква различието на звуковетФ и естественното устроиство na русскил езикЂ." Своето мнФ.ние формулираше Габелсбергерд. огце така: „Ако искаме, да има еднљжв една траина pyccica стенографил, то тл трФ.бва да се образува сама отг cеб гћ си и трФбиа да ее приепособи точно на генил fr.“ По тал причина Габелсбергерч. е тч>рсилч> нФкои руески сгбтрудник'Б; като не го е намФрилљ, то останахљ РуссмтФ. тогава безБ оригинална русека Габелсбергерова сиетема. ГГослФднил наслФдникч. и работникт> no англииеко-францускитФ геометрически начала, които се тоже повлил отх Питмена, бФше генералх - маиорт. М. И. ИванинЂ, които издаде сволта система (нодкачена 1833. г.) вч> 1858. година. Тал система се доста харесваше и се употрФблваше на практика вт, Руссил начинал отч. 1860. година. РеформитФ, които се вЋведохж вђ Руссил (1862. година) no правосждието, вЂзбудихж отт> ново интереса за стенографилта вч. правителственнитФ крљгове. Испратени бФ.х.у, гориститф (Фонт. Брадке и баронч. Торнау) вч. Германил (1863. година), за да се информирагв тамч. вхрху стенографилта и стенографическитФ движенил. Назначена 6Ф и една коммиссил, колто да се погрижи за разрФшението на вч.збудешш вчшросв за една руеска стенографил. Тл се ст>гласи нргћди всичко вт>рху това, да распише една награда отч. 1500 рубли и 1200 екз. trn полза на сљчиннтелл на наи-добрата русска стено-графил (било оригинална, било прФводч.). Тал награда се расписа вч> 1864. годгаа. ПрФдставихж се вч> опр^д^лении срокч. 28 системати-чески скиди, отт> които обаче никол не получи наградата; само се означихљ (вч. 1865. година) прФ.водч/ГБ на Габелсбергеровата система отб Олхина и прФводгБТ'Б на ГЦолцевата система от'Б Паулсона и Мессера като „наи - способшигћ за понататЂшното прФобразование“. Тогава правителството разрћши, че може да се прФшодава и no дв’ћтФ> тил системи вч> jrhicon учплшца. (ГЈо системата на Иванина се е вече прФподавало.) Вгб това врФме се полви силна вФстникарска воина измежду послФдователит^ на двФ/гћ системи. По-подир^ излФзохж различни учебницп споредч. тгћзи и други системи. ГГокраи пр^вода на Олхина се распространлваше Габелсбергеровата система ome споредч. взаимнил др^водч. на барона Торнау и Д-рч> ЦеибиГа (1863. и 1864. год.), и то наи-много on Устинова, които издаваше отч. 1870.—1872. г. едно игћсечно списание сх това иисмо; a по-сетнФ. (1881. година) се доближи СЖ1ЦИИ по-вече до ческии пр^водт. na Габелсбергеровата стенографил (Tesnopis česky). По сљгцпи начинх дФиствуваше около 1880. год. за ПаулсонЂ-Мессеровата система Длусскии, които изда-ваше шћколко учебниди и едно стенографическо еписание A за Иваниновата система се полви главнии пргћдставителБ Артоболевскии, които захвана вч> 1866. година да издава едно списание. ОсвФ>нч> това публикувахж Глгоске u Шевллковч. (1866. г.) особенна система, за колто ее намФ.ри сгБтрудникч> Нраиковски в'Б 1868. год., както за Паулсонт.-Мессеровата Терне bt> 1874. година. При всички тил подбудителии работи обтественнии интересч. за стенографилта не е никакч> порасналт> вч> Русеил, нч> за жалоств все по-вече охладнлва, така шото днесБ не може да стане дума за никакЂвч. стенографически животч. вч> Руссил. Об стенографилта се занимаватч. само мце нФ.кои стенографи (по-вечето дами) по профессил, особенно за вФетникарски ц^ли, и то по-голФмата частв споредч. ГЦолце, a Иваншгв е вече отдавна забравенч.. Вч> послФдно врфме изл4зе охце единч. пр4водч> на Роллеровата система отх Камински (1891. год.), едно приспособление на ческата стенографил (Tesnopis česky) отђ Кривошч. (1893. г.) и една тва.рдФ. заб^л^жптелна оригинална система, колто се само лепсо основава вч>рху Паулсонч>-Мессеровата, отч. Рудановскии (1895. година.) Вч> старото полско царство бФше парламентарно и хомилети-ческо ораторство достигнжло до виеока степепБ на развитието; нч. при всичко това ншцо не знаемч. за употрФблението на стенографи-лта вт> тал страна. За това и по-бурнитФ, енохи на новит^ вр^мена не сл\ докарали до никакво подобрение. Даже (вђ 1861. год..) когато сч> вЂвожданието на парламентаризма вђ Австрил се отвори тоже пт>рвото областно свбрание вч> Галицил, не е имало тамч. никакви стенографи, н'Б сж дч>ржали протоколитФ обикновени б'Брзописци. Историлта наистина знае за нФнши по-стари елаби опити на полската стенографил, нч> Ti останахљ безх резултати. Така бФ.ше свЂршилБ учителБТЂ ИосифБ ГГ и ш т> единт. прФводч. на Таилоровата система вече вђ 1838. год.; приготви го за печатт. новторно (1843. год.), ш. едвамч. слФ.дт. смхртвта на СЂЧинителл вт> 1866. година излФзе тал стенографил. A cera вече не е могла да има микакво влилние вт>рху вљтрФ.шното развитие на полската стенографил. (Јлмцото може да се каже и за прФвода на француската еистема (Honore Blanc) отб К. Крупски, колто тоже изл4зе слФ>дгб СЈљртБта му bi. Варшава (1858. г.) ПрФжодч/го. на Габелсбергеровата система „на четирнтФ. славлвски главни езици“ (1849. год.) огб Хегера занимаваше се по-вече ct чееката стенографил. — ПрФводЂтч. на 1Цолцевата система отгб КвашнФвски (1856. година) бФ.ше еамо на кратко от>обш;енч. в-б едно стенографическо списание, безт. да из.гћзе нФкои учебникч.. Едвамч. сб прФ.водитФ. на Габелсбергеровата система отт. Полински (1861. г.) и Олевински (1864. година) вт>збуди се обшдш интерест. за това искуство. Нт> двамата основатели'и тФ.хнитФ. привч>рженици ее карахж силно, така шото стана нуждно, да се уравнлтч. взаимнитФ спорове нрф.дч. сљда. Вб слФ.дствие на това пакт, се отклони интересЋТЂ на публиката отгб самил прФдмегБ, тжи 1цото днесБ не може да се говори за никакч.вч. стенографичееки животт. у Поллцитћ. Подирч. смч>ртБта na (Јлевински вижда, се че пропадпа сђвсФмч. и неговага школа, когато Нолински огб врФ.че на врћме прћдставлва сволта система чргкзч> издаванието на irliKoe списание. Посл^дната система се npi-подава тоже вч> нгћкои училшца, a вђ галицииското евбрание работлтг партизаншгћ на дв1;тгћ системи. Други нккои рф.дки литературни лвле-Ш1л no тал частв не сљ вч>збудили вч> обш;е никакво внимаиие. Вч> Ч e с к о бФше пч>рвото стенографическо счЂчинение пр^водхтч. на Габелсбергеровата система отч> Игнатч> Лковљ X e г e р гб, no колто тои вече вђ 1845. г. дч>ржа пр&подаванил на университета вч> Прага. Това сч.чинение пзлФ.зе вч> Виена вч. 1849. год. под'Б заглавието: „Кратко рхководство no стено-тахиграфил за четирит^ славлнски главни езици, именно ческил, полскил, иллирскил и русскил, сљ н"ћм-скии пр^водч. споредх собственна пространна система. Ческо-славлнска стенографил отч, Игнатч. Чковч. X е rep чА. Тази книга обаче имала е ш>голг1шо влилние вч>рху етћмската оригинална система, отч> колкото вч>рху по-нататч.шното развитие на ческата стенографил. 3абliл 1.жителнo е това, че самил Габелсбергерч. прие знакч/ГБ за „ч“ отч. Хегера, които се е вгб обп;е рабски придчфжалч. о самил ориги-налЂ, безч. да земе особенно прфдгћ видч. своиствата на ческил езикљ. Като се отворихж вч> 1861. год. свбранилта вч. Австрил и се полви нуждата отт. стенографи, расписа ГГрашското стенографическо друже-ство (основано вч> 1859. г.) една награда отгб 25 дукати — подарена отч. прДдсФдателл Хенрикч. Фгогнерч> — за наи-добрил пр^вод^ на Габелсбергеровата система на ческил езшсч. (1861. год.) Наградата не се приежди на никол отч. прћдставенит^ свчиненил, само се даде похвално признание на irhicon отч. тгћхл., a дружеството избра единч> комитетч., комуто вч>зложи р1Јшението на дадената задача. Комитетчлч. издаде своето СБЧинение вч> 1863. година подђ названието TesnopE česky (ческа стенографил). Този учебникч. се уреди окончателно вч> 1864. година вч> главнитФ. му точки и свчинлва до днешнил денБ единственната упражнлвана система на ческата стенографил; споредч> нел се испитватч. тоже учителитФ no стенографилта вч> ср^дшггк училиша. Вч> обласпшт!-, евбранил, гд4то се говори чески, както и при други практически работи. употрФблва се вгб Чехил исклгочително тал система. При всичко че си има тал система исклгочително положение и се упражнлва вече много години, нам1>рихљ учителитк no стеногра-филта и практическигћ стенографи (no между имгб даже и членоветф на ПЂрвобитнил комитетх) вч> стенографекото ст>брание вч> Бргонг (.888. год.), сч.гласно ст> мн!ишето на Габелсбергера, че тал система не е напЂлно подходшца за ческил езикч> и излвихљ. че трФбва да се стр'БмимгБ кђмч. една оригинална система. Тл би тр'ћивало да е в'БЗникнљла отб духа на славлнскшЧ езици, за да може да обхване всичкитћ тил езици, тдш като у чуждитк системи лппсувала есте-ственна основа за една добра славлнска система, колто би могла да отговара на всичкитФ изискванил. Вх слФдунлции стенографическии конгрессх вх Прага (1891. г.) бФше избранх единх „стенографическо-наученх комитетх14, които има за задача, да испитва схчиненилта, каквито би постжпили no тази частв, и е задхлженх да докладва при пхрвото стенографическо схбрание. Ha комитета (подч> прфдсћ-дателството на проф. Пражакх) се прФдставихж до cera схчиненилта отх сл^дуклцитФ автори: Дгорихх, Габа, Холасх, Крондлх, Плихалх, Полински, Рудановски, Сухецки, Шерцлх и Зупанх. РХинението до cera ош;е не е послФдвало. — ПрФводхтх, издаденх отч> Прашкото стенографическо дружество (1864. година), пр&дставлватх днесв три списанил: Tesnopisne listy вх Прага, Vestnik tesnopisny вх Бхрно и едно стенографическо списание вх Кралевх дворх. Други литературни схчиненил не сж имали никакхвх успФхх. У ioжнитf> Славлни направи пхрвил опитх проф. Иванх Винковичб вх гимназиллната программа вх Винковци (1862. год.) сх статилта: „НФколко упжтванил no шгославлнската стенографил.“ ПрФди да издаде сжпрш единх учебникх, спрФвари го смхртвта. Настолгцата гогославлнска стенографил се основава вхрху ческата (Tesnopis česky). Пхрвото приспособление (което се по-вече отклонлва отч> нел) за ххрватскии езикх издаде Франх Магдичв (1864. г.) вгБ программата на Загребекото реално училшце. (Третото издание излФзе вх 1895. година). Второто приспособление, което се доближава по-вече кхмх ческата стенографил, публикува Антонх Безеншекх вх своето списание „ИЗгославлнски Стенографх“, основано вх 1876. год. Това приспособление б'ћше направено за ххрватскии и словенскии езикх. Вх ххрватскитФ училшца допуснатх е no настолгцемх пр^водхтх на Магдича; a системата на A. Безеншекх се вкор^ни наи-много вх словенскитТ. области (Краина, ГЦирил, Корутанил и Приморско) и вх Б х л г a р и л, на кхдФто of.ine прФнесена отх автора сх повикванието му отх страна на бхлгарското правителство вх Софил, за да стено-графира вх пхрвото народно схбрание вх 1879.година. Тоже вх схрбската скупштина се стенографира сноредх систе-мата на ческата етенографил (Tesnopis česky). Тл е приспособена отх Јованх МиловановичБ (1872. год.), сетнФ отх проф. Пражакх и Настасх Антоновичб (1875. г.) Учебникх no схрбската стенографил отх Јованх МиловановичБ излФ.зе вх 1885. г. Системата на Магдича се прФдставлва вх настолтце врФме отх списанието Stenograf вх Загребх, a системата na Безеншека отх „КЈгославлнскп Стенографх“ вх Пловдивх Hrvatska stenografija (sustav Gabelsbergcrov). Priredio Franjo Magdič, profesor kr. vel. realke u m., ravnatelj saborskog stcnograf-skog ureda, stručni izpitatelj кг. izpitnog povjerenstva za učitelje stenografije, predsjednik hrvatskog stenografskog društva u Zagrebu. Treće preradjeno izdanje. Kruto vezana stoji 1 krunu 80 fil. Zagreb 1895. Troškom i nakladom ki. hrv. slav. dalm. zemaljske vlade. Autotipografski tisak Jul. Hiihna u Zagrebu. Ocjenjuje prof. Mijo Vamberger. (Svršetak.) omoćni su glagoli izradjeni dobro i izvedeni svi oblici, što ih trebamo. — Oblici: ćete, ćete biti, ćete moći, morat ćete, ćete morati, ne ćete i ne ćete li držim, da bi se dali izraziti bez prekrštanja, kojega bi se sada, pošto već imade svoju karakterističnu svrhu, valjalo čuvati te ga ne upotrebljavati drugdje, van gdje mu je mjesto. I Nijemci ne upotrebljavaju prekrštanje gotovo nigdje drugdje, van da izraze ii. Meni barem nije poznata druga iznimka osim riječi: Biithe za razliku od: rathe i Tapete za razliku od: tappte. Ali oni si ovdje ne mogu pomoći, a mi si možemo Neka bi se n. pr. za ćete stvorio oblik tako, da bi se odozgo počelo sa e (što već i onako znači će) te mu se pripojilo nizbrdno t, tako da bi taj oblik bio pravi pendant obliku: ste. Taj bi se onda znak lako spajao sa: biti, moći i morati. — Izmedju: hoću i hoće mala je razlika, jer to, što je kod: hoću početno h nešto malo stavljeno u nizinu, slabo vrijedi, pošto nema uz h inog slova, koje bi markiralo crtu; po gotovo teško će se razlikovati onda, ako je stenogram pisan na necrtanu papiru. Možda bi bilo bolje, da za: hoću ostane ho na redici, a kod: hoće, da se izvuče još e. — Izmedju: htjeli smo i htjeli bismo (p. 42.) nema nikake razlike. — Kod aor. glagola moći pisano je 2. i 3. lice sing., koje glasi: moše, sasvim kao 3. lice plur. (p. 43.) Kod: morati ispušten je u pismu na str. 43. temeljni znak mora, a kod: ne bijaste li na str. 45. ispušteno je li. — Na str. 46. u: vježbi (1. redak) u riječi: ne uzdaje nije tačno izražena konzonancija sd = zd [cf. sd i s-d p. 17. u paradigmi 5. redak). Istotako konzonancija dnj u riječi: posljednji (p. 47.) i u riječi: srednja (p. 49.), gdje se opaža suviše široko posredno spajanje izmedju d i nj', ali kod ovoga znaka za nj skoro da drukčije ni biti ne može. — Riječi su: planet (p. 49.) i suezki (p. 74. i 79.) pisane prema njemačkom načinu: leget, sehet, seherzet, stecket za razliku od: legt, seht, scherzt i steekt; ali taj način pisanja nije nigdje u našoj knjizi ni riječju spomenut. — Po prilici ne bi se smjelo tako pisati na 49. i 50. str., jer se to istom na str. 54. tumači. — Usporedimo U (p. 49.) nije izražena konzonancija sp. — Kod brojnika trebalo bi svakako spomenuti, kako se bilježe u stenografiji ovaki de-setinski česnici: 029, 0T6, 0 75 itd. (vide te Česnike u vježbi p. 49.) — Smije li se riječ: objam na str. 49. tako pisati, kad se to tek na str. 56. tumači; ili je to možda učinjeno s obzirom na samoznake: opći, općiti, općenit itd. na str. 35 ? — Kako je na str. 49. pisano: po tom, po istom bi načelu valjalo na str. 50. pisati i: s toga. — Medju prijedlozima, ili bolje, več medju samoznacima nalazimo prijedlog: pod tako pokračen, da je u toj pokrati doista teško čitati; pod. Ja sam več god. 1881. bio iz grafičkih i iz obzira iteracije za to, da bi nam taj znak služio za prijedlog i prefiks: pri, kako rabi i Česima, Slovencima, Srbima i Bugarima. Toga sam mnijenja i danas, pošto me nije nitko niti kušao uvjeriti, da je to gore a ono bolje, dok sam ja za svoju tvrdnju naveo dokaze, kojih opet nije nitko do danas niti kušao da pobije. Ali kako vidim, ostalo je ipak sve pri starom. — Kao što: uz mogao bi se možebiti i prijedlog: nuz (sa simbolično naznačenim u) eventualno i niz pisati sa s mjesto z; jer sa nuz, kako se sada piše, ne može se spojiti gred n. pr. nuzgred. Kod prijedloga uspored (p. 50.) nije dobro označena konzonancija sp = zp; istotako na str. 55.: usprkos, usprkos tomu, usprkos svemu tomu, — Ni kod prislova: uzgred na str, 52, nije tačno označena konzonancija sg = zg. — Kod veznika ako i (p. 52.) bolje bi bilo pisati nizbrdno i (sasvim onako, kao što rekoh i za zamjenicu oni). — Kod prislova sa sufiksima — dje n. pr.: nigdje, negdje itd. ja bi bio za to, da se taj sufiks bilježi sa e (analogno sufiksu — amo, koji se bilježi sa o), n. pr. nikamo, nekamo, i sufiksu — kada {— gda), koji se bilježi sa a, n. pr. nikada, nekada), jer bi to u didaktič-nom pogledu bilo bolje. Isporedimo samo: nekamo, nekada, negdje, nikamo, nikada, nigdje — sve bi se to pisalo po istom načelu, a ugodilo bi se i ijekavcima i ekavcima. — Kako Magdič bilježi: u ime, ja bi bio za to, da se tako bilježi: u istinu — a u ime, naime, u to ime neka bi se bilježilo sa e iznad u (== u ime), iznad n [— naime) i polag t (= u to ime) — jer za prislov u istinu imamo na str. 55. taki znak, koji se može čitati i: u isti i: u istinu, n. pr.: „и isti trenutak je došao“ i „и istinu trenutak je došao". — U ostalom taj prislov: u istinu ni sam Magdič ne piše dosljedno (cf. p. 73. zadnji redak). Ovako bi imali jasne i razgovjetne kratice za: u istinu, u ime, ujedno (ovo, kako je na str. 53. označeno). — Za jer bilo bi možebiti dovoljno, da se bilježi samo r na redici (za razliku od mora), a ne sa r kao srednjim slovom, kako je medju samoznancima na str. 29. i kod veznika na str. 53. — Složen se i onako tako bilježi (vide: jerbo i jerda). — „Obzirom na to" nije dobro rečeno, već treba da se kaže ,,s obzirom na to", pa bi prema tomu trebalo i kraticu stvoriti. Na str. 54., 8. redak odozgo treba da bude manje (mj. munjo). — Kod: odmah (p. 54.) bilo bi možda bolje pisati d, a h kao slab glas ispustiti. — Skoro (p. 55.) neka bi se bilježilo bez r, dakle sko = skoro prema sku = skupa. — lstotako (p. 55.) moralo bi se po mom mnijenju pisati po istom načelu, kako je na str. 38. pisana zamjenica isto takav, jer kako je sada napisano, to je zapravo: isti to; čemu da ,,tako“ još više kratimo, kad je to gotovo nemoguće, jer je ispušten već a i o; ispustimo li još i k, onda će kolidovati sa siglom: to. — Tim više i i to tim više (p. 55.) bolje bi bilo v izraziti neposredno sa m (uplitanjem); istotako i odviše i još više. — „U tu svrhu“ (p. 55.) bolje bi bilo učiniti analogno sa znacima za: u tom obziru, u tom pogledu i u tom smislu; jer kako se sada piše, vrlo je slično znaku ,,upravou pošto je u lokaciji i neznatnom debljanju mala razlika. Kod pisanja složenica (složenih riječi) ima po mom mnijenju dosta nestalnosti u ovoj knjizi; a ta je mana logička posljedica piščeva stanovišta, koji bi jednom rado, da se razlikuje osnova od prefiksa, a drugiput hoće, da se prefiksi imadu osnovi što uže priklopiti, kako bi se vidjelo, da oboje sačinjava jednu riječ. Dakle i vuk sit i koza cijela. Ali oboje ne može biti, već: ili razlikujmo u pisanju osnovu i prefiks, ili ih spajajmo što uže! — Da navedemo nekoliko primjera te nestalnosti: Riječi: naličiti, nanizati, odrasti, odrediti, odreći, odricati, odriješiti, odrezati, odvesti, odrjet, odražan (vide, p. 73. pokratu za riječ odvažnost) piše Magdič jedanput tako, da razlikuje prefiks od osnove, a drugi ih put piše kao jednostavne riječi. Za to jedanput griješi protiv onoga pravila, koje ne dopušta, da se suglasnik u drugom slogu pred i stavlja u visinu, n. pr.: naličiti, nanizati; drugiput griješi, jer kida sastavljene konzonancije dr i đv, koje piše d-r i d-v. Tu bi se dakle trebalo odlučiti ili za jednu ili za drugu od gore već navedenih alternativa: ili razlikovati ošnovu i prefiks — ali onda bi trebalo svako za sebe pisati —, ili te riječi smatrati jednostavnimi, pa ih prema tomu pisati kao sve ine riječi, prema postavljenim pravilima vokalizacije i konzonancije; u ovom drugom slučaju moglo bi se u svrhu udesnijega simboličkoga označivanja vokala dozvoliti i rastavljeno pisanje, kako to Magdič i sada čini. — Po mom je mnijenju jedino ova druga alternativa umjesna; pisati bi dakle trebalo riječi: odrasti, odrediti, odreći, odriješiti, odrezali, odvažan, odvesti i. t. d. onako, kako su u zagradi napisane; a riječi: dosizati, dosiže, naličiti i nanizati (1. primjeri), odličan, zanimati i. t. d., ne valja tako pisati, kako su u knjizi napisane, već po onom principu, kako su pisane riječi: posip i pomičan (oba primjera) polizati, odziv itd. — Smatrajmo dakle složenice s prefiksima kao jedmi riječ; konzonancije, koje postaju time, što prefiks svršava konzonantom a osnovna riječ š njime počima, izražavajmo, ako je medju njima neposredno spajanje moguće i naravno i ako ne nastane kaka sumnja prema postavljenim u tu svrhu pravilima. U svrhu simboličkoga naznačivanja vokala, mogu se složenice i rastavljeno — dakako blizu jedna do druge — pisati. Tako rade i Nijemci, koji imaju još veći broj prefiksa nego mi. Njihovo pravilo glasi: , jer se u njoj ono: svoj ne odnosi na učitelja (a trebalo bi da se odnosi), nego na subjekt rečenice. — Zašto piše pisac: opetuje, kad je to prema češkom: „opakocati“, a mi imamo svoju riječ: „ponavljati". Ima u ovoj knjizi i germanizama: na gore (p. 9. — aufwarts), opazka (p. 11.), što moguće (p. 17.), dvojbenost (p. 21.), nedvojbenog (p. 28.), početkom (p. 75.) — mjeto; na početku —, U pogledu naznačivanja (p. 14.) . . . Mjesto: doč'rn bolje je: dok. — Tu i tamo trebalo bi malo jasnije stilizovati pravila. N. pr. na str. 32.: «Ako su imenice ili imenice sa pridjevima spojene ...» bilo bi svako bolje: «Ako su imenice medju sobom ili s pridjevima spojene . . .» •— Našlo bi se i više pogrješaka u ovoj knjizi, nego što ih mi ovdje mimogredce pobilježismo, ali i ovo je, mislimo, dosta, da podsjeti pisca, na što mu valja paziti priredjujući novo izdanje ove knjige. — — Ja sam svršio. — Bavio sam se s ovom najnovijom naučnom knjigom u hrv. stenografskoj literaturi nešto dulje i potanje. Učinio sam to iz dva razloga: a) jer držim, da je pisac knjige, koji jur prijeko četvrt stoljeća neumorno radi na stenografskom polju i koji je Hrvatima napisao eto treću knjigu, to u potpunoj mjeri zaslužio; b) jer mi je stenografija, to prekorisno umijeće, na srcu, pa bi rado i sam nešto pridonijeti njezinu napretku. Time ne ću da kažem, da sam ovom ocjenom doista već i privrijedio i da je sve, što sam u njoj istaknuo, čista i nepobitna istina. Ali to velim, da sam o mnogim stvarima raz-mišljavao ozbiljno — i koliko sam mogao — intenzivno, ne bi li time potaknuo i druge stručnjake, da to isto čine. Možebiti se je to mnogomu činilo cjepidlačarenje. Ja ne mislim tako, pače sam duboko uvjeren, da bi bilo od neiskazane koristi po napredak hrv. stenografije, kad bi svi učitelji u Hrvatskoj, koji se u obuci tom knjigom služe, pa i ini stručnjaci, sve što nadju, da je ili nedostatno, manjkavo ili možebiti nepravilno, sabirali i onda ili privatno priopćili piscu, ili pak javno u stručnom listu iznijeli svoje primjedbe. — Nema sumnje, da hrv. stenografija napreduje — ali dosele još uvijek pod rukom samo jednoga čovjeka. Koliko ih imade, koji ga upozoruju ili upućuju budi na ovo, budi na ono? — Ili zar u stenografiji ne vrijedi ona: više očiju više vidi? — Ili zar samo u stenografiji mora i može jedan na sve doći? — A kako biva drugdje? — Radimo dakle vesela srca i sjedinjenim silama, da nam vrijeme, koje imamo do četvrtoga izdanja, ne prodje neupotrebljeno! Obradjujmo i usavršujmo dosadanje gradivo! — Doći će vrijeme, kad će u sve težoj i oštrijoj životnoj borbi i kod nas stenografija postati u velike traženo sredstvo, kako to već i drugdje biva. Radimo dakle već sada, da do onda priredimo brašno čisto i lijepo, iz kojega će se dati umijesiti kolač dobar i tečan za svakoga Hrvata, koji bude zaželio, da nauči stenografiju. U to ime: Bog pomozi! —. Одговор на „Одзив из Хрватске“. Велечастни г. Голубан Дворски имао je доброту, да се одазове на мој чланак „Стенографија у Србији“, штампан у броју 6. „Стенографа и Гласника југо-славенског“. Ja му од свег срца благо-дарим на пажњи и његовлм добрим жељама. Г. Дворски, износећи своје три тачке за солидарност Срба на стенографском пољу са оталим Југо-Славенима, побудио ме je, да и ja изнесем своје назоре о тој солидарности и начину, како се та солидарност, ако се хоће, може и постићи. Ja мислиМј да се она може поетићи тек онда, ако свршена већ факта не сматрамо као з л у вољу или егоизам, него као подми-рење потребе оног времена, када су она стварана. Г. Јован Мидовановић, наш одлични стенограф и први учитељ стенографије у Србији, учио je ту вештину брзогшса у Ческој (у Прагу), и г. Голубан признаје Чехе, као „пајјаче културно племе"; no томе излази, да je он написао врло добру стенографију, no систему Габелсбергерову, на основици српског језика, a то тим пре, што су га у изради помагали најбољи вештаци стенографије, браћа Чееи његови пријатељи и професори. — Г. Миловановић онда није имао друге идеје, већ да подмири потребу, коју je изјавила влади народна екупштина: да набави стенографе. Тако исто, миелим, да се није обазирао на што груго и високо-учени г. Магдић. када je писао хрватску стенографију, већ je радио неуморно, да одговори савременој потреби друштва, у ком се кретао. Што je велепоштовани г. Безеншек удесио Габелсбергерову етенографију за употребу у Бугарској, то није била у почетку може бити толико идеја за културно јединство Југо-Славена, колико да подмири потребу собрања бугарског; али je већ то дало повода, да ее роди и идеја за шири споразум Југо-Славена на стенографском пољу. Г. Јован Ристић бив. краљеви намееник пише: „У науци je већ одавно усвојено, да нови правци не постају из небуха ни на књижевном, ни на политичком пољу. Нагомила-вају се читави слојеви нових погледа, отварају се нове потребе, које траже задоволења. Из тога извора ничу нове струје, које покрећу народе и воде их на нове путове!“ r) Идеја за културни споразум југо - славенских стенографа већ je ту. Ваља je остварити, али како? — To питање занима и младог пријател.а г. Голубана и г. Безеншека; нека се и мени дозволи, као старом човеку, да сада са мојим потпи-сом, поновим оно, ’niTo je већ штампано у броју 6. „Стенографа“ на стр. 92 под насловом: „Из Србије“ без подпиеа. Бугари, Срби и Хрвати, три југо-славенска племена, имају сваки за себе своја правила стенографије, na чак и стенографска азбука није нам једнака у свему. Ja знам, да еваки језик има своје особине, ади те би се особине, мислим, могле бар у стенографији довести у хармонију, те би се онда олакшало и читање n разумевање онога, што се чита. У толико пре би се то могло постићи, што je и Га-белсбергерово начело: „Пипш како чујеш“. — A да je па.ма Југо- >) Последња година спољапше нолптике Кнева Михаила. Нанисао Јрван Ри-стић, 1896. годвиа. Слаиенима врло нужно, да се разумемо и да образујемо културну заједницу, то мислим сваки одобрава. Ето шта ме je побудило, да Вам досађујем овим предлогом: Да Ви, г. уредниче, узмете иницијативу и предложите, да одреде Бугари, Срби, Хрвати и Словенци no два своја капацитета стенографа, и да ее састану у Београду те да израде заједничку стенографску азбуку и опћа правила, на основу којих би изучавали стенографију југо-славенску: Срби, Бугари, Хрвати и Словенци. Ja мислим, да само сложан рад може имати успеха, и најбоље идеје без споразума и слоге пропадају. С тога благодарећи г. Голубану за његову заузимљивост, молим га, да дејствује и даље на одличној идеји, не би ли побудио и остале пријатеље, да ту идеју прихвате и потраже начина, како да се она и оствари. Љ. Узун Мирковић, иуковник у пензији. Београд, 17. сечана 1897. Našim gg. naročnikom. S tim zvezkom skončamo VII. tečaj »Tugoslavjanskega Stenografa*. Naš list preneha izhajati — vsaj za neko dobo. Uzrok temu je, ker je urednik z delom preobložen, a izdavanje takega strokovnega časopisa stane mnogo truda ter je spojeno z velikimi stroški. Pomislite, uredništvo je na Bolgarskem, tiskarna v Avstriji, litografija na Nemškem a sodelovalci po raznih deželah. — Vsega tega pa pri sedanjih razmerah nij možno osredo-čiti. K temu še pride nebrižnost mnogih naročnikov, ki so naročnino na dolgu za 1896. in celo za 1895. leto. Poslednjikrat jih prosimo, naj poravnajo, kar so dolžni. Ako bi tudi vsak naročnik redno plačeval, to bi se komaj stroški za tisek pokrivali; a tako je ne samo ves trud žrtvovan, ampak še znatna materijalna sredstva. Ko bi bil vsaj moralen uspeh nekako primeren žrtvam, in ko bi se mi s časom prepričali, da je seme od nas posejano začelo roditi plod, tedaj bomo spet nadaljevali izdavanje »Stenografa* ali pa »Glasnika*. A za zdaj: z Bogom! In morebiti: na svidenje 1 — Uredništvo. Plovdiv, 13. februvarja 1897. Кђмђ нашитВ it. абонати. Ст> настошцага книжка нии свт.ршваме VII-то течение на . К)госл&нински Стенографт»и. Нашето сипсанпе пркстлва cera да иалиаа — *110116 аа нћколко вркме. Причината е тази, че редакторт/ГБ е миого ааннтт. сч> работи, a индаванието на такова списание иаисква много трудт, и е свт.раано сгб гол!јми ра8Н'»ски. Иомислете, редакцплта е вт» Ввлгариа, нсчатницата вт> Аветрин, лигографинта в'б Германин, a ст.трудницит!* ни иат. равнн страни. — Всичко това обаче не можо да се С'Бсрћдо-точп ири настошцптћ обетовтелства. lipu това има шце небрежносгБ отт> сграна на мноаина аб шати, които ни длч.жат'Б абонамента аа 1896 a дажи u ea 1895. годпиа. Послћдент. пл*тт» ги молим б, да аанлатнтт*, какво го hii дглжлтг. Ако би да нлат,а редовно всћкни аб натгБ, то едвамгБ 1цћхЛч. да се иокрпнагБ рааноскитћ аа почата; a гака се жергвува но само трудгБГБ напглно, нт» 01це аначнтелни материални ср!Јдства. Да бћше моралиин успћхт* до неид'ћ С'Браам bpoin> сч» жертвптћ, и ако iinh 1це можемт* да се убћднмч, сх врћмето, чо скмето iucUuho ott» иас'Б аахнана да ражда илодч>, тогава шисб nje продч»лжавамо С'б падаванието на мОгенографа“ илп пГласникаи. A аа cera: сбогомт>! И можебч: до скнждаиио! — Редакцилтл. Пловдинг, 1-ii февруарин 1897. Стенографически новини. Stenografske viesti. Stenografske novine. Стенографске вести. ОгГБ БТјЛГАРИЛ. — Частент, курет> no стеногра-филта отвори, no желанието на нЗжолко чиновницн, редакторч/га на това сии-санне вћ Пловдивт>. Вт> него зиматч* участие 12 души, повечето секретари upu разнп сАдплшца, гдгкто се ocbma отт, депв на денв ио-гол ћма пужда отч» стенографилта. — Ha вемлед^лческото учи-лшце краи гр. Руссе има 4 ученици, които се ванимаватт. мпого ст» степо-графизта п сљ. л усвоили бевгБ учителв споредт* напштФ учебиици. Това е твт>рдћ похвално нћ1цо. — Вч.вежданпе на пишуцитф машшш вт» Бт>лга,рил. Отч* денв на денв се ос1лца нуждата sa вт>вежданието на цишугцн машини вч» Бч»лгарил. Пол8ата отч> ткхч* е очевидпа ea вспчкп. Наи-наирћдт* бћше доставена пишуша ма-шина 1Љ богословското училшце вт» Самоковв (прди 6—7 год.) Но-подирк такт»ва машпна ст» латинска авбука е досгавила главната дирекцпл на no-1цит'ћ и телеграфитћ, a малко по-сетнгћ мипистерството на тт>рговилта и вемлед ћ-лието и мнн. на вч.нишит^ дћла сљ. купим no 2 магашш. Стенографитк цри нар. сч»брание Т. Гч.лаоовч* п Сп. Велевт* си 8арАЧИХА нр. год. on» Берлшгв една иигаугца машина, ст> колто тћ вече ра-ботлтт> upu прћвеждаппето на стеногра-митћ вт> обпкновено писмо. IZ HRVATSKE. — Promjena u hrv. saborskom ste- nografskom uredu. Prigodom zasjedanja hrvatskog sabora, koje je započelo dne 19. studena pr. g., promjenio se stenografski bureau u toliko: da je broj članova narasao na četrnaest i da svaki »turnus* radi u sabornici samo 10 minuta. Dočim je dosada bilo, kako smo to već jednom objelodanili u našem listu, dvanaest članova, a svaki »turnus* radio je 15 minuta. Svakih deset minuta izmjenuju se »turnusi*. Dok koji »turnus* dodje opet na red, protcče jedan sat. U ovo vrijeme dade se stenogram sasvim udobno prenijeti u obično pismo. Redovito preostane još po par minuta za odmor. Ako je govornik vrlo brzo govorio ili mnogo čitao, dogodi se katkada, da se u ovom razmaku od 50 časova ne svrši cijelo dechiffriranje. Za pol sata iza svršetka sjednice priredjen je čitav manuskript za tisak. Drugog dana dijeli se prije sjednice potpuno stenografsko izvješće medju članove sabora. — Svaki •turnus* sastoji se iz voditelja »turnusa* i pomoćnog brzopisca. Za prepisivanje stenograma uredjene su dvie sobe kraj sabornice s nužnim pokućtvom i materijalom. Šesti turnus, za koji se je povećao stenografski bureau, sačinjavaju profesor i docent na sveučilištu Dr Vladimir Varićak i slušatelj fil. Slavo Dragič. — Prema spomenutom sastoji se sadanji stenografski bureau hrvatskog sabora iz slijedećih: Franje Magdiča, profesora u miru kao ravnatelja, a Dr. J. Šilo vi ća, sveuč. prof. kao zamjenika ravnatelja, zatim iz »turnusa* : Stanka Miholića, profesora i učitelja stenografije na kr. sveučilištu i Ivana Jamnicky-a, profesora; Dr. Milana Novaka, kot. pristava i Lavoslava Jamnicky-a, slušatelja fil.; Dr. Franje Salavari-a, pristava banskog stola i Seiferta, pravnika; Vojtjeha Štajdohara, sudbenog pristava i Stanka Hondi a, ispit. namj. učitelja; Ljudevita Tomšiča, ravnajućeg učitelja i Dr. Ilije Priča, sudb. askultanta; Dr. Vladimira Varićaka i Slavo Dragiča. IZ SLOVENSKIH DEŽEL. — Stenografski tečaj društva odvetniških in notarskih uradnikov v Celji, vrsi se vze od meseca decembra pr. 1. in napreduje prav dobro. Podučuje se za zdaj v nemški stenografiji, ker ista lehko posluži za podlago poduku v slovenski stenografiji. Tečaj za poduk v slovenski stenografiji prične se okoli velike noči in upamo, da sc bode takrat število slušateljev znatno pomnožilo. Sedajni tečaj obiskuje 14 udov in 4 neudje. — Na Mariborski gimnaziji se goji stenografija slovenska z veliko navdušenostjo. Vseh je zdaj 40 dijakov stenografov: 12 v II. in 28 v I. oddelku. Vsak mesec izdajejo ti dijaki »Tesnopisno Čitanko* v rokopisu. To je dobra in koristna vaja. — Z Gorice se nam poroča, da bode tam gimnazijalce Rataj zbral dijake v stenografski venček, kakor jih je zbral Al. Potrč na Mariborski gimnaziji. Želimo dober uspeh. — V Mariborskem bogoslovskem semenišču se je začelo tudi gibati v istem smislu. To je vse hvale vredno. — Na ljubljanskej gimnaziji se bodo vadili dijaki v slovenskej stenografiji pod vodstvom g. J. Mama celo drugo polletje. ИЗ СРЕИЈЕ. — Статистпчки годишњак кр. стенографског пнститута у Дражданпма нема ове године — тто веома жалимо — дата из краљевпне Србије. Ми знамо, да се je подпгло занимање за нашу уметност у братској зем.пп у последње доба, a нека се то узнаде и у страном свету. Зато желпмо, да прате будуће годпне тоже српски учитељи стеногра-фије статистичка дата кр. стен. инсти-туту у Драждане (Dresden). Otte. странство. Iz stranoga svieta. Из странога света. Iz drugih dežel. — Статистпка на Габелсбер-геровата стенографпл отт» 1895/1890 г. ни иокавва, че нашето искуегво направи np-feei, тол нериодч* вначителент* uaiipfe-A'bk'b. Числото на онвл, които ивучавап* стенографилта споредт. нашата система, се вђскдчи на 49.752 дупш, сирћчв sa 4.749 ио-вече оп» миш&лин иерподх. Отт» т-ћхт* се падатБ на Австрил 14.783 душп (np’ke'B мин. периодт> б-ћхд* 12.836), на Германил 28.943 (np-fesi* мпн. периодт. 25.854) Останљлпгћ се распр^д ћллтгв на другитћ страни. И вт» 1>т,лгарил е пораснало числото na учшцигћ стено-графил га на 700 (|ГБрвоначални), a има освћнт. това п около стотпна вт» по- горнил курсгБ. Числото на Габолсбергер-скитћ стенографпчески дружества со вч.скачи огч. 976 на 1064. — Gosp. prof. dr. Zeibig, dvorni svetnik, elan Draždanskega stenogr. zavoda, stopi početkom tega leta stalno v pokoj. On je bil mnogoletni referent za slavjan-sko stenografijo v istem zavoda in v službenem glasilu «Correspondenzblatt», ter si je pridobil v tem obziru mnogo zaslug. V prihodnje bode v tem zavodu primanjkovalo tako vrlega zastopnika za našo umetnost. Želimo pa gosp. svetniku, da bi mnogo let užival v zdravju zasluženo pokojnino. Книжовностб. Književnost. Книжевност. Književnost. — Tesnopisnč Listy, teč. XXV. č. i. imajo sledeče članke: Oglas. Znanstveni stenografski odbor. Vesti književne in stenografske. Raznoterosti. — Priloga: Društvi ne vesti. Predlogi glede promen v češkem tesnopisu. Zmes. — J$r. 2.: j" P. Frančišek Gaba. — Raznoterosti. — Priloga : Pregled. Predlog o promeni v češkem tesnopisu (nadaljevanje). Zmes. — Годпшло ивложение, прфд-сгавоно нри редовиото снпцо свбранве на m.pROTo Прашко дружвстно на Га-белсбергерови rh стеногр.чфн за дћптел-ноствта му upka'L 1895/189(1 год. On ran брошура п8влвчаме слћдумпдитћ даннп: Дружеетвото броп 8 вочетни членове, 7 основателни, 31 кор]>есион-денти n 125 дћиствукшдп. — Приходитћ Hii дружеството: 5149 a разноски гћ 2940 фиор. Оставатч. в-б касеата 2209 фворинти. Lastnik A. Bezenšek. — Odgovorni urednik S. Magolie. — Tisek D. Hribarja v Celji. V knjigarnah: D. Hribar v Celji, F. Kleinmayr & Bamberg v Ljubljani, L. Hartman (Kugli & Deutsch) v Zagrebu in Al. Bezenšek v Plovdivu dobivajo se: <5=^® PISMA IZ PARIZA Spisal /\ntoq Bezenšek,. častnik akademije francoske (olTicier d’ Academie) pr tvi elan mednarodnega stenografskega kongresa v Parizu (1889;. Cena 40 lvx'_ = 1 lev = 1 dinar. Knjiga objema 25 pisem na 164 straneh v 16". Naslovi, zanimivejih pisem so: Prvo obiskovanje razstave. — Eiffelov stolp. — Razstava lepih nmetnostij. — Notre Dame — Louvre. — Koncert zbranih vojaških go.db francoskih. — Zgodovina človeških stanovanj — Večerne zabave. - Srbski paviljon v razstavi. — Palača svobodnih umetnosti. — Trokadero. — Razstava šolskih knjig in učnih pripomočkov. — Fotografija. — Šole svobodnih umetnosti. — Koncert s 1800 pevci. — Muzeji in cetkvene dragocenosti. — Stenografski kongres. — Iz razstave orientalskega oddelka — Svobodne umetnosti — Elizejska polja. — Pri predsedniku republike. — Pantheon. — Bastilja. — Galerija slik. — Industrana palača. — Ogromen globus. — Zabave za otroke in odrasle. K/ Л У П K h и ис a j) ii и ц a „11Ч КЛЛ“ U Џ ;•) k h nr ek t> n c- 11.’10ПДС1КТ>. Пр+.поржчна и продава сЈгћдукпцитф собстненни пзданил: 1 -— Частв 1лева ст. A. Безеншекл* Етика или нраиоуешкз . ... 2 A. Б. Буковски 1’жководстио no нћмекии езикт> (Упражиенив) I 2 V n n n „ (Грамматпка) U 2 M - - n n (Читанка) III 2 fS ! Бинтакспсв на нћмскпи езпкт. 2 A. Beseiuueicb ј Б'влгарска с.теногрлфин I 2 50 s * - (Дебагно цнсмо) 11 2 50 « . стенографпеска чнтанка . 2 50 n Ст. книЈкки аа дом.шши и клаесни упражненпл 30 1’ЛКОВОДСТВО 110 OTBhCHOTO 1I11CM0 1 Ф. Франгепп. Таблпца ст. б’ћлгарската отвћсна аабука 10 A. I>. Буковски 1 Кннзккн аа OTB'bcno инсание 1 10 * n п п п 2 — 10 n * 8 10 A. БевеншекЂ i ГОгославвнскии Стенографт, отт, 1895 VI 4 ” К)гославивекии Глнсникт. i ” " ‘ ‘ ■ 2 - Knjigarna Alojzija BezenšeKa in dr. v Plovdivu (Philippopel) priporoča se za naročila vsakovrstni^ slavjanskih knjig, posebno ruskih, bolgarskih, hrvatskih, srbskih in slovenskih. Lastna založba stenografskih in raznih dolskih knjig. PoBtreJba brza in točna. Dopisuje v istih jezikih. Conto-corrente pri •Wiencr Bank-Verein.. КЈгослашшоки Стенографтв. и ГласникЋ Ј u g p slavja n s ki Stenograf i Glasnik .1 угославенстси Стенограф и Гласншс годишно Ј гч кнпжкп na leto Л I 1 zvezkov na godinu III svezaka на годину ^ ^ свезака H'biia H лева cena kron ciena • | I kruna цена ^ дпнара Naročnina in rokopisi pošiljajo se pod naslovom: — Predplata i rukopisi šalju se pod naslovom; A. BEZENŠEK, Plovdiv (Philippopel). Прћдплата и рллчоинсп ce исироиожда-ГБ до адрее^тт.: — Предплата и рукописи шал>у ce подт» н.человомт* A. БЕЗЕНШЕКЂ, Лловдивгв. Knjigarne, katere sprejemajo naročnino: Celje: Dragotin Hribar; Ljubljana: Klein- ma\r & Bamberg. Кнпжарнпцп, които прием.чтт* нрћдилатата: Нловдивг: Книжарница „Пчелаи на Луи Бевеншект>; Софил: Нридворна книжарница na И. Б. Касл^рова. Knjižare, koje primaju predplatu: Z agr e b: L. Hartman (Kugli & Deutsch). Sarajevo. Milan Šarič. Књижаре, које иримају претнлату: Београд: Дворска књижара Мите Стајића. Нови Сад: Лука Јоциђ. V knjigarnah: D. Hribar v Celji, F. Kleinmayr & Bamberg v Ljubljani, L. Hartman (Kugli & Deutsch) v Zagrebu in Al. Bezenšek v Plovdivu dobivajo se mehko podvezani celi letniki naših časopisov, in to: Jugoslavjanski Stenograf s prilogo tečaj VI. od leta .1895. Ш1 Cena S goldinarja. ; • ->e«l !•>©<— i Jugoslavjanski Glasnik z 20 ilustracijami. Cena 1 goldinar. - pj Naročila na te knjige sprejema tudi uredništvo «Jugoslavjanskega Stenografa* v Plovdivu ter jih brzo izvršuje. Вт» книжарницигћ на Б. Ив. Касл*рова i/b Софил и на Лу& Бсвбншеод вт» Нловдивт* лолучавагв ce нгблни брошпрани годиппш теченин oti> нанпггћ сиисанил, и то: Зр ЈОгославлнски Стенограф^ стг* ст> причурка -чи течение VI. година 1895. Ц1ша 4 леиа. |§|1Шгоелавинекн ГласникгБ ;V;- ci. 20 нллшстрацим. Д1\на 2 лена. Порлчки прпема тожо Huic.Ti | е.шкани' vft'llлoiiднb i. ii ги nai/bpiina na нрћме. шшшнш JUG0SLAVJANSK1-I>i rr “i “J *1 I « AF Брои 9. Broj. Година VII Tečaj. ™ -v > 9C/l^ Cđ-' У» о Cs ^'V s^0 (.- '7 J 0 J f' / ^v2^a **/l* će/ tAy/7'~^\ C ?A Zy ^ C - ć/ /%/2s s~A-\ i// ? o''r-Z'' ')€y '6S? ^7-^V/ ^ S S%S 4 ^ cr c 6^JU^ _ 0># 'č / l - č-----\ —" 'S ' Si e^/ /"? 'cL- 4 _ — 6S.— == 7Т77Г) ' ^ц/7 Ч.Л ^ s r^a^CC jf~/ ' 'X- 'v- Л 7.Л , fa- / ŽU — f 'КУ^Ј 04* 2^ г/7 a- "7/2^ , . г//^ ■^-у ч4 7 г-у ^о .• '*/& ^- ^st/2^ ? ; -> /V^v G^S\/ * /~^е/'сУ? \ / ^ Ч_А^х /Г/^ /"V- '~>\/ _ ^7 гуУ-> / /-V^vx /'V&f K* & *€ј s\ sV2>.-f7 42o ćh4 ^ ЛУ2 'У* ^-Л^х, r^ £, ^af, ^ — A_ . /-e ' ^Vy/VyХУ jb , & ^ 7* — '' ОР^- c/> / Дл^ Jt) OUv , ^ 2/L . o&-\ /” 6 £ су Vo * , / /У^Л/ ć&' гГ^/ — /Ј>/ / / A ^ , /f/* г^-i v? "f ? /г (£. /i : %~>У' чЈ1 - - 69 - о/х' јоесЈ&дофг&у* <у г~*-) Ј, '7 Ć^A\v2a / /di ^ ^ Ć JfZ ^ П^~'y/ w ^ ^5'— Сал0- ~ / cr q o ' “2/ , '— ^7 '*^/ A " e’/^Z'tZ.A / <*A, Z v// cJt- _ Jt/ / -J/ ~0-' g_^ /že/V) O S — ?»S 0 'У^~/?s /-■ Z- ^ ^ Ј^ У! s *— '"^ - ^ ' /^/ ~^/ ^^4 7^ ?. /■ ^ «-"^r£_ '■? S Л A^ &tJ- 4® v, 7Л _ t^a/7, ^ (Z s oL^ , s^y <~ //j— A> fi &— L* 9^, ćć^sL, /2-/lJJ /2^2 ’ 7*^ /‘-A- ^7 /*■ / .// л'-- —7/ - Q%sHsCC'£ct' £ — сг еТТсг/м/а/сш 7<$$Z es? kjL- гЈ?\ Z a- Ć4 f / đ-^—- Zfc* ćf—^ » ^ c -o —s—' / ,—<_✓ fTZ^— g 9&. '7* />Л / / /> ђ o o ZJ1 ~Z 77 Z~^ 77 ~ ' ^/° x ^'"* ^ ^r, o^£ / o^4w^ /%Л^/^ C._~ — ^3 o ^rv / r^j (3— ^"V <5" T' 2? у/- s с е~* ~ Сл с—^ /* - **7 > Orf'Af, đfj^f7_ 'Уо / s\-£ 'У' 5> ^ ^ *»• /^7<^р z— ^~» s%/z /772 с ^ 4f— / )Zsf СУ1, 7/ <7 / УГ0 77С. .....^ ^ /Л? е^ ^ «- - / /■ ^ £• z^tj^c/s / -s г <*/ Z° "?ЈЈју~7*у 7' ^оу '^хтж /'£L-4'eu>/ 'ep (/zvi, е—°г^ ^//Ly~ZZ7v*yđ?fr) ^v cf.'ć^r/ , ./~~ Z-^s'LszZ / s е^ , '-^/ f^, v—^ctu^ jr, fy s-T^ J) fjh- .j 'VeJcfete Ул/гчж/гдЖ/ ,(?тглЈ^ Л. Ј$ех4ггЛе^, /* itoyr-. ć*. ćre их, Sttrj, У У> / -f* /к_£ ć eV ođf cJ°, o \£f у «_/•'TtpS rvP Ć\S — ćJ°У n' v-Г, У 2 ćfl~ ?Л 'ЈУ’ J£ u -г_г. (TV) — — 77 — ^Iolvcc г c Jeo* CO*COTCU£y. c,J A* ?_.V 4ГУ^ 40 C ~/l -- A // _ 60?A < ■ kJ/Z- / /-4^ -/ J .v Ојгке. J / « .У "? c/ 6?ys‘ M :r~ v »•■ //^ /-o ;? — / &7° • ч' /,--.✓ рб^ .-. ^ ГЖ£~ јУ er- /a-£^p У £ / ч’/ у јУ' ш ^ тчАс ~ ff' (. C_*'v-'/ 7 7/ f>' A 2f 7 \ У* џ te , ^ c џ £ ._ t? v /;C ' / ,7j£w Z,mP o/zT* /a. <*-.v/^~/y_ 2» 7 A X ~ АУ "Г r\/ Г -V // Ž' S / ,<> -o^ - Лtf'6'Л /4.. / JJC /? p t ' / /. %ćka /%> ^ ’ ' <' 'j <7" ^ / ., ■ /, -*Z> л^/ / — A k (У » S*~UL. 7 6/1 S />-. 7^ //J ' J- cf./ V~o£ "- s~? J r>' у. л' ^ ^ 'M-, J~y/>■/--/ (/ 67-- / ,.v / oxy A f^'eU ■7^ -"7 . ^ ^ C' i7 7 ^ ч 6^6 t /-vIv*}/ f '/? J*r:> - ^ ~ v " ( C&/f /7 '7tY C- ^ ' /"> ^7Z^* y /j $-■]; / ~)b/ г /^ ^ » ?o'/l' J 'tJl/" /k4 ' ^ /"N-/*— 'W ^ - * -**85/. У»Тч" > — 75 — I (*// 42/• i '> Г,/4 (Љ "77'-'), ^ 7> - / e .7 ' ■7 J 7^-7 ^ // ^ ? ^ . / /7 „v 7 ^7 ~ «40 « /wT* >77^ — 77 J 7a" Ta 7> " , sff~££s " * 7 ^-- "V ~ O/ <£> 7 ^ vJ /~\i c/^rv .-^ ' У ' / ^ ^ / cJ ' 7, n . fO '' o- 7 У / n c J ?f y* P y .= ^V_ / / /C/ J JZ A /%7 /'V ^^ .-v,- 77 > /X JJĆ / / 6 ^ ~ (4 '" tf/^Л /у -7 v; ^ '.7 ^ т/ т ~ЈУ' v' *' ’ ^ Ту- zj~^— '°e "7 4žZc/f s~ ^'- '■^ Jl.jJ y/s=* - у. / "ifcc ■ , ,w « ~ /г f^' e J;f -7----£ Ј^х-е^ #Су s £7 t yzj 'уф- s ~ ^(c'' 7^ ^ ^ ^7'J> 77 7"— 77 nc L> o-; rZ 7 /77 7л. / 7/ 2 / 7 2 O- z. 7 /jv л j "?^ ЖЈ. 7 / 0 n <-Л/ ^ / / ^/2 <£• V' /7^ /^Vv — rJM '. „77 v/^ ^ f « . *7 y -/? 7 i Уг /l 'V - У<у. 2 'A _xžt 7 > -"? — /»•' ,-^ 7’ ^ ^ Ć — 76 — £/Л<х хАа . /м^' f-ZS' 2//63 7 S^> /Лј ^Ј’ ? s>f-> /ć- <5 /3^ С ^v/ / ?/ /. eZ-Л 6 *~г <$г Л, ® о_у - / e— v-/? O/'C’ ^ 0_^ 3_jS -jio^ ° '^-' ~0 — ‘*о- ^љ ^ г*Л?е/~* L/i S/cA*,»s*^ey ncć % o- s ./ -те о-сл^/^- * Лџг ~ »* * /^ ^/'у/г/^тЛЛс- -^е* уЛЛгке, * ^ (^'^Лј 2 Z v > * ?/^ *£ ^ c -лу9 r2ef — £7- A/ /£»- / c, _ . y Z' v^ZL ,j-' ,7>, 2 / i_- — <2- .л o- <£":_ ''AT w' // 'č* - —79 — оЈИгалм пш v Vl-Osp'C'. c>2 7 sVtf-'jfot''* ,*/2° K - ' #02 / "_/~) / / , г* /,^-r /x_/J _ ^u. O /f s nf Je.-, /х-ув'- S <~&7 vj - -џЈг» n ~<*~y b Д- 2 'V O- 7- -v/^ Ć y; *x- x""2. 7 <£ A , «x&_ Л/ /7 n ^' /?/ c, '"зе i*.'// Зс?^Г/ 474уб- /1 глТл^ /i „ / f7-- s ? < / "7 7ĆL' *0'Žu / кУл ,-*7-ст 7^ 4.7 . 7 /£.- / £_€- /г / 0> / у Сј S ^ О £ У , /л; *- 2 7/^У? ‘ уyf /'V-vf /"V сг" -v ТУ. x->v / с^/ С^у /Р' ,7 з 777/7 /'V«/ 7 3 Л-О0 r\t' s 7 У 7 Л er' 9 7 Vv' 4^ ^ 7/ 7 уУ_ s ■ 7 7*^7 - j/zs?^ C. 7. w г* «^/ Уг (, , л У /У ^У7 ..-^/7 o 6*x/ 'Y <5Л 6~ Ay2_ •/? 'z-/c ./2 Xxw _ уА ~ г» 'v, г ^- oj- ~j&7^ ^ // 7 ггУе ^ / с--' 'i-' у'&7~ - о- ^ 2 , -2» ^%у2 ^ \/ л 7 V ' 7> '• 2 ^ S Р. vu O' ? У' O o . - x 72e, \ aS ' ^/3 2^y / \ "«_ ^7^ OiT (jt/ a7/^'t 4 / O- /?/x »/У ~w^ t -s,£-» О Cr '-------- ^ */Z--x_ /v 3 w>-^ U v/ \fi e tj Jj / v' /JuP’'~r^ LrAj, TO^A/Ze^Scćaćc/rl ''A^ r\ Г* vr^, '&г//{\о/з, ćl ^ О уЛ—-' **S^t*3 jT^ 'Т^гfi^-^^jLo? .-ZV £ AL^ Л J/ //-/^ 'з&сре, А/Ај,тј /^ &/A& Jo v/ s / 2*Z ^'C/Z^VZ, r, < /°\~'r t_j Jl. /* Va-Jt' € "/SSL. ///V <: ‘ ,/i Z-V^ Z# /i.^ <Р v^v/ /<0-^ 'Z ' V 'ГЛ*Л*е n/a/rk^J^ ol “^ZZ •7Z)&/-. /u,Q j(f //' M~^~/L?f^/jyjk/j Sf/zđirjjjL^a^- , _Vk^ '7?W^G-/'V уу- f+Jf^ (